Lamivudin 100 SK 100mg film tableta

Lek Lamivudin 100 SK je indikovan u terapiji hroničnog hepatitisa B kod odraslih osoba sa:

• kompenzovanim oboljenjem jetre sa dokazanom aktivnom replikacijom virusa, trajno povećanim vrednostima alanin aminotransferaze (ALT) u serumu i histološki dokazanom aktivnom inflamacijom jetre i/ili fibrozom. Započinjanje terapije lamivudinom treba uzeti u obzir isključivo u okolnostima kada primena drugog antivirusnog leka sa višom genskom barijerom nije dostupna ili nije odgovarajuća (videti odeljak 5.1);
• dekompenzovanim oboljenjem jetre u kombinovanoj terapiji sa drugim lekom bez unakrsne rezistencije na lamivudin (videti odeljak 4.2).

Terapija lekom Lamivudin 100 SK treba da bude inicirana od strane lekara sa iskustvom u lečenju hroničnog hepatitisa B.

Doziranje

Odrasle osobe:

Preporučena doza leka Lamivudin 100 SK je 100 mg jednom dnevno.

Kod pacijenata sa dekompenzovanim oboljenjem jetre, lamivudin bi uvek trebalo primenjivati u kombinovanoj terapiji sa drugim lekom, bez unakrsne rezistencije na lamivudin, u cilju smanjenja rizika od nastanka rezistencije i postizanja brze supresije virusa.

Trajanje terapije

Nije poznato optimalno trajanje terapije.

• Kod pacijenata sa HBeAg pozitivnim hroničnim hepatitisom B (HHB), bez postojanja ciroze, terapiju bi trebalo primenjivati tokom perioda od najmanje 6-12 meseci nakon potvrde HBeAg serokonverzije (gubitak HBeAg i HBV DNK, sa detekcijom HBeAt), u cilju ograničenja rizika od relapsa virusa, ili do HBsAg serokonverzije ili do gubitka efikasnosti (videti odeljak 4.4). Nakon prekida terapije trebalo bi redovno pratiti vrednosti ALT i HBV DNK u serumu, u cilju otkrivanja kasnijeg relapsa virusa.
• Kod pacijenata sa HBeAg negativnim HHB (pre-core mutant) bez postojanja ciroze, terapiju bi trebalo primenjivati bar do HBs serokonverzije ili do dokazanog gubitka efikasnosti. Kod dugotrajne terapije preporučuje se redovna provera stanja pacijenta, u cilju potvrde opravdanosti nastavka odabrane terapije kod pacijenta.
• Kod pacijenata sa dekompenzovanim oboljenjem jetre ili cirozom, kao i kod pacijenata sa transplantiranom jetrom ne preporučuje se prekid terapije (videti odeljak 5.1).

Ukoliko se prekine terapija lekom Lamivudin 100 SK, potrebno je periodično pratiti stanje pacijenata, u cilju otkrivanja znakova rekurentnog hepatitisa (videti odeljak 4.4).

Klinička rezistencija

Kod pacijenata sa HBeAg pozitivnim ili HBeAg negativnim HHB, razvoj YMDD (tirozin-metionin-aspartat- aspartat) mutanta HBV-a može imati za posledicu slabljenje terapijskog odgovora na lamivudin, na šta ukazuje povećane vrednosti HBV DNK i ALT u odnosu na vrednosti dobijene nakon prethodne terapije. U cilju smanjenja rizika od nastanka rezistencije kod pacijenata kod kojih se primenjuje monoterapija lamivudinom, potrebno je razmotriti prelazak na drugi lek ili dodavanje drugog leka bez unakrsne rezistencije na lamivudin, prema terapijskim smernicama, ukoliko vrednosti HBV DNK u serumu ostanu detektabilne u 24. nedelji terapije i kasnije (videti odeljak 5.1).

Kod pacijenata koji su istovremeno inficirani HIV-om i primaju ili je u planu da prime terapiju koja uključuje lamivudin ili kombinaciju lamivudin-zidovudin, ne treba menjati dozu lamivudina propisanu za lečenje HIV infekcije (uobičajeno 150 mg/dva puta dnevno u kombinaciji sa drugim antiretrovirusnim lekovima).

Posebne populacije pacijenata

Oštečenje funkcije bubrega

Serumske koncentracije lamivudina (PIK) su povećane kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega usled smanjenog renalnog klirensa. Zato bi doziranje trebalo smanjiti kod pacijenata čiji je klirens kreatinina <50 mL/minut. Kada je neophodno primeniti dozu manju od 100 mg treba koristiti oralni rastvor lamivudina (videti Tabelu 1 u nastavku).

Tabela 1: Doziranje leka Lamivudin 100 SK kod pacijenata sa smanjenim renalnim klirensom

* Oralni rastvor lamivudina koji sadrži 5 mg/mL lamivudina.

Farmaceutski oblik oralni rastvor leka Lamivudin 100 SK nije registrovan u Republici Srbiji.

Dostupni podaci, dobijeni kod pacijenata koji se podvrgavaju intermitentnoj dijalizi (4 časa dijalize ili kraće, 2-3 puta nedeljno), ukazuju da nakon inicijalnog smanjenja doze lamivudina, u zavisnosti od klirensa kreatinina, nije potrebno dodatno prilagođavanje doze tokom podvrgavanja dijalizi.

Oštećenje funkcije jetre

Podaci dobijeni kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, uključujući pacijente sa terminalnim oboljenjem jetre koji čekaju na transplantaciju, ukazuju da hepatična disfunkcija nema značajnog uticaja na farmakokinetiku lamivudina. Na osnovu navedenih podataka, nije neophodno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, izuzev u slučaju da je navedeno oštećenje udruženo sa oštećenjem funkcije bubrega.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata, normalno starenje praćeno slabljenjem bubrežne funkcije nema klinički značajan uticaj na izloženost lamivudinu, osim kod pacijenata sa klirensom kreatinina <50 mL/min.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka Lamivudin 100 SK kod odojčadi, dece i adolescenata mlađih od 18 godina života još nisu ustanovljene. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 4.4 i odeljku 5.1, ali nije moguće dati preporuke o doziranju u navedenoj populaciji pacijenata.

Način primene Oralna upotreba.

Lek Lamivudin 100 SK se može upotrebljavati nezavisno od hrane.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Egzacerbacije hepatitisa

Egzacerbacije tokom lečenja

Spontane egzacerbacije hroničnog hepatitisa B relativno su česte i karakterišu se prolaznim povećanjima vrednosti ALT u serumu. Nakon započinjanja antivirusne terapije, vrednost ALT u serumu se može povećati kod nekih pacijenata, sa smanjenjem vrednosti HBV DNK u serumu. Kod pacijenata sa kompenzovanim oboljenjem jetre, ta povećanja vrednosti ALT u serumu obično nisu bila propraćena povećanjem koncentracije bilirubina u serumu ili znakovima dekompenzacije jetre.

Pri dugotrajnoj terapiji otkrivene su subpopulacije HBV-a sa smanjenom osetljivošću na lamivudin (YMDD mutant HBV). Kod nekih pacijenata razvoj YMDD mutanta HBV može da izazove egzacerbaciju hepatitisa, što se prvenstveno otkriva na osnovu povećanja vrednosti ALT u serumu i ponovnog pojavljivanja HBV DNK (videti odeljak 4.2). Kod pacijenata sa YMDD mutantom HBV-a treba razmotriti prelazak na drugi lek ili dodavanje drugog leka bez unakrsne rezistencije na lamivudin prema terapijskim smernicama (videti odeljak 5.1).

Egzacerbacije nakon prekida lečenja

Akutna egzacerbacija hepatitisa zabeležena je kod pacijenata koji su prekinuli terapiju hepatitisa B, a obično se otkriva na osnovu povećanja vrednosti ALT u serumu i ponovnog pojavljivanja HBV DNK. U kontrolisanim ispitivanjima faze III u kojima su praćeni pacijenti bez aktivne terapije, incidenca povećanja vrednosti ALT nakon lečenja (više nego trostruko od početne vrednosti) bila je veća kod pacijenata koji su bili lečeni lamivudinom (21%) nego kod onih koji su dobijali placebo (8%). Međutim, udeo pacijenata kod kojih je povećanje vrednosti ALT nakon lečenja bilo udruženo sa povećanjem koncentracije bilirubina, bio je mali i sličan kod obe grupe u studiji (videti Tabelu 3 u odeljku 5.1). Kod pacijenata lečenih lamivudinom, povećanje vrednosti ALT najčešće je zabeleženo u periodu između 8 i 12 nedelja nakon lečenja. Većina događaja je bila samoograničavajuća, međutim zabeleženi su i neki smrtni slučajevi. U slučaju prestanka lečenja lekom Lamivudin 100 SK, pacijente treba periodično podvrgavati i kliničkim pregledima i analizi

funkcije jetre (vrednosti ALT i bilirubina u serumu) u periodu od najmanje četiri meseca, a nakon toga ukoliko je klinički indikovano.

Egzacerbacije kod pacijenata sa dekompenzovanom cirozom

Primaoci transplantiranih organa i pacijenti sa dekompenzovanom cirozom su pod većim rizikom od aktivne replikacije virusa. Zbog marginalne funkcije jetre kod tih pacijenata, ponovni razvoj hepatitisa nakon prestanka lečenja lamivudinom ili gubitak efikasnosti tokom lečenja mogu da indukuju tešku, pa i fatalnu dekompenzaciju. Kod tih pacijenata treba tokom terapije pratiti kliničke, virološke i serološke parametre povezane sa hepatitisom B, funkciju jetre i bubrega, kao i antivirusni odgovor (najmanje jednom mesečno), a, ukoliko se iz bilo kog razloga lečenje prekine, te pacijente treba pratiti tokom najmanje 6 meseci nakon prestanka lečenja. Laboratorijski parametri koje treba pratiti uključuju (najmanje) vrednosti ALT u serumu, bilirubin, albumin, ureu, kreatinin, kao i virološki status: HBV antigen/antitela i, kada je moguće, koncentracije HBV DNK u serumu. Pacijente kod kojih se jave znakovi insuficijencije jetre tokom ili nakon lečenja treba, po potrebi, pratiti češće.

Nema dovoljno podataka o koristi ponovnog uvođenja terapije lamivudinom kod pacijenata kod kojih se nakon lečenja pojave dokazi o rekurentnom hepatitisu.

Disfunkcija mitohondrija

Nukleozidni i nukleotidni analozi su pokazali u in vitro i in vivo uslovima sposobnost da uzrokuju različite stepene oštećenja mitohondrija. Bilo je izveštaja o disfunkciji mitohondrija kod odojčadi izložene in utero i/ili postnatalno nukleozidnim analozima. Najčešće prijavljeni neželjeni događaji su hematološki poremećaji (anemija, neutropenija) i metabolički poremećaji (hiperlipazemija). Zabeleženi su i neki neurološki poremećaji koji su nastupili kasnije (hipertonus, konvulzije, abnormalno ponašanje). Neurološki poremećaji mogu da budu prolazni ili trajni. Potrebno je klinički i laboratorijski pratiti svako dete koje je in utero bilo izloženo nukleozidnim i nukleotidnim analozima, a u slučaju relevantnih znakova ili simptoma treba pomno ispitati mogućnost disfunkcije mitohondrija.

Pedijatrijska populacija

Lamivudin je primenjivan kod dece (uzrasta 2 godine i starije) i adolescenata sa kompenzovanim hroničnim hepatitisom B. Međutim, zbog ograničenih podataka za sada se ne preporučuje primena lamivudina u toj populaciji pacijenata (videti odeljak 5.1).

Hepatitis delta ili hepatitis C

Efikasnost lamivudina kod pacijenata koji su istovremeno inficirani hepatitisom delta (D) ili hepatitisom C nije dokazana i preporučuje se oprez.

Imunosupresivni lekovi

Ograničeni su podaci o upotrebi lamivudina kod HBeAg negativnih (pre-core mutant) pacijenata i kod pacijenata koji se istovremeno leče imonusupresivnim lekovima, uključujući i hemioterapiju kancera. Lamivudin treba oprezno primenjivati kod tih pacijenata.

Praćenje

Tokom lečenja lekom Lamivudin 100 SK pacijente treba redovno pratiti. Vrednosti ALT i HBV DNK u serumu treba kontrolisati svaka 3 meseca, a kod HBeAg pozitivnih pacijenata HBeAg treba odrediti svakih 6 meseci.

Istovremena infekcija HIV-om

Za lečenje pacijenata koji su istovremeno inficirani i HIV-om i dobijaju ili je planirano da dobijaju terapiju koja uključuje lamivudin ili kombinaciju lamivudin-zidovudin, ne treba menjati dozu lamivudina propisanu za lečenje HIV infekcije (obično 150 mg/dva puta na dan u kombinaciji sa drugim antiretrovirusnim lekovima). Kod pacijenata istovremeno inficiranih HIV-om kojima nije potrebna antiretrovirusna terapija, postoji rizik od mutacije HIV-a pri monoterapiji lamivudinom za lečenje hroničnog hepatitisa B.

Prenošenje hepatitisa B

Nema dostupnih podataka o prenosu HVB-a sa majke na dete kod trudnica koje su lečene lamivudinom. Treba slediti standardne preporuke za imunizaciju dece protiv hepatitisa B.

Pacijente treba upozoriti da nije dokazano da lečenje lamivudinom smanjuje rizik od prenošenja HBV-a na druge osobe i da zato i dalje moraju da primenjuju odgovarajuće mere opreza.

Interakcije sa drugim lekovima

Lek Lamivudin 100 SK se ne sme uzimati sa bilo kojim drugim lekovima koji sadrže lamivudin ili lekovima koji sadrže emtricitabin (videti odeljak 4.5).

Ne preporučuje se istovremena primena lamivudina i kladribina (videti odeljak 4.5).

Ispitivanja interakcije su sprovedena isključivo kod odraslih osoba.

Verovatnoća metaboličkih interakcija je mala zbog ograničenog metabolizma i vezivanja za proteine plazme, kao i gotovo potpune eliminacije nepromenjenog leka putem bubrega.

Lamivudin se pretežno eliminiše putem aktivne sekrecije organskih katjona. Treba razmotriti mogućnost interakcije sa drugim istovremeno primenjivanim lekovima, naročito ako je njihov glavni put eliminacije aktivna bubrežna sekrecija putem transportnog sistema organskih katjona, npr. trimetoprim. Drugi lekovi (npr. ranitidin, cimetidin) samo se delimično eliminišu tim mehanizmom i, kako se pokazalo, ne stupaju u interakciju sa lamivudinom.

Mala je verovatnoća da bi supstance za koje je pokazano da se izlučuju pretežno putem aktivnog transporta organskih anjona ili glomerularnom filtracijom, doprinele klinički značajnim interakcijama sa lamivudinom. Primena trimetoprim/sulfametoksazola 160 mg/800 mg povećala je izloženost lamivudinu za otprilike 40%. Lamivudin nije uticao na farmakokinetiku trimetoprima ili sulfametoksazola. Međutim, osim u slučaju oštećenja funkcije bubrega, nije potrebno prilagođavanje doze lamivudina.

Uočen je blag porast Cmax (28%) zidovudina pri istovremenoj primeni sa lamivudinom, međutim ukupna izloženost (PIK) nije bila značajno promenjena. Zidovudin nije uticao na farmakokinetiku lamivudina (videti odeljak 5.2).

Lamivudin ne ulazi u farmakokinetičke interakcije sa alfa-interferonom prilikom istovremene primene ta dva leka. Nisu opažene klinički značajne štetne interakcije kod pacijenata koji su istovremeno sa lamivudinom uzimali neki od uobičajenih imunosupresivnih lekova (npr. ciklosporin A). Međutim, nisu sprovedena formalna ispitivanja interakcija.

Emtricitabin

Zbog sličnosti, lek Lamivudin 100 SK se ne sme primenjivati istovremeno sa drugim citidinskim analozima, poput emtricitabina. Osim toga, lek Lamivudin 100 SK se ne sme uzimati sa bilo kojim drugim lekovima koji sadrže lamivudin (videti odeljak 4.4).

Kladribin

In vitro lamivudin inhibira intracelularnu fosforilaciju kladribina, dovodeći do potencijalnog rizika od gubitka efikasnosti kladribina u slučaju kombinacije u kliničkom okruženju. Neki klinički nalazi takođe podržavaju moguću interakciju između lamivudina i kladribina. Zato se ne preporučuje istovremena primena lamivudina i kladribina (videti odeljak 4.4).

Sorbitol

Istovremena primena rastvora sorbitola (3,2 g; 10,2 g; 13,4 g) sa jednom dozom od 300 mg oralnog rastvora lamivudina imala je za rezultat dozno zavisno smanjenje od 14%, 32% i 36% u izloženosti lamivudinu (PIK) i 28%, 52% i 55% u Cmax lamivudina kod odraslih osoba. Kad god je moguće, treba izbegavati

hroničnu istovremenu primenu leka Lamivudin 100 SK sa lekovima koji sadrže sorbitol ili druge poliole koji imaju osmotsko delovanje ili monosaharidne alkohole (npr. ksilitol, manitol, laktitol, maltitol). Treba razmotriti češće praćenje opterećenja virusom HBV-a kada se hronična istovremena primena ne može izbeći.

Trudnoća

Ispitivanja lamivudina na životinjama ukazala su na porast rane embrionalne smrtnosti kod kunića, ali ne i kod pacova (videti odeljak 5.3). Pokazalo se da lamivudin prolazi kroz placentu kod ljudi.

Raspoloživi podaci iz registra trudnoća žena koje koriste antiretrovirusnu terapiju u kojem je zabeleženo više od 1000 ishoda nakon izloženosti u prvom tromesečju i više od 1000 ishoda nakon izloženosti u drugom i trećem tromesečju ukazuju da nema malformativnu i feto/neonatalnu toksičnost. Manje od 1% od ovih žena su bile lečene zbog HBV-a, dok je većina bila na terapiji HIV-a sa većim dozama lamivudina i drugim istovemeno upotrebljenim lekovima. Lek Lamivudin 100 SK se može primenjivati tokom trudnoće ukoliko je to klinički potrebno.

Za pacijentkinje koje su ostale trudne tokom lečenja lamivudinom, mora se uzeti u obzir mogućnost rekurentne pojave hepatitisa u slučaju prekida lečenja lamivudinom.

Dojenje

Na osnovu više od 200 parova majka/dete lečenih zbog HIV-a, serumske koncentracije lamivudina kod odojčadi dojene od majki lečenih zbog HIV-a veoma su male (manje od 4% serumskih koncentracija kod majke) i progresivno se smanjuju do nemerljivih koncentracija kad odojčad dosegne 24 nedelje starosti. Ukupna količina lamivudina koju odojče dobije putem majčinog mleka veoma je mala i verovatno će dovesti do izloženosti leku sa suboptimalnim antivirusnim dejstvom. Hepatitis B kod majke nije kontraindikacija za dojenje ako je prilikom rođenja sprovedena odgovarajuća prevencija hepatitisa B kod novorođenčeta i nema dokaza da niska koncentracija lamivudina u humanom mleku dovodi do neželjenih reakcija kod odojčadi. Zato se dojenje može razmotriti kod žena lečenih lamivudinom zbog HBV-a, pritom uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije za ženu. U slučaju prenosa HBV-a sa majke na dete uprkos odgovarajućoj profilaksi, treba razmotriti prekid dojenja kako bi se smanjio rizik pojave virusnih mutanata rezistentnih na lamivudin kod odojčeta.

Plodnost

Ispitivanja reprodukcije na životinjama nisu pokazala uticaje na plodnost mužjaka ni ženki (videti odeljak 5.3).

Disfunkcija mitohondrija

Nukleozidni i nukleotidni analozi su pokazali u in vitro i in vivo uslovima sposobnost da uzrokuju različite stepene oštećenja mitohondrija. Bilo je izveštaja o disfunkciji mitohondrija kod odojčadi izložene in utero i/ili postnatalno nukleozidnim analozima (videti odeljak 4.4).

Pacijente treba obavestiti da su tokom lečenja lamivudinom prijavljeni malaksalost i zamor. Prilikom razmatranja pacijentove sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, treba imati na umu klinički status pacijenta i profil neželjenih reakcija lamivudina.

Sažetak bezbednosnog profila

Incidenca neželjenih reakcija i poremećaja vrednosti laboratorijskih analiza (sa izuzetkom povećanja vrednosti ALT i CPK, videti u nastavku) bila je slična kod pacijenata lečenih lamivudinom i onih koji su dobijali placebo. Najčešće zabeležene neželjene reakcije bile su malaksalost i zamor, infekcije respiratornog trakta, osećaj nelagodnosti u predelu grla i krajnika, glavobolja, nelagodnost i bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje i dijareja.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije su navedene po klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Kategorije učestalosti su dodeljene samo neželjenim reakcijama za koje se smatra da su bar moguće uzročno povezane sa lamivudinom. Neželjene reakcije su na osnovu učestalosti definisane kao: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do 1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Kategorije učestalosti su dodeljene neželjenim reakcijama uglavnom na osnovu iskustva iz kliničkih ispitivanja u kojima je učestvovao ukupno 1171 pacijent sa hroničnim hepatitisom B na terapiji lamivudinom u dozi od 100 mg.

* U studijama faze III učestalost zabeležena u grupi lečenoj lamivudinom nije bila veća od učestalosti zabeleženoj u grupi koja je dobijala placebo.

Pedijatrijska populacija

Na osnovu ograničenih podataka kod dece uzrasta od 2 do 17 godina, nisu identifikovana nova bezbednosna pitanja u poređenju sa odraslim pacijentima.

Druge posebne populacije

Kod pacijenata inficiranih HIV-om zabeleženi su slučajevi pankreatitisa i periferne neuropatije (ili parestezije). Kod pacijenata sa hroničnim hepatitisom B nisu zabeležene razlike u incidenci tih događaja između pacijenata lečenih lamivudinom i onih koji su dobijali placebo.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

U ispitivanjima akutne toksičnosti na životinjama primena lamivudina u veoma velikim dozama nije dovela do toksičnosti organa. Podaci o posledicama akutnog predoziranja kod ljudi su ograničeni. Nije bilo smrtnih ishoda i pacijenti su se oporavili. Nakon predoziranja nisu identifikovani specifični znaci ni simptomi.

U slučaju predoziranja potrebno je pratiti pacijenta i primenjivati standardne suportivne mere. Budući da se lamivudin može odstraniti dijalizom, pri lečenju predoziranja može se koristiti kontinuirana hemodijaliza, iako nisu sprovedena ispitivanja.

Farmakoterapijska grupa: antivirusni lekovi za sistemsku primenu, nukleozidni i nukleotidni inhibitori reverzne transkriptaze

ATC šifra: J05AF05

Lamivudin je antivirusni lek, koji ispoljava aktivnost protiv hepatitis B virusa u svim ispitivanim ćelijskim linijama i kod eksperimentalno inficiranih životinja.

Lamivudin se metaboliše od strane inficiranih i neinficiranih ćelija do trifosfatnog derivata koji predstavlja aktivni oblik polaznog jedinjenja. Intracelularno poluvreme eliminacije trifosfata u hepatocitima iznosi 17 – 19 sati u in vitro uslovima. Lamivudin-trifosfat deluje kao supstrat za HBV polimerazu.

Dalje formiranje virusne DNK se blokira inkorporacijom lamivudin-trifosfata u lanac i posledičnim prekidom lanca.

Lamivudin-trifosfat ne interferira sa normalnim ćelijskim metabolizmom deoksinukleotida. On je takođe samo slab inhibitor alfa- i beta- DNK polimeraza sisara. Osim toga, lamivudin-trifosfat ispoljava slab uticaj na sadržaj DNK ćelija sisara.

U ispitivanjima potencijalnih dejstava supstance na strukturu mitohondrija i sadržaj i funkciju DNK, lamivudin nije ispoljio značajna toksična dejstva. On poseduje veoma mali potencijal za smanjenje sadržaja mitohondrijalne DNK, ne ugrađuje se trajno u mitohondrijalnu DNK i ne deluje kao inhibitor mitohondrijalne DNK gama-polimeraze.

Kliničko iskustvo

Iskustvo kod pacijenata sa HBeAg pozitivnim HHB i kompenzovanim oboljenjem jetre

U kontrolisanim ispitivanjima, jednogodišnje lečenje lamivudinom značajno je suprimiralo replikaciju HBV DNK [34-57% pacijenata nalazilo se ispod granica detekcije (Abbott Genostics hibridizaciona analiza, LLOD <1,6 pikogram/mL)], normalizovalo je vrednosti ALT u serumu (40-72% pacijenata), indukovalo je HBeAg serokonverziju (gubitak HBeAg i detekcija HBeAt uz gubitak HBV DNK [konvencionalnom analizom], 16-18% pacijenata), poboljšalo je histološki nalaz (38-52% pacijenata imalo je smanjenje od ≥2 stepena u Knodell-ovom indeksu histološke aktivnosti [HAI] i smanjilo je progresiju fibroze (kod 3-17% pacijenata) i progresiju ka cirozi.

Kontinuirano lečenje lamivudinom u toku dodatne 2 godine kod pacijenata kod kojih nije došlo do postizanja HBeAg serokonverzije u inicijalnoj godini kontrolisanog ispitivanja, imalo je za posledicu dalje poboljšanje bridging fibroze. Kod pacijenata sa YMDD mutantom HBV, kod 41/82 (50%) pacijenata postignuto je poboljšanje stepena inflamacije jetre i kod 40/56 (71%) pacijenata bez YMDD mutanta HBV postignuto je poboljšanje. Poboljšanje bridging fibroze registrovano je kod 19/30 (63%) pacijenata bez YMDD mutanta i 22/44 (50%) pacijenata sa mutantom. Pet procenata (3/56) pacijenata bez YMDD mutanta i 13% (11/82) pacijenata sa YMDD mutantom pokazalo je pogoršanje hepatične inflamacije u poređenju sa stanjem pre lečenja. Progresija ka cirozi registrovana je kod 4/68 (6%) pacijenata sa YMDD mutantom, i dok ni kod jednog pacijenta bez mutanta nije došlo do progresije ka cirozi.

U produženom ispitivanju kod azijskih pacijenata (NUCB3018), stopa HBeAg serokonverzije i stopa normalizacije ALT na kraju perioda lečenja od 5 godina bila je 48% (28/58), odnosno 47% (15/32). HBeAg serokonverzija bila je povećana kod pacijenata sa povećanim vrednostima ALT; 77% (20/26) pacijenata sa ALT >2 puta veće od gornje granice normalnih vrednosti pre lečenja imalo je serokonverziju. Na kraju perioda od 5 godina, svi pacijenti su imali vrednost HBV DNK koji se nije mogao detektovati ili je bio manji u odnosu na vrednost pre terapije.

Dalji rezultati ispitivanja statusa YMDD mutanta su prikazani u Tabeli 2.

Tabela 2: Rezultati ispitivanja efikasnosti lečenja u toku 5 godina prema statusu YMDD mutanta (azijska studija) NUCB3018

1 Pacijenti označeni kao YMDD mutanti su bili oni sa ≥5% YMDD mutanta HBV u bilo kojoj godišnjoj vremenskoj tački tokom perioda od 5 godina. Pacijenti svrstani kao bez YMDD mutanta su bili oni sa >95% HBV bez navedene mutacije u bilo kojoj godišnjoj vremenskoj tački tokom perioda od 5 godina

2 Gornja granica normale (engl. Upper limit of normal)

3 Abbott Genostics hibridizaciona analiza (LLOD <1,6 pikograma/mL)

4 Chiron Quantiplex test (LLOD 0,7 Meq/mL)

Komparativni podaci prema YMDD statusu takođe su bili na raspolaganju u cilju histološke procene, ali samo do perioda od tri godine. Kod pacijenata sa YMDD mutantom HBV, 18/39 (46%) je ispoljilo poboljšanje u pogledu nekro-inflamatorne aktivnosti, a 9/39 (23%) je pokazalo pogoršanje. Kod pacijenata bez navedenog mutanta, kod 20/27 (74%) se javilo poboljšanje nekro-inflamatorne aktivnosti i 2/27 (7%) je pokazalo pogoršanje.

Nakon HBeAg serokonverzije, serološki odgovor i klinička remisija su generalno trajni nakon prekida primene lamivudina. Međutim, može se javiti relaps nakon serokonverzije. U okviru dugotrajne studije praćenja pacijenata kod kojih je prethodno došlo do serokonverzije i primena lamivudina je prekinuta, kasni virološki relaps se javio kod 39% ispitanika. Zato, nakon HBeAg serokonverzije, pacijente bi trebalo periodično kontrolisati u cilju utvrđivanja da li se održavaju serološki i klinički odgovor. Kod pacijenata kod kojih se održi serološki odgovor, treba razmotriti dalje lečenje, bilo ponovnom primenom lamivudina, bilo nekog drugog antivirusnog leka, u cilju ponovnog uspostavljanja kliničke kontrole HBV.

Kod pacijenata koji su bili praćeni do 16 nedelja nakon prekida lečenja u trajanju od jedne godine, zapaženo je češće povećanje vrednosti ALT nakon terapije kod pacijenata kojima je primenjen lamivudin, nego kod pacijenata kojima je primenjen placebo. Poređenje post-terapijskog povećanja vrednosti ALT između 52. i

68. nedelje kod pacijenata koji su prekinuli primenu lamivudina nakon 52. nedelje i pacijenata u okviru istih kliničkih ispitivanja kojima je primenjen placebo tokom čitave terapije, prikazano je u Tabeli 3. Udeo pacijenata kod kojih se javilo povećanje vrednosti ALT nakon lečenja, zajedno sa povećanjem koncentracije bilirubina, bio je mali i sličan kod pacijenata koji su dobijali bilo lamivudin, bilo placebo.

Tabela 3: Povećane vrednosti ALT nakon lečenja u 2 placebom kontrolisana klinička ispitivanja kod odraslih osoba

* Svaki pacijent može biti zastupljen u jednoj ili više kategorija.

† Uporedivo sa toksičnošću Stepena 3 u skladu sa modifikovanim kriterijumima SZO.

** ULN = gornja granica normale

Iskustva kod pacijenata sa HBeAg negativnim HHB

Inicijalni podaci ukazuju da je efikasnost lamivudina kod pacijenata sa HBeAg negativnim HHB slična efikasnosti kod pacijenata sa HBeAg pozitivnim HHB, sa 71% pacijenata sa supresijom HBV DNK ispod granice detekcije testa, sa 67% normalizacije vrednosti ALT i 38% sa poboljšanjem HAI nakon jedne godine lečenja. Prilikom prekida primene lamivudina, većina pacijenata (70%) pokazala je recidiv replikacije virusa. Na raspolaganju su podaci iz proširene terapijske studije kod HBeAg negativnih pacijenata (NUCAB3017) lečenih lamivudinom. Nakon dve godine terapije u navedenom kliničkom ispitivanju, normalizacija vrednosti ALT i nemerljiva HBV DNK registrovani su kod 30/69 (43%) i 32/68 (47%) pacijenata, ovim redom, dok je poboljšanje nekroinflamatornog skora zabeleženo kod 18/49 (37%) pacijenata. Kod pacijenata bez YMDD mutanta HBV, 14/22 (64%) je pokazalo poboljšanje nekroinflamatornog skora i 1/22 (5%) pacijenata ispoljilo je pogoršanje u poređenju sa stanjem pre lečenja. Kod pacijenata sa navedenim mutantom, 4/26 (15%) pacijenata je ispoljilo poboljšanje nekroinflamatornog skora, dok je kod 8/26 (31%) registrovano pogoršanje u odnosu na stanje pre terapije. Ni kod jednog pacijenta u bilo kojoj grupi nije zapažena progresija ka cirozi.

Učestalost pojave YMDD mutanta HBV i uticaj na odgovor na terapiju

Monoterapija lamivudinom ima za posledicu selekciju YMDD mutanta HBV kod približno 24% pacijenata nakon jedne godine terapije, uz povećanje do 69% nakon 5 godina lečenja. Razvoj YMDD mutanta HBV udružen je sa smanjenjem terapijskog odgovora kod pojedinih pacijenata, što je pokazano povećanjem HBV DNK vrednosti i povećanjem vrednosti ALT u odnosu na vrednosti navedenih parametara za vreme terapije, progresiju simptoma i znakova hepatitisa i/ili pogoršanje nekroinflamatornih nalaza na jetri. Uzimajući u obzir rizik od YMDD mutanta HBV-a, održavanje monoterapije lamivudinom nije preporučljivo kod pacijenata sa detektabilnim HBV DNK u serumu u 24-toj nedelji terapije kao i nakon toga (videti odeljak 4.4).

U okviru dvostruko-slepog kliničkog ispitivanja kod pacijenata sa HHB, kao i sa YMDD mutantom HBV i kompenzovanim oboljenjem jetre (NUC20904) i smanjenim virološkim i biohemijskim odgovorom na lamivudin (n=95), dodatak adefovir dipivoksila u dozi od 10 mg jednom dnevno postojećoj terapiji lamivudinom u dozi od 100 mg, u toku 52 nedelje, imalo je za posledicu smanjenje HBV DNK od 4,6 log10 kopija/mL, u poređenju sa srednjim povećanjem od 0,3 log10 kopija/mL kod pacijenata kojima je primenjen lamivudin kao monoterapija. Normalizacija vrednosti ALT registrovana je kod 31% (14/45) pacijenata kojima je primenjena kombinovana terapija, u odnosu na 6% (3/47) pacijenata kojima je primenjen samo lamivudin. Supresija virusa je održavana (nastavak kliničke studije NUC20917) primenom kombinovane terapije tokom druge godine primene terapije do 104. nedelje kod pacijenata kod kojih je zabeležen kontinuirani napredak u virološkom i biohemijskom odgovoru.

U okviru retrospektivnog kliničkog ispitivanja sprovedenog u cilju određivanja faktora udruženih sa izmenom HBV DNK, 159 HBeAg pozitivnih pacijenata azijskog porekla su bili lečeni lamivudinom i praćeni tokom prosečnog perioda od gotovo 30 meseci. Pacijenti sa HBV DNK vrednostima većim od 200 kopija/mL nakon 6 meseci (24 nedelje) terapije lamivudinom su imali 60% šanse za razvoj YMDD mutanta u poređenju sa 8% kod pacijenata sa HBV DNK vrednostima manjim od 200 kopija/mL nakon 24 nedelje terapije lamivudinom. Rizik od razvoja YMDD mutanta je bio 63% u odnosu na 13% pri prekidu na 1000 kopija/mL (NUCB3009 i NUCB3018).

Iskustvo kod pacijenata sa dekompenzovanim oboljenjem jetre

Placebom kontrolisana klinička ispitivanja se smatraju neodgovarajućim kod pacijenata sa dekompenzovanim oboljenjem jetre i nisu sprovedena. U okviru nekontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima je lamivudin primenjen pre, kao i u toku transplantacije, pokazana je efikasna supresija HBV DNK i normalizacija vrednosti ALT. Prilikom nastavka lečenja lamivudinom nakon transplantacije, registrovano je smanjenje reinfekcije grafta HBV-om, povećanje gubitka HBsAg, kao i godišnja stopa preživljavanja od 76% - 100%.

U skladu sa pretpostavkama, usled konkomitantne imunosupresije, stopa pojave YMDD mutanta HBV nakon 52 nedelje terapije bila je viša (36% - 64%) u populaciji sa transplantiranom jetrom, u odnosu na imunokompetentne HHB pacijente (14% - 32%).

Četrdeset pacijenata (HBeAg negativnih ili HBeAg pozitivnih) sa dekompenzovanim oboljenjem jetre ili sa rekurentnim HBV-om nakon transplantacije jetre i YMDD mutantom, bili su uključeni u otvoreno kliničko ispitivanje NUC20904. Uvođenje doze od 10 mg adefovir dipivoksila jednom dnevno u postojeću terapiju lamivudinom u dozi od 100 mg tokom 52 nedelje, imalo je za posledicu prosečno smanjenje HBV DNK od 4,6 log10 kopija/mL. Poboljšanje u funkciji jetre je takođe primećeno nakon jednogodišnje primene terapije. Navedena vrednost supresije virusa je održavana (nastavak kliničke studije NUC20917) primenom kombinovane terapije tokom druge godine terapije do 104. nedelje i kod većine pacijenata se javilo poboljšanje markera funkcije jetre i nastavak ostvarenja kliničke koristi.

Iskustvo kod HHB pacijenata sa uznapredovalom fibrozom ili cirozom

U okviru placebo-kontrolisanog kliničkog ispitivanja na 651 pacijentu sa klinički kompenzovanim hroničnim hepatitisom B i histološki potvrđenom fibrozom ili cirozom, lečenje lamivudinom (medijana trajanja od 32 meseca) značajno je smanjilo stopu ukupne progresije bolesti (34/436, 7,8% pri primeni lamivudina u odnosu na 38/215, 17,7% pri primeni placeba, p=0,001), što je pokazano značajnim smanjenjem procenata pacijenata koji su imali povećan Child-Pugh skor (15/436, 3,4% u odnosu na 19/215, 8,8%, p=0,023) ili onih koji su razvili hepatocelularni karcinom (17/436, 3,9% u odnosu na 16/215, 7,4%, p=0,047). Stopa ukupne

progresije bolesti u grupi koja je primala lamivudin bila je veća kod pacijenata sa detektabilnim YMDD mutantom HBV DNK (23/209, 11%), u poređenju sa ispitanicima bez detektabilnog YMDD mutanta HBV (11/221, 5%). Međutim, progresija bolesti kod YMDD ispitanika u grupi u kojoj je primenjen lamivudin bila je manja od progresije bolesti u grupi u kojoj je primenjen placebo (23/209, 11% u odnosu na 38/214, 18%, redom). Potvrđena HBeAg serokonverzija je registrovana kod 47% (118/252) pacijenata lečenih lamivudinom, a 93% (320/345) ispitanika kojima je primenjen lamivudin postalo je HBV DNK negativno (VERSANT [verzija 1], bDNK analiza, LLOD <0,7 MEq/mL) u toku kliničkog ispitivanja.

Iskustva kod dece i adolescenata

Lamivudin je bio primenjen kod dece i adolescenata sa kompenzovanim HHB u okviru placebo- kontrolisanog kliničkog ispitivanja na 286 pacijenata uzrasta od 2 do 17 godina. Navedenu populaciju su prvenstveno činila deca sa minimalnim simptomima hepatitisa B. Doza od 3 mg/kg jednom dnevno (do maksimalne doze od 100 mg dnevno) bila je primenjena kod dece uzrasta od 2 do 11 godina, a doza od 100 mg jednom dnevno kod adolescenata uzrasta od 12 godina i starijih. Navedene doze je potrebno dodatno potvrditi. Razlika u učestalosti HBeAg serokonverzije (gubitak HBeAg i HBV DNK uz detekciju HBeAt) između placeba i lamivudina nije bila statistički značajna u navedenoj populaciji (stope su nakon jedne godine iznosile 13% (12/95) za placebo, u odnosu na 22% (42/191) za lamivudin; p=0,057). Incidenca YMDD mutanta HBV bila je slična onoj kod odraslih osoba, i kretala se od 19% u 52. nedelji terapije, do 45% kod pacijenata koji su kontinuirano lečeni tokom 24 meseca.

Resorpcija

Lamivudin se dobro resorbuje iz gastrointestinalnog trakta, i bioraspoloživost oralno primenjenog lamivudina kod odraslih osoba se normalno kreće između 80 i 85%. Nakon oralne primene, srednje vreme (tmax) do maksimalnih koncentracija u serumu (Cmax) je približno jedan sat. Pri terapijskim vrednostima doza, odnosno 100 mg jednom dnevno, Cmax je reda veličine 1,1-1,5 mikrogram/mL, a variranje koncentracije iznosilo je 0,015-0,020 mikrogram/mL.

Istovremena primena lamivudina sa hranom imala je za posledicu odlaganje tmax i manju Cmax (smanjenje do 47%). Međutim, nije bilo uticaja na stepen resorpcije lamivudina (na osnovu PIK), pa se zato lamivudin može primenjivati uz obrok ili nezavisno od njega.

Distribucija

Na osnovu ispitivanja intravenske primene, srednji volumen distribucije iznosi 1,3 L/kg. Lamivudin pokazuje linearnu farmakokinetiku u okviru raspona terapijskih doza i ispoljava nisko vezivanje za albumine plazme. Ograničeni podaci pokazuju da lamivudin prodire u centralni nervni sistem i dospeva u cerebrospinalnu tečnost (CSF). Odnos srednjih koncentracija lamivudina u CSF i serumu 2-4 sata nakon oralne primene iznosio je približno 0,12.

Biotransformacija

Lamivudin se dominantno eliminiše putem bubrežne ekskrecije u neizmenjenom obliku. Verovatnoća za interakcije metaboličkih supstanci sa lamivudinom je mala zbog malog obima hepatičkog metabolizma (5- 10%) i niskog stepena vezivanja za proteine plazme.

Eliminacija

Srednji sistemski klirens lamivudina iznosi približno 0,3 L/h/kg. Zabeleženo poluvreme eliminacije je 5 do 7 sati. Najveći deo lamivudina se izlučuje u nepromenjenom obliku urinom, putem glomerularne filtracije i aktivne sekrecije (transportni sistem organskih katjona). Renalnim klirensom se eliminiše približno 70% lamivudina.

Posebne populacije

Klinička ispitivanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega pokazuju da na eliminaciju lamivudina utiče disfunkcija bubrega. Neophodno je smanjenje doze kod pacijenata sa klirensom kreatinina <50 mL/min (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije jetre ne utiče na farmakokinetiku lamivudina. Ograničeni podaci kod pacijenata koji se podvrgavaju transplantaciji jetre pokazuju da funkcija jetre ne utiče značajno na farmakokinetiku lamivudina izuzev ukoliko nije praćena disfunkcijom bubrega.

Kod starijih pacijenata, farmakokinetički profil lamivudina ukazuje da normalno starenje udruženo sa slabljenjem funkcije bubrega ne ispoljava klinički značajno dejstvo na ekspoziciju lamivudinu, osim kod pacijenata sa klirensom kreatinina <50 mL/min (videti odeljak 4.2).

U toksikološkim studijama na životinjama primena lamivudina u velikim dozama nije uzrokovala toksičnost nijednog organa. Pri najvećim primenjenim dozama, zapažena su minorna dejstva na indikatore funkcije jetre i bubrega, zajedno sa povremenim smanjenjem mase jetre. Smanjenja broja eritrocita i neutrofila identifikovana su kao dejstva sa najverovatnijim kliničkim značajem. Navedene manifestacije registrovane su retko u kliničkim ispitivanjima.

Lamivudin se u bakterijskim testovima nije pokazao mutagenim, ali, kao i mnogi nukleozidni analozi, ispoljavao je aktivnost u in vivo citogenetskim testovima kao i testu mišjeg limfoma. Lamivudin nije ispoljavao genotoksičnost u uslovima in vivo pri dozama koje su davale koncentracije u plazmi približno 60- 70 puta veće od predviđenih kliničkih koncentracija u plazmi. S obzirom na to da in vitro mutagena aktivnost lamivudina nije mogla biti potvrđena testovima u uslovima in vivo, zaključuje se da lamivudin ne bi trebalo da predstavlja genotoksični rizik za pacijente koji se podvrgavaju lečenju.

Reproduktivne studije kod životinja nisu dokazale teratogenost i nisu pokazale postojanje uticaja na plodnost mužjaka ili ženki. Lamivudin indukuje ranu smrt embriona pri primeni kod gravidnih ženki kunića, pri vrednostima ekspozicije koji se mogu uporediti sa vrednostima ostvarenim kod ljudi, ali ne i kod pacova, čak i pri veoma velikim sistemskim ekspozicijama.

Rezultati dugotrajnih ispitivanja karcinogenosti lamivudina kod pacova i miševa nisu pokazali karcinogeni potencijal.

Jezgro tablete:

Izomalt (E953); Krospovidon (Tip A); Magnezijum-stearat.

Film obloga tablete:

Opadry Pink 13B84595, sastav: Hipromeloza (E464);

Titan-dioksid (E171); Makrogol/PEG 400;

Polisorbat 80 (E433); Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172).

Nije primenljivo.

3 godine.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje leka je blister (Alu/PVC-Alu-OPA) sa 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Lamivudin 100 SK sadrži aktivnu supstancu lamivudin.

Lek Lamivudin 100 SK se koristi za lečenje dugotrajne (hronične) infekcije izazvane virusom hepatitisa B kod odraslih osoba.

Lek Lamivudin 100 SK je antivirusni lek koji suprimira virus hepatitisa B i pripada grupi lekova koji se nazivaju nukleozidni analozi, inhibitori reverzne transkriptaze (NRTI).

Hepatitis B virus je virus koji inficira jetru, uzrokuje dugotrajnu (hroničnu) infekciju i može dovesti do oštećenja funkcije jetre. Lek Lamivudin 100 SK se može primenjivati kod osoba čija je jetra oštećena, ali je očuvana njena normalna funkcija (kompenzovano oboljenje jetre) i u kombinaciji sa drugim lekovima kod osoba čija je jetra, i njena funkcija, oštećena (dekompenzovano oboljenje jetre).

Primenom leka Lamivudin 100 SK se može smanjiti količina virusa hepatitisa B u Vašem organizmu. To bi trebalo da dovede do smanjenja oštećenja jetre i poboljšanja njene funkcije. Odgovor na terapiju lekom Lamivudin 100 SK nije isti kod svake osobe. Vaš lekar će pratiti efikasnost Vaše terapije redovnim analizama krvi.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na lamivudin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);

 Proverite sa Vašim lekarom ako mislite da se ovo odnosi na Vas.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Lamivudin 100 SK.

Pojedine osobe koje uzimaju lek Lamivudin 100 SK ili druge slične lekove nalaze se pod povećanim rizikom od pojave ozbiljnih neželjenih dejstava. Potrebno je da imate u vidu da je rizik povećan:

• ukoliko ste ikada imali druge vrste oboljenja jetre, kao što je hepatitis C,
• ukoliko imate izrazito povećanu telesnu masu (posebno ukoliko ste žena).

 Razgovarajte sa Vašim lekarom ukoliko se nešto od navedenog odnosi na Vas. Mogu Vam biti potrebni dodatni pregledi, uključujući analize krvi, dok primenjujete ovaj lek. Videti odeljak 4 za više informacija o rizicima.

Ne prekidajte primenu leka Lamivudin 100 SK bez odgovarajućeg saveta Vašeg lekara, s obzirom na to da postoji rizik da će doći do pogoršanja Vašeg hepatitisa. Nakon prekida primene leka Lamivudin 100 SK, Vaš lekar će pratiti stanje Vašeg organizma najmanje četiri naredna meseca, u cilju otkrivanja mogućih problema. Navedeno podrazumeva uzimanje uzoraka krvi ba bi se proverilo moguće povećanje vrednosti mogućih enzima jetre, što može da ukazuje na oštećenje funkcije jetre. Videti odeljak 3 za dodatne informacije o primeni leka Lamivudin 100 SK.

Zaštitite druge ljude

Hepatitis B infekcija se prenosi seksualnim kontaktom sa inficiranom osobom, ili putem inficirane krvi (na primer, korišćenjem zajedničke injekcione igle). Primena leka Lamivudin 100 SK neće sprečiti da prenesete hepatitis B infekciju na druge ljude. U cilju zaštite drugih ljudi od infekcije hepatitisom B:

• Koristite kondom tokom oralnog ili penetracijskog seksualnog odnosa.
• Ne rizikujte prenos putem krvi – na primer, ne koristite zajedničke igle.

Drugi lekovi i lek Lamivudin 100 SK

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući biljne lekove ili druge lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Ne zaboravite da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko počnete da uzimate neki novi lek tokom primene leka Lamivudin 100 SK.

Navedene lekove ne bi trebalo uzimati sa lekom Lamivudin SK:

• lekovi (obično u tečnom obliku) koji sadrže sorbitol i druge šečerne alkohole (kao što su ksilitol, manitol, laktitol ili maltitol), ako se redovno uzimaju;
• drugi lekovi koji sadrže lamivudin, koji se primenjuju za lečenje HIV infekcije (ponekad nazvane virus AIDS);
• emtricitabin, koji se primenjuje za lečenje HIV ili hepatitis B infekcije;
• kladribin, koji se primenjuje u lečenju leukemije vlasastih ćelija.

 Obavestite Vašeg lekara ukoliko ste lečeni nekim od navedenih lekova.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću:

 Obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek, i o rizicima i koristima primene leka Lamivudin 100 SK tokom Vaše trudnoće.

Ne prekidajte lečenje lekom Lamivudin 100 SK bez saveta Vašeg lekara.

Dojenje

Lek Lamivudin 100 SK može preći u majčino mleko. Ukoliko dojite dete, ili razmišljate o dojenju:

 Obratite se Vašim lekaru pre nego što uzmete lek Lamivudin 100 SK.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Lamivudin 100 SK može dovesti do toga da se osećate umorno, što može uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

 Nemojte upravljati vozilima niti rukovati mašinama ukoliko niste sigurni da primena leka ne utiče negativno na Vas.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Ostanite u stalnom kontaktu sa Vašim lekarom

Lek Lamivudin 100 SK pomaže u ostvarivanju kontrole nad infekcijom hepatitisa B. Potrebno je da nastavite sa svakodnevnom primenom, u cilju ostvarivanja kontrole nad infekcijom i sprečavanja pogoršanja Vaše bolesti.

 Ostanite u kontaktu sa Vašim lekarom i nemojte prestati sa uzimanjem leka Lamivudin 100 SK bez saveta Vašeg lekara.

Koliko leka da uzmete?

Uobičajena doza leka Lamivudin 100 SK je jedna tableta (100 mg lamivudina) jednom dnevno.

Ukoliko imate problema sa bubrezima, moguće je da će lekar propisati manju dozu. Za osobe kod kojih je potrebna manja doza od uobičajene, ili za osobe koje ne mogu da gutaju, moguća je primena lamivudina u obliku oralnog rastvora.

Lek Lamivudin 100 SK u obliku oralnog rastvora nije registrovan u Republici Srbiji.

 Posavetujte se sa Vašim lekarom ukoliko se navedeno odnosi na Vas.

Ukoliko već uzimate drugi lek koji sadrži lamivudin za lečenje HIV infekcije, Vaš lekar će nastaviti da Vas leči većom dozom, (uobičajeno 150 mg dva puta dnevno), iz razloga što doza lamivudina u leku Lamivudin 100 SK (100 mg) nije dovoljna za lečenje HIV infekcije. Ukoliko planirate da promenite terapiju HIV infekcije, prvo razgovarajte o ovoj promeni sa svojim lekarom.

Tabletu treba progutati celu, sa malo vode. Lek Lamivudin 100 SK se može upotrebljavati uz hranu ili nezavisno od nje.

Ako ste uzeli više leka Lamivudin 100 SK nego što treba

Malo je verovatno da će slučajna primena prevelike doze leka Lamivudin 100 SK prouzrokovati pojavu ozbiljnih problema. Ukoliko slučajno uzmete više leka Lamivudin 100 SK nego što treba, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu, ili kontaktirajte urgentnu službu najbliže bolnice za dalji savet.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Lamivudin 100 SK

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite je čim se setite. Potom nastavite sa primenom leka kao i do tada. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Lamivudin 100 SK

Ne smete prestati sa uzimanjem leka Lamivudin 100 SK ako Vam to nije savetovao lekar. Postoji rizik od pogoršanja hepatitisa (videti odeljak 2). Kada prestanete sa uzimanjem leka Lamivudin 100 SK, Vaš lekar će Vas nadzirati još najmanje četiri meseca kako bi uočio eventualne probleme. To znači da će uzimati uzorke krvi kako bi proverio da li su vrednosti jetre povećane, što može ukazivati na oštećenje funkcije jetre.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva koja su često prijavljena u okviru kliničkih ispitivanja leka Lamivudin 100 SK su malaksalost, infekcije respiratornog trakta, nelagodnost u grlu, glavobolja, nelagodnost i bol u stomaku, mučnina, povraćanje i proliv, povećane vrednosti enzima jetre i enzima koje proizvode mišići (videti tekst u nastavku).

Alergijske reakcije

Retke su (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek). Znaci uključuju:

• oticanje očnih kapaka, lica ili usana;
• otežano gutanje ili disanje.

 Odmah se obratite Vašem lekaru ukoliko dobijete navedene simptome. Prestanite da uzimate lek Lamivudin 100 SK.

Neželjena dejstva za koja se smatra da su prouzrokovana uzimanjem leka Lamivudin 100 SK

Veoma često neželjeno dejstvo (može da se javi kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) koje se može ispoljiti u rezultatima analiza krvi je:

• povećanje vrednosti nekih enzima jetre (transaminaze), koje može biti znak zapaljenja ili oštećenja funkcije jetre.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) su:

• grčevi i bolovi u mišićima;
• kožni osip ili „koprivnjača“ bilo gde na telu.

Često neželjeno dejstvo koje se može ispoljiti u rezultatima analiza krvi je:

• povećanje vrednosti enzima koji se stvara u mišićima (kreatin fosfokinaza), koje može biti znak oštećenja tkiva.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Laktatna acidoza (povećana vrednost mlečne kiseline u krvi).

Ostala neželjena dejstva

Ostala neželjena dejstva su se javljala kod veoma malog broja ljudi, ali njihova tačna učestalost nije poznata:

• smanjenje mišićnog tkiva;
• pogoršanje oboljenja jetre nakon prekida primene leka Lamivudin 100 SK ili tokom primene terapije u slučaju da virus hepatitisa B postane rezistentan na primenu leka Lamivudin 100 SK. To može biti smrtonosno kod nekih pacijenata.

Neželjeno dejstvo koje se može ispoljiti u rezultatima analiza krvi:

• smanjen broj ćelija uključenih u proces zgrušavanja krvi (trombocitopenija).

Ako primetite bilo koje neželjeno dejstvo

 Obavestite svog lekara ili farmaceuta. To uključuje i svako neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lamivudin 100 SK posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon ,,Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je lamivudin. Jedna film tableta sadrži 100 mg lamivudina.
• Pomoćne supstance su:
• jezgro tablete: izomalt; krospovidon A; magnezijum-stearat;
• film obloga tablete: Opadry Pink 13B84595, sastav: hipromeloza; titan-dioksid; makrogol/PEG 400; polisorbat 80; gvožđe(III)-oksid, crveni; gvožđe(III)-oksid, žuti.

Kako izgleda lek Lamivudin 100 SK i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Ružičaste, bikonveksne film tablete, sa utisnutom oznakom „37“ na jednoj strani i oznakom „I“ na drugoj strani tablete.

Unutrašnje pakovanje leka je blister (Alu/PVC-Alu-OPA) sa 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

K.S. KIM INTERNATIONAL LTD. PREDSTAVNIŠTVO BEOGRAD - VRAČAR

Krunska 80, Beograd

Proizvođač:

PHARMADOX HEALTHCARE LTD.

KW20A Kordin Industrial Park, Paola, Malta

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-00931-18-001 od 26.02.2020.