Irbenida 150mg film tableta

Lek Irbenida je indikovan za lečenje esencijalne hipertenzije kod odraslih.

Takođe je indikovan za lečenje bolesti bubrega kod odraslih pacijenata sa hipertenzijom i dijabetesom melitusom tip 2 kao deo antihipertenzivne terapije (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Doziranje

Uobičajena preporučena početna doza i doza održavanja je 150 mg jednom dnevno, sa hranom ili bez nje. Lek Irbenida u dozi od 150 mg, jednom dnevno, generalno obezbeđuje bolju kontrolu krvnog pritiska tokom 24 sata nego doza od 75 mg. Ipak, treba razmotriti primenu početne doze od 75 mg, posebno kod pacijenata na hemodijalizi i kod pacijenata starijih od 75 godina.

Kod pacijenata kod kojih se ne postigne odgovarajuće sniženje krvnog pritiska primenom doze od 150 mg, jednom dnevno, doza leka Irbenida se može povećati na 300 mg ili se može uvesti još neki drugi

antihipertenzivni lek (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1). Zapaženo je da posebno dodatak diuretika kao što je hidrohlortiazid ima aditivan efekat u kombinaciji sa irbesartanom (videti odeljak 4.5).

Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, terapiju treba započeti sa 150 mg irbesartana jednom dnevno, a zatim dozu titrirati do 300 mg jednom dnevno, što je preporučena doza održavanja za lečenje bolesti bubrega.

Korisno dejstvo leka Irbenida na bubrežnu funkciju kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 zasnovano je na studijama gde se irbesartan, po potrebi, koristio kao dodatak drugim antihipertenzivnim lekovima, u cilju postizanja adekvatnih vrednosti krvnog pritiska (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

*Primenom leka Irbenida nije moguće postići dozu od 75 mg. Za primenu irbesartana u dozi od 75 mg koristiti dostupne lekove odgovarajuće jačine.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

Kod pacijenata na hemodijalizi treba razmotriti započinjanje terapije manjom početnom dozom ibersartana 75 mg (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nema kliničkog iskustva u primeni leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

Starije osobe

Iako za pacijente starije od 75 godina treba razmotriti započinjanje terapije dozom od 75 mg, prilagođavanje doze uglavnom nije neophodno kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka Irbenida kod dece uzrasta od 0-18 godina nije dokazana.

Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2., međutim nije moguće dati preporuku o doziranju.

Način primene

Lek Irbenida, film tablete, primenjuje se oralnim putem.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci (navedenih u odeljku 6.1).
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).
• Istovremena primena leka Irbenida sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije (GFR) ˂ 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Stanja sa smanjenim intravaskularnim volumenom

Simptomatska hipotenzija, posebno nakon prve doze, može se javiti kod pacijenata kod kojih postoji hipovolemija i/ili gubitak natrijuma usled jake terapije diureticima, ograničenog unosa soli, dijareje ili povraćanja. Zbog toga ova stanja treba korigovati pre primene irbesartana.

Renovaskularna hipertenzija

Postoji povećan rizik od teške hipotenzije i renalne insuficijencije kada se pacijenti, koji imaju bilateralnu stenozu bubrežnih arterija ili stenozu arterije jedinog bubrega koji je u funkciji, leče medikamentima koji utiču na renin-angiotenzin-aldosteron sistem. Iako to nije zabeleženo primenom leka Irbenida, slična dejstva se mogu očekivati sa antagonistima angiotenzin II receptora.

Oštećenje funkcije bubrega i transplantacija bubrega

Pri primeni leka Irbenida kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega preporučuje se periodično praćenje koncentracije kalijuma i vrednosti kreatinina u serumu. Ne postoje iskustva u pogledu primene leka Irbenida kod pacijenata sa nedavnom transplantacijom bubrega.

Pacijenti sa hipertenzijom i sa dijabetesom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom

U analizama sprovedenim u studiji na pacijentima koji imaju uznapredovalu bolest bubrega, dejstva irbesartana i na renalne i na kardiovaskularne događaje nisu bila ujednačena u svim podgrupama. Njegov koristan efekat posebno je bio manji kod žena i pacijenata koji nisu bele rase (videti odeljak 5.1).

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od nastanka hipotenzije, hiperkalemije i pogoršanja bubrežne funkcije (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Zbog toga se dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron RAAS kombinovana istovremenom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotensin II receptora ili aliskirena ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ukoliko se terapija dvostrukom blokadom RAAS ipak smatra apsolutno neophodnom, nju treba sprovesti samo pod nadzorom specijaliste uz intenzivno praćenje renalne funkcije, elektrolita i vrednosti krvnog pritiska. ACE inhibitore i antagoniste angiotenzin II receptora ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Hiperkalemija

Kao i pri primeni drugih lekova koji utiču na renin-angiotenzin-aldosteron sistem, može doći do hiperkalemije tokom terapije lekom Irbenida, posebno kada postoji oštećenje funkcije bubrega, klinička proteinurija usled dijabetesne nefropatije i/ili srčana insuficijencija. Preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije kalijuma u serumu kod pacijenata sa ovim faktorima rizika (videti odeljak 4.5).

Hipoglikemija

Lek Irbenida može indukovati hipoglikemiju, posebno kod pacijenata obolelih od dijabetesa. Treba razmotriti odgovarajuću kontrolu glikemije kod pacijenata na insulinu ili oralnim anitdijabeticima; može biti potrebno prilagođavanje doze insulina ili oralnih antidijabetika kada je to indikovano (videti odeljak 4.5).

Litijum

Ne preporučuje se istovremena primena litijuma i leka Irbenida (videti odeljak 4.5).

Aortna i mitralna stenoza, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Kao i sa drugim vazodilatatorima, lek Irbenida primeniti uz poseban oprez kod pacijenata sa aortnom, ili mitralnom stenozom, ili opstruktivnom hipertrofičnom kardiomiopatijom.

Primarni aldosteronizam

Kod pacijenata sa primarnim aldosteronizmom generalno neće doći do terapijskog odgovora na antihipertenzivne lekove čiji je mehanizam dejstva inhibicija renin-angiotenzin-aldosteron sistema. Zbog toga se primena leka Irbenida ne preporučuje.

Opšta upozorenja

Kod pacijenata čiji vaskularni tonus i renalna funkcija zavise prvenstveno od aktivnosti renin-angiotenzin- aldosteron sistema (npr. pacijenti sa teškom kongestivnom srčanom insuficijencijom ili pacijenti sa postojećim oboljenjem bubrega, uključujući stenozu renalne arterije), terapija ACE-inhibitorima ili antagonistima angiotenzin-II receptora koji deluju na ovaj sistem, povezana je sa akutnom hipotenzijom, azotemijom, oligurijom ili, retko, akutnom renalnom insuficijencijom (videti odeljak 4.5). Kao i u slučaju

primene bilo kog drugog antihipertenzivnog leka, prekomerno sniženje krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemijskom kardiomiopatijom ili ishemijskom kardiovaskularnom bolešću može dovesti do infarkta miokarda ili moždanog udara.

Kao što je primećeno za inhibitore enzima angiotenzin konvertujućeg enzima, irbesartan i drugi antagonisti angiotenzina su očigledno manje efikasni u snižavanju krvnog pritiska kod populacije crne rase nego kod pripadnika ostalih rasa, verovatno zbog veće prevalence stanja sa malim vrednostima renina u populaciji crne rase sa hipertenzijom (videti odeljak 5.1).

Trudnoća

Terapiju antagonistima angiotenzin II receptora ne treba započinjati u trudnoći. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba preusmeriti na antihipertenzivnu terapiju sa utvrđenim bezbednosnim profilom za primenu u trudnoći, osim ukoliko se kontinuirana terapija antagonistima angiotenzin II receptora ne smatra neophodnom. Kada se trudnoća utvrdi, terapiju antagonistima angiotenzin II receptora treba odmah prekinuti i uvesti odgovarajuću terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Pedijatrijska populacija

Primena irbesartana ispitivana je kod dece uzrasta od 6 do 16 godina, ali trenutni podaci nisu dovoljni da podrže primenu kod dece ovog uzrasta (videti odeljke 4.8, 5.1 i 5.2).

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Irbenida sadrži laktozu. Pacijenti koji boluju od retkog naslednog oboljenja netolerancije na galaktozu, laktaznog deficita ili loše glukozno-galaktozne apsorpcije ne smeju koristiti ovaj lek.

Diuretici i drugi antihipertenzivni lekovi

Istovremena primena sa drugim antihipertenzivnim lekovima može povećati hipotenzivna dejstva irbesartana, ipak, međutim lek Irbenida je bezbedno primenjivan sa antihipertenzivnim lekovima kao što su beta-blokatori, blokatori kalcijumskih kanala dugog dejstva i tiazidni diuretici. Prethodna terapija velikim dozama diuretika može dovesti do hipovolemije i rizika od hipotenzije pri započinjanju terapije irbesartanom (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji sadrže aliskiren ili ACE inhibitori

Podaci iz kliničkih studija pokazuju da je dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena povezana sa povećanom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa pojedinačnom primenom lekova koji blokiraju renin-angiotenzin-aldosteron sistem RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4. i 5.1).

Preparati za nadoknadu kalijuma i diuretici koji štede kalijum

Na osnovu iskustva sa primenom lekova koji utiču na renin-angiotenzin sistem, ne preporučuje se istovremena primena sa diureticima koji štede kalijum, sredstvima za nadoknadu kalijuma, solima koje sadrže kalijum ili drugim lekovima koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu (npr. heparin), s obzirom na to da može nastati hiperkalemija (videti odeljak 4.4).

Litijum

Pri istovremenoj primeni litijuma i ACE inhibitora prijavljeno je reverzibilno povećanje koncentracije litijuma u serumu i porast njegove toksičnosti. Do sada su veoma retko zabeleženi slični efekti koji se odnose na istovremenu primenu litijuma i irbesartana. Zbog toga se ova kombinacija ne preporučuje (videti odeljak 4.4). Ako se primena ove kombinacija smatra neophodnom, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracija litijuma u serumu.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

Pri istovremenoj primeni antagonista angiotenzin II receptora i nesteroidnih lekova NSAIL (npr. selektivnim COX-2 inhibitorima, acetilsalicilnom kiselinom (>3 g/dnevno) i neselektivnim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima NSAIL), može doći do smanjenja antihipertenzivnog dejstva.

Kao i pri primeni ACE inhibitora, istovremena primena antagonista angiotenzin II receptora i NSAIL može dovesti do povećanog rizika od pogoršanja bubrežne funkcije, uključujući moguću akutnu renalnu insuficijenciju i porast koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod pacijenata sa već postojećom smanjenom renalnom funkcijom. Zbog toga je potreban izuzetan oprez, posebno kod starijih pacijenata. Pacijente treba adekvatno hidrirati i sprovesti praćenje renalne funkcije po započinjanju istovremene terapije i periodično nakon toga.

Repaglinid

Irbesartan ima potencijal da inhibira OATP1B1. U jednoj kliničkoj studiji, je prijavljeno da je irbesartan povećao vrednosti Cmax i PIK repaglinida (supstrat OATP1B1) za 1,8 odnosno 1,3 puta, kada je primenjen 1 sat pre repaglinida. U drugoj studiji, nisu prijavljene relevantne farmakokinetičke interakcije kada su ova dve leka primenjena istovremeno. Prema tome, może biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetesnog leka, kao što je repaglinid (videti odeljak 4.4).

Dodatne informacije o interakcijama irbesartana

Kliničke studije su pokazale da hidrohlortiazid ne utiče na farmakokinetiku irbesartana. Irbesartan se uglavnom metaboliše putem CYP2C9, a u manjem stepenu glukuronidacijom. Nisu zapažene značajne farmakokinetičke ili farmakodinamičke interakcije pri istovremenoj primeni irbesartana i varfarina, koji se takođe metaboliše putem CYP2C9. Efekti induktora CYP2C9, kao što je rifampicin, na farmakokinetiku irbesartana nisu procenjeni. Irbesartan ne utiče na farmakokinetiku digoksina pri istovremenoj primeni.

Trudnoća

Epidemiološki dokazi koji su u vezi sa rizikom od pojave teratogenih efekata nakon izlaganja ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće nisu konačni, međutim, ne može se isključiti mali porast rizika. S obzirom na to da ne postoje kontrolisani epidemiološki podaci o riziku vezanom za antagoniste angiotenzin II receptora (AIIRA), moguće je postojanje sličnog rizika i za ovu grupu lekova. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba preusmeriti na antihipertenzivnu terapiju sa utvrđenim bezbednosnim profilom za primenu u trudnoći, osim ukoliko se kontinuirana terapija antagonistima angiotenzin II receptora ne smatra esencijalnom. Kada se trudnoća utvrdi, terapiju antagonistima angiotenzin II receptora treba odmah prekinuti i uvesti odgovarajuću alternativnu terapiju.

Terapija antagonistima angiotenzin II receptora tokom drugog i trećeg trimestra izaziva fetotoksičnost (smanjenu renalnu funkciju, oligohidramnion, kasnu osifikaciju kostiju lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežnu insuficijenciju, hipotenziju, hiperkalemiju) (videti odeljak 5.3).

Ukoliko dođe do izlaganja antagonistima angiotenzin II receptora od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučni pregled bubrega i lobanje.

Novorođenčad čije su majke bile na terapiji antagonistima angiotezin II receptora treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje

S obzirom na to da nema dovoljno informacija o upotrebi irbesartana tokom dojenja, ne preporučuje se njegova primena već treba primeniti alternativnu terapija drugim lekovima sa bolje utvrđenim bezbednosnim profilom tokom dojenja, posebno pri dojenju novorođenčadi ili prevremeno rođenih beba.

Nije poznato da li se irbesartan ili njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko kod ljudi.

Postojeći farmakodinamski/toksikološki podaci koji se odnose na ženke pacova su pokazali da se irbesartan ili njegovi metaboliti izlučuju putem mleka (za detalje videti odeljak 5.3).

Plodnost

Irbesartan nema uticaja na plodnost ženki pacova i njihovo potomstvo primenom do doznih koncentracija koje indukuju prve znake toksičnosti roditelja (videti odeljak 5.3).

Na osnovu farmakodinamskih karakteristika, mala je verovatnoća da će irbesartan imati uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pri upravljanju vozilima ili rukovanju mašinama tokom lečenja, treba uzeti u obzir da se mogu javiti vrtoglavica ili malaksalost.

U placebo kontrolisanim ispitivanjima na pacijentima sa hipertenzijom, ukupna incidenca neželjenih dejstava se nije razlikovala među grupama na irbesartanu (56,2%) i placebom (56,5%). Prekid terapije zbog pojave bilo kog kliničkog ili laboratorijskog neželjenog dejstva je bio ređi kod pacijenata na irbesartanu (3,3%), nego kod pacijenata na placebu (4,5%). Incidenca neželjenih dejstava nije bila povezana sa dozom (u preporučenom opsegu doza), polom, uzrastom, rasom ili dužinom trajanja terapije.

Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom i mikroalbuminurijom i sa normalnom renalnom funkcijom, zabeležene su ortostatska vrtoglavica i ortostatska hipotenzija u 0,5% pacijenata (tj. povremeno), ali više nego kod pacijenata izloženih placebu.

U tabeli koja sledi predstavljena su neželjena dejstva koja su prijavljena u placebo-kontrolisanom ispitivanju u kome je 1965 pacijenata bilo na terapiji irbesartanom. Neželjena dejstva koja su obeležena zvezdicom (*) su dodatno prijavljena kod >2% hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom i hroničnom renalnom insuficijencijom i kliničkom proteinurijom, i češće nego kod pacijenata na placebu.

Neželjena dejstva, rangirana prema sistemu organa i učestalosti javljanja, mogu biti: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 i <1/10), povremena (≥1/1000 i <1/100), retka (≥1/10 000 i <1/1000) i veoma retka (<1/10,000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka). Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti

Navedena su i neželjena dejstva dodatno prijavljena tokom post-marketinškog perioda. Ova neželjena dejstva su izvedena iz spontanih izveštaja.

• – Hiperkalijemija se češće javila kod pacijenata sa dijabetes melitusom na irbesartanu nego kod pacijenata na placebu. Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom kod kojih postoji mikroalbuminurija i normalna renalna funkcija, hiperkalijemija (≥5,5 mEq/L) se javila kod 29,4% pacijenata u grupi na 300 mg irbesartana i kod 22% pacijenata u grupi na placebu. Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom kod kojih postoji hronična renalna insuficijencija i manifestna proteinurija, hiperkalemija (≥5,5 mEq/L) se javila kod 46,3% u grupi na irbesartanu i 26,3% pacijenata u grupi na placebu.
• – Značajno povećanje koncentracije kreatin kinaze u plazmi je zapaženo kod 1,7% pacijenata na irbesartanu. Nijedan od ovih slučajeva nije povezan sa klinički dijagnostifikovanim mišićno koštanim događajima.
• – Pad hemoglobina koji nije bio klinički značajan zapažen je kod 1,7% hipertenzivnih pacijenata sa uznapredovalom dijabetesnom nefropatijom koji su bili na irbesartanu.

Primena u pedijatriji

U randomiziranom ispitivanju sprovedenom na 318 dece sa hipertenzijom i adolescenata uzrasta od 6 do 16 godina, javila su se sledeća neželjena dejstva u tronedeljnoj dvostruko slepoj fazi ispitivanja: glavobolja (7,9%), hipotenzija (2,2%), vrtoglavica (1,9%), kašalj (0,9%). U otvorenom periodu od 26 nedelja ovog ispitivanja, najčešći laboratorijski poremećaji bili su povećanje koncentracije kreatinina (6,5%) i povećane koncentracije kreatin kinaze kod 2% dece koja su primala lek.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Primena irbesartana kod odraslih u dozama do 900 mg dnevno tokom 8 nedelja nije pokazala toksičnost. Najčešći simptomi predoziranja su hipotenzija i tahikardija, mada se može javiti i bradikardija. Ne postoje posebne terapijske metode za lečenje predoziranja lekom Irbenida. Pacijenta treba pažljivo pratiti i sprovesti simptomatsku i suportivnu terapiju. Preporučuje se indukcija povraćanja i/ili gastrična lavaža. Može sa primeniti i aktivni ugalj. Irbesartan se ne može ukloniti hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Antagonisti receptora angiotenzina II, monokomponentni

ATC šifra: C09CA04

Mehanizam dejstva

Irbesartan je oralno aktivni, selektivni antagonist angiotenzin II receptora (tip AT1) snažnog dejstva. Očekuje se da blokira sva dejstva angiotenzina II koja su posredovana AT1 receptorima, bez obzira na poreklo i način sinteze angiotenzina II. Selektivni antagonizam angiotenzin II (AT1) receptora dovodi do povećanja koncentracija renina i angiotenzina II u plazmi, i do pada koncentracije aldosterona u plazmi. Irbesartan u preporučenim dozama ne deluje značajno na koncentraciju kalijuma u serumu. Irbesartan ne inhibira ACE (kininazu II), enzim koji stvara angiotenzin II i takođe razlaže bradikinin do neaktivnih metabolita. Irbesartan ne zahteva metaboličku aktivaciju za svoje dejstvo.

Klinička efikasnost:

Hipertenzija

Irbesartan snižava krvni pritisak uz minimalnu promenu frekvencije srca. Kod primene leka jednom dnevno, sniženje krvnog pritiska zavisi od doze sa tendencijom ka dostizanju platoa nakon primene doza iznad 300 mg. Doze od 150-300 mg, jednom dnevno, snižavaju krvni pritisak u ležećem ili sedećem položaju, u periodu od 24 sata nakon doziranja za približno 8-13/5-8 mm Hg (sistolni/dijastolni) više od onih vezanih za placebo.

Maksimalno smanjenje krvnog pritiska se postiže za oko 3-6 sati nakon primene i efekat traje najmanje 24 sata. Nakon 24 sata, smanjenje krvnog pritiska bilo je 60-70% od odgovarajućeg maksimalnog dijastolnog i sistolnog odgovora pri preporučenim dozama. Primena doze od 150 mg, jednom dnevno, imala je sličan najniži i prosečni 24-satni odgovor kao i nakon doziranja dva puta dnevno istom ukupnom dnevnom dozom.

Smanjenje krvnog pritiska se zapaža nakon 1-2 nedelje od početka terapije irbesartanom, a maksimalni efekat se javlja nakon 4-6 nedelja. Antihipertenzivni efekat se održava tokom dugotrajne terapije. Po prestanku terapije, krvni pritisak se postepeno vraća na vrednosti pre primene leka. Nije zapažen efekat naglog skoka krvnog pritiska (engl. Rebound hypertension).

Efekti irbesartana i diuretika tipa tiazida na smanjenje krvnog pritiska su aditivni. Kod pacijenata kod kojih se primenom irbesartana ne postiže zadovoljavajuća kontrola krvnog pritiska, dodavanje malih doza hidrohlortiazida (12,5 mg), jednom dnevno, dovodi do daljeg placebo-prilagođenog smanjenja krvnog pritiska za oko 7-10/3-6 mm Hg (sistolni/dijastolni).

Efikasnost irbesartana nije uslovljena godinama ili polom. Kao što je slučaj i sa ostalim lekovima koji deluju na renin-angiotenzin sistem, primena irbesartana kao monoterapije izaziva značajno manji terapijski odgovor kod hipertenzivnih pacijenata crne rase. Kada se irbesartan primeni istovremeno sa malom dozom hidrohlortiazida (npr. 12,5 mg dnevno), antihipertenzivni odgovor kod pacijenata crne rase se približava odgovoru kod pacijenata bele rase.

Nije zapaženo klinički značajno dejstvo na mokraćnu kiselinu u serumu ili na izlučivanje mokraćne kiseline putem urina.

Pedijatrijska populacija

Smanjenje krvnog pritiska nakon primene doza od 0,5 mg/kg (mala doza), 1,5 mg/kg (srednja doza) i 4,5 mg/kg (velika doza) kao ciljnim dozama titriranja irbesartana, procenjeno je kod 318 dece sa hipertenzijom ili dece sa faktorima rizika uzrasta od 6 do 16 godina (dijabetes, hipertenzija u porodičnoj anamnezi) tokom perioda od tri nedelje. Po završetku perioda od 3 nedelje prosečno smanjenje sistolnog pritiska u odnosu na početno stanje u primarnim varijablama efikasnosti, sistolnog krvnog pritiska u sedećem položaju (engl. seated systolic blood pressure, SeSBP), bilo je 11,7 mmHg (mala doza), 9,3 mmHg (srednja doza) i 13,2 mmHg (velika doza). Među ovim dozama nije zapažena značajna razlika. Prilagođena prosečna promena dijastolnog pritiska u sedećem položaju je bila 3,8 mmHg (mala doza), 3,2 mmHg (srednja doza), 5,6 mmHg (velika doza). Tokom narednog perioda od dve nedelje u kome su pacijenti ponovo randomizirani na

irbesartan ili placebo, pacijenti koji su dobijali placebo su imali porast od 2,4 i 2,0 mmHg sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska u sedećem položaju, u poređenju sa +0,1 i -0,3 mmHg promena kod pacijenata na irbesartanu (videti odeljak 4.2).

Hipertenzija i dijabetes tip 2 sa nefropatijom

Ispitivanje „Irbesartan Diabetic Nephropathy Trial (IDNT)” pokazuje da irbesartan smanjuje progresiju nefropatije kod pacijenata sa hroničnom renalnom insuficijencijom i manifestnom proteinurijom. IDNT je bila dvostruko slepa, kontrolisana studija morbiditeta i mortaliteta koja je poredila irbesartan, amlodipin i placebo. Kod 1715 hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, proteinurijom ≥ 900 mg/dnevno i kreatininom u serumu u opsegu od 1,0-3,0 mg/dL, ispitivani su dugotrajni efekti (prosečno 2,6 godina) irbesartana na progresiju bolesti bubrega i mortaliteta svih uzroka. Pacijentima je doza irbesartana titrirana od 75 mg do doze održavanja od 300 mg, amlodipina od 2,5 mg do 10 mg, ili placeba prema toleranciji. Pacijenti u svim grupama su dobijali između 2 i 4 antihipertenzivna leka (npr. diuretike, beta blokatore, alfa blokatore) da bi se dostigla ciljna vrednost krvnog pritiska od ≤135/85 mmHg ili smanjenje sistolnog pritiska za 10 mmHg, ako je osnovna vrednost bila >160 mg. U placebo grupi, 60% pacijenata je dostiglo ciljnu vrednost krvnog pritiska, za razliku od 76% na irbesartanu, odnosno 78% pacijenata koji su uzimali amlodipin. Irbesartan značajno smanjuje relativni rizik od primarnog kombinovanog krajnjeg ishoda koji podrazumeva udvostručavanje kreatinina u serumu, terminalnu nefropatiju i mortalitet bilo kog uzroka. Približno 33% pacijenata u irbesartan grupi dostiglo je primarni kombinovani renalni krajnji ishod, u poređenju sa 39% i 41% u grupi na placebu, odnosno amlodipinu (20% smanjenja relativnog rizika u odnosu na placebo (p=0,024) i 23% smanjenja relativnog rizika u poređenju sa amlodipinom (p=0,006)). Kada su analizirane individualne komponente primarnog krajnjeg ishoda, nije zapažen nikakav efekat u odnosu na mortalitet bilo kog razloga, dok je postojao pozitivan trend u smanjenju terminalne nefropatije i značajno smanjenje u udvostručavanju kreatinina u serumu.

Uticaj terapije je procenjivan u podgrupama koje su formirane na osnovu pola, rase, uzrasta, trajanja dijabetesa, osnovnih vrednosti krvnog pritiska, serumskog kreatinina i ekskrecije albumina. U podgrupama žena i pripadnika crne rase koji su činili 32%, odnosno 26% ukupne ispitivane populacije, nije zapaženo korisno dejstvo na renalnu funkciju, iako intervali pouzdanosti to ne isključuju. Što se tiče sekundarnog parametra praćenja koga čine događaji sa smrtnim ishodom i oni bez smrtnog ishoda kardiovaskularnih događaji, nije bilo razlike između ove tri grupe u ukupnoj populaciji, iako je primećena povećana incidenca infarkta miokarda bez smrtnog ishoda kod žena, a smanjena incidenca bez smrtnog ishoda infarkta miokarda kod muškaraca koji su uzimali irbesartan, u poređenju sa pacijentima koji su bili u placebo grupi. Povećana incidenca bez smrtnog ishoda infarkta miokarda i moždanog udara zapažena je kod žena u grupi na irbesartanu, u odnosu na grupu na amlodipinu, dok je hospitalizacija usled srčane insuficijencije bila manja u ukupnoj populaciji. Međutim nisu pronađena odgovarajuća objašnjenja za ove rezultate kod žena.

Studija ”Dejstva irbesartana na mikroalbuminuriju kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2” (engl. ʺEffects of Irbesartan on Microalbuminuria in Hypertensive Patients with type 2 Diabetes Mellitusʺ, IRMA 2) pokazala je da irbesartan od 300 mg odlaže progresiju manifestne proteinurije kod pacijenata sa mikroalbuminurijom. IRMA 2 je placebo kontrolisana dvostruko slepa studija morbiditeta, sprovedena na 590 pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, mikroalbuminurijom (30-300 mg/dan) i normalnom renalnom funkcijom (serumski kreatinin ≤1,5 mg/dL kod muškaraca i <1,1 mg/dL kod žena). Studija je ispitivala dugotrajne efekte (2 godine) irbesartana na progresiju kliničke (manifestne) proteinurije (stopa bubrežne ekskrecije albumina, UAER) >300 mg/dnevno, i povećanje vrednosti UAER za najmanje 30% u odnosu na početnu vrednost). Određena ciljna vrednost krvnog pritiska je bila ≤135/85 mmHg. Dodatni antihipertenzivni lekovi (isključujući ACE inhibitore, antagoniste angiotenzin II receptora i dihidropiridinske blokatore kalcijumskih kanala) su dodati po potrebi, kako bi se postigla ciljna vrednost krvnog pritiska. Iako je slična vrednost krvnog pritiska postignuta u svim grupama, u grupi koja je uzimala

300 mg irbesartana, manje pacijenata (5,2%) je dostiglo krajnji ishod praćenja, koji je predstavljao manifestnu proteinuriju, nego u grupama na placebu (14,9%) ili u grupi koja je uzimala 150 mg irbesartana (9,7%), što pokazuje smanjenje relativnog rizika za 70% u odnosu na placebo (p=0,0004) pri primeni većih doza. Prateće poboljšanje brzine glomerularne funkcije nije zapaženo tokom prva tri meseca terapije. Usporavanje progresije do kliničke proteinurije je zapaženo u toku prva tri meseca terapije i nastavilo se tokom perioda od dve godine. Povratak na stanje normoalbuminurije (<30 mg/dan) je bilo češće u grupi koja je uzimala irbeasartan od 300 mg (34%) nego u grupi na placebu (21%).

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

U dve velike randomizirane, kontrolisane studije ONTARGET (engl. Ongoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes) ispitivana je primena kombinacije ACE inhibitora i antagoniste angiotenzin II receptora. ONTARGET je bila studija sprovedena na pacijentima koji su u anamnezi imali kardiovaskularno ili cerebrovaskularno oboljenje ili dijabetes melitus tip 2 udruženim sa potvrđenim oštećenjem ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bila studija na pacijentima sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ove studije nisu pokazale značajan koristan efekat na renalni i/ili kardiovaskularni ishod i mortalitet, dok je uočen povećan rizik od nastanka hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. Imajući u vidu slične farmakodinamske osobine, ovi rezultati su takođe relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora.

ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora prema tome, ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (engl. ALiskiren Trial In Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bila studija dizajnirana da testira korist od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji koja se sastoji od primene ACE inhibitora ili blokatora angiotenzin II receptora kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i hroničnim oboljenjem bubrega, sa ili bez kardiovaskularne bolesti.

Studija je ranije prekinuta zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su bili brojčano frekventniji u grupi sa aliskirenom nego u placebo grupi, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i renalna disfunkcija) su bili češće prijavljeni u grupi na aliskirenu u odnosu na placebo grupu.

Resorpcija

Nakon oralne upotrebe irbesartan se dobro resorbuje: u studijama apsolutne bioraspoloživosti dale su vrednosti od približno 60-80%. Istovremeni unos hrane ne utiče značajno na bioraspoloživost irbesartana.

Distribucija

Vezivanje za proteine plazme je približno 96% sa neznatnim vezivanjem za ćelijske komponente krvi. Volumen distribucije je 53-93 litra.

Biotransformacija

Nakon oralne ili intravenske primene 14C irbesartana, 80-85% cirkulišuće radioaktivnosti u plazmi potiče od nepromenjenog irbesartana.

Irbesartan se metaboliše u jetri glukuronidnom konjugacijom i oksidacijom. Glavni cirkulišući metabolit je irbesartan glukuronid (oko 6%). Studije in vitro pokazuju da se irbesartan glukuronid primarno oksidiše putem CYP2C9 enzima citohorma P450; izoenzim CYP3A4 ima neznatnu ulogu.

Linearnost/nelinearnost

Irbesartan pokazuje linearnu i dozno-proporcionalnu farmakokinetiku u rasponu doza od 10 do 600 mg. Kod primene doza preko 600 mg (dva puta veće od maksimalne preporučene doze), zapažen je porast manji od proporcionalnog nakon oralne primene; mehanizam ovog manjeg je nepoznat. Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu nakon 1,5-2 sata od oralne upotrebe. Ukupni telesni i renalni klirens je 157-176, odnosno 3-3,5 mL/min. Terminalno poluvreme eliminacije irbesartana je 11-15 sati. Ravnotežne koncentracije u plazmi se postižu nakon 3 dana od početka primene. Uočena je ograničena akumulacija irbesartana (<20%) u plazmi nakon ponovljene primene jednom dnevno. U studiji su zapažene nešto veće koncentracije irbesartana u plazmi kod žena sa hipertenzijom. Međutim, nije bilo razlike u poluvremenu eliminacije i akumulaciji irbesartana. Nije potrebno prilagođavanje doze kod žena. Vrednosti PIK i Cmax za irbesartan su takođe nešto veće kod starijih pacijenata (≥65 godina), nego kod mladih (18-40 godina). Ipak, poluvreme eliminacije nije značajno promenjeno. Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata starije životne dobi.

Eliminacija

Irbesartan i njegovi metaboliti se eliminišu i bilijarnim i renalnim putem. Nakon oralne ili intravenske administracije 14C irbesartana, oko 20% radioaktivnosti je uočeno u urinu, a ostatak u fecesu. Manje od 2% unete doze se izlučuje u urinu kao nepromenjeni irbesartan.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika irbesartana je ispitivana na 23 pedijatrijska pacijenta sa hipertenzijom nakon primene pojedinačne i ponovljenih dnevnih doza (2 mg/kg) do maksimalne dnevne doze od 150 mg u toku četiri nedelje. Od ukupno 23 ispitanika, farmakokinetika kod 21 pedijatrijskog pacijenta je bila uporediva sa farmakokinetikom odraslih (dvanaestoro dece preko 12 godina, devetoro dece između 6 i 12 godina). Rezultati su pokazali da su Cmax, PIK i stepen klirensa slični kao kod odraslih pacijenata koji su primali 150 mg irbesartana dnevno. Ograničena akumulacija irbesartana (18%) u plazmi zapažena je nakon ponovljene primene, jednom dnevno.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili kod onih koji su na hemodijalizi, farmakokinetički parametri irbesartana nisu značajno promenjeni. Irbesartan se ne može ukloniti hemodijalizom.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagom do umerenom cirozom, farmakokinetički parametri irbesartana nisu značajno promenjeni. Studije nisu sprovođene kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre.

Ne postoje dokazi o abnormalnoj sistemskoj toksičnosti ili toksičnosti ciljnog organa pri klinički relevantnim dozama. U pretkliničkim studijama bezbednosti, visoke doze irbesartana (≥250 mg/kg/dnevno kod pacova i

≥100 mg/kg/dnevno kod makaki majmuna) dovele su do redukcije parametara eritrocita (broj eritrocita, hemoglobin, hematokrit). Pri veoma velikim dozama (≥500 mg/kg/dan) javile su se degenerativne promene na bubrezima (kao što su intersticijalni nefritis, distenzija tubula, bazofilne tubule, povećane koncentracije uree i kreatinina u serumu) kod pacova i makaki majmuna i smatraju se posledicama hipotenzivnih efekata leka koji vode do smanjenja bubrežne perfuzije. Dalje, irbesartan je izazvao hiperplaziju/hipertrofiju jukstaglomerularnih ćelija (kod pacova pri ≥90 mg/kg/dnevno, a kod makaki majmuna pri ≥10 mg/kg/dnevno). Smatra se da su sve ove promene posledica farmakološkog dejstva irbesartana. Pri terapijskim dozama irbesartana kod ljudi, hiperplazija/hipertrofija renalnih jukstaglomerularnih ćelija nema nikakvog značaja.

Nema dokaza o mutagenosti, klastogenosti ili karcinogenosti.

Nije zabeležen uticaj na plodnost i reproduktivne sposobnosti u studijama na ženkama i mužjacima pacova čak ni pri oralnim dozama irbesartana koje izazivaju izvesnu toksičnost kod roditelja (od 50 do 650 mg/kg/dnevno), uključujući mortalitet pri najvećim dozama. Nisu primećeni značajniji efekti na broj žutih tela, broj implantata ili živih fetusa. Irbesartan nije uticao na preživljavanje, razvoj ili reproduktivne sposobnosti potomstva. Studije na životinjama su pokazale da se radioobeležen irbesartan detektuje u fetusima pacova i kunića. Irbesartan se izlučuje u mleko pacova u laktaciji.

Studije na životinjama sa irbesartanom pokazale su prolazne toksične efekte (povećanu kavitaciju renalne karlice, hidroureter ili supkutani edem) kod fetusa pacova, koji su se povukli nakon rođenja. Kod kunića su zapaženi abortus ili rana resorpcija pri dozama koje uzrokuju značajnu maternalnu toksičnost, uključujući i mortalitet. Kod pacova ili kunića nisu zapaženi teratogeni efekti.

Irbenida, 150 mg, film tablete:

Jezgro tablete:

• laktoza, monohidrat
• skrob, kukuruzni preželatinizovan
• kopovidon
• kroskarmeloza-natrijum
• silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni
• magnezijum-stearat

Film (obloga) tablete - Opadry white:

• hipromeloza,
• makrogol 400
• titan-dioksid

Irbenida, 300 mg, film tablete:

Jezgro tablete:

• laktoza, monohidrat
• skrob, kukuruzni preželatinizovan
• kopovidon
• kroskarmeloza-natrijum
• silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni
• magnezijum-stearat

Film(obloga) tablete - Opadry white:

• hipromeloza,
• makrogol 400
• titan-dioksid

Nema podataka o inkompatibilnosti.

5 godina.

Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Lek čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Irbenida, 150 mg, film tablete

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC-Aluminijumski blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Irbenida, 300 mg, film tablete

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC-Aluminijumski blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Irbenida spada u grupu lekova koji se nazivaju antagonisti angiotenzin II receptora. Angiotenzin II je supstanca koja se stvara u organizmu i koja se vezuje za receptore u krvnim sudovima, izazivajući tako njihovo sužavanje. Ovo dovodi do povećanja krvnog pritiska. Lek Irbenida sprečava vezivanje angiotenzina II za ove receptore, izazivajući opuštanje i širenje krvnih sudova i sniženje krvnog pritiska. Lek Irbenida takođe usporava smanjenje funkcije bubrega kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom i dijabetesom tip 2.

Lek Irbenida se koristi kod odraslih pacijenata za:

• lečenje povišenog krvnog pritiska (esencijalne hipertenzije);
• zaštitu bubrega kod pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom tip 2 i smanjenom funkcijom bubrega koja je potvrđena laboratorijskim analizama.

• ste alergični (preosetljivi) na irbesartan ili na neku pomoćnu supstancu leka Irbenida (videti odeljak 6);
• ste trudni duže od tri meseca (takođe je bolje izbegavati lek Irbenida u ranoj trudnoći -videti odeljak: Trudnoća i dojenje);
• istovremeno koristite lekove za sniženje krvnog pritiska koji sadrže aliskiren ili imate šećernu bolest (dijabetes melitus) ili oštećenje funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije ˂ 60 mL/min/1,73 m2).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Irbenida, ukoliko se nešto od dole navedenog odnosi na Vas ukoliko:

• obilno povraćate ili imate proliv (dijareju),
• imate imate probleme sa bubrezima,
• imate neko oboljenje srca,
• uzimate lek Irbenida za lečenje oboljenja bubrega koje je posledica dijabetesa. U tom slučaju, lekar Vam može redovno kontrolisati krv, posebno koncentraciju kalijuma u krvi, da bi utvrdio da li Vam je bubrežna funkcija smanjena,
• uskoro treba da se podvrgnete hirurškom zahvatu ili da primite anestetike,
• mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Lek Irbenida se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a može izazvati teška oštećenja ploda nakon 3 meseca trudnoće (videti odeljak: Trudnoća i dojenje)
• uzimate bilo koji od sledećih lekova koji se koriste za sniženje krvnog pritiska:
• neki ACE inhibitor (npr. enalapril, lizinopril, ramipril), naročito ako imate probleme sa bubrezima povezane sa dijabetesom,
• aliskiren,
• antagoniste angiotenzin II receptora.

Vaš lekar može redovno proveravati Vašu bubrežnu funkciju, krvni pritisak, i vrednosti elektrolita (npr.kalijum) u Vašoj krvi.

Videti takođe informacije navedene u podnaslovu “Lek Irbenida ne smete koristiti”.

Deca i adolescenti

Ovaj lek ne treba primenjivati kod dece i adolescenata (mlađih od 18 godina), jer bezbednost i efikasnost još uvek nije potpuno dokazana u ovoj starosnoj grupi.

Drugi lekovi i lek Irbenida

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate ili ste donedavno uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se nabavljaju bez lekarskog recepta.

Može biti potrebno da kontrolišete krv ukoliko uzimate:

• sredstva za nadoknadu kalijuma,
• zamene za so koje sadrže kalijum,
• lekove koji štede kalijum (kao što su neki diuretici),
• lekove koji sadrže litijum,
• oralne antidijabetične lekove (npr. repaglinid).

Ako uzimate lekove protiv bolova koji pripadaju grupi nesterodnih antiinflamatornih lekova, dejstvo leka Irbenida može biti smanjeno.

Kombinovana primena lekova iz grupe ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena je udružena sa povećanom učestalošću neželjenih efekata kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjenje bubrežne funkcije (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u odnosu na primenu samo jednog leka.

Vaš lekar će možda morati da promeni dozu leka koju uzimate i/ili da preduzme druge mere opreza:

- ukoliko uzimate lekove iz grupe ACE inhibitora ili aliskiren (videti takođe informacije navedene u podnaslovima “Lek Irbenida ne smete uzimati ” i “Upozorenja i mere opreza”).

Uzimanje leka Irbenida sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Irbenida se može uzimati nezavisno od uzimanja hrane.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Lekar će Vam savetovati da prestanete sa uzimanjem leka Irbenida pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni i savetovaće Vas da uzmete neki drugi lek umesto leka Irbenida. Lek Irbenida se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se uzimati ni ako ste trudni duže od tri meseca, pošto bi mogao da dovede do teškog oštećenja ploda, ako se koristi posle trećeg meseca trudnoće.

Dojenje

Obavestite lekara ukoliko dojite ili planirate da dojite dete. Lek Irbenida se ne preporučuje majkama koje doje i Vaš lekar može da izabere drugi lek za Vas, ukoliko želite da dojite, naročito ako je Vaša beba novorođenče, ili je reč o prevremeno rođenoj bebi.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, prilikom lečenja hipertenzije, povremeno se mogu javiti vrtoglavica ili zamor. Ako Vam se ovo dogodi, razgovarajte sa lekarom pre nego što pokušate da vozite ili rukujete mašinama.

Lek Irbenida sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Način primene Lek Irbenida je namenjen za oralnu upotrebu Tabletu progutajte sa dovoljnom količinom tečnosti (npr.jednom čašom vode). Lek Irbenida možete uzimati sa hranom ili bez nje. Pokušajte da dnevnu dozu leka uzimate u približno isto vreme svakog dana. Važno je da lek uzimate sve dok Vam lekar ne kaže drugačije.

Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom

Uobičajena doza je 150 mg jednom dnevno. Doza se kasnije može povećati na 300 mg jednom dnevno, u zavisnosti od terapijskog odgovora.

Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom i bubrežnim oboljenjem usled dijabetesa tip 2

Za lečenje pridruženog bubrežnog oboljenja i visokog krvnog pritiska kod pacijenata sa dijabetesom tip 2, uobičajena doza održavanja je 300 mg jednom dnevno.

Lekar može savetovati započinjanje terapije manjom dozom, posebno kod izvesnih pacijenata, kao što su pacijenti na hemodijalizi ili pacijenti stariji od 75 godina.

Maksimalan efekat sniženja krvnog pritiska bi trebalo da dostigne 4-6 nedelja od početka terapije.

Upotreba kod dece i adolescenata

Lek Irbenida ne treba primenjivati kod dece i adolescenata (mlađih od 18 godina). Ako dete slučajno proguta neku tabletu, odmah se obratite lekaru.

Ako ste uzeli više leka Irbenida nego što treba

Ako ste slučajno uzeli veću dozu leka Irbenida nego što bi trebalo, odmah se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu!

Ako ste zaboravili da uzmete lek Irbenida

Ako ste slučajno zaboravili dnevnu dozu, uzmite sledeću dozu prema uobičajenom rasporedu. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako slučajno propustite dnevnu dozu, samo uzmite sledeću dozu u uobičajeno vreme.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Irbenida

Nemojte da prestanete sa uzimanjem leka Irbenida bez savetovanja sa lekarom, čak iako se osećate bolje. Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Neka od ovih neželjenih dejstava mogu biti ozbiljna i mogu zahtevati medicinsku pomoć.

Ukoliko se javi neko od sledećih neželjenih dejstava odmah se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i pri primeni sličnih lekova, mogu se javiti retki slučajevi alergijskih reakcija na koži (osip, koprivnjača), kao i lokalizovano oticanje lica, usana i/ili jezika. Ako Vam se jave neki od navedenih simptoma ili otežano disanje, prestanite sa uzimanjem leka i odmah se obratite lekaru.

Zabeležena neželjena dejstva u kliničkim studijama na pacijentima lečenim irbesartanom, svrstana prema učestalosti pojavljivanja, bila su:

• Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom i dijabetesom tipa 2 i pridruženim bubrežnim oboljenjem, analize krvi mogu pokazati povećanu koncentraciju kalijuma.

• Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): vrtoglavica, osećaj mučnine/povraćanje, malaksalost i analize krvi mogu pokazati povećane vrednosti enzima koji ukazuje na oštećenje mišića i srca (enzim kreatinin kinaza). Kod pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom i dijabetesom tip 2 udruženim sa oboljenjima bubrega, zabeležene su i vrtoglavica pri ustajanju iz ležećeg ili sedećeg položaja, pad krvnog pritiska pri ustajanju iz ležećeg ili sedećeg položaja i bol u zglobovima ili mišićima i takođe smanjene vrednosti proteina u crvenim krvnim

ćelijama (hemoglobin).

• Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): ubrzan puls, naleti crvenila prećeni osećajem vrućine, kašalj, proliv, otežano varenje/gorušica, poremećaj seksualnih funkcija, bol u grudima.

Zabeležena su i neka neželjena dejstva nakon pojave irbesartana na tržištu, ali učestalost njihovog pojavljivanja je nepoznata. Ova neželjena dejstva su: osećaj okretanja i nestabilnosti, glavobolja, poremećaj čula ukusa, zujanje u ušima, grčevi u mišićima, smanjen broj trombocita, bol u zglobovima i mišićima, poremećena funkcija jetre, povećana koncentracija kalijuma u krvi, smanjena funkcija bubrega, zapaljenje malih krvnih sudova koje uglavnom zahvata kožu (stanje koje je poznato kao leukocitoklastični vaskulitis) i teške alergijske reakcije (anafilaktički šok). Povremeno su zabeleženi slučajevi žutice (žuta prebojenost kože i/ili beonjača oka).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Irbenida posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Lek čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je irbesartan.

Irbenida, 150 mg, film tableta

Jedna film tableta sadrži 150 mg irbesartana. Pomoćne supstance:

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni preželatinizovan; kopovidon; kroskarmeloza-natrijum; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete – Opadry White: hipromeloza, makrogol 400; titan-dioksid.

Irbenida, 300 mg, film tablete

Jedna film tableta sadrži 300 mg irbesartana. Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni preželatinizovan; kopovidon; kroskarmeloza-natrijum; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete – Opadry White: hipromeloza, makrogol 400; titan-dioksid.

Kako izgleda lek Irbenida i sadržaj pakovanja

Irbenida, 150 mg, film tableta:

Bele, ovalne, bikonveksne, film tablete.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC-Aluminijumski blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Irbenida, 300 mg, film tableta:

Bele, ovalne, bikonveksne, film tablete.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC-Aluminijumski blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Irbenida, 150 mg, film tableta: 515-01-01467-21-001 od 15.04.2022.

Irbenida, 300 mg, film tableta: 515-01-01468-21-001 od 15.04.2022.