Exelon® 13.3mg/24h transdermalni flaster

Simptomatska terapija blage do umereno teške Alchajmerove demencije.

Terapiju treba da uvodi i nadzire lekar sa iskustvom u dijagnostikovanju i terapiji Alchajmerove demencije. Dijagnozu treba postavljati u skladu sa važećim smernicama. Kao i kod započinjanja svake terapije kod pacijenata sa demencijom, terapija rivastigminom se započinje samo ako lice koje brine o pacijentu može da redovno daje lek pacijentu i da prati terapiju.

Doziranje

Početna doza

Terapiju treba započeti dozom od 4,6 mg/24 h.

Doza održavanja

Nakon najmanje 4 nedelje terapije i ako lekar proceni da se lek dobro podnosi, doza od 4,6 mg/24 h treba da se poveća na 9,5 mg/24 h, preporučena dnevna efektivna doza, koja može da se nastavi sve dok pacijent od toga ima terapijsku korist.

Povećanje doze

9,5 mg/24 h je preporučena dnevna efektivna doza koja treba da se nastavi sve dok pacijent nastavlja da pokazuje terapijsku korist. Ako se dobro podnosi, i tek nakon šest meseci lečenja dozom od 9,5 mg/24 h, lekar može uzeti u obzir povećanje doze na 13,3 mg/24 h kod pacijenata koji pokazuju značajno kognitivno pogoršanje (npr. smanjenje u MMSE) i/ili funkcionalni pad (zasnovan na mišljenju lekara) dok je preporučena dnevna efektivna doza 9,5 mg/24 h (videti odeljak 5.1).

Treba redovno vršiti procenu kliničke koristi rivastigmina. Isto tako treba razmotriti i prekid terapije kada više nema dokaza o terapijskom dejstvu pri optimalnoj dozi.

Terapiju treba privremeno prekinuti, ukoliko se pojave gastrointestinalne neželjene reakcije, sve dok ove reakcije ne prestanu. Terapija transdermalnim flasterom može biti nastavljena sa istom dozom ako prekid terapije nije trajao duže od tri dana. U suprotnom, terapiju treba ponovo započeti dozom od 4,6 mg/24 h.

Prelazak sa kapsula ili oralnog rastvora na transdermalni flaster

Prema poređenju izloženosti između oralno i transdermalno primenjenog rivastigmina (videti odeljak 5.2), pacijenti koji su lečeni sa lekom Exelon, kapsulama ili oralnim rastvorom se mogu prebaciti na lek Exelon, transdermalni flaster prema sledećem:

• Pacijent koji prima dozu od 3 mg/dnevno rivastigmina oralnim putem može se prebaciti na 4,6 mg/24 h transdermalni flaster.
• Pacijent koji prima dozu od 6 mg/dnevno rivastigmina oralnim putem se može prebaciti na 4,6 mg/24 h transdermalni flaster.
• Pacijent na stabilnoj i dobro tolerisanoj dozi od 9 mg/dnevno rivastigmina datog oralnim putem može se prebaciti na 9,5 mg/24 h transdermalni flaster. Ako oralna doza od 9 mg/dnevno nije stabilna i dobro tolerisana, preporučuje se prebacivanje na 4,6 mg/24 h transdermalni flaster.
• Pacijent koji prima dozu od 12 mg/dnevno rivastigmina oralnim putem može se prebaciti na 9,5 mg/24 h transdermalni flaster.

Nakon prelaska na 4,6 mg/24 h transdermalne flastere, pod uslovom da se dobro podnose najmanje 4 nedelje terapije, doza od 4,6 mg/24 h bi trebalo da se poveća na 9,5 mg/24 h, što je i preporučena efektivna doza.

Preporučuje se da stavljanje prvog transdermalnog flastera bude dan nakon poslednje oralne doze. Posebne populacije

• Pedijatrijska populacija: Ne postoji opravdan razlog upotrebe leka Exelona kod pedijatrijske populacije

u terapiji Alchajmerove bolesti.

• Pacijenti sa telesnom masom manjom od 50 kg: Posebno treba biti oprezan kod pacijenata koji imaju telesnu masu manju od 50 kg kod prilagođavanja doze iznad preporučene efektivne doze od 9,5 mg/24 h (videti odeljak 4.4). Kod takvih pacijenata može doći do pojave više neželjenih reakcija i postoji veća verovatnoća da će doći do prekida terapije usled pojave neželjenih reakcija.
• Oštećenje funkcije jetre: Zbog povećane izloženosti leku kod blagog do umerenog oštećenja funkcije jetre, kao što je bilo primećeno kod primene oralnih formulacija, preporučuje se prilagođavanje doze prema individualnoj podnošljivosti, koju treba pažljivo pratiti. Kod pacijenata sa klinički značajnim oštećenjem funkcije jetre može se javiti više neželjenih reakcija zavisnih od doze. Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre nisu ispitivani. Poseban oprez je potreban u titriranju doze kod ovih pacijenata (videti odeljke 4.4 i 5.2).
• Oštećenje funkcije bubrega: Nije potrebno podešavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).

Način primene

Transdermalei flastere treba staviti jednom dnevno na čistu, suvu, intaktnu zdravu kožu, bez malja, na gornji ili donji deo leđa, na nadlakticu ili grudi, na mesto na kome neće biti skinut tesnom odećom. Ne preporučuje se stavljanje transdermalnog flastera na bedra ili stomak zbog smanjene bioraspoloživosti rivastigmina koja je primećena kada je transdermalni flaster stavljan na ove delove tela.

Transdermalni flaster ne treba stavljati na kožu koja je crvena, iritirana ili sa posekotinom. Ponovno stavljanje flastera na tačno isto mesto na koži u toku 14 dana treba izbegavati da bi se smanjio potencijalni rizik od iritacije kože.

Pacijente i njihove staratelje treba uputiti na važna uputstva za primenu:

• Transdermalni flaster od prethodnog dana mora biti uklonjen pre primene novog flastera svakog dana (videti odeljak 4.9).
• Transdermalni flaster treba zameniti novim nakon 24 h. Može se nositi samo jedan transdermalni flaster (videti odeljak 4.9).
• Transdermalni flaster treba čvrsto pritisnuti dlanom ruke nadole najmanje 30 sekundi dok se ivice dobro ne zalepe.
• Ako se transdermalni flaster odlepi, potrebno je staviti novi do kraja dana, zatim ga treba zameniti u uobičajeno vreme narednog dana.
• On se može koristiti u svakodnevnim situacijama, uključujući kupanje i za vreme toplog vremena.
• Transdermalni flaster ne treba izlagati bilo kakvim izvorima toplote (npr. prekomernoj sunčevoj toploti, saunama, solarijumu) tokom dužeg vremenskog perioda.
• Transdermalni flaster ne treba seći na delove.

Preosetljivost na aktivnu supstancu rivastigmin, druge derivate karbamata ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Anamnestički podaci o reakcijama na mestu aplikacije sugerišu na alergijski kontaktni dermatitis na flaster rivastigmina (videti odeljak 4.4).

Incidenca i težina neželjenih reakcija po pravilu raste sa povećnjem doze, posebno kod promena doza. Ako se terapija prekine na više od tri dana, treba je ponovo započeti dozom od 4,6mg/24h.

Neodgovarajuća primena leka i greške u doziranju dovode do predoziranja

Neodgovarajuća primena leka i greške u doziranju leka Exelon transdermalnih flastera su dovodili do ozbiljnih neželjenih reakcija; neki slučajevi su zahtevali hospitalizaciju, i retko su se završavali smrtnim ishodom (videti odeljak 4.9). Većina slučajeva neodgovarajuće primene i grešaka pri doziranju su uključivali neuklanjanje starog flastera prilikom stavljanja novog i upotrebu više flastera u isto vreme. Pacijenti i osobe koje se brinu o njima moraju da budu obučeni o pravilnoj primeni leka Exelon transdermalnog flastera (videti odeljak 4.2).

Gastrointestinalni poremećaji

Gastrointestinalni poremećaji kao što su mučnina, povraćanje i dijareja su povezani sa dozom, i mogu da se jave pri započinjanju terapije i/ili povećavanju doze (videti odeljak 4.8). Ove neželjene reakcije se javljaju češće kod žena. Pacijenti koji pokazuju znake ili simptome dehidratacije nastale zbog dugotrajnog povraćanja ili dijareje mogu se lečiti intravenskom infuzijom i smanjenjem doze ili obustavom terapije ako je dehidratacija odmah prepoznata i odgovarajuće lečena. Dehidratacija može biti povezana sa ozbiljnim ishodima.

Gubitak telesne mase

Pacijenti sa Alchajmerovom bolešću mogu izgubiti na telesnoj masi za vreme uzimanja inhibitora holinesteraze, uključujući i rivastigmin. Treba pratiti telesnu masu pacijenta za vreme terapije lekom Exelon, transdermalnim flasterom.

Bradikardija

Rivastigmin može da dovede do bradikardije koja predstavlja faktor rizika za pojavu torsade de pointes, naročito kod pacijenata sa faktorima rizika. Savetuje se oprez kod pacijenata sa velikim rizikom od razvoja torsade de pointes; na primer, pacijenti sa dekompenzovanom srčanom insuficijencijom, nedavnim infarktom miokarda, bradiaritmijama, predispozicijom za hipokalemiju ili hipomagnezemiju ili koji istovremeno koriste lekove za koje je poznato da indukuju produženje QT-intervala i/ili torsades de pointes (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Ostale neželjene reakcije

Treba biti oprezan kod propisivanja leka Exelon, transdermalnih flastera:

• kod pacijenata sa sindromom bolesnog sinusa ili poremećajima sprovodljivosti (sino-atrijalni blok, atrio-ventrikularni blok) (videti odeljak 4.8);
• kod pacijenata sa aktivnim ulkusom na želucu ili dvanaestopalačnom crevu ili kod pacijenata predisponiranih za ova stanja jer rivastigmin može da pojača sekreciju želudačne kiseline (videti odeljak 4.8);
• kod pacijenata predisponiranih za urinarnu opstrukciju ili epileptične napade, jer holinomimetici mogu da izazovu ili pogoršaju ove bolesti;
• kod pacijenata sa anamnestičkim podacima o astmi ili opstruktivnim plućnim bolestima.

Kožne reakcije na mestu primene

Primena rivastigmin transdermalnih flastera može da dovede do kožnih reakcija na mestu primene, koje su obično blagog ili umerenog intenziteta. Pacijentima i njihovim starateljima je potrebno dati odgovarajuće instrukcije.

Ove reakcije nisu same po sebi indikacija senzibilizacije. Ipak, primena flastera rivastigmina može da dovede do alergijskog kontaktnog dermatitisa.

Na alergijski kontaktni dermatitis treba posumnjati ako se reakcija sa mesta aplikacije proširi izvan površine koju pokriva veličina flastera, ako postoje dokazi o intenzivnijoj lokalnoj reakciji (npr. rastući eritem, edem, papule, vezikule) i ako se simptomi značajno ne smanjuju u toku 48 h posle uklanjanja flastera. U ovim slučajevima, terapiju treba prekinuti (videti odeljak 4.3).

Pacijente kod kojih se jave reakcije na mestu aplikacije koje ukazuju na alergijski kontaktni dermatitis na flaster rivastigmina i kod kojih je još uvek neophodna terapija rivastigminom, treba prevesti na oralni rivastigmin nakon negativnih alergijskih testova i pod strogim medicinskim nadzorom. Postoji mogućnost da neki pacijenti senzibilisani na rivastigmin, nakon izlaganja flasteru rivastigmina, možda neće moći da uzimaju rivastigmin u bilo kom obliku.

Postoje retki postmarketinški izveštaji o pacijentima koji su imali alergijski dermatitis (diseminovani) kada je rivastigmin primenjivan bez obzira na način primene (oralno, transdermalno). U ovim slučajevima, terapija treba da se obustavi (videti odeljak 4.3).

Ostala upozorenja i mere opreza

Rivastigmin može da pogorša ili izazove ekstrapiramidalne simptome.

Izbegavajte kontakt sa očima nakon rukovanja sa lekom Exelon, transdermalnim flasterima (videti odeljak 5.3). Potrebno je oprati ruke sapunom i vodom nakon skidanja flastera. U slučaju kontakta sa očima ili pojave crvenila očiju nakon upotrebe flastera, potrebno ih je odmah isprati sa dosta vode i potražiti lekarsku pomoć ako se simptomi ne povuku.

Posebne populacije

• Pacijenti čija je telesna masa manja od 50 kg mogu imati više neželjenih reakcija i zbog njih češće da obustavljaju terapiju (videti odeljak 4.2). Potrebno je pažljivo podešavati dozu (titrirati) i pratiti ove pacijente zbog pojave neželjenih reakcija (npr. izrazita mučnina ili povraćanje), i razmotriti smanjivanje doze održavanja na 4,6 mg/24 h transdermalnog flastera ako se razviju ove neželjene reakcije.
• Oštećenje funkcije jetre: Pacijenti sa klinički značajnim oštećenjem funkcije jetre mogu da imaju više neželjenih reakcija. Preporuke za titriranje doze prema individualnom tolerisanju moraju da se pažljivo prate. Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre nisu ispitivani. Poseban oprez je neophodan kod titriranja ovih pacijenata (videti odeljke 4.2 i 5.2).

Sa lekom Exelon, transdermalnim flasterima nisu sprovedena specifična ispitivanja interakcije.

Kao inhibitor holinesteraze, rivastigmin može prekomerno da pojača dejstvo mišićnih relaksanasa tipa sukcinilholina tokom anestezije. Treba biti opezan pri odabiru anestetika. Po potrebi, može da se razmotri podešavanje doze ili privremena obustava terapije.

Sa aspekta njegovog farmakodinamskog dejstva i mogućih aditivnih dejstava, rivastigmin ne sme da se primenjuje istovremeno sa drugim holinomimeticima. Rivastigmin može da utiče na aktivnost antiholinergičkih lekova (npr. oksibutinin, tolterodin).

Aditivna dejstva koja dovode do bradikardije (koja može dovesti do sinkope) su prijavljivana kod kombinovane primene različitih beta-blokatora (uključujući atenolol) i rivastigmina. Očekuje se da su kardiovaskularni beta- blokatori povezani sa povećanim rizikom, ali prijave su dobijane i od pacijenata koji su primenjivali druge beta- blokatore. Zbog toga je potreban oprez kada se rivastigmin koristi u kombinaciji sa beta-blokatorima i drugim lekovima koji dovode do bradikardije (npr. III klasa antiaritmika, antagonisti kalcijumskih kanala, glikozidi digitalisa, pilokarpin).

S obzirom na to da bradikardija predstavlja faktor rizika za pojavu torsades de pointes, kombinaciju rivastigmina sa lekovima koji izazivaju torsades de pointes kao što su antipsihotici npr. neki fenotiazini (hlorpromazin, levomepromazin), benzamidi (sulpirid, sultoprid, amisulprid, tiaprid, veraliprid), pimozid, haloperidol, droperidol, cisaprid, citalopram, difemanil, eritromicin IV, halofantrin, mizolastin, metadon, pentamidin i moksifloksacin treba oprezno pratiti i možda će biti neophodno i kliničko praćenje (EKG).

Nije zabeležena farmakokinetička interakcija između rivastigmina primenjenog oralno i digoksina, varfarina, diazepama ili fluoksetina u ispitivanjima sa zdravim dobrovoljcima. Na produženje protrombinskog vremena izazvanog varfarinom, nije uticao oralno primenjen rivastigmin. Nisu zabeležena neželjena dejstva na sprovodljivost srca pri istovremenoj primeni digoksina i rivastigmina primenjenog oralno.

Istovremena primena rivastigmina sa lekovima koji se često propisuju kao što su antacidi, antiemetici, antidijabetici, antihipertenzivi sa centralnim delovanjem, blokatori kalcijumskih kanala, inotropni lekovi, lekovi za lečenje angine pectoris, nesteroidni antiniflamatorni lekovi, estrogeni, analgetici, benzodiazepini i antihistaminici nije povezana sa izmenjenom kinetikom rivastigmina ili sa povećanim rizikom od klinički značajnih neželjenih dejstava.

Zbog metabolizma ovog leka, metaboličke interakcije sa drugim lekovima su malo verovatne, iako rivastigmin može da inhibira metabolizam drugih lekova koji se odvija preko butirilholinesteraze.

Trudnoća

Rivastigmin i/ili metaboliti prolaze placentu kod gravidnih životinja. Nije poznato da li se to dešava kod ljudi. Nema kliničkih podataka o primeni rivastigmina kod trudnica. U peri/postnatalnim ispitivanjima kod pacova zabeleženo je produženo vreme gestacije. Rivastigmin se ne sme koristiti u trudnoći osim ukoliko to nije zaista neophodno.

Dojenje

Kod životinja, rivastigmin se izlučuje u mleko. Nije poznato da li se rivastigmin izlučuje u majčino mleko. Prema tome, žene koje primenjuju rivastigmin ne treba da doje.

Plodnost

Kod pacova nisu zabeležena neželjena dejstva na plodnost i reproduktivnu sposobnost (videti odeljak 5.3). Nisu poznata dejstva rivastigmina na plodnost kod ljudi.

Alchajmerova bolest može da izazove postepeno slabljenje sposobnosti za upravljanje vozilom i rukovanje mašinama. Štaviše, rivastigmin može da izazove sinkopu ili delirijum. Posledično, rivastigmin ima minimalno ili umereno dejstvo na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanje mašinama. Prema tome, kod pacijenata sa demencijom koji su na terapiji rivastigminom, sposobnost da nastave da upravljaju vozilom ili rukuju mašinama, treba rutinski da kontroliše ordinirajući lekar.

Sažetak bezbednosnog profila

Reakcije kože na mestu aplikacije (obično blagi do umereni eritem na mestu aplikacije), su najčešće zabeležene neželjene reakcije kod primene leka Exelon, transdermalnog flastera. Sledeće najčešće neželjene reakcije su gastrointestinalne prirode, uključujući mučninu i povraćanje.

Neželjene reakcije prikazane u Tabeli 1 navedene su u skladu sa klasifikacijom MedDRA prema klasi sistema organa i kategoriji učestalosti. Kategorije učestalosti su definisane na sledeći način: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U Tabeli 1 su prikazane neželjene reakcije prijavljene kod 1670 pacijenata sa Alchajmerovom demencijom, lečenih u randomizovanoj, dvostruko slepoj, placebom i aktivno kontrolisanom kliničkom ispitivanju sa lekom Exelon, transdermalnim flasterima u trajanju od 24 do 48 nedelja i iz postmarketinških podataka.

Tabela 1

*U 24-nedeljnom kontrolisanom ispitivanju kod pacijenata japanskog porekla, zabeleženi su kao „veoma česti“ eritem na mestu aplikacije, edem na mestu aplikacije i pruritus na mestu aplikacije.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Kada su korišćene doze veće od 13,3 mg/24 h u prethodno pomenutom placebo kontrolisanom ispitivanju, nesanica i srčana insuficijencija su se javljale češće nego sa dozom od 13,3mg/24 h ili placebom, što ukazuje na dozno efektivnu povezanost. Međutim, ovi događaji se nisu javljali sa većom učestalošću kod primene leka Exelon 13,3 mg/24 h transdermalnih flastera u odnosu na placebo.

Sledeća neželjene reakcije su zabeležene jedino prilikom primene leka Exelon u obliku kapsula i oralnog rastvora, a ne u kliničkim ispitivanjima sa lekom Exelon, transdermalnim flasterima : osećaj slabosti, konfuzija, pojačano znojenje (često); ulkus na dvanaestopalačnom crevu, angina pektoris (retko); gastrointestinalna hemoragija (veoma retko); i pojedini slučajevi teškog povraćanja povezanog sa rupturom jednjaka (nepoznato).

Iritacija kože

U dvostruko slepim kontrolisanim kliničkim ispitivanjima, reakcije na mestu aplikacije su bile uglavnom blage do umerene težine. Incidenca kožnih reakcija na mestu aplikacije koje su dovele do obustave terapije je bila

≤2,3% kod pacijenata na terapiji lekom Exelon, transdermalnim flasterima. Incidenca kožnih reakcija na mestu aplikacije koje su dovele do obustave terapije bila je viša u azijskoj populaciji sa 4,9% i 8,4% u kineskoj i japanskoj populaciji.

U dva 24-nedeljna dvostruko slepa, placebom kontrolisana klinička ispitivanja, kožne reakcije su procenjivane pri svakoj poseti, korišćenjem skale za iritaciju kože. Iritacija kože, zapažena kod pacijenata na terapiji lekom Exelon transdermalnim flasterima, je uglavnom bila neznatne ili blage težine. Bila je procenjena kao teška kod

≤2,2% pacijenata u ovim ispitivanjima i kod ≤3,7% pacijenata na terapiji lekom Exelon transdermalnim flasterima u ispitivanju na Japancima.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Većina slučajeva nenamernog predoziranja oralno uzetim rivastigminom nije povezivana ni sa kakvim kliničkim znacima ili simptomima i skoro svi ovi pacijenti su nastavili terapiju rivastigminom 24 h nakon predoziranja.

Holinergička toksičnost je prijavljivana sa muskarinskim simptomima, koji su uočeni kod umerenog trovanja kao što su mioza, crvenilo, poremećaji gastrointestinalnog sistema uključujući abdominalni bol, mučninu, povraćanje i dijareju, bradikardija, bronhospazam i povećana bronhijalna sekrecija, hiperhidroza, nevoljno mokrenje i/ili defekacija, suzenje očiju, hipotenzija i hipersekrecija pljuvačke.

U težim slučajevima mogu se razviti i nikotinska dejstva kao što su mišićna slabost, fascikulacije, epileptični napadi i respiratorni arest sa mogućim smrtnim ishodom.

Dodatno, postojali su i postmarketinški slučajevi vrtoglavice, tremora, glavobolje, somnolencije, stanja konfuzije, hipertenzije, halucinacija i premora. Predoziranje lekom Exelon transdermalnim flasterom nastalo zbog pogrešne primene/doziranja (aplikacija više flastera istovremeno) je prijavljivano u postmarketinškom ispitivanju i retko u kliničkim ispitivanjima.

Vođenje terapije

Budući da rivastigmin ima poluvreme eliminacije u plazmi otprilike 3,4 h, a da je trajanje inhibicije acetiholinesteraze otprilike 9 h, preporučuje se da se u slučaju asimptomatskog predoziranja lekom Exelon, transdermalni flasteri odmah svi uklone i da se ne smeju stavljati u naredna 24 h. Kada je predoziranje praćeno teškom mučninom i povraćanjem, treba razmotriti primenu antiemetika. Ako je neophodno, treba dati i simptomatsku terapiju za druge neželjene reakcije.

Kod masivnog predoziranja može se koristiti atropin. Preporučuje se početna doza od 0,03 mg/kg intravenskog atropin-sulfata, a potom davati dodatne doze na osnovu kliničkog odgovora. Ne preporučuje se upotreba skopolamina kao antidota.

Farmakoterapijska grupa: Psihoanaleptici; lekovi za terapiju demencije; antiholinesteraze

ATC šifra: N06DA03

Rivastigmin je inhibitor acetil- i butirilholinesteraze karbamatnog tipa za koji se smatra da olakšava holinergičku neurotransmisiju tako što usporava degradaciju acetilholina koji oslobađaju funkcionalno intaktni holinergički neuroni. Prema tome, rivastigmin može da ima povoljno dejstvo na holinergički posredovani kognitivni deficit u demenciji povezanoj sa Alchajmerovom bolešću.

Rivastigmin ulazi u interakciju sa ciljnim enzimima tako što stvara kovalentno vezani kompleks koji privremeno inaktivira te enzime. Kod mladih zdravih muškaraca, oralna doza od 3 mg smanjivala je aktivnost acetilholinesteraze (AChE) u likvoru za otprilike 40% u prvih 1,5 h nakon primanja. Aktivnost enzima vraća se na početnu vrednost otprilike 9 h nakon što se postigne maksimalno inhibitorno dejstvo. Kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću, inhibicija AChE u likvoru pri oralnoj primeni rivastigmina, bila je dozno-zavisna do doze od 6 mg date dva puta na dan, što je najveća ispitivana doza. Inhibicija aktivnosti butirilholinesteraze u likvoru kod 14 pacijenata sa Alchajmerovom bolešću na terapiji oralno primenjenog rivastigmina je bila slična kao sa inhibicijom AChE aktivnosti.

Klinička ispitivanja kod Alchajmerove demencije

Efikasnost leka Exelon, transdermalnih flastera kod pacijenata sa Alchajmerovom demencijom je pokazana u 24-nedeljnom dvostruko slepom placebom kontrolisanom glavnom ispitivanju i u njegovoj otvorenoj proširenoj fazi i u 48-nedeljnom dvostruko slepom komparativnom ispitivanju.

24-nedeljna placebom kontrolisano ispitivanje

Pacijenti koji su učestvovali u ovom placebom kontrolisanom ispitivanju su imali MMSE (engl. Mini-Mental State Examination) vrednosti od 10 do 20. Efikasnost je određena korišćenjem nezavisnog, domen- specifičnog instrumenta za procenu koji je primenjivan u pravilnim intervalima tokom perioda terapije od 24 nedelje. Ovo uključuje ADAS-Cog (engl. Alzheimer’s Disease Assesment Scale – Cognitive subscale, merenje kognicije koje je zasnovano na učinku) i ADCS-CGIC (engl. Alzheimer’s Disease Cooperative Study – Clinician’s Global Impression of Change, sveobuhvatna globalna procena pacijenta od strane lekara uključujući i mišljenje lica koje se brine o pacijentu) i ADCS-ADL (engl. Alzheimer’s Disease Coopeartive Study – Activities of Daily Living, procena od strane lica koje se brine o pacijentu koja se odnosi na svakodnevne aktivnosti, uključujući održavanje lične higijene, hranjenje, oblačenje, kućne poslove kao što su odlazak u kupovinu, zadržavanje sposobnosti orijentisanja u okruženju, kao i uključivanje u aktivnosti koje se odnose na upravljanje novcem). Rezultati nakon 24 nedelje za tri instrumenta za procenu su obuhvaćeni u Tabeli 2.

Tabela 2

*p≤0,05 u odnosu na placebo

ITT: Namera da se leči; LOCF: Preneto poslednje opažanje (engl. Last Observation Carried Forward) 1 Na osnovu ANCOVA sa terapijom i zemljom kao faktorima i vrednošću na početku terapije kao kovarijablom. Negativne promene u ADAS-Cog ukazuju na poboljšanje. Pozitivne ADCS-ADL promene ukazuju na poboljšanje.

2 Zasnovano na CMH testu (van Elteren test) blokiranja za zemlju. ADCS-CGIC rezultati <4 ukazuju na poboljšanje.

Rezultati kod klinički relevantnih odgovora u toku 24-nedeljne placebom kontrolisanom ispitivanju su prikazani u Tabeli 3. Klinički značajno poboljšanje je definisano pre svega kao poboljšanje od najmanje 4 poena ADAS-Cog-a, bez pogoršanja ADCS-CGIC i ADCS-ADL.

Tabela 3

*p<0,05 u odnosu na placebo

Prostornim modelovanjem je procenjeno da 9,5 mg/24 h transdermalni flasteri ispoljavaju sličnu izloženost koja se dobija kod oralne doze od 12 mg/dnevno.

Kontrolisano 48-nedeljno ispitivanje sa aktivnim komparatorom

Pacijenti koji su učestvovali u kontrolisanom ispitivanju sa aktivnim komparatorom su imali početne vrednosti MMSE od 10-24. Ispitivanje je kreirano da uporedi efikasnost 13,3 mg/24 h transdermalnog flastera u odnosu na 9,5 mg/24 h transdermalni flaster tokom 48-nedeljne dvostruko slepe faze lečenja pacijenta sa Alchajmerovom bolešću koji su pokazali funkcionalno i kognitivno opadanje nakon početne 24-48 nedeljne otvorene faze lečenja pri dozi održavanja od 9,5 mg/24 h transdermalnog

flastera. Funkcionalno smanjenje je procenjivao istraživač a kognitivno opadanje je definisano kao smanjenje u MMSE vrednosti za ≥2 poena od prethodne posete ili smanjenje za ≥3 poena od početne vrednosti. Efikasnost je određivana primenom ADAS-Cog (engl. Alzheimer’s Disease Assesment Scale – Cognitive subscale, merenje kognicije koje je zasnovano na učinku) i ADCS-IADL (engl.

Alzheimer’s Disease Coopeartive Study – Instrumental Activities of Daily Living) koja je procenjivala instrumentalne aktivnosti koje obuhvataju održavanje finansija, pripremu obroka, kupovinu, orijentisanost u prostoru, sposobnost ostajanja bez nadzora. Rezultati ova dva parametra nakon 48 nedelja ispitivanja su prikazani u Tabeli 4.

Tabela 4

Populacija/Poseta

Lek Exelon 15 cm2

N = 265

Lek Exelon 10 cm2

N = 271

Lek Exelon 15 cm2 Lek

Exelon 10 cm2

CI – eng. Confidence Interval - interval poverenja.

DLSM – eng. difference in least square means - razlika u srednjim vrednostima dobijena metodom najmanjih kvadrata.

LOCF – eng. Last Observation Carried Forward - poslednje opažanje preneseno nadalje.

ADAS-cog vrednost: Negativna razlika u DLSM pokazuje veće poboljšanje kod leka Exelon 15 cm2 u poređenju sa lekom Exelon 10 cm2.

ADCS-IADL vrednost: Pozitivna razlika u DLSM pokazuje veće poboljšanje kod leka Exelon 15 cm2 u poređenju sa Exelon 10 cm2.

N je broj pacijenata sa procenom na početku (poslednja procena u početnoj otvorenoj fazi) i sa najmanje 1 procenom nakon početne vrednosti (za LOCF).

DLSM, 95% CI, i p-vrednost su zasnovani na ANCOVA (analiza kovarijansi) modelu prilagođenom za zemlju i početnu ADAS-cog vrednost.

* p<0,05

Izvor: Kliničko ispitivanje D2340-Tabela 11-6 i Tabela 11-7

Evropska agencija za lekove je odobrila izuzeće od obaveze podnošenja rezultata ispitivanja sa lekom Exelon u svim podgrupama pedijatrijske populacije u terapiji Alchajmerove demencije (videti odeljak 4.2 za informacije o pedijatrijskoj primeni).

Resorpcija

Resorpcija rivastigmina iz leka Exelon transdermalnih flastera je spora. Nakon prve doze, merljive koncentracije u plazmi su zabeležene posle vremena kašnjenja od 0,5-1 h. Vrednost Cmax je dostignuta posle 10- 16 h. Nakon maksimalne, koncentracija u plazmi je sporo padala u toku preostalih 24 h od primene. Kod višestrukih doza (kao što je stanje ravnoteže), nakon što je prethodni transdermalni flaster zamenjen novim, koncentracija u plazmi u početku sporo pada, prosečno otprilike 40 minuta, sve dok resorpcija iz novog transdermalnog flastera ne postane brža od eliminacije, a koncentracije u plazmi počnu ponovo da rastu da bi dostigle maksimum za približno 8 h. U stanju ravnoteže, najniža vrednost je u proseku 50% od maksimalne vrednosti, za razliku od oralne primene, gde koncentracije padnu na virtuelnu nulu između doza. Iako je manje izražena nego kod oralnih oblika, izloženost rivastigminu (vrednosti Cmax i PIK) se povećava nad- proporcionalno za faktor od 2,6 i 4,9 pri povećanju doze sa 4,6 mg/24 h na 9,5 mg/24 h i na 13,3 mg/24 h.

Indeks fluktuacije (IF), mera relativne razlike između maksimalnih i minimalnih koncentracija ((Cmax - Cmin)/Cavg), je bio 0,58 za lek Exelon 4,6 mg/24 h transdermalni flaster i 0,77 za lek Exelon 9,5 mg/24 h transdermalni flaster i 0,72 za lek Exelon 13,3 mg/24 h transdermalni flaster, uz prikazivanje mnogo manje fluktuacije između maksimalne i minimalne koncentracije nego kod oralnih oblika

(FI=3,96 (6 mg/dnevno) i 4,15 (12 mg/dnevno)).

Doze rivastigmina oslobođene iz transdermalnih flastera u toku 24 h (mg/24 h) se ne mogu direktno izjednačavati sa količinom (mg) rivastigmina koji sadrže kapsule uzimajući u obzir koncentraciju u plazmi koja se proizvede u toku 24 h.

Pojedinačno dozna, varijabilnost, između subjekata, u farmakokinetičkim parametrima rivastigmina (normalizovane prema doza/kg telesne mase) je bila 43% (Cmax) i 49% (PIK 0-24h) posle transdermalne primene u odnosu na 74% i 103%, posle primene oralnog oblika. Varijabilnost između pacijenata u ispitivanju stanja ravnoteže kod Alchajmerove demencije je bila najviše 45% (Cmax) i 43% (PIK 0-24h) nakon primene transdermalnog flastera, i 71% i 73% posle primene oralnog oblika.

Kod pacijenata sa sa Alchajmerovom demencijom posmatrana je povezanost između izloženosti aktivnoj supstanci u stanju ravnoteže (rivastigmin i metabolit NAP226-90) i telesne mase. Poređenjem pacijenata sa telesnom masom od 65 kg, koncentracija rivastigmina u stanju ravnoteže kod pacijenta sa telesnom masom od 35 kg je približno duplirana, dok je kod pacijenata sa telesnom masom od 100 kg koncentracija približno prepolovljena. Uticaj telesne mase na izloženost aktivnoj supstanci zahteva posebnu pažnju kod pacijenata sa veoma malom telesnom masom u toku titriranja doze (videti odeljak 4.4).

Izloženost (PIK∞) rivastigminu (i metabolitu NAP266-90) je bila najviša kada je transdermalni flaster stavljan na gornji deo leđa, grudi, ili nadlakticu i približno 20-30% niža kada je stavljan na stomak ili bedra.

Nije postojalo značajno nakupljanje rivastigmina ili metabolita NAP226-90 u plazmi pacijenata sa Alchajmerovom bolešću, sa izuzetkom viših koncentracija u plazmi drugog dana terapije sa transdermalnim flasterom nego prvog dana.

Distribucija

Rivastigmin se slabo vezuje za proteine plazme (približno 40%). On lako prolazi krvno-moždanu barijeru i ima volumen distribucije u rasponu od 1,8–2,7 L/kg.

Biotransformacija

Rivastigmin se brzo i ekstenzivno metaboliše sa prividnim poluvremenom eliminacije od približno 3,4 h nakon uklanjanja transdermalnog flastera. Eliminacija je ograničena brzinom resorpcije (flip-flop farmakokinetika), koja objašnjava duže poluvreme eliminacije nakon primene transdermalnog flastera (3,4 h) nasuprot oralne ili intravenske primene (1,4 do 1,7 h). Metaboliše se primarno putem hidrolize posredovane holinesterazom do metabolita NAP226-90. In vitro, ovaj metabolit pokazuje minimalnu inhibiciju acetilholinesteraze (<10%).

Na osnovu in vitro ispitivanja, ne očekuju se farmakokinetičke reakcije sa lekovima koji se metabolišu preko sledećih citohromskih izoenzima:CYP1A2, CYP2D6, CYP3A4/5, CYP2E1, CYP2C9, CYP2C8, CYP2C19 ili CYP2B6. Zasnovano na dokazima iz ispitivanja na životinjama, većina izoenzima citohroma P450 minimalno učestvuje u metabolizmu rivastigmina. Ukupni klirens rivastigmina iznosi pribiližno 130 L/h posle intravenske doze od 0,2 mg i opada na 70 L/h posle intravenske doze od 2,7 mg što je u saglasnosti sa nelinearnom, nadproporcionalnom farmakokinetikom rivastigmina zbog zasićenja njegovog izlučivanja.

Vdednost PIK∞ izvornog metabolita je bio otprilike 0,7 posle primene transdermalnog flastera nasuprot 3,5 posle oralne primene, ukazujući da se mnogo manje metaboliše posle dermalne u odnosu na oralnu primenu. Manje NAP226-90 se formira posle primene transdermalnog flastera, verovatno zbog zaobilaženja presistemskog metabolisanja u jetri (prvi prolaz kroz jetru), za razliku od oralne primene.

Eliminacija

Neizmenjen rivastigmin se u tragovima nalazi u urinu; glavni put izlučivanja nakon primene transdermalnih flastera je renalnom ekskrecijom. Posle oralne primene 14C-rivastigmina, bubrežna eliminacija je brza i u suštini potpuna (>90%) u toku 24 h. Manje od 1% primenjene doze se eliminiše fecesom.

Populaciona farmakokinetička analiza je pokazala da primena nikotina povećava oralni klirens rivastigmina za 23% kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću (n=75 pušača i 549 nepušača) nakon oralne doze kapsula rivastigmina do 12 mg/dan.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Životna dob pacijenata nema uticaj na izloženost rivastgminu kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću koji su lečeni lekom Exelon transdermalnim flasterima.

Oštećenje funkcije jetre

Nije sprovedeno nijedno ispitivanje sa lekom Exelon, transdermalnim flasterima kod ispitanika sa oštećenjem funkcije jetre. Posle oralne primene, Cmax rivastigmina je bila približno 60% viša i vrednost PIK rivastigmina je bila veća nego dvostruka kod ispitanika sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre nego kod zdravih ispitanika.

Nakon oralno uzete doze od 3 mg i 6 mg, srednji oralni klirens rivastigmina je bio približno za 46-63% manji kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (n=10, Child-Pugh rezultat 5-12, potvrđen biopsijom) nego kod zdravih ispitanika (n=10).

Oštećenje funkcije bubrega

Nije sprovedeno nijedno ispitivanje sa lekom Exelon, transdermalnim flasterima kod ispitanika sa oštećenjem funkcije bubrega. Na osnovu populacione analize, klirens kreatinina nije pokazao nikakav jasan uticaj na koncentraciju rivastigmina ili njegovih metabolita u stanju ravnoteže. Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Ispitivanja oralne i lokalne toksičnosti ponavljanih doza kod miševa, pacova, kunića, pasa i mini svinja otkrile su samo dejstva povezana sa prekomernim farmakološkim dejstvom. Nije primećen nijedan organ ciljne toksičnosti. Zbog osetljivosti korišćenog životinjskog modela, oralna i lokalna doziranja u ispitivanjima na životinjama su bila ograničena.

Rivastigmin nije bio mutagen u standardnoj bateriji testova in vitro i in vivo, osim u testu hromozomskih aberacija na humanim perifernim limfocitima pri dozi koja je 104 puta veća od maksimalne kliničke izloženosti. Mikronukleusni test in vivo bio je negativan. Glavni metabolit NAP226-90 takođe nije pokazao genotoksični potencijal.

Nije bilo dokaza o karcinogenosti oralno i lokalno primenjenog rivastigmina u ispitivanjima na miševima i oralno primenjenog rivastigmina u ispitivanjima na pacovima pri maksimalno tolerisanoj dozi. Izloženost rivastigminu i njegovim metabolitima bila je približno ekvivalentna humanoj izloženosti sa najvećim dozama rivastigmina u obliku kapsula i transdermalnih flastera.

Kod životinja, rivastigmin prolazi placentalnu barijeru i izlučuje se u mleko. Ispitivanja sa oralno primenjenim rivastigminom kod skotnih ženki pacova i kunića nisu ukazale na teratogeni potencijal rivastigmina. U oralnim ispitivanjim na mužjacima i ženkama pacova nisu zabeležena neželjena dejstva rivastigmina na plodnost ili reproduktivnu sposobnost roditeljske generacije ili potomaka roditelja. Specifične ispitivanja sa dermalnom primenom kod skotnih životinja nisu sprovedene.

Rivastigmin transdermalni flasteri nisu fototoksični i smatra se da nisu senzibilizatori. U nekim drugim ispitivanjima o dermalnoj toksičnosti, zabeleženo je blago iritativno dejstvo na kožu laboratorijskih životinja, uključujući i kontrolne. Ovo može da ukazuje na potencijal leka Exelon transdermalnih flastera da izazovu blago crvenilo kod pacijenata.

Blagi potencijal rivastigmina na iritaciju oka/sluznice je zabeležen u ispitivanju na kunićima. Zbog toga, pacijent/lice koje se brine o pacijentu treba da izbegava kontakt sa očima nakon rukovanja sa transdermalnim flasterom (videti odeljak 4.4).

Spoljnji zaštitni sloj:

Polietilentereftalatni film, lakirani.

Matriks sa lekom:

Alfa-tokoferol;

Poli (butilmetakrilat, metilmetakrilat); Akrilni kopolimer.

Adhezivni matriks:

Alfa-tokoferol; Silikonsko ulje; Dimetikon.

Zaštitna providna dvodelna folija:

Poliestarski film (PET), obložen fluoropolimerom, sloj koji se uklanja pre upotrebe flastera.

Da bi se sprečio uticaj na adhezivne karakteristike transdermalnog flastera, ne sme se stavljati krema, losion ili puder na deo kože gde se stavlja transdermalni flaster.

2 godine.

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Čuvati transdermalni flaster u kesici do primene.

Unutrašnje pakovanje je kesica (koju ne mogu otvoriti deca) napravljena od višeslojnog materijala (papir//polietilentereftalat//aluminijum//poliakrilnitril) i sadrži jedan transdermalni flaster.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 30 kesica i Uputstvo za lek.

Korišćene transdermalne flastere savite na pola, sa lepljivom stranom ka unutra, stavite u originalnu vrećicu i odložite bezbedno van vidokruga i domašaja dece. Svaki korišćeni ili neiskorišćeni transdermalni flaster treba uništiti u skladu sa važećim propisima.

Aktivna supstanca leka Exelon je rivastigmin.

Rivastigmin pripada klasi lekova koji se zovu inhibitori holinesteraze. Kod pacijenata sa Alchajmerovom demencijom, odumiru određene nervne ćelije u mozgu, što dovodi do malih vrednosti neurotransmitera acetilholina (supstanca koja omogućava nervnim ćelijama da međusobno komuniciraju). Rivastigmin deluje tako što blokira enzime koji razgrađuju acetilholin: acetilholinesetrazu i butirilholinesterazu. Blokiranjem ovih enzima, lek Exelon omogućava da se povećaju vrednost acetilholina u mozgu, što pomaže u smanjivanju simptoma Alchajmerove bolesti.

Lek Exelon se koristi za lečenje odraslih pacijenata sa blagom do umereno teškom Alchajmerovom demencijom, progresivnim poremećajem mozga koji postepeno utiče na pamćenje, intelektualnu sposobnost i ponašanje.

• ako ste alergični (preosetljivi) na rivastigmin (aktivnu supstancu leka Exelon) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• ako ste ikada imali alergijsku reakciju na sličnu grupu lekova (derivati karbamata).
• ako imate kožnu reakciju koja se širi izvan površine pokrivene flasterom, ako postoji izraženija lokalna reakcija (kao što su plikovi, sve jača zapaljenja kože, oticanje) i ako ne dođe do poboljšanja takvog stanja u roku od 48 sati nakon uklanjanja transdermalnog flastera.

Ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, recite to svom lekaru i nemojte da koristite lek Exelon, transdermalne flastere.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što primenite lek Exelon:

• Ako imate, ili ste ikada imali nepravilan ili usporen rad srca;
• Ako imate, ili ste ikad imali aktivni čir na želucu;
• Ako imate, ili ste ikad imali teškoće pri mokrenju;
• Ako imate, ili ste ikad imali epileptični napad;
• Ako imate, ili ste ikad imali astmu ili tešku bolest disajnih organa;
• Ako patite od tremora (drhtavice);
• Ako imate malu telesnu masu;
• Ako imate gastrointestinalne reakcije kao što su mučnina, povraćanje i proliv. Možete da dehidrirate (izgubite previše tečnosti) ako povraćanje i proliv duže traju;
• Ako imate oštećenu funkciju jetre.

Ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, Vaš lekar će možda morati da Vas pažljivije kontroliše dok primenjujete ovaj lek.

Ako niste stavljali flaster više od tri dana, nemojte stavljati novi dok ne razgovarate sa Vašim lekarom.

Deca i adolescenti

Ne postoji odgovarajuća primena leka Exelon u pedijatrijskoj populaciji u lečenju Alchajmerove bolesti.

Drugi lekovi i lek Exelon

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Exelon može da utiče na dejstvo antiholinergičkih lekova kao što su lekovi koji se koriste protiv grčeva u stomaku ili spazama (npr. diciklomin), za lečenje Parkinsonove bolesti (npr. amantadin) ili za sprečavanje mučnine tokom putovanja (npr. difenhidramin, skopolamin ili meklizin).

Lek Exelon, transdermalni flaster ne treba primenjivati istovremeno sa metoklopramidom (lek koji se koristi za ublažavanje ili sprečavanje mučnine i povraćanja). Istovremeno uzimanje ovih lekova može da izazove probleme kao što su ukočenost ekstremiteta i drhtanje ruku.

Ako treba da se podvrgnete nekom hirurškom zahvatu dok koristite lek Exelon, transdermalne flastere, recite svom lekaru da ih koristite, jer lek Exelon, transdermalni flasteri mogu da pojačaju dejstvo nekih mišićnih relaksanasa tokom anestezije.

Budite oprezni kada se lek Exelon, transdermalni flaster koristi zajedno sa beta-blokatorima (lekovima kao što su atenolol koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, angine i drugih bolesti srca). Istovremeno uzimanje ovih lekova može da dovede do problema kao što su usporeni rad srca (bradikardija) koja dovodi do nesvestice ili gubitka svesti.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ako ste trudni, korist od primene leka Exelon, transdermalnog flastera se mora proceni zbog mogućeg uticaja na Vaše nerođeno dete. Ne treba da koristite lek Exelon tokom trudnoće, osim ako to zaista nije neophodno.

Ne treba da dojite dete ako ste na terapiji lekom Exelon, transdermalnim flasterima.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Vaš lekar će Vam reći da li Vam je bezbedno da upravljate vozilima i rukujete mašinama zbog Vaše bolesti. Lek Exelon, transdermalni flasteri mogu da izazovu nesvesticu ili tešku konfuziju. Ako osetite nesvesticu ili konfuziju (zbunjenost), ne smete da upravljate motornim vozilima, rukujete mašinama ili obavljate druge aktivnosti koje zahtevaju Vašu pažnju.

Uvek primenjujte lek Exelon, transdermalne flastere tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

VAŽNO:

• Uvek uklonite prethodni transdermalni flaster, pre nego što stavite JEDAN novi.
• Stavljati samo jedan flaster dnevno.
• Nemojte seći flaster na delove.
• Dlanom čvrsto pritisnite transdermalni flaster na mestu na kom ste ga nalepili najmanje 30 sekundi.

Kako započeti terapiju

Vaš lekar će Vam reći koji lek Exelon, transdermalni flaster je najpodesniji za Vas.

• Terapija najčešće započinje lekom Exelon, transdermalnim flasterom 4,6 mg/24 h.
• Preporučena uobičajena dnevna doza leka Exelon, transdermalnog flastera je 9,5 mg/24 h. Ukoliko se dobro podnosi, lekar može razmotriti povećanje doze na 13,3 mg/24 h.
• Samo jedan lek Exelon, transdermalni flaster treba nositi i zameniti transdermalni flaster novim nakon 24 sata.

Tokom vođenja terapije Vaš lekar može podešavati dozu kako bi je prilagodio Vašim individualnim potrebama.

Ako niste stavljali flaster više od tri dana, nemojte da stavljate sledeći dok ne razgovarate sa Vašim lekarom. Terapiju transdermalnim flasterom možete nastaviti sa istom dozom, ukoliko obustava terapije nije trajala duže od tri dana. U suprotnom, Vaš lekar će ponovo započeti terapiju lekom Exelon, trandermalnim flasterom 4,6 mg/24 h.

Lek Exelon može da se koristi sa hranom, pićima i alkoholom.

Gde staviti lek Exelon, transdermalni flaster

• Pre stavljanja flastera, budite sigurni da je Vaša koža čista, suva i bez dlačica, bez ikakvog pudera, ulja, hidratantnog sredstva ili losiona koji mogu da spreče da se flaster odgovarajuće zalepi za Vašu kožu, bez posekotina, osipa i/ili iritacija.
• Pažljivo uklonite nalepljeni flaster pre stavljanja novog. Ako imate više flastera na svom telu možete biti izloženi prevelikoj količini leka što može biti potencijalno opasno.
• Zalepite JEDAN flaster dnevno na SAMO JEDNO od mogućih mesta prikazanih u dijagramu:
• leva nadlaktica ili desna nadlaktica
• gornji deo levog ili desnog dela grudnog koša (izbegavajte dojke)
• leva ili desna strana gornjeg dela leđa
• leva ili desna strana donjeg dela leđa

Kada menjate flaster, morate svaki put da uklonite transdermalni flaster od prethodnog dana pre nego što stavite novi svaki put na drugo mesto na koži (npr. na desnu stranu tela jednog dana, pa na levu stranu narednog dana, na gornji deo tela jednog dana, pa na donji deo tela sledećeg dana). Nemojte stavljati novi flaster na isto mesto na koži u toku 14 dana.

Kako stavljati lek Exelon, transdermalne flastere

Lek Exelon, transdermalni flasteri su tanki, neprovidni, plastični flasteri koji se lepe na kožu. Jedan flaster je zatvoren u vrećici u kojoj se čuva dok niste spremni da ga stavite. Nemojte otvarati vrećicu ili vaditi flaster sve do trenutka kada treba da ga stavite.

Pažljivo uklonite postojeći flaster pre nego što nalepite novi.

Pacijente koji prvi put počinju sa terapijom i pacijente koji ponovo počinju sa terapijom lekom Exelon, nakon obustave lečenja, molimo da gledaju od druge slike.

Jedan flaster je zatvoren u sopstvenoj zaštitnoj vrećici. Treba da otvorite vrećicu tek kada ste spremni da zalepite flaster. Presecite vrećicu makazama po označenoj liniji i izvucite flaster iz vrećice.

Zaštitna folija prekriva lepljivu stranu flastera.Skinite jednu stranu zaštitne folije i nemojte dodirivati prstima lepljivi deo flastera.

• Stavite lepljivu stranu flastera na gornji ili donji deo leđa, nadlakticu ili grudi i onda skinite i drugu stranu zaštitne folije.
• Zatim snažno dlanom pritisnite flaster na mesto najmanje 30 sekundi da bi bili sigurni da su se ivice dobro zalepile.

Ako Vam je od pomoći, možete da zapisujete, npr. dane u nedelji na flasterima sa tankom hemijskom olovkom.

Flaster treba nositi neprestano dok ne dođe vreme za stavljanje novog. Možda ćete želeti da probate druga mesta kada stavljate novi flaster, da biste pronašli ona koja su najpogodnija za Vas i gde ih odeća trljati i odlepljivati.

Kako ukloniti lek Exelon, transdermalni flaster

Nežno povucite jednu ivicu flastera da biste ga polako kompletno uklonili sa kože. U slučaju da je na koži ostalo lepljivih delova, tu površinu nežno isperite toplom vodom i blagim sapunom ili koristite ulje za bebe za uklanjanje. Ne treba koristiti alkohol ili druge tečnosti za rastvaranje (npr. odstranjivač laka za nokte ili druge rastvarače).

Nakon skidanja flastera, treba da operete ruke sapunom i vodom. U slučaju kontakta sa očima ili pojave crvenila očiju nakon rukovanja flasterom, potrebno je odmah isprati ih sa dosta vode i potražiti lekarsku pomoć ako se simptomi ne povuku.

Da li možete da nosite lek Exelon, transdermalni flaster kada se kupate, plivate ili ste na suncu?

• Kupanje, plivanje ili tuširanje ne bi trebalo da imaju uticaja na flaster. Osigurajte se da se flaster ne izgubi za vreme ovih aktivnosti.
• Nemojte izlagati flaster nikakvim spoljnim izvorima toplote (npr. jakoj sunčevoj svetlosti, saunama, solarijumu) u toku dužih vremenskih perioda.

Šta raditi kada se flaster sam odlepi?

Ako se flaster sam odlepi, stavite novi za ostatak dana i onda ga u uobičajeno vreme zamenite novim narednog dana.

Kada i koliko dugo stavljati Exelon transdermalni flaster?

• Da biste imali koristi od terapije, morate stavljati flaster svakog dana, najbolje u isto vreme u toku dana.
• Potrebno je primeniti samo jedan lek Exelon, transdermalni flaster koji treba zameniti novim nakon 24 sata.

Ako ste primenili više leka Exelon nego što treba

Ako ste slučajno stavili više od jednog flastera, uklonite sve flastere sa Vaše kože, zatim recite Vašem lekaru da ste slučajno stavili više od jednog flastera. Možda će Vam biti potrebna medicinska pomoć. Neki pacijenti koji su slučajno primenili više leka Exelon, imali su mučninu, povraćanje, proliv, visok krvni pritisak i čuli su, videli i osećali stvari koje nisu prisutne ili ne postoje (halucinacije). Mogu da se jave i usporen rad srca i nesvestica.

Ako ste zaboravili da primenite lek Exelon

Ako utvrdite da ste zaboravili da stavite flaster, stavite jedan odmah. Možete da stavite naredni flaster u uobičajeno vreme sledećeg dana. Nemojte da stavljate dva flastera da biste nadoknadili onaj koji ste propustili.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Exelon

Posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom ako prestanete da primenjujete flastere. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva se mogu češće javljati kada počinjete da primenjujete lek ili kada Vam se poveća doza. Neželjena dejstva se obično postepeno povlače kako se Vaš organizam navikne na ovaj lek.

Skinite odmah svoj flaster i recite svom lekaru, ako primetite bilo koje od sledećih neželjenih dejstava koja mogu postati ozbiljna:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• Gubitak apetita
• Vrtoglavica
• Uzbuđenost ili pospanost
• Urinarna inkontinencija (nesposobnost zadržavanja urina)

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• Problemi sa radom srca kao što je usporen srčani ritam
• Da čujete, vidite i osećate stvari koje nisu prisutne ili ne postoje (halucinacije)
• Čir na želucu
• Dehidratacija (gubitak prevelike količine tečnosti)
• Hiperaktivnost (visok stepen aktivnosti, uznemirenost)
• Agresivnost

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Pad

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Ukočenost ruku ili nogu
• Drhtanje ruku

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• Alergijska reakcija na mestu gde je flaster bio zalepljen, poput plikova ili zapaljenja kože
• Pogoršanje znakova Parkinsonove bolesti - poput drhtavice (tremora), ukočenosti i poteškoće pri kretanju (šepanje)
• Zapaljenje pankreasa - znakovi uključuju jak bol u gornjem delu stomaka, često praćen mučninom ili povraćanjem
• Ubrzani ili nepravilan rad srca
• Visok krvni pritisak
• Epileptični napadi
• Poremećaji funkcije jetre (žuta koža, žutilo beonjača, abnormalno taman urin ili neobjašnjiva mučnina, povraćanje, zamor i gubitak apetita)
• Promene vrednosti u testovima pokazatelja funkcije jetre
• Uznemirenost
• Noćne more

Ako osetite bilo šta od navedenog, uklonite flaster i odmah se obratite Vašem lekaru.

Ostala neželjena dejstva su prijavljena pri primeni leka Exelon, kapsula ili oralnog rastvora, a koja se mogu pojaviti prilikom primene transdermalnog flastera:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• Prekomerno stvaranje pljuvačke
• Gubitak apetita
• Uznemirenost
• Osećaj lošeg opšteg stanja
• Drhtavica ili zbunjenost
• Pojačano znojenje

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Nepravilan rad srca (npr. ubrzan rad srca)
• Poteškoće sa spavanjem
• Slučajni padovi

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Epileptični napadi
• Čir u crevima
• Bol u grudnom košu – može biti uzrokovan srčanim spazmom

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Visok krvni pritisak
• Zapaljenje pankreasa – znakovi uključuju jak bol u gornjem delu stomaka, često praćen mučninom ili povraćanjem
• Krvarenje u sistemu za varenje - krv u stolici ili pri povraćanju
• Da čujete, vidite i osećate stvari koje nisu prisutne ili ne postoje (halucinacije)
• Kod nekih pacijenata koji su imali izrazitu mučninu, došlo je do oštećenja jednjaka (cevasti organ koji spaja Vaša usta sa želucem)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece. Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Ne smete koristiti lek Exelon, transdermalni flaster posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon ,,Važi do:ˮ. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati transdermalni flaster u kesici do primene.

Ne koristiti flaster ako je oštećen ili pokazuje znake nasilnog otvaranja.

Nakon što ste skinuli flaster, presavijte ga na pola tako da su lepljive strane okrenute ka unutra (jedna prema drugoj) i pritisnite ih zajedno. Iskorišćeni flaster vratite u vrećicu i sklonite ga izvan domašaja dece. Prstima ne dirajte oči i nakon skidanja flastera operite ruke sapunom i vodom.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je rivastigmin.

Jedan transdermalni flaster oslobodi 13,3 mg rivastigmina za 24 sata. Jedan transdermalni flaster površine 15 cm2 sadrži 27 mg rivastigmina.

Pomoćne supstance su: polietilentereftalatni film, lakirani; alfa-tokoferol; poli (butilmetakrilat, metilmetakrilat); akrilni kopolimer; silikonsko ulje; dimetikon; poliestarski film (PET), obložen fluoropolimerom.

Kako izgleda lek Exelon i sadržaj pakovanja

Jedan transdermalni flaster je tanki transdermalni flaster matriksnog tipa koji se sastoji od tri sloja.

Transdermalni flaster je kružnog oblika, površine 15 cm2, zaštićen providnom, dvodelnom plastičnom folijom. Spoljnji zaštitni sloj je bež boje sa utisnutom oznakom „Exelon“„13,3 mg/24h“ i „CNFU“.

Unutrašnje pakovanje je kesica (koju ne mogu otvoriti deca) napravljena od višeslojnog materijala (papir//polietilentereftalat//aluminijum//poliakrilnitril) i sadrži jedan transdermalni flaster.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 30 kesica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO NOVARTIS PHARMA SERVICES INC. BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

Omladinskih Brigada 90 A, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač:

NOVARTIS PHARMA GMBH

Roonstrasse 25 und Obere Turnstrasse 8, Nurnberg, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01690-19-001 od 28.02.2020.