Lamivudin 150 SK 150mg film tableta

Lek Lamivudin 150 SK je indikovan kao deo antiretrovirusne kombinovane terapije namenjene lečenju odraslih osoba i dece inficiranih virusom humane imunodeficijencije (HIV).

Terapija lekom Lamivudin 150 SK treba da bude inicirana od strane lekara sa iskustvom u lečenju HIV infekcije.

Način primene

Lek Lamivudin 150 SK se može primeniti uz hranu ili nezavisno od nje.

U cilju obezbeđenja primene celokupne doze, idealno bi bilo tabletu(e) progutati bez lomljenja.

Za decu stariju od tri meseca života sa telesnom masom manjom od 14 kg, kao i za pacijente koji ne mogu da progutaju tablete, lamivudin postoji i u obliku oralnog rastvora (videti odeljak 4.4).

Pacijenti koji zamenjuju oralni rastvor lamivudina sa lamivudin tabletama trebalo bi da slede preporuke o doziranju koje su specifične za formulaciju (videti odeljak 5.2).

Kao alternativa, pacijenti koji ne mogu da progutaju tablete, mogu da smrve tablete i dodaju ih u malu količinu polučvrste hrane ili tečnosti, koju zatim treba odmah upotrebiti (videti odeljak 5.2).

Doziranje

Odrasle osobe, adolescenti i deca (telesne mase najmanje 25 kg):

Preporučena doza leka Lamivudin 150 SK je 300 mg dnevno. Ova doza se može primeniti bilo kao dva puta dnevno po 150 mg, ili kao 300 mg jednom dnevno (videti odeljak 4.4).

Deca (telesne mase manje od 25 kg):

Preporučuje se doziranje leka Lamivudin 150 SK u zavisnosti od telesne mase pacijenta.

Deca telesne mase od ≥20 kg do <25 kg: preporučena doza je 225 mg dnevno. Ova doza se može primeniti kao 75 mg (jedna polovina tablete od 150 mg) ujutru i 150 mg (jedna cela tableta od 150 mg) uveče, ili kao 225 mg (jedna tableta i jedna polovina tablete od 150 mg) jednom dnevno.

Deca telesne mase od 14 kg do <20 kg: preporučena doza je 150 mg dnevno. Ova doza se može primeniti kao 75 mg (jedna polovina tablete od 150 mg) dva puta dnevno, ili kao 150 mg (jedna cela tableta od 150 mg) jednom dnevno.

Deca starija od 3 meseca života: Pošto se kod ove populacije pacijenata tačna doza ne može postići tabletom od 300 mg bez podeone linije, preporučuje se upotreba Lamivudin 150 SK tablete od 150 mg sa podeonom linijom i praćenje odgovarajućih uputstava za doziranje.

Deca mlađa od 3 meseca života: Dostupni podaci su ograničeni i nisu dovoljni za davanje specifičnih preporuka za doziranje (videti odeljak 5.2).

Pacijenti koji prelaze sa režima doziranja dva puta dnevno na doziranje leka jednom dnevno, trebalo bi da primene preporučenu dnevnu dozu (kao što je prethodno opisano) približno 12 sati nakon uzimanja poslednje primenjene doze, i potom da nastavite sa preporučenom dnevnom dozom (kao što je prethodno opisano) na svaka 24 sata. Pri povratku na režim doziranja od dva puta dnevno, pacijenti bi trebalo da uzmu preporučenu dozu približno 24 sata nakon poslednje jednodnevne doze.

Posebne populacije

Stariji pacijenti: Nisu dostupni specifični podaci; međutim, savetuje se poseban oprez kod navedene starosne grupe, usled promena udruženih sa starošću, kao što su smanjenje bubrežne funkcije i promena hematoloških parametara.

Oštećenje funkcije bubrega: Koncentracije lamivudina su povećane kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega zbog smanjenog klirensa. Prema tome, kod pacijenata čiji je klirens kreatinina manji od 30 mL/min dozu bi trebalo prilagoditi primenom oralnog rastvora lamivudina (videti tabele).

Lek Lamivudin 150 SK u obliku oralnog rastvora nije registrovan u Republici Srbiji.

Preporuke u pogledu doziranja – Odrasle osobe, adolescenti i deca (telesne mase najmanje 25 kg):

Nema dostupnih podataka o primeni lamivudina kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega. Na osnovu pretpostavke da između klirensa kreatinina i klirensa lamivudina kod dece postoji korelacija koja je slična kao i kod odraslih, preporučuje se da se doziranje kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega smanji u skladu sa njihovim klirensom kreatinina u istoj srazmeri kao i kod odraslih. Oralni rastvor lamivudina može biti najprihvatljivija formulacija za postizanje preporučene doze održavanja kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega uzrasta od najmanje 3 meseca i telesne mase manje od 25 kg.

Preporuke u pogledu doziranja – deca uzrasta od najmanje 3 meseca i telesne mase manje od 25 kg:

Oštećenje funkcije jetre: Podaci dobijeni od pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije jetre pokazuju da hepatička disfunkcija ne utiče značajno na farmakokinetiku lamivudina. Na osnovu ovih podataka, nije potrebno podešavanje doze kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre, osim u slučaju da je isto praćeno oštećenjem funkcije bubrega.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Iako je pokazano da se usled efikasne supresije virusa antiretrovursnom terapijom značajno smanjuje rizik od prenošenja HIV infekcije seksualnim putem, rezidualni rizik se ne može sasvim isključiti. U skladu sa nacionalnim smernicama, treba preduzeti mere predostrožnosti u cilju sprečavanja prenošenja bolesti.

Primena leka Lamivudin 150 SK se ne preporučuje kao monoterapija.

Oštećenje funkcije bubrega: Kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega, poluvreme eliminacije lamivudina u plazmi je povećano zbog smanjenog klirensa, pa bi zbog toga trebalo prilagoditi dozu (videti odeljak 4.2).

Trostruka nukleozidna terapija: Postoje izveštaji o visokoj stopi virološkog neuspeha i nastanka rezistencije u ranom stadijumu kada je lamivudin kombinovan sa tenofovirdizoproksil fumaratom i abakavirom, kao i kod primene tenofovirdizoproksil fumarata i didanozina kod režima doziranja jednom dnevno.

Oportunističke infekcije: Kod pacijenata kod kojih se primenjuje lek Lamivudin 150 SK ili bilo koja druga antiretrovirusna terapija, mogu nastaviti da se javljaju oportunističke infekcije i druge komplikacije HIV infekcije, te je potrebno da pacijenti ostanu pod stalnim kliničkim nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju navedenih oboljenja udruženih sa HIV infekcijom.

Pankreatitis: Postoje retki izveštaji o slučajevima pankreatitisa. Međutim, nije jasno da li su navedeni slučajevi posledica primene antiretrovirusne terapije ili već prisutne HIV bolesti. Potrebno je odmah prekinuti terapiju lekom Lamivudin 150 SK ukoliko dođe do pojave kliničkih simptoma, znakova ili promena laboratorijskih vrednosti koji bi ukazivali na pojavu pankreatitisa.

Mitohondrijalna disfunkcija nakon izloženosti in utero: Nukleozidni i nukleotidni analozi mogu u različitom stepenu da utiču na funkciju mitohondrija, a taj uticaj je najizraženiji prilikom upotrebe stavudina, didanozina i zidovudina. Postoje izveštaji o mitohondrijalnoj disfunkciji kod HIV-negativne odojčadi izložene nukleozidnim analozima in utero i/ili postnatalno; ovi izveštaji su se prvenstveno odnosili na lečenje terapijskim režimima koji su uključivali zidovudin. Glavne neželjene reakcije koje su prijavljene su hematološki poremećaji (anemija, neutropenija) i metabolički poremećaji (hiperlaktatemija, hiperlipazemija). Navedeni događaji su često prolaznog karaktera. Retko su zabeleženi neurološki poremećaji koji se kasnije ispoljavaju (hipertonija, konvulzije, abnormalno ponašanje). Za sada nije poznato da li su ovakvi neurološki poremećaji prolaznog ili trajnog karaktera. Navedene nalaze treba uzeti u obzir kod svakog deteta izloženog in utero nukleozidnim i nukleotidnim analozima, a koje je imalo tešku kliničku sliku nepoznate etilogije, posebno neurološke nalaze. Navedeni nalazi nemaju uticaja na trenutne nacionalne preporuke o primeni antiretrovirusne terapije kod trudnica kako bi se sprečila vertikalna transmisija HIV infekcije.

Telesna masa i metabolički parametri: Tokom antiretrovirusne terapije može doći do povećanja telesne mase i povećane koncentracije lipida i koncentracije glukoze u krvi. Navedene promene mogu biti delimično povezane sa kontrolom same bolesti i stilom života. U određenim slučajevima može se dokazati uticaj primene leka na koncentraciju lipida. Međutim, ne postoje dokazi za uticaj primene leka na porast telesne mase. Za praćenje koncentracije lipida i glukoze u krvi date su preporuke u okviru utvrđenih smernica za terapiju HIV infekcije. Poremećaje metabolizma lipida bi trebalo lečiti u skladu sa kliničkim zahtevima.

Sindrom imunske reaktivacije: Kod pacijenata inficiranih HIV-om sa teškom imunodeficijencijom u vreme uvođenja kombinovane antiretrovirusne terapije (KART) može se javiti inflamatorna reakcija na asimptomatske ili rezidualne oportunističke patogene i izazvati ozbiljna klinička stanja ili pogoršanja simptoma. Navedene reakcije se najčešće uočavaju tokom prvih nekoliko nedelja ili meseci od započinjanja primene KART. Značajni primeri su retinitis izazvan citomegalovirusom, generalizovane i/ili fokalne infekcije izazvane mikobakterijama, kao i pneumonija izazvana Pneumocystis jiroveci (često se naziva i PCP). Potrebno je izvršiti procenu svih simptoma zapaljenja i po potrebi započeti terapiju. Takođe je prijavljena pojava autoimunskih poremećaja (kao što je Gravesova bolest i autoimunski hepatitis) u okviru imunske reaktivacije; međutim, prijavljeno vreme do pojave poremećaja je varijabilnije i navedeni događaji se mogu javiti mnogo meseci nakon započinjanja primene terapije.

Oboljenje jetre: Ukoliko se lamivudin istovremeno primenjuje u terapiji HIV i infekcije virusom hepatitisa B, dodatne informacije o primeni lamivudina u terapiji infekcije virusom hepatitisa B su dostupne u Sažetku karakteristika leka Lamivudin 100 SK.

Pacijenti sa hroničnim hepatitisom B ili C koji se leče kombinovanom antiretrovirusnom terapijom imaju povećani rizik od pojave teških i potencijalno fatalnih hepatičkih neželjenih događaja. U slučaju istovremene primene antiretrovirusne terapije hepatitisa B ili C potrebno je konsultovati odgovarajuće informacije o navedenim lekovima.

Ukoliko se prekine primena leka Lamivudin 150 SK kod pacijenata koji su istovremeno inficirani virusom hepatitisa B, preporučuje se periodično sprovođenje testova funkcije jetre i markera HBV replikacije, pošto prekid primene lamivudina može dovesti do akutne egzacerbacije hepatitisa (videti Sažetak karakteristika leka Lamivudin 100 SK).

Kod pacijenata sa prethodno postojećom disfunkcijom jetre, uključujući hronični aktivni hepatitis, javlja se povećana učestalost poremećaja funkcije jetre u toku primene kombinovane antiretrovirusne terapije i potrebno je pratiti njihovo stanje u skladu sa standardnom praksom. Ukoliko kod navedenih pacijenata postoji dokaz o pogoršanju oboljenja jetre, potrebno je razmotriti obustavljanje ili privremeni prekid primene terapije (videti odeljak 4.8).

Pedijatrijska populacija: U ispitivanju koje je sprovedeno na pedijatrijskim pacijentima (videti odeljak 5.1 ispitivanje ARROW), prijavljene su niže stope supresije virusa i češća rezistencija virusa kod dece koja su primala oralni rastvor lamivudina u poređenju sa decom koja su primala tablete. Kad god je to moguće, kod dece treba dati prednost primeni lamivudina u obliku tableta.

Osteonekroza: Iako se smatra da je etiologija multifaktorijalna (uključujući primenu kortikosteroida, konzumiranje alkohola, tešku imunosupresiju, veći indeks telesne mase), prijavljeni su slučajevi osteonekroze naročito kod pacijenata sa uznapredovalim HIV oboljenjem i/ili dugotrajnom izloženošću kombinovanoj antiretrovirusnoj terapiji (KART). Pacijente treba uputiti da potraže savet lekara u slučaju pojave bolova ili ukočenosti u zglobovima ili teškoće pri kretanju.

Interakcije sa drugim lekovima: Lek Lamivudin 150 SK ne treba primenjivati istovremeno sa bilo kojim drugim lekovima koji sadrže lamivudin ili emtricitabin (videti odeljak 4.5).

Ne preporučuje se istovremena primena lamivudina sa kladribinom (videti odeljak 4.5).

Ispitivanja interakcije sprovedena su samo kod odraslih osoba.

Verovatnoća pojave metaboličkih interakcija je mala zbog ograničenog metabolizma i vezivanja za proteine plazme i gotovo potpunog renalnog klirensa.

Primena trimetoprima/sulfametoksazola 160 mg/800 mg dovodi do povećanja ekspozicije lamivudinu od 40%, zbog trimetoprimske komponente; sulfametoksazolska komponenta nije stupala u interakciju. Međutim, osim kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, nije neophodno podešavanje doze lamivudina (videti odeljak 4.2). Lamivudin nema uticaja na farmakokinetiku trimetoprima ili sulfametoksazola. Ukoliko je njihova istovremena primena opravdana, pacijente bi trebalo kontrolisati klinički. Istovremenu primenu lamivudina sa velikim dozama kotrimoksazola u cilju lečenja pneumonije izazvane Pneumocystis jirovecii (PCP) i toksoplazmoze treba izbegavati.

Trebalo bi imati u vidu mogućnost nastanka interakcija sa drugim lekovima primenjenim istovremeno sa lamivudinom, naročito kada je glavni put njihove eliminacije aktivna bubrežna sekrecija putem transportnog sistema organskih katjona, kao što je na primer trimetoprim. Drugi lekovi (npr. ranitidin, cimetidin) eliminišu se samo delimično putem ovog mehanizma i nisu pokazali interakciju sa lamivudinom. Nukleozidni analozi (npr. didanozin) kao i zidovudin, ne eliminišu se putem ovog mehanizma, tako da nije verovatno postojanje interakcije sa lamivudinom.

Umereno povećanje Cmax (28%) zapaženo je kod zidovudina kada je primenjen istovremeno sa lamivudinom; međutim, ukupna izloženost (PIK) nije bila značajno promenjena. Zidovudin nema dejstva na farmakokinetiku lamivudina (videti odeljak 5.2).

Usled sličnosti, lek Lamivudin 150 SK ne treba primenjivati istovremeno sa ostalim analozima citidina, poput emtricitabina. Osim toga, lek Lamivudin 150 SK ne treba uzimati zajedno sa drugim lekovima koji sadrže lamivudin (videti odeljak 4.4).

U uslovima in vitro lamivudin inhibira intracelularnu fosforilaciju kladribina, što dovodi do potencijalnog rizika za gubitak efikasnosti kladribina u slučaju primene kombinovane terapije u kliničkim uslovima. Pojedini klinički nalazi takođe podržavaju moguću interakciju između lamivudina i kladribina. Zato se ne preporučuje istovremena primena lamivudina sa kladribinom (videti odeljak 4.4).

Metabolizam lamivudina ne uključuje CYP3A, te prema tome nije verovatno da će nastupiti interakcije sa lekovima koji se metabolišu pomoću ovog sistema (npr. inhibitori proteaze).

Istovremena primena rastvora sorbitola (3,2 g; 10,2 g; 13,4 g sa pojedinačnom dozom lamivudina od 300 mg u obliku oralnog rastvora dovodi do dozno-zavisnog smanjenja izloženosti lamivudinu od 14%, 32% i 36% u izloženosti lamivudinu (PIK) i smanjenja Cmax lamivudina od 28%, 52% i 55% kod odraslih. Kad je moguće, treba izbegavati hroničnu istovremenu primenu leka Lamivudin 150 SK sa lekovima koji sadrže sorbitol ili druge osmotski aktivne polialkohole ili monosaharidne alkohole (npr. ksilitol, manitol, laktitol, maltitol). U slučajevima kada se navedena hronična istovremena primena ne može izbeći, potrebno je uzeti u obzir češće praćenje opterećenja virusom HIV-1.

Trudnoća

Kao opšte pravilo, prilikom donošenja odluke o primeni antiretrovirusnih lekova za lečenje HIV infekcije kod trudnica a time i za smanjenje rizika od vertikalnog prenosa HIV infekcije na novorođenče, potrebno je uzeti u obzir podatke dobijene tokom ispitivanja na životinjama kao i kliničko iskustvo primene leka kod trudnica. Ispitivanja na životinjama sa lamivudinom pokazuju povećanje smrti u ranoj embrionskoj fazi kod kunića, ali ne i kod pacova (videti odeljak 5.3). Pokazano je da lamivudin prolazi kroz placentu kod ljudi.

Više od 1000 ishoda nakon izloženosti u prvom trimestru trudnoće i više od 1000 ishoda nakon izloženosti u drugom i trećem trimestru trudnoće ne ukazuju na malformativnu i feto/neonatalnu toksičnost. Lek Lamivudin 150 SK se može primenjivati tokom trudnoće samo ako je klinički potrebno. Na osnovu navedenih podataka, malo je verovatan rizik od malformacija kod ljudi.

Kod pacijentkinja koje imaju istovremeno prisutnu infekciju virusom hepatitisa, koje su lečene lamivudinom i kod kojih naknadno dođe do trudnoće, potrebno je razmotriti mogućnost recidiva hepatitisa po prestanku terapije lamivudinom.

Mitohondrijalna disfunkcija:

Za nukleozidne i nukleotidne analoge je pokazano da i u in vitro i in vivo uslovima uzrokuju oštećenje mitohondrija različitog stepena. Postoje prijavljeni slučajevi mitohondrijalne disfunkcije kod odojčadi koja su bila izložena nukleozidnim analozima in utero i/ili postnatalno (videti odeljak 4.4).

Dojenje

Lamivudin se posle oralne primene izlučuje u majčino mleko u koncentracijama koje su slične onim u serumu. Na osnovu više od 200 parova majka/dete lečenih u terapiji HIV infekcije, koncentracije lamivudina u serumu odojčadi čije su majke primale terapiju za lečenje HIV infekcije su veoma niske (<4% koncentracija u serumu kod majki) i progresivno do nemerljivih vrednosti kada odojče navrši 24 nedelje. Nema dostupnih podataka o bezbednosti lamivudina kada se primenjuje bebama mlađim od 3 meseca. Preporučuje se da majke inficirane HIV-om ni u kom slučaju ne doje svoju decu, kako bi se sprečila transmisija HIV infekcije.

Plodnost

Ispitivanja na životinjama su pokazala da lamivudin nema uticaja na plodnost (videti odeljak 5.3).

Nisu rađene studije uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Zabeležene su sledeće neželjene reakcije u toku terapije HIV infekcije lekom Lamivudin 150 SK.

Neželjene reakcije za koje se smatra da su bar moguće povezane sa primenom terapije navedene su po telesnim sistemima, klasama organa i apsolutnoj učestalosti. Učestalosti su definisane kao veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do 1/1000), veoma retko (<1/10000). U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućoj ozbiljnosti.

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Povremeno: neutropenija i anemija (i jedna i druga ponekada teške), trombocitopenija

Veoma retko: čista aplazija crvenih krvnih zrnaca

Poremećaji metabolizma i ishrane

Veoma retko: laktatna acidoza

Poremećaji nervnog sistema

Često: glavobolja, nesanica

Veoma retko: periferna neutropatija (ili parestezija)

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Često: kašalj, nazalni simptomi

Gastrointestinalni poremećaji

Često: mučnina, povraćanje, abdominalni bol ili grčevi, dijareja

Retko: pankreatitis, povećanje vrednosti serumske amilaze

Hepatobilijarni poremećaji

Povremeno: prolazni porast vrednosti enzima jetre (AST, ALT)

Retko: hepatitis

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Često: osip, alopecija

Retko: angioedem

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Često: artralgija, mišićni poremećaji

Retko: rabdomioliza

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često: zamor, malaksalost, povišena telesna temperatura

Tokom antriretrovirusne terapije može doći do povećanja telesne mase kao i koncentracija lipida i glukoze u krvi (videti odeljak 4.4).

Kod HIV inficiranih pacijenata sa teškom imunodeficijencijom u vreme otpočinjanja kombinovane antiretrovirusne terapije (KART), može doći do manifestovanja inflamatorne reakcije na asimptomatske ili rezidualne oportunističke infekcije. Takođe je prijavljena pojava autoimunskih poremećaja (kao što je Gravesova bolest i autoimunski hepatitis) u okviru imunske reaktivacije; međutim, prijavljeno vreme do pojave poremećaja je varijabilnije i navedeni događaji se mogu javiti mnogo meseci po započinjanju terapije (videti odeljak 4.4).

Postoje prijavljeni slučajevi osteonekroze, naročito kod pacijenata sa opšte prihvaćenim faktorima rizika, uznapredovalom HIV bolešću ili dugotrajnom izloženošću kombinovanoj antiretrovirusnoj terapiji (KART). Učestalost ove manifestacije nije poznata (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

U ispitivanju ARROW (COL105677) učestvovalo je 1206 pedijatrijskih pacijenata inficiranih HIV-om uzrasta od 3 meseca do 17 godina, od kojih je njih 669 bilo na terapiji abakavirom i lamivudinom ili jednom ili dva puta dnevno (videti odeljak 5.1). Nisu uočeni dodatni bezbednosni problemi kod pedijatrijskih pacijenata koji su bili na jednom od ova dva režima doziranja u poređenju sa populacijom odraslih..

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Primena lamivudina u veoma velikim dozama u okviru akutnih ispitivanja na životinjama nije imala za posledicu bilo kakvu toksičnost za organe. Dostupni su ograničeni podaci u pogledu posledica akutnog uzimanja prekomerne doze kod ljudi. Nije bilo smrtnih ishoda, a pacijenti su se oporavili. Posle takvog predoziranja nisu identifikovani bilo kakvi specifični simptomi ili znaci.

Ukoliko dođe do predoziranja, pacijenta bi trebalo kontrolisati i, ukoliko je potrebno, primeniti standardnu simptomatsku terapiju. Pošto se lamivudin može dijalizirati, kontinuirana hemodijaliza se može primeniti u lečenju predoziranja, iako nisu sprovedena ispitivanja.

Farmakoterapijska grupa: antivirusni lekovi za sistemsku primenu, nukleozidni i nukleotidni inhibitori reverzne transkriptaze

ATC šifra: J05AF05 Mehanizam dejstva

Lamivudin je nukleozidni analog koji ispoljava aktivnost protiv virusa humane imunodeficijencije (HIV) i virusa hepatitisa B (HBV). Metaboliše se intracelularno do aktivnog metabolita, lamivudin 5’-trifosfata. Glavni mehanizam njegovog dejstva je prekidanje lanca rezervne transkripcije virusa. Trifosfat selektivno inhibira dejstvo na replikaciju HIV-1 i HIV-2 in vitro; lamivudin je takođe aktivan protiv kliničkih izolata HIV virusa otpornih na zidovudin. Nisu zapažena antagonistička dejstva in vitro pri primeni lamivudin sa drugim antiretrovirusnim lekovima (testirani agensi: abakavir, didanozin, nevirapin i zidovudin).

Rezistencija

Rezistencija HIV-1 virusa na lamivudin obuhvata nastanak izmene aminokiseline M184V blizu aktivnog mesta reverzne transkriptaze (RT) virusa. Navedena varijabilnost se javlja kako u in vitro uslovima tako i kod pacijenata inficiranih HIV-1 virusom koji su lečeni antiretrovirusnom terapijom koja uključuje lamivudin. Mutanti M184V pokazuju značajno smanjenu osetljivost na lamivudin i smanjeni potencijal za replikaciju virusa u in vitro uslovima. Studije u in vitro uslovima ukazuju da izolati virusa rezistentni na zidovudin mogu da postanu senzitivni na zidovudin ukoliko istovremeno steknu rezistenciju na lamivudin. Međutim, klinički značaj ovih nalaza ostaje nedovoljno definisan.

Podaci dobijeni u in vitro uslovima ukazuju da nastavak primene lamivudina u okviru antiretrovirusnog terapijskog režima,uprkos razvoju M184V mutacije, može dovesti do rezidualne antiretrovirusne aktivnosti (verovatno usled smanjenja virusne varijabilnosti). Nije utvrđen klinički značaj navedenih saznanja. Svakako, dostupni klinički podaci su veoma ograničeni i onemogućavaju donošenje pouzdanih zaključaka u praksi. U svakom slučaju, uvek bi trebalo dati prednost započinjanju terapije osetljivim nukleozidnim inhibitorima reverzne transkriptaze (NRTI) u odnosu na održavanje terapije lamivudinom. Zato, održavanje terapije lamivudinom uprkos pojavi mutacije M184V treba razmotriti samo u okolnostima kada drugi aktivni NRTI nisu dostupni.

Unakrsna rezistencija koju prenosi M184V RT ograničena je na klasu antiretrovirusnih nukleozidnih inhibitora. Zidovudin i stavudin zadržavaju antiretrovirusno dejstvo protiv HIV-1 virusa rezistentnog na lamivudin. Abakavir zadržava antiretrovirusno dejstvo protiv HIV-1 virusa rezistentnog na lamivudin koji ima samo mutaciju M184V. Virus sa M184V RT mutacijom pokazuje <4 puta smanjenje osetljivosti na didanozin; klinički značaj ovih nalaza je nepoznat. Ispitivanje osetljivosti u in vitro uslovima nije standardizovano i rezultati mogu varirati u zavisnosti od metodoloških činjenica.

Lamivudin pokazuje nisku citotoksičnost za limfocite periferne krvi, za diferencirane limfocite i monocitno- makrofagnu lozu, kao i za čitav niz progenitorskih ćelija koštane srži in vitro.

Klinička efikasnost i bezbednost

U okviru kliničkih ispitivanja je utvrđeno da lamivudin u kombinaciji sa zidovudinom smanjuje broj virusa HIV-1 i povećava broj CD4 ćelija. Rezultati kliničkih ispitivanja pokazuju da lamivudin u kombinaciji sa zidovudinom dovodi do značajnog smanjenja rizika od napredovanja bolesti i smrtnosti.

Dokazano je u kliničkim ispitivanjima da lamivudin u kombinaciji sa zidovudinom odlaže pojavu izolata rezistentnih na zidovudin kod osoba kod kojih nije prethodno primenjivana antiretrovirusna terapija.

Lamivudin ima široku primenu kao komponenta kombinovane antiretrovirusne terapije sa drugim antiretrovirusnim lekovima iste klase (NRTI) ili iz različitih klasa (inhibitori proteaze, nenukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze).

U kliničkim ispitivanjima kod pedijatrijskih pacijenata koji su primali lamivudin zajedno sa drugim antiretrovirusnim lekovima (abakavir, nevirapin/efavirenz ili zidovudin) pokazali su da je profil rezistencije primećen kod pedijatrijskih pacijenata sličan onom koji je zabeležen kod odraslih, u smislu otkrivene genotipske supstitucije i njihove relativne učestalosti.

Kod dece koja su tokom kliničkih ispitivanja primala oralni rastvor lamivudina istovremeno sa drugim antiretrovirusnim lekovima u obliku oralnog rastvora, rezistencija virusa se javila češće nego kod dece koja su primala tablete (videti opis kliničkog iskustva kod pedijatrijske populacije (kliničko ispitivanje ARROW) i odeljak 5.2).

Pokazalo se da je antiretrovirusna terapija sa više lekova koja sadrži lamivudin efektivna kod pacijenata kojima prethodno nije primenjivana antiretrovirusna terapija, kao i kod pacijenata kod kojih su izolovani virusi sa mutacijom M184V.

Odnos između osetljivosti HIV virusa na lamivudin u in vitro uslovima i kliničkog odgovora na terapiju koja sadrži lamivudin i dalje je u fazi ispitivanja.

Pokazalo se da je lamivudin u dozi od 100 mg jednom dnevno efektivan u lečenju odraslih pacijenata sa hroničnom HBV infekcijom (za detaljne informacije o kliničkim ispitivanjima videti Sažetak karakteristika leka Lamivudin 100 SK). Međutim, pokazalo se da je za terapiju HIV infekcije efikasna samo doza lamivudina od 300 mg dnevno (u kombinaciji sa drugim antiretrovirusnim lekovima).

Lamivudin nije posebno ispitan kod pacijenata inficiranih HIV virusom koji su istovremeno inficirani virusom hepatitisa B.

Doziranje jednom dnevno (300 mg jednom dnevno): jedno kliničko ispitivanje je pokazalo da režim doziranja lamivudina jednom dnevno nije inferioran u odnosu na režim primene leka dva puta dnevno. Ovi rezultati dobijeni su u populaciji koja nije bila lečena antiretrovirusnim lekovima, i koja se u prvom redu sastojala od asimptomatskih pacijenata inficiranih HIV-om (CDC stadijum A).

Pedijatrijska populacija:

Poređenje primene abakavira i lamivudina pod režimom doziranja jednom dnevno u odnosu na režim doziranja dva puta dnevno je sprovedena randomizovanim, multicentričnim, kontrolisanim kliničkim ispitivanjem pedijatrijskih pacijenata inficiranih HIV-om. U kliničkom ispitivanju ARROW (COL105677) učestvovalo je 1206 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 3 meseca do 17 godina, kojima su se lekovi dozirali u skladu sa preporukama za doziranje prema telesnoj masi, objavljenim u smernicama za lečenje Svetske zdravstvene organizacije (Antiretrovirusna terapija HIV infekcije kod odojčadi i dece, 2006). Nakon 36 nedelja lečenja režimom koji je uključivao abakavir i lamivudin dva puta dnevno, 669 ispitanika podobnih za dalje ispitivanje bilo je randomizovano ili za nastavak lečenja uz doziranje dva puta dnevno ili za prelazak na lečenje abakavirom i lamivudinom jednom dnevno tokom najmanje 96 nedelja.. Važno je napomenuti da nisu dostupni klinički podaci za decu mlađu od godinu dana. Rezultati su prikazani u tabeli u nastavku:

Virološki odgovor zasnovan na manje od 80 kopija/mL HIV-1 RNK u plazmi u 48. nedelji i 96. nedelji nakon randomizacije za primenu abakavira + lamivudina jednom dnevno u odnosu na primenu dva puta dnevno u kliničkom ispitivanju ARROW (rezultati analize)

U farmakokinetičkoj studiji (PENTA 15), četiri pacijenata mlađa od 12 meseci sa kontrolisanim brojem virusnih kopija je prevedeno sa uzimanja oralnog rastvora abakavira i lamivudina dva puta dnevno na režim doziranja jednom dnevno. Tri ispitanika su imala nemerljiv broj virusnih kopija a jedan ispitanik je imao 900 kopija/mL HIV-RNK u plazmi u 48. nedelji. Kod ovih pacijenata nisu uočeni nikakvi bezbednosni problemi. Grupa koja je primala abakavir i lamivudin u režimu doziranja od jednom dnevno nije pokazala inferiornost u odnosu na grupu pod režimom doziranja od dva puta dnevno prema unapred određenoj granici neinferiornosti od -12%, kao primarni ishod <80 kopija/mL u 48. nedelji kao i u 96. nedelji (sekundarni ishod) i i za sve ostale ispitivane granične vrednosti (<200 kopija/mL, <400 kopija/mL, <1000 kopija/mL), čiji su se svi rezultati nalazili u okviru pomenute granice neinferiornosti. Analize podgrupa u kojima se ispitivala heterogenost doziranja jednom dnevno u odnosu na doziranje dva puta dnevno, nisu pokazale značajan uticaj pola, uzrasta ni broja virusnih kopija pri randomizaciji. Zaključci su doneseni na osnovu neinferiornosti nezavisno od metoda analize.

U vreme randomizacije za primenu leka jednom odnosno dva puta dnevno (0. nedelja), pacijenti koji su primali farmaceutski oblik tablete imali su višu stopu supresije virusnog opterećenja od pacijenata koji su u bilo kom trenutku primali bilo koji farmaceutski oblik rastvora. Ove razlike su zapažene u svakoj pojedinoj ispitivanoj starosnoj grupi. Ta razlika u stopama supresije između tableta i rastvora održala se sve do 96. nedelje pri doziranju jednom dnevno.

Proporcija pacijenata sa manje od 80 kopija/mL HIV-1 RNK u plazmi pri randomizaciji za doziranje abakavira + lamivudi jednom dnevno u odnosu na dva puta dnevno u kliničkom ispitivanju ARROW: analiza podgrupa prema farmaceutskom obliku

Analize genotipske rezistencije su izvedene na uzorcima sa više od 1000 kopija/mL HIV-1 RNK u plazmi.. Otkriveno je više slučajeva rezistencije među pacijentima koji su primali oralni rastvor lamivudina u kombinaciji sa drugim antiretrovirusnim lekovima u obliku rastvora u odnosu na one koji su primali slične doze u obliku tableta. To je u skladu sa nižim stopama virusne supresije koja je primećena kod ovih pacijenata.

Resorpcija

Lamivudin se dobro resorbuje iz gastrointestinalnog trakta, a bioraspoloživost oralno primenjenog lamivudina kod odraslih osoba obično iznosi između 80 i 85%. Posle oralne primene, srednje vreme (tmax) do postizanja maksimalnih koncentracija u serumu (Cmax) iznosi oko jedan čas. Na osnovu podataka dobijenih iz ispitivanja zdravih dobrovoljaca, pri terapijskoj dozi od 150 mg dva puta dnevno, srednje vrednosti (CV) Cmax i Cmin lamivudina u plazmi u stanju ravnoteže je 1,2 mikrograma/mL (24%), odnosno 0,09 mikrogram/mL (27%). Srednja vrednost (CV) PIK u okviru intervala doza od 12 časova je 4,7 mikrogram·h/mL (18%). Pri terapijskoj dozi od 300 mg jednom dnevno, srednje vrednosti (CV) Cmax i Cmin i 24h PIK u stanju ravnoteže je 2,0 mikrogram/mL (26%), 0,04 mikrogram/mL (34%), odnosno 8,9

mikrogram·h/mL (21%).

Tableta od 150 mg je bioekvivalentna, a doza proporcionalna tableti od 300 mg u pogledu vrednosti PIK∞, Cmax i tmax. Primena Lamivudin 150 SK film tableta je bioekvivalentna oralnom rastvoru lamivudina u pogledu PIK∞ i Cmax kod odraslih. Razlike u resorpciji su primećene između odraslih osoba i pedijatrijskih pacijenata (videti „Posebne populacije“).

Istovremeno uzimanje lamivudina sa hranom ima za posledicu odloženo tmax i nižu Cmax (smanjenje od 47%). Međutim, obim resorpcije lamivudina (na osnovu vrednosti PIK) nije izmenjen.

Ne očekuje se da će primena smrvljenih tableta sa malom količinom polučvrste hrane ili tečnosti uticati na farmaceutski kvalitet i samim tim se ne očekuje da će izmeniti kliničko dejstvo. Navedeni zaključak se zasniva na fizičko-hemijskim i farmakokinetičkim podacima, pretpostavljajući da pacijent smrvi tabletu i zatim odmah i u celosti unese sadržaj tablete.

Istovremena primena zidovudina ima za posledicu povećanje ekspozicije zidovudinu od 13% kao i povećanje u pogledu maksimalnih koncentracija u plazmi od 28%. Ova pojava se ne smatra značajnom u pogledu bezbednosti pacijenta te, prema tome, prilagođavanja doze nisu potrebna.

Distribucija

Na osnovu studija sa intravenskom primenom, srednji volumen distribucije iznosi 1,3 L/kg. Zabeleženo poluvreme eliminacije je 5 do 7 časova. Srednji sistemski klirens lamivudina je približno 0,32 L/h/kg, uz pretežno bubrežni klirens (>70%) putem transportnog sistema organskih katjona.

Lamivudin ispoljava linearnu farmakokinetiku u okviru terapijskog intervala i karakteriše se ograničenim vezivanjem za glavni protein plazme, albumin (<16% - 36% za serumski albumin u ispitivanjima in vitro).

Ograničeni podaci pokazuju da lamivudin prolazi u centralni nervni sistem (CNS) i dospeva do cerebrospinalne tečnosti (CSF). Srednji odnos koncentracija lamivudina u CSF/serumu 2-4 sata nakon oralne primene iznosio je približno 0,12. Nije poznat stvarni obim prolaska lamivudina u CNS i njegova veza sa kliničkom efikasnošću.

Biotransformacija

Aktivni metabolit, intracelularni lamivudin trifosfat, karakteriše se produženim terminalnim poluvremenom eliminacije u ćeliji (16 do 19 sati), u poređenju poluvremenom eliminacije lamivudina u plazmi (5 do 7 sati). Kod 60 zdravih odraslih dobrovoljaca, pokazano je da je lamivudin primenjen 300 mg jednom dnevno farmakokinetički ekvivalentan pri stanju ravnotežne sa lamivudinom primenjenim u dozi od 150 mg dva puta dnevno, u pogledu PIK24 i Cmax intracelularnog trifosfata.

Lamivudin se pretežno eliminiše u neizmenjenom obliku preko bubrega. Verovatnoća za javljanje metaboličke interakcije lekova sa lamivudinom je niska zbog malog obima hepatičkog metabolizma (5-10%) i niskog stepena vezivanja za proteine plazme.

Eliminacija

Ispitivanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega pokazuju da je eliminacija lamivudina pogođena disfunkcijom bubrega. Šema preporučenog doziranja kod pacijenata sa klirensom kreatinina ispod 50 mL/min prikazana je u odeljku o doziranju (videti odeljak 4.2).

Interakcija sa trimetoprimom, sastavnom komponentom kotrimoksazola, kod primene terapijskih doza, prouzrokuje povećanje izloženosti lamivudinu od 40%. Ovo ne iziskuje prilagođavanje doza, izuzev ako pacijent nema pri tome i oštećenu funkciju bubrega (videti odeljke 4.5 i 4.2). Primenu kotrimoksazola sa lamivudinom kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega bi trebalo pažljivo proceniti.

Posebne populacije

Deca: apsolutna biološka raspoloživost (približno 58-66%) je bila smanjena kod pedijatrijskih pacijenata mlađih od 12 godina života. Kod dece, primena tableta je dovodila do viših vrednosti PIK□ i Cmax lamivudina u plazmi u poređenju sa primenom oralnog rastvora, datog zajedno sa rastvorima drugih antiretrovirusnih lekova. Kod dece koja su primenjivala oralni rastvor lamivudina prema preporučenom režimu doziranja, izloženost lamivudinu u plazmi bila je u rasponu vrednosti kao i kod odraslih osoba. Kod dece koja su primenjivala lamivudin u vidu tableta za oralnu primenu prema preporučenom režimu doziranja izloženost lamivudinu u plazmi je bila veća nego kod dece koja su primenjivala oralni rastvor lamivudina usled velikih doza mg/kg koje se primenjuju putem tableta kao i veće bioraspoloživosti tablete (videti odeljak 4.2). Pedijatrijska farmakokinetička ispitivanja oralnog rastvora i tableta pokazala su da doziranje jednom dnevno obezbeđuje ekvivalentnu vrednost PIK0-24 kao kod doziranja dva puta dnevno (ukupna dnevna doza je ista).

Postoji ograničena količina farmakokinetičkih podataka za pacijente mlađe od tri meseca starosti. Kod novorođenčadi uzrasta od nedelju dana, oralni klirens lamivudina bio je smanjen u poređenju sa pedijatrijskim pacijentima i verovatno je da je posledica nezrele bubrežne funkcije i promenljive resorpcije. Prema tome, da bi se ostvarila slična ekspozicija kod odraslih i u pedijatrijskoj populaciji, preporučena doza kod novorođenčadi iznosi 4 mg/kg/dnevno. Procene glomerularne filtracije ukazuju da bi za ostvarivanje

slične ekspozicije kod odraslih osoba i pedijatrijskih pacijenata trebalo da preporučena doza za decu uzrasta od šest nedelja i stariju bude 8 mg/kg/dnevno.

Farmakokinetički podaci su dobijeni iz 3 farmakokinetička klinička ispitivanja (PENTA 13, PENTA 15 i ARROW PK podstudija) i uključuju decu mlađu od 12 godina. Podaci su prikazani u sledećoj tabeli:

Sažetak vrednosti PIK(0-24) (mikrogram·h/mL) lamivudina u plazmi u stanju ravnoteže i statističko poređenje režima doziranja pri oralnoj primeni jednom dnevno, u odnosu na dva puta dnevno u svim kliničkim ispitivanjima

U kliničkom ispitivanju PENTA 15 geometrijske srednje vrednosti PIK0-24 (95% CI) lamivudina u plazmi kod četiri pacijenta mlađa od 12 meseci života koja su prevedeni sa režima doziranja od dva puta dnevno na jednom dnevno (videti odeljak 5.1) su 10,31 (6,26; 17,0) mikrogram·h/mL pod režimom doziranja jednom dnevno i 9,24 (4,66, 18,3) mikrogram·h/mL pod režimom doziranja dva puta dnevno.

Farmakokinetika u trudnoći: Nakon oralne primene, farmakokinetika lamivudina bila je slična farmakokinetici kod žena koje nisu bile trudne.

Primena lamivudina u velikim dozama u okviru ispitivanja toksičnosti na životinjama nije bila udružena sa značajnom toksičnošću po organe. Kod primene najvećih doza, uočena su minorna dejstva u pogledu indikatora funkcije jetre i bubrega, zajedno sa povremenim smanjenjem težine jetre. Zapažena klinički značajna dejstva bila su smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca i neutropenija.

U bakterijskim testovima lamivudin nije bio mutagen ali, kao i mnogi nukleozidni analozi, ispoljavao je aktivnost u okviru in vitro citogenetskog testa kao i kod testa mišjeg limfoma. Lamivudin nije bio genotoksičan in vivo pri dozama koje su ostvarivale koncentracije leka u plazmi 40-50 puta veće od predviđenih kliničkih koncentracija u plazmi. Kako in vitro mutagena aktivnost lamivudina nije mogla biti potvrđena u testiranju in vivo, zaključuje se da lamivudin ne bi trebalo da predstavlja genotoksičan rizik za pacijente koji se podvrgavaju terapiji.

U jednom ispitivanju transplacentarne genotoksičnosti, sprovedenom na majmunima, upoređena je primena samo zidovudina sa primenom kombinacije zidovudina i lamivudina pri ekspozicijama koje su bile ekvivalentne onima kod ljudi. Ova studija je pokazala da su fetusi izloženi in utero kombinaciji lekova pretrpeli veći stepen inkorporacije nukleozidnih analoga u DNK, što je uočeno u brojnim organima fetusa, a

takođe je demonstriran i veći obim skraćenja telomera u odnosu na jedinke koje su bile izložene samo dejstvu zidovudina. Klinički značaj ovih nalaza je nepoznat.

Rezultati dugoročnih ispitivanja karcinogenosti kod pacova i miševa nisu pokazali bilo kakav karcinogeni potencijal značajan za ljude.

Ispitivanje plodnosti kod pacova je pokazalo da lamivudin ne utiče na plodnost mužjaka ili ženki.

Jezgro tablete:

Izomalt (E953); Krospovidon A; Magnezijum-stearat (E572).

Film obloga tablete:

Opadry White YS-1-7003, sastav:

Hipromeloza (E464); Titan-dioksid (E171); Makrogol/PEG 400;

Polisorbat 80 (E433).

Nije primenljivo.

3 godine.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje leka je blister (Alu/PVC-Alu-OPA) koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 6 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 60 film tableta) i Uputstvo za lek.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Lamivudin 150 SK se primenjuje kod lečenja HIV infekcije (virus humane imunodeficijencije) kod odraslih osoba i dece.

Lek Lamivudin 150 SK sadrži aktivnu supstancu lamivudin. On pripada grupi antiretrovirusnih lekova koji se nazivaju nukleozidni analozi inhibitora reverzne transkriptaze (NRTI).

Lek Lamivudin 150 SK ne dovodi do potpunog izlečenja od HIV infekcije, već smanjuje količinu virusa u Vašem organizmu i održava je na niskim vrednostima. Ovaj lek takođe povećava broj CD4 ćelija u Vašoj krvi. CD4 ćelije predstavljaju tip belih krvnih ćelija koje su važne u odbrani Vašeg organizma od infekcija.

Odgovor na primenu terapije lekom Lamivudin 150 SK nije isti kod svake osobe. Vaš lekar će pratiti efikasnost Vaše terapije.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na lamivudin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Proverite sa Vašim lekarom ukoliko smatrate da se navedeno odnosi na Vas.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Lamivudin 150 SK.

Pojedine osobe koje uzimaju lek Lamivudin 150 SK ili drugu kombinovanu terapiju za lečenje HIV infekcije se nalaze pod povećanim rizikom od pojave ozbiljnih neželjenih dejstava. Potrebno je da imate u vidu dodatne rizike:

• ukoliko ste ikada imali oboljenje jetre, uključujući hepatitis B ili C (ukoliko imate infekciju hepatitisom B, ne prekidajte sa primenom leka Lamivudin 150 SK bez saveta Vašeg lekara, jer može doći do ponovnog javljanja hepatitisa),
• ukoliko imate izrazito povećanu telesnu masu (posebno ukoliko ste žena),
• ukoliko Vi ili Vaše dete ima problema sa bubrezima, moguće je da će lekar promeniti dozu. Razgovarajte sa svojim lekarom ukoliko smatrate da se nešto od navedenog odnosi na Vas. Mogu Vam biti potrebni dodatni pregledi, uključujući analize krvi, dok primenjujete ovaj lek. Videti odeljak 4 za više informacija.

Pratite pojavu važnih simptoma

Kod pojedinih osoba koje upotrebljavaju lekove za lečenje HIV infekcije dolazi do razvoja drugih stanja, koja mogu biti ozbiljnog karaktera. Potrebno je da budete obavešteni o važnim znacima i simptomima, čiju pojavu je potrebno da pratite tokom upotrebe leka Lamivudin 150 SK.

Pročitajte informacije u odeljku „Ostala moguća neželjena dejstva primene kombinovane terapije protiv HIV infekcije“ u odeljku 4 ovog uputstva.

Zaštitite druge ljude

HIV infekcija se prenosi seksualnim kontaktom sa osobom koja ima infekciju ili putem inficirane krvi (na primer, korišćenjem zajedničke injekcione igle). Dok uzimate ovaj lek i dalje možete da prenesete HIV infekciju na druge ljude, ali je rizik smanjen korišćenjem efikasne antiretrovirusne terapije.

Posavetujte se sa Vašim lekarom o neophodnim merama opreza kako biste sprečili prenos infekcije na druge osobe.

Drugi lekovi i lek Lamivudin 150 SK

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući biljne lekove ili druge lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Ne zaboravite da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko počnete sa primenom novog leka tokom primene leka Lamivudin 150 SK.

Navedene lekove ne bi trebalo primenjivati istovremeno sa lekom Lamivudin 150 SK:

• lekovi koji sadrže sorbitol (obično u obliku rastvora) i druge šećerne alkohole (kao što su ksilitol, manitol, laktitol ili maltitol), ako se uzimaju redovno;
• druge lekove koji sadrže lamivudin (koji se primenjuju za lečenje HIV infekcije ili infekcije hepatitisom B);
• emtricitabin (koji se primenjuje za lečenje HIV infekcije);
• velike doze kotrimoksazola, antibiotika;
• kladribin (koji se primenjuje u lečenju leukemije vlasastih ćelija).

Obavestite Vašeg lekara ukoliko upotrebljavate neki od navedenih lekova.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Lamivudin 150 SK i slični lekovi mogu prouzrokovati pojavu neželjenih dejstava kod ploda. Ukoliko ostanete trudni tokom primene leka Lamivudin 150 SK, Vaš lekar može tražiti regularne analize krvi i druge dijagnostičke testove kako bi pratio razvoj Vašeg deteta. Kod dece čije su majke u toku trudnoće upotrebljavale nukleozidne inhibitore reverzne transkriptaze (NRTI, lekovi poput leka Lamivudin 150 SK), korist za zaštitu od HIV infekcije prevazilazi rizik od neželjenih dejstava lekova.

Dojenje

Žene inficirane HIV virusom ne treba da doje svoju decu, zato što se HIV infekcija može preneti na dete putem majčinog mleka.

Manja količina sastojaka leka Lamivudin 150 SK takođe može dospeti u majčino mleko. Ukoliko dojite, ili razmišljate o dojenju:

odmah se posavetujte sa Vašim lekarom. Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Malo je verovatno da lek Lamivudin 150 SK utiče na Vašu sposobnost prilikom upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Progutajte Lamivudin 150 SK film tablete, sa malo vode. Lek Lamivudin 150 SK se može uzimati uz hranu ili nezavisno od nje.

Ukoliko niste u mogućnosti da progutate cele tablete, možete ih usitniti i pomešati sa malom količinom hrane ili vode, i odmah zatim uzeti celokupnu dozu.

Ostanite u stalnom kontaktu sa Vašim lekarom

Lek Lamivudin 150 SK pomaže u ostvarivanju kontrole nad Vašim zdravstvenim stanjem. Potrebno je da nastavite sa svakodnevnom primenom, u cilju sprečavanja pogoršanja Vaše bolesti. Moguće je da će i dalje dolaziti do razvoja drugih infekcija i oboljenja udruženih sa HIV infekcijom.

Ostanite u kontaktu sa Vašim lekarom i ne prekidajte sa primenom leka Lamivudin 150 SK bez saveta Vašeg lekara.

Doziranje

Odrasli, adolescenti i deca telesne mase najmanje 25 kg:

Uobičajena doza leka Lamivudin 150 SK je 300 mg dnevno. Ovo se može postići uzimanjem ili jedne tablete od 150 mg dva puta dnevno (uz približan interval od 12 časova između doza), ili dve tablete od 150 mg jednom dnevno, po savetu Vašeg lekara.

Deca telesne mase preko 20 kg i manje od 25 kg:

Uobičajena doza leka Lamivudin 150 SK je 225 mg dnevno. Ovo se može postići uzimanjem ili 75 mg (jedna polovina tablete od 150 mg) ujutru i 150 mg (jedna cela tableta) uveče, ili uzimanjem 225 mg (jedna cela i jedna polovine tablete od 150 mg) jednom dnevno, po savetu Vašeg lekara.

Deca telesne mase preko 14 kg i manje od 20 kg

Uobičajena doza leka Lamivudin 150 SK je 150 mg dnevno. Ovo se može postići uzimanjem ili 75 mg (jedna polovina tablete od 150 mg) dva puta dnevno (uz približan interval od 12 časova između doza), ili uzimanjem 150 mg (jedna cela tableta) jednom dnevno, po savetu Vašeg lekara.

Oralni rastvor je dostupan za primenu kod dece starije od 3 meseca života, ili za osobe kojima je potrebna manja doza od uobičajene, ili koje nisu u mogućnosti da progutaju tablete.

Lek Lamivudin 150 SK u obliku oralnog rastvora nije registrovan u Republici Srbiji.

Ukoliko Vi ili Vaše dete imate problema sa bubrezima, moguće je da će lekar promeniti dozu.

Posavetujte se sa Vašim lekarom ukoliko se navedeno odnosi na Vas ili Vaše dete.

Ako ste uzeli više leka Lamivudin 150 SK nego što treba

Malo je verovatno da će slučajno uzimanje suviše velike količine leka Lamivudin 150 SK prouzrokovati bilo kakve ozbiljne probleme. Ukoliko uzmete previše leka, potrebno je da o tome obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta, ili da kontaktirate urgentnu službu najbliže bolnice za dalji savet.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Lamivudin 150 SK

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite je čim se setite. Potom nastavite sa primenom leka kao i ranije. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Tokom lečenja HIV infekcije moguće je da dođe do povećanja telesne mase, povećanja vrednosti lipida (masti) i vrednosti glukoze (šećera) u krvi. To je delimično povezano sa poboljšanim zdravljem i načinom

života. Do povećanja vrednosti lipida u krvi može doći i usled primene lekova za terapiju HIV infekcije. Vaš lekar će proveriti te promene.

Prilikom lečenja HIV infekcije može biti teško odrediti da li je simptom neželjeno dejstvo primene leka Lamivudin 150 SK ili drugih lekova koje primenjujete ili je posledica same HIV infekcije. Zato je veoma važno da se posavetujete sa Vašim lekarom o svim promenama Vašeg zdravlja.

Kao što je moguća pojava neželjenih dejstva nakon primene leka Lamivudin 150 SK navedenih u daljem tekstu, tokom primene kombinovane terapije protiv HIV infekcije može doći do razvoja drugih stanja.

Važno je da pročitate dalje informacije u ovom odeljku pod „Ostala moguća neželjena dejstva primene kombinovane terapije protiv HIV infekcije“.

Česta neželjena dejstva

(mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja;
• mučnina;
• povraćanje;
• proliv;
• bolovi u stomaku;
• umor, nedostatak energije;
• groznica (povišena telesna temperatura);
• opšti osećaj slabosti (malaksalost)
• bolovi u mišićima ili neugodnost;
• bolovi u zglobovima;
• problemi sa spavanjem (nesanica);
• kašalj;
• iritacija ili curenje iz nosa;
• osip;
• gubitak kose (alopecija).

Povremena neželjena dejstva

(mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

Povremena neželjena dejstva koja se mogu javiti u rezultatima analiza krvi su:

• smanjenje broja ćelija koje učestvuju u procesu zgrušavanja krvi (trombocitopenija);
• mali broj crvenih krvnih ćelija (anemija) ili smanjeni broj belih krvnih ćelija (neutropenija);
• povećanje vrednosti enzima jetre.

Retka neželjena dejstva

(mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• teška alergijska reakcija koja dovodi do oticanja lica, jezika ili grla, što može uzrokovati otežano gutanje i disanje
• zapaljenje tkiva gušterače, tj. pankreasa (pankreatitis);
• propadanje mišićnog tkiva;
• poremećaji funkcije jetre, kao što su žutica, uvećana ili masna jetra, zapaljenje (hepatitis).

Retka neželjena dejstva koja se mogu javiti u rezultatima analiza krvi su:

• povećanje vrednosti enzima koji se naziva amilaza.

Veoma retka neželjena dejstva

(mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• laktatna acidoza (povećanje vrednosti mlečne kiseline u krvi);
• osećaj bockanja ili utrnulosti u rukama, nogama, šakama ili stopalima.

Veoma retka neželjena dejstva koja se mogu javiti u rezultatima analiza krvi su:

• nemogućnost koštane srži da stvara nove crvene krvne ćelije (čista aplazija crvene loze).

Ukoliko primetite pojavu neželjenih dejstava

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili uznemiravajuće, ili ukoliko primetite pojavu neželjenog dejstva koje nije navedeno u ovom uputstvu.

Ostala moguća neželjena dejstva primene kombinovane terapije protiv HIV infekcije

Primena kombinovane terapije kao što je lek Lamivudin 150 SK može uzrokovati razvoj drugih stanja tokom primene terapije HIV infekcije.

Prethodne infekcije se mogu ponovo javiti

Osobe sa uznapredovalom HIV infekcijom (AIDS) imaju oslabljen imunski sistem i sa većom verovatnoćom može doći do razvoja ozbiljnih infekcija (oportunističkih infekcija). Kada navedene osobe započnu sa primenom terapije, mogu primetiti da su se stare, prikrivene infekcije rasplamsale, uzrokujući pojavu znakova i simptoma zapaljenja. Navedeni simptomi su verovatno uzrokovani ojačanjem imunskog sistema organizma, tako da telo počinje da se bori protiv navedenih infekcija.

Pored oportunističkih infekcija, nakon započinjanja primene lekova za lečenje HIV infekcije takođe se mogu javiti autoimunski poremećaji (stanje koje se javlja kada imunski sistem napada zdravo tkivo organizma). Autoimunski poremećaji se mogu javiti mnogo meseci nakon započinjanja primene terapije. Ukoliko primetite bilo koje simptome infekcije ili druge simptome kao što su mišićna slabost, slabost koja započinje u šakama i stopalima i širi se prema ostatku tela, lupanje srca, drhtanje ruku ili hiperaktivnost, molimo Vas da odmah obavestite Vašeg lekara kako biste dobili neophodnu terapiju.

Ukoliko Vam se jave simptomi infekcije tokom primene leka Lamivudin 150 SK:

Odmah obavestite Vašeg lekara. Ne primenjujte druge lekove za lečenje infekcije bez odgovarajućeg saveta Vašeg lekara.

Možete imati problema sa kostima

Kod pojedinih osoba koje primenjuju kombinovanu terapiju za lečenje HIV infekcije, dolazi do razvoja stanja koje se naziva osteonekroza. U navedenom stanju, delovi koštanog tkiva odumiru zbog smanjenog ishranjivanja kosti krvlju. Navedeno stanje će se javiti sa većom verovatnoćom:

• u slučaju primene kombinovane terapije tokom dužeg vremenskog perioda;
• u slučaju istovremene primene antiinflamatornih lekova, koji se nazivaju kortikosteroidi;
• u slučaju konzumiranja alkohola;
• u slučaju veoma oslabljenog imunskog sistema;
• u slučaju izrazito povišene telesne mase.

Znaci osteonekroze uključuju:

• ukočenost zglobova;
• grčeve i bolove (posebno u kuku, kolenu i ramenu);
• otežano kretanje.

Ukoliko primetite neki od navedenih simptoma:

Obavestite Vašeg lekara.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem

neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lamivudin 150 SK posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju

„Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je lamivudin. Jedna film tableta sadrži 150 mg lamivudina.
• Pomoćne supstance su:
• jezgro tablete: izomalt; krospovidon A; magnezijum-stearat;
• film obloga tablete: Opadry White YS-1-7003, sastav: hipromeloza; titan-dioksid; makrogol/PEG 400; polisorbat 80.

Kako izgleda lek Lamivudin 150 SK i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Bele, bikonveksne film tablete, sa utisnutom oznakom „J“ na jednoj strani i oznakom „16“ na drugoj strani tablete, 1 i 6 su odvojeni podeonom linijom.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje leka je blister (Alu/PVC-Alu-OPA) koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 6 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 60 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

K.S. KIM INTERNATIONAL LTD. PREDSTAVNIŠTVO BEOGRAD - VRAČAR

Krunska 80, Beograd

Proizvođač:

PHARMADOX HEALTHCARE LTD.

KW20A Kordin Industrial Park, Paola, Malta

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-00932-18-001 od 26.02.2020.