Exelon® 9.5mg/24h transdermalni flaster

Simptomatska terapija blage do umereno teške Alchajmerove demencije.

Terapiju treba da uvodi i nadzire lekar sa iskustvom u dijagnostikovanju i terapiji Alchajmerove demencije. Dijagnozu treba postavljati u skladu sa važećim smernicama. Kao i kod započinjanja svake terapije kod pacijenata sa demencijom, terapiju rivastigminom treba započeti samo ako staratelj koji brine o pacijentu može da redovno daje lek pacijentu i da prati terapiju.

Doziranje

Početna doza

Terapiju treba započeti dozom od 4,6 mg/24 h.

Doza održavanja

Nakon najmanje 4 nedelje terapije i ako lekar proceni da se lek dobro podnosi, dozu od 4,6 mg/24 h treba povećati na 9,5 mg/24 h, što je preporučena dnevna efektivna doza, koja može da se nastavi sve dok pacijent od toga ima terapijsku korist.

Povećanje doze

9,5 mg/24 h je preporučena dnevna efektivna doza koja treba da se nastavi sve dok pacijent nastavlja da pokazuje terapijsku korist. Ako se dobro podnosi, i tek nakon šest meseci lečenja dozom od 9,5 mg/24 h, lekar može uzeti u obzir povećanje doze na 13,3 mg/24 h kod pacijenata koji pokazuju značajno kognitivno pogoršanje (npr. smanjenje u MMSE) i/ili funkcionalni pad (zasnovan na mišljenju lekara) dok je preporučena dnevna efektivna doza 9,5 mg/24 h (videti odeljak 5.1).

Treba redovno vršiti procenu kliničke koristi rivastigmina. Isto tako treba razmotriti i prekid terapije kada više nema dokaza o terapijskom dejstvu pri optimalnoj dozi.

Terapiju treba privremeno prekinuti, ukoliko se pojave gastrointestinalne neželjene reakcije, sve dok ove reakcije ne prestanu. Terapija transdermalnim flasterom može biti nastavljena sa istom dozom ako prekid terapije nije trajao duže od tri dana. U suprotnom, terapiju treba ponovo započeti dozom od 4,6 mg/24 h.

Prelazak sa kapsula ili oralnog rastvora na transdermalni flaster

Prema poređenju izloženosti između oralno i transdermalno primenjenog rivastigmina (videti odeljak 5.2), pacijenti koji su lečeni sa lekom Exelon, kapsulama ili oralnim rastvorom se mogu prebaciti na lek Exelon, transdermalni flaster prema sledećem:

• Pacijent koji prima dozu od 3 mg/dnevno rivastigmina oralnim putem može se prebaciti na 4,6 mg/24 h transdermalni flaster.
• Pacijent koji prima dozu od 6 mg/dnevno rivastigmina oralnim putem se može prebaciti na 4,6 mg/24 h transdermalni flaster.
• Pacijent na stabilnoj i dobro tolerisanoj dozi od 9 mg/dnevno rivastigmina datog oralnim putem može se prebaciti na 9,5 mg/24 h transdermalni flaster. Ako oralna doza od 9 mg/dnevno nije stabilna i dobro tolerisana, preporučuje se prebacivanje na 4,6 mg/24 h transdermalni flaster.
• Pacijent koji prima dozu od 12 mg/dnevno rivastigmina oralnim putem može se prebaciti na 9,5 mg/24 h transdermalni flaster.

Nakon prelaska na 4,6 mg/24 h transdermalne flastere, pod uslovom da se dobro podnose najmanje 4 nedelje terapije, doza od 4,6 mg/24 h bi trebalo da se poveća na 9,5 mg/24 h, što je i preporučena efektivna doza.

Preporučuje se da stavljanje prvog transdermalnog flastera bude dan nakon poslednje oralne doze. Posebne populacije

• Pedijatrijska populacija: Ne postoji opravdan razlog upotrebe leka Exelon kod pedijatrijske populacije u terapiji Alchajmerove bolesti.
• Pacijenti sa telesnom masom manjom od 50 kg: Posebno treba biti oprezan kod pacijenata koji imaju telesnu masu manju od 50 kg kod prilagođavanja doze iznad preporučene efektivne doze od 9,5 mg/24 h

(videti odeljak 4.4). Kod ovih pacijenata može doći do pojave više neželjenih reakcija i postoji veća verovatnoća da će doći do prekida terapije usled pojave neželjenih reakcija.

• Oštećenje funkcije jetre: Zbog povećane izloženosti leku kod blagog do umerenog oštećenja funkcije jetre, što je bilo primećeno kod primene farmaceutskih oblika za oralnu primenu, preporučuje se prilagođavanje doze prema individualnoj podnošljivosti, koju treba pažljivo pratiti. Kod pacijenata sa klinički značajnim oštećenjem funkcije jetre može se javiti više neželjenih reakcija zavisno od doze. Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre nisu ispitivani. Poseban oprez je potreban u titriranju doze kod ovih pacijenata (videti odeljke 4.4 i 5.2).
• Oštećenje funkcije bubrega: Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).

Način primene

Transdermalne flastere treba primeniti jednom dnevno na čistu, suvu, intaktnu zdravu kožu, bez malja, na gornji ili donji deo leđa, na nadlakticu ili grudi, na mesto na kome neće biti skinut tesnom odećom. Ne preporučuje se stavljanje transdermalnog flastera na bedra ili stomak zbog smanjene bioraspoloživosti rivastigmina koja je primećena kada je transdermalni flaster primenjivan na ove delove tela.

Transdermalni flaster ne treba stavljati na kožu koja je crvena, iritirana ili sa posekotinom. Ponovno stavljanje flastera na tačno isto mesto na koži u toku 14 dana treba izbegavati da bi se smanjio potencijalni rizik od iritacije.

Pacijente i njihove staratelje treba uputiti na važna uputstva za primenu:

• Transdermalni flaster od prethodnog dana mora biti uklonjen pre primene novog flastera svakog dana (videti odeljak 4.9).
• Transdermalni flaster treba zameniti novim nakon 24 sata. Može se nositi samo jedan transdermalni flaster (videti odeljak 4.9).
• Transdermalni flaster treba čvrsto pritisnuti dlanom ruke nadole najmanje 30 sekundi dok se ivice dobro ne zalepe.
• Ako se transdermalni flaster odlepi, potrebno je staviti novi do kraja dana, zatim ga treba zameniti u uobičajeno vreme narednog dana.
• Transdermalni flaster se može koristiti u svakodnevnim situacijama, uključujući kupanje i za vreme toplog vremena.
• Transdermalni flaster ne treba izlagati bilo kakvim izvorima toplote (npr. prekomernoj sunčevoj toploti, saunama, solarijumu) tokom dužeg vremenskog perioda.
• Transdermalni flaster ne treba seći na delove.

Preosetljivost na aktivnu supstancu rivastigmin, druge derivate karbamata ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Prethodna anamneza o reakcijama na mestu primene, koja ukazuje na alergijski kontaktni dermatitis na flaster rivastigmina (videti odeljak 4.4).

Incidenca i težina neželjenih reakcija po pravilu raste sa povećanjem doze, posebno kod promena doza. Ako se terapija prekine na više od tri dana, treba je ponovo započeti dozom od 4,6 mg/24 h.

Neodgovarajuća primena leka i greške u doziranju koje dovode do predoziranja

Neodgovarajuća primena leka i greške u doziranju leka Exelon, transdermalnih flastera su dovodili do ozbiljnih neželjenih reakcija; neki slučajevi su zahtevali hospitalizaciju, i retko su se završavali smrtnim ishodom (videti odeljak 4.9). Većina slučajeva neodgovarajuće primene i grešaka pri doziranju su uključivali neuklanjanje starog flastera prilikom stavljanja novog i upotrebu više flastera u isto vreme. Pacijenti i njihovi staratelji moraju da budu obučeni o pravilnoj primeni leka Exelon, transdermalnog flastera (videti odeljak 4.2).

Gastrointestinalni poremećaji

Gastrointestinalni poremećaji kao što su mučnina, povraćanje i dijareja su povezani sa dozom, i mogu da se jave pri započinjanju terapije i/ili povećavanju doze (videti odeljak 4.8). Ove neželjene reakcije se češće javljaju kod žena. Pacijenti koji pokazuju znake ili simptome dehidratacije nastale zbog dugotrajnog povraćanja ili dijareje mogu se lečiti intravenskom infuzijom i smanjenjem doze ili obustavom terapije ako je dehidratacija odmah prepoznata i odgovarajuće lečena. Dehidratacija može biti povezana sa ozbiljnim ishodima.

Gubitak telesne mase

Pacijenti sa Alchajmerovom bolešću mogu izgubiti na telesnoj masi za vreme uzimanja inhibitora holinesteraze, uključujući i rivastigmin. Treba pratiti telesnu masu pacijenta za vreme terapije lekom Exelon, transdermalnim flasterom.

Bradikardija

Rivastigmin može da dovede do bradikardije koja predstavlja faktor rizika za pojavu torsade de pointes, naročito kod pacijenata sa faktorima rizika. Savetuje se oprez kod pacijenata sa velikim rizikom od razvoja torsade de pointes; na primer, pacijenti sa dekompenzovanom srčanom insuficijencijom, nedavnim infarktom miokarda, bradiaritmijama, predispozicijom za hipokalemiju ili hipomagnezemiju ili koji istovremeno koriste lekove za koje je poznato da indukuju produženje QT-intervala i/ili torsades de pointes (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Ostale neželjene reakcije

Treba biti oprezan kod propisivanja leka Exelon, transdermalnih flastera:

• kod pacijenata sa sindromom bolesnog sinusa ili poremećajima sprovodljivosti (sino-atrijalni blok, atrio-ventrikularni blok) (videti odeljak 4.8);
• kod pacijenata sa aktivnim ulkusom na želucu ili dvanaestopalačnom crevu ili kod pacijenata predisponiranih za ova stanja jer rivastigmin može da pojača sekreciju želudačne kiseline (videti odeljak 4.8);
• kod pacijenata predisponiranih za urinarnu opstrukciju ili epileptične napade, jer holinomimetici mogu da izazovu ili pogoršaju ove bolesti;
• kod pacijenata sa anamnestičkim podacima o astmi ili opstruktivnim plućnim bolestima.

Reakcije kože na mestu primene

Primena rivastigmin transdermalnih flastera može da dovede do reakcija kože na mestu primene, koje su obično blagog ili umerenog intenziteta. Pacijentima i njihovim starateljima je potrebno dati odgovarajuća uputstva u skladu sa tim.

Ove reakcije nisu same po sebi indikacija senzibilizacije. Ipak, primena flastera rivastigmina može da dovede do alergijskog kontaktnog dermatitisa.

Na alergijski kontaktni dermatitis treba posumnjati ako se reakcija sa mesta primene proširi izvan površine koju pokriva veličina flastera, ako postoje dokazi o intenzivnijoj lokalnoj reakciji (npr. rastući eritem, edem, papule, vezikule) i ako se simptomi značajno ne smanjuju u toku 48 sati nakon uklanjanja flastera. U ovim slučajevima, terapiju treba prekinuti (videti odeljak 4.3).

Pacijente kod kojih se jave reakcije na mestu primene, koje ukazuju na alergijski kontaktni dermatitis na flaster rivastigmina i kod kojih je još uvek neophodna terapija rivastigminom, treba prevesti na rivastigmin za oralnu primenu nakon negativnih alergijskih testova i pod strogim medicinskim nadzorom. Postoji mogućnost da neki pacijenti senzibilisani na rivastigmin, nakon izlaganja flasteru rivastigmina, možda neće moći da uzimaju rivastigmin u bilo kom farmaceutskom obliku.

Postoje retki postmarketinški izveštaji o pacijentima koji su imali alergijski dermatitis (diseminovani) kada je rivastigmin primenjivan bez obzira na način primene (oralno, transdermalno). U ovim slučajevima, terapija treba da se obustavi (videti odeljak 4.3).

Ostala upozorenja i mere opreza

Rivastigmin može da pogorša ili izazove ekstrapiramidalne simptome.

Izbegavajte kontakt sa očima nakon rukovanja sa lekom Exelon, transdermalnim flasterima (videti odeljak 5.3). Potrebno je oprati ruke sapunom i vodom nakon skidanja flastera. U slučaju kontakta sa očima ili pojave crvenila očiju nakon upotrebe flastera, potrebno ih je odmah isprati sa dosta vode i potražiti lekarsku pomoć ako se simptomi ne povuku.

Posebne populacije

• Pacijenti čija je telesna masa manja od 50 kg mogu imati više neželjenih reakcija i zbog njih češće da obustavljaju terapiju (videti odeljak 4.2). Potrebno je pažljivo titrirati i pratiti ove pacijente zbog pojave neželjenih reakcija (npr. izrazita mučnina ili povraćanje), i razmotriti smanjivanje doze održavanja na 4,6 mg/24 h transdermalnog flastera ako se razviju ove neželjene reakcije.
• Oštećenje funkcije jetre: Pacijenti sa klinički značajnim oštećenjem funkcije jetre mogu da imaju više neželjenih reakcija. Preporuke za titriranje doze prema individualnom tolerisanju moraju da se pažljivo prate. Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre nisu ispitivani. Poseban oprez je neophodan kod titriranja ovih pacijenata (videti odeljke 4.2 i 5.2).

Sa lekom Exelon, transdermalnim flasterima nisu sprovedena specifična ispitivanja interakcije.

Kao inhibitor holinesteraze, rivastigmin može prekomerno da pojača dejstvo mišićnih relaksanasa tipa sukcinilholina tokom anestezije. Pri odabiru anestetika preporučuje se oprez. Po potrebi, može da se razmotri prilagođavanje doze ili privremena obustava terapije.

Sa aspekta njegovog farmakodinamskog dejstva i mogućih aditivnih dejstava, rivastigmin ne sme da se primenjuje istovremeno sa drugim holinomimeticima. Rivastigmin može da utiče na aktivnost antiholinergičkih lekova (npr. oksibutinin, tolterodin).

Aditivna dejstva koja dovode do bradikardije (koja može dovesti do sinkope) su prijavljivana kod kombinovane primene različitih beta blokatora (uključujući atenolol) i rivastigmina. Očekuje se da su kardiovaskularni beta blokatori povezani sa povećanim rizikom, ali prijave su slučajevi i kod pacijenata koji su primenjivali druge beta- blokatore. Zbog toga je potreban oprez kada se rivastigmin koristi u kombinaciji sa beta blokatorima i drugim lekovima koji dovode do bradikardije (npr. III klasa antiaritmika, antagonisti kalcijumskih kanala, glikozidi digitalisa, pilokarpin).

S obzirom na to da bradikardija predstavlja faktor rizika za pojavu torsades de pointes, kombinaciju rivastigmina sa lekovima koji izazivaju torsades de pointes kao što su antipsihotici npr. neki fenotiazini (hlorpromazin, levomepromazin), benzamidi (sulpirid, sultoprid, amisulprid, tiaprid, veraliprid), pimozid, haloperidol, droperidol, cisaprid, citalopram, difemanil, eritromicin IV, halofantrin, mizolastin, metadon, pentamidin i moksifloksacin treba oprezno pratiti i možda će biti neophodno i kliničko praćenje (EKG).

U ispitivanjima sa zdravim dobrovoljcima nije zabeležena farmakokinetička interakcija između rivastigmina primenjenog oralno i digoksina, varfarina, diazepama ili fluoksetina. Na produženje protrombinskog vremena izazvanog varfarinom, nije uticao oralno primenjen rivastigmin. Nisu zabeležena neželjena dejstva na sprovodljivost srca pri istovremenoj primeni digoksina i rivastigmina primenjenog oralno.

Istovremena primena rivastigmina sa lekovima koji se često propisuju kao što su antacidi, antiemetici, antidijabetici, antihipertenzivi sa centralnim delovanjem, blokatori kalcijumskih kanala, inotropni lekovi, lekovi za lečenje angine pectoris, nesteroidni antiniflamatorni lekovi, estrogeni, analgetici, benzodiazepini i antihistaminici nije povezana sa izmenjenom kinetikom rivastigmina ili sa povećanim rizikom od klinički značajnih neželjenih dejstava.

Zbog metabolizma ovog leka, metaboličke interakcije sa drugim lekovima su malo verovatne, iako rivastigmin može da inhibira metabolizam drugih lekova koji se odvija preko butirilholinesteraze.

Trudnoća

Rivastigmin i/ili metaboliti prolaze placentu kod gravidnih životinja. Nije poznato da li se to dešava kod ljudi. Nema kliničkih podataka o primeni rivastigmina kod trudnica. U peri/postnatalnim ispitivanjima kod pacova zabeleženo je produženo vreme gestacije. Rivastigmin se ne sme koristiti u trudnoći osim ukoliko to nije zaista neophodno.

Dojenje

Kod životinja, rivastigmin se izlučuje u mleko. Nije poznato da li se rivastigmin izlučuje u majčino mleko. Prema tome, žene koje primenjuju rivastigmin ne treba da doje.

Plodnost

Kod pacova nisu zabeležena neželjena dejstva na plodnost i reproduktivnu sposobnost (videti odeljak 5.3). Nisu poznata dejstva rivastigmina na plodnost kod ljudi.

Alchajmerova bolest može da izazove postepeno slabljenje sposobnosti za upravljanje vozilom i rukovanje mašinama. Štaviše, rivastigmin može da izazove sinkopu ili delirijum. Posledično, rivastigmin ima minimalno ili umereno dejstvo na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanje mašinama. Prema tome, kod pacijenata sa demencijom koji su na terapiji rivastigminom, sposobnost da nastave da upravljaju vozilom ili rukuju mašinama, treba rutinski da kontroliše ordinirajući lekar.

Sažetak bezbednosnog profila

Reakcije kože na mestu primene (obično blagi do umereni eritem na mestu primene), su najčešće zabeležene neželjene reakcije kod primene leka Exelon, transdermalnog flastera. Sledeće najčešće neželjene reakcije su gastrointestinalne prirode, uključujući mučninu i povraćanje.

Neželjene reakcije prikazane u Tabeli 1 navedene su u skladu sa klasifikacijom MedDRA prema klasi sistema organa i kategoriji učestalosti. Kategorije učestalosti su definisane na sledeći način: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U Tabeli 1 su prikazane neželjene reakcije prijavljene kod 1670 pacijenata sa Alchajmerovom demencijom, lečenih u randomizovanoj, dvostruko slepoj, placebom i aktivno kontrolisanom kliničkom ispitivanju sa lekom Exelon, transdermalnim flasterima u trajanju od 24 do 48 nedelja i iz postmarketinških podataka.

Tabela 1

*U 24-nedeljnom kontrolisanom ispitivanju kod pacijenata japanskog porekla, zabeleženi su kao „veoma česti“ eritem na mestu primene, edem na mestu primene i pruritus na mestu primene.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Kada su korišćene doze veće od 13,3 mg/24 h u prethodno pomenutom placebo kontrolisanom ispitivanju, nesanica i srčana insuficijencija su se javljale češće nego sa dozom od 13,3mg/24 h ili placebom, što ukazuje na dozno efektivnu povezanost. Međutim, ovi događaji se nisu javljali sa većom učestalošću kod primene leka Exelon, 13,3 mg/24 h, transdermalnih flastera u odnosu na placebo.

Sledeće neželjene reakcije su zabeležene jedino prilikom primene leka Exelon u obliku kapsula i oralnog rastvora, a ne u kliničkim ispitivanjima sa lekom Exelon, transdermalnim flasterima: osećaj slabosti, konfuzija, pojačano znojenje (često); ulkus na dvanaestopalačnom crevu, angina pektoris (retko); gastrointestinalna hemoragija (veoma retko); i pojedini slučajevi teškog povraćanja povezanog sa rupturom jednjaka (nepoznato).

Iritacija kože

U dvostruko slepim kontrolisanim kliničkim ispitivanjima, reakcije na mestu primene su bile uglavnom blage do umerene težine. Incidenca reakcija kože na mestu primene koje su dovele do obustave terapije je bila ≤ 2,3% kod pacijenata na terapiji lekom Exelon, transdermalnim flasterima. Incidenca reakcija kože na mestu primene koje su dovele do obustave terapije bila je viša u azijskoj populaciji sa 4,9% u kineskoj i 8,4% japanskoj populaciji.

U dva 24-nedeljna dvostruko slepa, placebom kontrolisana klinička ispitivanja, reakcije kože su procenjivane pri svakoj poseti, korišćenjem skale za iritaciju kože. Kada je bila zapažena kod pacijenata na terapiji lekom Exelon transdermalnim flasterima, iritacija kože je uglavnom bila neznatna ili blaga po težini. Bila je procenjena kao teška kod ≤ 2,2% pacijenata u ovim ispitivanjima i kod ≤ 3,7% pacijenata na terapiji lekom Exelon transdermalnim flasterima u ispitivanju na Japancima.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Većina slučajeva nehotičnog predoziranja oralno uzetim rivastigminom nije bila povezana ni sa kakvim kliničkim znacima ili simptomima i skoro svi ovi pacijenti su nastavili terapiju rivastigminom 24 sata nakon predoziranja.

Holinergička toksičnost je prijavljivana sa muskarinskim simptomima, koji su uočeni kod umerenog trovanja kao što su mioza, crvenilo, poremećaji gastrointestinalnog sistema uključujući abdominalni bol, mučninu, povraćanje i dijareju, bradikardija, bronhospazam i povećana bronhijalna sekrecija, hiperhidroza, nevoljno mokrenje i/ili defekacija, suzenje očiju, hipotenzija i hipersekrecija pljuvačke.

U težim slučajevima mogu se razviti i nikotinska dejstva kao što su slabost mišića, fascikulacije, epileptični napadi i respiratorni arest sa mogućim smrtnim ishodom.

Dodatno, postojali su i postmarketinški slučajevi vrtoglavice, tremora, glavobolje, somnolencije, stanja konfuzije, hipertenzije, halucinacija i premora. Predoziranje lekom Exelon, transdermalnim flasterom nastalo zbog pogrešne primene/doziranja (primene više flastera istovremeno) je prijavljivano u postmarketinškom ispitivanju i retko u kliničkim ispitivanjima.

Terapija

Budući da rivastigmin ima poluvreme eliminacije u plazmi otprilike 3,4 sata, a da je trajanje inhibicije acetiholinesteraze otprilike 9 sati, preporučuje se da se u slučaju asimptomatskog predoziranja lekom Exelon, transdermalni flasteri odmah svi uklone i da se ne smeju stavljati u naredna 24 sata. Kada je predoziranje praćeno teškom mučninom i povraćanjem, treba razmotriti primenu antiemetika. Ako je neophodno, treba dati i simptomatsku terapiju za druge neželjene reakcije.

Kod masivnog predoziranja može se koristiti atropin. Preporučuje se početna doza od 0,03 mg/kg intravenskog atropin-sulfata, a potom davati dodatne doze na osnovu kliničkog odgovora. Ne preporučuje se primenaskopolamina kao antidota.

Farmakoterapijska grupa: Psihoanaleptici; lekovi za terapiju demencije; antiholinesteraze

ATC šifra: N06DA03

Rivastigmin je inhibitor acetil- i butirilholinesteraze karbamatnog tipa za koji se smatra da olakšava holinergičku neurotransmisiju tako što usporava degradaciju acetilholina koji oslobađaju funkcionalno intaktni holinergički neuroni. Prema tome, rivastigmin može da ima povoljno dejstvo na holinergički posredovani kognitivni deficit u demenciji povezanoj sa Alchajmerovom bolešću.

Rivastigmin ulazi u interakciju sa ciljnim enzimima tako što stvara kovalentno vezani kompleks koji privremeno inaktivira te enzime. Kod mladih zdravih muškaraca, oralna doza od 3 mg smanjivala je aktivnost acetilholinesteraze (AChE) u likvoru za približno 40% u prvih 1,5 sati nakon primanja. Aktivnost enzima vraća se na početnu vrednost otprilike 9 sati nakon što se postigne maksimalno inhibitorno dejstvo. Kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću, inhibicija AChE u likvoru pri oralnoj primeni rivastigmina, bila je dozno-zavisna do doze od 6 mg date dva puta na dan, što je najveća ispitivana doza. Inhibicija aktivnosti butirilholinesteraze u likvoru kod 14 pacijenata sa Alchajmerovom bolešću na terapiji oralno primenjenog rivastigmina je bila slična kao sa inhibicijom AChE aktivnosti.

Klinička ispitivanja kod Alchajmerove demencije

Efikasnost leka Exelon, transdermalnih flastera kod pacijenata sa Alchajmerovom demencijom je pokazana u 24-nedeljnom dvostruko slepom placebom kontrolisanom glavnom ispitivanju i u njegovoj otvorenoj proširenoj fazi i u 48-nedeljnom dvostruko slepom komparativnom ispitivanju.

24-nedeljno placebom kontrolisano ispitivanje

Pacijenti koji su učestvovali u ovom placebom kontrolisanom ispitivanju su imali MMSE (engl. Mini-Mental State Examination) vrednosti od 10 do 20. Efikasnost je određena korišćenjem nezavisnog, domen- specifičnog instrumenta za procenu koji je primenjivan u pravilnim intervalima tokom perioda terapije od 24 nedelje. Ovo uključuje ADAS-Cog (engl. Alzheimer’s Disease Assesment Scale – Cognitive subscale, merenje kognicije koje je zasnovano na učinku) i ADCS-CGIC (engl. Alzheimer’s Disease Cooperative Study – Clinician’s Global Impression of Change, sveobuhvatna globalna procena pacijenta od strane lekara uključujući i mišljenje lica koje se brine o pacijentu) i ADCS-ADL (engl. Alzheimer’s Disease Coopeartive Study – Activities of Daily Living, procena od strane lica koje se brine o pacijentu koja se odnosi na

svakodnevne aktivnosti, uključujući održavanje lične higijene, hranjenje, oblačenje, kućne poslove kao što su odlazak u kupovinu, zadržavanje sposobnosti orijentisanja u okruženju, kao i uključivanje u aktivnosti koje se odnose na upravljanje novcem). Rezultati nakon 24 nedelje za tri instrumenta za procenu su obuhvaćeni u Tabeli 2.

Tabela 2

*p≤0,05 u odnosu na placebo

ITT: Namera da se leči (engl. Intent-To-Treat); LOCF: Preneto poslednje opažanje (engl. Last Observation Carried Forward)

1 Na osnovu ANCOVA sa terapijom i zemljom kao faktorima i vrednošću na početku terapije kao kovarijablom. Negativne promene u ADAS-Cog ukazuju na poboljšanje. Pozitivne ADCS-ADL promene ukazuju na poboljšanje.

2 Zasnovano na CMH testu (van Elteren test) blokiranja za zemlju. ADCS-CGIC rezultati <4 ukazuju na poboljšanje.

Rezultati kod klinički relevantnih odgovora u toku 24-nedeljne placebom kontrolisanom ispitivanju su prikazani u Tabeli 3. Klinički značajno poboljšanje je definisano pre svega kao poboljšanje od najmanje 4 boda ADAS-Cog-a, bez pogoršanja ADCS-CGIC i ADCS-ADL.

Tabela 3

*p<0,05 u odnosu na placebo

Kao što ukazuje model odeljaka, transdermalni flasteri u dozi od 9,5 mg/24 h pokazali su izloženost sličnu onoj koja se postiže oralnom dozom od 12 mg/dnevno.

Kontrolisano 48-nedeljno ispitivanje sa aktivnim komparatorom

Pacijenti koji su učestvovali u kontrolisanom ispitivanju sa aktivnim komparatorom su imali početne vrednosti MMSE od 10-24. Ispitivanje je bilo osmišljeno da uporedi efikasnost 13,3 mg/24 h transdermalnog flastera u odnosu na 9,5 mg/24 h transdermalni flaster tokom 48-nedeljne dvostruko slepe faze lečenja pacijenta sa Alchajmerovom bolešću koji su pokazali funkcionalno i kognitivno opadanje nakon početne 24-48 nedeljne otvorene faze lečenja pri dozi održavanja od 9,5 mg/24 h transdermalnog flastera. Funkcionalno smanjenje je procenjivao istraživač, a kognitivno opadanje je definisano kao smanjenje u MMSE vrednosti za ≥ 2 boda od prethodne posete ili smanjenje za ≥ 3 boda od početne vrednosti. Efikasnost je određivana primenom ADAS-Cog (engl. Alzheimer’s Disease Assesment Scale – Cognitive subscale, merenje kognicije koje je zasnovano na učinku) i ADCS-IADL (engl. Alzheimer’s Disease Coopeartive Study – Instrumental Activities of Daily Living) koja je procenjivala instrumentalne aktivnosti koje obuhvataju održavanje finansija, pripremu obroka, kupovinu, orijentisanost u prostoru, sposobnost provođenja vremena bez nadzora. Rezultati ova dva parametra nakon 48 nedelja ispitivanja su prikazani u Tabeli 4.

Tabela 4

Populacija/Poseta

Lek Exelon 15 cm2

N = 265

Lek Exelon 10 cm2

N = 271

Lek Exelon 15 cm2 Lek

Exelon 10 cm2

CI – eng. Confidence Interval - interval pouzdanosti.

DLSM – eng. difference in least square means - razlika u srednjim vrednostima dobijena metodom najmanjih kvadrata.

LOCF – eng. Last Observation Carried Forward - poslednje opažanje preneseno nadalje.

ADAS-cog vrednost: Negativna razlika u DLSM pokazuje veće poboljšanje kod leka Exelon 15 cm2 u poređenju sa lekom Exelon 10 cm2.

ADCS-IADL vrednost: Pozitivna razlika u DLSM pokazuje veće poboljšanje kod leka Exelon 15 cm2 u poređenju sa Exelon 10 cm2.

N je broj pacijenata sa procenom na početku (poslednja procena u početnoj otvorenoj fazi) i sa najmanje 1 procenom nakon početne vrednosti (za LOCF).

DLSM, 95% CI, i p-vrednost su zasnovani na ANCOVA (analiza kovarijansi) modelu prilagođenom za zemlju i početnu ADAS-cog vrednost.

* p<0,05

Izvor: Kliničko ispitivanje D2340-Tabela 11-6 i Tabela 11-7

Evropska agencija za lekove izuzela je od obaveze podnošenje rezultata ispitivanja leka Exelon u svim podgrupama pedijatrijske populacije u terapiji Alchajmerove demencije (videti odeljak 4.2 za informacije o upotrebi u pedijatrijskoj populaciji).

Resorpcija

Resorpcija rivastigmina iz leka Exelon transdermalnih flastera je spora. Nakon prve doze, merljive koncentracije u plazmi su zabeležene posle vremena kašnjenja od 0,5-1 sata. Vrednost Cmax je dostignuta posle 10-16 sati. Nakon maksimalne, koncentracija u plazmi je sporo padala u toku preostalih 24 sata od primene.

Kod višestrukih doza (kao u stanju ravnoteže), nakon što je prethodni transdermalni flaster zamenjen novim, koncentracija u plazmi u početku sporo pada, prosečno otprilike 40 minuta, sve dok resorpcija iz novog transdermalnog flastera ne postane brža od eliminacije, a koncentracije u plazmi počnu ponovo da rastu da bi dostigle maksimum za približno 8 sati. U stanju ravnoteže, najniža vrednost je u proseku 50% od maksimalne vrednosti, za razliku od oralne primene, gde koncentracije padnu na virtuelnu nulu između doza. Iako je manje izražena nego kod oralnih oblika, izloženost rivastigminu (vrednosti Cmax i PIK) se povećava nad- proporcionalno za faktor od 2,6 i 4,9 pri povećanju doze sa 4,6 mg/24 h na 9,5 mg/24 h i na 13,3 mg/24 h.

Indeks fluktuacije (IF), mera relativne razlike između maksimalnih i minimalnih koncentracija ((Cmax - Cmin)/Cavg), je bio 0,58 za lek Exelon 4,6 mg/24 h transdermalni flaster i 0,77 za lek Exelon 9,5 mg/24 h transdermalni flaster i 0,72 za lek Exelon 13,3 mg/24 h transdermalni flaster, uz prikazivanje mnogo manje fluktuacije između maksimalne i minimalne koncentracije nego kod oralnih oblika (FI=3,96 (6 mg/dnevno) i 4,15 (12 mg/dnevno)).

Doze rivastigmina oslobođene iz transdermalnih flastera u toku 24 sata (mg/24 h) se ne mogu direktno izjednačavati sa količinom (mg) rivastigmina koji sadrže kapsule uzimajući u obzir koncentraciju u plazmi koja se proizvede u toku 24 sata.

Varijabilnost u farmakokinetičkim parametrima između ispitanika nakon primene pojedinačne doze rivastigmina (normalizovane prema doza/kg telesne mase) je bila 43% (Cmax) i 49% (PIK 0-24h) posle transdermalne primene u odnosu na 74% i 103%, posle primene oralnog oblika. Varijabilnost između pacijenata u ispitivanju stanja ravnoteže kod Alchajmerove demencije je bila najviše 45% (Cmax) i 43% (PIK 0- 24h) nakon primene transdermalnog flastera, i 71% i 73% posle primene oralnog oblika.

Kod pacijenata sa Alchajmerovom demencijom posmatrana je povezanost između izloženosti aktivnoj supstanci u stanju ravnoteže (rivastigmin i metabolit NAP226-90) i telesne mase. Poređenjem pacijenata sa telesnom masom od 65 kg, koncentracija rivastigmina u stanju ravnoteže kod pacijenta sa telesnom masom od 35 kg je približno duplirana, dok je kod pacijenata sa telesnom masom od 100 kg koncentracija približno prepolovljena. Uticaj telesne mase na izloženost aktivnoj supstanci zahteva posebnu pažnju kod pacijenata sa veoma malom telesnom masom u toku titriranja doze (videti odeljak 4.4).

Izloženost (PIK∞) rivastigminu (i metabolitu NAP266-90) je bila najviša kada je transdermalni flaster stavljan na gornji deo leđa, grudi, ili nadlakticu i približno 20-30% niža kada je stavljan na stomak ili bedra.

Nije postojalo značajno nakupljanje rivastigmina ili metabolita NAP226-90 u plazmi pacijenata sa Alchajmerovom bolešću, sa izuzetkom viših koncentracija u plazmi drugog dana terapije sa transdermalnim flasterom nego prvog dana.

Distribucija

Rivastigmin se slabo vezuje za proteine plazme (približno 40%). On lako prolazi krvno-moždanu barijeru i ima volumen distribucije u rasponu od 1,8–2,7 L/kg.

Biotransformacija

Rivastigmin se brzo i ekstenzivno metaboliše sa prividnim poluvremenom eliminacije od približno 3,4 sata nakon uklanjanja transdermalnog flastera. Eliminacija je ograničena brzinom resorpcije (flip-flop farmakokinetika), koja objašnjava duže poluvreme eliminacije nakon primene transdermalnog flastera (3,4 sata) nasuprot oralne ili intravenske primene (1,4 do 1,7 sati). Metaboliše se primarno putem hidrolize posredovane holinesterazom do metabolita NAP226-90. In vitro, ovaj metabolit pokazuje minimalnu inhibiciju acetilholinesteraze (<10%).

Na osnovu in vitro ispitivanja, ne očekuju se farmakokinetičke reakcije sa lekovima koji se metabolišu preko sledećih citohromskih izoenzima: CYP1A2, CYP2D6, CYP3A4/5, CYP2E1, CYP2C9, CYP2C8, CYP2C19 ili CYP2B6. Zasnovano na dokazima iz ispitivanja na životinjama, većina izoenzima citohroma P450 minimalno učestvuje u metabolizmu rivastigmina. Ukupni klirens rivastigmina iznosi pribiližno 130 L/h posle intravenske doze od 0,2 mg i opada na 70 L/h posle intravenske doze od 2,7 mg što je u saglasnosti sa nelinearnom, nadproporcionalnom farmakokinetikom rivastigmina zbog zasićenja njegovog izlučivanja.

Odnos PIK vrednosti metabolita u odnosu na osnovni lek je bio otprilike 0,7 posle primene transdermalnog flastera nasuprot 3,5 posle oralne primene, ukazujući da se mnogo manje metaboliše posle dermalne u odnosu na oralnu primenu. Manje NAP226-90 se formira posle primene transdermalnog flastera, verovatno zbog zaobilaženja presistemskog metabolisanja u jetri (prvi prolaz kroz jetru), za razliku od oralne primene.

Eliminacija

Neizmenjen rivastigmin se u tragovima nalazi u urinu; glavni put izlučivanja nakon primene transdermalnih flastera je renalnom ekskrecijom. Posle oralne primene 14C-rivastigmina, eliminacija putem bubrega je brza i u suštini potpuna (>90%) u toku 24 sata. Manje od 1% primenjene doze se eliminiše fecesom.

Populaciona farmakokinetička analiza je pokazala da primena nikotina povećava oralni klirens rivastigmina za 23% kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću (n=75 pušača i 549 nepušača) nakon oralne doze kapsula rivastigmina do 12 mg/dan.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Životna dob pacijenata nema uticaj na izloženost rivastigminu kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću koji su lečeni lekom Exelon, transdermalnim flasterima.

Oštećenje funkcije jetre

Nije sprovedeno nijedno ispitivanje sa lekom Exelon, transdermalnim flasterima kod ispitanika sa oštećenjem funkcije jetre. Posle oralne primene, Cmax rivastigmina je bio približno 60% veći i vrednost PIK rivastigmina je bila veća nego dvostruka kod ispitanika sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre nego kod zdravih ispitanika.

Nakon oralno uzete pojedinačne doze od 3 mg i 6 mg, srednji oralni klirens rivastigmina je bio približno za 46- 63% manji kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (n=10, Child-Pugh rezultat 5-12, potvrđen biopsijom) nego kod zdravih ispitanika (n=10).

Oštećenje funkcije bubrega

Nije sprovedeno nijedno ispitivanje sa lekom Exelon, transdermalnim flasterima kod ispitanika sa oštećenjem funkcije bubrega. Na osnovu populacione analize, klirens kreatinina nije pokazao nikakav jasan uticaj na

koncentraciju rivastigmina ili njegovih metabolita u stanju ravnoteže. Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Ispitivanja oralne i lokalne toksičnosti ponavljanih doza kod miševa, pacova, kunića, pasa i patuljastih svinja otkrila su samo dejstva povezana sa prekomernim farmakološkim dejstvom. Nije zabeležena toksičnost u ciljnim organima. Zbog osetljivosti korišćenog životinjskog modela, oralna i lokalna doziranja u ispitivanjima na životinjama su bila ograničena.

U standardnoj bateriji in vitro i in vivo testova, rivastigmin nije bio mutagen, osim u testu hromozomskih aberacija na perifernim limfocitima kod ljudi pri dozi koja je 104 puta veća od maksimalne kliničke izloženosti. In vivo mikronukleusni test bio je negativan. Glavni metabolit NAP226-90 takođe nije pokazao genotoksični potencijal.

Nije bilo dokaza o karcinogenosti nakon oralne i lokalne primene rivastigmina u ispitivanjima na miševima i oralno primenjenog rivastigmina u ispitivanjima na pacovima pri maksimalno tolerisanoj dozi. Izloženost rivastigminu i njegovim metabolitima bila je približno ekvivalentna izloženosti kod ljudi sa najvećim dozama rivastigmina u obliku kapsula i transdermalnih flastera.

Kod životinja, rivastigmin prolazi placentalnu barijeru i izlučuje se u mleko. Ispitivanja sa oralno primenjenim rivastigminom kod skotnih ženki pacova i kunića nisu ukazale na teratogeni potencijal rivastigmina. U oralnim ispitivanjima na mužjacima i ženkama pacova nisu zabeležena neželjena dejstva rivastigmina na plodnost ili reproduktivnu sposobnost roditeljske generacije ili njihovog potomstva. Specifična ispitivanja sa dermalnom primenom kod gravidnih životinja nisu sprovedena.

Rivastigmin transdermalni flasteri nisu fototoksični i smatra se da nisu senzibilizatori. U nekim drugim ispitivanjima o dermalnoj toksičnosti, zabeleženo je blago iritativno dejstvo na kožu laboratorijskih životinja, uključujući i kontrolne. Ovo može da ukazuje na potencijal leka Exelon transdermalnih flastera da izazovu blago crvenilo kod pacijenata.

Blagi potencijal rivastigmina na iritaciju oka/sluznice je zabeležen u ispitivanju na kunićima. Zbog toga, pacijent/staratelj koji se brine o pacijentu treba da izbegava kontakt sa očima nakon rukovanja transdermalnim flasterom (videti odeljak 4.4).

Spoljašnji zaštitni sloj:

-Polietilentereftalatni film, lakirani.

Matriks sa lekom:

-Alfa-tokoferol;

-Poli (butilmetakrilat, metilmetakrilat);

-Akrilni kopolimer.

Adhezivni matriks:

-Alfa-tokoferol;

-Silikonsko ulje;

-Dimetikon.

Zaštitna providna dvodelna folija:

-Poliestarski film (PET), obložen fluoropolimerom, sloj koji se uklanja pre upotrebe flastera.

Da bi se sprečio uticaj na adhezivne karakteristike transdermalnog flastera, ne sme se stavljati krema, losion ili puder na deo kože gde se stavlja transdermalni flaster.

2 godine.

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Čuvati transdermalni flaster u kesici do primene.

Unutrašnje pakovanje:

Exelon 9 mg/5 cm2 i 18 mg/10 cm2 transdermalni flasteri su pojedinačno pakovani u kesice sa sigurnosnom zaštitom za decu, zatvorene toplotom i napravljene od papir/polietilentereftalat/aluminijum/poliakrilnitril (PAN) višeslojnog materijala (papir/PET/alu/PAN) ili u kesice sa sigurnosnom zaštitom za decu,

zatvorene toplotom i napravljene od papir/polietilentereftalat/polietilen/aluminijum/poliamidil višeslojnog materijala (papir/PET/PE/alu/PA).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 30 kesica i Uputstvo za lek.

Korišćene transdermalne flastere savite na pola, sa lepljivom stranom ka unutra, stavite u originalnu kesicu i odložite bezbedno van vidokruga i domašaja dece. Svaki korišćeni ili neiskorišćeni transdermalni flaster treba uništiti u skladu sa važećim propisima.

Aktivna supstanca leka Exelon je rivastigmin.

Rivastigmin pripada klasi lekova koji se zovu inhibitori holinesteraze. Kod pacijenata sa Alchajmerovom demencijom, odumiru određene nervne ćelije u mozgu, što dovodi do malih vrednosti neurotransmitera acetilholina (supstanca koja omogućava nervnim ćelijama da međusobno komuniciraju). Rivastigmin deluje tako što blokira enzime koji razgrađuju acetilholin: acetilholinesetrazu i butirilholinesterazu. Blokiranjem ovih enzima, lek Exelon omogućava da se povećaju vrednosti acetilholina u mozgu, što pomaže u smanjivanju simptoma Alchajmerove bolesti.

Lek Exelon se primenjuje za lečenje odraslih pacijenata sa blagom do umereno teškom Alchajmerovom demencijom, progresivnim poremećajem mozga koji postepeno utiče na pamćenje, intelektualnu sposobnost i ponašanje.

• ako ste alergični (preosetljivi) na rivastigmin (aktivnu supstancu leka Exelon) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• ako ste ikada imali alergijsku reakciju na sličnu grupu lekova (derivati karbamata).
• ako imate reakciju kože koja se širi izvan površine pokrivene flasterom, ako postoji izraženija lokalna reakcija (kao što su plikovi, sve jača zapaljenja kože, oticanje) i ako ne dođe do poboljšanja takvog stanja u roku od 48 sati nakon uklanjanja transdermalnog flastera.

Ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, recite to svom lekaru i nemojte da koristite lek Exelon, transdermalne flastere.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što primenite lek Exelon:

• Ako imate, ili ste imali nepravilan ili usporen rad srca;
• Ako imate, ili ste imali aktivni čir na želucu;
• Ako imate, ili ste imali teškoće pri mokrenju;
• Ako imate, ili ste imali epileptičke napade;
• Ako imate, ili ste ikad imali astmu ili tešku bolest disajnih organa;
• Ako imate drhtavicu;
• Ako imate malu telesnu masu;
• Ako imate gastrointestinalne reakcije kao što su mučnina, povraćanje i proliv. Možete da dehidrirate (izgubite previše tečnosti) ako povraćanje i proliv duže traju;
• Ako imate oštećenu funkciju jetre.

Ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, Vaš lekar će možda morati da Vas pažljivije prati dok primenjujete ovaj lek.

Ako niste stavljali flaster više od tri dana, novi flaster nemojte stavljati dok ne razgovarate sa Vašim lekarom.

Deca i adolescenti

Ne postoji odgovarajuća primena leka Exelon u pedijatrijskoj populaciji u lečenju Alchajmerove bolesti.

Drugi lekovi i lek Exelon

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Exelon može da utiče na dejstvo antiholinergičkih lekova kao što su lekovi koji se koriste protiv grčeva u stomaku ili spazama (npr. diciklomin), za lečenje Parkinsonove bolesti (npr. amantadin) ili za sprečavanje mučnine tokom putovanja (npr. difenhidramin, skopolamin ili meklizin).

Lek Exelon, transdermalni flaster ne treba primenjivati istovremeno sa metoklopramidom (lek koji se koristi za ublažavanje ili sprečavanje mučnine i povraćanja). Istovremeno uzimanje ovih lekova može da izazove probleme kao što su ukočenost ekstremiteta i drhtanje ruku.

Ako tokom primene leka Exelon, transdermalnih flastera treba da se podvrgnete nekom hirurškom zahvatu, obavestite svog lekara da ih koristite, jer mogu da pojačaju dejstvo nekih mišićnih relaksanasa tokom anestezije.

Potreban je oprez kada se lek Exelon, transdermalni flaster koristi zajedno sa beta blokatorima (lekovima kao što su atenolol koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, angine i drugih bolesti srca). Istovremeno uzimanje ovih lekova može da dovede do problema kao što su usporeni rad srca (bradikardija) koja dovodi do nesvestice ili gubitka svesti.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ako ste trudni, korist od primene leka Exelon se mora proceniti zbog mogućeg uticaja na Vaše nerođeno dete. Lek Exelon ne treba koristiti tokom trudnoće, osim ako to zaista nije neophodno.

Ne treba da dojite dete tokom lečenja lekom Exelon, transdermalnim flasterima.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Vaš lekar će Vas obavestiti da li je bezbedno da upravljate vozilima i rukujete mašinama zbog Vaše bolesti. Lek Exelon, transdermalni flasteri mogu da izazovu nesvesticu ili tešku konfuziju (zbunjenost). Ako osetite nesvesticu ili konfuziju (zbunjenost), nemojte da upravljate motornim vozilima, rukujete mašinama ili obavljate druge aktivnosti koje zahtevaju Vašu pažnju.

Uvek primenjujte lek Exelon, transdermalne flastere tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

VAŽNO:

• Uvek uklonite prethodni transdermalni flaster, pre nego što stavite JEDAN novi.
• Stavljati samo jedan flaster dnevno.
• Nemojte seći flaster na delove.
• Dlanom čvrsto pritisnite transdermalni flaster na mestu na kom ste ga nalepili najmanje 30 sekundi.

Kako započeti lečenje

Vaš lekar će Vam reći koji lek Exelon, transdermalni flaster je najpodesniji za Vas.

• Lečenje najčešće započinje lekom Exelon, transdermalni flaster 4,6 mg/24 h.
• Preporučena uobičajena dnevna doza leka Exelon, transdermalni flaster je 9,5 mg/24 h. Ako se dobro podnosi, lekar može razmotriti povećanje doze na 13,3 mg/24 h.
• Samo po jedan Exelon, transdermalni flaster treba nositi i zamenite ga novim transdermalnim flasterom nakon 24 sata.

Tokom lečenja Vaš lekar može prilagoditi dozu prema Vašim individualnim potrebama.

Ako niste stavljali flaster više od tri dana, nemojte da stavljate sledeći dok se ne posavetujete sa svojim lekarom. Lečenje transdermalnim flasterom možete nastaviti u istoj dozi, ako lečenje nije bilo prekinuto

duže od tri dana. U suprotnom, Vaš lekar će ponovo započeti Vaše lečenje lekom Exelon, trandermalni flaster 4,6 mg/24 h.

Lek Exelon može da se koristi sa hranom, pićima i alkoholom.

Gde primeniti (staviti) lek Exelon, transdermalni flaster

• Pre stavljanja flastera, proverite da je Vaša koža čista, suva i bez dlaka, bez pudera, ulja, hidratantne kreme ili losiona koji mogu da spreče da se flaster odgovarajuće zalepi za Vašu kožu, bez posekotina, osipa i/ili iritacija.
• Pažljivo uklonite postojeći flaster (ako ga imate) pre stavljanja novog. Ako imate više flastera na svom telu možete biti izloženi prevelikoj količini ovog leka, što potencijalno može biti opasno.
• Zalepite JEDAN flaster dnevno na SAMO JEDNO od mogućih mesta prikazanih na dijagramu u nastavku:
• leva nadlaktica ili desna nadlaktica
• gornji deo levog ili desnog dela grudnog koša (izbegavajte dojke)
• leva ili desna strana gornjeg dela leđa
• leva ili desna strana donjeg dela leđa

Kada menjate flaster, morate svaki put da uklonite transdermalni flaster od prethodnog dana pre nego što stavite novi, svaki put na drugo mesto na koži (npr. na desnu stranu tela jednog dana, pa na levu stranu narednog dana, na gornji deo tela jednog dana, pa na donji deo tela sledećeg dana). Nemojte stavljati novi flaster na isto mesto na koži u toku 14 dana.

Kako stavljati lek Exelon, transdermalne flastere

Lek Exelon, transdermalni flasteri su tanki, neprovidni, plastični flasteri koji se lepe na kožu. Jedan flaster je zapakovan u kesici u kojoj se čuva dok niste spremni da ga stavite. Nemojte otvarati kesicu i ne vadite flaster sve do trenutka primene.

Pažljivo uklonite postojeći flaster pre nego što nalepite novi.

Pacijente koji prvi put počinju lečenje i pacijente koji ponovo počinju sa primenom leka Exelon, nakon prekida lečenja, molimo da gledaju od druge slike.

• Jedan flaster je zapakovan u sopstvenoj zaštitnoj kesici. Kesicu treba da otvorite tek kada ste spremni da zalepite flaster.

Presecite kesicu makazama po označenoj liniji i izvucite flaster iz kesice.

• Zaštitna folija prekriva lepljivu stranu flastera. Odlepite jednu stranu zaštitne folije i nemojte dodirivati prstima lepljivi deo flastera.
• Stavite lepljivu stranu flastera na gornji ili donji deo leđa, nadlakticu ili grudi i onda odlepite i drugu stranu zaštitne folije.
• Zatim dlanom čvrsto pritisnite flaster na mesto najmanje 30 sekundi da biste bili sigurni da su se ivice dobro zalepile.

Ako Vam je od pomoći, možete na flasterima napisati, npr. dane u nedelji tankom hemijskom olovkom.

Flaster treba nositi neprestano dok ne dođe vreme da ga zamenite novim. Možda ćete želeti da probate druga mesta za stavljate novog flastera, kako biste pronašli ona koja su Vam najpogodnija i na kojima odeća neće trljati flaster.

Kako ukloniti lek Exelon, transdermalni flaster

Nežno povucite jedan kraj flastera kako biste ga polako uklonili sa kože. U slučaju da je na koži ostalo lepljivih delova, tu površinu nežno isperite toplom vodom i blagim sapunom ili koristite ulje za bebe za uklanjanje. Ne treba koristiti alkohol ili druge tečnosti za rastvaranje (npr. odstranjivač laka za nokte ili druge rastvarače).

Nakon uklanjanja flastera, treba da operete ruke sapunom i vodom. U slučaju kontakta sa očima ili pojave crvenila očiju nakon rukovanja flasterom, potrebno je odmah isprati ih sa dosta vode i potražiti lekarsku pomoć ako se simptomi ne povuku.

Da li možete da nosite lek Exelon, transdermalni flaster kada se kupate, plivate ili boravite na suncu?

• Kupanje, plivanje ili tuširanje ne bi trebalo da imaju uticaja na flaster. Pazite da se flaster ne odlepi tokom ovih aktivnosti.
• Nemojte izlagati flaster nikakvim spoljašnim izvorima toplote (npr. prekomernoj sunčevoj svetlosti, saunama, solarijumu) u toku dužih vremenskih perioda.

Šta raditi kada se flaster odlepi

Ako se flaster odlepi, stavite novi za ostatak dana i onda ga u uobičajeno vreme zamenite novim narednog dana.

Kada i koliko dugo primenjivati Exelon, transdermalni flaster

• Da biste imali koristi od lečenja, morate stavljati novi flaster svakog dana, po mogućnosti u isto vreme u toku dana.
• Potrebno je primeniti samo jedan lek Exelon, transdermalni flaster koji treba zameniti novim nakon 24 sata.

Ako ste primenili više leka Exelon nego što treba

Ako ste slučajno stavili više od jednog flastera, uklonite sve flastere sa Vaše kože, zatim obavestite Vašeg lekara da ste slučajno stavili više od jednog flastera. Možda će Vam biti potrebna medicinska pomoć. Neki pacijenti koji su slučajno primenili više leka Exelon imali su mučninu, povraćanje, proliv, visok krvni pritisak i čuli su, videli i osećali stvari koje nisu prisutne ili ne postoje (halucinacije). Takođe može doći do usporenog rada srca i nesvestice.

Ako ste zaboravili da primenite lek Exelon

Ako ustanovite da ste zaboravili da stavite flaster, stavite jedan odmah. Sledeći flaster možete da stavite sledećeg dana u uobičajeno vreme. Nemojte da stavljate dva flastera da biste nadoknadili onaj koji ste propustili.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Exelon

Obratite se svom lekaru ili farmaceutu ako prestanete da primenjujete flastere.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva se mogu češće javljati kada počinjete da primenjujete lek ili kada Vam se poveća doza. Neželjena dejstva se obično postepeno povlače kako se Vaš organizam navikne na ovaj lek.

Skinite odmah svoj flaster i obavestite Vašeg lekara, ako primetite bilo koje od sledećih neželjenih dejstava koja mogu postati ozbiljna:

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• Gubitak apetita
• Vrtoglavica
• Uzbuđenost ili pospanost
• Urinarna inkontinencija (nemogućnost zadržavanja mokraće)

Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• Problemi sa radom srca poput usporenih otkucaja srca
• Čujete, vidite i osećate stvari koje nisu prisutne ili ne postoje (halucinacije)
• Čir na želucu
• Dehidratacija (gubitak prevelike količine tečnosti)
• Hiperaktivnost (visok stepen aktivnosti, uznemirenost)
• Agresivnost

Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Nehotično padanje

Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Ukočenost ruku ili nogu
• Drhtanje ruku

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• Alergijska reakcija na mestu gde je flaster bio zalepljen, poput plikova ili zapaljenja kože
• Pogoršanje znakova Parkinsonove bolesti - poput nevoljnog drhtanja, ukočenosti i poteškoće pri kretanju (šepanje)
• Zapaljenje pankreasa - znakovi uključuju jak bol u gornjem delu stomaka, često praćen mučninom ili povraćanjem
• Ubrzani ili nepravilan rad srca
• Visok krvni pritisak
• Epileptični napadi
• Poremećaji funkcije jetre (žuta prebojenost kože i beonjača, neuobičajeno tamno prebojena mokraća ili neobjašnjiva mučnina, povraćanje, umor i gubitak apetita)
• Promene vrednosti u testovima za praćenje funkcije jetre
• Uznemirenost
• Noćne more

Ako osetite bilo šta od navedenog, uklonite flaster i odmah obavestite svog lekara.

Ostala neželjena dejstva su prijavljena pri primeni leka Exelon, kapsula ili oralnog rastvora, a koja se mogu pojaviti prilikom primene transdermalnog flastera:

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• Prekomerno stvaranje pljuvačke
• Gubitak apetita
• Uznemirenost
• Osećaj lošeg opšteg stanja
• Drhtavica ili osećaj zbunjenosti
• Pojačano znojenje

Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Nepravilan rad srca (npr. ubrzan rad srca)
• Poteškoće sa spavanjem
• Slučajni padovi

Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Epileptični napadi
• Čir u crevima
• Bol u grudnom košu – može biti uzrokovan srčanim spazmom

Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Visok krvni pritisak
• Zapaljenje pankreasa – znakovi uključuju jak bol u gornjem delu stomaka, često praćen mučninom ili povraćanjem
• Krvarenje u sistemu za varenje - krv u stolici ili pri povraćanju
• Da čujete, vidite i osećate stvari koje nisu prisutne ili ne postoje (halucinacije)
• Kod nekih pacijenata koji su imali izrazitu mučninu, došlo je do oštećenja jednjaka (cevasti organ koji povezuje Vaša usta sa želucem)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Exelon, transdermalni flaster posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon ,,Važi do:ˮ. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Čuvati transdermalni flaster u kesici do primene.

Ne koristiti flaster ako je oštećen ili ima znake otvaranja.

Nakon što ste skinuli flaster, presavijte ga na pola tako da su lepljive strane okrenute ka unutra (jedna prema drugoj) i pritisnite ih zajedno. Iskorišćeni flaster vratite u kesicui sklonite ga izvan domašaja dece. Prstima ne dirajte oči i nakon skidanja flastera operite ruke sapunom i vodom.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je rivastigmin.

Exelon, 4,6 mg/24 h, transdermalni flaster: jedan transdermalni flaster oslobodi 4,6 mg rivastigmina za 24 sata. Jedan transdermalni flaster površine 5 cm2 sadrži 9 mg rivastigmina.

Exelon, 9,5mg/24h, transdermalni flaster: jedan transdermalni flaster oslobodi 9,5 mg rivastigmina za 24 sata. Jedan transdermalni flaster površine 10 cm2 sadrži 18 mg rivastigmina.

Pomoćne supstance su: polietilentereftalatni film, lakirani; alfa-tokoferol; poli (butilmetakrilat, metilmetakrilat); akrilni kopolimer; silikonsko ulje; dimetikon; poliestarski film (PET), obložen fluoropolimerom.

Kako izgleda lek Exelon i sadržaj pakovanja

Exelon, 4,6 mg/24 h, transdermalni flaster:

Jedan transdermalni flaster je tanki transdermalni flaster matriksnog tipa koji se sastoji od tri sloja. Transdermalni flaster je kružnog oblika, površine 5 cm2, zaštićen providnom, dvodelnom plastičnom folijom. Spoljašnji zaštitni sloj je bež boje sa utisnutom oznakom „"EXELON®“ „4,6 mg/24 h“ „AMCX“"..

Exelon, 9,5 mg/24 h, transdermalni flaster:

Jedan transdermalni flaster je tanki transdermalni flaster matriksnog tipa koji se sastoji od tri sloja. Transdermalni flaster je kružnog oblika, površine 10 cm2, zaštićen providnom, dvodelnom plastičnom folijom.

Spoljašnji zaštitni sloj je bež boje sa utisnutom oznakom „EXELON®“ „9,5 mg/24 h“ „BHDI“.

Unutrašnje pakovanje je kesica (sa sigurnosnom zaštitom za decu) napravljena od višeslojnog materijala (papir/polietilentereftalat/aluminijum/poliakrilnitril) ili kesica sa sigurnosnom zaštitom za decu, napravljena od višeslojnog materijala (papir/polietilentereftalat/polietilen/aluminijum/poliamid).

Jedna kesica sadrži jedan transdermalni flaster.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 30 kesica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO NOVARTIS PHARMA SERVICES INC. BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

Omladinskih Brigada 90 A, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač:

NOVARTIS PHARMA GMBH

Roonstrasse 25 und Obere Turnstrasse 8, Nurnberg, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Exelon, 4,6 mg/24 h, transdermalni flaster: 515-01-01217-20-001 od 03.03.2021.

Exelon, 9,5 mg/24 h, transdermalni flaster: 515-01-01218-20-001 od 03.03.2021.