Manitol, Na-Laktat HF 10% 50g/500mL+3.36g/500mL rastvor za infuziju

Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% rastvor za infuziju, koristi se kao osmotski diuretik u sledećim situacijama:

• Pospešivanje diureze u prevenciji i/ili lečenju oligurične faze kod akutne insuficijencije bubrega pre nego što nastupi ireverzibilna insuficijencija bubrega.
• Snižavanje povišenog intrakranijalnog pritiska i terapija cerebralnog edema, ukoliko je krvno- moždana barijera intaktna.
• Snižavanje povišenog intraokularnog pritiska koji se ne može sniziti na drugi način.

Izbor određene koncentracije manitola, doziranja i brzine primene, zavise od životnog doba, telesne mase, kliničkog i biološkog stanja pacijenta, kao i od istovremeno primenjene terapije.

Odrasli i adolescenti

Akutna insuficijencija bubrega

Uobičajeni raspon doza iznosi 50 do 200 g manitola tokom 24 sata (500 do 2000 mL na dan), sa ograničenjem pojedinačne doze na maksimalno 50 g manitola (500 mL). U većini slučajeva odgovarajući terapijski odgovor postiže se dozom od 50 do 100 g manitola/dan (500 do 1000 mL/dan).

Brzina davanja infuzije se obično prilagođava tako da se održi protok urina od najmanje 30 do 50 mL/sat.

Samo u hitnim situacijama, maksimalna brzina davanja infuzije može da iznosi i 200 mg/kg, datih tokom 5 minuta (videti odeljak o test dozi). Posle 5 minuta, brzinu davanja infuzije treba ponovo podesiti tako da se održi protok urina od najmanje 30 do 50 mL/sat, uz maksimalnu dozu od 200 g/24 sata.

Primena kod pacijenata sa oligurijom ili oštećenjem funkcije bubrega

Pacijentima sa izraženom oligurijom, kao i kod onih kod kojih se sumnja na oštećenje funkcije bubrega, prvo treba dati tzv. test dozu od približno 200 mg manitola/kg telesne mase (2 mL/kg telesne mase) tokom 3 do 5 minuta. Na primer, kod odraslog pacijenta sa telesnom masom od 70 kg: približno 140 mL 10% rastvora manitola ili 75 mL 20% rastvora manitola. Smatra se da je terapijski odgovor na test dozu odgovarajuć ako se barem 30 do 50 mL/sat urina ekskretuje tokom 2-3 sata. Ukoliko izostane odgovarajući odgovor, može se primeniti naknadna test doza. U slučaju da ni na drugu test dozu nema odgovarajućeg odgovora, terapiju manitolom treba prekinuti i ponovo izvršiti procenu stanja pacijenta, jer postoji mogućnost da je insuficijencija bubrega već nastupila.

Snižavanje povišenog intrakranijalnog pritiska, cerebralnog volumena i intraokularnog pritiska Uobičajena doza je 1,5 do 2 g/kg telesne mase (15 do 20 mL/kg telesne mase), u infuziji tokom 30-60 minuta. Kod preoperativne primene, infuziju treba dati 1 do 1,5 sat pre hirurške intervencije radi postizanja maksimalnog dejstva.

Pedijatrijska populacija

Kod insuficijencije bubrega treba dati test dozu od 200 mg manitola/kg telesne mase (2 mL/kg telesne mase) data tokom 3 do 5 minuta. Terapijska doza je u rasponu od 0,5 do 1,5 g/kg telesne mase (5 do 15 mL/kg telesne mase). Ova doza se, ukoliko je potrebno, može ponoviti jednom ili dva puta u intervalu od 4 do 8 sati.

Kod povišenog intrakranijalnog i intraokularnog pritiska, ova doza može da se da tokom 30 do 60 minuta, kao kod odraslih.

Stariji pacijenti

Kao i kod odraslih, doziranje zavisi od telesne mase, kliničkog i biološkog stanja pacijenta i istovremeno primenjene terapije. Uobičajeni raspon doza je isti kao kod odraslih i iznosi 50 do 200 g manitola tokom 24 sata (500 do 2000 mL/dan), sa ograničenjem pojedinačne doze na maksimalno 50 g manitola (500 mL).

Zbog mogućnosti postojanja početnog stadijuma insuficijencije bubrega, pre određivanja doze potreban je poseban oprez pri proceni stanja pacijenta.

Način primene

Rastvor je za intravensku primenu i to samo kroz sterilni i apirogeni infuzioni set, koji na kraju koji je do pacijenta ima ugrađen filter, zbog mogućnosti stvaranja kristala manitola, kao i uz primenu aseptične tehnike. Set treba prethodno ispuniti rastvorom (prajmirati) kako bi se sprečio prodor vazduha u sistem.

Rastvor treba pre primene vizuelno pregledati na prisustvo čestica i promenu boje. Koristiti samo ako je rastvor bistar, bez vidljivih čestica i ako je ambalaža neoštećena, a rastvor ne curi. Primeniti odmah nakon postavljanja infuzionog seta.

Hiperosmolarni rastvori manitola mogu da dovedu do oštećenja vena. Potrebno je proveriti osmolarnost leka pre primene. Ovaj hipertonični rastvor treba dati u veće periferne vene ili, najbolje centralnim venskim putem. Brzo davanje infuzije u periferne vene može da dovede do oštećenja.

Rastvori manitola mogu da kristalizuju na niskoj temperaturi. Rastvori viših koncentracija imaju veću sklonost ka kristalizaciji. Pre primene, rastvor pregledati na postojanje kristala.

Ukoliko su kristali vidljivi, potrebno je ponovo izvršiti rastvaranje grejanjem rastvora do temperature od 37°C pri čemu je rastvor potrebno mućkati. Rastvori se ne smeju zagrevati u vodi niti u mikrotalasnoj pećnici zbog mogućnosti kontaminacije proizvoda ili oštećenja. Rastvor je potrebno ohladiti do sobne ili telesne temperature pre ponovnog pregleda na postojanje kristala i upotrebe. Videti odeljke 4.4 i 6.6.

Za podatke o inkompatibilnosti i pripremi leka, videti odeljke 6.2 i 6.6.

Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% rastvor za infuziju, kontraindikovan je kod pacijenata kod kojih je prisutna:

• preosetljivost na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,
• već postojeća hiperosmolarnost plazme,
• teška dehidratacija,
• potvrđena anurija,
• teška srčana insuficijencija,
• teška plućna kongestija ili plućni edem,
• akutno intrakranijalno krvarenje, osim tokom kraniotomije,
• narušena krvno-moždana barijera
• metabolička alkaloza
• teška metabolička acidoza
• stanje povezano sa povećanom koncentracijom laktata (hiperlaktatemija), uključujući laktatnu acidozu ili smanjeno iskorišćenje laktata, kao u slučaju teške insuficijencije jetre.

Preosetljivost

Zabeležene su anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije, uključujući anafilaktički šok, kao i druge reakcije preosetljivosti i reakcije na infuziju. Prijavljen je reakcija sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8).

Ukoliko se pojave bilo kakvi znaci ili simptomi koji navode na sumnju na reakciju preosetljivosti, infuzija se odmah mora obustaviti. Odgovarajuće terapijske protivmere moraju odmah da se uvedu, u skladu sa kliničkim preporukama.

Manitola ima u prirodi (npr. u nekim vrstama voća i povrća) i u širokoj je upotrebi kao pomoćna supstanca u lekovima i kozmetici. Iz tog razloga, pacijenti mogu da budu senzibilisani, a da prethodno nisu primali intravensku terapiju koja u svom sastavu sadrži manitol.

Toksični uticaj na centralni nervni sistem (CNS)

Zabeležen je toksični uticaj na CNS koji se ispoljava npr. konfuzijom, letargijom, komom kod pacijenata koji su lečeni manitolom, a pogotovu kod pacijenata sa već postojećim poremećajem funkcije bubrega. Prijavljeni su i smrtni ishodi.

CNS toksičnost može da nastane kao posledica:

• velike koncentracije manitola u serumu,
• hiperosmolarnosti seruma što rezultira intracelularnom dehidratacijom unutar CNS-a,
• hiponatremije ili drugih poremećaja elektrolita i acido-bazne ravnoteže, nastalih po primeni manitola. Pri velikim koncentracijama, manitol može da prođe krvno-moždanu barijeru i da dovede do poremećaja sposobnosti mozga da održava pH cerebrospinalne tečnosti, pogotovu kod postojeće acidoze.

Kod pacijenata kod kojih je krvno-moždana barijera već narušena, individualno se mora proceniti rizik od pogoršanja cerebralnog edema (generalizovanog ili fokalnog), udruženog sa ponovljenom ili kontinuiranom primenom manitola, imajući u vidu očekivane koristi po pacijenta.

Nekoliko sati po primeni manitola, može da dođe do rebound povećanja intrakranijalnog pritiska, pri čemu su pacijenti sa narušenom krvno-moždanom barijerom pod povećanim rizikom.

Rizik od komplikacija bubrega

Kod pacijenata kod kojih je pre terapije manitolom funkcija bubrega bila očuvna, a koji su primili velike intravenske doze ovog leka, zabeležena je reverzibilna, akutna oligoanurična insuficijencija bubrega.

Opisana su i progresivna oštećenja ili disfunkcije bubrega nakon uvođenja terapije manitolom, uključujući povećanje oligurije i azotemije.

Iako je osmotska nefroza koja je povezana sa primenom manitola u principu reverzibilna, za osmotsku nefrozu je, uopšteno govoreći, poznato da može da napreduje do hronične insuficijencije bubrega ili čak do njenog završnog stadijuma.

Pacijenti sa već postojećim oboljenjem bubrega, ili oni koji primaju potencijalno nefrotoksične lekove su pod povećanim rizikom od insuficijencije bubrega kao posledica primanja manitola.

Pažljivo treba pratiti osmolalni zjap i funkciju bubrega i preduzeti odgovarajuće mere ukoliko se jave znaci pogoršanja funkcije bubrega.

Manitol treba davati uz oprez pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije bubrega. Treba primeniti test dozu, a terapija manitolom može biti nastavljena samo ako je postignut odgovarajući protok urina (videti odeljak 4.2).

Ukoliko diureza opadne tokom davanja infuzije manitola, potrebno je pažljivo razmotriti stanje pacijenta u smislu razvoja poremećaja funkcije bubrega i uz obustavu infuzije ovog leka, ukoliko je potrebno.

Rizik od hipervolemije

Pre primene manitola treba izvršiti procenu kardiovaskularnog statusa pacijenta.

Primena velikih doza i/ili brze infuzije, kao i akumulacija manitola (usled nedovoljne renalne ekskrecije ovog leka), za posledicu mogu da imaju hipervolemiju i prekomerno nakupljanje ekstracelularne tečnosti, što dalje može da dovede do kongestivne srčane insuficijencije ili do njenog pogoršanja ukoliko je već postojala.

Ukoliko diureza nastavi da opada tokom primene manitola, može da dođe do njegove akumulacije, što može da intenzivira već postojeću ili latentnu kongestivnu srčanu insuficijenciju.

Ukoliko kod pacijenata dođe do pogoršanja rada srca ili pluća, terapiju treba obustaviti. Rizik od disbalansa vode i elektrolita, hiperosmolarnost

Osmotska diureza izazvana manitolom, može da prouzrokuje ili pogorša dehidrataciju/hipovolemiju i hemokoncentraciju. Primena manitola može takođe da izazove i pojavu hiperosmolarnosti.

Osim toga, u zavisnosti od doziranja i trajanja primene, elektrolitni i acido-bazni disbalans mogu da nastanu kao posledica pomeranja vode i elektrolita među ćelijama, osmotske diureze i/ili drugim mehanizmima.

Takvi disbalansi mogu da budu teški i da dovedu do smrtnog ishoda.

Disbalansi do kojih može da dođe tokom terapije manitolom su sledeći:

• Hipernatremija, dehidratacija i hemokoncentracija (kao posledica prekomernog gubitka vode)
• Hiponatremija (pomeranje intracelularne tečnosti u ekstracelularni prostor nakon infuzije manitola može dovesti do smanjenja koncentracije natrijuma u serumu i do pogoršanja već postojeće hiponatremije. Moguć je gubitak natrijuma putem urina).

Hiponatremija može da izazove glavobolju, mučninu, epileptičke napade, letargiju, komu, cerebralni edem i smrt. Akutna simptomatska hiponatremijska encefalopatija smatra se hitnim stanjem.

Rizik od razvoja hiponatremije je povećan, npr. kod:

• dece,
• starijih pacijenata,
• žena,
• postoperativno,
• osoba sa psihogenom polidipsijom.

Rizik za nastanak encefalopatije kao komplikacije hiponatremije, povećan je npr. kod:

• pedijatrijskih pacijenata (≤ 16 godina),
• žena (posebno premenopauzalno),
• pacijenata sa hipoksemijom,
• pacijenata sa postojećim oboljenjem centralnog nervnog sistema.

Hipokalemija, hiperkalemija, disbalansi drugih elektrolita, metabolička acidoza i metabolička alkaloza

Primena manitola može da prikrije i intenzivira neodgovarajuću hidrataciju ili hipovolemiju. Reakcije na mestu primene infuzije

Prilikom upotrebe manitola, zabeležena je pojava reakcija na mestu primene infuzije, koje uključuju znake i simptome iritacije i inflamacije, kao i teške reakcije (kompartment sindrom) kada su povezane sa ekstravazacijom. Videti odeljak 4.8.

Dodavanje drugih lekova ili primena pogrešne tehnike davanja može izazvati febrilne reakcije zbog mogućeg uvođenja pirogena. U slučaju neželjene reakcije, infuzija se mora odmah obustaviti. Informacije o inkompatibilnosti videti odeljke 6.2 i 6.6.

Nadoknada volumena i elektrolita pre primene

Manitol ne treba primenjivati kod pacijenata sa šokom i poremećajem funkcije bubrega, pre potpune nadoknade volumena (tečnost, krv) i elektrolita.

Kontrolisanje pacijenata

Pri primeni manitola neophodno je pratiti acido-baznu ravnotežu, funkciju bubrega i osmolalnost seruma. Pacijente koji primaju manitol treba kontrolisati da ne dođe do pogoršanja funkcije bubrega, srca ili pluća, pri čemu u slučaju pojave neželjenih dejstava treba obustaviti terapiju.

Treba pažljivo pratiti diurezu, ravnotežu tečnosti, centralni venski pritisak i ravnotežu elektrolita (posebno koncentracije natrijuma i kalijuma u serumu) i acido-baznu ravnotežu.

Inkompatibilnost sa transfuzijom krvi

Manitol ne treba davati zajedno sa transfuzijom krvi, jer može da dovede do aglutinacije i skupljanja (smežuravanja) ćelija krvi.

Kristalizacija

Pri izlaganju rastvora manitola niskim temperaturama, može da dođe do njihove kristalizacije. Pre primene, proveriti da li su prisutni kristali. Ukoliko su kristali vidljivi, potrebno je ponovo izvršiti rastvaranje grejanjem rastvora na 37°C, pri čemu je rastvor potrebno mućkati. Videti odeljak 4.2.

Interferencije sa laboratorijskim testovima

Manitol može da prouzrokuje lažno niske rezultate u nekim sistemima testova za određivanje koncentracije

neorganskog fosfora u krvi.

Manitol dovodi do lažno pozitivnih rezultata u testovima za određivanje koncentracije etilenglikola u krvi, gde se manitol na početku oksidiše u jedan aldehid.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost u pedijatrijskoj populaciji, nisu utvrđene u kliničkim ispitivanjima. Stariji pacijenti

Opšta preporuka kod starijih pacijenata je da treba biti oprezan pri izboru doze, vodeći računa o većoj zastupljenosti smanjene funkcije jetre, bubrega i srca, kao i udružene bolesti ili terapiju drugim lekovima.

Upozorenja vezana za prisustvo laktata

Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% treba oprezno primenjivati kod pacijenata kod kojih postoji rizik od razvoja alkaloze.

Kako se laktat metaboliše do bikarbonata, njegova primena može uzrokovati ili pogoršati metaboličku alkalozu. Alkaloza izazvana laktatom može uzrokovati epileptične napade, ali se to dešava povremeno.

Laktati su supstrat za glukoneogenezu. Zbog toga, kod pacijenata sa dijabetes mellitusom kojima se daje lek Manitol, Na-Laktat HF 10% treba pažljivo pratiti koncentraciju glukoze u krvi.

Laktat seruma treba pažljivo pratiti i ako dođe do njegove kumulacije tokom infuzije, doziranje i brzinu infuzije treba smanjiti ili eventualno prekinuti primenu rastvora.

Ovaj rastvor za infuziju sadrži 0,06 mmol/mL natrijuma, odnosno 30 mmol (690 mg) natrijuma u 500 mL rastvora.

Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Pojačavanje dejstva

Istovremena primena manitola sa drugim diureticima može da pojača njegovo dejstvo, pri čemu može biti potrebno podešavanje doze.

Inhibicija dejstva

Manitol povećava protok urina, što prvenstveno utiče na lekove koji u većoj meri podležu renalnoj reapsorpciji. Na taj način manitol povećava klirens ovih lekova i smanjuje izloženost oraganizma njihovom dejstvu.

Manitol povećava renalnu eliminaciju litijuma pa istovremena primena ova dva leka može da umanji terapijski odgovor na litijum.

Nefrotoksičnost lekova usled disbalansa tečnosti povezanog sa primenom manitola

Iako se kod ljudi ne očekuje pojava takve interakcije, pacijente koji uz manitol primaju ciklosporin i aminoglikozide, treba pažljivo pratiti na pojavu znakova nefrotoksičnosti.

Neurotoksični lekovi

Istovremena primena neurotoksičnih lekova (npr. aminoglikozida) i manitola može da pojača toksičnost neurotoksičnih lekova (videti i odeljak 4.4.).

Lekovi na koje utiče elektrolitni disbalans

Razvoj elektrolitnog disbalansa (npr. hiperkalemije, hipokalemije) povezan sa primenom manitola, može da izmeni dejstvo lekova koji su osetljivi na takve disbalanse (npr. digoksin, lekovi koji mogu da dovedu do produženja QT intervala, mišićni relaksansi).

Druge interakcije mogu da se jave pri istovremenoj primeni sa tubokurarinom i depolarizujućim mišićnim relaksansima (manitol pojačava njihovo dejstvo), oralnim antikoagulansima (manitol može da umanji njihovo dejstvo povećanjem koncentracije faktora koagulacije usled dehidratacije) i digoksinom (ako posle terapije manitolom nastupi hipokalemija, postoji rizik od ispoljavanja toksičnog dejstva digoksina), iako postoje mali dokazi da se takve interakcije mogu javiti kod ljudi.

Interakcije vezane za prisustvo laktata (metabolisanog u bikarbonat)

Savetuje se oprez prilikom primene leka Manitol, Na-Laktat HF 10% kod pacijenata koji su na terapiji lekovima čija je renalna eliminacija zavisna od pH. S obzirom na alkalinizirajuće delovanje laktata (stvaranje bikarbonata), lek Manitol, Na-Laktat HF 10% može uticati na eliminaciju tih lekova preko bubrega.

• Renalni klirens kiselih lekova (kao što su salicilati, barbiturati i litijum), može se povećati zbog alkalizovanja urina bikarbonatima nastalim metabolisanjem laktata.
• Renalni klirens alkalnih lekova, kao što su simpatikomimetici (npr. efedrin, pseudoefedrin) i stimulansi (npr. deksamfetamin sulfat, fenfluramin hidrohlorid) može biti smanjen.

Trudnoća

Nema podataka o upotrebi manitola kod trudnica koji su objavljeni u relevantnoj literaturi.

Nema podataka iz studija na životinjama o upotrebi manitola, a koji su objavljeni u relevantnoj literaturi, koje se odnose na uticaj manitola na trudnoću i/ili embrionalni/fetalni razvoj i/ili rođenje i/ili postnatalni razvoj.

Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% ne treba koristiti tokom trudnoće, osim ukoliko je to zaista neophodno.

Dojenje

Nema podataka o izlučivanju manitola u mleko dojilje.

Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% ne treba koristiti za vreme dojenja, osim ukoliko je to zaista neophodno.

Nema podataka o uticaju manitola na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

U tabeli su navedena neželjena dejstva koja su prijavljivana u postmarketinškom praćenju, a grupisane po MedDRA-klasifikaciji sistema organa i rangirane prema učestalosti: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do

< 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Druge neželjene reakcije

Teška anafilaksa sa srčanim zastojem i smrtnim ishodom.

Tokom primene drugih rastvora koji sadrže natrijim-laktat spontano su prijavljivana sledeća neželjena dejstva:

• preosetljivost: laringealni edem (Quincke-ov edem), otečenost kože, zapušen nos, kijanje
• narušena homeostaza elektrolita
• hipervolemija
• panični napad
• druge reakcije na mestu primene infuzije: lokalizovana infekcija, ekstravazacija, utrnulost mesta primene infuzije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Ukoliko postoji sumnja da je došlo do predoziranja, neophodno je odmah obustaviti primenu leka.

Produžena primena ili brza infuzija velikih zapremina hiperosmotskih rastvora može da dovede do cirkulatornog preopterećenja i acidoze. Kao prvi znaci/simptomi, mogu se javiti glavobolja, mučnina i drhtavica bez promene telesne temperature. Zatim mogu da uslede konfuzija, letargija, konvulzije, stupor i koma. U ovom slučaju terapija je simptomatska i suportivna i obuhvata kontrolu balansa tečnosti i elektrolita. Hemodijaliza može biti od pomoći.

Prekomerna primena laktata može dovesti do metaboličke alkaloze. Metaboličku alkalozu može da prati razvoj hipokalemije. Kao simptomi se mogu javiti promene raspoloženja, umor, kratak dah, mišićna slabost i aritmije. Može se razviti i hipertoničnost mišića, trzanje i tetanija i to naročito kod onih pacijenata sa hipokalcemijom. Lečenje metaboličke alkaloze povezane sa predoziranjem bikarbonatima uglavnom se sastoji od korekcije statusa tečnosti i elektrolita. Od naročite važnosti je nadoknada kalcijuma, hlorida i kalijuma.

Farmakoterapijska grupa: Rastvori za intravensku primenu; rastvori za osmotsku diurezu

ATC kod: B05BC01

Mehanizam delovanja:

Manitol je ugljeni hidrat koji se raspoređuje samo po ekstracelularnom odeljku. Poseduje osmotski uticaj koji dovodi do prelaska tečnosti iz intracelularnog u ekstracelularni odeljak.

Manitol se slobodno filtrira u bubrežnim glomerulima, a manje od 10% se reapsorbuje natrag iz bubrežnih tubula. Pošto bude zadržan u tubulima, manitol ispoljava svoje osmotsko dejstvo, čime sprečava reapsorpciju tečnosti iz glomerularnog filtrata i izaziva diurezu. Na taj način podstiče protok urina kod oligurije/anurije ili u situacijama gde kod pacijenta postoji rizik od nastanka akutne insuficijencije bubrega. Manitol takođe povećava izlučivanje elektrolita, posebno natrijuma, kalijuma i hlorida. Povećano je i izlučivanje toksičnih supstanci koje se inače izlučuju putem bubrega, kao što su acetilsalicilna kiselina i barbiturati.

Manitol, pod normalnim okolnostima, ne prolazi kroz krvno-moždanu barijeru. Zadržan u plazmi, manitol stvara osmotski pritisak, uzrokujući povlačenje tečnosti iz moždanog tkiva čime smanjuje zapreminu mozga i snižava intrakranijalni pritisak.

Manitol ne prodire u oko. Manitol podstiče izlučivanje očne vodice i tako snižava intraokularni pritisak.

Natrijum-laktat je so mlečne kiseline. Laktati se metabolišu do bikarbonata, uglavnom u jetri i dovode do alkalizacije plazme, zbog čega je njihova primena posebno pogodna kod pacijenata koji imaju tendenciju ka acidozi.

Kada se primeni intravenski, manitol se u najvećoj meri eliminiše preko glomerula, nemetabolisan. Slobodno se filtrira u glomerulima, sa manje od 10% tubularne reapsorpcije, a tubularne ćelije ga ne sekretuju.

Poluvreme eliminacije kod odraslih je približno 2 sata, ali je u slučaju insuficijencije bubrega duže. 80% intravenski primenjene doze se izlučuje nepromenjeno unutar 3 sata.

Farmakokinetika D-laktata i L-laktata je slična. Laktati se metabolišu i putem oksidacije i putem glukoneogeneze, uglavnom u jetri, a bikarbonati se stvaraju tokom oba procesa za 1 do 2 sata.

Poremećaj metabolizma laktata se javlja u stanjima hipoksije i insuficijencije jetre.

Pretklinička procena bezbednosti manitola, rastvora za infuziju 10%, kod životinja, nije relevantna, jer je manitol supstanca sa već dobro poznatom primenom kod pacijenata, što je potkrepljeno odgovarajućim referencama iz farmakopeje.

Laktat je normalan sastojak organizma, te se ne očekuju toksična dejstva pri njegovoj kliničkoj primeni.

• Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH),
• (S)-mlečna kiselina (za podešavanje pH),
• Voda za injekcije.

Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% rastvor za infuziju ne sme se davati istovremeno, pre ili posle davanja krvi kroz isti infuzioni set, zbog rizika od pseudoaglutinacije.

Budući da ispitivanja kompatibilnosti nisu rađena, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

3 godine.

Lek ne treba primenjivati posle datuma označenog na pakovanju. Nakon otvaranja, rastvor se mora odmah iskoristiti.

Čuvati na temperaturi do 25oC.

Ne čuvati u frižideru i ne zamrzavati.

Unutrašnje pakovanje je boca, staklena (hidrolitičke otpornosti tip II) sa gumenim zatvaračem (brombutil elastomer) i flip kapicom, koja sadrži 500 mL bistrog, bezbojnog rastvora za parenteralnu primenu.

Unutrašnje pakovanje je istovremeno i spoljašnje pakovanje, uz koje je priloženo i Uputstvo za lek.

Lek se čuva pod strogo kontrolisanim uslovima; izlaganje leka nižim temperaturama može prouzrokovati formiranje kristala. Ukoliko su kristali vidljivi, potrebno je ponovo izvršiti rastvaranje grejanjem rastvora do 37°C, pri čemu je rastvor potrebno mućkati. Rastvori se ne smeju zagrevati u vodi niti u mikrotalasnoj pećnici zbog mogućnosti kontaminacije proizvoda ili oštećenja. Rastvor je potrebno ohladiti do sobne ili telesne temperature pre ponovnog pregleda na postojanje kristala i upotrebe.

Rastvor se sme koristiti samo ukoliko je bistar (bez vidljivih čestica) i u neoštećenoj boci.

Neupotrebljeni lek se uništava prema važećim propisima.

Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% rastvor za infuziju, kao aktivni sastojak sadrži manitol koji pripada grupi lekova koji su poznati kao osmotski diuretici, a koji deluju na bubreg tako što povećavaju količinu izlučenog urina (mokraće). Na taj način se smanjuje količina tečnosti u Vašem organizmu.

Natrijum-laktat je so mlečne kiseline. Laktati se metabolišu do bikarbonata, zbog čega je njihova primena posobno pogodna kod pacijenata koji imaju tendenciju ka acidozi.

Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% rastvor za infuziju, primenjuje se u sledećim situacijama:

• Povećanje izlučivanja mokraće (diureza) kada Vam bubrezi ne rade dobro (kod akutne insuficijencije bubrega ili slabosti bubrega) odnosno kada izlučuju premalo mokraće. To može pomoći da se spreči dalje trajno oštećenje funkcije bubrega.
• Smanjenje pritiska unutar lobanje (glave) koji je uzrokovan nakupljanjem tečnosti u mozgu

(edem mozga). To je ponekad neophodno nakon povrede mozga ili pre operacije mozga pod uslovom da je krvno-moždana barijera neoštećena.

• Snižavanje povišenog očnog pritiska koji se ne može regulisati drugim lekovima. To je ponekad potrebno kod operacije oka ili kod napada glaukoma (bolest koji izaziva povećanje očnog pritiska).

• ako ste alergični (preosetljivi) na manitol, natrijum-laktat ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ako imate povišenu koncentraciju soli u krvi (hiperosmolarnost), nastaje zbog velikog gubitka vode iz krvi i može da bude uzrokovana problemima kao što su:
• produženo, obilno znojenje,
• predoziranje lekovima za izbacivanje vode iz organizma (diuretici),
• oboljenje bubrega,

jer u tim slučajevima lek Manitol, Na-Laktat HF 10% može još više da poveća osmolarnost krvi,

• ako imate tešku dehidrataciju (gubitak tečnosti iz organizma, npr. usled povraćanja ili proliva). Kod teške dehidratacije usta će Vam biti suva i bićete veoma žedni,
• ako imate prestanak mokrenja (anurija),
• kod teške srčane slabosti (srčana insuficijencija),
• ako imate tešku plućnu kongestiju (prepunjenost krvnih sudova pluća) ili plućni edem (nakupljanje tečnosti u plućima),
• kod akutnog moždanog krvarenja, osim za vreme kraniotomije (operacija na mozgu),
• ako imate oštećenje prirodne zaštitne barijere između krvnih sudova glave i mozga (krvno-moždane barijere), do čega može da dođe posle teške povrede glave (npr. koja je dovela do preloma kostiju lobanje),
• ako izostane terapijski odgovor po primljenoj test dozi manitola (test doza se daje ako lekar posumnja da imate oštećenje bubrega),
• kod progresivnog oštećenja bubrega ili disfunkcije (poremećaj rada) nakon terapije manitolom, uključujući razvoj oligurije (oslabljeno mokrenje) i azotemije (porast azotnih jedinjenja u krvi),
• ako imate poremećaj u kome je Vaša krv suviše bazna (metabolička alkaloza),
• ako imate poremećaj u kome je Vaša krv suviše kisela, što može ugroziti život (teška metabolička acidoza),
• kod stanja koja su povezana sa povećanom koncentracijom laktata (hiperlaktatemija), uključujući laktatnu acidozu ili smanjeno iskorišćavanje laktata, poput teške slabosti jetre.

Upozorenja i mere opreza

Kada uzimate lek Manitol, Na-Laktat HF 10%, posebno vodite računa:

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Manitol, Na-Laktat HF 10%, i obavestite Vašeg lekara ako imate ili ste imali:

• oboljenje bubrega ili oslabljenu funkciju bubrega,
• primate lekove koji mogu da oštete Vaše bubrege (npr. neki antibiotici ili lekovi za terapiju kancera (raka)). Vaš lekar će znati ako bi bilo koji od lekova koje uzimate, mogao da deluje na Vaše bubrege.
• srčanu slabost,
• smanjenu vrednost natrijuma (soli) u Vašoj krvi (hiponatremija),
• nedovoljno tečnosti u organizmu (dehidratacija),
• smanjenu zapreminu krvi u krvnim sudovima (hipovolemija), odnosno stanje kod koga tkiva nisu dovoljno snabdevena krvlju (šok). U tom slučaju, Vaš lekar će morati kod Vas da izvrši nadoknadu tečnosti i elektrolita, pre nastavka primene leka Manitol HF 20%,
• preosetljivost na manitol (pošto ga ima u prirodi - npr. u nekim vrstama voća i povrća i u širokoj je upotrebi kao pomoćna supstanca u lekovima i kozmetici), možda ste razvili osetljivost na ovu supstancu, a da Vam prethodno manitol nije primenjivan intravenski,
• poremećaj nervnog sistema koji je povezan sa već postojećom nedovoljnom funkcijom prirodne zaštitne barijere koja razdvaja Vaš krvotok i mozak, pogotovu u slučaju oslabljene funkcije bubrega
• šećernu bolest.

Kada primate infuziju ovog leka, Vaš lekar će redovno kontrolisati:

• rad Vašeg srca, pluća i bubrega,
• količinu tečnosti koju primate,
• količinu mokraće koju stvaraju Vaši bubrezi,
• krvni pritisak u venama koje krv vraćaju u Vaše srce (centralni venski pritisak),
• količinu natrijuma i kalijuma u Vašoj krvi i urinu (elektroliti),
• količinu laktata u Vašoj krvi,
• kiselost Vaše krvi i urina (Vaša acido-bazna ravnoteža).

Infuzija rastvora kroz iglu u venu, može da dovede do nadražaja i zapaljenja na mestu gde je igla uvedena u venu.

Ovaj rastvor ne treba da se daje kroz istu iglu kao i transfuzija krvi, jer to može da ošteti crvena krvna zrnca ili da dovede do njihovog slepljivanja.

Interferencije sa laboratorijskim testovima:

• Manitol može da prouzrokuje lažno niske rezultate u nekim sistemima testova za određivanje koncentracije neorganskog fosfora u krvi.
• Manitol dovodi do lažno pozitivnih rezultata u testovima za određivanje vrednosti etilenglikola u krvi, gde se manitol na početku oksidiše u jedan aldehid.

Drugi lekovi i lek Manitol, Na-Laktat HF 10%

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Neki lekovi mogu da utiču na infuziju leka Manitol, Na-Laktat HF 10%, ili ovaj lek može da utiče na njih. Ako uzimate neki od tih lekova, možda će biti potrebno promeniti dozu.

Za sledeće lekove se zna da utiču na dejstvo leka Manitol, Na-Laktat HF 10%, ili da ovaj lek utiče na njihovo dejstvo:

• diuretici (lekovi koji povećavaju izlučivanje urina) – pojačavaju dejstvo manitola,
• litijum (koristi se kod mentalnih poremećaja) – brže se eliminiše iz organizma i zato ima slabije dejstvo kada se daje uz lek Manitol, Na-Laktat HF 10%,
• ciklosporin (lek koji se koristi za sprečavanje odbacivanja presađenog organa) – može imati toksično dejstvo na bubrege pa je potrebno pažljivo praćenje stanja pacijenta,
• aminoglikozidi (vrsta antibiotika) – lek Manitol, Na-Laktat HF 10% pojačava njihovo toksično dejstvo na čulo sluha,
• depolarizujući miorelaksansi (koriste se tokom anestezije za opuštanje mišića). O njihovom dejstvu vodi računa Vaš anesteziolog. Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% pojačava njihovo dejstvo,
• oralni antikoagulansi (lekovi koji „razređuju“ krv, npr. varfarin) – manitol može da oslabi njihovo dejstvo,
• digoksin (pojačava snagu srčane kontrakcije) – zbog mogućeg smanjenja vrednosti kalijuma u krvi, lek Manitol, Na-Laktat HF 10% može da poveća rizik od pojave toksičnosti digoksina,
• neki kiseli lekovi poput salicilata (lekovi koji se koriste kod nekih zapaljenskih stanja), barbiturata (lekovi koji se koriste uspavljivanje ili sedaciju) i litijuma (koristi se u lečenju psihijatrijskih oboljenja), i neki bazni lekovi poput simpatomimetika (kao što su efedrin ili pseudoefedrin, koji se koriste kod prehlade i zapušenosti nosa), stimulanasa (kao što su deksamfetamin ili fenfluramin, koji imaju stimulišuće dejstvo na centralni nervni sistem) – zbog sadržaja natrijum-laktata u leku Manitol, Na-Laktat HF 10% može doći do poremećaja izlučivanja ovih lekova putem bubrega.

Primena leka Manitol, Na-Laktat HF 10% sa hranom, pićima i alkoholom Obratite se Vašem lekaru za informacije o tome šta biste smeli da pojedete ili popijete. Trudnoća i dojenje

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili medicinskoj sestri za savet pre nego što primite ovaj lek.

Nije poznato da li manitol može da utiče na plod ili na Vašu trudnoću. Takođe nije poznato da li se manitol izlučuje u majčino mleko prilikom dojenja. Zato će Vam Vaš lekar primeniti lek Manitol, Na-Laktat HF 10% infuziju tokom trudnoće ili za vreme dojenja, samo ako je to zaista neophodno.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nema podataka o uticaju manitola na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% rastvor za infuziju sadrži 0,06 mmol/mL natrijuma, odnosno 30 mmol (690 mg) natrijuma u 500 mL rastvora.

Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Odrasli

Intravensku infuziju leka Manitol, Na-Laktat HF 10% daće Vam medicinsko osoblje. Potrebnu dozu i vreme davanja leka odrediće Vaš lekar. To će zavisiti od Vašeg uzrasta, telesne mase, stanja i razloga za primenu ovog leka. Količina leka koju primite takođe može da zavisi i od drugih lekova koje primate.

Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% ne smete da primite ako su u rastvoru vidljive čestice ili ako je ambalaža leka oštećena na bilo koji način.

Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% infuziju primićete kroz set za davanje infuzije, kroz iglu uvedenu u venu. Obično ćete infuziju primiti u venu na ruci, ali Vaš lekar može da se odluči za drugačiji način primene leka.

Ako funkcija Vaših bubrega nije očuvana, Vaš doktor će Vam dati probnu dozu kroz infuziju. Zatim će biti izmerena količina mokraće koju ste izlučili u određenom vremenu, pa ako Vaši bubrezi ne reaguju u dovoljnoj meri na lečenje manitolom, primićete drugu terapiju.

Deca i starije osobe

Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% infuziju mogu takođe da prime i deca i starije osobe (starije od 65 godina). Vaš lekar će dozu prilagoditi Vašim potrebama.

Ako ste primili više leka Manitol, Na-Laktat HF 10% nego što treba

Ako ste primili više leka Manitol, Na-Laktat HF 10% (prekomerna infuzija) ili Vam je lek dat suviše brzo, mogu se pojaviti sledeći simptomi:

• prevelika količina krvi u krvnim sudovima (hipervolemija). Simptomi hipervolemije uključuju nakupljanje tečnosti u trbuhu (ascites), oticanje ruku i nogu (periferni edem), nakupljanje tečnosti u plućima što izaziva otežano disanje (dispneja), buđenje noću uz kratak dah, poremećaj ravnoteže elektrolita,
• poremećaj ravnoteže elektrolita;
• kiselost Vaše krvi može da postane prevelika (acidoza). Simptomi acidoze obuhvataju pospanost, osećaj mučnine i dah koji se oseća na aceton;
• glavobolja;
• mučnina;
• drhtavica, ali bez povišene telesne temperature;
• simptomi problema sa centralnim nervnim sistemom:
• zbunjenost,
• zamor, pospanost (letargija),
• epileptični napadi,
• smanjen stepen svesti (stupor) i gubitak svesti (koma),
• teško oslabljena funkcija bubrega (akutna insuficijencija bubrega).

Zbog prisustva laktata u leku, prekomerna primena leka može dovesti do razvoja metaboličke alkaloze (krv postaje suviše bazna), koja može biti praćena hipokalemijom. Simptomi mogu uključivati:

• promene raspoloženja,
• umor,
• kratki dah, tj. nedostatak daha,
• mišićnu slabost,
• aritmije,
• grčeve mišića,
• kontrakcije mišića.

Ako se kod Vas pojavi bilo koji od ovih simptoma, obavezno odmah obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru. Odmah će Vam biti prekinuta primena infuzije i bićete dalje lečeni u skladu sa Vašim simptomima.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Manitol, Na-Laktat HF 10%

Vaš lekar će doneti odluku kada da prekine primenu ove infuzije.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako Vam se javi neko od sledećih neželjenih dejstava odmah se obratite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri. To mogu biti znaci veoma teške ili čak reakcije preosetljivosti (alergije) sa smrtnim ishodom, poznate i kao anafilaktički šok:

• oticanje kože lica i otok grla,
• otežano disanje,
• nizak krvni pritisak (hipotenzija),
• osip po koži,
• koprivnjača (urtikarija),
• gastrointestinalne smetnje.

Vaš lekar će kod Vas primeniti terapiju u skladu sa Vašim simptomima.

Druge reakcije preosetljivosti, odnosno reakcije vezane za primenu infuzije uključuju: povišen krvni pritisak, povišenu telesnu temperaturu, jezu, znojenje, kašalj, mišićno-koštanu ukočenost i bolove u mišićima, koprivnjaču/osip, svrab, osećaj da celo telo boli, osećaj nelagodnosti, mučninu, povraćanje i glavobolju.

Neželjena dejstva koja mogu da se jave su:

• poremećaj ravnoteže tečnosti i koncentracije elektrolita u krvi (elektrolitni disbalans), uključujući: preveliku količinu krvi u krvnim sudovima (hipervolemija); pojavu perifernih edema (nakupljanje tečnosti pod kožom, naročito oko zglobova); nedovoljno tečnosti u organizmu (dehidratacija, što dovodi do pojave žeđi, gubitka apetita, suvoće kože, naleta crvenila kože, tamnog urina, suvoće usta, zamaranja, slabosti, jeze, vrtoglavice, nesvestice ili omaglice); sniženu ili povećanu koncentraciju natrijuma u krvi (hiponatremija ili hipernatremija); sniženu ili povećanu koncentraciju kalijuma u krvi (hipokalemija ili hiperkalemija),
• alergijska reakcija,
• glavobolja,
• epileptični napadi,
• vrtoglavica,
• povišeni moždani pritisak, koji prouzrokuje glavobolje, mučninu, povraćanje, bol u leđima, zamućen vid i druge poremećaje vida, kao što su otežano pomeranje očiju (okularna paraliza),
• zamućen vid,
• poremećaj srčanog ritma (aritmije),
• nakupljanje tečnosti u plućima (edem pluća), što dovodi do pojave kratkog daha, posebno u ležećem položaju, otežanog disanja, kašlja, nelagodnosti, nemira, znojenja i bledila kože,
• zapaljenje sluzokože nosa (rinitis),
• suvoća usta,
• žeđ,
• mučnina,
• povraćanje,
• odumiranje (nekroza) na delu površine kože,
• koprivnjača (urtikarija),
• grčevi,
• izlučivanje velike količine urina,
• oštećenje bubrega (osmotska nefroza), koja dovodi do otežanog mokrenja ili do smanjenog izlučivanja tečnosti, otoka na člancima nogu, prstima ruku ili na licu, usled nakupljanja tečnosti u organizmu.
• nemogućnost izlučivanja urina,
• jeza,
• bol u grudima (anginozni bol),
• povišena telesna temperatura,
• kongestivna srčana insuficijencija (srčana slabost, udružena sa pojavom tečnosti na plućima i otokom članaka nogu),
• metabolička acidoza (kada Vaš organizam stvara previše kiseline ili Vaši bubrezi ne uklanjaju dovoljno kiseline iz Vašeg organizma),
• koma,
• zbunjenost,
• letargija (osećaj nedostatka energije),
• akutna insuficijencija bubrega (nagli razvoj slabosti bubrega, sa izraženim smanjenjem izlučivanja urina),
• azotemija (jedinjenja koja sadrže azot u krvi su u koncentraciji većoj nego što je to uobičajeno),
• anurija (bubrezi ne mogu da stvaraju urin),
• oligurija (bubrezi stvaraju malu količinu urina),
• poliurija (bubrezi stvaraju veliku količinu urina),
• astenija (opšta slabost),
• malaksalost,
• reakcije na mestu primene infuzije:
• zapaljenje vene na mestu primene infuzije, sa crvenilom, otokom i bolom na koži iznad puta pružanja vene (tromboflebitis na mestu primene infuzije),
• otok na mestu primene infuzije (zapaljenje),
• bol na mestu primene infuzije,
• osip na mestu primene infuzije,
• crvenilo na mestu primene infuzije,
• osećaj svraba na mestu primene infuzije,
• izlivanje infuzionog rastvora u tkiva oko vene (ekstravazacija) i otok na mestu uboda, što može da dovede do smanjenja protoka krvi i težeg oštećenja okolnog tkiva.

Ostala neželjena dejstva sa sličnim proizvodima (drugi rastvori sa natrijim-laktatom) obuhvataju:

• druge manifestacije preosetljivosti/reakcija na lek: zapušen nos, kijanje, oticanje u grlu što prouzrokuje poteškoće pri disanju (laringealni edem – Quincke-ov edem), otok kože (angioedem),
• promene u koncentraciji elektrolita u krvi (elektrolitni poremećaji),
• veći volumen krvi u krvnim sudovima nego što bi trebalo da bude (hipervolemija),
• napad panike,
• ostale reakcije usled tehnike primene: infekcija na mestu primene infuzije, izlivanje rastvora iz vene u okolna tkiva tokom intravenske infuzije (ekstravazacija). Ovo može oštetiti tkiva i stvoriti ožiljak,
• utrnulost na mestu infuzije.

Ako primetite neko neželjeno dejstvo koje bi moglo biti neželjeno dejstvo na lek Manitol, Na-Laktat HF 10% rastvor za infuziju, a koje nije navedeno u ovom uputstvu, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece!

Ne smete koristiti lek Manitol, Na-Laktat HF 10%, rastvor za infuziju posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Nakon otvaranja, rastvor se mora odmah iskoristiti.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Ne čuvati u frižideru i ne zamrzavati.

Lek se čuva pod strogo kontrolisanim uslovima; izlaganje leka nižim temperaturama može prouzrokovati formiranje kristala. Ukoliko su kristali vidljivi, potrebno je ponovo izvršiti rastvaranje grejanjem rastvora do 37°C, pri čemu je rastvor potrebno mućkati. Rastvori se ne smeju zagrevati u vodi niti u mikrotalasnoj pećnici zbog mogućnosti kontaminacije proizvoda ili oštećenja. Rastvor je potrebno ohladiti do sobne ili telesne temperature pre ponovnog pregleda na postojanje kristala i upotrebe.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance su: manitol i natrijum (S)-laktat, rastvor 50%.

Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% rastvor za infuziju (500 mL), sadrži 50 g manitola i 6,72 g natrijum (S)- laktat, rastvora 50%.

Pomoćne supstance su: natrijum-hidroksid (za podešavanje pH), (S)-mlečna kiselina (za podešavanje pH) i voda za injekcije.

Kako izgleda lek Manitol, Na-Laktat HF 10% i sadržaj pakovanja

Rastvor za infuziju.

Bistar, bezbojan rastvor, slabo slatkog ukusa.

Unutrašnje pakovanje je boca, staklena (hidrolitičke otpornosti tip II) sa gumenim zatvaračem (brombutil elastomer) i flip kapicom, koja sadrži 500 mL bistrog, bezbojnog rastvora za parenteralnu primenu.

Unutrašnje pakovanje je istovremeno i spoljašnje pakovanje, uz koje je priloženo i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-00598-21-002 od 08.02.2022.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% rastvor za infuziju, koristi se kao osmotski diuretik u sledećim situacijama:

• Pospešivanje diureze u prevenciji i/ili lečenju oligurične faze kod akutne insuficijencije bubrega pre nego što nastupi ireverzibilna insuficijencija bubrega.
• Snižavanje povišenog intrakranijalnog pritiska i terapija cerebralnog edema, ukoliko je krvno- moždana barijera intaktna.
• Snižavanje povišenog intraokularnog pritiska koji se ne može sniziti na drugi način.

Doziranje i način primene Doziranje

Izbor određene koncentracije manitola, doziranja i brzine primene, zavise od životnog doba, telesne mase, kliničkog i biološkog stanja pacijenta, kao i od istovremeno primenjene terapije.

Odrasli i adolescenti

Akutna insuficijencija bubrega

Uobičajeni raspon doza iznosi 50 do 200 g manitola tokom 24 sata (500 do 2000 mL na dan), sa ograničenjem pojedinačne doze na maksimalno 50 g manitola (500 mL). U većini slučajeva odgovarajući terapijski odgovor postiže se dozom od 50 do 100 g manitola/dan (500 do 1000 mL/dan).

Brzina davanja infuzije se obično prilagođava tako da se održi protok urina od najmanje 30 do 50 mL/sat. Samo u hitnim situacijama, maksimalna brzina davanja infuzije može da iznosi i 200 mg/kg, datih tokom 5 minuta (videti odeljak o test dozi). Posle 5 minuta, brzinu davanja infuzije treba ponovo podesiti tako da se održi protok urina od najmanje 30 do 50 mL/sat, uz maksimalnu dozu od 200 g/24 sata.

Primena kod pacijenata sa oligurijom ili oštećenjem funkcije bubrega

Pacijentima sa izraženom oligurijom, kao i kod onih kod kojih se sumnja na oštećenje funkcije bubrega, prvo treba dati tzv. test dozu od približno 200 mg manitola/kg telesne mase (2 mL/kg telesne mase) tokom 3 do 5 minuta. Na primer, kod odraslog pacijenta sa telesnom masom od 70 kg: približno 140 mL 10% rastvora manitola ili 75 mL 20% rastvora manitola. Smatra se da je terapijski odgovor na test dozu odgovarajuć ako se barem 30 do 50 mL/sat urina ekskretuje tokom 2-3 sata. Ukoliko izostane odgovarajući odgovor, može se primeniti naknadna test doza. U slučaju da ni na drugu test dozu nema odgovarajućeg odgovora, terapiju manitolom treba prekinuti i ponovo izvršiti procenu stanja pacijenta, jer postoji mogućnost da je insuficijencija bubrega već nastupila.

Snižavanje povišenog intrakranijalnog pritiska, cerebralnog volumena i intraokularnog pritiska Uobičajena doza je 1,5 do 2 g/kg telesne mase (15 do 20 mL/kg telesne mase), u infuziji tokom 30-60 minuta. Kod preoperativne primene, infuziju treba dati 1 do 1,5 sat pre hirurške intervencije radi postizanja maksimalnog dejstva.

Pedijatrijska populacija

Kod insuficijencije bubrega treba dati test dozu od 200 mg manitola/kg telesne mase (2 mL/kg telesne mase) data tokom 3 do 5 minuta. Terapijska doza je u rasponu od 0,5 do 1,5 g/kg telesne mase (5 do 15 mL/kg telesne mase). Ova doza se, ukoliko je potrebno, može ponoviti jednom ili dva puta u intervalu od 4 do 8 sati.

Kod povišenog intrakranijalnog i intraokularnog pritiska, ova doza može da se da tokom 30 do 60 minuta, kao kod odraslih.

Stariji pacijenti

Kao i kod odraslih, doziranje zavisi od telesne mase, kliničkog i biološkog stanja pacijenta i istovremeno primenjene terapije. Uobičajeni raspon doza je isti kao kod odraslih i iznosi 50 do 200 g manitola tokom 24 sata (500 do 2000 mL/dan), sa ograničenjem pojedinačne doze na maksimalno 50 g manitola (500 mL).

Zbog mogućnosti postojanja početnog stadijuma insuficijencije bubrega, pre određivanja doze potreban je poseban oprez pri proceni stanja pacijenta.

Način primene

Rastvor je za intravensku primenu i to samo kroz sterilni i apirogeni infuzioni set, koji na kraju koji je do pacijenta ima ugrađen filter, zbog mogućnosti stvaranja kristala manitola, kao i uz primenu aseptične tehnike. Set treba prethodno ispuniti rastvorom (prajmirati) kako bi se sprečio prodor vazduha u sistem.

Rastvor treba pre primene vizuelno pregledati na prisustvo čestica i promenu boje. Koristiti samo ako je rastvor bistar, bez vidljivih čestica i ako je ambalaža neoštećena, a rastvor ne curi. Primeniti odmah nakon postavljanja infuzionog seta.

Hiperosmolarni rastvori manitola mogu da dovedu do oštećenja vena. Potrebno je proveriti osmolarnost leka pre primene. Ovaj hipertonični rastvor treba dati u veće periferne vene ili, najbolje centralnim venskim putem. Brzo davanje infuzije u periferne vene može da dovede do oštećenja.

Rastvori manitola mogu da kristalizuju na niskoj temperaturi. Rastvori viših koncentracija imaju veću sklonost ka kristalizaciji. Pre primene, rastvor pregledati na postojanje kristala.

Ukoliko su kristali vidljivi, potrebno je ponovo izvršiti rastvaranje grejanjem rastvora do temperature od 37°C pri čemu je rastvor potrebno mućkati. Rastvori se ne smeju zagrevati u vodi niti u mikrotalasnoj pećnici zbog mogućnosti kontaminacije proizvoda ili oštećenja. Rastvor je potrebno ohladiti do sobne ili telesne temperature pre ponovnog pregleda na postojanje kristala i upotrebe. Videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka i Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom.

Za podatke o inkompatibilnosti i pripremi leka, videti odeljke Inkompatibilnost i Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Lista pomoćnih supstanci

• Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH),
• (S)-mlečna kiselina (za podešavanje pH),
• Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Lek Manitol, Na-Laktat HF 10% rastvor za infuziju ne sme se davati istovremeno, pre ili posle davanja krvi kroz isti infuzioni set, zbog rizika od pseudoaglutinacije.

Budući da ispitivanja kompatibilnosti nisu rađena, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Rok upotrebe

3 godine.

Lek ne treba primenjivati posle datuma označenog na pakovanju. Nakon otvaranja, rastvor se mora odmah iskoristiti.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25oC.

Ne čuvati u frižideru i ne zamrzavati.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je boca, staklena (hidrolitičke otpornosti tip II) sa gumenim zatvaračem (brombutil elastomer) i flip kapicom, koja sadrži 500 mL bistrog, bezbojnog rastvora za parenteralnu primenu.

Unutrašnje pakovanje je istovremeno i spoljašnje pakovanje, uz koje je priloženo i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Lek se čuva pod strogo kontrolisanim uslovima; izlaganje leka nižim temperaturama može prouzrokovati formiranje kristala. Ukoliko su kristali vidljivi, potrebno je ponovo izvršiti rastvaranje grejanjem rastvora do 37°C, pri čemu je rastvor potrebno mućkati. Rastvori se ne smeju zagrevati u vodi niti u mikrotalasnoj pećnici zbog mogućnosti kontaminacije proizvoda ili oštećenja. Rastvor je potrebno ohladiti do sobne ili telesne temperature pre ponovnog pregleda na postojanje kristala i upotrebe.

Rastvor se sme koristiti samo ukoliko je bistar (bez vidljivih čestica) i u neoštećenoj boci. Neupotrebljeni lek se uništava prema važećim propisima.