LUMINEL® 10mg oralna disperzibilna tableta

1 od 24

Lek LUMINEL je indikovan za lečenje shizofrenije kod odraslih i adolescenata uzrasta od 15 godina i starijih.

Lek LUMINEL je indikovan za lečenje umerenih do teških maničnih epizoda kod pacijenata sa bipolarnimm poremećajem tip I, te za prevenciju nove manične epizode kod odraslih pacijenata kod kojih koji se predominantno javljaju manične epizode i koji su u maničnoj fazi odgovarali na lečenje s aripiprazolom (videti odeljak5.1.).

Lek LUMINEL je indikovanza lečenjeumerenih do teških maničnih epizoda kod adolescenata uzrasta od 13 godina i starijih, sa bipolarnim poremećajem tip I, u trajanju do 12 nedelja (videti odeljak 5.1.).

Odrasli

Shizofrenija: preporučena početna doza za lek LUMINEL je 10 mg/dan ili 15 mg/dan, s dozom održavanja od 15 mg/dan, a primenjuje se jedanput na dan, nezavisno od obroka. Lek LUMINEL je efikasan u rasponu doza od 10 mg/dan do 30 mg/dan. Nije dokazana bolja efikasnost prilikom primene doza većih od 15 mg/dan, mada pojedini pacijenti mogu imati koristi od primene veće doze. Maksimalna dnevna doza ne sme biti veća od 30 mg.

Manične epizode kod bipolarnog poremećaja tip I: preporučena početna doza leka LUMINEL je 15 mg, a primenjuje se jedanput na dan, nezavisno od obroka, kao monoterapija ili kombinovana terapija (videti odeljak 5.1.). Neki pacijenti mogu imati koristi od primene veće doze. Maksimalna dnevna doza ne sme bitiveća od30 mg.

Prevencija ponovnog javljanja (relapsa) maničnih epizoda kod bipolarnog poremećaja tip I: za prevenciju relapsa maničnih epizoda kod pacijenata koji su primali aripiprazol kao monoterapiju ili u kombinovanoj terapiji, potrebno je nastaviti terapiju istim dozama. Prilagođavanja dnevne doze, uključujući i smanjivanje doze, treba razmotriti na osnovu kliničkog stanja pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Shizofrenija kod adolescenata uzrasta od 15 godina i starijih: preporučena doza leka LUMINEL je 10 mg/dan, a primenjuje se jedanput na dan, nezavisno od obroka. Lečenje treba započeti dozom od 2 mg (primenom oralnog rastvora aripiprazola od 1 mg/mL)* tokom prva dva dana, a zatim dozu titrirati do 5 mg tokom sledeća dva dana, do postizanja preporučene dnevne doze od 10 mg. Po potrebi, doza se može dalje povećavati u doznim režimima od 5 mg, pri čemu se ne sme prekoračiti maksimalna dnevna doza od 30 mg (videti odeljak 5.1.). Lek LUMINEL je efikasan u rasponu doza od 10 mg/dan do 30 mg/dan. Nije dokazana bolja efikasnost prilikom primene doza većih od 10 mg na dan, mada pojedini pacijenti mogu imati koristi od primene veće doze.

Lek LUMINEL se ne preporučuje za primenu kod pacijenata sa shizofrenijom mlađih od 15 godina, zbog nedovoljnih podataka o bezbednosti i efikasnosti (videti odeljke4.8. i 5.1.).

Manične epizode kod bipolarnog poremećaja tip I, kod adolescenata uzrasta od 13 godina i starijih: preporučena doza leka LUMINEL je 10 mg/dan, a primenjuje se jedanput na dan, nezavisno od obroka. Lečenje bi trebalo započeti s dozom od 2 mg (primenom oralnog rastvora aripiprazola od 1 mg/mL)* tokom prva dva dana, a zatim dozu titrirati do 5 mg tokom sledeća dva dana, do postizanja preporučene dnevne doze od 10 mg. Lečenje treba da traje samo onoliko koliko je potrebno da se simptomi stave pod kontrolu, a ne sme biti duže od 12 nedelja. Nije dokazana bolja efikasnost prilikom primene doza većih od 10 mg na dan, dok je dnevna doza od 30 mg povezana sa znatno većom incidencom značajnih neželjenih reakcija, uključujući i događaje povezane s ekstrapiramidalnim simptomima, pospanost, umor i povećanje telesne težine (videti odeljak 4.8.). Stoga, doze veće od 10 mg/dan treba primenjivati samo u izuzetnim slučajevima i uz strogi klinički

2 od 24

nadzor (videti odeljke 4.4, 4.8. i 5.1.). Kod mlađih pacijenata postoji povećan rizik od neželjenih događaja povezanih s primenom aripiprazola. Stoga se lek LUMINEL ne preporučuje za primenu kod pacijenata mlađih od 13 godina (videti odeljke 4.8. i 5.1.).

*Napomena: Odgovarajuću dozu kod adolescenata na početku terapije (2 mg/dan tokom 2 dana) sa lekom LUMINEL tablete nije moguće postići. Odgovarajući farmaceutski oblik leka LUMINEL (npr. oralni rastvor od 1 mg/mL) nije dostupan. Za postizanje doze od 2 mg/dan treba primenjivati drugi odgovarajući lek sa istom aktivnom supstancom.

Razdražljivost povezana sa autističnim poremećajem: bezbednost i efikasnost primene leka LUMINEL kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina još uvek nije utvrđena. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljku 5.1., međutim nije moguće dati preporuku za doziranje.

Tikovi povezani sa Touretteovim poremećajem: bezbednost i efikasnost primene leka LUMINEL kod dece i adolescenata uzrasta od 6 do 18 godina još uvek nije utvrđena. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljku 5.1., međutim nije moguće dati preporuku za doziranje.

Posebne populacije

Pacijenti sa oštećenom funkcijomjetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata s blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Kod pacijenata s teškim oštećenjem funkcije jetre, dostupni podaci su nedovoljni da bi se dale preporuke za doziranje. Kod ovih pacijenata, treba pažljivo dozirati lek. Međutim, maksimalnu dnevnu dozu od 30 mg treba primenjivati s oprezom kod pacijenata s teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak5.2.).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata s oštećenjem funkcije bubrega.

Starije osobe

Nije utvrđena efikasnost i bezbednost aripiprazola u lečenju shizofrenije ili maničnih epizoda kod bipolarnog poremećaja tip I kod pacijenata starosti od 65 godina i starijih. Zbog veće osetljivosti ove populacije, potrebno je razmotriti primenu manje početne doze kada to klinički faktori nalažu (videti odeljak 4.4.).

Pol

Nije potrebno prilagođivanje doze kod ženskih pacijenata, pri poređenju s muškim pacijentima (videti odeljak5.2.).

3 od 24

Pušači

S obzirom na metabolički put aripiprazola, nije potrebno prilagođavanje doze kod pušača (videti odeljak4.5.).

Podešavanja doze zbog interakcija

Kada se istovremeno s aripiprazolom primenjuju snažni CYP3A4 ili CYP2D6 inhibitori, dozu aripiprazola treba smanjiti. Kada se primena inhibitora enzima CYP3A4 ili CYP2D6 prekine u sklopu kombinovane terapije, doza aripiprazola mora se povećati (videti odeljak4.5.).

Kada se istovremeno s aripiprazolom primenjuju jaki CYP3A4 induktori, doza aripiprazola mora se povećati. Kada se primena CYP3A4 induktora prekine u sklopu kombinovane terapije, doza aripiprazola mora se smanjiti na preporučenu dozu (videti odeljak4.5.).

Način primene

Lek LUMINEL je namenjen za oralnu primenu.

Oralnu disperzibilnu tabletu treba staviti u usta na jezik, gde će se brzo razgraditi (rastvoriti) u pljuvački. Može se uzimati sa ili bez tečnosti. Intaktnu oralnu disperzibilnu tabletu teško je izvaditi (ukloniti) iz usta celu. S obzirom da je oralna disperzibilna tableta krhka, treba je primeniti odmah nakon otvaranja blistera. Alternativno, oralnu disperzibilnu tabletu moguće je rastvoriti u vodi, te tako dobijenu suspenziju popiti.

Oralne disperzibilne tablete mogu se koristiti kao zamena za aripiprazol tablete kod pacijenata koji imaju poteškoće s gutanjem aripiprazol tableta (videti odeljak5.2.).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Tokom lečenja antipsihoticima, može biti potrebno od nekoliko dana do nekoliko sedmica za poboljšanje kliničkog stanja pacijenta. Pacijente treba pažljivo pratiti tokom tog perioda.

Suicidalnoponašanje

Pojava suicidalnog ponašanja svojstvena je psihičkim oboljenjima i poremećajima raspoloženja, a u nekim slučajevima je prijavljena ubrzo nakon započinjanja lečenja ili promene terapije antipsihoticima, uključujući i lečenje aripiprazolom (videti odeljak 4.8.). Visokorizične pacijente je potrebno strogo nadzirati tokom lečenja antipsihoticima.

4 od 24

Kardiovaskularni poremećaji

Aripiprazol treba primenjivati s oprezom kod pacijenata s poznatom kardiovaskularnom bolešću (istorija infarkta miokarda ili ishemične bolesti srca, srčane insuficijencije ili poremećaja provodljivosti), kod pacijenata s cerebrovaskularnom bolešću ili sa stanjima koja su predispozicija za pojavu hipotenzije (dehidracija, hipovolemija i lečenje atihipertenzivima) ili hipertenzije, uključujući ubrzanu ili malignu hipertenziju. Uz primenu antipsihotika prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije (VTE). Budući da pacijenti lečeni s antipsihoticima često već imaju stečene faktore rizika za VTE, svi mogući faktori rizika za VTE moraju se utvrditi pre ili tokom lečenja s aripiprazolom, tepoduzeti preventivne mere.

Produženje QT intervala

U kliničkim ispitivanjima aripiprazola, incidenca produženja QT intervala bila je usporediva s onom uz placebo. Aripiprazol treba primenjivati s oprezom kod pacijenata s porodičnom istorijom produženja QT intervala (videti odeljak4.8.).

Tardivna diskinezija

U kliničkim ispitivanjima koja su trajala jednu godinu ili kraće, toku lečenja s aripiprazolom retko je bila zabeležena pojava diskinezije koja zahtevala urgentno lečenje. Ako se u pacijenta koji se leče aripiprazolom jave znaci i simptomi tardivne diskinezije, potrebno je razmotriti smanjenje doze ili prekid primene leka (videti odeljak4.8.). Ovi simptomi mogu se s vremenompogoršati ili čak pojaviti nakon prekida lečenja.

Ostali ekstrapiramidalni simptomi

U pedijatrijskim kliničkim ispitivanjima aripiprazola, primećeni su akatizija i parkinsonizam. Ako se znaci i simptomi ekstrapiramidalnih poremećaja jave kodpacijenta koji primenjuje aripiprazol, trebalo bi razmotriti smanjenje doze i pažljivo kliničko praćenje.

Neuroleptički maligni sindrom (NMS)

NMS je potencijalno životno ugrožavajući skup simptoma povezanih s primenom antipsihotika. U kliničkim ispitivanjima prijavljeni su retki slučajevi NMS-a tokom lečenja s aripiprazolom. Kliničke manifestacije NMS-a su: hiperpireksija, rigidnost mišića, izmenjen mentalni status i znaci nestabilnosti autonomnog nervnog sistema (nepravilan puls ili poremećaj krvnog pritisak, tahikardija, dijaforeza i srčana disritmija). Dodatni znaci mogu uključivati povećanu vrednost kreatin fosfokinaze, mioglobinuriju (rabdomiolizu) i akutnu insuficijenciju bubrega. Međutim, povećana vrednost kreatin fosfokinazei rabdomiolizebile su prijavljene i u slučajevima koji nisu bili nužno povezani s NMS-om. Ako pacijent razvije znakove i simptome koji upućuju na NMS ili ima neobjašnjivo visoku telesnu temperaturu, bez dodatnih kliničkih manifestacija NMS-a, mora se prekinuti primena svih antipsihotika, uključujući i aripiprazol.

5 od 24

Napadi konvulzija

U kliničkim ispitivanjima bili su prijavljeni povremeni slučajevi napada konvulzija za vreme lečenja s aripiprazolom. Stoga, aripiprazol treba koristiti s oprezom kod pacijenata sa istorijom konvulzivnog poremećaja ili kodpacijenata koji imaju stanja koja su praćena napadima konvulzijama (videti odeljak 4.8.).

Stariji pacijenti s psihozom koja je povezana s demencijom

Povećan mortalitet

U tri placebom kontrolisana ispitivanja aripiprazola (n= 938; prosečna starost 82,4 godine; raspon 56 do 99 godina) kod starijih pacijenata s psihozom vezanom uz Alzheimerovu bolest, pacijenti lečeni aripiprazolom imali su povećan rizik od smrti, u poređenju s pacijentima koji su primali placebo. Stopa smrtnostikodpacijenata lečenih aripiprazolom iznosila je 3,5%, u poređenju sa 1,7% u onih koji su primali placebo. Iako su uzroci smrti bili različiti, većina smrtnih slučajeva bila je kardiovaskularne (npr. insuficijencija srca, iznenadna smrt) ili infektivne prirode (npr. pneumonija) (videti odeljak4.8.).

Cerebrovaskularne neželjene reakcije

U istim ispitivanjima, cerebrovaskularne neželjene reakcije (npr. moždani udar, tranzitorni ishemični atak), uključujući i smrtne slučajeve, prijavljene su kod pacijenata (prosečna starost: 84 godine; raspon 78 do 88 godina). U ovim studijama, ukupno u 1,3% pacijenata lečenih s aripiprazolom prijavljene su cerebrovaskularne neželjene reakcije, u poređenju s 0,6% pacijenata koji su primali placebo. Ova razlika nije bila statistički značajna. Međutim, u jednom od ovih ispitivanja ispitivanju fiksne doze, zabilježena je značajna povezanost između odgovora na primenjenu doze i cerebrovaskularnih neželjenih reakcija kodpacijenata lečenih s aripiprazolom (videti odeljak4.8.).

Aripiprazol nije indikovan za lečenje psihoze povezane s demencijom.

Hiperglikemija i dijabetes melitus

Kod pacijenata lečenih s atipičnim antipsihoticima, uključujući i aripiprazol, prijavljivana je hiperglikemija, u nekim slučajevima vrlo izražena i povezana s ketoacidozom, hiperosmolarnom komom ili smrću. Faktori rizika koji mogu biti predispozicija za pojavu teških komplikacija uključuju gojaznost i porodičnu istoriju dijabetesa. U kliničkim ispitivanjima s aripiprazolom, nije bilo značajnih razlika u stopama javljanja neželjenih reakcija povezanih s hiperglikemijom (uključujući i dijabetes) ili u poremećenim laboratorijskim vrednostima glikemije, u poređenju s placebom. Nisu dostupne precizne procene rizika od neželjenih reakcija povezanih sa hiperglikemijom kod pacijenata lečenih aripiprazolom ili drugim atipičnim antipsihoticima, koje bi omogućile direktna upoređivanja. Pacijenti lečeni bilo kojim antipsihotikom, uključujući i aripiprazol, moraju se pratiti radi moguće pojave znakova ili simptoma hiperglikemije (kao što su polidipsija, poliurija, polifagija i slabost), a pacijentis dijabetes melitusom ili s faktorima rizika za dijabetes melitus moraju se redovno pratiti zbog mogućeg pogoršanja regulacije glukoze (videti odeljak4.8.).

Preosetljivost

Aripiprazol može izazvati reakcije preosetljivosti za koje su karakteristični alergijski simptomi (videti odeljak4.8.).

Povećanje telesne mase

Povećanje telesne mase uobičajeno je kod pacijenata sa shizofrenijom i kod pacijenata s bipolarnom manijom, zbog postojanja pridruženih bolesti, primene antipsihotika za koje se zna da uzrokuju povećanje telesne mase, nezdravog stila života, i ono može dovesti do teških komplikacija. Povećanje telesne mase među pacijentima kojima je bio propisan aripiprazol, prijavljivano je u periodu nakon stavljanja leka u promet. Kada je prisutno, obično je to kod pacijenata sa značajnim faktorima rizika

6 od 24

poput istorije dijabetesa, poremećaja štitne žlezde ili adenoma hipofize. U kliničkim ispitivanjima nije pokazano da aripiprazol izaziva klnički značajno povećanje telesne mase kod odraslih pacijenata (videti odeljak 5.1.). U kliničkim ispitivanjima adolescentnih pacijenata s bipolarnom manijom, pokazalo se da je aripiprazol povezan s povećanjem telesne mase nakon 4 nedelje lečenja. Povećanje telesne mase treba pratiti kod adolescentnih pacijenata s bipolarnom manijom. Ako je povećanje telesne mase klinički značajno, treba razmotriti smanjenje doze (videti odeljak4.8.).

Disfagija

Poremećaj motiliteta jednjaka i aspiracija povezuju se s primenom antipsihotika, uključujući i aripiprazol. Aripiprazol treba oprezno primenjivati kod pacijenata s rizikom od aspiracione pneumonije.

Patološko kockanje i drugi poremećaji kontrole impulsa

Tokom lečenja s aripiprazolom, pacijenti mogu imati povećane nagone, posebno za kockanjem, te nemogućnost da kontrolišu te nagone. Ostali nagoni koji su bili zabeleženi uključuju: povećan seksualni nagon, kompulzivnu kupovinu, prejedanje ili kompulzivno jedenje, te druga impulzivna i kompulzivna ponašanja. Važno je da lekar koji propisuje aripiprazol dobije informaciju od pacijenata ili njihovih negovatelja, posebno o tome da li je tokom lečenja aripiprazolom došlo do razvoja novih ili povećanih nagona za kockanjem, za seks, kompulzivnu kupovinu, prejedanje ili kompulzivno jedenje ili drugih nagona. Treba napomenuti da simptomi poremećaja kontrole impulsa mogu biti povezani s osnovnim poremećajem; međutim, u nekim slučajevima je zabeleženo da su se ovi nagoni povukli kada je doza bila smanjena ili kada je primena leka bila prekinuta. Poremećaji kontrole impulsa, ako se ne prepoznaju, mogu naškoditi pacijentu i drugima. Potrebno je razmotriti smanjenje doze ili prekid primene leka ako se kodpacijenta razviju ovakvi nagoni tokom lečenja s aripiprazolom (videti odeljak 4.8.).

Laktoza

Lek LUMINEL oralne disperzibilne tabletesadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim poremećajem intolerancije na galaktoze, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Aspartam

Lek LUMINEL oralne disperzibilne tablete sadrži aspartam (E951) koji je izvor fenilalanina. Može biti štetan kodosoba sa fenilketonurijom.

Benzilalkohol

LUMINEL, 10 mg, oralne disperzibilnetablete:

Ovaj lek sadrži 0,0036 mg benzilalkohola u jednoj oralno disperzibilnoj tableti. LUMINEL, 15mg, oralne disperzibilnetablete:

Ovaj lek sadrži 0,0054 mg benzilalkohola u jednoj oralno disperzibilnoj tableti.

Benzilalkohol možeuzrokovati alergijske reakcije.

Velike količine benzilalkohola treba koristiti sa oprezom i samo u slučajevima kada je to apsolutno neophodno zbog rizika od akumulacije i toksičnosti (metabolička acidoza), posebno kod osoba sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega.

Natrijum

Lek LUMINEL oralne disperzibilne tabletesadrže natrijum. Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po orodisperzibilnoj tableti, tj. suštinski je ,,bez natrijuma“.

Pacijenti sa hiperkinetskim sindromom sa poremećajem pažnje (engl. attention deficit hyperactivity disorder, ADHD)

7 od 24

Uprkos visokoj učestalosti komorbiditeta bipolarnog poremećaja tip I i ADHD-a, dostupno je vrlo malopodataka o bezbednosti istovremene primene aripiprazola i stimulansa; stoga je potreban izniman oprez kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno.

Padovi

Aripiprazol može uzrokovati pospanost, posturalnu hipotenziju, motornu i senzornu nestabilnost, što može dovesti do padova. Oprez je potreban kod lečenja pacijenata sa većim rizikom, treba razmotriti I primenu manje početne doze (npr. kod starijih ili oslabljenih pacijenata; videti odeljak 4.2).

Zbog svog antagonističkog delovanja na alfa-1 adrenergičke receptore, aripiprazol može pojačati dejstva pojedinih antihipertenziva.

S obzirom na primarna delovanja aripiprazole na CNS, potreban je oprez kada se aripiprazol primenjuje u kombinaciji sa alkoholom ili s drugim CNS lekovima i čije se neželjene reakcije, kao što jesedacija, preklapaju (videti odeljak 4.8.).

Potreban je oprez ako se aripiprazol primenjuje istovremeno sa lekovima za koje se zna da uzrokuju produženje QT intervala ili disbalans elektrolita.

Potencijal drugih lekova da utiču na aripiprazol

Famotidin, blokator želučane kiseline i H2 antagonist, smanjuje brzinu resorpcije aripiprazola, ali se smatra da taj efekt nije klinički značajan. Aripiprazol se metaboliziše različitim putevima, koji uključuju CYP2D6 i CYP3A4, ali ne i CYP1A enzime. Iz tog razloga, nije potrebno prilagođavanje doze kod pušača.

Hinidin i drugi CYP2D6 inhibitori

U kliničkom ispitivanju zdravih osoba, snažan CYP2D6 inhibitor (kinidin) povećao je površinu ispod krivulje (PIK) aripiprazola za 107%, dok je maksimalna koncentracija (Cmax) ostala nepromenjena. Vrednosti PIK i Cmax dehidro-aripiprazola, aktivnog metabolita, smanjeni su za 32%, odnosno za 47%. Dozu aripiprazola treba smanjiti na otprilike jednu polovinu propisane doze, kada se on primenjuje istovremeno sa hinidinom. Može se očekivati da i ostali jaki inhibitori CYP2D6, poput fluoksetina i paroksetina, imaju slične efekte, pa je potrebno sprovesti slična smanjenja doza.

Ketokonazol i drugi CYP3A4 inhibitori

U kliničkim ispitivanjima sprovedenim kod zdravih ispitanika, snažni inhibitor CYP3A4 (ketokonazol) povećao je PIK aripiprazola za 63% i Cmax za 37%. PIK dehidroaripiprazola povećao se za 77%, a Cmax za 43%. Kod slabih CYP2D6 metabolizatora, istovremena primena snažnih inhibitora CYP3A4 može rezultirati većim plazmatskim koncentracijama aripiprazola, u poređenju s CYP2D6 izraženim metabolizatorima. Kada se razmatra istovremena primena ketokonazola ili drugih snažnih CYP3A4 inhibitora sa aripiprazolom, moguće koristi lečenja trebale bi prevazilaziti potencijalne rizike za pacijenta. Kada se aripiprazol primenjuje istovremeno sa ketokonazolom, dozu aripiprazola treba smanjiti na otprilike jednu polovinu propisane doze. Slični efekti mogu se očekivati i kod drugih snažnih inhibitora CYP3A4, poput itrakonazola i inhibitora HIV proteaze, pa je potrebno sprovesti slična smanjenja doza (videti odeljak 4.2.). Nakon prekida primene inhibitora CYP2D6 ili CYP3A4, dozu aripiprazola treba povećati na nivo kakav je bio pre započinjanja istovremene terapije. Kad se slabi CYP3A4 (npr. diltiazem) ili CYP2D6 (npr. escitalopram) inhibitori primenjuju istovremeno sa aripiprazolom, možese očekivati umerenopovećanje koncentracija aripiprazola u plazmi.

8 od 24

Karbamazepin i drugi CYP3A4 induktori

Nakon istovremene primene karbamazepina, jakog CYP3A4 induktora, i oralnog aripiprazola, kod pacijenata sa shizofrenijom ili shizoafektivnim poremećajem, geometrijska srednja vrednost Cmax aripiprazole bila je manja za 68%, a PIK-a 73%, u poređenju s onim kada je aripiprazol primenjivan sam u dozi od 30 mg. Slično tome, geometrijska srednja vrednost Cmax dehidroaripiprazola nakon istovremene primene s karbamazepinom bile je manja za 69%, a za PIK-a za 71%, od vrednosti nađenih nakon lečenja samo aripiprazolom. Dozu aripiprazola trebalo bi udvostručiti kada se uz aripiprazol istovremeno primenjuje karbamazepin. Može se očekivati da istovremena primena aripiprazola i drugih jakih CYP3A4 induktora (poput rifampicina, rifabutina, fenitoina, fenobarbitala, primidona, efavirenza, nevirapina i kantariona) ima slične efekte, pa je potrebno sprovesti i slična povećanja doza. Nakon prestanka primene jakih CYP3A4 induktora, dozu aripiprazola trebalo bi smanjiti na preporučenu dozu.

Valproat i litijum

Kada se valproat ili litijum primenjuju istovremeno sa aripiprazolom, nije bilo klinički značajne promene u koncentracijama aripiprazola. Stoga, nije potrebno prilagođavati dozu aripiprazola kada se istovremeno primenjuje valproat ili litijum.

Potencijal aripiprazola da utiče na druge lekove

U kliničkim studijama, doze aripiprazola od 10 mg/dan do 30 mg/dan nisu imale nikakav značajan uticaj na metabolizam supstrata CYP2D6 (odnos dekstrometorfan/3-metoksimorfinan), CYP2C9 (varfarin), CYP2C19 (omeprazol) i CYP3A4 (dekstrometorfan). Pored toga, aripiprazol i dehidroaripiprazol nisu pokazali potencijal za menjanje CYP1A2-posredovanog metabolizma in vitro. Dakle, mala je verovatnoća da će posredstvom ovih enzima aripiprazol uzrokovati klinički značajne interakcije sa lekovima.

Kada se aripiprazol primenjuje istovremeno sa valproatom, litijumom ili lamotriginom, nije bilo klinički značajnih promena u koncentracijama valproata, litijuma ili lamotrigina.

Serotoninski sindrom

Kod pacijenata lečenih aripiprazolom, prijavljeni su slučajevi serotoninskog sindroma, a mogući znaci i simptomi ovog stanja posebno se mogu javiti u slučajevima istovremene primene sa drugim serotonergičkim lekovima, kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI), ili sa lekovima za koje se zna da povećavaju koncentracije aripiprazola (videti odeljak4.8.).

Trudnoća

Nema adekvatnih i dobro kontrolisanih ispitivanja o primeni aripiprazola kod trudnica. Prijavljene su kongenitalne anomalije; međutim, uzročna povezanost tih anomalija sa aripiprazolom nije se mogla utvrditi. U ispitivanjima sprovedenim na životinjama nije se mogla isključiti moguća razvojna toksičnost (videti odeljak 5.3.). Pacijentkinje moraju biti savetovane da obavijte svog lekara ako zatrudne ili planiraju trudnoću za vreme lečenja aripiprazolom. Zbog nedovoljno informacija o bezbednosti primene kod ljudi i zabrinjavajućih rezultata ispitivanja reproduktivne toksičnosti kod životinja, ovaj lek se ne sme koristiti u trudnoći, osim ako očekivana korist za majku jasno opravdava mogući rizik za fetus.

Kod novorođenčadi čije su majke bile izložene antipsihoticima tokom trećeg tromesečja trudnoće (uključujući i aripiprazol), postoji rizik od neželjenih reakcija uključujući i ekstrapiramidalne

9 od 24

simptome i/ili simptome ustezanja (apstinecije) koji mogu varirati po težini i trajanju. Prijavljeni su slučajevi agitacije, hipertonije, hipotonije, tremora, pospanosti, respiratornog distresa ili poremećaja hranjenja. Shodno tome, novorođenčad je potrebno pažljivo nadzirati (videti odeljak 4.8.).

Dojenje

Aripiprazol/metaboliti se izlučuju u majčino mleko kod ljudi. Mora se doneti odluka da li prekinuti dojenje ili obustaviti primenu/suzdržati se od lečenja aripiprazolom, uzimajući u obzir dobrobit dojenja za dete i dobrobit lečenja aripiprazolom za majku.

Plodnost

Aripiprazol nije delovao štetno na plodnost, na osnovu podataka iz ispitivanja reproduktivne toksičnosti.

Aripiprazol ima mali do umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašina usled mogućih posledica na nervni sistem i vid kao što su sedacija, pospanost, sinkopa, zamućen vid i diplopija (videti odeljak 4.8).

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće prijavljene neželjene reakcije u placebom kontrolisanim studijama bile su akatizija i mučnina, od kojih se svaka javljala u više od 3% pacijenata lečenih s oralnim aripiprazolom.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Incidenca neželjenih reakcija povezanih s lečenjem aripiprazolom, prikazane su tabelarno u nastavku teksta. Tabela se temelji na neželjenim događajima prijavljenim tokom kliničkih ispitivanja i/ili nakon stavljanja leka u promet.

Sve neželjene reakcije pobrojane su prema klasama organskih sistema i učestalosti javljanja: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznato (učestalost se ne može proceniti temeljem dostupnih podataka). Unutar svake od ovih grupa učestalosti, neželjene reakcije navedene su prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Učestalost neželjenih reakcija prijavljenih tokom upotrebe nakon stavljanja leka u promet ne može se odrediti, budući da su proizašle iz spontanih izveštaja. Posledično tome, učestalost tih neželjenih događaja klasificirana je kao „nepoznata“.

10 od 24

11 od 24

12 od 24

13 od 24

Opis odabranih neželjenih reakcija Odrasli

Ekstrapiramidalni simptomi (EPS)

Shizofrenija: u dugotrajnom kontrolisanom ispitivanju u trajanju od 52 nedelje, pacijenti lečeni aripiprazolom imali su manju ukupnu incidencu EPS-a (25,8%), što uključuje i parkinsonizam, akatiziju, distoniju i diskineziju, u poređenju s onima koji su bili lečeni haloperidolom (57,3%). U dugotrajnom, placebom kontrolisanom ispitivanju u trajanju od 26 nedelja, incidenca EPS-a bila je 19% kod pacijenata lečenih aripiprazolom, a 13,1% kod pacijenata koji su primali placebo. U jednom drugom dugotrajnom kontrolisanom ispitivanju koje je trajalo 26 nedelja, incidenca EPS-a bila je 14,8% kod pacijenata lečenih aripiprazolom, a 15,1% kod pacijenata lečenih olanzapinom.

Manične epizode kod bipolarnog poremećaja tip I: u kontrolisanom ispitivanju u trajanju od 12 nedelja, incidenca EPS-a bila je 23,5% kod pacijenata lečenih aripiprazolom, a 53,3% kod pacijenata lečenih haloperidolom. U jednom drugom ispitivanju u trajanju od od 12 nedelja, incidenca EPS-a bila je 26,6% kod pacijenata lečenih aripiprazolom i 17,6% kod pacijenata lečenih litijumom. U dugotrajnoj fazi terapije održavanja u trajanju od 26 nedelja, u sklopu jednog placebom kontrolisanog ispitivanja, incidenca EPS-a bila je 18,2% kod pacijenata lečenih aripiprazolom, a 15,7% kod pacijenata koji su primali placebo.

Akatizija

U placebom kontrolisanim ispitivanjima, incidenca akatizije kod bipolarnih pacijenata bila je 12,1% uz aripiprazol i 3,2% uz placebo. Kod pacijenata sa shizofrenijom, incidenca akatizije bila je 6,2% uz aripiprazol i 3,0% uz placebo.

Distonija

Efekt grupe lekova: simptomi distonije, produžene neuobičajene kontrakcije mišićnih grupa, mogu se javiti kod podložnih pojedinaca tokom prvih nekoliko dana lečenja. Simptomi distonije uključuju: spazam mišića vrata (što ponekad napreduje do stezanja u području grla), otežano gutanje, otežano disanje i/ili protruziju jezika. Mada se ti simptomi mogu javiti i pri malim dozama, češći su i i težem obliku se javljaju kod primene većih doza prve generacije antipsihotika. Povećan rizik od akutne distonije primećen je kod muškaraca i kod mlađih starosnih grupa.

Prolaktin

U kliničkim ispitivanjima odobrenih indikacija i u postmarketinškom periodu, uz aripiprazol uočeni su i porast i pad vrednosti serumskog prolaktina u odnosu na početnu vrednost (videti odeljak 5.1.).

Laboratorijski parametri

Poređenja između aripiprazola i placeba u odnosima pacijenata kod kojih su se razvile potencijalno klinički značajne promene u rutinskim laboratorijskim pretragama i parametrima lipida (videti odeljak 5.1.), nisu otkrile nikakve medicinski važne razlike. Povećanja vrednosti CPK (kreatin fosfokinaza), obično prolazna i asimptomatska, uočena su kod 3,5% pacijenata lečenih aripiprazolom, u poređenju sa 2,0% pacijenata koji su primili placebo.

Pedijatrijska populacija

Shizofrenija kodadolescenata uzrasta od 15 godina i starijih

14 od 24

U kratkotrajnom, placebom kontrolisanom kliničkom ispitivanju u kojem su učestvovala 302 adolescenta (13 do 17 godina) sa shizofrenijom, učestalost i vrsta neželjenih reakcija bile su slične onima kod odraslih, osim što su sledeće reakcije prijavljivane češće kod adolescenata koji su primali aripiprazol nego kod odraslih koji su primali aripiprazol (i češće nego uz placebo): somnolencija/sedacija i ekstrapiramidalni poremećaj bili su prijavljivani veoma često (≥1/10), dok su suva usta, pojačan apetit i ortostatska hipotenzija bili prijavljivani često (≥1/100, <1/10). Bezbednosni profil u 26-nedeljnom otvorenom produžetku ispitivanja bio je sličan bezbednosnom profilu uočenom u kratkotrajnom, placebom kontrolisanom ispitivanju.

Bezbednosni profil ispitivan u dugotrajnoj, dvostruko-slepoj placebom kontrolisanoj studiji također je bio sličan, osim što su sledeće reakcije prijavljivane češće nego kod pedijatrijskih pacijenata koji su primali placebo: smanjena telesna masa, povećan insulin u krvi, aritmija i leukopenija bili su prijavljivani često (≥ 1/100, < 1/10).

U celokupnoj ispitivanoj populaciji adolescenata sa shizofrenijom (uzrasta 13 do 17 godina), koji su primali lek u trajanju do 2 godine, incidenca male vrednosti serumskog prolaktina kod devojaka (<3 nanogram/mL) bila je 29,5%, a kod mladića (<2 nanograma/mL) 48,3%. U populaciji adolescenata (uzrasta 13 do 17 godina) sa shizofrenijom, izloženih aripiprazolu u dozi od 5 do 30 mg i u trajanju do 72 meseca, incidenca male vrednosti prolaktina u serumu kod devojaka (<3 ng/mL) iznosila je 25,6%, a kod mladića (<2 nanograma/mL) 45,0%.

Tokom dva dugotrajna ispitivanja adolescenata (uzrasta 13 do 17 godina) sa shizofrenijom i kod pacijenata s bipolarnim poremećajem, koji su bili lečeni s aripiprazolom, incidenca male vrednosti prolaktina u serumu kod devojaka (<3 nanograma/mL) i mladića (<2 nanograma/mL) iznosila je 37,0%, odnosno 59,4%.

Manične epizode u bipolarnom poremećaju tip I, kodadolescenata uzrasta od 13 godina i starijih

Učestalost i vrsta neželjenih delovanja kodadolescenata s bipolarnim poremećajem tip I, bile su slične onima kod odraslih, osim za sledeće reakcije: veoma često (≥1/10) - somnolencija (23,0%), ekstrapiramidalni poremećaj (18,4%), akatizija (16,0%) i umor (11,8%); često (≥1/100, <1/10) - bol u gornjem delu abdomena, ubrzan srčani ritam, povećana telesna težina, povećan apetit, trzanje mišića i diskinezija.

Sledeće neželjene reakcije bile su u mogućoj povezanosti sa dozom: ekstrapiramidalni poremećaj (incidenca je bila 9,1% za dozu od 10 mg, 28,8% za dozu od 30 mg i 1,7% za placebo) i akatizija (incidenca je bila 12,1% za dozu od 10 mg, 20,3% za dozu od 30 mg i 1,7% za placebo).

Srednje promene telesne mase kod adolescenata s bipolarnim poremećajem tip I, iznosile su 2,4 kg za aripirazol i 0,2 kg za placebo u 12. nedelji, odnosno 5,8 kg za aripiprazol i 2,3 kg za placebo u 30. nedelji.

U pedijatrijskoj populaciji, somnolencija i umor češće su primećivani kod pacijenata s bipolarnim poremećajem, nego kodpacijenata sa shizofrenijom.

U pedijatrijskoj populaciji s bipolarnim poremećajem (uzrast 10 do 17 godina) koja je leku bila izložena tokom najviše 30 nedelja, incidenca male vrednosti prolaktina u serumu iznosila je 28,0% koddevojčica (<3 nanograma/mL), a 53,3% kod dečaka (<2 nanograma/mL).

Patološko kockanje i drugi poremećaji kontrole impulsa

Patološko kockanje, hiperseksualnost, kompulzivna kupovina, ili kompulzivno prejedanje, mogu se javiti kod pacijenata koji se leče s aripiprazolom (videti odeljak 4.4.).

Prijavljivanje neželjenihreakcija

15 od 24

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Znaci i simptomi

U kliničkim ispitivanjima i iskustvima nakon stavljanja leka u promet, kod odraslih pacijenata su utvrđena slučajna ili namerna akutna predoziranja samim aripiprazolom, uz doze koje su prema proceni iznosile do 1260 mg, i to bez smrtnih ishoda. Uočeni potencijalno medicinski važni znaci i simptomi uključivali su letargiju, povišen krvni pritisak, somnolenciju, tahikardiju, mučninu, povraćanje i dijareju. Uz to, bilo je i prijava slučajnog predoziranja samim aripiprazolom (do 195 mg) kod dece, ali bez smrtnih ishoda. Prijavljeni potencijalno medicinski ozbiljni znaci i simptomi uključivali su somnolenciju, prolazni gubitak svesti i ekstrapiramidalne simptome.

Terapija predoziranja

Terapija predoziranja treba da bude usmerena na suportivnu terapiju, održavanje prohodnosti disajnih puteva, oksigenaciju i ventilaciju, kao i terapiju simptoma. Treba uzeti u obzir i mogućnost predoziranja većim brojem lekova. Stoga, potrebno je odmah početi sa praćenjem rada kardiovaskularnog sistema i uključiti kontinuirano elektrokardiografsko praćenje, kako bi se otkrile moguće aritmije. Nakon potvrde ili sumnje na trovanje aripiprazolom, treba nastaviti sa pažljivim medicinskim nadzorom i praćenjem, sve do oporavka pacijenta.

Aktivni ugalj (50 g) primenjen jedan sat nakon ingestije aripiprazola, smanjio je Cmax aripiprazola za otprilike 41%, a vrednosti PIK za otprilike 51%, što sugeriše da bi aktivni ugalj mogao biti efikasan u lečenju predoziranja.

Hemodijaliza

Iako nema podataka o efikasnosti hemodijalize u lečenju predoziranja aripiprazolom, nije verovatno da bi hemodijaliza mogla biti korisna u terapiji predoziranja jer se aripiprazol u velikoj meri vezuje za plazmatske proteine.

Farmakoterapijska grupa: Psiholeptici, Ostali antipsihotici.

ATC šifra: N05AX12.

Mehanizam delovanja

16 od 24

Pretpostavlja se da je efikasnost aripiprazola kod shizofrenije i bipolarnog poremećaja tip I posredovana kombinacijom parcijalnog agonističkog delovanja na dopaminskeD2 i serotoninske5HT1 receptore i antagonističkog delovanja serotoninskih 5HT2A receptora. U animalnim modelima, aripiprazol je pokazao antagonistička svojstva dopaminergičke hiperaktivnosti i agonistička svojstva dopaminergičke hipoaktivnosti. Aripiprazol je in vitro pokazao veliki afinitet vezivanja za dopaminske D2 i D3 receptore, te serotoninske 5HT1A i 5HT2A receptore, a umereni afinitet za dopaminske D4 receptore, serotoninske 5HT2C i 5HT7 receptore, alfa-1 adrenergičke i H1 histaminske receptore. Aripiprazol je također pokazao umereni afinitet za mesto ponovnog preuzimanja serotonina, a zanemarljiv afinitet za muskarinske receptore. Interakcije s receptorima koji nisu dopaminskog i serotoninskog podtipa, mogu objasniti neke od kliničkih efekata aripiprazola.

Doze aripiprazola u rasponu od 0,5 mg do 30 mg, primenjene kod zdravih osoba jedanput na dan u trajanju od dve nedelje, dovele su do dozno-zavisnog smanjenja u vezivanju 11C-rakloprida, liganda D2/D3 receptora, za nucleus caudatus i putamen, što je detektovano pozitronskom emisionom tomografijom.

Klinička efikasnost i bezbednost

Odrasli

Shizofrenija

U tri kratkotrajne (4 do 6 nedelja) placebom kontrolisane studije, koje su uključivale 1228 odraslih pacijenata sa shizofrenijom, uz prisutne pozitivne ili negativne simptome, aripiprazol je bio povezan sa statistički značajnim poboljšanjem psihotičnih simptoma, u poređenju sa placebom.

Aripiprazol je efikasan u održavanju kliničkog poboljšanja tokom kontinuirane terapije kod odraslih pacijenata koji su pokazali početni terapijski odgovor. U haloperidolom kontrolisanoj studiji, udeo pacijenata kod kojih se održao terapijski odgovor na lek do 52. nedelje ispitivanja bio je sličan u obe grupe (aripiprazol 77% i haloperidol 73%). Ukupna stopa završetka ispitivanja bila je značajno veća kod pacijenata koji su primali aripiprazol (43%), nego kod pacijenata koji su primali haloperidol (30%). Stvarni rezultati u skalama za ocenjivanje koji su korišteni kao sekundarni parametri praćenja, uključujući PANSS i Montgomery-Asberg skalu za ocenjvanje depresije, pokazali su značajno poboljšanje u odnosu na haloperidol.

U 26-nedeljnom, placebo kontrolisanom ispitivanju odraslih stabiliziranih pacijenata s hroničnom shizofrenijom, aripiprazol je pokazao značajno veće smanjenje u stopi relapsa (34%) u grupi koja je primala aripiprazol, u odnosu na grupu koja je primala placebo(57%).

Povećanje telesne mase

U kliničkim ispitivanjima se nije pokazalo da aripiprazol izaziva klinički značajno povećanje telesne mase. U 26-nedeljnom, olanzapinom kontrolisanom, dvostruko-slepom, multinacionalnom ispitivanju, koje je uključivalo 314 odraslih pacijenata sa shizofrenijom, a u kojem je primarni parametar praćenja bilo povećanje telesne mase, značajno manje pacijenata imalo je povećanje telesne mase od najmanje 7% u odnosu na početnu vrednost (npr. povećanje mase od najmanje 5,6 kg na prosečnu početnu masu od približno 80,5 kg) u grupi koja je primala aripiprazol (n=18, tj. 13% pacijenata koji su se mogli proceniti), u poređenju sa grupom koja je primala olanzapin (N=45, tj. 33% pacijenata koji su se mogli proceniti)

Lipidni parametri

U objedinjenoj analizi lipidnih parametara iz placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja sprovedenih kod odraslih pacijenata, nije pokazano da aripiprazol izaziva klinički značajne promene u vrednostima

17 od 24

ukupnog holesterola, triglicerida, lipoproteina velike gustine (HDL-a) i lipoproteina male gustoće (LDL-)a.

Prolaktin

Vrednosti prolaktina procenjivane su u svim ispitivanjima svih doza aripiprazola (n= 28242). Učestalost hiperprolaktinemije ili povećane vrednosti prolaktina u serumu kod pacijenata lečenih aripiprazolom (0.3%), bila je slična onoj uz placebo (0.2%). Za pacijente koji su primali aripiprazol, medijana vremena do pojave hiperprolaktinemije iznosila je 42 dana, a medijana vremena trajanja iznosila je34 dana.

Učestalost hipoprolaktinemije ili smanjene vrednosti prolaktina u serumu kod pacijenata lečenih s aripiprazolom iznosila je 0,4%, u poređenju s 0,02% kod pacijenata koji su primali placebo. Kod pacijenata koji su primali aripiprazol, medijana vremena do pojave hipoprolaktinemije iznosila je 30 dana, a medijana vremena trajanja iznosila je194 dana.

Manične epizode u bipolarnom poremećaju tip I

U dva tronedeljna, placebo kontrolisana ispitivanja monoterapije fleksibilnom dozom, kod pacijenata s maničnim ili mešovitim epizodama bipolarnog poremećaja tip I, aripiprazol je u odnosu na placebo pokazao superiorniju efikasnost u smanjenju maničnih simptoma, tokom tri nedelje. U ova ispitivanja su uključenipacijentisa ili bez psihotičnihsimptoma, te bez obzira na brzinu izmene ciklusa.

U jednom tronedeljnom, placebo kontrolisanom ispitivanju monoterapije fiksnom dozom, koje je uključivalo pacijente s maničnom ili mešovitom epizodom bipolarnog poremećaja tip I, aripiprazol nije pokazao superiorniju efikasnost u odnosu na placebo.

U dva placebo i aktivno kontrolisana ispitivanja monoterapije, u trajanju od 12 nedelja, kodpacijenata s maničnom ili mešovitom epizodom bipolarnog poremećaja tip I, sa ili bez psihotičnih simptoma, aripiprazol je pokazao superiorniju efikasnostu odnosu na placebo u trećoj nedelji, a održavanje efekta u 12. nedelji bilo je usporedivo s litijumom ili haloperidolom. Sličan udeo pacijenata imao je simptomatsku remisiju manije uz primenu aripiprazola, kao i uz primenu litijuma ili haloperidola u 12. nedelji.

U šestonedeljnom, placebo kontrolisanom ispitivanju koje je uključivalo pacijente s maničnom ili mešovitom epizodom bipolarnog poremećaja tip I, sa ili bez psihotičnih simptoma, i delimičnim nedostatkom odgovora na monoterapiju litijumom ili valproatom tokom 2 nedelje pri terapijskim vrednostima tih lekova u serumu, dodavanje aripiprazola kao dodatne terapije rezultiralo je superiornijom efikasnošću u smanjenju maničnih simptoma, u odnosu na monoterapiju litijumom ili valproatom.

U placebo kontrolisanom ispitivanju u trajanju od 26 nedelja, nakon kojeg je usledio produžetak u trajanju od 74 nedelje, kod maničnih pacijenata koji su postigli remisiju uz aripiprazol tokom stabilizacijske faze pre randomizacije, aripiprazol se pokazao superiorniji u odnosu na placebo u prevenciji relapsa bipolarnog poremećaja, prvenstveno u prevencije relapsa manije, ali se nije pokazao superiornijim u odnosu na placebo u prevenciji relapsa depresije.

U placebo kontrolisanom ispitivanju koje je trajalo 52 nedelje, kod pacijenata s trenutno prisutnim maničnim ili s mešovitim epizodama bipolarnog poremećaja tip I, koji su postigli kontinuiranu remisiju (ukupan rezultat na Young-ovojskali za procenu simptoma manije [engl. Young Mania Rating scale, Y-MRS] i MADRS ≤12) aripiprazolom (10 mg/dan do 30 mg/dan) kao dodatnomterapijom uz litijum ili valproat tokom 12 uzastopnih nedelja, dodatno lečenje aripiprazolom pokazalo se superiornijim u odnosu na placebo s 46%-tnim smanjenjem rizika (hazard ratio 0,54) u prevenciji relapsa bipolarnog poremećaja i sa 65%-tnim smanjenjem rizika (hazard ratio 0,35) u prevenciji relapsa maničnog poremećaja, ali nije pokazana superiornost u odnosu na placebo u prevenciji relapsa

18 od 24

depresije. Dodatna terapija s aripiprazolom pokazala se superiornijom u odnosu na placebo u sekundarnom parametru praćenja, rezultatima na skali opšteg kliničkog dojma za bipolarni poremećaj (engl. Clinical Global Impression - Bipolar version, CGI-BP) za procenu težine bolesti (manija). U ovom ispitivanju, pacijentima su ispitivači dodelili otvorenu monoterapiju litijumom ili s valproatom (open-label) da bi se utvrdio delimičan izostanak odgovora. Pacijenti su bili stabilizovani tokom najmanje 12 uzastopnih nedelja, uz kombinaciju aripiprazola i sličnog stabilizatora raspoloženja. Stabilizovani pacijenti su zatim randomizovani za dvostruko-slepo ispitivanje, u kojem su nastavili primati isti stabilizator raspoloženja u kombinaciji s aripiprazolom ili s placebom. Četiri podgrupe stabilizatora raspoloženja bile su procenjivane u randomizovanoj fazi: aripiprazol + litijum, aripiprazol + valproat, placebo + litijum, placebo + valproat. Kaplan-Meier-ove stope ponovnog javljanja bilo koje epizode raspoloženja za dodatnu terapiju bile su 16% kod kombinacije aripiprazol + litijumi 18% kod kombinacije aripiprazol + valproat, u odnosu na 45% kod kombinacije placebo + litijum i 19% kod kombinacije placebo + valproat.

Pedijatrijska populacija

Shizofrenija kodadolescenata

U šestonedeljnom, placebo kontrolisanom ispitivanju u koje su bila uključena 302 adolescentna pacijenta sa shizofrenijom (uzrasta od 13 do 17 godina) i uz prisutne pozitivne ili negativne simptome, aripiprazol je bio povezan sa statistički značajno većim poboljšanjem psihotičnih simptoma, u poređenju s placebom. U analizi podgrupe adolescentnih pacijenata uzrasta od 15 do 17 godina, koji su činili 74% ukupne populacije uključene u ispitivanje, primećeno je održanje efekta tokom 26-nedeljnogotvorenog produžetka ispitivanja.

U 60- do 89-nedeljnom randomizovanom, dvostruko-slepom, placebo kontrolisanom ispitivanju adolescentnih ispitanika (n=146; uzrasta od 13 do 17 godina) sa shizofrenijom, postojala je statistički značajna razlika u stopi relapsa psihotičnih simptoma između grupe pacijenata koja je primala aripiprazol (19,39%) i placebo grupe (37,50%). U ukupnoj populaciji, tačka procene odnosa rizika (HR) (engl. hazard ratio - HR) bila je 0,461 (95% interval pouzdanosti, 0,242 – 0,879). U analizama podgrupa, tačka procene HR bila je 0,495 za ispitanike uzrasta od 13 do 14 godina, u odnosu na 0,454 za ispitanike uzrasta od 15 do 17 godina. Međutim, procena HR za mlađu grupu pacijenata (uzrast 13 do 14 godina) nije bila precizna, zbog manjeg broja osoba u toj grupi (aripiprazol, n=29; placebo, n=12), tako da interval pouzdanosti za tu procenu (koji je u rasponu od 0,151 do 1,628) ne dopušta donošenje zaključaka o prisutnosti efekata lečenja. Nasuprot tome, 95%-ni interval pouzdanosti za HR u starijoj podgrupi (aripiprazol, n=69; placebo, n=36) iznosio je 0,242 do 0,879, (95% interval pouzdanosti), pa se u podgrupi starijih pacijenata mogao doneti zaključak o efektu lečenja.

Manične epizode kod bipolarnogporemećaja tip I, koddece i adolescenata

Aripiprazol je bio ispitivan u 30-nedeljnoj placebo kontrolisanoj studiji, u kojoj je učestvovalo 296 dece i adolescenata (10 do 17 godina) koji su zadovoljavali DSM-IV kriterijume (kriterijume prema četvrtom izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika za psihičke poremećaje) za bipolarni poremećaj tip I, s maničnim ili mešovitim epizodama, te sa ili bez psihotičnih simptoma, a koji su na početku lečenja imali Y-MRS zbir bodova ≥20. Među pacijentima uključenim u primarnu analizu efikasnosti, njih 139 je u tom trenutku imalo dijagnostikovan ADHD kao popratnu bolest.

Aripiprazol je bio superioran u odnosu na placebo kada je u pitanju promena Y-MRS ukupnog rezultata nađena u 4. i 12. nedelji, u odnosu na početnu vrednost. U post-hoc analizi, je poboljšanje u odnosu na placebo bilo izraženije kod pacijenata s ADHD-om kao popratnom bolešću, nego u grupi

19 od 24

pacijenata koja nije imala ADHD i u kojoj nije primećena razlika u odnosu na placebo. Prevencija recidiva nije utvrđena.

Neželjeni događaji koji su se najčešće javljali tokom lečenja kodpacijenata koji su primali dozu od 30 mg bili su ekstrapiramidalni poremećaj (28,3 %), somnolencija (27,3 %), glavobolja (23,2 %) i mučnina (14,1 %). Srednje povećanje telesne mase tokom 30-nedeljnogperioda terapije iznosilo je 2,9 kg, u poređenju s 0,98 kg kodpacijenata koji su primali placebo.

Razdražljivost povezana s autističnim poremećajem kod pedijatrijskih pacijenata (videti odeljak 4.2.)

Aripiprazol je ispitivan kod pacijenata uzrasta od 6 do 17 godina, u dva placebo kontrolisana ispitivanja u trajanju od 8 nedelja [jedno s fleksibilnom dozom (2 mg/dan do 15 mg/dan), drugo s fiksnom dozom (5 mg/dan, 10 mg/dan ili 15 mg/dan)], i u jednom otvorenom ispitivanju u trajanju od 52 nedelje. Početna doza u ovim ispitivanjima iznosila je 2 mg/dan, te je bila povećana na 5 mg/dan nakon jedne nedelje, a zatim se povećavala za po 5 mg/dan u nedeljnim intervalima, sve dok nije postignuta ciljna doza. Više od 75% pacijenata bilo je mlađe od 13 godina. Aripiprazol je pokazao statistički superiorniju efikasnost u odnosu na placebo prema rezultatima na podskali Razdražljivost ABC skale (engl. Aberrant Behavior Checklist). Međutim, klinički značaj ovog nalaza nije ustanovljen. Profil bezbednosti uključivao je i povećanje telesne mase i promene vrednosti prolaktina. Trajanje dugoročnog ispitivanja bezbednosti bilo je ograničeno na 52 nedelje. U objedinjenim ispitivanjima, incidenca malih vrednosti prolaktina u serumu kod devojčica (< 3 nanograma/mL) lečenih aripiprazolom iznosila je 27/46 (58,7%), a kod dečaka (<2 nanograma/mL) 258/298 (86,6%). U placebo kontrolisanim ispitivanjima, srednje povećanje telesne mase iznosilo je 0,4 kg u grupama koje su primale placebo, i1,6 kg u grupama koje su primalearipiprazol.

Aripiprazol je ispitivan i u dugotrajnom, placebo kontrolisanom ispitivanju terapije održavanja. Nakon stabilizacije uz aripiprazol (2 mg/dan do 15 mg/dan) tokom 13-26 nedelja, pacijenti sa stabilnim odgovorom su sledećih 16 nedelja primali aripiprazol kao terapiju održavanja ili su bili prebačeni na placebo. Kaplan-Meier-ove stopa relapsa u 16. nedelji za pacijente na aripiprazolu iznosila je 35%, dok je za pacijente na placebu iznosila 52%; hazard ratio za relaps unutar 16 nedelja (aripiprazol/placebo) bio je 0,57 (razlika koja nije statistički značajna). Srednje povećanje telesne masepacijenata tokom faze stabilizacije (najviše 26 nedelja) uz aripiprazol, iznosilo je 3,2 kg, dok je u drugoj fazi ispitivanja (16 nedelja) zabeleženo dodatno srednje povećanje od 2,2 kg, u poređenju s 0,6 kg kod pacijenata koji su primali placebo. Ekstrapiramidalni simptomi uglavnom su bili uočavani tokom faze stabilizacijei to kod17% pacijenata, od čega je kod 6,5% pacijenata to bio tremor.

Tikovi povezani s Touretteovim poremećajem kod pedijatrijskih pacijenata (videti odeljak 4.2.)

Efikasnost aripiprazola bila je ispitivana kod pedijatrijskih osoba s Touretteovim sindromom (aripiprazol: n=99, placebo: n=44), u randomizovanom, dvostruko-slepom, placebo kontrolisanom ispitivanju, trajanju od 8 nedelja, u kojem su terapijske grupe primale fiksne doze na osnovu telesne mase, u rasponu od 5 mg/dan do 20 mg/dan, a uz početnu dozu od 2 mg. Pacijenti su bili uzrasta od 7 do 17 godina i imali su prosečan ukupan rezultat procene težine tikova 30 na Yale-ovoj opštoj skali težine tikova (engl. Total Tic Score – Yale Global Tic Severity Scale, TTS-YGTSS). Aripiprazol je pokazao poboljšanje ukupnog rezultata na YGTSS skali, od početne vrednosti do vrednosti ustanovljene u 8. nedelji, od 13,35 u grupi koja je primala malu dozu (5 mg ili 10 mg), a od 16,94 u grupi koja je primala veliku dozu (10 mg ili 20 mg), u poređenju s poboljšanjem od 7,09 u grupi koja je primala placebo.

Efikasnost aripiprazola također je bila procenjivana pri fleksibilnom rasponu doza od 2 mg/dan do 20 mg/dan (uz početnu dozu od 2 mg), kod pedijatrijskih ispitanika s Tourette-ovim sindromom (aripiprazol: n=32, placebo: n=29), tokom randomizovanog, dvostruko-slepog placebo kontrolisanog ispitivanja sprovedenog u Južnoj Koreji, u trajanju od 10 nedelja. Pacijenti su bili uzrasta od 6 do 18 godina i na početku ispitivanja imali su prosečnu vrednost TTS-YGTSS 29 bodova. Grupa pacijenata koja je primala aripiprazol pokazala je poboljšanje TTS-YGTSS od 14,97 od početne vrednosti do

20 od 24

vrednosti ustanovljene u 10. nedelji, u poređenju s poboljšanjem od 9,62 u grupi koja je primala placebo.

U ova dva kratkotrajna ispitivanja nije ustanovljen kliničkiznačajpronađene efikasnosti, s obzirom na veličinu terapijskog efekta, u odnosu na veliki placebo efekat i nejasne efekte u pogledu psihosocijalnog funkcionisanja. Nisu dostupni podaci o dugotrajnoj bezbednosti i efikasnosti aripiprazola kod ovog promenljivog poremećaja.

Evropska agencija za lekove odložila je obavezu podnošenja rezultata ispitivanja referentnog leka koji sadržiaripiprazol, u lečenju shizofrenije i bipolarnog afektivnog poremećaja u jednoj ili više podgrupa pedijatrijske populacije (videti odeljak 4.2. za informacije o pedijatrijskoj primeni).

Resorpcija

Aripiprazol se dobro resorbuje i maksimalne koncentracije u plazmi tokom perioda od 3 do 5 sati nakon doziranja. Aripiprazol podleže minimalnom pre-sistemskom metabolizmu. Apsolutna oralna bioraspoloživost tablete je 87%. Obrok bogat mastima nema uticaj na farmakokinetiku aripiprazola.

Distribucija

Aripiprazol se široko distribuira po celom telu uz prividni volumen distribucije od 4,9 l/kg, što indicira opsežnu ekstravaskularnu distribuciju. Pri terapijskim koncentracijama, više od 99% aripiprazola i dehidroaripiprazola vezanojeza serumske proteine, prvenstveno za albumin.

Biotransformacija

Aripiprazol se opsežno metaboliše u jetri, prvenstveno putem tri biotransformacijska puta: dehidrogenacije, hidroksilacije i N-dealkilacije. Na temelju in vitro ispitivanja, enzimi CYP3A4 i CYP2D6 odgovorni su za dehidrogenaciju i hidroksilaciju aripiprazola, dok N-dealkilaciju katalizira enzim CYP3A4. Aripiprazol je predominantni oblik leka u sistemskoj cirkulaciji. U stanju dinamičke ravnoteže dehidro-aripiprazol, aktivni metabolit aripiprazola, predstavlja oko 40% PIK-a aripiprazola u plazmi.

Eliminacija

Srednja poluvremena eliminacije aripiprazola iznose otprilike 75 sati kod brzih (snažnih) CYP2D6 metabolizera i otprilike 146 sati kodsporih (slabih) CYP2D6 metabolizera.

Ukupni klirens aripiprazola iztela iznosi 0,7 ml/min/kg, a primarno se odvija putem jetre.

Nakon primene jedne oralne doze aripiprazola obeleženog izotopom [14C], otprilike 27% primenjene radioaktivnosti otkriveno je u mokraći, a oko 60% u stolici. Manje od 1% nepromenjenog aripiprazola izluči se urinom, a oko 18% pojavljuje se u nepromenjenom obliku u stolici.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika aripiprazola i dehidroaripiprazola kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 10 do 17 godina, bila je slična onoj kod odraslih pacijenata nakon korekcije za razlike u telesnoj masi.

Farmakokinetika posebnih grupa pacijenata

Starije osobe

21 od 24

Ne postoje razlike u farmakokinetici aripiprazola između zdravih starijih i mlađih odraslih osoba, niti postoji bilo kakav prepoznatljiv efekt životne dobi u populacijskoj farmakokinetičkoj analizi sprovedenoj kodpacijenata sa shizofrenijom.

Pol

Ne postoje razlike u farmakokinetici aripiprazola između zdravih muških i ženskih osoba, niti postoji bilo kakav prepoznatljiv efekt pola u populacijskoj farmakokinetičkoj analizi provedenoj kod pacijenata sa shizofrenijom.

Pušenje

Populacijska farmakokinetička procena nije otkrila dokaze o klinički značajnim efektima pušenja na farmakokinetiku aripiprazola.

Rasa

Populacijska farmakokinetička procena nije pokazala dokaze o razlikama u farmakokinetici aripiprazola koje su povezane s rasom.

Oštećenje funkcije bubrega

Farmakokinetičke karakteristike aripiprazola i dehidroaripiprazola kodpacijenata s teškom bubrežnom bolešću, bile su slične onima koje su ustanovljene kodmladih zdravih ispitanika.

Oštećenje funkcije jetre

Ispitivanje delovanja jednokratne doze kod osoba s različitim stepenima ciroze jetre (Child-Pugh stadijum A, B i C), nije pokazalo da postoji značajan efekt oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku aripiprazola i dehidroaripiprazola, Međutim, u ispitivanje su bila uključena samo 3 pacijenta s cirozom jetre stadija C, što je nedovoljno za donošene zaključaka o njihovom metaboličkom kapacitetu.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih ispitivanja bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala, i reproduktivne i razvojne toksičnosti, ne ukazuju na posebnerizike pri primeni leka kod ljudi.

Značajni toksikološki efekti uočeni su samo pri dozama ili izloženostima koje su bile dovoljno veće od maksimalne doze ili izloženosti kod ljudi, što ukazuje da su ti efekti ograničeni ili nemaju značaj za kliničku primenu. Ovi efekti uključivali su: adrenokortikalnu toksičnost koja zavisi od doze (akumulacija pigmenta lipofuscina i/ili gubitak parenhimalnih ćelija) na pacovima, nakon 104 nedelje primene doze od 20 mg/kg/dan do 60 mg/kg/dan (3 do 10 puta veći PIK od prosečnog PIK-a u stanju dinamičke ravnoteže pri maksimalnoj preporučenoj dozi za ljude), povećan broj adrenokortikalnih karcinoma i kombinovanih adrenokortikalnih adenoma/karcinoma kod ženki pacova koje su primale dozu od 60 mg/kg/dan (10 puta veći PIK od prosečnog PIK-a u stanju dinamičke ravnoteže pri maksimalnoj preporučenoj doziza ljude). Najveća netumorogena izloženost kodženki pacova bila je 7 puta veća od izloženosti kod ljudi pri preporučenoj dozi.

Dodatni nalaz bio je holelitijaza kao posledica precipitacije sulfatnih konjugata hidroksi metabolita aripiprazola u žuči majmuna, nakon ponovljenih oralnih doza od 25 mg/kg/dan do 125 mg/kg/dan (1 do 3 puta veći PIK od prosečnog PIK-a u stanju dinamičke ravnoteže pri maksimalnoj preporučenoj

22 od 24

kliničkoj dozi ili 16 do 81 puta veće od maksimalne preporučene doze za ljude na odnosu mg/m2). Međutim, koncentracije sulfatnih konjugata hidroksi aripiprazola u humanoj žuči, pri najvećoj predloženoj dozi od 30 mg na dan, nisu bile veće od 6% koncentracija pronađenih u žuči majmuna u jednom39-nedeljnomispitivanju, i daleko su ispod (6%) njihovih granica in vitro rastvorljivosti.

U studijama ponovljenih doza kod mladih pacova i pasa, profil toksičnosti aripiprazola bio je komparabilan s profilom kod odraslih životinja, i nije bilo dokaza o neurotoksičnosti ili neželjenim reakcijama na razvoj.

Na osnovu rezultata punog spektra standardnih testova genotoksičnosti, smatra se da aripiprazol nije genotoksičan. Aripiprazol nije smanjio plodnost u studijama reproduktivne toksičnosti. Razvojna toksičnost, uključujući i odloženu osifikaciju u fetusu zavisnu od doze i moguće teratogene efekte, uočena je kod pacova pri dozama koje su dovele do supterapijskih izloženosti (na osnovu PIK-a), a kod kunića pri dozama koje su dovele do izloženosti 3 i 11 puta većih od prosečnog PIK-a u stanju dinamičke ravnoteže pri maksimalnoj preporučenoj kliničkoj dozi. Maternalna toksičnost javljala se pri dozama koje su bile slične onima kojesu izazivale razvojnu toksičnost.

LUMINEL, 10 mg, oralne disperzibilnetablete:

Laktoza, monohidrat

Celuloza, mikrokristalna (E460) Kroskarmeloza-natrijum

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat (E470b)

Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172)

Aroma vanile(E951) – sadrži benzilalkohol Aspartam (E951)

LUMINEL, 15 mg, oralne disperzibilnetablete:

Laktoza, monohidrat

Celuloza, mikrokristalna (E460) Kroskarmeloza-natrijum

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum stearat(E470b)

Gvožđe oksid žuti (E172)

Aroma vanile(E951) – sadrži benzilalkohol Aspartam (E951)

Nije primenljivo. 6.3. Rok upotrebe

30 meseci.

23 od 24

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je OPA/aluminijum/PVC - papir/PET/aluminijum perforirani blister, koji se otvara odlepljivanjem. Blister sadrži10 orodisprezibilnih tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (ukupno 30 orodisperzibilnih tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek LUMINEL sadrži aktivnu supstancu aripiprazol i pripada grupi lekova koji se zovu antipsihotici. Primenjuje se za lečenje odraslih i adolescenata u dobi od 15 godina i starijih, sa oboljenjem koje karakterišu simptomi kao što su stanja kada pacijent čuje, vidi ili oseća stvari koje ne postoje (halucinacije), sumnjičavost, pogrešna verovanja, nepovezan govor i ponašanje, kao i emocionalna otupelost. Osobe sa ovim oboljenjem, takođe se mogu osećati depresivno, nervozno, napeto ili osećati krivicu.

Lek LUMINEL se primenjuje za lečenje odraslih i adolescenata uzrasta od 13 godina i starijih sa bolestima čiji su simptomi osećaj ushićenosti, višak energije, smanjena potreba za snom, vrlo brz govor i ubrzan tok misli i ponekad teška razdražljivost. Kod odraslih pacijenata, koji su pozitivno reagovali na lečenje lekom LUMINEL, ovaj lek takođe sprečava povratak ovog stanja.

LekLUMINEL ne smete uzimati:

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na aripiprazol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6.).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lekLUMINEL.

Samoubilačke misli i ponašanja su zabeležena tokom lečenja aripiprazolom. Odmah obavestite Vašeg lekara ukoliko razmišljate o samopovređivanju.

Porazgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek LUMINEL akoimate:

povećanu vrednost šećera u krvi (koju karakterišu simptomi kao što su prekomerna žeđ, obilno mokrenje, povećanapetit i osećaj slabosti) ili porodičnu istoriju šećerne bolesti;

konvulzije (epileptičke napade), nakon kojih će Vaš lekar možda predložiti detaljnije praćenje; nevoljne, nepravilne pokrete mišića, posebno mišića lica;

kardiovaskularne bolesti (oboljenja srca i krvnih sudova), ili je neko u porodici bolovao od kardiovaskularne bolesti, imao moždani udar ili „mini“ moždani udar, poremećen krvni pritisak;

krvne ugruške ili je neko u porodici bolovao od stvaranja krvnih ugrušaka, s obzirom na to da su antipsihotici povezivani sa stvaranjem krvnih ugrušaka;

ranije iskustvo sa prekomernimkockanjem.

Ako primetite povećanje telesne mase, pojavu neuobičajenih pokreta, izraženu pospanost koja Vas ometa u obavljanju normalnih dnevnih aktivnosti, bilo kakve poteškoće sa gutanjem ili alergijske simptome, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara.

Ako ste stariji pacijent koji boluje od demencije (gubitak pamćenja i drugih mentalnih sposobnosti), Vi ili Vaš negovatelj/član porodicetreba da obavestite svog lekara ako ste ikada imali moždani udar ili „mini“ moždani udar.

Odmah obavestite lekara ako mislite o samopovređivanju ili osećate da biste mogli nauditi sebi. Samoubilačke misli i ponašanja su zabeležena tokom lečenja aripiprazolom.

2 od 10

Odmah obavestite lekara, ako Vam se pojave mišićna ukočenost ili nefleksibilnost sa visokom temperaturom, znojenjem, promenjenim mentalnim statusom ili vrlo brzim ili nepravilnim otkucajima srca.

Obavestite Vašeg lekara ako Vi ili neko od članova Vaše porodice/negovatelj primeti da se kod Vas razvija želja ili nagon da se ponašate na neuobičajen način pri čemu ne možete da se oduprete impulsu, nagonu ili iskušenju sprovođenja određenih aktivnosti koje mogu naškoditi Vama ili drugima. Skup ovih simptoma se naziva poremećaj kontrole nagona i može obuhvatiti ponašanja kao što su patološko kockanje, prejedanje ili prekomerno trošenje, neuobičajeno snažan seksualni nagon ili opterećenost povećanjem seksualnih misli ili osećanja.

Možda će biti potrebno da Vaš lekar prilagodi dozu leka ili prekine terapiju.

Aripiprazol može uzrokovati pospanost, pad krvnog pritiska prilikom ustajanja, vrtoglavicu i nesigurnost prilikom kretanja i održavanja ravnoteže, što može dovesti do padova. Potreban je oprez, posebno ako ste starija osoba ili Vam je zdravstveno stanje narušeno.

Deca i adolescenti

Lek LUMINEL nije namenjen za upotrebu kod dece i adolescenata mlađih od 13 godina. Nije poznato da li je ovaj lek bezbedan i efikasan kod tih pacijenata.

Drugi lekovi i lek LUMINEL

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se nabavljaju bez lekarskog recepta.

Lekovi koji snižavaju krvni pritisak: lek LUMINEL može pojačati efekt lekova koji se koriste za snižavanje krvnog pritiska. Obavezno obavestite svog lekara ako primenjujete lek za kontrolu krvnog pritiska.

Ako uzimate lek LUMINEL istovremeno sa drugim lekovima, možda će biti potrebno promeniti dozu leka LUMINEL ili dozu drugih lekova. Posebno je važno da svom lekaru napomenete ako uzimate sledeće lekove:

lekove koji se koriste za regulisanje srčanog ritma (poput hinidina, amiodarona, flekainida);

antidepresive ili biljne lekove koji se koriste za lečenje depresije i anksioznosti (poput fluoksetina, paroksetina, venlafaksina, kantariona);

lekove koji se koriste za lečenjegljivičnih infekcija (poput ketokonazola, itrakonazola);

određene lekove za lečenje HIV infekcije (poput efavirenza, nevirapina, inhibitora proteaze kao što su indinavir, ritonavir);

antikonvulzive koji se primenjuju za lečenje epilepsije (poput karbamazepina, fenitoina, fenobarbitala);

određene antibiotike koji se primenjuju za lečenjetuberkuloze (rifabutin, rifampicin).

Ovi lekovi mogu povećati rizik od neželjenih delovanja ili smanjiti delovanje leka LUMINEL. Ako Vam se javi bilo kakav neuobičajen simptom za vreme primene bilo kojeg od ovih lekova zajedno sa lekomLUMINEL, obratite se vašem lekaru.

Lekovi koji povećavaju vrednost serotonina obično se primenjuju kod stanja koja uključuju depresiju, generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) i socijalnu fobiju te migrenu i bol:

triptani, tramadol i triptofan primenjuju se za stanja koja uključuju depresiju, generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj i društvenu fobiju kao i migrenu i bol;

3 od 10

inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (poput paroksetina i fluoksetina), koji se koriste za lečenjedepresije, opsesivno-kompulzivnogporemećaja, panike i anksioznosti;

drugi antidepresivi (poput venlafaksina i triptofana), koji se primenjuju kod teške depresije;

triciklični antidepresivi (poput klomipramina i amitriptilina), koji se primenjuju kod depresivnog poremećaja;

kantarion (Hypericum perforatum), koji se primenjuje kao herbalni (biljni) lek za blagu depresiju;

analgetici (poput tramadola i petidina), koji se primenjuju za ublažavanje bolova;

triptani (poput sumatriptana i zolmitriptana), koji se primenjuju za lečenje migrene.

Ovi lekovi mogu povećati rizik od neželjenih reakcija. Ako Vam se javi bilo kakav neuobičajen simptom za vreme primene bilo kojeg od ovih lekova zajedno sa lekom LUMINEL, obratite se vašem lekaru.

Uzimanje leka LUMINEL sahranomi pićima Lek LUMINEL se može uzeti bez obzira na obroke.

Za vreme lečenja lekom LUMINEL potrebno je izbegavati konzumiranje alkohola

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Sledeći simptomi mogu se javiti kod novorođenčadi čije su majke primenjivale lek LUMINEL u poslednjem trimestru (poslednja tri meseca) trudnoće: nevoljno drhtanje, ukočenost i/ili slabost mišića, pospanost, uznemirenost, otežano disanjem i poteškoće s hranjenjem. Ako se kod Vaše bebe pojave bilo koji od ovih simptoma, možda ćete morati da se javite svomlekaru.

Ako primenjujete lek LUMINEL, Vaš lekar će s Vama razgovarati o tome da li treba da dojite, uzimajući u obzir korist lečenja za Vas i korist dojenja za Vašu bebu. Nebitrebalo dojite bebu dok ste na terapiji. Porazgovarajte sa Vašim lekarom o najboljem načinu hranjenja Vaše bebe ukoliko primenjujete ovaj ljek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Vrtoglavica iproblemisa vidom mogu se javititokom lečenja ovim lekom (videti odeljak 4).

Ovo treba imati u vidu u slučajevima kada je neophodna potpuna budnost, npr. tokom vožnje automobila ili upravljanja mašinama.

Lek LUMINEL sadržiaspartam

Aspartam je izvor fenilalanina. Može biti štetan za Vas ukoliko bolujete od fenilketonurije, retkog genetskog poremećaja kod kog dolazi do nakupljanja fenilalanina, jer ga telo ne može ukloniti na odgovarajući način .

Lek LUMINEL sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek LUMINEL sadržibenzilalkohol LUMINEL, 10 mg, oralne disperzibilne tablete:

Ovaj lek sadrži 0,0036 mg benzilalkohola u jednoj oralno disperzibilnoj tableti. LUMINEL, 15 mg, oralne disperzibilne tablete:

Ovaj lek sadrži 0,0054 mg benzilalkohola u jednoj oralno disperzibilnoj tableti.

Benzilalkohol može uzrokovati alergijske reakcije.

4 od 10

Obratite se svom lekaru za savet ako imate bolest jetre ili bubrega, jer se velike količine benzilalkohola mogu nakupiti u Vašem telu i uzrokovati neželjene reakcije (zvane „metabolička acidoza“).

Lek LUMINEL sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po jednoj dozi, tj. suštinski je ,,bez natrijuma“.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza za odrasle je 15 mg jedanput na dan. Međutim, lekar Vam može propisati manju ili veću dozu, do maksimalno 30 mg jedanput na dan.

Primena kod dece i adolescenata

Lečenje može biti započeto manjom dozom, primenom tečnog oblika leka (oralni rastvor)*. Doza se može postepeno povećati do preporučene doze za adolescente od 10 mg jedanput na dan. Međutim, Vaš lekar može propisati manju ili veću dozu, do maksimalno 30 mg jedanput na dan.

*Napomena: Odgovarajuću dozu kod adolescenata na početku terapije (2 mg/dan tokom 2 dana) sa lekom LUMINEL tablete nije moguće postići. Odgovarajući farmaceutski oblik leka LUMINEL (npr. oralni rastvor od 1 mg/mL) nije dostupan. Za postizanje doze od 2 mg/dan treba primenjivati drugi odgovarajući lek sa istom aktivnom supstancom.

Ako imate utisak da je delovanje leka LUMINEL prejako ili preslabo, porazgovarajte o tome sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Pokušajte da uzimate lek LUMINEL svakog dana u isto vreme. Nije važno uzimate lilek uz obrok ili nezavisno od njega.

Ne otvarajte blister sve dok ne budete spremni da primenite lek. Za primenu jedne oralne disperzibilne tablete trebate blister izvaditi iz kutije i povući (pokretom prema nazad sa označenog mesta) foliju sa blistera da bi tableta postala izložena/dostupna. Nemojte gurati (potiskivati) oralnu disperzibilnu tabletu kroz foliju jer biste je mogli oštetiti. Odmah po otvaranju blistera suvom rukom uzmite oralnu disperzibilnu tabletu i stavite je na jezik. Tableta će se u pljuvački brzo razgraditi (rastvoriti). LUMINEL oralnu disperzilnu tabletu možete uzeti uz tečnost ili bez nje.

Druga mogućnost primene je da oralnu disperzibilnu tabletu rastvorite u vodi i tako dobijenu suspenziju popijete.

Čak i ako se osećate bolje, nesmete menjati ili prekidati svakodnevno uzimanje leka LUMINEL, bez prethodnog savetovanja sa svojim lekarom.

Ako ste uzeliviše leka LUMINEL nego što treba

5 od 10

Ako shvatite da ste uzeli više leka LUMINEL nego što Vam je lekar preporučio (ili je neko drugi uzeo Vaš lek), odmah se javite svom lekaru. Ako ne možete doći do svog lekara, otiđite u najbližu bolnicu i ponesite pakovanje leka sa sobom.

Pacijenti koji su uzeli previše aripiprazola imali su sledeće simptome:

ubrzaneotkucaje srca, uznemirenost/agresivnost, probleme sa govorom; neuobičajene pokrete (posebno mišića lica i jezika) i smanjen nivo svesti.

Ostali simptomi mogu uključivati:

akutna konfuzija (zbunjenost), konvulzije (epileptični napadi), koma, kombinacija groznice (povišene telesne temperature), ubrzanog disanja, znojenja;

mišićnu ukočenost, vrtoglavicu ili pospanost, usporeno disanje, gušenje, visok ili nizak krvni pritisak, nepravilan srčani ritam.

Ukoliko osetite ovakve simptome, odmah se javite Vašem lekaru ili u bolnicu.

Ako ste zaboravili da uzmete lekLUMINEL

Ako ste propustili uzeti jednu dozu, uzmite je čim se setite, ali nemojte uzeti dve doze u jednom danu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek LUMINEL

Nemojte prekidati lečenje samo zašto što se osećate bolje. Važno je da svakodnevno nastavite da uzimate lek LUMINEL onoliko dugo koliko Vam je to rekao Vaš lekar.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kodnajviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): šećerna bolest;

poteškoće sa spavanjem; osećaj uznemirenosti;

osećaj nemira i nemogućnost mirovanja, poteškoće sa mirnim sedenjem; akatizija (neprijatan osećaj unutrašnjeg nemira, nemogućnost mirovanja) nekontrolisano trzanje mišića, trzajni ili savijajući pokreti, nemirnenoge; drhtanje;

glavobolja; umor;

pospanost;

ošamućenost;

treperenjei zamagljen vid;

smanjen broj stolica ili otežano pražnjenje creva; poteškoće sa varenjem;

mučnina;

pojačano lučenjepljuvačke u ustima nego što je uobičajeno; povraćanje;

osećaj umora.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se javekod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): povećane ili smanjene vrednosti hormona prolaktina u krvi;

povećane vrednostišećera u krvi;

6 od 10

depresija;

promenjen ili povećan seksualni nagon;

nekontrolisanipokreti usta, jezika i ekstremiteta (tardivna diskinezija); mišićni poremećaj koji uzrokuje pokrete poput uvijanja (distonija);

sindrom nemirnih nogu; dvostruka slika;

osetljivost oka na svetlost; brzi otkucaji srca;

pad krvnog pritiska prilikom ustajanja, što uzrokuje vrtoglavicu, ošamućenost ili nesvesticu; štucanje.

Sledeća neželjena dejstva prijavljena su nakon stavljanja oralnog aripiprazola u promet, ali je učestalost njihovog javljanja nepoznata:

smanjen broj belih krvnih ćelija (leukocita); smanjen broj krvnih pločica (trombocita);

alergijska reakcija (npr. oticanje u području usta, jezika, lica i grla, svrab, urtikarija/koprivnjača);

početak ili pogoršanje šećerne bolesti, ketoacidoza (pojava ketona u krvi i mokraći) ili koma; velika vrednost šećera u krvi;

nedovoljna količina natrijuma u krvi; gubitak apetita (anoreksija);

smanjenje telesne mase; povećanje telesne mase;

misli o samoubistvu, pokušaj samoubistva i samoubistvo; osećanje agresivnosti;

uznemirenost; nervoza;

kombinacija groznice (povišene telesne temperature), mišićne ukočenosti, ubrzanog disanja, znojenja, smanjene svesti i naglih promena krvnog pritiska i srčanog ritma, nesvestice (neuroleptički maligni sindrom);

napad konvulzija,

serotoninski sindrom (reakcija koja može uzrokovati osećaje velike sreće, vrtoglavice, nezgrapnosti, nemira, osećaj opijenosti, groznicu, znojenje ili krutost mišića);

poremećaj govora;

fiksacija očnih jabučica u jednom položaju; iznenadna neobjašnjiva smrt;

po život opasni nepravilni otkucaji srca; srčani udar;

sporiji otkucaji srca;

krvni ugrušci u venama, posebno nogu (simptomi ovoga uključuju oticanje, bol i crvenilo u području noge), koji mogu putem krvi dospeti do pluća i uzrokovati bol u grudima i otežano disanje (ako primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah potražite lekarsku pomoć);

visok krvni pritisak; nesvestica;

slučajna inhalacija (udisanje) hrane sa rizikom od pneumonije (upale pluća); spazam (grč) mišića u području oko govornog aparata (usta);

zapaljenje gušterače(pankreasa); otežano gutanje;

proliv;

nelagoda u stomaku; nelagoda u želucu;

zatajenje jetre;

7 od 10

(insuficijencija (slabost) jetre;

žuta prebojenost kože i beonjača;

izmenjene vrednosti parametara funkcije jetre; osip na koži;

osetljivost na svetlost; ćelavost;

prekomerno znojenje;

ozbiljne alergijske reakcije, kao što je reakcija leka sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS). DRESS se pojavljuje sa početnim simptomima koji su slični simptomima gripa sa osipom na licu, zatim proširenim osipom, visokom telesnom temperaturom, uvećanjem limfnih žlezda, povećanim vrednostima enzima jetre u analizama krvi i povećanim brojem pojedinog tipa belih krvnih zrnaca (eozinofilija);

poremećena razgradnja mišića koja može dovesti do oboljenja bubrega; bol u mišićima;

ukočenost;

nemogućnost kontrole mokrenja (inkontinencija); otežano mokrenje;

simptomi obustave primene leka kod novorođenčadi u slučaju izloženosti aripiprazolu tokom trudnoće;

produžena i/ili bolna erekcija;

otežana kontrola telesne temperature ili pregrejavanje; bol u grudima;

oticanje šaka, gležnjeva (članaka) ili stopala;

u krvnim testovima: povećanje ili nestabilne vrednosti šećera u krvi, povećan glikolizirani hemoglobin;

nemogućnost odupiranja nagonu, želji ili iskušenju da se izvrši aktivnost koja bi mogla naškoditi Vama ili drugima, što može uključivati:

- snažan nagon za prekomernim kockanjem uprkos ozbiljnim ličnim ili porodičnim posledicama;

- izmenjeno ili povećano zanimanje za seks i ponašanje koje bi Vas ili druge moglo značajno zabrinuti, naprimer, povećan seksualni nagon;

- nekontrolisana prekomerna kupovina;

- prejedanje (konzumiranje velikih količina hrane u kratkom vremenskom periodu), kompulzivno jedenje (konzumiranje više hrane nego obično i više nego što je potrebno da bi se ublažila glad);

- sklonost ka lutanju.

Ako imate bilo koje od ovih ponašanja, obavestite o tome svog lekara koji će razgovarati sa Vama o načinima kontrole ili smanjenju tih simptoma.

Kod starijih pacijenata sa demencijom prijavljeno je više smrtnih slučajeva za vreme primene aripiprazola. Osimtoga, prijavljeni su i slučajevi moždanog udara ili „mini“ moždanog udara.

Dodatna neželjena dejstva kod dece i adolescenata

Kod adolescenata uzrasta od 13 godina i starijih javljala su se neželjena dejstva po učestalosti i tipu slična onima kod odraslih, osim što su se pospanost, nekontrolisano trzanje ili tikovi, nemir i umor javljali veoma često (kod više od 1 na 10 pacijenata), dok su se bol u gornjem delu stomaka, suva usta, ubrzan srčani ritam, povećanje telesne mase, pojačan apetit, trzaji mišića, nekontrolisani pokreti ekstremiteta i osećaj nesvestice (posebno prilikom ustajanja iz ležećeg ili sedećeg položaja) javljali često (kodviše od 1 na 100 pacijenata).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.

8 od 10

Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek LUMINEL posle isteka roka upotrebe označenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek LUMINEL

LUMINEL, 10 mg, oralne disperzibilnetablete

- Aktivna supstanca je aripiprazol. Jedna oralna disperzibilna tableta sadrži: aripiprazol 10 mg.

- Pomoćne supstance: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna (E460); kroskarmeloza-natrijum; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat (E470b); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); aspartam E951; aroma vanile (E951) – sadrži benzilalkohol.

LUMINEL, 15 mg, oralne disperzibilne tablete

- Aktivna supstanca je aripiprazolJedna oralna disperzibilna tableta sadrži: aripiprazol 15 mg.

- Pomoćne supstance: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna (E460); kroskarmeloza-natrijum; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat (E470b); gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); aspartam E951; aroma vanile (E951) – sadrži benzilalkohol.

Kako izgleda lek LUMINEL i sadržaj pakovanja

LUMINEL, 10 mg, oralne disperzibilnetablete:

Okrugle, ravne tablete, ružičaste boje, sa utisnutom oznakom “10“ na jednoj strani i bez oznaka na drugoj strani (prečnika 8,0 mm ± 0,1 mm).

LUMINEL, 15 mg, oralne disperzibilnetablete:

Okrugle, ravne tablete, žute boje, sa utisnutom oznakom “15“ na jednoj strani i bez oznaka na drugoj strani (prečnika 9,0 mm ± 0,1 mm).

Unutrašnje pakovanje je OPA/aluminijum/PVC - papir/PET/aluminijum perforirani blister, koji se otvara odlepljivanjem. Blister sadrži10 orodisperzibilnih tableta.

9 od 10

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (ukupno 30 orodisperzibilnih tableta) i Uputsvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole

PREDSTAVNIŠTVO BOSNALIJEK DD, BEOGRAD, Cara Nikolaja II 61/B Beograd-Vračar

Proizvođač

BOSNALIJEK D.D., Jukićeva 53, Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Avgust, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdajeuz lekarski recept

Broj i datum dozvole:

LUMINEL, 10 mg, oralne disperzibilnetablete: 000461086 2023od 13.08.2024. LUMINEL, 15mg, oralne disperzibilnetablete: 000461087 2023 od 13.08.2024.

10 od 10