Lebel® 500mg film tableta

Levofloksacinje indikovan kododraslihza lečenjesledećih infekcija (videti odeljak4.4. i 5.1): - Akutni pijelonefritis i komplikovane infekcije urinarnog trakta (videti odeljak4.4).

- Hronični bakterijski prostatitis.

- Inhalacioni antraks: profilaksa nakon izlaganja uzročniku i terapija (videti odeljak 4.4).

Za lečenje infekcija navedenih u nastavku levofloksacin treba da se koristi samo kada se ne mogu koristiti drugi antibiotici koji se obično preporučuju za lečenje ovih infekcija.

Akutnibakterijskisinuzitis Vanbolnička pneumonija

Akutna egzacerbacija hronične obstruktivnebolestipluća, uključujućibronhitis Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva

Nekomplikovani cistitis (videti odeljak 4.4).

Levofloksacinse, takođe, može koristiti za završetak terapije kod pacijenata kod kojih se stanje poboljšalo tokom inicijalnog lečenja levofloksacinom primenjenim intravenski.

Treba uzeti u obzir zvanične preporuke o upotrebi antibiotika.

Levofloksacin tablete se primenjuje jednom ili dva puta dnevno. Doziranje zavisi od vrstei težine infekcije, i osetljivosti pretpostavljenog uzročnika infekcije.

Levofloksacin se takođe može primenjivati u nastavku terapije kod pacijenata koji su pokazali poboljšanje tokom početnog lečenja intravenskim levofloksacinom; s obzirom na bioekvivalentnost parenteralnih i oralnih oblika, može se primenjivati isto doziranje.

Doziranje

Preporuke za doziranje levofloksacina su sledeće:

Doziranje kodpacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom (klirens kreatinina > 50 mL/min)

Indikacije

Akutni bakterijski sinuzitis Akutna bakterijska egzacerbacija hronične opstuktivne bolesti pluća, uključujući bronhitis Vanbolnička pneumonija

Akutni pijelonefritis Komplikovane infekcije urinarnog trakta

Nekomplikovani cistitis Hronični bakterijski prostatitis Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva

Inhalacioni antraks

Dnevni režim doziranja

(u skladu sa težinom infekcije) 500 mg jednom dnevno

500 mg jednom dnevno

500 mg jednom ili dva puta dnevno

500 mg jednom dnevno 500 mg jednom dnevno

250 mg jednom dnevno 500 mg jednom dnevno

500 mg jednom ili dva puta dnevno

500 mg jednom dnevno

Trajanje terapije

(u skladu sa težinom infekcije) 10-14 dana

7-10 dana

7-14 dana

7-10 dana 7-14 dana

3 dana 28 dana

7 - 14 dana

8 nedjelja

Posebne populacije

Oštećenje bubrežne funkcije (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min)

Klirens kreatinina 50-20 mL/min

19-10 mL/min

< 10 mL/min (uključujući hemodijalizu i CAPD) 1

250 mg/24 h

Prva doza: 250 mg zatim: 125 mg/24 h zatim: 125 mg/48 h

zatim: 125 mg/48 h

Režim doziranja 500 mg/24 h

Prva doza: 500 mg zatim: 250 mg/24 h zatim: 125 mg/24 h

zatim: 125 mg/24 h

500 mg/12 h

Prva doza: 500 mg zatim: 250 mg/12 h zatim: 125 mg/12 h

zatim: 125 mg/24 h

1 Nije potrebna primena dodatne doze posle hemodijalize i kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD)

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno podešavanje doze, s obzirom na to da se levofloksacin praktično ne metaboliše u jetri i uglavnom se izlučuje putem bubrega.

Starije osobe

Nije potrebno podešavanje doze kod starijih osoba, osim u slučaju smanjene funkcije bubrega (videti odeljak 4.4 “Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Pedijatrijska populacija

Levofloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata (videti odeljak4.3).

Način primene

Tablete leka treba progutati (bez žvakanja), sa dovoljno tečnosti. Tableta se može i prelomiti po podeonoj liniji, kako bi se uzela odgovarajuća doza leka. Tablete se mogu uzeti tokom ili između obroka. Treba ih uzeti najmanje 2 sata pre ili 2 sata nakon primene soli gvožđa, soli cinka, antacida koji sadrže magnezijum ili aluminijum, ili didanozina (samo formulacije didanozina sa aluminijumom ili puferisa magnezijumom) i sukralfata, zbog mogućnostismanjene resorpcije leka (videti odeljak4.5).

Lekom Lebel, film tablete od 500 mg nije moguće postići dozu od 125 mg levofloksacina. Za primenu ove doze neophodno je koristiti lek odgovarajuće jačine dostupan na tržištu.

Lek Lebel je kontraindikovan:

• kod pacijenata sa preosetljivošću na levofloksacin ili druge hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstancinavedenihu odeljku 6.1

• kod pacijenata sa epilepsijom

• kod pacijenata sa oboljenjima tetiva, povezanih sa ranijom upotrebom fluorohinolona

• kod dece ili adolescenata u razvoju

• tokom trudnoće

• tokom dojenja

Primenu levofloksacina izbegavati kod pacijenata koji su u prošlosti prilikom primene lekova koji sadrže hinlone i fluorohinolone doživeli ozbiljne neželjene reakcije (videti odeljak4.8). Lečenje ovih pacijenata sa levofloksacinom se sprovodi samo kad ne postoje druge terapije i nakonpažljive procene odnosa korist/rizik (takođe videti odeljak4.3).

MeticilinrezistentniS.aureus najverovatnijeposeduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući levofloksacin. Prema tomelevofloksacinsenepreporučujeza lečenjepoznatihisuspektnihMRSAinfekcija, osimakolaboratorijskirezultatinisu potvrdili osetljivost mikroorganizma na levofloksacin(i kada se antibioticikojiseuobičajenoprimenjuju za MRSAinfekcijene mogu primeniti).

Levofloksacinse može koristitiza lečenjeakutnogbakterijskogsinuzitisa iakutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa u slučaju kada su oveinfekcijeadekvatno dijagnostikovane.

Rezistencija na fluorohinoloneE. coli, kaonajčešćeguzročnika infekcija urinarnogtrakta, jerazličita na nivou Evropskeunije. Lekarima sesavetuje da prilikompropisivanja uzmu u obzir lokalnu prevalenciju rezistencijeE. colina fluorohinolone.

Inhalacioniantraks: primena kod ljudisebazira na podacima oinvitroosetljivostiBacillus anthracis, zatim na podacima zabeleženimsprovođenjem eksperimenata na životinjama, kaoilimitiranimpodacima kojise odnosena humanu populaciju. Lekar treba da uzme u obzir nacionalni i/ili internacionalni konsenzus o lečenju antraksa.

Produžena, onesposobljavajuća i potencijalno ireverzibilna teška neželjena dejstva

Veoma retki slučajevi produženih (koji traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućihi potencijalno ireverzibilnih neželjenihdejstava koja utiču na različite, ponekad višestruke, sisteme u telu (mišićno-skeletni, nervni, psihijatrijski ičulni) su se javili kod pacijenata koji su koristili hinolone i fluorohinolone nezavisno od starosti i ranije postojećih faktora rizika. Primenu levofloksacina treba odmah prekinuti pri prvim znacima ili simptomima teških neželjenih reakcija i savetovati pacijente da se obrate svom lekaru.

Tendinitis i rupture tetive

Retko može doći do pojave tendinitisa. Najčešće je zahvaćena Ahilova tetiva, kada može doći i do rupture. Tendinitis i ruptura tetive(naročito, ali ne samo vezani za Ahilovu tetivu), ponekad bilateralno, mogu se javiti u roku od 48 h od započinjanja terapije levofloksacinom i mogu se pojaviti i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetive povećan je kod starijih pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom, pacijenata sa transplantiranim solidnim organom, kod pacijenata koji primaju dozu od 1000 mg, i kod pacijenata koji uzimaju kortikosteroide. Prema tome potrebno je izbegavati istovremenu primenu sa kortikosteroidima.

Pri pojavi prvih simptoma tendinitisa (bolni otok, zapaljenje) lečenje levofloksacinom se mora prekinuti i primeniti druga terapija. Na zahvaćen ud, tj. udove primeniti odgovarajuću terapiju (npr. imobilizacija). Ne primenjivati kortikosteroide ako se jave znaci tendinopatije.

Bolest povezana sa bakterijom Clostridium difficile

Ukoliko dođe do pojave dijareje, naročito teške i dugotrajne, sa prisustvomkrvi ilibez krviu stolici, tokom ili nakon terapije levofloksacinom (uključujući i nekoliko nedelja nakon prestanka terapije), može biti simptom bolesti povezane sa Clostridium difficile. Bolest povezana sa Clostridium difficile (CDAD) može biti po stepenu ozbiljnosti blaga do životno ugrožavajuća, pri čemu je pseudomembranozni kolitis najteži oblik ovog oboljenja (videti odeljak4.8). Iz tog razloga je potrebno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javila teška dijareja tokom ili posle terapije levofloksacinom. Ukoliko se sumnja na CDAD ili ukoliko je potvrđen, levofloksacin se mora odmah obustaviti i bez odlaganja primeniti odgovarajuću terapiju. U takvom kliničkom stanju kontraindikovani su lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Pacijenti skloni epileptičnim napadima

Hinoloni mogu sniziti prag za pojavu konvulzija i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u istoriji bolesti (videti odeljak 4.3). Kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je poseban oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima ili koji su istovremeno na terapiji aktivnim supstancama koje snižavaju prag pojave cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5.). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak4.8), primenu levofloksacina treba obustaviti.

Pacijenti sa deficijencijom enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Levofloksacin se mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa latentnom ili postojećom deficijencijom enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze, s obzirom na to da oni mogu biti skloni hemolitičkim reakcijama prilikom primene hinolonskih antibiotika. Prema tome, ako je potrebno primeniti levofloksacin kod ovakvih pacijenata, neophodno je pratiti potencijalni razvoj hemolitičkih reakcija.

Pacijenti sa oštećenom bubrežnom funkcijom

S obziromna toda se levofloksacin izlučuje pretežno putem bubrega, potrebno je korigovati dozu levofloksacina kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom (videti odeljak4.2).

Reakcije preosetljivosti

Levofloksacin može da izazove ozbiljne reakcije preosetljivosti, sa mogućim smrtnim ishodom (npr. angioedem ili anafilaktički šok), koje se mogu javiti i nakon inicijalne doze leka (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba odmah da prekinu sa terapijom i obrate se lekaru ili službi hitne medicinske pomoći, kako bi se preduzele odgovarajuće urgentne terapijske mere.

Teške kožne neželjene reakcije

Tokom primene levofloskacina uočene su teške kožne neželjene reakcije uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (Lyellov sindrom), Steven-Johnson-ov sindrom i druge reakcije sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), koji mogu biti životno ugrožavajući i sa smrtnim ishodom(videti odeljak4.8). Prilikom propisivanja terapije potrebno je skrenuti pažnju pacijentu na znake i simptome teških kožnih reakcija. Stanje pacijenata treba pažljivo pratiti. Ako se jave znaci i simptomi ovihreakcija, potrebno je prekinuti terapiju levofloksacinomi primeniti drugu terapiju. Ako se kod pacijenata javi Steven-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza ili eozinofilija i sistemski simptomi, terapija levofloksacinomse ne sme nikada ponovoprimenjivati kod ovih pacijenata.

Disglikemija

Kao i prilikom primene drugihhinolona, može doći do promene koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju, posebno kod dijabetičara na terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Stoga je neophodno pažljivo praćenje nivoa glukoze kod dijabetičara (videti odeljak4.8).

Ako se jave promene koncentracije glukoze u krvi, odmah prekinite terapiju levofloksacinom i započnite drugu nehinolonsku antibakterijsku terapiju.

Prevencija fotosenzitivnosti

Prijavljeni su slučajevi pojave fotosenzitivnosti tokom primene levofloksacina (videti odeljak4.8). Preporučuje se da se pacijenti ne izlažu nepotrebno jakom suncu ili veštačkim UV zracima (npr. kvarcne lampe, solarijumi) tokom terapije i 48 sati pozavršetku terapije levofloksacinom, kako bi se sprečile reakcije fotosenzitivnosti.

Pacijenti koji primaju antagoniste vitamina K

Zbog mogućeg povećanja vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenja kod pacijenata koji se leče kombinacijom levofloksacina i antagonista vitamina K (npr. varfarin), treba kontrolisati vrednosti parametara koagulacije ako se ti lekovi primenjuju istovremeno (videti odeljak 4.5.).

Psihotične reakcije

Kod pacijenata koji su na terapiji hinolonima, uključujući i levofloksacin, može doći do pojave psihotičnih reakcija. Veoma retko ove reakcije mogu dovesti do suicidalnih misli i samopovređivanja, čak i posle samo jedne doze levofloksacina (videti odeljak4.8). U slučaju pojave ovakvog ponašanja, primenu levofloksacina obustaviti i primeniti korektivne mere. Levofloksacin se zato mora primeniti sa posebnim oprezom kod psihotičnih pacijenata ili pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjima u anamnezi.

Produženje QT intervala

Potreban je oprez kod primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin, kod pacijenata sa faktorima rizika produženja QT intervala, na primer:

- sindroma kongenitalno produženog QT intervala,

- istovremena upotreba lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (na primer antiaritmici klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici),

- poremećaj ravnoteže elektrolita (na primer hipokalemija, hipomagnezemija), - srčana oboljenja (srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija).

Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljiviji na lekove koji produžuju QT interval. Prema tome, kod ovih populacija potreban je oprez prilikom primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin (videti odeljke4.2. Doziranje i način primene, 4.5, 4.8 i 4.9).

Periferna neuropatija

Kod pacijenata na terapiji hinolonima i fluorohinolonima, zabeležena je pojava senzorne ili senzomotorne polineuropatije koja rezultira parestezijom, hipestezijom, distezijom ili slabošću. U cilju sprečavanja nastanka potencijalno ireverzibilnih stanja savetovati pacijente na terapiji levofloksacinom da obaveste lekara pre nastavka terapijeako je došlo do razvoja simptoma neuropatije kao što su bol, osećaj žarenja, mravinjanje, utrnutost, slabost (videti odeljak4.8).

Hepatobilijarna oboljenja

Prijavljeni su slučajevi nekroze jetre, pa čak i životno ugrožavajuće insuficijencije jetre, posebno kod pacijenata sa teškim osnovnim bolestima, kao što je sepsa (videti odeljak4.8). Ukoliko se jave simptomi

hepatičnog oboljenja (anoreksija, žutica, taman urin, pruritus, osetljivost abdomena), pacijenta treba savetovati da prekine terapiju i obrati selekaru.

Egzacerbacija miastenije gravis

Fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, su neuromišićni blokatori i mogu da pogoršaju slabost mišića kod pacijenata sa miastenijom gravis. Postmarketinški prijavljene ozbiljne neželjene reakcije, uključujući smrt, kao i potreba za veštačkim disanjem, povezane su sa primenom fluorohinolona kod pacijenata sa miastenijom gravis..

Poremećaji vida

Ako dođe do poremećaja vida ili nekog neželjenog dejstva na očima odmah konsultovati očnog lekara (videti odeljke4.7 i 4.8).

Superinfekcija

Primena levofloksacina, naročito produžena, može rezultirati povećanjem broja neosetljivih mikroorganizama.

Ukoliko dođe do superinfekcije, neophodno je primeniti odgovarajuće mere.

Interferencije sa laboratorijskim testovima

Ukoliko pacijenti primaju levofloksacin, moguća je pojava lažno-pozitivnih rezultata testa detekcije opijata u urinu. Možda će biti potrebno da se rezultat potvrdi osetljivijom metodom.

Levofloksacin može da inhibira rast bakterije Mycobacterium tuberculosis i samim tim, da uslovi pojavu lažno-negativnih rezultata kod bakteriološkog dijagnostikovanja tuberkuloze.

Aneurizma aorte i disekcija aorte

Epidemiološkestudije su pokazale povećan rizik od nastanka aneurizme aorte i disekcije aorte nakon primene fluorohinolona, naročito kod starije populacije.

Prema tome, fluorohinolone treba koristiti samo takon pažljive procene odnosa korist-rizik i nakon uzimanja u obzir druge terapijske opcije kod pacijanata koji u porodičnoj anamnezi imaju aneurizme, ili kod pacijenata sa već postojećom aneurizmom aorte ili disekcijom aorte, ili kod pacijenata kod kojih postoje drugi rizični faktori ili stanja koja čine pacijenta predisponoranog za nastanak aneurizme aorte i disekciju aorte (na primer Marfan sindrom, vaskularni Ehlers-Danlos sindrom, Takayasu arteritis, arteritis džinovskih ćelija, Behcetova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).

U slučaju iznenadnog bola u abdomenu, grudima ili leđima, savetovati pacijenta da seodmahobrati službi hitne medicinske pomoći.

Dejstvolekova na levofloksacin

Soli gvožđa, solicinka, antacidi kojisadrže magnezijum ilialuminijum, didanozin

Resorpcija levofloksacina jeznačajnosmanjena ukolikoseprimeniistovremenosa solima gvožđa, antacidima kojisadrže magnezijumilialuminijumididanozinom(isključivoformulacija didanozina sa puferskimsistemomkojisadržialuminijumili magnezijum). Istovremena primena levofloksacina i multivitamina kojisadržecinkdovodi dosmanjenja njihoveoralneresorpcije. Preporuka jeda sepreparati kojisadržedvovalentneilitrovalentne katjone kaoštosu soligvožđa, cinka iliantacidikojisadrže magnezijumilialuminijumilididanozin(isključivoformulacija didanozina sa aluminijumomi magnezijumom, koja sadržipufere) neuzimaju 2 sata preiliposleprimene levofloksacina (videtiodeljak 4.2). Soli kalcijuma minimalnoutiču na oralnu resorpciju levofloksacina.

Sukralfat

Bioraspoloživost levofloksacina jeznačajnosmanjena kadseprimenjuje istovremenosa sukralfatom. Ukolikose moraju primenitizajedno, najboljejeprimenitisukralfat 2 sata nakonprimene levofloksacina (videtiodeljak4.2).

Teofilin, fenbufen i slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

U kliničkoj studiji nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije između levofloksacina i teofilina. Međutim, može doći do značajnogsniženja praga za nastanak konvulzija prilikom istovremene primene hinolona sa teofilinom, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima ili drugim lekovima koji snižavaju taj prag. U prisustvu fenbufena dolazi do povećanja koncentracije levofloksacina za oko 13%.

Probenecid i cimetidin

Probenecid i cimetidin imaju statistički značajan uticaj na izlučivanje levofloksacina. Cimetidin smanjuje bubrežni klirens levofloksacina za 24%, a probenecid za 34%. To je zato što oba leka mogu da blokiraju renalnu tubularnu sekreciju levofloksacina. Međutim, statistički značajne kinetičke razlike pri dozama ispitivanim u studiji nisu bile kliničkiznačajne.

Oprez se savetuje kada se levofloksacin primenjuje istovremeno sa lekovima koji utiču na tubularnu bubrežnu ekskreciju, kao što su probenecid i cimetidin, posebno kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega.

Druge važne informacije

U kliničkim farmakološkim ispitivanjima pokazano je da nije bilo nikakvih klinički bitnih promena u farmakokinetici levofloksacina, pri istovremenoj primeni sa kalcijum-karbonatom, digoksinom, glibenklamidom i ranitidinom.

Dejstvo levofloksacina na druge lekove

Ciklosporin

Poluvreme eliminacije ciklosporina povećano je za oko 33% kada se primeni zajedno sa levofloksacinom.

Antagonisti vitamina K

Povećane vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenje, koje može biti ozbiljno, zabeleženi su kod pacijenata koji su bili istovremeno lečeni levofloksacinom i antagonistima vitamina K (npr. varfarinom). Zbog toga je potrebno pratiti vrednosti koagulacije kod pacijenata koji uzimaju antagoniste vitamina K (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji produžavaju QT interval

Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju lekove za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiartimike IA i III klase, triciklične antidepresive, makrolide, antipsihotike; videti odeljak 4.4)

Ostale relevantne informacije

U studiji koja se bavila ispitivanjem farmakokinetičkih interakcija, levofloksacin nije pokazao uticaj na farmakokinetiku teofilina (koji je supstrat za CYP1A2), što znači da levofloksacin ne inhibira CYP1A2.

Druge vrste interakcija

Hrana

Nema klinički značajne interakcije sa hranom. Zbog toga se lek Lebel može uzimati nezavisno od uzimanja obroka.

Trudnoća

Postoji ograničeni broj podataka o primeni levofoksacina tokom trudnoće. Ispitivanja na životinjama ne pokazuju direktan ili indirektan štetan uticaj na reproduktivnu toksičnost (videti odeljak5.3). Međutim, zbog nedostatka podataka o ispitivanjima na ljudima i zbog eksperimentalnih podataka koji ukazuju na postojanje rizika od oštećenja hrskavice nosećih zglobova organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin se ne sme primenjivati kod trudnica (videti odeljke4.3 i 5.3).

Dojenje

Levofloksacin je kontraindikovan za primenu u toku dojenja. Nema dovoljno podataka o izlučivanju levofloksacina u humano mleko; međutim, ostali fluorohinoloni se izlučuju u majčino mleko. U nedostatku podataka o uticaju na ljude i zbog rizika od oštećenja hrskavice nosećih zglobova organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin ne treba primenjivati kod dojilja (videti odeljke4.3 i 5.3).

Fertilitet

Levofloksacin nije izazvao oštećenje fertiliteta ili reproduktivnog sistema kod pacova.

Neka neželjena dejstva (npr. nesvestica/vrtoglavica, pospanost, poremećaj vida) mogu da oslabe koncentraciju i sposobnost reagovanja, i samim tim predstavljaju rizik u situacijama kada su ove sposobnosti od naročitog značaja (npr. upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama).

Navedene informacije se baziraju na podacima iz kliničkih ispitivanja u kojima je učestvovalo više od 8300 pacijenata, kao i na opsežnom postmarketinškom iskustvu.

Učestalost neželjenih dejstava definiše se na osnovu sledećih kriterijuma: Veoma često: ≥ 1/10

Često: 1/100 do <1/10 Povremeno: 1/1000 do <1/100 Retko: 1/10000 do <1/1000 Veoma retko: <1/10000

Nepoznate učestalosti: (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Infekcije i infestacije

Povremeno: gljivične infekcije (uključujući infekcije kandidom), rezistencija mikroorganizama

Poremećaji krvi i limfnog sistema Povremeno: leukopenija, eozinofilija Retko: trombocitopenija, neutropenija

Nepoznate učestalosti:pancitopenija, agranulocitoza, hemolitička anemija

Poremećaji imunskog sistema

Retko: angioedem, preosetljivost (videti odeljak4.4)

Nepoznate učestalosti:anafilaktički šok, anafilaktoidni šok (videti odeljak4.4) Anafilaktičke i anafilaktoidne reakcije se mogu ponekad javiti čak i posle prve doze.

Endokriniporemećaji

Retko: sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona

Poremećaji metabolizma i ishrane Povremeno: anoreksija

Retko: hipoglikemija, naročito kod dijabetičara, hipoglikemijska koma (videti odeljak4.4) Nepoznate učestalosti:hiperglikemija

Psihijatrijski poremećaji* Često: nesanica

Povremeno: anksioznost, stanje konfuzije, nervoza

Retko: psihotične reakcije (sa halucinacijama, paranojom), depresija, uznemirenost, neuobičajeni snovi, noćne more, delirijum, poremećaj pamćenja

Nepoznate učestalosti:psihotični poremećaji sa autodestruktivnim ponašanjem, uključujući suicidalne ideje ili pokušaj suicida (videti odeljak4.4)

Poremećaji nervnog sistema* Često: glavobolja, vrtoglavica

Povremeno: pospanost, tremor, disgeuzija

Retko: konvulzije (videti odeljke4.3 i 4.4), parestezija

Nepoznate učestalosti:periferna senzorna neuropatija (videti odeljak4.4), periferna senzomotorna neuropatija (videti odeljak4.4), parozmija uključujući anozmiju, diskinezija, ekstrapiramidalni poremećaj, ageuzija, sinkopa, benigna intrakranijalna hipertenzija

Poremećaji oka*

Retko: poremećaj vida, kao na primer zamućeni vid (videti odeljak4.4) Nepoznate učestalosti:prolazan gubitak vida (videti odeljak4.4), uveitis

Poremećaji uha i labirinta* Povremeno: vertigo Retko:zujanje u ušima (tinitus)

Nepoznate učestalosti: gubitak sluha, oštećenje sluha

Kardiološki poremećaji Retko: tahikardija, palpitacije

Nepoznate učestalosti:ventrikularna tahikardija, koja može usloviti zastoj srca, ventrikularna aritmija i torsade de pointes (zabeleženi prvenstveno kod pacijenata sa faktorima rizika za pojavu produženja QT intervala), produženje QT intervala koje se beleži na elektrokardiogramu (videti odeljke4.4 i 4.9)

Vaskularni poremećaji Retko: hipotenzija

Respiratorni, torakalni, medijastinalni poremećaji Povremeno: dispneja

Nepoznate učestalosti:bronhospazam, alergijski pneumonitis

Gastrointestinalni poremećaji Često: dijareja, povraćanje, mučnina

Povremeno: abdominalni bol, dispepsija, nadimanje, konstipacija

Nepoznate učestalosti:dijareja- hemoragična, koja je veoma retko pokazatelj da se radi o enterokolitisu, uključujućipseudomembranozni kolitis (videti odeljak4.4), pankreatitis

Hepatobilijarni poremećaji

Često: povećani enzimi jetre (ALT/AST, alkalna fosfataza, GGT) Povremeno: povećan nivo bilirubina u krvi

Nepoznate učestalosti:žutica i teško oštećenje jetre, uključujući slučajeve otkazivanja jetre sa smrtnim ishodom, primarno kod pacijenata sa teškim već postojećim oboljenjem (videti odeljak4.4), hepatitis

Poremećaji kože i potkožnog tkiva Povremeno: osip, svrab, urtikarija, hiperhidroza

Retko: Reakcije na lekove praćene eoznofilijom i sistemskim simptomima (videti odeljak4.4), fiksirane reakcije na lekove

Nepoznate učestalosti:toksična epidermalna nekroliza, Steven-Johnson-ov sindrom, erythema multiforme, reakcije preosetljivosti na svetlost (videti odeljak4.4), leukocitoklastični vaskulitis, stomatitis

Poremećaji mišićno-koštanog i vezivnog tkiva* Povremeno: artralgija, mijalgija

Retko: poremećaj tetive (videti odeljke4.3 i 4.4), uključujući tendinitis (npr. Ahilove tetive), slabost mišića koja može biti značajna kod pacijenata sa miastenijom gravis (videti odeljak4.4)

Nepoznato: rabdomioliza, ruptura tetive (npr. Ahilove tetive) (videti odeljak4.3 i 4.4), ruptura ligamenta, ruptura mišića, artritis

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Povremeno: povećan kreatinin u krvi

Retko: akutna bubrežna insuficijencija (npr. usled intersticijalnog nefritisa)

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene* Povremeno: astenija

Retko: pireksija

Nepoznate učestalosti:bol (uključujući bol u leđima, grudima i ekstremitetima)

Ostala neželjena dejstva koja su povezana sa primenom fluorohinolona su napadi porfirije kod pacijenata sa porfirijom.

*Veoma retki slučajevi produženih (koji traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih neželjenih dejstava koja utiču na različite, ponekad višestruke, organske sisteme i čula (uključujući neželjena dejstva kao što su tendonitis, pucanje tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj držanja, neuropatije povezane se parestezijom, depresijom, umorom, poremećajem memorije, poremećaj spavanja, oštećenje čula sluha, vida, ukusa i mirisa) su zabeleženi i povezani sa primenom hinolona i fluorohinolona nevezano za postojeće faktore rizika (videti odeljak4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Prema ispitivanjima toksičnosti na životinjama i kliničkim farmakološkim studijama sa supraterapijskim dozama, najvažniji znaci koji se mogu očekivati nakon akutnog predoziranja levofloksacinom su poremećaji centralnog nervnog sistema poput konfuzije, vrtoglavice, poremećaja svesti i konvulzija, produženje QT intervala, kao i gastrointestinalne reakcije kao što su nauzeja i mukozne erozije.

CNS efekti, u koje spadaju konfuzno stanje, konvulzije, halucinacije i tremor, su zabeležene tokom postmarketinškog praćenja.

U slučaju predoziranja, primeniti simptomatsku terapiju. Pratiti EKG usled moguće pojave produžavanja QT intervala. Antacidi se mogu koristiti da spreče eroziju gastrične mukoze. Hemodijaliza, uključujući peritonealnu dijalizu i CAPD, nisu delotvorni u otklanjanju levofloksacina iz organizma. Ne postoji specifični antidot.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA12

Levofloksacin je sinteski antibiotik klase fuorohinolona i predstavlja S(-) enantiomer racemske aktivne supstance ofloksacin.

Mehanizam dejstva

Kao fluorohinolonski antibakterijski lek, levofloksacin deluje na kompleks DNK-DNK giraza i na topoizomerazu IV.

PK/PD odnos

Stepen baktericidne aktivnosti levofloksacina zavisi od odnosa maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) ili površine ispod krive (PIK) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIC).

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na levofloksacin se postiže korak po korak, tako što dolazi do mutacija na ciljnim mestima obe topoizomerazetip II, DNK girazi i topoizomerazi IV. Drugi mehanizmi rezistencije kao što su propustljivost barijere (uobičajeno kod bakterije Pseudomonas aeruginosa) i mehanizmi efluksa takođe mogu da utiču na osetljivost bakterija na levofloksacin.

Postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih fluorohinolona. Usled mehanizma dejstva ne postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih klasa antibakterijskih lekova.

Granične vrednosti MIC

Granične vrednosti MIC preporučene od strane EUCAST,razdvajaju osetljive od intermedijarno osetljivih mikroorganizama, kao i intermedijarno osetljive mikroorganizme od rezistentnih. Vrednosti MIC testiranja (mg/L) su date u tabeli.

EUCAST kliničke granične vrednosti MIC za levofloksacin (verzija 2.0, 2012-01-01): Patogen Osetljiv Rezistentan Enterobacteriacae ≤1 mg/L >2 mg/L

Pseudomonas spp. ≤1 mg/L >2 mg/L Acinetobacter spp. ≤1 mg/L >2 mg/L

Staphylococcus spp. ≤1 mg/L >2 mg/L S.pneumoniae 1 ≤2 mg/L >2 mg/L Streptococcus A,B,C,G ≤1 mg/L >2 mg/L H.influenzae 2, 3 ≤1 mg/L >1 mg/L M.catarrhalis 3 ≤1 mg/L >1 mg/L Vrednosti koje nisu vezane za ≤1 mg/L >2 mg/L vrstu 4

1 Granične vrednosti odgovaraju terapiji visokim dozama.

2 Može se javiti nizak nivo rezistencije na fluorohinolon (MIC ciprofloksacina 0,12 –0,5 mg/L) ali ne

postoje dokazi da je ova rezistencija od kliničkog značaja kod infekcija respiratornog trakta uzrokovanih H.influenzae.

3 Veoma retko ili skoro nikad nisu prijavljeni sojevi bakterija sa MIC vrednostima koje su iznad granice za osetljivost. Identifikacija i mikrobiološki testovi osetljivosti na ovakvim izolatima se moraju ponavljati i ako je rezultat potvrđen, izolat mora biti poslat u referentnu laboratoriju. Sve dok nema dokaza koji se odnose na klinički odgovor potrvđenog izolata sa MIC vrednostima iznad trenutne granice rezistencije, ovakvi izolati se vode kao rezistentni.

4 Granične vrednosti se odnose na oralnu dozu od 500 mg x 1 do 500 mg x 2 i intravensku dozu od 500 mg x 1 do 500 mg x 2.

Prevalencija rezistencije varira geografski i vremenom može da se promeni za određene vrste, pa je poznavanje tzv. lokalne rezistencije poželjno, posebno ako se radi o teškim infekcijama. Po potrebi, treba potražiti stručni savet ukoliko je lokalna rezistencija takva da je korist od primene leka za neke infekcije dovedena u pitanje.

Vrste koje su obično osetljive na levofloksacin

Aerobne Gram - pozitivne bakterije Bacillus anthracis

Staphylococcus aureus osetljiv na meticilin Staphylococcus saprophyticus Streptococci, grupa C i G

Streptococcus agalactiae Streptococcus pneumoniae Streptococcus pyogenes

Aerobne Gram - negativne bakterije Eikenella corrodens

Haemophilus influenzae Haemophilus para-influenzae Klebsiella oxytoca

Moraxella catarrhalis Pasteurella multocida Proteus vulgaris Providencia rettgeri

Anaerobne bakterije Peptostreptococcus

Ostale

Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Chlamydia trachomatis Legionella pneumophila Mycoplasma pneumoniae

Mycoplasma hominisUreaplasma urealyticum

Vrste kod kojih se može razviti stečena rezistencija

Aerobne Gram - pozitivne bakterije Enterococcus faecalis

Staphylococcus aureus rezistentan na meticilin# Koagulaza negativne Staphylococcus spp.

Aerobne Gram - negativne bakterije Acinetobacter baumannii

Citrobacter freundii Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae

Escherichia coli Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Proteus mirabilis Providencia stuartii Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens

Anaerobne bakterije Bacteroides fragilis

Prirodno rezistentni sojevi

Aerobne Gram - pozitivne bakterije Enterococcus feacium

# Meticilin rezistentan Staphylococcus aureus verovatno poseduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući levofloksacin.

Resorpcija

Oralno primenjen levofloksacin se brzo i skoro kompletno resorbuje, a maksimalne koncentracije u plazmi se postižu unutar jednog do dva sata. Apsolutna bioraspoloživost je od 99 do 100%. Prisustvo hrane ima mali uticajna resorpciju levofloksacina. Stanje ravnoteže se postiže unutar 48 h nakon doznog režima od 500 mg jednom ili dva puta dnevno.

Distribucija

Oko 30 – 40% levofloksacina je vezano za proteine u serumu. Srednja vrednost volumena distribucije za levofloksacin je oko 100 L nakon pojedinacne doze i ponovljenih doza od 500 mg, što ukazuje na široku distribuciju u tkiva.

Prelazak u tkiva i tkivne tečnosti

Levofloksacin prodire u bronhijalnu mukozu, tečnost površinskog epitela, alveolarne makrofage, plućno tkivo, kožu (tečnost vezikule), tkivo prostate i urin. Međutim, levofloksacin slabo prodire u cerebrospinalnu tečnost.

Biotransformacija

Levofloksacin se metaboliše u veoma maloj meri. Metaboliti koji nastaju su desmetil-levofloksacin i levofloksacin N-oksid. Oni čine manje od 5 % doze koja se izlučuje putem urina. Levofloksacin je stereohemijski stabilan i ne podleže hiralnoj inverziji.

Eliminacija

Nakon oralne i intravenske primene, levofloksacin se relativno sporo eliminiše iz plazme (t½: 6-8 h). Izlučivanje je u najvećoj meri putem urina (> 85 % od primenjene doze). Srednja vrednost ukupnog klirensa organizma za levofloksacin nakon 500 mg pojedinačne doze je bila 175±29,2 mL/min. Nema značajnih razlika u farmakokinetici prilikom oralne ili intravenske primene levofloksacina, što govori u prilog tome da su oralni i intravenski put primene zamenjivi.

Linearnost

Levofloksacin podleže linearnoj farmakokinetici u rasponu doza od 50 do 1000 mg.

Posebne populacije

Pacijenti sa bubrežnom insuficijencijom

Na farmakokinetiku levofloksacina utiče oštećenje bubrega. Sa smanjenjem bubrežne funkcije smanjuje se i eliminacija putem bubrega i klirens levofloksacina. Samim tim poluvreme eliminacije je povećano, što je prikazano u tabeli:

Farmakokinetika kod bubrežne insuficijencije nakon pojedinačne doze od 500 mg

Clcr [mL/min] < 20 ClR [mL/min] 13 t1/2 [h] 35

20-49 50-80 26 57

27 9

Starije osobe

Nema značajnih razlika u farmakokinetici levofloksacina između mlađih i starijih osoba, osim onih koje su uslovljene razlikom u klirensu kreatinina.

Uticaj pola

Odvojene analize kod pacijenata ženskog i muškog pola pokazale su da postoje male do zanemarljive razlike u farmakokinetici levofloksacina. Nije dokazano da su ove razlike između polova klinički značajne.

Pretkliničkipodaci nepokazuju posebanštetanuticajna ljude na osnovu konvencionalnihispitivanja toksičnostipojedinačne doze, toksičnostiponovljenih doza, kancerogenogpotencijala ireproduktivne i razvojnetoksičnosti.

Levofloksacin nije uticao na fertilitet ili reproduktivne performanse kod pacova. Kao rezultat maternalne toksičnosti dolazi do odloženog sazrevanja fetusa.

Levofloksacin nije indukovao gensku mutaciju bakterija ili ćelija sisara, ali je indukovao hromozomske aberacije kod ćelija pluća kineskih hrčaka u in vitrouslovima. Ovi efekti se mogu pripisati inhibiciji topoizomeraze II. In vivo testovi (mikronukleusni test, razmena sestrinskih hromatida, nepravilna sinteza DNA, testovi dominantneletalne mutacije) nisu pokazali genotoksični potencijal.

U studijama na miševima pokazana je fototoksičnost samo pri jako visokim dozama. Levofloksacin nije pokazao genotoksični potencijal u testovima fotomutagenosti, a smanjio je razvoj tumora u ispitivanjima fotokancerogenosti.

Kao i drugi fluorohinoloni, levofloksacin je pokazao toksične efekte na hrskavu kod pacova i pasa (stvaranje plikova i šupljina). Ovi nalazi su bili izraženiji kod mladih jedinki.

Jezgro tablete:

Celuloza, mikrokristalna (PH-102); Hipromeloza

Krospovidon;

Natrijum-stearilfumarat.

Omotač:

Opadry Y-1-7000 White: HPMC 5 cP-Methocel E5-LV; Titan-dioksid (E172);

PEG 400.

Nisu poznate.

4 godine

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

UnutrašnjepakovanjejePVC/PE/PVDC-Alblister koji sadrži7 filmtableta.

Spoljašnjepakovanje jesloživa kartonska kutija koja sadrži1 blister (ukupno7 filmtableta) i Uputstvoza lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka iliotpadnog materijala nakonnjegoveupotrebetreba uklonitiu skladu sa važećimpropisima.

3. Kako se uzima lek Lebel

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekaromilifarmaceutom.

Lek se primenjuje oralno (na usta). Tablete treba progutati cele, sa dovoljno tečnosti. Tablete se mogu uzeti tokom ili između obroka.

- Ukoliko koristite lekove koji sadrže soli gvožđa, antacide, sukralfat, ili soli cinka (npr. multivitaminske preparate) ne uzimajte ih u isto vreme sa lekom Lebel. Lek Lebel uzmite najmanje 2 sata pre ili 2 sata nakon ovih lekova.

Zaštitite Vašu kožu od sunčeve svetlosti

- prilikom uzimanja leka Lebel Vaša koža može postati osetljivija na sunčevo zračenje. Izlaganje sunčevoj svetlosti može dovesti do prevelike osetljivosti Vaše kože na sunce tako da ona može izgoreti, može se javiti osećaj peckanja ili se mogu pojaviti plikovi. Iz tog razloga izbegavajte direktno sunčevo zračenje u toku lečenja i 2 dana nakon prestanka terapije, a ukoliko se izlažete suncu, obavezno koristite zaštitne mere (zaštitna krema, naočare, kapa, odeća dugih rukava i nogavica).

- izbegavajte sunčanje u solarijumu.

- Vaš lekar će odlučiti koju dozu leka Lebel treba da uzimate i koliko dugo.

- Doza leka zavisi od vrste i težine infekcije, kao i od toga koji je deo Vašeg organizma zahvaćen infekcijom

- Trajanje lečenja zavisi od težine infekcije.

- Ako osetite da je dejstvo ovoga leka suviše slabo ili jako, nemojte sami menjati dozu već se obratite Vašem lekaru.

Doziranje kod odraslih i starijih

Infekcija sinusa: jedna film tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Infekcija pluća kod pacijenata koji imaju dugotrajne probleme sa disanjem: jedna film tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Pneumonija (zapaljenje pluća): jedna film tableta od 500 mg, jednom ili dva puta dnevno.

Infekcije urinarnog trakta, uključujući infekcije bubrega i mokraćne bešike: pola film tablete od 500 mg, jednom dnevno ili jedna film tableta od 500 mg jednom dnevno.

Infekcija prostate: jedna film tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Infekcija kože i potkožnog tkiva, uključujući i mišiće: jedna film tableta od 500 mg, jednom ili dva puta dnevno.

Doziranje kod odraslih i starijih sa oštećenom funkcijom bubrega Vaš lekar će prilagoditi dozu u zavisnosti od stepena oštećenje bubrega.

Deca i adolescenti

Ovaj lek se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata u periodu rasta.

Lekom Lebel, film tablete od 500 mg nije moguće postići dozu od 125 mg levofloksacina. Za primenu ove doze neophodno je koristiti lek odgovarajuće jačine dostupan na tržištu.

Ako ste uzeliviše lekaLebel nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Lebel, odmah obavestite Vašeg lekara ili potražite medicinski savet.

Ponesite pakovanje leka, da bi lekar znao koji ste lek uzeli. U slučaju predoziranja mogu se javiti sledeći simptomi: konvulzije (epileptičnih napada), konfuzija (zbunjenosti), vrtoglavica, poremećaj svesti, srčane tegobe (osećaj lupanja ili preskakanja srca) i mučnina.

Ako ste zaboravili da uzmete lekLebel

Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek, uzmite propuštenu dozu leka čim se setite, izuzev ako je blizu vreme za sledeću dozu po preporučenom režimu. Nikada ne uzimajte duplu dozu leka da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Lebel

Lečenje ne treba da prekidate samo zato što se osećate bolje. Veoma je važno da uzimate lek Lebel onoliko dugo koliko Vam je lekar propisao. Ukoliko prekinete uzimanje leka pre vremena, infekcija se može ponovo pojaviti, Vaše stanje se može pogoršati ili bakterija može postati rezistentna (neosetljiva) na ovaj lek.

5. Kako čuvati lek Lebel

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lebel posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.