Rotazar 150mg film tableta

LekRotazar jeindikovanza lečenjeesencijalnehipertenzijekododraslih.

1 od 15

Takođe je indikovan za lečenje bolesti bubrega kod odraslih pacijenata sa hipertenzijom i dijabetes melitusomtip 2 kaodeoantihipertenzivneterapije(videtiodeljke4.3, 4.4, 4.5 i5.1).

Doziranje

Uobičajena preporučena početna doza i doza održavanja je 150 mg jednom dnevno, sa hranom ili bez nje. Irbesartanudoziod150 mgjednomdnevnogeneralnoobezbeđujeboljukontrolukrvnogpritiska tokom24 sata nego doza od 75 mg. Ipak, treba razmotriti primenu početne doze od 75 mg, posebno kod pacijenta na hemodijaliziikodpacijenata starijihod75 godina.

Kod pacijenta kod kojihse ne postigne odgovarajuće sniženje krvnogpritiska primenom doze od 150 mg jednom dnevno, doza se može povećati na 300 mg ili se može uvesti još nekidrugi dodatni antihipertenzivni lek (videtiodeljke 4.3, 4.4, 4.5 i5.1). Zapaženo je da posebno dodatak diuretika kao štoje hidrohlortiazid u terapiji ima aditivan efekat ukombinacijisa irbesartanom(videtiodeljak4.5).

Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, terapiju treba započeti sa 150 mg irbesartana jednom dnevno, a zatim dozu titrirati do 300 mg jednom dnevno, što je preporučena doza održavanja za lečenjebolestibubrega.

Korisno dejstvo irbesartana na bubrežnu funkciju kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 zasnovano je na studijama gde se irbesartan, po potrebi, propisivaokao dodatak drugim antihipertenzivnim lekovima u cilju postizanja adekvatnihvrednostikrvnogpritiska (videtiodeljke4.3, 4.4, 4.5i5.1).

Posebnepopulacije

Oštećenjefunkcijebubrega

Nijepotrebnoprilagođavanjedozekodpacijenata sa oštećenomfunkcijombubrega.

Kod pacijenata na hemodijalizi treba razmotriti započinjanje terapije manjompočetnom dozom irbesartana d (75 mg) (videtiodeljak4.4).

Oštećenjefunkcijejetre

Nijepotrebnoprilagođavanjedozekodpacijenata sablagimdoumerenimoštećenjemfunkcijejetre. Nema kliničkogiskustva u primenileka kodpacijenatasa teškimoštećenjemfunkcijejetre.

Starija populacija

Iako za pacijente starije od 75 godina treba razmotriti započinjanje terapije dozom od 75 mg, prilagođavanje dozeuglavnomnije neophodnokodstarijihpacijenata.

Pedijatrijskapopulacija

Bezbednost i efikasnost primene irbesartana kod dece uzrasta od 0 do 18 godina nije ustanovljena. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, međutim nije moguće dati preporuku o doziranju.

Načinprimene

Za oralnuupotrebu.

Preosetljivostna aktivnusupstancuilina bilokoju odpomoćnihsupstanci navedenihuodeljku 6.1. Drugiitrećitrimestar trudnoće(videti odeljke4.4i4.6).

Istovremena primena leka Rotazar sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjemfunkcijebubrega (brzina glomerularnefiltracije (GFR) < 60 mL/min/1,73 m2) (videtiodeljke4.5 i5.1).

2 od 15

Stanjasasmanjenimintravaskularnimvolumenom

Simptomatska hipotenzija, posebno nakon prve doze, može se javiti kod pacijenata kod kojih postoji hipovolemija i/ili gubitak natrijuma usled jake terapije diureticima, ograničenog unosa soli, dijareje ili povraćanja.Zbogtoga ova stanja treba korigovatipreprimeneirbesartana.

Renovaskularnahipertenzija

Postoji povećani rizik od teške hipotenzije i bubrežne insuficijencije kada se pacijenti, koji imaju bilateralnu stenozu bubrežnih arterija ili stenozu arterije jedinog bubrega koji je u funkciji, leče lekovima koji utiču na renin-angiotenzin-aldosteron sistem. Iako to nije zabeleženo sa irbesartanom, slična dejstva se mogu očekivatisa antagonistima angiotenzinII receptora.

Oštećenjefunkcijebubregaitransplantacijabubrega

Pri primeni leka Rotazar kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega preporučuje se periodično praćenje koncentracija kalijuma i vrednosti kreatinina u serumu. Ne postoje iskustva u primeni leka kod pacijenata sa nedavnomtransplantacijombubrega.

Pacijenti sa hipertenzijom i sadijabetes melitusomtip2ibubrežnimoboljenjem

U analizama sprovedenim u studiji na pacijentima koji imaju uznapredovalu bolest bubrega, dejstva irbesartana i na bubrežne i na kardiovaskularne događaje nisu bila ujednačena u svim podgrupama. Njegov koristanefekat posebnojebio manjikodžena iispitanika kojine pripadaju populaciji belerase(videtiodeljak 5.1).

Dvostrukablokadarenin-angiotenzin-aldosteronsistema(RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od nastanka hipotenzije, hiperkalemije i pogoršanja bubrežne funkcije (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Zbog toga se dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron kombinovana primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena ne preporučuje (videti odeljke4.5 i 5.1). Ukoliko se terapija dvostrukom blokadom RAAS ipak smatra apsolutno neophodnom, nju treba sprovesti samo pod nadzorom specijaliste uz intenzivno praćenje bubrežne funkcije, elektrolita i vrednosti krvnog pritiska. ACE inhibitore i antagoniste angiotenzin II receptora ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnomnefropatijom.

Hiperkalemija

Kao i pri primeni drugih lekova koji utiču na renin-angiotenzin-aldosteron sistem, može doći do hiperkalemije tokom terapije lekom Rotazar, posebno kada postoji oštećenje funkcije bubrega, klinička proteinurija usled dijabetesne nefropatije i/ilisrčana insuficijencija. Preporučujesepažljivo praćenje kalijuma u serumu kodpacijenata sa ovimfaktorima rizika (videtiodeljak4.5).

Hipoglikemija:

Irbesartan može izazvati hipoglikemiju, posebno kod pacijenata obolelih od diabetesa. Treba razmotriti odgovarajuću kontrolu glikemije kod pacijenata koji su na terapiji insulinom ili oralnim antidijabeticima, može biti potrebno prilagođavanje doze insulina ili oralnih antidijabetika kada je to indikovano(videti odeljak 4.5).

Intestinalni angioedem:

Prijavljen je intestinalni angioedem kod pacijenata koji su bili na terapiji antagonistima angiotenzin II receptora, uključujući i lek Rotazar (videti odeljak 4.8). Ovi pacijenti su imali bol u stomaku, mučninu, povraćanje i dijareju. Simptomi su se povukli nakon prestanka uzimanja antagonista angiotenzin II receptora. Ukoliko se dijagnostikuje intestinalni angioedem, primenu leka Rotazar treba prekinuti i započeti odgovarajuće praćenje dok se simptomi potpuno ne povuku.

Litijum

Nepreporučujeseistovremena primena litijuma ileka Rotazar (videtiodeljak4.5).

Stenoza aortnogimitralnogzalistka, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

3 od 15

Kao i druge vazodilatatore, lek Rotazar treba primeniti uz poseban oprez kod pacijenata sa aortnom ili mitralnom stenozom iliopstruktivnomhipertrofičnomkardiomiopatijom.

Primarnialdosteronizam

Kod pacijenata sa primarnim aldosteronizmom generalno nećedoći do terapijskog odgovora na antihipertenzivečijijemehanizamdejstva inhibicija renin-angiotenzinsistema. Zbogtoga seprimena leka Rotazar nepreporučuje.

Opšta upozorenja

Kod pacijenata čiji vaskularni tonus i bubrežna funkcija zavise prvenstveno od aktivnosti renin-angiotenzin-aldosteron sistema (npr. pacijenti sa teškom kongestivnom srčanom insuficijencijom ili pacijenti sa postojećim oboljenjem bubrega, uključujući stenozu bubrežne arterije), terapija ACE-inhibitorima ili antagonistima angiotenzin- II receptora koji deluju na ovaj sistem, povezana je sa akutnom hipotenzijom, azotemijom, oligurijom ili, retko, akutnom bubrežnom insuficijencijom (videti odeljak 4.5). Kao i sa bilo kojim drugim antihipertenzivnim lekom, prekomeran pad povišenog krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemijskom kardiomiopatijom ili ishemijskom kardiovaskularnom bolešću može dovesti do infarkta miokarda ili moždanog udara.

Kao što je primećeno za inhibitore enzima angiotenzin konvertujućeg enzima, iirbesartan i drugi antagonisti angiotenzina su očigledno manjeefikasni u snižavanju krvnog pritiska kod pripadnika populacije crne rase nego kod pripadnika drugih rasa, verovatno zbog veće prevalencestanja sa malimvrednostima renina u populacijicrnerasesa hipertenzijom(videtiodeljak5.1).

Trudnoća

Terapiju antagonistima angiotenzin II receptora ne treba započinjati u trudnoći. Pacijentkinje koji planiraju trudnoću treba preusmeriti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju sa utvrđenim bezbednosnim profilom za primenu u trudnoći, osim ukoliko se kontinuirana terapija antagonistima angiotenzin II receptora ne smatra neophodnom. Kada setrudnoća utvrdi, terapiju antagonistima angiotenzinII receptora treba odmahprekinuti iuvestiodgovarajuću terapiju (videtiodeljke 4.3 i4.6).

Pedijatrijskapopulacija

Primena irbesartana ispitivana je kod dece uzrasta od 6 do 16 godina, ali trenutno dobijeni podaci nisu dovoljni da podrže proširenje primene kod dece ovog uzrasta, sve dok ne budu dostupni dodatni podaci (videti odeljke 4.8, 5.1 i5.2).

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Rotazar sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti koji boluju od retkog naslednog oboljenja netolerancije na galaktozu, laktoznog deficita ili loše glukozno-galaktozneapsorpcije nesmeju koristitiovajlek.

Diureticiidrugiantihipertenzivni lekovi

Istovremena primena sa drugimantihipertenzivnim lekovima može povećati hipotenzivna dejstva irbesartana, ipak, irbesartanje bezbedno primenjivan sa drugim antihipertenzivnim lekovima kao što su beta blokatori, blokatori kalcijumskih kanala dugog dejstva i tiazidni diuretici. Prethodna terapija velikim dozama diuretika može dovesti do hipovolemije i rizika od hipotenzije pri započinjanju terapije irbesartanom (videti odeljak4.4).

LekovikojisadržealiskireniliACEinhibitori

Podaci iz kliničkih studija pokazuju da je dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena povezana sa povećanom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa pojedinačnom primenom lekova koji blokiraju RAAS (videtiodeljke4.3, 4.4. i5.1).

4 od 15

Suplementi za nadoknadukalijuma idiureticikojištede kalijum

Na osnovu iskustva sa primenom drugih lekova koji utiču na renin-angiotenzin sistem, ne preporučuje se istovremena primena sa diureticima kojištede kalijum, suplementima za nadoknadu kalijuma, solima koje sadrže kalijum ili drugimlekovima koji mogu da povećaju koncentracije kalijuma u serumu (npr. heparin), s obziromna toda može nastatihiperkalemija (videti odeljak4.4).

Litijum

Pri istovremenoj primeni litijuma i ACE inhibitora prijavljeno je reverzibilno povećanje koncentracija litijuma u serumu i povećanje njegove toksičnosti. Do sada su veoma retko zabeleženi slični efekti koji se odnose na istovremenu primenu litijuma i irbesartana. Zbog toga se ova kombinacija ne preporučuje (videti odeljak 4.4). Ukoliko se primena ove kombinacije smatra neophodnom, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracija litijuma u serumu.

Nesteroidniantiinflamatornilekovi(NSAIL)

Pri istovremenoj primeni antagonista angiotenzin II receptora i nesteroidnih antiinflamatornih lekova (npr. selektivni COX-2 inhibitorima, acetilsalicilnomkiselinom(>3g/dnevno)ineselektivniNSAIL), možedoćido smanjenja antihipertenzivnogdejstva.

Kao i pri primeni ACE inhibitora, istovremena primena antagonista angiotenzin II receptora i NSAIL može da dovede do povećanog rizika od pogoršanja bubrežne funkcije, uključujući moguću akutnu insuficijenciju bubrega kao i povećanje koncentracije kalijuma u serumu, naročito kod pacijenata sa već postojećom smanjenom bubrežnom funkcijom. Zbog toga je potreban izuzetan oprez, posebno kod starijih pacijenata. Pacijente treba adekvatno hidrirati i sprovesti praćenje bubrežne funkcije po započinjanju istovremene terapijeiperiodičnonakontoga.

Repaglinid: irbesartan ima potencijal da inhibira prenosnik organskih anjona 1B1 (OATP1B1). U jednom kliničkom ispitivanju je prijavljeno da je irbesartan povećao vrednosti Cmax i PIK repaglinida (supstrata OATP1B1) za 1,8 odnosno 1,3 puta kada je primenjen 1 sat pre repaglinida. U drugom ispitivanju

nisu prijavljene relevantne farmakokinetičke interakcije kada su se dva leka primenjivala istovremeno. Zbog toga, možda će biti potrebno prilagodjavanje doze antidijabetesnog leka, kao što je repaglinid (videti odeljak 4.4)

Dodatneinformacijeointerakcijama irbesartana

Kliničke studije su pokazale da hidrohlortiazid ne utiče na farmakokinetiku irbesartana. Irbesartan se uglavnom metaboliše putem CYP2C9, a u manjem stepenu glukuronidacijom. Nisu zapažene značajne farmakokinetičke ili farmakodinamičke interakcije pri istovremenoj primeni irbesartana i varfarina, koji se takođe metaboliše putem CYP2C9. Efekti induktora CYP2C9, kao štoje rifampicin, na farmakokinetiku irbesartana nisuprocenjeni. Irbesartanneutičena farmakokinetiku digoksina priistovremenojprimeni.

Trudnoća

Primena antagonista angiotenzin II receptora se ne preporučuje tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena antagonista angiotenzin II receptora je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke4.3 i4.4).

Epidemiološki dokazi koji se odnose na rizik od pojave teratogenih efekata nakonprimene ACE inhibitora tokom prvog trimestra trudnoće nisu konačni, međutim, ne može se isključiti malo povećanje rizika. S obzirom da ne postoje kontrolisani epidemiološki podaci o riziku vezanom za antagoniste angiotenzin II receptora, moguće je postojanje sličnog rizika iza ovu grupu lekova. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba preusmeriti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju sa utvrđenimbezbednosnimprofilom za primenu u trudnoći, osim ukoliko se kontinuirana terapija antagonistima angiotenzin II receptora ne smatra neophodnom. Kada setrudnoća utvrdi, terapiju antagonistima angiotenzinII receptora treba odmahprekinuti iuvestialternativnu terapiju.

5 od 15

Terapija antagonistima angiotenzin II receptora tokom drugog i trećeg trimestra izaziva fetotoksičnost (smanjenu bubrežnu funkciju, oligohidramnion, usporenu osifikaciju kostiju lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežnu insuficijenciju, hipotenziju, hiperkalemiju) (videtiodeljak5.3).

Ukoliko dođe do izlaganja antagonistima angiotenzin II receptora od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se u ltrazvučnipregledbubrega ilobanje.

Novorođenčad majki koje su bile na terapiji antagonistima angiotezin II receptora treba pažljivo pratiti zbog mogućepojavehipotenzije(videtiodeljke4.3 i4.4).

Dojenje

S obzirom da nema dostupnih informacija o primeni irbesartana tokom perioda dojenja, ne preporučuje se njegova primena već je potrebno uključiti alternativnu terapiju sa dokazano utvrđenim bezbednosnim profilom tokom dojenja, nariočito pri dojenju novorođenčadi ili prevremeno rođenih bebea.

Nijepoznatoda liseirbesartanilinjegovimetabolitiizlučujuputem majčinog mleka kodljudi.

Postojeći farmakodinamski/toksikološki podaci koji se odnose na ženke pacova su pokazali da se irbesartan ilinjegovimetabolitiizlučuju putemmleka (za detalje videti odeljak5.3).

Plodnost

Irbesartan nema uticaja na plodnost ženki pacova i njihovo potomstvo primenom do doznih koncentracija kojeindukuju prveznakovetoksičnostiroditelja (videti odeljak5.3).

Na osnovu farmakodinamskih karakteristika, mala je verovatnoća da će irbesartan imati uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pri upravljanju vozilima ili rukovanju mašinama, tokom primene terapije, treba uzeti u obzir da semogu javitivrtoglavica ili malaksalost.

U placebo kontrolisanim ispitivanjima sprovedenim na pacijentima sa hipertenzijom, ukupna incidenca neželjenih događaja se nije razlikovala među grupama na irbesartanu (56,2%) i placebom (56,5%). Prekid terapije usled pojave bilo kog kliničkog ili laboratorijskog neželjenog događaja je bili su retki kod pacijenata koji su bili na irbesartanu (3,3%), nego kod pacijenata koji su primali placebo (4,5%). Incidenca neželjenih događaja nije bila povezana sa dozom (u preporučenom opsegu), polom, uzrastom, rasomilidužinom trajanja terapije.

Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom i mikroalbuminurijom i sa normalnom bubrežnom funkcijom, zabeležene su ortostatska vrtoglavica i ortostatska hipotenzija kod 0,5% pacijenata (tj. povremeno), ali više negokodpacijenata izloženih placebu.

U tabeli koja sledi predstavljena su neželjene reakcije koje su prijavljene u placebo-kontrolisanom ispitivanju u kome je 1965 hipertenzivnih pacijenata bilo na terapiji irbesartanom. Neželjene reakcije koje su obeležene zvezdicom (*) su dodatno prijavljena kod >2% hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom i hroničnom bubrežnom insuficijencijom i kliničkom proteinurijom, koji su se češće javljali nego kod pacijenata na placebu.

Neželjena dejstva, rangirana prema sistemu organa i učestalosti javljanja, mogu biti: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100 do < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), retka (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retka (< 1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana poopadajućemstepenu ozbiljnosti.

6 od 15

Navedena su i neželjena dejstva dodatno prijavljena tokom postmarketinškog perioda. Ova neželjena dejstva su izvedena iz spontanihizveštaja.

Klasasistema Veoma organa često Poremećaji krvi i limfnogsistema

Poremećaji imunskogsistema

Poremećaji metabolizma i ishrane Poremećaji nervnogsistema

Poremećajiuhai

Često

Vrtoglavica, ortostatska vrtoglavica

*

Povremeno Retko Veoma retko

Nepoznato

Anemija, trombocitopenija Reakcije preosetljivosti kao što su angioedem, osip, urtikarija, anafilaktička reakcija, anafilaktičkišok Hiperkalemija, hipoglikemija

Vertigo, Glavobolja

Tinitus

7 od 15

labirinta Kardiološki poremećaji Vaskularni poremećaji

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećajikožei potkožnog tkiva Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnogtkiva

Poremećaji bubrega i urinarnogsistema

Poremećaji reproduktivnog sistemai

dojki Opštiporemećajii reakcije na mestu primene

Ortostatska hipotenzija*

Mučnina/ povraćanje

Boloviu mišićima i kostima*

Zamor

Tahikardija

Naleti crvenila praćeni osećajem vrućine Kašalj

Dijareja, dispepsija/ gorušica

Žutica

Seksualna disfunkcija

Bol ugrudima

Intestina lni angioed em

Disgeuzija

Hepatits, poremećena funkcija jetre Leukocitoklastični vaskulitis Artralgija, mialgija (u

nekim slučajevima povezana sa povećanjem koncentracije kreatinkinazeu plazmi), grčevi u mišićima Smanjena bubrežna funkcija, uključujući slučajeve bubrežne insuficijencije

kod pacijenata sa faktorima rizika (videti odeljak 4.4)

8 od 15

Laboratorijska ispitivanja:

Veoma često: hiperkalemija* se češće javila kod pacijenata sa dijabetes melitusomna irbesartanu nego kod pacijenata na placebu. Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusomkod kojih postoji mikroalbuminurija i normalna bubrežna funkcija, hiperkalemija (≥ 5,5 mEq/L) se javila kod 29,4% pacijenata u grupi na 300 mg irbesartana i kod 22% pacijenata u grupi na placebu. Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom kod kojih postoji hronična bubrežna insuficijencija i manifestna proteinurija, hiperkalemija (≥ 5,5 mEq/L) se javila kod 46,3% u grupi na irbesartanu i 26,3% pacijenata u grupi na placebu.

Često: značajno povećanje koncentracije kreatinin kinaze u plazmi je zapažen kod 1,7% pacijenata na irbesartanu. Nijedan od ovih slučajeva nije povezan sa klinički dijagnostikovanim mišićno koštanim događajima. Pad hemoglobina* koji nije bio klinički značajan je zapažen kod 1,7% hipertenzivnih pacijenata sa uznapredovalom dijabetesnom nefropatijom koji su bili na irbesartanu.

Pedijatrijskapopulacija

U randomizovanim ispitivanjima sprovedenim na 318 pedijatrijskih pacijenata sa hipertenzijom i adolescenata uzrasta od 6 do 16 godina, javila su sledeća neželjena dejstva u tronedeljnoj dvostruko slepoj fazi ispitivanja: glavobolja (7,9%),hipotenzija (2,2%), vrtoglavica (1,9%), kašalj (0,9%). U 26-nedeljnom otvorenom periodu ovog ispitivanja, najčešći laboratorijski poremećaji su bili povećanje koncentracije kreatinina (6,5%) i povećanje koncentracije kreatin kinazekod2% dece koja su primala lek.

Prijavljivanjeneželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjenereakcijena ovajlekAgencijiza lekoveimedicinska sredstva Srbije(ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalnicentar za farmakovigilancu VojvodeStepe458, 11221Beograd

Republika Srbija fax:+381 (0)113951131

website:www.alims.gov.rs

e-mail:[email protected]

Iskustvo je pokazalo da nije bilo toksičnog dejstva irbesartana kod odraslih ljudi koji su bili izloženi dozama do 900 mg dnevno tokom 8 nedelja. Najčešći očekivani simptomi predoziranja su bili hipotenzija i tahikardija, mada se može javiti i bradikardija. Nema dostupnih posebnih podataka za lečenje predoziranja lekom Rotazar. Pacijenta treba pažljivo pratiti i sprovesti simptomatsku i suportivnu terapiju. Predložene mere uključuju indukciju povraćanja i/ili gastričnu lavažu. Za lečenje predoziranja može biti koristan i aktivniugalj. Irbesartansenemožeuklonitihemodijalizom.

Farmakoterapijskagrupa: Antagonistireceptoraangiotenzina II,monokomponentni

ATCšifra: C09CA04

Mehanizamdejstva

Irbesartanje oralnoaktivni, selektivniantagonist angiotenzinII receptora (tip AT1) snažnog dejstva. Očekuje se da blokira sva dejstva angiotenzina II koja su posredovana AT1 receptorima, bez obzira na poreklo ili način sinteze angiotenzina II. Selektivni antagonizam angiotenzin II (AT1) receptora dovodi do povećanja koncentracija renina i angiotenzina II u plazmi, i do smanjenja koncentracije aldosterona u plazmi. Irbesartan u preporučenim dozama ne deluje značajno na koncentracije kalijuma u serumu. Irbesartan ne inhibira ACE

9 od 15

(kininazu II), enzim koji stvara angiotenzina II i takođe razlaže bradikinin do neaktivnih metabolita. Irbesartannezahteva metaboličku aktivaciju za svoje dejstvo.

Klinička efikasnost:

Hipertenzija

Irbesartan snižava krvni pritisak uz minimalnu promenu frekvence srca. Sniženje krvnog pritiska, za doziranjejednomdnevno, jedozno- zavisnosa tendencijomka dostizanjuplatoa priprimeni doza iznad300 mg. Doze od 150 do 300 mg jednom dnevno snižavaju krvni pritisak u ležećem ili sedećem položaju, u periodu od 24 sata nakon doziranja za približno 8-13/5-8mmHg(sistolni/dijastolni) više od onih vezanih za placebo.

Maksimum smanjenja krvnog pritiska se postiže tokom 3-6 sati nakon primene i efekat sniženog krnog pritiska se održava najmanje 24 sata. Tokom 24 sata, sniženje krvnog pritiska je bilo 60-70% od odgovarajućeg maksimalnog dijastolnog i sistolnog odgovora pri preporučenim dozama. Primena doze od 150 mg jednom dnevno izazvala je sličan najniži i prosečni 24-satni odgovor kao i nakon doziranja dva puta dnevno istom ukupnom dnevnom dozom.

Smanjenje krvnog pritiska se zapaža nakon 1-2 nedelje, od započinjanja terapije irbesartanom, a maksimalni efekat se javlja nakon 4-6 nedelja. Antihipertenzivni efekat se održava tokom dugotrajne terapije. Po prestanku terapije, krvni pritisak se postepeno vraća na vrednosti pre primene leka. Nije zapažen efekat naglog skoka krvnog pritiska (engl. Rebound hypertension).

Efekti irbesartana i diuretika tipa tiazida na smanjenje krvnog pritiska su aditivni. Kod pacijenata kod kojih se primenom irbesartana ne postiže zadovoljavajuća kontrola krvnog pritiska, dodavanje malih doza hidrohlortiazida (12,5 mg), jednom dnevno, dovodi do daljeg placebo-prilagođenog smanjenja krvnog pritiska za oko 7-10/3-6 mm Hg (sistolni/dijastolni).

Efikasnost irbesartana nije uslovljena godinama ili polom. Kao što je slučaj i sa ostalim lekovima koji deluju na renin-angiotenzin sistem, primena irbesartana kao monoterapije izaziva značajno manji terapijski odgovor kod hipertenzivnih pacijenata crne rase. Kada se irbesartan primeni istovremeno sa malim dozama hidrohlortiazida (npr. 12,5 mg dnevno), antihipertenzivni odgovor kod pacijenata crne rase se približava odgovoru kao kodpripadnika belerase.

Nije zapaženo klinički značajno dejstvo na mokraćnu kiselinu u serumu niti na izlučivanje mokraćne kiseline putemurina.

Pedijatrijska populacija

Sniženje krvnog pritiska nakon primene doza od 0,5 mg/kg (mala doza), 1,5 mg/kg (srednja doza) i 4,5 mg/kg (velika doza) kao ciljnim dozama titriranja irbesartana, je procenjeno kod 318 dece sa hipertenzijom ili dece sa faktorima rizika uzrasta od 6 do 16 godina (dijabetes, hipertenzija u porodičnoj istoriji bolesti) tokom perioda od tri nedelje. Po završetku perioda od 3 nedelje prosečno smanjenje sistolnog pritiskau odnosu na početno stanje u primarnim varijablama efikasnosti, sistolnog krvnog pritiska u sedećem položaju (engl. seated systolic blood pressure, SeSBP) kod najniže koncentracije u krvi, je bilo 11,7 mmHg (mala doza), 9,3 mmHg (srednja doza) i 13,2 mmHg (velika doza). Među ovim dozama nije zapažena značajna razlika. Prilagođena prosečna promena dijastolnog pritiska u sedećem položaju (engl. seated diastolic blood pressure, SeDBP) u najnižoj tački delovanja je bila 3,8 mmHg (mala doza), 3,2 mmHg (srednja doza), 5,6 mmHg (velika doza). Tokom narednog perioda od dve nedelje u kome su pacijenti ponovo randomizovani na irbesartan ili placebo, pacijenti na placebu su imali porast od 2,4 i 2,0 mmHg za SeSBD i SeDBP, u poređenju sa +0,1i-0,3 mmHgpromena kodpacijenata u svim dozama irbesartana (videtiodeljak4.2).

Hipertenzijaidijabetestip2sanefropatijom

Ispitivanje „Irbesartan Diabetic Nephropathy Trial” (IDNT) pokazuje da irbesartan smanjuje progresiju bolseti bubrega kod pacijenata sa hroničnombubrežnom insuficijencijom i manifestnom proteinurijom. IDNT je bila dvostruko slepa, kontrolisana studija morbiditeta i mortaliteta koja je poredila irbesartan,

10 od 15

amlodipin i placebo. Kod 1715 hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusomtip 2, proteinurijom≥ 900 mg/dnevno i kreatininom u serumu u opsegu od 1,0-3,0mg/dL, ispitivanisu dugotrajni efekti(prosečno2,6 godina) irbesartana na progresiju bolestibubrega i mortaliteta svihuzroka. Pacijentima je doza irbesartana titrirana od 75 mg do doze održavanja od 300 mg, amlodipina od 2,5 mg do 10 mg, ili placeba prema toleranciji.

Pacijenti u svim grupama su dobijali između 2 i 4 antihipertenzivna leka (npr. diuretike, beta blokatore, alfa blokatore) da bi se dostigla ciljna vrednost krvnog pritiska od ≤135/85 mmHg ili smanjenje sistolnog pritiska za 10 mmHg, ako je osnovna vrednost bila >160 mg. U placebo grupi, 60% pacijenata je dostiglo ciljnu vrednost krvnog pritiska, za razliku od 76% na irbesartanu, odnosno 78% pacijenata koji su uzimali amlodipin. Irbesartan značajno smanjuje relativni rizik od primarnog kombinovanog krajnjeg ishoda koji podrazumeva udvostručavanje kreatinina u serumu, terminalnu nefropatiju i mortalitet bilo kog uzroka. Približno 33% pacijenata u irbesartan grupi dostiglo je primarni kombinovani renalni krajnji ishod, u poređenju sa 39% i 41% u grupi na placebu, odnosno amlodipinu (20% smanjenja relativnog rizika u odnosu na placebo (p=0,024) i 23% smanjenja relativnog rizika u poređenju sa amlodipinom (p=0,006)). Kada su analizirane individualne komponente primarnog krajnjeg ishoda, nije zapažen nikakav efekat u odnosu na mortalitet bilo kog razloga, dok je postojao pozitivan trend u smanjenju terminalne nefropatije i značajno smanjenje u udvostručavanju kreatinina u serumu.

Takođesu za efekat terapijeprocenjivanepodgrupeformirane na osnovu pola, rase, uzrasta, trajanja dijabetesa, početnih vrednosti krvnog pritiska, koncentracije kreatinina u serumu i ekskrecije albumina. U podgrupama žena i pripadnika crne rase koji su činili 32%, odnosno 26% ukupne populacije u studiji, nije zapaženo korisno dejstvo na bubrežnu funkciju, iako intervali pouzdanosti to ne isključuju. Što se tiče sekundarnog parametra praćenja koga čine događaji sa smrtnim ishodom i oni bez smrtnog ishoda kardiovaskularnih događaja nije bilo razlike između ove tri grupe u ukupnoj populaciji, iako je primećena povećana incidenca infarkta miokarda bez smrtnog ishoda kod žena, a smanjena incidenca bez smrtnog ishoda infarkta miokarda kod muškaraca koji su uzimali irbesartan,u poređenju sa pacijentima koji su bili u placebo grupi. Povećana incidenca bez smrtnog ishoda infarkta miokarda i moždanog udara zapažena je kod žena u grupi na irbesartanu, u odnosu na grupu na amlodipinu, dok je hospitalizacija usled srčane insuficijencije bila manja u ukupnoj populaciji. Međutim nisu pronađena odgovarajuća objašnjenja za ove rezultate kod žena.

Studija „Dejstva irbesartana na mikroalbuminuriju kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tip2” (engl. .„Effects of Irbesartan on Microalbuminuria in Hypertensive Patients with type 2 Diabetes Mellitus”, (IRMA 2)pokazala je da irbesartan u dozi od 300 mg odlaže progresiju manifestne proteinurije kod pacijenata sa mikroalbuminurijom. IRMA 2 je placebo kontrolisana dvostrukoslepa studija morbiditeta, sprovedena na 590 pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, mikroalbuminurijom (30-300 mg/dan) i normalnom bubrežnomfunkcijom (vrednost kreatinina u serumu ≤1,5 mg/dL kod muškaraca i <1,1 mg/dL kod žena). Studija je ispitivala dugotrajne efekte (2 godine) irbesartana na progresiju kliničke (manifestne) proteinurije (stopa bubrežne ekskrecije albumina, UAER) >300 mg/dnevno, i povećanje vrednosti UAER za najmanje 30% u odnosu na početnu vrednost). Određena ciljna vrednost krvnog pritiska je bila ≤135/85 mmHg. Dodatni antihipertenzivni lekovi (isključujući ACE inhibitore, antagoniste angiotenzin II receptora i dihidropiridinske blokatore kalcijumskih kanala) su dodati po potrebi, kako bi se postigla ciljna vrednost krvnog pritiska. Iako je slična vrednost krvnog pritiska postignuta u svim grupama, u grupi koja je uzimala 300 mg irbesartana, manje pacijenata (5,2%) je dostiglo krajnji ishod praćenja, koji je predstavljao manifestnu proteinuriju, nego u grupama na placebu (14,9%) ili u grupi koja je uzimala 150 mg irbesartana (9,7%), što pokazuje smanjenje relativnog rizika za 70% u odnosu na placebo (p=0,0004) pri primeni većih doza. Prateće poboljšanje brzine glomerularne funkcije nije zapaženo tokom prva tri meseca terapije. Usporavanje progresije do kliničke proteinurije je zapaženo u toku prva tri meseca terapije i nastavilo se tokom perioda od dve godine. Povratak na stanje normoalbuminurije (<30 mg/dan) je bilo češće u grupi koja je uzimala irbeasartan od 300 mg (34%) nego u grupi na placebu (21%).

11 od 15

Dvostrukablokadarenin-angiotenzin-aldosteronsistema(RAAS)

Dve velike randomizovane, kontrolisane studije ONTARGET (engl. Ongoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathyin Diabetes)ispitivana jeprimena kombinacije ACE inhibitora i antagonisteangiotenzin II receptora.ONTARGET je bila studija sprovedena na pacijentima koji su u anamnezi imali kardiovaskularno ili cerebrovaskularno oboljenje ili dijabetes melitus tip 2 udruženim sa potvrđenim oštećenjem ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bila studija na pacijentima sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ove studije nisu pokazale značajan koristan efekat na renalni i/ili kardiovaskularni ishod i mortalitet, dok je uočen povećan rizik od nastanka hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. Imajući u vidu slične farmakodinamske osobine, ovi rezultati su takođe relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora.

ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora prema tome, ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial In Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bila studija dizajnirana da testira korist dodatne terapije aliskirenomstandardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatoromangiotenzin II receptora kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i hroničnimoboljenjem bubrega, sa ili bez kardiovaskularne bolesti. Studija je prekinuta ranije zbog povećanogrizika od nastanka neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su bili brojčano mnogo češći u grupi sa aliskirenomnego u placebo grupi, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i poremećaj funkcije bubrega) su bili češće prijavljeni u grupi sa aliskirenom u poređenju sa placebo grupom.

Resorpcija

Irbesartan se dobro resorbuje nakon oralne upotrebe: studije apsolutne bioraspoloživosti dale su vrednosti od približno 60-80%. Istovremeniunos hraneneutičeznačajnona bioraspoloživost irbesartana.

Distribucija

Vezivanje za proteine plazme je približno 96% sa neznatnim vezivanjem za celularne komponente krvi. Volumen distribucije je53-93 litra.

Biotransformacija

Nakon oralne ili intravenskeprimene 14C irbesartana,80-85% cirkulišuće radioaktivnostiu plazmi potiče od nepromenjenog irbesartana. Irbesartan se metaboliše u jetri putem glukuronidne konjugacijei oksidacije. Glavni cirkulišući metabolit irbesartana u opticaju je glukuronid (približno 6%). Studije in vitro pokazuju da se irbesartan glukuronidprimarno oksidiše putem CYP2C9 enzima citohorma P450;izoenzimCYP3A4 ima neznatnu ulogu.

Linearnost/nelinearnost

Irbesartan pokazuje linearnu i dozno-proporcionalnu farmakokinetiku u rasponu doza od 10 do 600 mg. Pri dozama preko 600 mg (dva puta veće od maksimalne preporučene doze), zapažen je porast manji od proporcionalnog nakon oralne upotrebe; mehanizam je nepoznat. Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu nakon 1,5-2 sata od oralne upotrebe. Ukupni telesni i bubrežni klirens je 157-176, odnosno 3-3,5 mL/min. Terminalno poluvreme eliminacije irbesartana je 11-15 sati. Ravnotežne koncentracije u plazmi se postižu nakon 3 dana od početka primene doznog režima jednom dnevno. Zapažena je ograničena akumulacija irbesartana (<20%) u plazmi nakon ponovljene primene jednom dnevno. U studiji su zapažene nešto veće koncentracije irbesartana u plazmi kod žena sa hipertenzijom. Međutim, nije bilo razlike u poluvremenu eliminacije i akumulaciji irbesartana. Nije potrebno prilagođavanje doze kod žena. Vrednosti PIK i Cmax za irbesartan su takođe nešto veće kod starijih pacijenata (≥65 godina), nego kod mladih ispitanika (18-40 godina). Ipak, poluvreme eliminacije nije značajno promenjeno. Nije potrebno prilagođavanje doze kodpacijenata stariježivotnedobi.

12 od 15

Eliminacija

Irbesartan i njegovi metaboliti se eliminišu i bilijarnim i renalnim putem. Nakon oralne ili intravenske primene 14C irbesartana, oko 20% radioaktivnosti je uočeno u urinu, a ostatak u fecesu. Manje od 2% unete dozeseizlučujeu urinu kaonepromenjeni irbesartan.

Pedijatrijskapopulacija

Farmakokinetika irbesartana je ispitivana na 23 pedijatrijska pacijenta sa hipertenzijom nakon primene pojedinačne i ponovljenih dnevnih doza irbesartana (2 mg/kg) do maksimalne dnevne doze od 150 mg u tokom četiri nedelje. Od ukupno 23 ispitanika, farmakokinetika kod 21 pedijatrijskog pacijenta je bila uporediva sa farmakokinetikom odraslih (dvanaestoro dece preko 12 godina, devetoro dece između 6 i 12 godina). Rezultati su pokazali da su vrednosti Cmax, PIK i stepen klirensaslični kao kod odraslih pacijenata koji su uzimali 150 mg irbesartana dnevno. Ograničena akumulacija irbesartana (18%) u plazmi zapažena je nakonponovljeneprimene jednomdnevno.

Oštećenjefunkcijebubregaa

Kod pacijenata sa ošteženjem funkcije bubrega ili kod onih na hemodijalizi, farmakokinetički parametri irbesartana nisu značajnopromenjeni. Irbesartansenemožeuklonitihemodijalizom.

Oštećenjefunkcijejetre

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod onih koji su na hemodijalizi, farmakokinetički parametri irbesartana nisu značajno promenjeni. Irbesartan se ne može ukloniti hemodijalizom.

Ne postoje dokazi o abnormalnoj sistemskoj toksičnosti ili toksičnosti ciljnog organa pri klinički relevantnim dozama. Upretkliničkimstudijama bezbednosti, velike dozeirbesartana (≥250mg/kg/dnevnokodpacova i ≥100 mg/kg/dnevnokod makaki majmuna) dovela su do redukcijeparametara eritrocita (broj eritrocita, hemoglobin, hematokrit). Pri veoma velikim dozama (≥500 mg/kg/dan) javile su se degenerativne promene na bubrezima (kao što su intersticijalni nefritis, distenzija tubula, bazofilnetubule, povećane koncentracije uree i kreatinina u plazmi) kod pacova i makaki majmuna i smatraju se posledicama hipotenzivnih efekata leka koji vode do smanjenja bubrežne perfuzije. Dalje , irbesartan je indukovao hiperplaziju/hipertrofiju jukstaglomerularnih ćelija (kod pacova pri ≥90 mg/kg/dnevno, a kod makaki majmuna pri ≥10 mg/kg/dnevno). Smatra se da su sveove promene posledica farmakološkog dejstva irbesartana. Pri terapijskim dozama irbesartana kodljudi, hiperplazija/hipertrofija bubrežnih jukstaglomerularnihćelija nema nikakvogznačaja.

Nema dokaza omutagenosti,klastogenostiilikarcinogenosti.

Plodnost i reproduktivne sposobnosti nisu bile oštećene u studijama na mužjacima i ženkama pacova sa oralnim dozama irbesartana koje izazivaju izvesnu toksičnost kod roditelja (od 50 do 650 mg/kg/dan), uključujući mortalitet pri najvećim dozama. Nije bilo značajnih efekata na brojžutih tela, broj implanata ili živih fetusa. Irbesartan nije uticao na preživljavanje, razvoj ili reproduktivne sposobnosti potomstva. Studije na životinjama supokazaleda jeutvrđenoprisustvoradioobeleženogirbesartana ufetusima pacova ikunića. Irbesartanseizlučujeu mlekopacova ulaktaciji.

Studije sa irbesartanom sprovedene na životinjama pokazale su prolazne toksične efekte (povećanu kavitaciju renalne karlice, hidroureteralniili supkutani edem) kod fetusa pacova, koji su se povukli nakon rođenja. Kod kunića su zapaženi abortus ili rana resorpcija pri dozama koje prouzrokuju značajnu maternalnu toksičnost, uključujući mortalitet. Kodpacova ikunića nisu zapaženiteratogeniefekti.

Rotazar, 75mg, filmtableta

13 od 15

Jezgro tablete: Laktoza,monohidrat

Celuloza, mikrokristalna tip102

Skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovan 1500 Kroskarmeloza-natrijum

Poloksamer 188

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat

Film (obloga) tablete:

OpadryIIWhite85F18422(sadržipolivinilalkohol,titan-dioksid, makrogolitalk)

Rotazar, 150 mg, film tableta

Jezgro tablete: Laktoza,monohidrat

Celuloza, mikrokristalna tip102

Skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovan 1500 Kroskarmeloza-natrijum

Poloksamer 188

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat

Film (obloga) tablete:

OpadryII White85F18422(sadržipolivinilalkohol,titan-dioksid, makrogol italk)

Rotazar, 300 mg, film tableta

Jezgro tablete: Laktoza,monohidrat

Celuloza, mikrokristalna tip102

Skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovan 1500 Kroskarmeloza-natrijum

Poloksamer 188

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat

Film (obloga) tablete:

OpadryII White85F18422(sadržipolivinilalkohol,titan-dioksid, makrogolitalk)

Nema podataka o inkompatibilnosti.

5 godina

Lekčuvatina temperaturido25⁰C, uoriginalnompakovanjuradizaštiteodvlage.

14 od 15

Unutrašnjepakovanje leka je neprovidniPVC/PVDC-Alublister.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvoza lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećimpropisima.

Lek Rotazar spada u grupulekova koji se nazivaju antagonistiangiotenzin II receptora. Angiotenzin II je supstanca koja se stvara u organizmu i vezuje se za receptore na krvnim sudovima, izazivajući tako njihovo sužavanje. Ovo dovodi dopovećanja krvnog pritiska. Lek Rotazar sprečava vezivanje angiotenzina II za ove receptore, izazivajući opuštanje i širenje krvnih sudova i sniženje krvnog pritiska. Lek Rotazar takođe usporava smanjenje funkcije bubrega kodpacijenata savisokimkrvnimpritiskomidijabetesomtip 2.

LekRotazar seuzima kododraslihpacijenata:

za lečenjepovišenogkrvnogpritiska (esencijalnehipertenzije);

za zaštitu bubrega kod pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom tip 2 i smanjenom funkcijom bubrega koja je potvrđena laboratorijskim analizama.

LekRotazar nesmete uzimati:

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na irbesartan ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka(navedeneu odeljku 6)

ukolikoste trudni duže od tri meseca (takođe lek Rotazar treba izbegavati u ranoj trudnoći -videti odeljak:“Trudnoća i dojenje”)

ukoliko imate dijabetes ili oštećenje funkcije bubregaa uzimate lekove za sniženje krvnog pritiska koji sadrže aliskiren.

Upozorenjaimereopreza

Razgovarajtesa svojimlekaromili farmaceutom prenegoštouzmetelekRotazar iukolikoseneštood navedenogu daljem tekstu ovog Uputstva odnosi na Vas:

ukolikoobilnopovraćateiliimateproliv (dijareju), ukolikoimateproblemesabubrezima,

ukolikoimatenekooboljenjesrca,

ukoliko uzimate lek Rotazar za lečenje oboljenja bubrega koje je posledica dijabetesa. U tom slučaju, lekar Vam može redovno kontrolisati krv, posebno koncentraciju kalijuma u krvi, da bi utvrdio da li Vamjebubrežna funkcija smanjena,

ukoliko vrednosti šećera u krvi postanu male (simptomi mogu uključivati znojenje, slabost, glad, vrtoglavicu, podrhtavanje, glavobolju, naletecrvenila praćene osećajem vrućine ili bledilo,

utrnulost, ubrzano lupanjesrca), posebno ukoliko već uzimate terapiju za lečenje šećerne bolesti, ukolikoje potrebno da se podvrgnete hirurškom zahvatuilida primiteanestetike,

ukolikouzimatebilokojiodsledećihlekova kojisekoristeza sniženjekrvnogpritiska:

- nekiACEinhibitor (npr. enalapril,lizinopril,ramipril) naročitoakoimateproblemesa bubrezima povezanesa dijabetesom,

- aliskiren.

Vaš lekar može redovno proveravati Vašu bubrežnu funkciju, krvni pritisak i vrednosti elektrolita (npr.kalijuma) u Vašojkrvi.

Videtitakođeinformacijenavedeneupodnaslovu“Lek Rotazar nesmeteuzimati”.

Morate obavestitisvoglekara ukoliko mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Lek Rotazar se ne preporučuje uranoj trudnoći, i ne sme se uzimati ukoliko ste trudni duže od tri meseca, jer može da izazove ozbiljno oštećenjeploda ukolikoseuzima u tomstadijumu (videtiodeljak“Trudnoćaidojenje”).

Decaiadolescenti

Ovaj lek ne treba primenjivati kod dece i adolescenata jer bezbednost i efikasnost još uveknisu potpuno dokazani u ovoj starosnoj grupi.

2 od 6

Drugilekoviilek Rotazar

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, ili ste donedavno uzimali ili ćete možda uzimati bilo kojedrugelekove, uključujući i one koji se nabavljaju bez lekarskog recepta..

Vašlekar ćemožda moratida promeniVašudozu i/ilida preduzme drugemereopreza:

- ukolikouzimate lekove iz grupe ACE inhibitora ilialiskiren (videtitakođe informacije navedene u odeljku 2 “Upozorenja i mere opreza” deo “Lek Irda ne smete uzimati ”).

Možebitipotrebnodakontrolišete krv ukolikouzimate: suplementeza nadoknadukalijuma,

zameneza sokojesadržekalijum,

lekovekojištedekalijum(kaoštosunekidiuretici), lekovekojisadrželitijum,

oralne antidijabetične lekove npr. repaglinid (lek koji se propisuje u terapiji smanjenja vrednosti šećera u krvi)

Akouzimatelekoveprotivbolova kojipripadajugrupinesterodnihantiinflamatornihlekova, dejstvoleka Rotazar možebitismanjeno.

UzimanjelekaRotazar sa hranomipićima

LekRotazarse možeuzimatinezavisnooduzimanja hrane.

Trudnoćaidojenje

Ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzimate ovaj lek.

Trudnoća

Morate se obratiti svom lekaru ukoliko mislite da ste ili biste mogli da zatrudnite. Lekar će Vam savetovati da prestanete sa uzimanjem leka Rotazar pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni i savetovaće Vas da uzmete neki drugi lek umesto leka Rotazar. Lek Rotazar se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se uzimati ni kada ste trudni duže od 3 meseca, pošto bi mogao da dovede do ozbiljnog oštećenja ploda, ukoliko se uzima posletrećegmeseca trudnoće.

Dojenje

Obavestite lekara ukoliko dojite ili planirate da dojite dete. Lek Rotazar se ne preporučuje majkama koje doje i Vaš lekar može da izabere drugi lek za Vas, ukoliko želite da dojite, naročito ako je Vaša beba novorođenče, ilijereč oprevremenorođenojbebi.

Upravljanjevozilimairukovanje mašinama

Malo je verovatno da će lek Rotazar imati uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Međutim, prilikom lečenja povišenog krvnog pritiska povremeno se mogu javiti vrtoglavica ili zamor. Ako Vamseovodogodi, razgovarajtesa lekaromprenegoštopokušateda voziteilirukujete mašinama.

LekRotazarsadržilaktozu

Uslučajuintolerancijena pojedinešećere, obratiteseVašemlekarupreupotrebeovogleka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašimlekaromilifarmaceutom.

Načinprimene

Lek Rotazar je namenjen za oralnu upotrebu. Tabletu progutajte sa dovoljnom količinom tečnosti (npr. jednom čašom vode). Lek Rotazar možete uzimati sa hranom ili bez nje. Pokušajte da dnevnu dozu leka

3 od 6

uzimateu približno isto vreme svakog dana. Važno je da lek Rotazar uzimatesve dok Vamlekar ne kaže drugačije.

Pacijentisapovišenimkrvnimpritiskom

Uobičajena doza je 150 mg jednom dnevno. Doza se kasnije može povećati na 300 mg jednom dnevno, u zavisnostiodterapijskogodgovora.

Pacijentisapovišenimkrvnimpritiskomibubrežnimoboljenjemusleddijabetesatip2 Kodpacijenata sa povišenimkrvnimpritiskom idijabetesomtip 2, za lečenjepridruženogbubrežnog oboljenja uobičajena doza održavanja je300 mgjednomdnevno.

Lekar Vam možesavetovati započinjanje terapije manjom dozom, posebno kod izvesnihpacijenata, kaošto su pacijentina hemodijaliziilipacijenti starijiod75 godina.

Maksimalanefekatsniženja krvnogpritiska bi trebalo da se dostigne 4-6nedelja nakonzapočinjanja terapije.

Primena koddeceiadolescenata

Lek Rotazar se ne sme primenjivati kod dece iadolescenata mlađih od 18 godina. Ukoliko dete slučajno proguta neku tabletu, odmah se obratitelekaru.

Akoste uzelivišeleka Rotazar negoštotreba

Ukoliko steuzeliveću dozu leka Rotazar negoštobi trebalo, odmahseobratiteVašemlekaru ili farmaceutu.

Akoste zaboravilidauzmete lekRotazar

Ako ste slučajno zaboravili dnevnu dozu, uzmite sledeću dozu prema uobičajenom rasporedu. Ne uzimajte duplu dozu da bistenadoknadili propuštenu dozu.

Ako slučajno propustite dnevnu dozu, samo uzmite sledeću dozu u uobičajeno vreme.

Akoimatedodatnihpitanja oprimeniovogleka, obratitesesvomlekaruilifarmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Neka od ovih neželjenih dejstava mogu biti ozbiljna i mogu zahtevati medicinsku pomoć.

Kao i pri primeni sličnih lekova, kod pacijenata koji uzimaju irbesartan mogu se javiti retki slučajevi alergijskih reakcija na koži (osip, koprivnjača), kao i lokalizovano oticanje lica, usana i/ili jezika. Ako Vam se jave neki od navedenih simptoma ili otežano disanje, prestanite sa uzimanjem leka Rotazar i odmah se obratite lekaru.

Zabeležena neželjena dejstva u kliničkim studijama na pacijentima lečenim irbesartanom, svrstana prema učestalosti pojavljivanja, bila su:

● Veoma česta neželjena dejstva (mogu da sejavekodvišeod1 na 10pacijenata kojiuzimaju lek):

kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom i dijabetesom tipa 2 udružen sa bubrežnim oboljenjem, analize

krvimogu pokazatipovećanekoncentracijekalijuma.

● Česta neželjena dejstva (mogu da sejavekodnajviše1na 10 pacijenata kojiuzimaju lek):

vrtoglavica, mučnina/povraćanje, malaksalost i analize krvi mogu pokazati povećane vrednosti enzima koji ukazuje na oštećenje mišića i srca (enzim kreatinin kinaza). Kod pacijenata sa povišenim krvnimpritiskom i dijabetesom tip 2 udruženim sa oboljenjem bubrega zabeleženi su i vrtoglavica nakon ustajanja iz ležećeg ili sedećeg položaja, pad krvnog pritiska nakon ustajanja iz ležećeg ili sedećeg položaja, bol u zglobovima ili mišićima itakođe smanjene vrednostiproteina u crvenimkrvnimćelijama (hemoglobin).

4 od 6

● Povremena neželjena dejstva (moguda sejavekodnajviše1na 100pacijenata kojiuzimaju lek):

ubrzan puls, naleti crvenila praćeni osećajem vrućine, kašalj, proliv, otežano varenje/gorušica, poremećaj seksualnihfunkcija, bolu grudima.

● Retka neželjena dejstav (mogu da se jave najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): intestinalni angioedem: otok i zapaljenje sluzokože creva kojese manifestuje simptomima kao što su bol u abdomenu, mučnina, povraćanje i proliv (dijareja).

Neka neželjena dejstva prijavljena su u postmarketinškoj primeni irbesartana, ali njihova učestalost je nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Ova neželjena dejstva su: osećaj okretanja i nestabilnosti-vertigo, glavobolja,poremećaj osećaja čula ukusa, zujanje u ušima, grčevi u mišićima, bol u zglobovima i mišićima, smanjen broj trombocita, poremećena funkcija jetre, povećane koncentracije kalijuma u krvi, smanjena funkcija bubrega, zapaljenje malih krvnih sudova uglavnom u koži (stanje poznato kao leukocitoklastični vaskulitis), teške alergijske reakcije (anafilaktički šok) i male vrednosti šećera u krvi. Povremeno su zabeleženislučajevi žutice (žuta prebojenost kože i/ilibeonjača oka).

Prijavljivanjeneželjenihreakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možeteda prijavite Agencijiza lekovei medicinska sredstva Srbije(ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalnicentar za farmakovigilancu VojvodeStepe458, 11221Beograd

Republika Srbija

website:www.alims.gov.rs

e-mail:[email protected]

Čuvatilekvanvidokruga idomašaja dece.

Nesmete koristiti lekRotazar posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjempakovanju nakon „Važi do:”. Datumisteka roka upotrebeseodnosina poslednjidannavedenog meseca.

Lekčuvatina temperaturido25⁰C, uoriginalnompakovanjuradizaštiteodvlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnimotpadom. Ove merećepomoćiu zaštitiživotnesredine.

ŠtasadržilekRotazar

Aktivna supstanca jeirbesartan. Rotazar, 75 mg, film tableta:

Jedna film tableta sadrži 75 mg irbesartana.

Rotazar, 150 mg, film tableta:

Jedna film tableta sadrži 150 mg irbesartana.

Rotazar, 300mg,filmtableta:

Jedna filmtableta sadrži300 mgirbesartana.

5 od 6

Pomoćnesupstancesu:

Rotazar, 75mg, filmtableta

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna tip 102; skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovan 1500; kroskarmeloza-natrijum; poloksamer 188; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film(obloga) tablete:OpadryIIWhite85F18422(sadržipolivinilalkohol,titan-dioksid, makrogolitalk).

Rotazar, 150mg, filmtableta

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna tip 102; skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovan 1500; kroskarmeloza-natrijum; poloksamer 188; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum- stearat.

Film(obloga) tablete:OpadryIIWhite85F18422(sadržipolivinilalkohol,titan-dioksid, makrogolitalk).

Rotazar, 300mg, filmtableta

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna tip 102; skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovan 1500; kroskarmeloza-natrijum; poloksamer 188; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film(obloga) tablete:OpadryIIWhite85F18422(sadržipolivinilalkohol,titan-dioksid, makrogolitalk).

KakoizgledalekRotazar isadržajpakovanja

Rotazar, 75 mg, film tableta

Rotazar, 150 mg, film tableta

Rotazar, 300 mg, film tableta

Bele, ovalne, bikonveksnefilmtablete.

Unutrašnjepakovanje leka je neprovidniPVC/PVDC-Alublister.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvoza lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

WORLD ILAC DOO, Kneza Miloša 90a, sprat 5, stan 43, Beograd-Savski Venac

Proizvođač:

WORLDMEDICINE İLAÇSAN. VETIC. A.Ş.

15Temmuz Mah. CamiYolu Cad. No:50Güneşli, Bağcılar, İstanbul, Turska

Ovouputstvojeposlednjiputodobreno

Mart, 2025.

Režimizdavanja leka:

Lekseizdajeuz lekarskirecept.

Brojidatumdozvole:

Rotazar, 75 mg, film tableta 000311288 2024 od 26.03.2025.

Rotazar, 150 mg, film tableta 000311482 2024 od 26.03.2025.

Rotazar, 300 mg, film tableta 000311956 2024 od 26.03.2025.

6 od 6