Bipodis® 15mg tableta

LekBipodisjeindikovanzalečenjeshizofrenijekododraslihiadolescenata od15godinaistarijih.

Lek Bipodis je indikovan u terapiji umereno teških do teških maničnih epizoda kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem tip I, i za prevenciju novih maničnih epizoda kod odraslih pacijenata kod kojih su se predominantno javljale manične epizode i koji su u maničnoj fazi odgovorili na terapiju ovim lekom (videti odeljak 5.1).

Lek Bipodis je indikovan u terapiji umerenih do teških maničnih epizoda bipolarnog poremećaja tip I kod adolescenata uzrasta 13 godina i starijih, u trajanju do 12 nedelja (videti odeljak 5.1).

Doziranje

Odrasli:

Shizofrenija: Preporučena početna doza za lekBipodis je10mg/danili 15 mg/dan, sa dozom održavanja od 15 mg/dan, koja se primenjuje jednom dnevno nezavisno od obroka.

LekBipodisjeefikasanurasponudoza od10mg/dando30mg/dan. Boljaefikasnostleka zavećedozeod15 mg dnevno nije dokazana, mada neki pacijenti mogu imati koristi od veće doze. Maksimalna dnevna doza nesmebiti veća od30mg.

Manične epizode kod bipolarnog poremećaja tip I: Preporučena početna doza za lek Bipodis je 15 mg jednomdnevno, nezavisnood obroka, u obliku monoterapijeilikombinovaneterapije(videtiodeljak5.1). Neki pacijenti mogu imati korist od većih doza.

Maksimalnadnevna doza nesmebitiveća od30mg.

Prevencija recidiva maničnih epizoda kod bipolarnog poremećaja tip I: Za pacijente koji su već lečeni aripiprazolom kao monoterapijom ili kombinovanom terapijom zbog maničnih epizoda, terapiju treba nastaviti istim dozama kako bi se sprečile rekurentne manične epizode. Dnevne doze treba prilagoditi prema potrebi, treba razmotriti i smanjenje doze na osnovu kliničkog statusa.

Pedijatrijska populacija

Shizofrenija kod adolescenata uzrasta 15 godina i starijih: Preporučena doza za lek Bipodis je 10 mg/dan koja se primenjuje jednom dnevno nezavisno od obroka. Terapiju treba započeti dozom od 2 mg (koristeći oralni rastvor aripiprazola 1mg/mL) tokom prva 2 dana, a potom titrirati do 5 mg tokom naredna 2 dana, da bi se zatim postigla preporučena dnevna doza od 10 mg.* Po potrebi, doza se dalje može povećavati u doznim režimima od 5 mg, ali se ne sme prekoračiti maksimalna dnevna doza od 30 mg (videti odeljak 5.1). LekBipodisje efikasan urasponu doza od10mg/dando30mg/dan. Bolja efikasnostleka za dozevećeod10 mgdnevnonije dokazana, mada pojedinipacijentimoguimatikoristiodvećedoze.

LekBipodisse ne preporučuje pacijentima mlađimod15 godina zbognedovoljnihpodataka obezbednostii efikasnostileka (videtiodeljeke4.8i5.1).

Manične epizode kod bipolarnog poremecaja tipa I kod adolescenata uzrasta 13 godina i starijih: Preporučena doza leka Bipodis je 10 mg/dan, koja se primenjuje jednom dnevno, nezavisno od obroka. Terapiju treba započeti dozom od 2 mg (npr. upotrebom oralnog rastvora aripiprazola 1mg/mL) tokom prva 2 dana, potom titrirati do 5 mg tokom sledeća 2 dana, da bi se zatim postigla preporućena dnevna doza od 10 mg.*

Terapija treba da traje samo onoliko koliko je neophodno za kontrolu simptoma i ne sme trajati duže od 12 nedelja. Povećana efikasnost sa dozama većim od 10 mg nije dokazana, a doza od 30 mg dnevno je povezana sa znatno većom incidencom pojave značajnih neželjenih dejstava, uključujuci i događaje povezane sa ekstrapiramidalnim simptomima, somnolenciju, umor, povećanje telesne mase (videti odeljak 4.8). Doze veće od 10 mg/dantreba primenjivati samo u izuzetnim slučajevima, uz neposredan klinički nadzor (videti odeljeke 4.4, 4.8 i 5.1).

2 od20

Kod mlađih pacijenata postoji povećan rizik od pojave neželjenih dejstava koja su udružena sa primenom aripiprazola. Zatose lek Bipodis ne preporučuje za primenu kod dece mlađe od 13 godina (videti odeljke 4.8 i 5.1).

* Napomena: Dozu kojom treba započeti terapiju kod adolescenata (2 mg/dan tokom 2 dana) nije moguće postići lekom Bipodis, tablete. Odgovarajući farmaceutski oblik leka Bipodis (oralni rastvor od 1 mg/mL) nije registrovan na tržištu Republike Srbije

Razdražljivost povezana sa autističnim poremećajem: Bezbednost i efikasnost leka aripiprazol kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nije ustanovljena. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.1, ali nema preporuka za doziranje.

Tikovi povezani sa Tourette-ovim poremećajem: Bezbednost i efikasnost upotrebe aripiprazola kod dece i adolescenata uzrasta od 6 do 18 godina nisu još ustanovljene. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.1, ali preporuke za doziranje se ne mogu dati.

Posebnepopulacije

Oštećenjefunkcije jetre

Nije potrebno prilagođavati dozu kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, dostupni podaci su nedovoljni da se daju preporuke. Kod ovih pacijenata treba pažljivo dozirati lek. Medutim, maksimalanu dozu od 30 mg dnevno treba pažljivo primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Oštećenjefunkcijebubrega Nijepotrebnoprilagođavatidozukodpacijenatasaoštećenjemfunkcijebubrega.

Starijipacijenti

Bezbednost i efikasnost aripiprazola u terapiji shizofrenije i maničnih epizoda kod bipolarnog poremećaja tipa I kod pacijenata starih 65 i više godina nije ustanovljena. Zbog veće osetljivosti pacijenata iz ove populacije, potrebno je razmotriti primenu niže početne doze, prema kliničkim faktorima (videti odeljak 4.4).

Pol

Nijepotrebno prilagodavati dozu kod pacijenata ženskog pola u poređenju sa pacijentima muškog pola (videti odeljak5.2).

Pušenje Sobziromnametaboličkiputaripiprazola,nijepotrebnoprilagođavanjedozekodpušača(videtiodeljak 4.5).

Prilagođavanjedozeuskladusainterakcijama

Kada se istovremeno sa aripiprazolom primenjuju snažni inhibitori enzima CYP3A4 ili CYP2D6, potrebno je smanjiti dozu aripiprazola. Kada se prestane sa primenom inhibitora enzima CYP3A4 ili CYP2D6 u sklopu kombinovaneterapije, dozu aripiprazola treba povećati (videti odeljak 4.5).

Kada se istovremeno sa aripiprazolom primenjuju snažni induktori enzima CYP3A4, potrebno je povećati dozu aripiprazola. Kada se prestane sa primenom induktora enzima CYP3A4 u sklopu kombinovane terapije, dozu aripiprazola treba smanjiti na preporučenu dozu (videti odeljak 4.5).

Načinprimeneleka

Lek jenamenjenza oralnuupotrebu.

Oralnedisperzibilnetabletese mogukoristiti kodpacijenata koji imaju poteškoćesa gutanjemtableta aripiprazola (videti odeljak 5.2).

3 od20

Preosetljivostnaaktivnusupstancuilinabilokojuodpomoćnihsupstancinavedenihuodeljku6.1.

Može biti potrebno nekoliko dana do nekoliko nedelja terapije antipsihoticima pre nego što dođe do poboljšanja kliničkogstanja pacijenata.Tokomovogperioda, pacijentimorajubitipodstrogimnadzorom.

Rizikodsuicida

Pojava suicidalnog ponašanja svojstvena je za psihotične bolesti i poremećaje raspoloženja i u nekim slučajevima bila jezabeležena ranonakonpočetka ilipromeneterapijeantipsihoticima,uključujućiterapiju aripiprazolom(videtiodeljak4.8). Potrebanjestroginadzor pacijenata savisokimrizikomna antipsihotičnoj terapiji.

Kardiovaskularna oboljenja

Aripiprazol treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji imaju kardiovaskularna oboljenja (infarkt miokarda ili ishemijske bolesti srca, srčanu insuficijenciju ili poremećaj provodljivosti u anamnezi), cerebrovaskularna oboljenja, stanja koja su predispozicija za hipotenziju (dehidracija, hipovolemija i lečenje antihipertenzivnim lekovima) ili hipertenziju, uključujući ubrzanu ili malignu hipertenziju.

Pri primeni antipsihotika prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije (VTE). S obzirom na to da kod pacijentata koji se leče antipsihoticima često postoje stečeni faktori rizika za VTE, pre i tokom terapije aripiprazolommoraju se utvrditi svi mogući faktori rizika za VTE i preduzeti preventivne mere.

ProduženjeQTintervala

U kliničkim ispitivanjima aripiprazola, produženje QT intervala bilo je bez značajnih razlika u poređenju sa placebom. Potreban je oprez kada se aripiprazol primenjuje kod pacijenata koji u porodičnoj anamnezi imaju produženje QT intervala. (videti odeljak 4.8)

Tardivnadiskinezija

U kliničkim studijama koje su trajale godinu dana ili kraće, tokom primene aripiprazola povremeno je prijavljena diskinezija povezana sa terapijom. Ako se kod pacijenata na terapiji aripiprazolom pojave znaci i simptomi tardivne diskinezije, potrebno je razmotriti smanjenje doze ili prekid terapije (videti odeljak 4.8). Ovi simptomi se mogu privremeno pogoršati, ili se čak mogu razviti nakon prekida lečenja.

Drugi ekstrapiramidalni simptomi

U pedijatrijskim kliničkim ispitivanjima aripiprazola zabeleženi su akatizija i parkinsonizam. Ako se kod pacijenata koji uzimaju aripiprazol pojave drugi znaci i simptomi ekstrapiramidalnih simptoma, treba razmotriti smanjenje doze i pažljivo kliničko praćenje.

Neuroleptičkimalignisindrom(NMS)

NMS je kompleks simptoma, potencijalno sa smrtnim ishodom, udružen sa primenom antipsihotika. U kliničkim ispitivanjima prijavljeni su retki slučajevi NMS tokom lečenja aripiprazolom. NMS se klinički manifestuje hiperpireksijom, rigiditetom mišića, promenama mentalnog statusa i znacima autonomne nestabilnosti (nepravilan puls ili krvni pritisak, tahikardija, dijaforeza i srčana disritmija).

Dodatni znaci mogu da uključuju povišenu vrednost kreatin fosfokinaze, mioglobinuriu (rabdomiolizu) i akutnu bubrežnu insuficijenciju. Međutim, takođe su prijavljene povišena kreatin fosfokinaza i rabdomioliza koje nisu obavezno bile povezane sa NMS-om. Ukoliko se kod pacijenta jave znaci i simptomi koji ukazuju na NMS ili neobjašnjivo visoka telesna temperatura bez dodatnih kliničkih manifestacija NMS-a, mora se prekinuti primena svih antipsihotika, uključujući aripiprazol.

Konvulzije

U kliničkim ispitivanjima bili su zabeleženi povremeni slučajevi konvulzija tokom terapije aripiprazolom.

4 od20

Zbog toga se aripiprazol mora koristiti oprezno kod pacijenata koji u anamnezi imaju konvulzivni poremećaj ili stanja povezana sa konvulzijama (videti odeljak 4.8).

Starijipacijentisapsihozompovezanomsademencijom

Povećanastopasmrtnosti

Utriplacebo-kontrolisanestudijearipiprazola kodstarijihpacijenata (n=938;prosečna starost: 82,4 godine; raspon godina: 56-99 godina) sa psihozom koja je bila udružena sa Alzheimer-ovom bolešću, pacijenti lečeni aripiprazolom imali su veći rizik od smrti u odnosu na pacijente u placebo grupi. Stopa smrtnosti kod pacijenata lečenih aripiprazolom bila je 3,5% u poređenju sa 1,7% kod grupe koja je primala placebo. Iako su uzroci smrti bili različiti, većina smrti je kako izgleda bila kardiovaskularne (npr. srčana insuficijencija, iznenadna smrt) ili infektivne (npr. zapaljenja pluća) prirode (videti odeljak 4.8).

Cerebrovaskularne neželjene reakcije

U istim ispitivanjima, kod pacijenata (srednja starost: 84 godine; raspon 78-88 godina) su prijavljene cerebrovaskularne neželjene reakcije (npr. moždani udar, tranzitorni ishemijski atak), uključujući i smrtne slučajeve. Cerebrovaskularne neželjene reakcije su bile zabeležene kod ukupno 1,3% pacijenata lečenih aripiprazolom u poređenju sa 0,6% pacijenata koji su primaliplacebo. Navedena razlika nije bila statistički značajna. Međutim, u jednom od tih ispitivanja – ispitivanju fiksne doze – postojala je značajna povezanost između doze i pojave cerebrovaskularnih neželjenih reakcija kod pacijenata lečenih aripiprazolom (videti odeljak 4.8).

Aripiprazolnijeindikovanza lečenjepacijenata sa psihozompovezanomsa demencijom.

Hiperglikemija idijabetesmelitus

Hiperglikemija, koja je u nekim slučajevima bila izrazita i udružena sa ketoacidozom, hiperosmolarnom komomilismrću, bila jeprijavljena kodpacijenata lečenihatipičnimantipsihoticima, uključujućiaripiprazol. Faktori rizika koji mogu predisponirati pacijente za teške komplikacije uključuju gojaznost i porodičnu istoriju dijabetes melitusa. U kliničkim ispitivanjima sa aripiprazolom nije bilo značajnih razlika u stopi javljanja neželjenih reakcija povezanih sa hiperglikemijom (uključujući dijabetes melitus) ili u abnormalnim laboratorijskim vrednostima glikemije u odnosu na placebo grupu. Tačna procena rizika za neželjene reakcije povezane sa hiperglikemijom kod pacijenata lečenih aripiprazolom i drugim atipičnim antipsihoticima nije dostupna, da bi se omogućila direktna poređenja. Pacijenti lečeni antipsihotičkim lekovima, uključujući aripiprazol, moraju biti pod nadzorom zbog znakova i simptoma hiperglikemije (kao što su polidipsija, poliurija, polifagija i slabost), a pacijenti sa dijabetes melitusom ili faktorima rizika za dijabetes melitus se moraju redovno kontrolisati zbog pogoršanja kontrole glukoze (videtiodeljak 4.8).

Preosetljivost

Kaoiostalilekovi,iaripiprazolmožeizazvatireakcijepreosetljivostikoje karakterišualergijski simptomi (videti odeljak 4.8).

Povećanjetelesnemase

Povećanje telesne mase se često viđa kod pacijenata sa shizofrenijom i bipolarnom manijom zbog komorbiditeta, upotrebe antipsihotika za koje je poznato da uzrokuju povećanje telesne mase i nezdravog načina života, i može dovesti do teških komplikacija. Povećanje telesne mase kod pacijenata kojima je propisan aripiprazol zabeleženo je tokom postmarketinškog perioda. Kad je prisutno, obično se beleži kod onih sa značajnim faktorima rizika kao što su dijabetes melitus, poremećaji štitaste žlezde ili adenom hipofize. U kliničkim ispitivanjima aripiprazol nije pokazao klinički značajan porast telesne mase kod odraslih osoba (videti odeljak 5.1).

Tokom kliničkih ispitivanja kod adolescentnih pacijenata sa bipolarnom manijom, pokazalo se da je povećanje telesne mase udruženo sa uzimanjem aripiprazola nakon 4 nedeljeterapije. Treba pratiti povećanje telesne mase kod adolescentnih pacijenata sa bipolarnom manijom. Ako je povećanje telesne mase klinički značajno, treba razmotriti smanjenje doze (videti odeljak 4.8).

Disfagija

5 od20

Dismotilitet jednjaka i aspiracija povezani su sa antipsihotičkom terapijom, uključujući terapiju aripiprazolom. Aripiprazolidrugiantipsihoticimorajusekoristitisa oprezomkodpacijenata sarizikomod aspiracione pneumonije.

Patološkokockanjeidrugiporemećajikontrolenagona

Pacijenti mogu imati pojačane nagone, pogotovo za kockanjem, kao i nemogućnost da kontrolišu te nagone dok koriste aripiprazol. Drugi primećeni nagoni su: pojačan seksualni nagon, kompulzivna kupovina, prejedanje, kompulzivno jedenje i druga impulsivna ili kompulzivna ponašanja. Naročito je važno da lekar pita pacijente ili njihove negovatelje jesu li razvili nov ili pojačan nagon za kockanjem, seksualni nagon, kompulzivne kupovine, prejedanja ili kompulzivnog jedenja ili druge nagone dok se leče aripiprazolom. Potrebno je imati na umu da simptomi poremećaja kontrole nagona mogu biti povezani sa osnovnim poremećajem; međutim u nekim slučajevima, zabeležen je prestanak poriva sa smanjenjem doze ili prestankom primene leka. Ako se ne prepoznaju, poremećaji kontrole nagona mogu naškoditi kako pacijentu, tako i drugima. Ako pacijent razvije takve nagone dok uzima aripiprazol, potrebno je razmotriti smanjenje doze ili prestanak primene leka (videti deo 4.8).

Pacijentisahiperkinetskimsindromomsa poremećajempažnje(ADHD)

Uprkos velikoj učestalosti komorbiditeta bipolarnog poremećaja tipa I i ADHD-a, dostupno je vrlo malo podataka o bezbednosti istovremene primene aripiprazola i stimulanasa; zato je potreban naročiti oprez kod istovremeneprimenetedve vrstelekova.

Padovi

Aripiprazol može izazvati somnolenciju, posturalnu hipotenziju, motornu i senzornu nestabilnost, što može dovesti do padova. Potreban je oprez kod lečenja pacijenata sa povećanim rizikom, i potrebno je razmotriti primenu niže početne doze (npr. kod starijih pacijenata ili pacijenata sa narušenim zdravstvenim stanjem; videti odeljak 4.2).

Laktoza

Tablete leka Bipodis sadrže laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim poremećajima intolerancije galaktoze,potpunim nedostatkomlaktazeiliglukozno–galaktoznommalapsorpcijomnesmejukoristiti ovajlek.

Zbog antagonističkog delovanja na α1-adrenergičke receptore, aripiprazol može pojačati dejstvo pojedinih antihipertenzivnih lekova.

S obzirom na to da je primarno dejstvo aripiprazola na centralni nervni sistem (CNS), potreban je oprez kada se aripiprazol uzima u kombinaciji sa alkoholom ili drugim lekovima koji deluju na CNS a čije se neželjene reakcije, kao što je sedacija, preklapaju (videti odeljak 4.8).

Potreban je oprez kada se aripiprazol primenjuje istovremeno sa lekovima za koje se zna da izazivaju produženje QT intervala ili disbalans elektrolita.

Potencijaldrugihlekovadautičunaaripiprazol

Famotidin,blokatorsekreciježeludačnekiselineiantagonistH2 receptora,smanjujestepenresorpcije aripiprazola,alitodejstvosenesmatra kliničkirelevantnim.

Aripiprazol se metaboliše preko više puteva, uključujući enzime CYP2D6 i CYP3A4, ali ne i enzime CYP1A, pa stoga nije potrebno prilagoditi dozu kod pušača.

HinidinidrugiinhibitoriCYP2D6

U kliničkom ispitivanju na zdravim ispitanicima, jak inhibitor CYP2D6 (hinidin) povećao je površinu ispod krive (PIK) aripiprazola za 107%, dok je maksimalna koncentracija (Cmax) ostala nepromenjena. Vrednost PIK dehidro-aripiprazola, aktivnog metabolita, smanjila se za 32%, a Cmax za 47%. Potrebno je smanjiti dozu aripirazola na otprilike polovinu propisane doze kod istovremene primene sa hinidinom. Slična dejstva se

6 od20

mogu očekivati i od drugih jakih inhibitora enzima CYP2D6, kao što su fluoksetin i paroksetin, pa se zato moraju sprovesti slična smanjenja doze.

KetokonazolidrugiinhibitoriCYP3A4

U kliničkim ispitivanjima na zdravim ispitanicima, snažan inhibitor CYP3A4 (ketokonazol) povećao je vrednost PIK aripiprazola za 63%, a Cmax za 37%. Vrednost PIK dehidro-aripiprazola povećala se za 77%, a Cmax za 43%. Kod sporih CYP2D6 metabolizera, istovremena upotreba snažnih inhibitora enzima CYP3A4 može da dovede do većih koncentracija aripiprazola u plazmi u odnosu na one kod brzih CYP2D6 metabolizera. Kad se razmatra mogućnost istovremene primene ketokonazola i drugih snažnih inhibitora enzima CYP3A4 sa aripiprazolom, moguća korist od istovremene primene treba da bude veća od potencijalnog rizika za pacijenta. Kada se aripiprazol primenjuje istovremeno sa ketokonazolom, potrebno je smanjiti dozu aripiprazola otprilike na polovinu propisane doze. Drugi snažni inhibitori enzima CYP3A4, kao što su itrakonazol i inhibitori HIV proteaza, mogu imati slična dejstva, pa je zato potrebno sprovesti slična smanjenja doze(videti odeljak 4.2).

Nakon prekida primene inhibitora enzima CYP2D6 ili CYP3A4, dozu aripiprazola treba povećati na nivo koji je primenjivan pre započinjanja istovremene terapije.

Kada se slabi inhibitori enzima CYP3A4 (npr. diltiazem) ili CYP2D6 (npr. escitalopram) primenjuju istovremeno sa aripiprazolom, može se očekivati umereno povećanje koncentracije aripiprazola u plazmi.

KarbamazepinidrugiindiktoriCYP3A4

Nakonistovremeneprimene karbamazepina,snažnoginduktora enzima CYP3A4,i oralnog oblika aripiprazola kod pacijenata sa shizofrenijom ili shizoafektivnim poremećajem, geometrijskiodređena srednja vrednost Cmax aripiprazola bila jemanja za 68%, avrednostPIKza 73%upoređenju saonima kadsearipiprazol (30 mg) primenjivao kao monoterapija. Slično, geometrijski određena srednja vrednost Cmax dehidro-aripiprazola nakonistovremeneprimenesa karbamazepinom bila jemanja za 69%,a vrednost PIK za 71% od onih nakon lečenja aripiprazolom u monoterapiji. Dozu leka aripiprazol treba udvostručiti kad se uz aripiprazol istovremeno primenjuje karbamazepin. Slična dejstva mogu se očekivati i od drugih snažnih induktora enzima CYP3A4 (kao što su rifampicin, rifabutin, fenitoin, fenobarbital, efavirenz, nevirapin i kantarion), pa zato treba sprovesti slična povećanja doza. Nakon prekida primene snažnih induktora CYP3A4, doza aripiprazola se mora smanjiti na preporučenu dozu.

Valproatilitijum

Kad su se istovremeno sa aripiprazolom primenjivali valproat ili litijum nije bilo klinički značajnih promena u koncentracijama aripiprazola, pa zato nije potrebno prilagođavanje doze kada se valproat ili litijum primenjuju uz aripiprazol.

Potencijalaripiprazola dautičenadrugelekove

U kliničkimstudijama, doze aripiprazola od 10 mg/dan do 30 mg/dan nisu imale značajan uticaj na metabolizam supstrata CYP2D6 (odnos dekstrometorfan/3-metoksimorfinan), CYP2C9 (varfarin), CYP2C19 (omeprazol) i CYP3A4 (dekstrometorfan). Osim toga, aripiprazol i dehidro-aripiprazol in vitro nisu pokazali potencijal da menjaju metabolizam posredovan enzimom CYP1A2, pa zato nije verovatno da će aripiprazol izazvati klinički važne interakcije sa drugim lekovima koji se metabolišu putem ovih enzima.

Kadasearipiprazolprimenjivaoistovremenosa valproatom, litijumomililamotriginom, nijebiloklinički značajnih promena u koncentracijama valproata, litijuma ili lamotrigina.

Serotoninski sindrom

Zabeleženi su slučajevi serotoninskog sindroma kod pacijenata na terapiji aripiprazolom, i mogući znaci i simptomi karakteristični za ovo stanje mogu se pojaviti naročito tokom istovremene primene sa drugim serotonergičkim lekovima, kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina/selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina noradrenalina (engl. selective serotonin reuptake inhibitor/selective serotonin noradrenaline reuptake inhibitor, SSRI/SNRI), ili lekovima za koje je poznato da povećavaju koncentracije aripiprazola (videti odeljak 4.8).

7 od20

Trudnoća

Ne postoje adekvatne i dobro kontrolisane studije aripiprazola kod trudnica. Prijavljene su kongenitalne anomalije, međutim, uzročno-posledična veza tih anomalija sa aripiprazolom nije mogla biti ustanovljena. Studije na životinjama ne mogu da isključe mogući razvoj toksičnosti (videti odeljak 5.3). Pacijentkinjama treba savetovati da obaveste svog lekara ukoliko ostanu trudne ili planiraju trudnoću tokom lečenja aripiprazolom. Zbog nedovoljnih informacija o bezbednosti primene kod ljudi i zabrinjavajućih rezultata ispitivanja reproduktivne toksičnosti kod životinja, ovaj lek ne treba koristiti u trudnoći, osim ako očekivana korist jasnone opravdava potencijalni rizik za fetus.

Novorođenčad izložena antipsihoticima (uključujući i aripiprazol) tokom trećeg trimestra trudoće, nakon porođaja su pod rizikom od neželjenih reakcija uključujući ekstrapiramidalne i/ili simptome obustave primene leka, koji se mogu razlikovati po težini i trajanju. Prijavljeni su agitacija, hipertonija, hipotonija, tremor, somnolencija, respiratorni distres ili poremećaji hranjenja. Shodno tome, novorođenčad treba pažljivo pratiti (videtiodeljak 4.8).

Dojenje

Aripiprazolsekodljudiizlučujeu majčinomleko. Uzimajućiuobzir korist dojenja detetaikoristterapijeza majku, mora sedonetiodluka oprestankudojenja iliprekidu terapijearipiprazolom/uzdržavanju od terapije.

Plodnost

Naosnovupodatakaizispitivanjareproduktivnetoksičnosti,aripiprazolnijeimaouticajana plodnost.

Aripiprazol ima mali do srednji uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i korišćenja mašina usled potencijalnihposledica na nervnisistemividkaoštosusedacija, somnolencija,sinkopa, zamućenvidi diplopija (videti odeljak 4.8).

Sažetakbezbednosnih podataka

Najčešćeprijavljeneneželjenereakcijeuplacebo-kontrolisanimstudijama suakatizijaimučnina, odkojihse svaka javlja kodvišeod3% pacijenata lečenihoralnimaripiprazolom.

Tabelarniprikazneželjenihreakcija

Učestalost pojave neželjenih reakcija na lek povezanih sa terapijom aripiprazolom prikazana je u tabeli u nastavku. Tabela je bazirana na neželjenim reakcijama u toku kliničkih ispitivanja ili u postmarketinškoj primeni.

Sve neželjene reakcije na lek su navedene prema klasi sistema organa i učestalosti; veoma često (≥ 1/10),često (≥1/100do<1/10), povremeno(≥1/1000do<1/100),retko(≥1/10000do<1/1000), veoma retko(<1/10000) inepoznata učestalost(nemožeseprocenitina osnovudostupnihpodataka). Kodsvakegrupeučestalosti, neželjene reakcije su navedene po opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Učestalostneželjenihreakcija prijavljenihtokompostmarketinškogperioda senemožeutvrditisobziromna to da su one dobijene na osnovu spontanih izveštaja. Shodno tome, učestalost ovih neželjenih događaja je kvalifikovana kao „nepoznato“.

Klasa sistema Često Povremeno Nepoznato organa

8 od20

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Poremećaji imunskogsistema

Endokrini poremećaji

Poremećaji metabolizma i ishrane Psihijatrijski poremećaji

Dijabetes melitus

Nesanica Anksioznost Nemir

Hiperprolaktinemija, Smanjena koncentracija prolaktina u krvi Hiperglikemija

Depresija Hiperseksualnost

Leukopenija, Neutropenija, Trombocitopenija

Alergijska reakcija (npr. anafilaktička reakcija, angioedem uključujući otečen jezik, edem jezika, edem lica, alergijski svrab iliurtikariju) Dijabetesna hiperosmolarna koma,

Dijabetesna ketoacidoza

Hiponatremija Anoreksija

Pokušaj samoubistva, suicidalne misli i izvršeno samoubistvo (videti odeljak 4.4)

Patološko kockanje

Poremećaji kontrole nagona Prejedanje

Kompulzivna kupovina Poriomanija

Poremećaji nervnogsistema

Poremećaji oka

Akatizija Ekstrapiramidaln i poremećaj Tremor Glavobolja Sedacija Somnolencija Vrtoglavica Zamagljen vid

Tardivnadiskinezija, Distonija

Sindrom nemirnih nogu

Diplopija Fotofobija

Agresivnost Agitacija Nervoza Neuroleptički sindrom (NMS) Grand mal Serotoninski Poremećaj govora

Okulogirna kriza

maligni

konvulzije sindrom

Kardiološki poremećaji

Vaskularni poremećaji

Tahikardija

Ortostatska hipotenzija

Iznenadna neobjašnjiva smrt Torsades de pointes Ventrikularna aritmija Srčanizastoj

Bradikardija

Venska tromboembolija (uključujući plućnu emboliju i

trombozu dubokihvena) Hipertenzija

Sinkopa

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

štucanje Aspiracijska pneumonija Laringospazam Orofaringealni spazam

Gastrointestinalni poremećaji

Konstipacija Dispepsija Mučnina Hipersalivacija Povraćanje

Pankreatitis Disfagija Dijareja

Nelagodnost uabdomenu Nelagodnost u želucu

9 od20

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnogtkiva

Poremećaji mišićno-koštanog ivezivnogtkiva

Insuficijencija jetre

Hepatitis Žutica

Osip,

Reakcija fotosenzitivnosti Alopecija

Hiperhidroza

Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) Rabdomioliza

Mijalgija Ukočenost

Poremećaji bubrega i urinarnog

sistema

Urinarna inkontinencija Retencija urina

Trudnoća, puerperijum i perinatalna stanja

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Opšti poremećaji Umor i reakcije na

mestu

Sindrom obustave kod novorođenčadi (videti odeljak 4.6)

Prijapizam

Poremećaj regulacije telesne temperature (npr. hipotermija, pireksija),

primene Bol u grudima, Periferni edem

Ispitivanja Smanjenje telesne mase Povećanjetelesne mase Povišene vrednosti alanin aminotransferaze

(ALT)

Povišene vrednosti aspartat aminotransferaze (AST)

Povišene vrednosti gama-glutamil transferaze (GGT)

Povišene vrednosti alkalne fosfataze

QT prolongacija Povišennivoglukozeu krvi Povišenglikozilirani hemoglobin

Fluktuacija glukoze u krvi Povišena vrednost kreatin fosfokinaze

Opisodabranihneželjenihreakcija

Odrasli

Ekstrapiramidalni simptomi (EPS)

Shizofrenija – u dugotrajnom kontrolisanom ispitivanju u trajanju od 52 nedelje, pacijenti lečeni aripiprazolom imalisu nisku ukupnu incidencu (25,8%) EPS-a uključujućiparkinsonizam, akatiziju, distoniju

10 od20

i diskineziju u poređenju sa onima lečenim haloperidolom (57,3%). U dugotrajnom placebom kontrolisanom ispitivanju u trajanju od 26 nedelja, incidenca EPS-a bila je 19% kod pacijenata lečenih aripiprazolom i 13,1% kod pacijenata u placebo grupi. U drugom dugotrajnom kontrolisanom ispitivanju u trajanju od 26 nedelja, incidenca EPS-a bila je 14,8% kod pacijenata lečenih aripiprazolom i 15,1% kod pacijenata lečenih olanzapinom.

Manične epizode kod bipolarnog poremećaja tipa 1 - u kontrolisanom ispitivanju u trajanju od 12 nedelja, incidenca EPS-a bila je 23,5% kod pacijenata lečenih aripiprazolom i 53,3% kod pacijenata lečenih haloperidolom. U drugom ispitivanju u trajanju od 12 nedelja, incidenca EPS-a bila je 26,6% kod pacijenata lečenih aripiprazolom i 17,6% kod pacijenata lečenih litijumom. U dugotrajnoj fazi terapije održavanja u trajanju od 26 nedelja u placebom kontrolisanom ispitivanju, incidenca EPS-a bila je 18,2% kod pacijenata lečenih aripiprazolom i 15,7% kod pacijenata koji su primaliplacebo.

Akatizija

Uplacebomkontrolisanimispitivanjima,učestalostakatizijekodpacijenata sa bipolarnimporemećajembilaje 12,1% sa aripiprazolomi 3,2% sa placebom. Kodpacijenata sa shizofrenijom, incidenca akatizijebila je6,2% pri primeni aripiprazola i 3,0% sa placebom.

Distonija:

Klasni uticaj: Simptomi distonije, produžene abnormalne kontrakcije grupa mišića, mogu nastati kod osetljivihpojedinaca tokomprvihnekolikodana lečenja.Simptomidistonijeuključuju:spazammišića vrata, koji ponekad napreduje do spazma grla, otežanog gutanja, teškoća pri disanju i/ili protruzijejezika. Dok se ovi simptomi mogu javiti i pri malim dozama, češće se i sa većom ozbiljnošću javljaju pri velikim dozama antipsihotika prve generacije. Povećan rizik od akutne distonijeprimećuje se kod muškaraca i kod mlađih starosnih grupa.

Prolaktin

Ukliničkimispitivanjima uodobrenimindikacijama iupostmarketinškomperiodu, zabeleženojei povećanje i smanjenje prolaktina u serumu prilikom primene aripiprazola u poređenju sa početnim vrednostima (videti odeljak 5.1)

Laboratorijski parametri

Poređenjeizmeđuaripiprazola iplaceba uprocentupacijenata kojisuiskusilipotencijalnokliničkiznačajne promene u rutinskim laboratorijskim ispitivanjima i parametrima lipida (videti odeljak 5.1) nisu otkrile medicinski značajne razlike. Povećanja vrednosti CPK (kreatin fosfokinaze), generalno prolazna i asimptomatska, bila suzabeležena kod3,5%pacijenatalečeniharipiprazolomupoređenjusa 2%pacijenata koji su primili placebo.

Pedijatrijska populacija

Shizofrenijakodadolescenatauzrasta15ivišegodina

U kratkoročnoj placebom kontrolisanoj studiji kod 302 adolescenta (13-17 godina) sa shizofrenijom, učestalost i vrsta neželjenih dejstava bili su slični kao kod odraslih, osim što su sledeće reakcije bile zabeleženečešćekodadolescenata kojisuprimaliaripiprazolnegokododraslihkojisuprimaliaripiprazol(i češće nego sa placebom):

Somnolencija/sedacija iekstrapiramidalniporemećajibilisuprijavljeniveomačesto(≥1/10), doksučestobili zabeleženisuva usta, povećnapetitiortostatska hipotenzija (≥1/100, <1/10).

Bezbednosniprofilujednom26-nedeljnomotvorenomprodužetkuispitivanja biojesličanonomkojije zabeleženukratkotrajnom,placebomkontrolisanomispitivanju.

Bezbednosni profil u dugoročnom, dvostruko slepom ispitivanju kontrolisanom placebom bio je takođe sličan, osimza sledećerakcijekojesusejavljaleučestalijenegokodpedijatrijskihpacijenatakojisuprimali placebo: smanjenje telesne mase, povećane vrednosti insulina u krvi, aritmija i leukopenija su se javljale često (≥ 1/100, < 1/10).

U celokupnoj ispitanoj populaciji adolescenata sa shizofrenijom (uzrasta od 13 do 17 godina) koji su

11 od20

primalilekutrajanju do2godine, incidenca niskognivoa prolaktina userumu kodosoba ženskogpola (<3 nanograma /mL) bila je 29,5%, a kod osoba muškog pola (< 2 nanograma/mL) 48,3%.

Kod populacije adolescenata (uzrasta od 13 do 17 godina) sa shizofrenijom koji su bili izloženi aripiprazolu u dozi od 5 mg do 30 mg do 72 meseca, incidenca niskih nivoa prolaktina u serumu kod osoba ženskog pola (< 3 nanograma /mL) iznosila je 25,6 %, a kod osoba muškog pola (< 2 nanograma/ml) 45,0 %.

U dva dugoročna ispitivanja kod adolescentnih pacijenata (13 – 17 godina) sa shizofrenijom i bipolarnim poremećajem tip I lečenih aripiprazolom, učestalost javljanja niskog nivoa prolaktina u serumu kod osoba ženskog pola (< 3 nanograma /mL) iznosila je 37,0% a kod osoba muškog pola (< 2 nanograma/mL) 59,4%.

Manične epizode u bipolarnom poremećaju tipa I kod adolescenata uzrasta 13 godina i starijih

Učestalost i vrsta neželjenih reakcija kod adolescenata sa bipolarnim poremećajem tipa I bile su slične onima kod odraslih pacijenata, osim sledećih: veoma često (≥ 1/10) somnolencija (23,0 %), ekstrapiramidalni poremećaj (18,4 %), akatizija (16,0 %) i umor (11,8 %); često (≥ 1/100, < 1/10) bol u gornjem delu abdomena, ubrzan srčani ritam, povećanje telesne mase, povećan apetit, trzanje mišića i diskinezija.

Sledeće neželjene reakcije mogle bi biti povezane s odgovorom na dozu: ekstrapiramidalni poremećaj (incidenca je bila 9,1 % za dozu od 10 mg, 28,8 % za dozu od 30 mg i 1,7 % za placebo) i akatizija (incidenca je bila 12,1 % za dozu od 10 mg, 20,3 % za dozu od 30 mg i 1,7 % za placebo).

Srednje vrednosti promene telesne mase kod adolescenata sa bipolarnim poremećajem tipa I iznosile su 2,4 kg za aripirazol i 0,2 kg za placebo u 12. nedelji odnosno 5,8 kg za aripiprazol i 2,3 kg za placebo u 30. nedelji.

U pedijatrijskoj populaciji su somnolencija i umor češće primećeni kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem nego kodpacijenata sa shizofrenijom.

Upediatrijskojpopulacijisa bipolarnimporemećajem(uzrata10do17godina)prilečenju kojejetrajalo do 30 nedelja , učestalost javljanja niskog nivoa prolaktina u serumu iznosila je 28,0% kod žena (<3 nanograma/mL) i 53,3% kod muskaraca (<2 nanograma/mL).

Patološkokockanjeidrugiporemećajikontrolenagona

Patološkokockanje,hiperseksualnost,kompulzivnakupovinaiprejedanjeilikompulzivnojedenjemoguda sejavekodpacijenata kojikoristearipiprazol(videtiodeljak4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

AgencijazalekoveimedicinskasredstvaSrbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd RepublikaSrbija

fax:+381(0)113951131 website:www.alims.gov.rs

e-mail:[email protected]

Simptomiiznaci

U kliničkim ispitivanjima i postmarketinškom iskustvu, kod odraslih pacijenata bila su zabaležena slučajna ili namerna akutna predoziranja samo aripiprazolom u dozama koje su, prema proceni, iznosile do 1260 mg, bez smrtnih ishoda. Potencijalno medicinski važni znaci i simptomi koji su bili primećeni uključivali su letargiju, povišen arterijski pritisak, somnolenciju, tahikardiju, mučninu, povraćanje i dijareju. Pored toga, kod dece su prijavljeni izveštaji oslučajnompredoziranju aripiprazolom (do 195 mg), ali bez smrtnih ishoda.

12 od20

Prijavljeni potencijalno medicinski ozbiljni znaci i simptomi uključivali su somnolenciju, prolazan gubitak svesti i ekstrapiramidalne simptome.

Zbrinjavanje predoziranja

Zbrinjavanje predoziranja potrebno je usmeriti na suportivnu terapiju, održavanje prohodnosti disajnih puteva, oksigenaciju i ventilaciju i kontrolu simptoma. Potrebno je razmotriti i mogućnost upotrebe više lekova. Zbog toga je potrebno odmah početi sa praćenjem rada kardiovaskularnog sistema i uključiti kontinuirano elektrokardigrafsko praćenje kako bi se otkrile moguće aritmije. Nakon potvrde ili sumnje na predoziranje aripiprazolom, potrebno je nastaviti sa strogim lekarskim nadzorom i praćenjem pacijenata sve do oporavka.

Aktivni ugalj (50 g), primenjen jedan sat nakon aripiprazola, smanjio je Cmax aripiprazola za otprilike 41%, a vrednost PIKza otprilike51%, štoukazujena toda ugaljmožebiti efikasanu lečenju predoziranja.

Hemodijaliza

Iakonepostojepodacioefikasnostihemodijalizeulečenjupredoziranja aripiprazolom, nijeverovatnoda bi hemodijaliza mogla biti korisna u lečenju predoziranja jer se aripiprazol u velikoj meri vezuje za proteine plazme.

ATCšifra:N05AX12

Mehanizamdelovanja

Predloženo tumačenje efikasnosti aripiprazola kod shizofrenije i bipolarnog poremećaja tip I je da je ona posredovana kombinacijom parcijalnog agonističkog dejstva na dopaminskeD2 i serotoninske5-HT1a receptore i antagonističkog dejstva na serotoninske 5-HT2a receptore. Aripiprazol je pokazao antagonistička svojstva na životinjskimmodelima dopaminergičkehiperaktivnosti isvojstva agonista u životinjskim modelima dopaminergičke hipoaktivnosti. Aripiprazol je in vitro pokazao visok afinitet vezivanja za dopaminske D2 iD3, serotoninske 5-HT1a i 5-HT2a receptore i umeren afinitet za dopaminske D4, serotoninske5-HT2c i5-HT7, alfa1 adrenergičke i histaminske H1 receptore. Aripiprazol je takođe pokazao umereni afinitet vezivanja za mesto ponovnog preuzimanja serotonina i nije pokazao značajan afinitet za muskarinske receptore. Interakcija sa drugim receptorima osim dopaminskih i serotoninskih podtipova može objasniti neke druge kliničke efekte aripiprazola.

Doze aripiprazola u rasponu od 0,5 do 30 mg primenjene jednom dnevno kod zdravih ispitanika tokom2 nedeljeproizvelesu doznozavisnosmanjenjevezivanja 11C-rakloprida, liganda D2/D3 receptora unucleus caudatus-u i putamen-u, kako se pokazalo pozitronskom emisionom tomografijom.

Kliničkaefikasnostibezbednost

Odrasli

Shizofrenija

Utrikratkotrajne(4-6nedelje), placebomkontrolisanestudijekojesuuključile1228 odraslihpacijenatasa pozitivnimilinegativnimsimptomima shizofrenije,aripiprazoljebioudružensa statističkiznačajnim poboljšanjima psihotičnih simptoma u poređenju sa placebom.

Aripiprazol je efikasan u održanju kliničkog poboljšanja tokom kontinuirane terapije kod odraslih pacijenata koji su na početku lečenja pokazali terapijski odgovor. U haloperidolom kontrolisanom ispitivanju, udeo pacijenata kod kojih se održao terapijski odgovor na lek do 52. nedelje ispitivanja bio je sličan u obe grupe (aripiprazol 77 % i haloperidol 73 %). Ukupna stopa završetka ispitivanja bila je značajno viša u grupi pacijenata koji su uzimali aripiprazol (43%) nego kod onih na haloperidolu (30%). Aktuelni rezultati na skalama ocenjivanja koje su se koristile kao sekundarni parametri praćenja, uključujući PANSS i Montgomery-Asberg skalu ocenjivanja depresije (engl. Montgomery–Åsberg-Depression-Rating-Scale, MADRS), pokazali su značajno veće poboljšanje u odnosu na haloperidol.

13 od20

U placebom kontrolisanom ispitivanju u trajanju od 26 nedelja koje je uključilo stabilizovane pacijente sa hroničnomshizofrenijom, stopa relapsaod34%bila jeznačajnomanja ugrupikoja jeuzimala aripiprazolu odnosu na 57% u placebo grupi.

Povećanjetelesnemase

U kliničkim ispitivanjima nije se pokazalo da aripiprazol indukuje klinički značajno povećanje telesne mase. U 26-nedeljnom, olanzapinom kontrolisanom, dvostruko slepom, multinacionalnom ispitivanju koje je uključilo 314 pacijenata sa shizofrenijom, i gde je primarni parametar praćenja bio povećanje telesne mase, značajno manje pacijenata je imalo za najmanje 7% povećanje telesne mase u odnosu na početnu vrednost (tj., povećanje od najmanje 5,6 kg na srednju početnu masu od ~80,5 kg) u grupi na aripiprazolu (N= 18, ili 13% pacijenata koji su se mogli proceniti) u poređenju sa grupom koja je uzimala olanzapin (n= 45, ili 33% pacijenata koji su se mogli proceniti).

Lipidniparametri

U analizi objedinjenih podataka o lipidnim parametrima prikupljenim u placebom kontrolisanim ispitivanjima kod odraslih pacijenata nije se pokazalo da aripiprazol izaziva klinički značajne promene nivoa ukupnog holesterola, triglicerida, lipoproteina visoke gustine (HDL) ilipoproteina niske gustine (LDL).

Prolaktin

Vrednosti prolaktina evaluirani su u svim ispitivanjima i pri primeni svih doza aripiprazola (n = 28242). Pojava hiperprolaktinemijeilipovećanihvrednostiprolaktina userumu kodpacijenata lečeniharipiprazolom (0,3 %) bila je slična rezultatima placebo ispitivanja (0,2 %). Medijana vremena do javljanja ovog stanja je kod pacijenata koji su dobijali aripiprazol iznosila 42 dana dok je medijana trajanja bila 34 dana.

Pojava hipoprolaktinemije ilismanjenih vrednosti prolaktina u serumu kod pacijenata lečeniharipiprazolom bila 0,4%upoređenjusa 0,02%kodpacijenata kojisudobijaliplacebo. Medijana vremena dojavljanja ovog stanja je kod pacijenata koji su dobijali aripiprazol iznosila 30 dana, dok je medijana trajanja bila 194 dana.

ManičneepizodeubipolarnomporemećajutipaI:

U dva tronedeljna, placebom kontrolisana ispitivanja monoterapije fleksibilnom dozom kod pacijenata sa maničnim ili mešanim epizodama bipolarnog poremećaja tipa I, aripiprazol je pokazao bolju efikasnost u odnosu na placebo u smanjenju maničnih simptoma tokom 3 nedelje. Ova ispitivanja su vršena kod pacijenata sa ili bez psihotičkih karakteristika i sa ili bez brzih ciklusa.

U jednom tronedeljnom, placebom kontrolisanom ispitivanju monoterapije fiksnom dozom kod pacijenata sa maničnim ili mešovitim epizodama bipolarnog poremećaja tipa I, aripiprazol nije pokazao bolju efikasnost u odnosu na placebo.

U dva ispitivanja, placebom i aktivno kontrolisanom ispitivanju monoterapije u trajanju od 12 nedelja kod pacijenata sa maničnom ili mešanom epizodom bipolarnog poremećaja tipa I, sa ili bez psihotičkih karakteristika, aripiprazol je pokazao superiornu efikasnost u odnosu na placebo u 3. nedelji, a održavanje efikasnosti bilo je komparabilno sa onim pri primeni litijuma ili haloperidola u 12. nedelji. Sličan udeo pacijenata imao je simptomatsku remisiju manije pri primeni aripiprazola kao i pri primeni litijuma ili haloperidola u 12. nedelji.

U jednom šestonedeljnom, placebom kontrolisanom ispitivanju koje je uključilo pacijente sa maničnom ili mešanom epizodom bipolarnog poremećaja tipa I sa ili bez psihotičkih karakteristika i delimičnim nedostatkom odgovora na monoterapiju litijumom ili valproatom tokom 2 nedelje pri terapijskim vrednostima tih lekova u serumu, dodatak aripiprazola kao adjuvantne terapije pokazao je superiornu efikasnost u smanjenju maničnih simptoma u odnosu na monoterapiju litijumom ili valproatom.

U placebom kontrolisanom ispitivanju u trajanju od 26 nedelja, nakon kojeg je usledio produžetak u trajanju od 74 nedelje, kod maničnih pacijenata koji su postigli remisiju pomoću aripiprazola tokom stabilizacione faze pre randomizacije, aripiprazol se pokazao nadmoćnim u odnosu na placebo u prevenciji relapsa bipolarnog poremećaja, prvenstveno u prevenciji relapsa manije, ali nije se pokazao nadmoćnim u odnosu na placebouprevencijirelapsa depresije.

14 od20

U jednom placebom kontrolisanom ispitivanju, koje je trajalo 52 nedelje, kod pacijenata sa trenutno prisutnim maničnim ili mešanim epizodama bipolaranog poremećaja tipa I koji su postigli kontinuiranu remisiju (ukupan rezultat na Young-ovoj sakli za procenu simptoma manije [engl. Young Mania Rating scale, Y-MRS] i MADRS ukupni broj bodova ≤ 12) sa aripiprazolom (10 mg dnevno do 30 mg dnevno) kao adjuvantnom terapijom uzlitijum ili valproat tokom 12 uzastopnih nedelja, adjuvantna terapija aripiprazolom pokazala je nadmoćnu efikasnost u odnosu na placebo sa 46%-tnim smanjenjem rizika (odnos rizika je 0,54) u prevenciji relapsa bipolarnog poremećaja i sa 65%-tnim smanjenjem rizika (odnos rizika je 0,35) u prevenciji relapsa maničnog poremećaja u odnosu na adjuvantnu terapiju placebom, ali nije uspela da pokaže nadmoćnost u odnosu na placebo u prevenciji relapsa depresije. Adjuvantna terapija aripiprazolom se pokazala nadmoćnom u odnosu na placebo u sekundarnimparametrima praćenja, rezultatu na CGI-BP (engl. Clinical Global Impression –Bipolar version, CGI-BP) skali težine bolesti (manija). Uovomispitivanju,pacijentima suispitivačidodelilimonoterapijulitijumomilivalproatomda seutvrdi delimičan izostanak odgovora. Pacijenti su bili stabilni tokom 12 uzastopnih nedelja na kombinaciji sa aripiprazolom i istim stabilizatorom raspoloženja.

Stabilizovani pacijenti su zatim randomizovani u dvostruko slepu studiju u kojoj su nastavili sa primenom istog stabilizatora raspoloženja u kombinaciji sa aripiprazolom ili placebom. Četiri podgrupe stabilizatora raspoloženja su se procenjivale u randomizovanoj fazi: aripiprazol + litijum, aripiprazol + valproat, placebo + litijum, placebo + valproat.

Kaplan-Meier-ove stope učestalosti relapsa bilo koje epizode raspoloženja u adjuvantnoj terapiji bile su 16% kod podgrupa aripiprazol + litijum i 18% kod aripiprazol + valproat u odnosu na 45% kod placebo + litijum, 19% kod placebo + valproat.

Pedijatrijska populacija:

Shizofrenijakodadolescenata:

U jednom šestonedeljnom, placebom kontrolisanom ispitivanju u koje je bilo uključeno 302 adolescenata sa shizofrenijom (13-17 godina) i prisutnim pozitivnim ili negativnim simptomima, aripiprazol je bio udružen sa statistički značajno većim poboljšanjem psihotičnih simptoma u poređenju sa placebom.

U podanalizi adolescentnih pacijenata uzrasta od 15 do 17 godina, koji su činili 74% ukupne populacije uključene u ispitivanje, primećeno je održavanje dejstva tokom 26-nedeljnog otvorenog produžetka ispitivanja.

U randomizovanom, dvostruko slepom, placebom kontrolisanom ispitivanju u trajanju od 60 do 89 nedelja kodadolescentnihispitanika (n=146; uzrasta od13do17godina)sa shizofrenijompostojala jestatistički značajna razlika u stopi relapsa psihotičnih simptoma između grupe koja je primala aripiprazol (19,39%) i grupe koja je primala placebo (37,50%). Najpribližniji odnos rizika (engl. hazard ratio, HR) iznosio je 0,461 (95 % interval pouzdanosti: 0,242-0,879) u ukupnoj populaciji. U analizi podgrupa, procena odnosa rizika iznosila je 0,495 kod ispitanika uzrasta od 13 do 14 godina u odnosu na 0,454 kod ispitanika u dobi od 15 do 17 godina.

Međutim, procena odnosa rizika u mlađoj (uzrast od 13 do 14 godina) grupi nije bila precizna zbog manjeg broja ispitanika u toj grupi (aripiprazol, n= 29; placebo, n = 12), a interval pouzdanosti ove procene (u rasponu od0,151 do1,628)nijeomogućavao donošenjezaključka oprisutnostiterapijskog učinka. Nasuprottome, 95%-tni interval pouzdanosti za odnos rizika u starijoj podgrupi (aripiprazol, n = 69; placebo, n = 36) iznosio je 0,242 do 0,879 pa se stoga moglo zaključiti da je kod starijih pacijenata bio prisutan terapijski učinak.

ManičneepizodeubipolarnomporemećajutipaIkoddeceiadolescenata

Aripiprazol je ispitivan u 30-nedeljnom placebom kontrolisanom ispitivanju u kojem je učestvovalo 296 dece i adolescenata (10-17 godina) koji su zadovoljavali DSM-IV kriterijume za bipolarni poremećaj tipa I sa maničnim ili mešanim epizodama, sa psihotičnim karakteristikama ili bez njih, koji su na početku lečenja imali Y-MRS rezultat ≥ 20. Među pacijentima uključenima u primarnu analizu efikasnosti, njih 139 u tom trenutku je imalo dijagnostifikovan ADHD kao propratnu bolest.

Aripiprazol je bio superioran u odnosu na placebo kada je u pitanju promena ukupnog Y-MRS rezultata u 4. i 12. nedelji u odnosu na početnu vrednost. U post-hoc analizi je poboljšanje u odnosu na placebo bilo izraženije kod pacijenata sa ADHD-om kao povezanom propratnom bolešću nego u grupi koja nije imala ADHD i u kojoj nije primećena razlika u odnosu na placebo. Prevencija relapsa nije utvrđena.

Neželjena dejstva koja susenajčešćejavljala tokomlečenja kodpacijenata kojisuprimalidozuod30mgbili

15 od20

suekstrapiramidalniporemećaj(28,3%),somnolencija(27,3%),glavobolja(23,2%)imučnina(14,1%). Srednjavrednostpovećanjatelesnemasetokom30-nedeljnogperiodalečenja iznosilaje2,9kgupoređenjusa 0,98kgkodpacijenata kojisuprimaliplacebo.

Razdražljivost povezana sa autističnim poremećajem kod pedijatrijskih pacijenata (videti odeljak 4.2) Aripiprazol je ispitivan kod pacijenata uzrasta od 6 do 17 godina u dva placebom kontrolisana ispitivanja u trajanju od 8 nedelja [jedno sa fleksibilnom dozom (2-15 mg/dan), drugo sa fiksnom dozom (5, 10 ili 15 mg/dan)] i jednom otvorenom ispitivanju u trajanju od 52 nedelje. Početna doza u ovim ispitivanjima iznosila je2 mg/dan, a zatimjebila povećana na 5mg/dan nakon nedelju dana, a zatimsepovećavala za po5 mg/dansvakihnedelju dana svedokse nije postigla ciljna doza. Više od75% pacijenata imaloje manje od 13 godina. Aripiprazol je bio statistički efikasniji u poređenju sa placebom prema rezultatima na podskali Razdražljivosti ABC lestvice (engl. Abberant Behaviour Checklist Irritability). Međutim, klinički značaj ovog nalaza nije utvrđen. Bezbednosni profil uključio je povećanje telesne mase i promene nivoa prolaktina. Trajanje dugoročnog ispitivanja bezbednosti primene bilo je ograničeno na 52 nedelje. Prema objedinjenim podacima iz ispitivanja, incidenca niskog nivoa prolaktina u serumu kod osoba ženskog pola (<3 nanograma/mL) lečenih aripiprazolom iznosila je 27/46 (58,7%), a kod osoba muškog pola (<2 nanograma/mL) 258/298 (86,6%). U placebom kontrolisanim ispitivanjima srednja vrednost povećanja telesne mase iznosila je 0,4 kg u grupama koje su primale placebo i 1,6 kg u grupama koje su primale aripiprazol.

Aripiprazol je ispitivan i u placebom kontrolisanom dugoročnom ispitivanju održavanja. Nakon stabilizacije stanja sa aripiprazolom (2-15 mg/dan) tokom 13-26 nedelja, bolesnici sa stabilnim odgovorom sledećih 16 nedelja su održavani na aripiprazolu ili su prebačeni na placebo. Kaplan-Meier-ova stopa relapsa u 16. nedelji za pacijente na aripiprazolu iznosila je 35 % dok je za one na placebu bila 52 %; odnos rizika relapsa u tih 16 nedelja (aripiprazol/placebo) bio je 0,57 (nije statistički značajna razlika). Srednja vrednost povećanja telesne mase pacijenata tokom faze stabilizacije (najviše 26 nedelja) kod ispitanika na aripiprazolu iznosila je 3,2 kg, a u drugoj fazi ispitivanja (16 nedelja) zabeležena je dodatna srednja vrednost povećanja od 2,2 kg u poređenju sa 0,6 kg kod pacijenata koji su primali placebo. Ekstrapiramidalni simptomi uglavnom su prijavljeni tokom faze stabilizacije kod 17 % pacijenata, pri čemu se kod 6,5 % pacijenata pojavio i tremor.

Tikovipovezanisa Tourette-ovimporemećajemkodpedijatrijskihpacijenata (videtiodeljak 4.2)

Efikasnost aripiprazola je bila ispitana kod pedijatrijskih ispitanika sa Tourette-ovim sindromom (aripiprazol: n = 99, placebo: n = 44) u randomizovanom, dvostruko slepom, placebom kontrolisanom ispitivanju u trajanju od 8 nedelja, u kojem su korišćene fiksne doze u zavisnosti od telesne mase u rasponu od 5 mg/dan do 20 mg/dan sa početnom dozom od 2 mg. Pacijenti su bili uzrasta od 7 do 17 godina i imali su prosečno 30 bodova na početku ispitivanja za ukupni skor tikova na Yale-ovoj opštoj lestvici težine tikova (engl. Total Tic Score – Yale Global Tic Severity Scale – TTS-YGTSS). Aripiprazol je pokazao poboljšanje na lestvici TTS-YGTSS od početne vrednosti do one u 8. nedelji od 13,35 u grupi koja je primala nisku dozu (5 mg ili 10 mg) i 16,94 u grupi koja je primala visoku dozu (10 mg ili 20 mg) u poređenju sa poboljšanjem od 7,09 u grupi koja je primala placebo.

Efikasnost aripiprazola takođe je bila procenjena u fleksibilnom rasponu doza od 2 mg/dan do 20 mg/dan uz početnu dozu od 2 mg kod pedijatrijskih ispitanika sa Tourette-ovim sindromom (aripiprazol: n = 32, placebo: n = 29) u randomizovanom, dvostruko slepom, placebom kontrolisanom ispitivanju u trajanju od 10 nedelja sprovedenom u Južnoj Koreji. Pacijenti su bili uzrasta od 6 do 18 godina i imali su prosečno 29 bodova na lestvici TTS-YGTSS na početku ispitivanja. Grupa koja je primala aripiprazol pokazala je poboljšanje od 14,97 na lestvici TTS-YGTSS od početne vrednosti od one u 10. nedelji u poređenju sa poboljšanjem od 9,62 u grupi koja je primala placebo.

S obzirom na veličinu terapijskog učinka u odnosu na veliki učinak placeba i nejasne učinke u pogledu psihosocijalnog funkcionisanja, u ova dva kratkotrajna ispitivanja nije ustanovljena klinička značajnost uočene delotvornosti. Nisu dostupni dugoročni podaci o bezbednosti i efikasnosti aripiprazola u ovom promenjivom poremećaju.

Evropska agencija za lekove je odložila obavezu podnošenja rezultata ispitivanja leka aripiprazol u jednoj ili više podgrupa pedijatrijske populacije u lečenju shizofrenije i u lečenju bipolarnog afektivnog poremećaja (videti odeljak 4.2 za informacije o pedijatrijskoj primeni).

16 od20

Resorpcija

Aripiprazol se dobro resorbuje i postiže maksimalnu koncentraciju u plazmi u roku od 3-5 sati nakon doziranja. Aripiprazolprolaziminimalnokrozpresistemskimetabolizam. Apsolutnabioraspoloživostnakon primene oralne tablete je 87%. Obrok bogat mastima ne utiče na farmakokinetiku aripiprazola.

Distribucija:

Aripiprazol se široko distribuira po celomtelu uz prividan volumen distribucije od 4,9 L/kg, koji ukazuje na ekstenzivnu ekstravaskularnu raspodelu. Pri terapijskim koncentracijama, više od 99% aripiprazola i dehidroaripiprazola vezano je za serumske proteine, prvenstveno za albumin.

Metabolizam:

Aripiprazol se ekstenzivno metaboliše u jetri, prvenstveno preko tri puta biotransformacije: dehidrogenacije, hidroksilaciju iN-dealkilacije. Na osnovu ispitivanja invitro, zna seda su enzimiCYP3A4 iCYP2D6 odgovornisuza dehidrogenacijuihidroksilacijuaripiprazola, dokN-dealkilaciju katalizujeenzim CYP3A4. Aripiprazoljedominantnioblikgotovogleka usistemskojcirkulaciji. Ustanjuravnoteže, dehidro-aripiprazol,aktivnimetabolitaripiprazola,činipribližno40% vrednostiPIKaripiprazolauplazmi.

Eliminacija:

Srednja vrednostpoluvremena eliminacijearipiprazolaiznosipribližno75satikodbrzihCYP2D6 metabolizera i približno 146 sati kod slabih CYP2D6 metabolizera.

Ukupniklirensaripiprazolaje0,7mL/min/kgiprimarnoseodvijaputemjetre.

Nakonjednokratneoralnedozearipiprazola obeženogradioaktivnimizotopom[14C], oko27%primenjene radioaktivnostipojaviseumokraći,a približno60%ustolici.Manjeod1%neizmenjenogaripiprazola izluči se mokraćom, a približno 18% se otkrije u neizmenjenom obliku u fecesu.

Pedijatrijska populacija:

Farmakokinetika aripiprazola idehidro-aripiprazola kodpedijatrijskihpacijenatauzrastaod10 do17godina bila je slična onoj kod odraslih pacijenata nakon korekcije razlike u telesnoj masi.

Farmakokinetikakodposebnihgrupapacijenata Starijipacijenti

Nepostojerazlikeufarmakokineticiaripiprazola izmeđuzdravihstarijihosoba imlađihodraslihosoba, niti postojiikakavvidljivučinakuzrasta uanalizipopulacionefarmakokinetikekodpacijenata sa shizofenijom.

Pol

Ne postoje razlike u farmakokinetici aripiprazola između zdravih ispitanika muškog i ženskog pola, niti je analiza populacionefarmakokinetikekodpacijenata sashizofenijompokazala da postojiikakavmerljivuticaj pola.

Pušenje

Populacionomfarmakokinetikomjepokazanodanemadokazaokliničkiznačajnimefektimapušenja na farmakokinetikuaripiprazola.

17 od20

Rasa

Populacionafarmakokinetičkaprocenanijepokazaladokazeorazlikamaufarmakokineticiaripiprazola povezanihsa rasom.

Oštećenjefunkcijebubrega

Utvrđenojeda sufarmakokinetičkiparametriaripiprazolaidehidro-aripiprazola sličnikodpacijenatasateškim oboljenjembubrega i mladih, zdravihispitanika.

Oštećenjefunkcijejetre

Ispitivanjejednokratnedozekodispitanika sarazličitimstepenima cirozejetre(Child-PughklaseA, BiC) nijepokazalo da postoji značajan uticaj oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku aripiprazola i dehidro-aripiprazola, ali ispitivanje je uključilo samo 3 pacijenta sa cirozom jetre iz klase C, što nije dovoljno za donošenje zaključaka o njihovom metaboličkom kapacitetu.

Pretklinički podaci na osnovu konvencionalnih ispitivanja bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljene doze, genotoksičnosti, kancerogenog potencijala, reproduktivne i razvojne toksičnosti ne ukazuju na poseban rizik za ljude.

Toksikološki značajna dejstva bila su primećena samo pri dozama ili izloženosti koje su bile dovoljno veće od maksimalne doze ili izloženosti koja postoji kod ljudi, što ukazuje da su ta dejstva ograničena ili da nisu značajna za kliničku primenu. Ona su uključivala adrenokortikalnu toksičnost zavisnu od doza (akumulacija pigmenta lipofuscina i/ili gubitakćelija parenhima) kodpacova nakon104 nedeljeprimene doze od20 do 60 mg/kg/dan (3 do 10 puta veća od srednje vrednosti PIK u stanju dinamičke ravnoteže pri maksimalnoj preporučenoj dozi za ljude) i povećanu učestalost adrenokortikalnih karcinoma i kombinacija adrenokortikalnih adenoma/karcinoma kod ženki pacova koje su primale dozu od 60 mg/kg/dan (10 puta veće od srednje vrednosti PIK-a u stanju dinamičke ravnoteže pri maksimalnoj preporučenoj dozi za ljude). Najveća netumorogena ekspozicija kod ženki pacova bila je 7 puta veća od izloženosti ljudi pri preporučenoj dozi.

Dodatni nalaz je holelitijaza kao posledica precipitacije sulfatnih konjugata hidroksi metabolita aripiprazola u žučnoj kesi majmuna, nakon ponovljene oralne doze od 25 do 125 mg/kg/dan (1 do 3 puta veća od srednje vrednosti PIK u stanju ravnoteže pri maksimalnoj preporučenoj kliničkoj dozi ili 16 do 81 puta veća od maksimalne preporučene doze za ljude bazirano na mg/m2). Međutim, koncentracije sulfatnih konjugata hidroksi-aripiprazola u ljudskoj žuči pri najvišoj predloženoj dozi od 30 mg dnevno nisu bile veće od 6% od koncentracije u žuči pronađene kod majmuna u 39-nedeljnom ispitivanju i daleko su ispod (6%) njihovih granica rastvorljivosti in vitro.

Uispitivanjima ponovljenedoze kodmladunaca pacova ipasa, profiltoksičnostiaripiprazola biojeuporedivsa onima kododraslihživotinja inijebilodokaza oneurotoksičnostiilineželjenihdejstava na razvoj.

Na osnovu rezultata kompletnog obima standardnih testova genotoksičnosti, smatra se da aripiprazol nije genotoksičan.Aripiprazolnijenarušiofertilitetuispitivanjima reproduktivnetoksičnosti.

Razvojna toksičnost, uključujući dozno-zavisnu odloženu fetalnu osifikaciju zavisnu od doze i mogući teratogeni uticaji, bili su primećeni kod pacova pri dozama koje su dovele do subterapijske izloženost (bazirano na PIK) i kod kunića pri dozama koje su dovele do izloženosti 3 i 11 puta veće od srednje vrednosti PIK u stanju ravnoteže pri maksimalnoj preporučenoj kliničkoj dozi. Toksičnost za majku nastupila je pri dozama sličnima onima koje izazivaju razvojnu toksičnost.

Laktoza, monohidrat; Skrob, kukuruzni; Hidroksipropilceluloza;

Celuloza,mikrokristalna,tip102; Magnezijum-stearat.

Bipodis, 5mg,tablete

Unutrašnjepakovanjejeblister (Alu/Alu)sa10tableta.

Spoljašnjepakovanjejesložva kartonska kutija koja sadrži3 blistera sa po10tableta (ukupno30tableta)i Uputstvoza lek.

Bipodis,10mg,tablete

Unutrašnjepakovanjejeblister (Alu/Alu)sa10tableta.

Spoljašnjepakovanjejesložva kartonska kutija koja sadrži3 blistera sapo10tableta (ukupno30tableta)i Uputstvoza lek.

Bipodis,15mg,tablete

Unutrašnjepakovanjejeblister (Alu/Alu)sa10tableta.

Spoljašnjepakovanjejesložva kartonska kutija koja sadrži3 blistera sapo10tableta (ukupno30tableta)i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenukoličinu leka ili otpadnogmaterijala nakonnjegoveupotrebetreba ukloniti,u skladusa važećim propisima

LekBipodissadržiaktivnusupstancuaripiprazolpripadagrupilekovakojasezoveantipsihotici.

Upotrebljava se za lečenje odraslih i adolescenata uzrasta 15 godina i starijih koji su oboleli od bolesti čiji su simptomi da čuju, vide ili osećaju stvari koje ne postoje u stvarnosti (halucinacije), sumnjičavost, pogrešno verovanje, nepovezan govor i ponašanje, kao i emocionalna otupelost. Osobe sa ovim oboljenjem takođe se mogu osećatidepresivno, imati osećaj krivice, nervoze ili napetosti.

Lek Bipodis se koristi za lečenje odraslih osoba i adolescenata uzrasta 13 godina i starijih sa stanjem koje se manifestuje simptomima kao što su osećaj ushićenosti, višak energije, smanjena potreba za snom, vrlo brz govor i ubrzan tok misli i ponekad teška razdražljivost. Lek Bipodis takođe sprečava povratak takvog stanja kod odraslih pacijenta koji su prethodno reagovali na lečenje lekom Bipodis.

LekBipodis nesmete uzimati:

-akostealergični (preosetljivi) na aripiprazolili na bilokojuodpomoćnihsupstanci ovogleka (navedeneu odeljku 6).

Upozorenjaimereopreza

RazgovarajtesasvojimlekaromprenegoštouzmetelekBipodis.

Tokomlečenja aripiprazolomzabeleženesusuicidalnemisliiponašanje. Odmahobavestitesvoglekaraakoimate misli ili osećanja osamopovređivanju.

Preuzimanjaleka Bipodis,recitesvomlekaruakoimateneštoodsledećeg:

- povišenšećer u krvi(karakterišu ga simptomi kaoštosu preterana žeđ, obilnomokrenje, povećanapetit i osećaj slabosti) ili šećernu bolest u porodičnoj anamnezi

- napade(konvulzije),kada ćeVašlekarmoždapredložitidetaljnijepraćenje - nevoljne,neuobičajenemišićnepokrete,posebnomišićalica

- kardiovaskularna oboljenja (bolesti srca i cirkulacije), kardiovaskularna oboljenja u porodičnoj anamnezi, šlog (moždani udar) ili prolazni moždani udar, poremećaj krvnog pritiska

- krvneugruškeilikrvneugruškeuporodičnojanamnezi, jer su antipsihotici povezani sa stvaranjem krvnih ugrušaka

- akosteuprošlostiimaliproblemasaprekomernim kockanjem.

Ako primetite povećanje telesne mase, pojavu neuobičajenih pokreta, izrazitu pospanost koja Vas ometa u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, ako imate poteškoće sa gutanjem ili alergijske simptome, obavestite o tome svog lekara.

Akostestarija osoba i bolujete od demencije (gubitka pamćenja i drugih mentalnihsposobnosti), Vi ili osoba koja brine o Vama (negovatelj(ica) ili rođak, morate obavestiti Vašeg lekara ako ste ikada imali šlog (moždani udar) ili prolazni moždaniudar.

Odmah obavestite svog lekara ako mislite ili osećate da biste mogli nauditi sebi. Suicidalne (samoubilačke) misli i ponašanja su zabeležena tokom lečenja aripiprazolom.

Odmah obavestite lekara ako bolujete od ukočenosti mišića ili imate ukočenost sa visokom telesnom temperaturom, znojenjem, promenjenim mentalnim statusom ili jako ubrzanim ili nepravilnim radom srca.

ObavestitelekaraakoViiliVaša porodica/negovatelj(ica)primetiteda razvijatesnažnupotrebuiližudnjuza ponašanjem na za Vas neuobičajen način, da se ne možete odupreti impulsu, nagonu ili iskušenju da vršite određene aktivnosti koje bi mogle naškoditi Vama ili drugima. Oni se nazivaju poremećajima kontrole implusa te mogu uključivati ponašanja kao što je zavisničko kockanje, prekomerno jedenje ili trošenje, abnormalno visok seksualni nagon ili povećana opterećenost seksualnim mislima ili osećanjima. Lekar će možda morati prilagoditiili ukinuti Vašu dozu.

2 od 9

Aripiprazolmožeuzrokovatipospanost, padkrvnogpritiska priustajanju, vrtoglavicuipromeneusposobnosti kretanja i održavanja ravnoteže, što može dovesti do padova. Potreban je oprez, posebno ako ste osoba starije životnedobiiliVamjezdravstvenostanjenarušeno.

Decaiadolescenti

LekBipodis nije namenjen za primenu kod dece iadolescenata mlađih od13 godina. Nije poznato da li je ovaj lek efikasan i bezbedan za primenu kod tih pacijenata.

DrugilekoviiBipodis

ObavestiteVašeglekarailifarmaceutaukolikouzimateiliste donedavnouzimaliilićetemožda uzimatibilokoje drugelekove, uključujućiionekojisemogunabavitibezlekarskogrecepta.

Lekovizasnižavanjekrvnogpritiska:lekBipodismožepojačatidejstvolekovakojisekoristezasnižavanje krvnogpritiska. Obaveznoobavestitelekaraakouzimatelekza regulisanjekrvnogpritiska.

AkouzimatelekBipodisistovremenosa drugimlekovima,možda ćebitipotrebnopromenitidozuleka Bipodis ili drugih lekova. Naročito je važno da obavestite svog lekara u slučaju da uzimate sledeće lekove:

- lekovezaregulisanjesrčanogritma (kaoštosuhinidin, amiodaroniflekainid)

- antidepresiveilibiljnelekoveza lečenjedepresijeiuznemirenosti(anksioznosti)(kaoštosufluoksetin, paroksetin, venlafaksin, kantarion)

- lekoveza terapijugljivičnihinfekcija(kaoštosuketokonazol,itrakonazol)

- određenelekoveza lečenjeHIVinfekcije(kaoštosuefavirenz, nevirapin,inhibitoriproteaze, npr. indinavir, ritonavir)

- antikonvulzivekojisekoristezalečenjeepilepsije(kaoštosukarbamazepin,fenitoin, fenobarbital) - određeneantibiotikekojisekoristezalečenjetuberkuloze(rifabutin,rifampicin).

Ovilekovi mogu povećatirizikodneželjenihdejstava ilismanjitidejstvo leka Bipodis; akodobijeteneki neobični simptom dok uzimate ove lekove istovremeno sa lekom Bipodis, obratite se lekaru.

Lekovi koji povećavaju nivo serotonina se uobičajeno primenjuju u stanjima koja uključuju depresiju, generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) i socijalnu fobiju, kao i migrenu i bol:

• triptani, tramadol i triptofan koji se primenjuju u stanjima koja uključuju depresiju, generalizovani anksiozniporemećaj, opsesivnokompulzivniporemećaj(OKP)isocijalnufobiju, kaoimigrenuibol

• selektivni inhibitoriponovnogpreuzimanja serotonina (engl. selective-serotonin-reuptake-inhibitors, SSRI)(kaoštosuparoksetinifluoksetin) kojise primenjuju kod depresije, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, panike i anksioznosti

• drugiantidepresivi(kaoštosuvenlafaksinitriptofan)kojiseprimenjujukodvelikedepresije

• triciklički antidepresivi (kaošto su klomipramin iamitriptilin) koji se primenjuju kod depresivne bolesti

• kantarion(Hypericumperforatum)kojiseprimenjujekaobiljnilekkodblagedepresije

• lekoviprotivbolova(kaoštosutramadolipetidin)kojiseprimenjujuza ublažavanjebola

• triptani(kaoštosusumatriptanizolmitriptan)kojiseprimenjujuzalečenjemigrene.

Ovi lekovi mogu povećati rizik od neželjenih dejstava; ako dobijete bilo kakav neobičan simptom dok uzimate neki od ovih lekova zajedno sa lekom Bipodis, obratite se lekaru. UzimanjelekaBipodissahranom,pićimaialkoholom

LekBipodissemožeuzimatinezavisnoodobroka. ZavremelečenjalekomBipodispotrebnojeizbegavatialkohol.

Trudnoća, dojenjeiplodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

3 od 9

Sledeći simptomi se mogu javiti kod novorođenčadi majki koje su uzimale lek Bipodis u poslednjem trimestru trudnoće (poslednja tri meseca trudnoće): drhtavica, ukočenost i/ili slabost mišića, pospanost, uznemirenost, poteškoće sa disanjem i poteškoće sa hranjenjem bebe. Ako se kod Vaše bebe razvije bilo koji od ovih simptoma, treba obavestiti lekara.

Ukolikouzimate lek Bipodis, Vaš će lekar razgovaratisa Vama otome da li treba da dojiteuzimajući u obzir korist terapije za Vas i korist dojenja za dete. Ne smete istovremeno dojiti i uzimati lek. Razgovarajte sa svojim lekarom o najboljem načinu hranjenja Vaše bebe ukoliko uzimate ovaj lek.

Upravljanjevozilimairukovanje mašinama Vrtoglavicaiproblemisavidommogusejaviti tokomterapijeovimlekom(videtiodeljak4).

Ovotreba imati u vidu uslučajevima kada jeneophodna potpuna budnost, npr.tokom vožnjeautomobila ili upravljanja mašinama.

LekBipodissadržilaktozu Uslučajuintolerancijenapojedinešećere,obratiteseVašemlekarupreupotrebeovogleka.

Uvek uzmite ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašimlekaromilifarmaceutom.

Uobičajenadozazaodrasleje15mgjednomdnevno.Međutim, Vaš lekar Vammožepropisatimanju ili veću dozu, koja može biti maksimalno 30 mg jednom dnevno.

Upotrebakoddeceiadolescenata

LečenjelekomBipodismožesezapočetimanjom dozomaripiprazola uobliku oralnograstvora(tečni oblikleka). Doza semožepostepenopovećavati dopreporučene doze zaadolescente od10 mgjednom dnevno. Međutim, lekar Vam može propisati manju ili veću dozu, koja sme iznositi maksimalno 30 mg jednomdnevno.

AkoVamsečinidajedejstvoleka Bipodisprevišejakoiliprevišeslabo,razgovarajtesaVašimlekaromili farmaceutom.

PokušajtedauzimatetableteBipodissvakogdanauistovreme. Nema značaja dalilekuzimatesa hranomilibez hrane. Uvekuzmitetabletu sa vodomiprogutajtejecelu.

Čakiakoseosećatebolje, nemojtemenjatidozu nitiprekidatisvakodnevnouzimanjeleka Bipodisbez prethodnog savetovanja sa lekarom.

Akoste uzelivišelekaBipodisnegoštotreba

Ako shvatite da ste uzeli više tableta leka Bipodis nego što Vam je lekar propisao(ili ako je neka druga osoba popila deoVašihtableta Bipodis), odmahotomeobavestitelekara. Akonemožetestupitiukontaktsa Vašim lekarom, idite u najbližu bolnicu i ponesite sa sobom pakovanje Bipodis tableta.

Pacijentikojisuuzeliprevišearipiprazola imalisusledećesimptome:

• ubrzaneotkucaje srca, uznemirenost/agresivnost, otežan govor,

• neobičnekretnje(posebno lica ilijezika)ismanjennivosvesti.

Ostalisimptomimoguuključivati:

• akutnukonfuziju, napade(epilepsiju), komu, kombinaciju povišenetelesnetemperature, ubrzanog disanja, znojenja

• ukočenostmišića imamurlukilipospanosti, usporenodisanje, gušenje, visokilinizakkrvni pritisak, poremećaj srčanog ritma.

4 od 9

Ukolikoosetiteovakvesimptome,odmahkontaktirajteVašeglekarailibolnicu.

AkostezaboravilidauzmetelekBipodis

Ako stepropustili da uzmete dozu, uzmite je čimsesetite, ali ne uzimajte dve doze u jednom danu kako bistenadoknadilipropuštenudozu.

AkonagloprestanetedauzimatelekBipodis

Nemojte prekinuti lečenje samo zato što se osećate bolje. Važno je da nastavite da uzimate lek Bipodis onolikodugokolikoVamjetorekaolekar.

Uslučajubilokakvihpitanjauvezisprimenomovogleka, obratitesesvomlekaruilifarmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Česta neželjena dejstva (moguda sejavekodnajviše1na 10pacijenata kojiuzimajulek):

• šećernabolest,

• poteškoćesa spavanjem

• anksioznost (osećaj napetosti),

• osećajuznemirenostiinemogućnostmirovanja,poteškoćesamirnimsedenjem,

• akatizija (neprijatan osećaj unutrašnjeg nemira i jaka potreba za stalnim kretanjem),

• nekontroliranotrzanjemišića,trzajniilisavijajućipokreti,

• drhtanje,

• glavobolja,

• umor,

• pospanost,

• ošamućenost,

• podrhtavanjeizamagljenvid,

• ređeiliotežanopražnjenjecreva,

• problemisa varenjem,

• mučnina,

• većakoličina pljuvačkeuustima negoštojeuobičajeno,

• povraćanje,

• osećajumora.

Povremenaneželjenadejstva(mogudasejavekodnajviše1na100pacijenatakojiuzimajulek):

povećaneili smanjene vrednostihormonaprolaktinaukrvi, previsokekoncentracije šećeraukrvi,

• depresija,

• promenjenilipojačanseksualninagon,

• nekontrolisanipokretiusta,jezikaiekstremiteta(tardivnadiskinezija),

• poremećajmišićakojiuzrokujepokreteuvijanja(distonija),

• nemirne noge,

• dupleslike,

• osetljivost oka na svetlost,

• ubrzaniotkucajisrca,

• padkrvnogpritiskapriustajanjukojiuzrokujevrtoglavicu,ošamućenostilinesvesticu,

• štucanje.

5 od 9

Sledeća neželjena dejstva prijavljena sunakonstavljanjaaripiprazola upromet, alinjihova učestalostnije poznata:

• mali brojbelihkrvnihćelija,

• mali brojkrvnihpločica,

• alergijskareakcija(npr.oticanjeusta,jezika,licaigrla,svrab,koprivnjača),

• početakilipogoršanješećernebolesti,ketoacidoza(ketoniukrviimokraći)ilikoma,

• povećanekoncentraciješećera ukrvi,

• smanjenakoncentracijanatrijumaukrvi,

• gubitakapetita(anoreksija),

• smanjenjetelesnemase,

• povećanjetelesnemase,

• misliosamoubistvu,pokušajsamoubistvaisamoubistvo,

• agresivnost,

• uznemirenost,

• nervoza,

• kombinacijapovišenetelesnetemperature,ukočenostimišića, ubrzanogdisanja,znojenja,smanjene svesti i iznenadnih promena krvnog pritiska i brzine otkucaja srca, nesvestica (neuroleptički maligni sindrom)

• napadi (epileptični napadi),

• serotoninski sindrom (reakcija koja može dovesti do osećaja velike sreće, ošamućenosti, nespretnosti, nemira,osećaja pijanstva,povišenetelesnetemperature,znojenja iliukočenihmišića),

• poremećajgovora,

• fiksacijaočnihjabučicaujednompoložaju,

• iznenadna neobjašnjiva smrt,

• životno-ugrožavajućinepravilni otkucajisrca,

• srčaniudar,

• usporeniotkucajisrca,

• krvniugrušciuvenama naročitonogu(simptomiuključujuotok, bolicrvenilonoge), kojimogu putovati kroz krvne sudove do pluća i tamo prouzrokovati bol u grudima i otežano disanje (ako primetite neki od navedenih simptoma, odmah potražite lekarsku pomoć);

• visokikrvnipritisak,

• nesvestica,

• slučajnoudisanjehraneuzrizikodrazvojapneumonije(zapaljenja pluća),

• grčmišića okogovornogaparata,

• zapaljenje pankreasa (gušterače),

• otežanogutanje,

• proliv,

• nelagodnostustomaku,

• nelagodnostuželucu,

• slabostjetre,

• zapaljenjejetre,

• žutaprebojenostkožeibeonjača,

• abnormalnevrednostitestovajetre,

• kožniosip,

• osetljivostkože na svetlost,

• ćelavost,

• pojačanoznojenje,

• ozbiljne alergijske reakcije kao što je reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms(DRESS)). DRESS se početno javlja u vidu simptoma sličnih gripu sa osipom na licu i zatim sa proširenim osipom, visokom telesnom temperaturom, uvećanim limfnim čvorovima, povećanim vrednostima enzima jetre zapaženim u testovima krvi i povećanim brojem vrste belih krvnih ćelija (eozinofilija).

• abnormalnarazgradnjamišićakojamožedovestidoproblemasabubrezima,

• bolumišićima,

• ukočenost,

• nemogućnostkontrolemokrenja(inkontinencija),

• otežanomokrenje,

6 od 9

• simptomiobustaveprimenelekakodnovorođenčadiuslučajuizloženostitokomtrudnoće,

• produženai/ilibolnaerekcija,

• poteškoćesakontrolisanjemosnovnetelesnetemperatureilipregrevanje,

• bolu grudima,

• oticanješaka,gležnjevailistopala,

• utestovima krvi:povećane vrednostiilifluktuacija (promenljivevrednosti)šećera ukrvi, povišen glikozilirani hemoglobin,

• nesposobnostda seodupreteimpulsu, nagonuiliiskušenjusprovođenja aktivnostikojamože naškoditi Vama ili drugima, što može uključivati:

- snažanimpulszapreteranimkockanjemusprkosozbiljnimposledicamaza VasiliVašu porodicu,

- izmenjeno ilipovećanoseksualnointeresovanjeiliponašanje odznačaja za Vasidruge, npr. povećan seksualni nagon,

nekontrolisana preterana kupovina,

- prejedanje (unos velike količine hrane u kratkom vremenskom periodu) ili kompulzivno jedenje (unos većekoličinehranenegoštojenormalnoivišenegoštojepotrebnoda sezadovolji glad)

sklonost kalutanju. ObavestiteVašeglekaraukolikoiskusitenekoodnavedenihponašanja;on/onaćeprodiskutovatisaVama o načinima kontroleilismanjenja simptoma.

Kodstarijihpacijenata sa demencijomprijavljenojevišesmrtnihslučajeva za vreme lečenja aripiprazolom. Osim toga, prijavljeni su slučajevi šloga ili prolaznog moždanog udara.

Dodatneneželjenereakcijekoddeceiadolescenata

Adolescenti uzrasta 13 godina ili stariji imali su neželjene reakcije slične učestalosti i vrste kao i odrasli pacijenti, osim što su pospanost i nekontrolisani tikovi ili trzanje, nemir i umor bili veoma česti (višeod1na 10pacijenata kojiuzimaju lek), doksubolugornjemdelustomaka, suva usta,ubrzan rad srca, povećanje telesne mase, povećan apetit, trzanje mišića, nekontrolisani pokreti udova i osećaj vrtoglavicenaročitopri ustajanjuiz ležećegilisedećegpoložaja, biličesti(višeod 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

AgencijazalekoveimedicinskasredstvaSrbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija website:www.alims.gov.rs

e-mail:[email protected]

Čuvatilekvanvidokrugaidomašaja dece.

Ne smete koristiti lek Bipodis posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju, nakon: „Važido:”. Datumisteka roka upotrebeseodnosina poslednjidannavedenogmeseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

7 od 9

Šta sadrži lek Bipodis

Aktivnasupstancajearipiprazol. Bipodis, 5mg,tablete

Jednatableta sadrži5mgaripiprazola.

Bipodis, 10mg,tablete

Jednatableta sadrži10mgaripiprazola.

Bipodis, 15mg,tablete Jednatabletasadrži15 mgaripiprazola.

Pomoćnesupstance:celuloza,mikrokristalna,tip101; laktoza,monohidrat;skrob,kukuruzni; hidroksipropilceluloza; celuloza, mikrokristalna, tip 102; magnezijum-stearat.

KakoizgledalekBipodisisadržajpakovanja

Bipodis, 5mg,tablete

Neobloženetablete,prečnika 5mm, okrugle, bikonveksne, belebojesa utisnutimoznakom„5“ najednoj strani i „ZL“ na drugoj strani.

Bipodis, 10mg,tablete

Neobloženetablete,dimenzija:8mmx5mm, oblikakapsule,bikonveksne,beleboje,sautisnutimoznakom „10“na jednojstranii„ZL“na drugojstrani.

Bipodis, 15mg,tablete

Neobloženetablete,prečnika 7mm, okrugle, bikonveksne, beleboje, sa utisnutimoznakom„15“ najednoj strani i „ZL“ na drugoj strani.

Pakovanje

Bipodis, 5mg,tablete

Unutrašnjepakovanjejeblister (Alu/Alu)sa10tableta

Spoljašnjepakovanjejesložva kartonska kutija koja sadrži3 blistera sa po10tableta (ukupno30tableta)i Uputstvo za lek.

Bipodis, 10 mg,tablete Unutrašnjepakovanjejeblister (Alu/Alu)sa 10tableta.

Spoljašnjepakovanjejesložva kartonska kutija koja sadrži3 blistera sa po10tableta (ukupno30tableta)i Uputstvo za lek.

Bipodis, 15 mg,tablete Unutrašnjepakovanjejeblister (Alu/Alu)sa10tableta.

Spoljašnjepakovanjejesložva kartonska kutija koja sadrži3 blistera sa po10tableta (ukupno30tableta)i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole: ACTAVISD.O.O. BEOGRAD ĐorđaStanojevića12,Beograd

Ovouputstvojeposlednjiput odobreno Januar 2025.

8 od 9

Režimizdavanjaleka:

Lekseizdajeuzlekarskirecept.

Brojidatumdozvole:

Bipodis, 5 mg:000783199 2024 od 30.01.2025. Bipodis, 10 mg:000783228 2024 od 30.01.2025. Bipodis, 15 mg:000783261 2024 od 30.01.2025.

9 od 9