Esram® 10mg film tableta

Lečenje velikih depresivnih epizoda.

Lečenje paničnog poremećaja, sa agorafobijom ili bez nje. Lečenje socijalnog anksioznog poremećaja (socijalna fobija). Lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja.

Lečenje opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

Nije dokazana bezbednost primene dnevnih doza većih od 20 mg. Velike depresivne epizode

Uobičajena doza je 10 mg jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do maksimalnih 20 mg na dan.

Obično je potrebno 2 do 4 nedelje do postizanja antidepresivnog odgovora. Nakon povlačenja simptoma, potrebno je nastaviti lečenje najmanje još 6 meseci radi stabilizacije terapijskog odgovora (stanja).

Panični poremećaj, sa agorafobijom ili bez nje

Preporučena početna doza je 5 mg tokom prve nedelje, a zatim da se poveća na 10 mg dnevno. Doza se može dodatno povećavati, do maksimalnih 20 mg dnevno, u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju.

Maksimalna efikasnost se postiže nakon približno 3 meseca primene. Lečenje traje nekoliko meseci.

Socijalni anksiozni poremećaj

Uobičajena doza je 10 mg jednom dnevno. Obično je potrebno 2-4 nedelje da dođe do ublažavanja simptoma. Doza se naknadno, u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, može smanjitia na 5 mg ili povećati na maksimalnih 20 mg dnevno.

Socijalni anksiozni poremećaj je bolest sa hroničnim tokom i preporučuje se terapija u trajanju od 12 nedelja kako bi došlo do stabilizacije odgovora. Dugotrajna terapija pacijenata kod kojih je postignut terapijski odgovor praćena je tokom 6 meseci i može se razmotriti za svakog pacijenta posebno u slučaju sprečavanja relapsa bolesti; potrebno je terapijsku korist ponovo procenjivati u redovnim intervalima.

Socijalni anksiozni poremećaj je vrlo dobro definisan dijagnostički termin za jedan specifičan poremećaj, koji se ne treba pomešati sa preteranom stidljivošću. Farmakoterapija je indikovana samo u slučajevima kada poremećaj značajno utiče na profesionalne i društvene aktivnosti aktivnosti.

Nije se upoređivala ova terapija sa kognitivnom bihevioralnom terapijom. Farmakoterapija je deo opšte strategije lečenja.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Početna doza je 10 mg jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do maksimalnih 20 mg dnevno.

Pacijenti na dugotrajnoj terapiji dozom od 20 mg praćeni su najmanje 6 meseci. Pozitivne rezultate lečenja i dozu bi trebalo ponovo procenjivati u redovnim intervalima (videti odeljak 5.1).

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)

Početna doza je 10 mg jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do maksimalnih 20 mg dnevno.

S obzirom na to da je opsesivno-kompulzivni poremećaj hronična bolest, pacijente bi trebalo lečiti dovoljno dugo kako bi se osiguralo potpuno povlačenje simptoma.

Pozitivne rezultate lečenja i dozu potrebno je ponovo evaluirati u redovnim intervalima (videti odeljak 5.1). Stariji pacijenti (> 65 godina)

Početna doza je 5mg, jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati na 10mg dnevno (videti odeljak 5.2).

Efikasnost escitaloprama kod socijalnog anksioznog poremećaja nije ispitivana kod starijih pacijenata. Pedijatrijska populacija (< 18 godina)

Lek Esram ne bi trebalo primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.4).

Smanjena renalna funkcija

Nije neophodno prilagođavati dozu kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Potreban je oprez kod pacijenata sa teškim oštećenjem renalne funkcije (CLCR manji od 30 ml/min) (videti odeljak 5.2).

Smanjena funkcija jetre

Pacijentima sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre preporučuje se početna doza od 5 mg dnevno tokom prve dve nedelje terapije. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do 10 mg dnevno. Savetuje se oprez i posebno pažljivo titriranje doze kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Spori metabolizeri CYP2C19

Za pacijente za koje se zna da su spori metabolizeri CYP2C19, preporučuje se početna doza od 5 mg dnevno u toku prve dve nedelje terapije. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do 10 mg dnevno (videti odeljak 5.2).

Simptomi obustave koji se javljaju kada se prekine terapija

Treba izbegavati nagli prekid terapije. Kada se prekida lečenje lekom Esram, dozu treba postepeno smanjivati tokom najmanje 1 do 2 nedelje kako bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave (videti odeljak 4.4 i 4.8). Ako se nakon smanjenja doze ili prekida terapije jave nepodnošljivi simptomi, potrebno je razmotriti ponovno vraćanje prethodne doze. Nakon toga, lekar može nastaviti sa smanjivanjem doze, ali znatno postepenije.

Način primene

Lek Esram se primenjuje kao pojedinačna dnevna doza, a može se uzimati uz obrok ili nezavisno od njega.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Istovremena primena neselektivnih, ireverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (MAO-inhibitori) je kontraindikovana zbog rizika od nastanks serotoninskog sindroma sa agitacijom, tremorom, hipertermijom itd. (videti odeljak 4.5).

Kontraindikovana je kombinacija leka Esram sa reverzibilnim MAO-A inhibitorima (npr. moklobemid) ili reverzibilnim neselektivnim MAO inhibitorom linezolidom zbog rizika od nastanka serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.5.).

Lek Esram je kontraindikovan kod pacijenata sa poznatim produženim QT intervalom ili kongenitalim sindromom dugog QT intervala.

Kontraindikovana je istovremena primena leka Esram i lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5).

U nastavku teksta navedena posebna upozorenja i mere opreza odnose se na terapijsku grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (engl. Selective Serotonin Reuptake Inhibitors, SSRIs).

Upotreba kod dece i adolescenata uzrasta do 18 godina

Lek Esram se ne sme primenjivati u terapiji dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Suicidalno ponašanje (pokušaji samoubistva i suicidalne misli), i neprijateljsko ponašanje (najčešće u vidu pretežno agresivnosti, ispoljavanje inata i besa) su se češće javljali u kliničkim ispitivanajima u grupi dece i adolescenata koji su bili na terapiji antidepresivima nego kod onih koji su primali placebo. Ukoliko se, na osnovu kliničke potrebe, ipak odluči za lečenje ovim lekom, potrebno je pažljivo pratiti pacijenta zbog mogućih pojava suicidalnih simptoma. Pored toga, nedostaju podaci o dugotrajnom praćenju bezbednosti kod dece i adolescenata, u smislu praćenja rasta, sazrevanja i razvoja kognitivnih i bihejvioralnih funkcija.

Paradoksalna anksioznost

Kod nekih pacijenata sa paničnim poremećajem se na početku terapije antidepresivima mogu javiti simptomi pojačane anksioznosti. Ova paradoksalna reakcija se obično povlači u toku dvonedeljne kontinuirane terapije. Preporučije se niska početna doza kako bi se smanjila verovatnoća anksiogenog efekta (videti odeljak 4.2).

Epileptični napadi

Potrebno je prekinuti terapiju lekom Esram kod svakog pacijenta kod kojeg su se razvile konvulzije po prvi put, ili ukoliko se poveća učestalost konvulzivnih napada (kod pacijenata sa prethodno dijagnostifikovanom epilepsijom). Treba izbegavati primenu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina kod pacijenata sa nestabilnom epilepsijom, a pacijente sa kontrolisanom epilepsijom treba pažljivo pratiti.

Manija

SSRI treba propisivati sa oprezom pacijentima sa manijom/hipomanijom u anamnezi. Treba prekinuti terapiju SSRI ukoliko pacijent ulazi u maničnu fazu.

Dijabetes

Kod pacijenata sa dijabetesom lečenje SSRI može da uticati na kontrolu glikemije (hipoglikemija ili hiperglikemija). Možda će biti potrebno da se doza insulina i/ili oralnih antidijabetika.

Samoubistvo/suicidalne misli ili kliničko pogoršanje

Depresija je povezana sa povećanim rizikom od suicidnih misli, samopovređivanja i suicida (događaji povezani sa suicidom). Ovaj rizik postoji sve dok ne dođe do značajne remisije bolesti. S obzirom na to da do poboljšanja ne mora doći u prvih nekoliko nedelja lečenja ili duže, stanje pacijenata treba pažljivo pratiti dok ne nastupi poboljšanje. Opšte kliničko iskustvo pokazuje da se rizik od samoubistva može povećati u ranim fazama oporavka.

Druga psihijatrijska stanja za koja je propisan lek Esram mogu takođe biti udružena sa povećanim rizikom od pojave događaja povezanih sa samoubistvom. Osim toga, ta stanja mogu i komorbiditet velikog depresivnog poremećaja. Zbog toga je kod pacijenata sa drugim psihijatrijskim poremećajima neophodno primeniti iste mere opreza kao i u lečenju pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem.

Pacijenti sa suicidnim događajima u anamnezi, kao i oni koji pre započinjanja lečenja pokazuju u većoj meri suicidne ideje, izloženi su većem riziku od pojave suicidnih misli ili pokušaja samoubistva, pa ih treba pažljivo pratiti tokom lečenja. Meta-analiza placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja primene antidepresiva kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima pokazala je kod pacijenata mlađih od 25 godina povećan rizik od suicidnog ponašanja tokom lečenja antidepresivima u poređenju sa grupom pacijenata koji su uzimali placebo. Neophodno je pažljivo praćenje pacijenata, a naročito onih sa velikim rizikom tokom terapije lekom, posebno na početku lečenja i nakon promena doza.

Pacijente (i osobe koje ih neguju) treba upozoriti na neophodnost praćenja bilo kakvog kliničkog pogoršanja, suicidnog ponašanja ili suicidnih misli kao i neuobičajenih promena ponašanja, i da je potrebno da odmah zatraže medicinske pomoći, ukoliko se ovi simtomi pojave.

Akatizija/psihomotorni nemir

Upotreba selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRIs), inhibitora ponovnog preuzimanja serotonona i noradrenalina (engl. Serotonon Norepinephrine Reuptake Inhibitors, SNRIs) povezivana je sa razvojem akatizije, okarakterisane subjektivnom neprijatnošću ili opterećujućim nemirom i potrebom za kretanjem praćenom nemogućnošću mirnog sedenja ili stajanja. Ovi simptomi se najčešće javljaju tokom prvih nekoliko nedelja terapije. Kod pacijenata kod kojih se razviju ovi simptomi povećanje doze leka može da bude štetno.

Hiponatremija

Uočeni su retki slučajevi hiponatremije tokom lečenja SSRI, verovatno uzrokovani neodgovarajućim lučenjem antidiuretskog hormona (engl. Syndrome of Inappropriate Antidiuretic Hormone, SIADH), a uglavnom se rešavaju prekidom terapije. Neophodan je oprez kod pacijenata sa velikim rizikom, kao što su starije osobe, osobe sa cirozom jetre ili pacijenti koji istovremeno uzimaju druge lekove koji uzrokuju hiponatremiju.

Hemoragije

Postoje izveštaji o krvarenjima , kao što su ekhimoze i purpura, pri upotrebi SSRI. Savetuje se oprez kod pacijenata koji uzimaju SSRI, posebno u slučaju istovremene primene sa oralnim antikoagulansima, sa

lekovima za koje je poznato da utiču na funkciju trombocita (npr. atipični antipsihotici i fenotiazini, većina tricikličnih antidepresiva, acetilsalicilna kiselina i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), tiklopidin i dipiridamol) i kod pacijenata koji su skloni krvarenju.

EKT (elektrokonvulzivna terapija)

Kliničko iskustvo vezano za istovremenu primenu SSRI i elektrokonvulzivne terapije je ograničeno; stoga se savetuje oprez.

Serotoninski sindrom

Preporučuje se oprez ukoliko se escitalopram koristi istovremeno sa lekovima koji imaju serotonergičko dejstvo kao što su sumatriptan ili drugi triptani, tramadol i triptofan.

Zabeleženi su retki slučajevi serotoninskog sindroma kod pacijenata koji su istovremeno koristili SSRI i serotonergičke lekove. Kombinacija simptoma, kao što su agitacija, tremor, mioklonus i hipertermija može da ukaže na razvoj ovog stanja. U slučaju pojave navedenih simptoma, potrebno je odmah prekinuti terapiju SSRI I serotonergčkim lekom i započeti simptomatsku terapiju.

Kantarion

Istovremena upotreba SSRI i biljnih lekova koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) može dovesti do povećanja učestalosti neželjenih reakcija (videti odeljak 4.5).

Simptomi obustave koji se javljaju usled prekida terapije

Simptomi obustave usled prekida terapije su česti, posebno usled naglog prekida terapije (videti odeljak 4.8). U kliničkim ispitivanjima je uočeno da se neželjeni događaji koji se javljaju usled prekida terapije javljaju kod približno 25% pacijenata koji su na terapiji escitalopramom, i kod 15% pacijenata koji su primali placebo.

Rizik od pojave simptoma obustave može da zavisi od nekoliko faktora, uključujući dužinu terapije i dozu leka, kao i brzinu kojom se doza smanjuje. Najčešće zabeležene reakcije su vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući paresteziju i senzacije poput udara struje), poremećaji spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, konfuzija, znojenje, glavobolja, dijareja, palpitacije, emocionalna nestabilnost, iritabilnost i poremećaji vida. Navedeni simptomi su blagi do umereni, mada mogu kod nekih pacijenata da budu teškog intenziteta.

Obično se javljaju tokom prvih nekoliko dana nakon prekida terapije, ali su zabeleženi veoma retki slučajevi takvih simptoma kod pacijenata koji su slučajno propustili dozu.

U najvećem broju slučajeva, ovi simptomi prolaze spontano, obično u toku 2 nedelje, iako kod pojedinih osoba mogu trajati I duže (2-3 meseca ili duže). Zbog toga se, kada se prekida terapija, preporučuje postepeno smanjivanje doze, u periodu od nekoliko nedelja ili meseci, u skladu sa potrebama pacijenta (videti "Simptomi obustave kada se prekine terapija", odeljak 4.2).

Seksualna disfunkcija

Prilikom primene selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI)/inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) može doći do pojave simptoma seksualne disfuknkcije (videti odeljak 4.8). Postoje izveštaji o dugotrajnoj seksualnoj disfunkciji, gde se simptomi nastavljaju uprkos prestanka terapije sa SSRI/SNRI.

Koronarna bolest srca

Usled ograničenog kliničkog iskustva, preporučuje se oprez kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca (videti odeljak 5.3).

Produženje QT intervala

Utvrđeno je da escitalopram uzrokuje dozno-zavisno produženje QT intervala. Slučajevi produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija uključujući i torsade de pointes zabeleženi su tokom postmarketinškog

praćenja leka, uglavnom kod pacijenata ženskog pola, sa hipokalemijom ili sa prethodno postojećim produženim QT intervalom ili drugim kardiološkim oboljenjima (videti odeljke 4.3, 4.5, 4.8, 4.9 i 5.1)

Savetuje se oprez kod pacijenta sa izraženom bradikardijom, kod pacijenata koji su nedavno imali akutni infarkt miokarda ili kod pacijenata sa dekompenzovanom srčanom insuficijencijom.

Poremećaji ravnoteže elektrolita kao što su hipokalemija i hipomagnezemija povećavaju rizik od malignih aritmija, stoga bi ih trebalo korigovati pre započinjanja terapije escitalopramom.

Ako se leče pacijenti sa stabilnim srčanim oboljenjima, treba razmotriti obavljanje EKG pregleda pre početka terapije escitalopramom.

Ukoliko se u toku terapije escitalopramom pojave znaci srčane aritmije, trebalo bi prekinuti terapiju i uraditi EKG pregled.

Glaukom zatvorenog ugla

Neki SSRI, uključujući escitalopram, mogu imati uticaj na veličinu zenice, dovodeći do midrijaze. Ovaj midrijatički efekat može suziti očni ugao što dovodi do povećanja intraokularnog pritiska i stvaranja glaukoma zatvorenog ugla, naročito kod predisponiranih pacijenata. Stoga escitalopram treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa glaukomom zatvorenog ugla ili glaukomom u anamnezi.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama Film tableta leka Esram sadrži laktozu, monohidrat.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom ne smeju uzimati ovaj lek.

Kontraindikovane kombinacije:

Ireverzibilni neselektivni MAO inhibitori

Zabeleženi su slučajevi ozbiljnih reakcija kod pacijenata koji su na terapiji SSRI u kombinaciji sa neselektivnim ireverzibilnim inhibitorom monoamino oksidaze (MAO-I), i kod pacijenata koji su nedavno prekinuli tarapiju SSRI i započeli terapiju sa MAO-I (videti odeljak 4.3). U nekim slučajevima, kod pacijenta se razvio serotoninski sindrom (videti odeljak 4.8).

Escitalopram je kontraindikovan u kombinaciji sa neselektivnim, ireverzibilnim MAO inhibitorima. Lečenje Escitalopramom se može započeti 14 dana nakon prekida terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima. Potrebno je najmanje 7 dana napraviti pauzu nakon prekida terapije escitalopramom pre započinjanja terapije neselektivnim, ireverzibilnim MAO-I.

Reverzibilni, selektivni MAO-A inhibitor (moklobemid)

Zbog rizika od serotoninskog sindroma, kombinacija escitaloprama i MAO-A inhibitora kao što je moklobemid je kontraindikovana (videti odeljak 4.3). Ukoliko je navedena kombinacija neophodna, lečenje treba započeti sa minimalnim preporučenim dozama i potreban je pojačan klinički nadzor.

Reverzibilni, neselektivni MAO-inhibitor (linezolid)

Antibiotik linezolid je reverzibilni neselektivni MAO-inhibitor i ne treba da se daje pacijentima koji se leče escitalopramom. Ako se kombinacija proceni kao neophodna, treba je primeniti sa najmanjim dozama i pod pažljivim kliničkim nadzorom (videti odeljak 4.3).

Ireverzibilni, selektivni MAO-B inhibitor (selegilin)

Prilikom kombinovanja sa selegilinom (ireverzibilni MAO-B inhibitor), potreban je oprez zbog rizika od razvoja serotoninskog sindroma. Doze selegilina do 10 mg dnevno pokazale su se bezbednim prilikom istovremene primene sa racemskim citalopramom.

Produženje QT intervala

Nisu sprovođene farmakokinetičke i farmakodinamske studije primene escitaloprama u kombinaciji sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval. Aditivni efekat escitaloprama i ovih lekova se ne može isključiti. Zbog toga je kontraindikovana istovremena primena escitaloprama sa lekovima koji produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici klase IA i III, antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklični antidepresivi, određeni antimikrobni lekovi (npr. sparfloksacin, moksifloksacin, i.v. eritromicin , pentamidin, antimalarici posebno halofantrin), određeni antihistaminici (npr.astemizol, mizolastin).

Kombinacije koje zahtevaju oprez pri upotrebi

Serotonergički lekovi

Istovremena primena sa serotonergičkim lekovima (npr. tramadol, sumatriptan i drugi triptani) može dovesti do serotoninskog sindroma.

Lekovi koji snižavaju prag nastanka epileptičnih napada

SSRI mogu sniziti prag nastanka konvulzija. Preporučuje se oprez kod istovremene primene sa drugih lekova koji mogu da snize prag za nastanak konvulzija (npr. antidepresivi (triciklični, SSRI), neuroleptici (fenotiazini, tioksantani i butirofenoni), meflokin, bupropion i tramadol).

Litijum, triptofan

Zabeleženi su slučajevi pojačanog dejstva kada su SSRI primenjivani zajedno sa litijumom ili triptofanom, tako da istovremenu upotrebu SSRI sa ovim lekovima treba sprovoditi sa oprezom.

Kantarion

Istovremena upotreba SSRI i biljnih lekova koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) može dovesti do povećanja učestalosti neželjenih reakcija (videti odeljak 4.4).

Hemoragija

Kada se escitalopram upotrebljava u kombinaciji sa oralnim antikoagulansima može doći do promene antikoagulacijskog efekta. Pacijentima koji su na terapiji oralnim antikoagulansima treba pažljivo pratiti koagulaciju na početku ili nakon prekida terapije escitalopramom (videti odeljak 4.4). Istovremena primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) može povećati sklonost ka krvarenju (videti odeljak 4.4).

Alkohol

Ne očekuju se ni farmakodinamske ni farmakokinetičke interakcije između escitaloprama i alkohola. Međutim, kao i sa drugim psihotropnim lekovima, kombinovanje sa alkoholom nije preporučljivo.

Lekovi koji dovode do hipokalemije/hipomagnezemije

Savetuje se oprez pri istovremenoj primeni lekova koji mogu da dovedu do hipokalemije/hipomagnezemije, s obzirom na to da ova stanja povećavaju rizik od nastanka malignih aritmija (videti odeljak 4.4).

Farmakokinetičke interakcije

Uticaj drugih lekova na farmakokinetiku escitaloprama

Metabolizam escitaloprama je uglavnom posredovan enzimom CYP2C19. Enzimi CYP3A4 i CYP2D6 mogu takođe doprineti metabolizmu escitaloprama, mada u manjoj meri. Pretpostavlja se da enzim CYP2D6 delimično katalizuje metabolizam glavnog metabolita S-DCT (demetilovani escitalopram).

Istovremena primena escitaloprama sa omeprazolom u dozi od 30 mg jednom dnevno (CYP2C19 inhibitor) dovodi do umerenog (približno 50%) povećanja koncentracija escitaloprama u plazmi.

Istovremena primena escitaloprama sa cimetidinom u dozi od 400 mg dva puta dnevno (umereno snažan opšti inhibitor enzima) dovodi do umerenog (približno 70%) povećanja koncentracija escitaloprama u plazmi. preporučuje se oprez prilikom istovremene primene escitaloprama sa cimetidinom. Može biti potrebno prilagođavanje doze.

Prema tome, neophodan je oprez pri istovremenoj primeni sa inhibitorima enzima CYP2C19 (npr. omeprazol, esomeprazol, flukonazol, fluvoksamin, lansoprazol, tiklopidin) ili cimetidinom. Možda će biti neophodno smanjenje doze escitaloprama na osnovu praćenja neželjenih dejstava tokom istovremene primene (videti odeljak 4.4).

Uticaj escitaloprama na farmakokinetiku drugih lekova

Escitalopram je inhibitor enzima CYP2D6. Preporučuje se oprez kada se escitalopram primenjuje istovremeno sa lekovima koji se uglavnom metabolišu preko ovog enzima, a koji imaju uzak terapijski indeks, npr. flekainid, propafenon i metoprolol (kada se koriste u lečenju srčane insuficijencije), ili nekih lekova koji deluju na CNS, a metabolišu se uglavnom preko CYP2D6, npr. antidepresivi kao što su dezipramin, klomipramin i nortriptilin ili antipsihotici kao što su risperidon, tioridazin i haloperidol. Može biti potrebno prilagođavanje doze.

Istovremena upotreba sa dezipraminom ili metoprololom ima za posledicu, u oba slučaja, dvostruko povećanje koncentracije ova dva supstrata enzima CYP2D6 u plazmi.

In vitro studije su pokazale da escitalopram može takođe da dovede do slabe inhibicije enzima CYP2C19. Preporučuje se oprez pri istovremenoj primeni lekova koji se metabolišu preko CYP2C19.

Trudnoća

Dostupni su samo ograničeni klinički podaci o izloženosti trudnica escitalopramu.

Studije sprovedene na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Lek Esram ne treba koristiti tokom trudnoće osim ukoliko nije zaista neophodno i to samo nakon pažljivog razmatranja odnosa rizik/korist.

Ukoliko je majka u kasniim stadijumima trudnoće, posebno u trećem trimestru, koristila escitalopram, novorođenče treba pažljivo pratiti. Potrebno je izbegavati nagli prekid terapije escitalopramom tokom trudnoće.

Sledeći simptomi se mogu javiti kod novorođenčadi čije su majke primale SSRI/SNRI u kasnim fazama trudnoće: respiratorni distres, cijanoza, apnea, konvulzije, nestabilnost telesne temperature, poteškoće pri hranjenju, povraćanje, hipoglikemija, hipertonija, hipotonija, hiperrefleksija, tremor, razdražljivost, iritabilnost, letargija, neprekidni plač, somnolencija i poteškoće sa spavanjem.

Ovi simptomi mogu da se jave usled serotonergičkih efekata ili su u pitanju simptomi obustave terapije. U većini slučajeva, komplikacije počinju odmah ili ubrzo (<24 sata) nakon porođaja.

Epidemiološki podaci ukazuju da upotreba SSRI u trudnoći, naročito u kasnom stadijumu, može povećati rizik od perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčeta (PPHN). Incidenca zapaženog rizika je bila približno 5 slučajeva PPHN na 1000 trudnoća. U opštoj populaciji PPHN se javlja u 1 do 2 slučaja na 1000 trudnoća.

Dojenje

Očekuje se da se escitalopram izlučuje u majčino mleko. Zbog toga se ne preporučuje dojenje tokom terapije.

Plodnost

Podaci dobijeni iz ispitivanja sprovedenih na životinjama su pokazali da citalopram može uticati na kvalitet sperme (videti odeljak 5.3). Podaci dobijeni od ljudi koji su koristili SSRI su pokazali da je uticaj na kvalitet sperme reverzibilan. Uticaj na plodnost kod ljudi za sada nije uočen.

Iako je utvrđeno da escitalopram ne utiče na intelektualnu funkciju ili psihomotorne sposobnosti, svaki psihoaktivni lek može oslabiti sposobnost rasuđivanja, ili veštine. Pacijente treba upozoriti na potencijalni rizik od uticaja na njihovu sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.

Neželjene reakcije su najčešće tokom prve ili druge nedelje lečenja, a obično se njihov intenzitet i učestalost smanjuju sa nastavkom lečenja.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Neželjene reakcije već poznate za SSRI, i takođe prijavljene za escitalopram u placebo-kontrolisanim kliničkim ispitivanjima ili kao spontane prijave u postmarketinškom periodu, navedene su u nastavku po klasama sistema organa i učestalosti.

Učestalosti su uzete iz kliničkih ispitivanja; nisu korigovane prema placebu. Učestalosti neželjenih dejstava su definisane kao: veoma česta (1/10); česta (1/100 do <1/10);

povremena (1/1000 do <1/100); retka (1/10000 do <1/1000); veoma retka (<1/10000) i nepoznata (ne mogu se utvrditi na osnovu dostupnih podataka).

1 Ovi događaji su prijavljeni za terapijsku grupu SSRI.

2 Slučajevi suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja prijavljeni su tokom terapije escitalopramom ili neposredno nakon prekida terapije (videti odeljak 4.4).

Produženje QT intervala

Slučajevi produženja QT intervala i ventrikularna aritmija uključujući slučajeve torsade de pointes

prijavljeni su tokom postmarketinškog perioda, uglavnom kod pacijenata ženskog pola, sa hipokalemijom i

već postojećim produženjem QT intervala ili drugim kardiološkim oboljenjima (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5, 4.9 i 5.1)

Efekti terapijske grupe lekova (SSRI)

Epidemiološke studije, uglavnom sprovedene kod pacijenata starosne dobi 50 godina i starijih, pokazuju povećan rizik od pojave preloma kostiju kod pacijenata koji su na terapiji SSRI ili tricikličnim antidepresivima. Mehanizam koji dovodi do ovog rizika nije poznat.

Simptomi obustave kod prekida terapije

Prekid terapije SSRI/SNRI (posebno kada je u pitanju nagli prekid terapije) uglavnom dovodi do simptoma obustave. Najčešće prijavljene reakcije su vrtoglavica, poremećaji osećaja (uključujući paresteziju i osećaj poput strujnog udara), poremećaji spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, konfuzija, znojenje, glavobolja, dijareja, palpitacije, emocionalna nestabilnost, iritabilnost i poremećaji vida. Ovi simptomi su uglavnom blagi do umereni I spontano se povlače, mada kod nekih pacijenata mogu da budu teški i/ili mogu duže da traju. Zbog toga se preporučuje postepeno smanjivanje doze prilikom obustava terapije, kada se utvrdi da terapija escitalopramom nije više neophodna (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Toksičnost

Klinički podaci o predoziranju escitalopramom su ograničeni i u velikom broju slučajeva se radi o istovremenom predoziranju drugim lekovima. U većini slučajeva su prijavljeni blagi simptomi ili simptoma uopšte nije bilo.

Slučajevi predoziranja sa smrtnim ishodom samim escitalopramom su retko prijavljivani; u većini slučajeva se radilo o predoziranju lekovima koj su istovremeno upotrebljavani. Primena samog escitaloprama u dozi i od 400 mg do 800 mg nije izazvala pojavu teških simptoma.

Simptomi

Simptomi prijavljeni pri predoziranju escitalopramom uglavnom se odnose na simptome centralnog nervnog sistema (u rasponu od vrtoglavice, tremora i agitacije, do retkih slučajeva serotoninskog sindroma, konvulzija i kome), gastrointestinalnog sistema (mučnina/povraćanje) i kardiovaskularnog sistema (hipotenzija, tahikardija, produženje QT intervala i aritmija) i stanja narušene ravnoteže elektrolita/tečnosti (hipokalemija, hiponatremija).

Lečenje

Ne postoji specifični antidot. Treba uspostaviti i održavati prohodnost vazdušnih puteva, obezbediti odgovarajuću snabdevenost kiseonikom i respiratornu funkciju. Treba razmotriti lavažu želuca i upotrebu aktivnog uglja. Nakon oralne upotrebe leka, treba što je pre moguće sprovesti lavažu želuca. Zajedno sa opštim simptomatskim suportivnim merama, preporučuje se praćenje srčanih i drugih vitalnih funkcija.

EKG praćenje pacijenta se preporučuje u slučaju predoziranja kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom /bradiaritmijama, kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji produžavaju QT interval, ili kod pacijenata sa poremenćajem metabolizma, npr.oštećenje jetre.

Farmakoterapijska grupa: psihoanaleptici, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina

ATC šifra: N06AB10 Mehanizam dejstva

Escitalopram je selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina (5-hidroksid triptamin, 5-HT) sa velikim afinitetom za primarno mesto vezivanja. Pored toga, vezuje se i za alosteričko mesto na serotoninskom transporteru, sa 1000 puta slabijim afinitetom.

Escitalopram nema ili ima slab afinitet prema brojnim receptorima, uključujući 5-HT1A, 5-HT2, dopaminske D1 i D2 receptore, alfa1-, alfa2-, beta-adrenoceptore, histaminske H1, muskarinske holinergičke, receptorska mesta za benzodiazepinske i opioidne receptore.

Inhibicija ponovnog preuzimanja serotonina je verovatno jedini mehanizam delovanja koji objašnjava farmakološke i kliničke efekte escitaloprama.

Farmakodinamsko dejstvo

U dvostruko slepoj, placebo-kontrolisanoj studiji kod zdravih ispitanika praćen je EKG nalaz. Promena vrednosti QT intervala u odnosu na vrednost pre početka terapije (Fridericia korekcija) bila je 4,3 ms (90% CI: 2,2; 6,4)pri primeni doze od 10mg/dan i 10,7 ms (90% CI: 8,6; 12,8) pri primeni supraterapijske doze od 30mg/dan (vidi odeljke 4.3, 4.4, 4.5, 4.8 i 4.9).

Klinička efikasnost

Velike depresivne epizode

U tri od četiri dvostruko slepa, placebo kontrolisana kratkotrajna (8 nedelja) ispitivanja, dokazano je da je escitalopram efikasan u akutnom lečenju velikih depresivnih epizoda. U ispitivanju dugotrajne prevencije relapsa bolesti, 274 pacijenta kod kojih je postignut terapijski odgovor escitalopramom u dozi od 10 ili 20 mg/dan tokom prvih 8 nedelja otvorene faze, randomizovano je u dve grupe, jednu koja je nastavila terapiju escitalopramom u istoj dozi, i drugu koja je primala placebo, tokom najviše 36 nedelja. U ovom ispitivanju pacijenti koji su nastavili terapiju escitalopramom su imali značajno duže vreme do pojave relapsa u odnosu na pacijente koji su primali placebo, tokom tih 36 nedelja.

Socijalni anksiozni poremećaj

Escitalopram je pokazao efikasnost u lečenju socijalnog anksioznog poremećaja i u tri kratkotrajna (12 nedelja) ispitivanja, i u 6-mesečnom ispitivanju prevencije relapsa kod pacijenata kod kojih je postignut terapijski odgovor. U 24-nedeljnoj studiji određivanja doze dokazana je efikasnost escitaloprama u dozama od 5, 10 i 20 mg.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Escitalopram u dozama od 10 mg i 20 mg dnevno bio je pokazao efikasnost u sve četiri placebo kontrolisane studije.

Prema objedinjenim podacima iz tri slično dizajnirana ispitivanja u koje je bilo uključeno 421 pacijent na terapiji escitalopramom i 419 pacijenata na terapiji placebom, terapijski odgovor je postignut kod 47,5% pacijenata lečenih escitalopramom i 28,9% pacijenata na placebu, a remisija se javila kod 37,1%, pacijenata lečenih escitalopramom odnosno 20,8% pacijenata na placebu. Stabilan pozitivan efekat je uočen nakon prve nedelje.

Održavanje efikasnosti escitaloprama u dozi od 20 mg dnevno potvrđeno je u randomizovanom ispitivanju praćenja efekata u periodu od 24 do 76 nedelja, kod 373 pacijenta kod kojih je prethodno postignut terapijski odgovor tokom početne otvorene faze studije u trajanju od 12 nedelja.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

U randomizovanom, dvostruko slepom kliničkom ispitivanju, escitalopram u dozi od 20 mg/dan je pokazao bolje rezultate merene Y-BOCS skalom nakon 12 nedelja u odnosu na placebo. Nakon 24 nedelje, escitalopram u dozi od 10 mg/dan i 20 mg/dan su bili superiorniji u odnosu na placebo.

Prevencija relapsa je dokazana za terapiju escitalopramom u dozi od 10 mg i 20 mg dnevno kod pacijenata kod kojih je postignut terapijski odgovor na escitalopram tokom 16-nedelja otvorene faze ispitivanja, i koji su uključeni u 24-nedeljni randomizovani, dvostruko-slepi, placebo-kontrolisani period ispitivanja.

Resorpcija

Resorpcija je gotovo potpuna i nezavisna od unošenja hrane. Srednje vreme do postizanja maksimalne koncentracije (srednje Tmax) iznosi 4 sata nakon višestrukog doziranja. Kao i kod racemičnog citaloprama, očekuje se da je apsolutna biološka raspoloživost escitaloprama približno 80%.

Distribucija

Prividni volumen distribucije (Vd,β/F) nakon oralne primene iznosi 12 do 26 L/kg. Vezivanje za proteine plazme je manje od 80% za escitalopram i njegove glavne metabolite.

Biotransformacija

Escitalopram se metaboliše u jetri do demetilovanih i dvostruko demetilovanih metabolita. Obe grupe su farmakološki aktivne. Alternativno, možw doći do oksidacije azota do N-oksid metabolita.

i aktivna supstanca i metaboliti se delimično izlučuju kao glukuronidi. Nakon višestrukog doziranja, prosečne koncentracije demetilovanih metabolita su obično 28-31%,a dvostruko demetilovanih metabolita

<5% koncentracije escitaloprama. Biotransformacija escitaloprama do demetilovanog metabolita je je uglavnom posredovana enzimo CYP2C19. Moguće je i da enzimi CYP3A4 i CYP2D6 u određenoj meri doprinose biotransformaciji.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije (t½ β) nakon višestrukog doziranja iznosi približno 30 sati, a oralni plazma klirens (Cloral) iznosi približno 0.6 L/min. Glavni metaboliti imaju značajno duže poluvreme eliminacije. Pretpostavlja se da se escitalopram i njegovi glavni metaboliti izlučuju i preko jetre (metabolizam) i putem bubrega, s tim da se veći deo doze izlučuje urinom u obliku metabolita.

Linearnost

Farmakokinetika escitaloprama je linearna. Stanje ravnoteže u plazmi se postiže za otprilike jednu nedelju. Pri dnevnoj dozi od 10 mg, postižu se prosečne koncentracije u stanju ravnoteže od 50 nanomol/L (u rasponu od 20 do 125 nanomol/L).

Stariji pacijenti (>65 godina)

Čini se da se escitalopram sporije eliminiše kod starijih pacijenata u poređenju sa mlađim pacijentima. Sistemska izloženost (PIK) je za oko 50% veća kod starijih u odnosu na mlađe zdrave ispitanike (videti odeljak 4.2).

Smanjena funkcija jetre

Kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem jetre (A i B skor po Child-Pugh kriterijumima), poluvreme eliminacije escitaloprama je bilo oko dva puta duže, a izloženost leku oko 60% veća nego kod ispitanika sa očuvanom funkcijom jetre (videti odeljak 4.2).

Smanjena funkcija bubrega

Kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega (CLcr 10-53 ml/min) uočeno je duže poluvreme eliminacije racemičnog citaloprama i blago povećanje izloženosti leku. Koncentracije metabolita u plazmi nisu ispitivane, ali bi mogle biti povećane (videti odeljak 4.2).

Polimorfizam

Zapaženo je da osobe koje su spori metabolizeri putem CYP2C19 imaju dva puta veću koncentraciju escitaloprama u plazmi u odnosu na one koji su brzi metabolizeri. Kod sporih metabolizera putem CYP2D6 nisu zapažene značajne promene u izloženosti leku (videti odeljak 4.2).

Nisu sprovedene sve uobičajene pretkliničke studije za escitalopram, s obzirom na to da su zajedničke toksikokinetičke i toksikološke studije za escitalopram i citalopram, sprovedene na pacovima, pokazale sličan profil. Zbog toga se svi podaci o citalopramu mogu ekstrapolirati na escitalopram.

U komparativnim toksikološkim ispitivanjima na pacovima, escitalopram i citalopram su pokazali kardiotoksični efekat uključujući kongestivnu srčanu insuficijenciju, nakon nekoliko nedelja primene doza koje izazivaju opštu toksičnost. Čini se da je kardiotoksičnost više povezana sa maksimalnim koncentracijama u plazmi nego sa sistemskom izloženošću leku (PIK). Maksimalne koncentracije u plazmi koje nisu imale takav efekat bile su 8 puta veće od onih koje se postižu u kliničkoj primeni, dok je PIK za escitalopram bio samo 3-4-puta veći od izloženosti koja se dostiže u kliničkoj primeni. Za citalopram, vrednosti PIK za S-enantiomer bile su 6 do 7 puta veće od izloženosti postignutih u kliničkoj primeni. Ovi nalazi su verovatno povezani sa povećanim uticajem na biogene amine tj. kao posledica primarnih farmakoloških efekata, što rezultira hemodinamskim efektima (smanjenje koronarnog protoka) i ishemijom. Međutim, tačan mehanizam kardiotoksičnosti kod pacova nije jasan. Kliničko iskustvo sa citalopramom, i rezultati kliničkog ispitivanja sa escitalopramom ne ukazuju na to da ova dejstva imaju klinički značaj.

Nakon terapije escitalopramom i citalopramom u dužem periodu, uočen je povećan sadržaj fosfolipida u nekim tkivima pacova (npr. pluća, epididimis i jetra). Ti nalazi su uočeni u epididimisu i jetri prilikom izloženosti sličnoj kao kod ljudi. Efekat je reverzibilan nakon prekida terapije. Akumulacija fosfolipida (fosfolipidoza) koja je uočena kod životinja je bila povezana sa primenom mnogih katjonskih amfifilnih lekova. Ne zna se da li ovaj fenomen ima ikakvog značaja za čoveka.

U toksikološkoj studiji telesnog razvoja na pacovima uočeni su embriotoksični efekti (smanjena telesna masa fetusa i reverzibilno odlaganje osifikacije), pri izloženosti, gledano preko vrednosti PIK, većoj od one postignute tokom kliničke primene. Nije zabeležena povećana učestalost malformacija. Prenatalna i postnatalna studija je pokazala smanjeno preživljavanje tokom perioda laktacije pri izloženosti, izraženo preko vrednosti PIK, većoj od one postignute tokom kliničke primene.

Podaci dobijeni iz ispitivanja sprovedenih na životinjama su pokazali da citalopram dovodi do smanjenja indeksa plodnosti i indeksa trudnoće, smanjenja broja implantacija i promene semene tečnosti pri izloženosti dozama većim od onih kod ljudi.

Ne postoje slični podaci u slučaju primene escitaloprama na životinjama.

Jezgro tablete Kopovidon

Laktoza, monohidrat Skrob, kukuruzni Celuloza, mikrokristalna Kroskarmeloza-natrijum Magnezijum-stearat

Film obloga tablete

Sepifilm LP 770 sastava:

Celuloza, mikrokristalna (E460) Hipromeloza (E464)

Stearinska kiselina (E570) Titan- dioksid (E171)

Nije primenljivo.

3 godine

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PVdC/aluminijum blister. Jedan blister sadrži 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Esram sadrži aktivnu supstancu escitalopram. Esram pripada grupi antidepresiva koji se zovu selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (engl. selective serotonin reuptake inhibitors, SSRIs). Ovi lekovi deluju na serotoninski sistem u mozgu tako što povećavaju koncentraciju serotonina. Poremećaji u ovom sistemu smatraju se važnim faktorima u razvoju depresije i njoj srodnih bolesti.

Lek Esram se koristi za lečenje depresije (velikih depresivnih epizoda) i anksioznih poremećaja (kao što su panični poremećaj sa ili bez agorafobije (strah od otvorenog prostora) , socijalni anksiozni poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj i opsesivno-kompulzivni poremećaj).

Može potrajati nekoliko nedelja pre nego što počnete da se osećate bolje. Nastavite sa uzimanjem leka Esram, iako je potrebno određeno vreme pre nego što osetite poboljšanje Vašeg stanja.

Morate porazgovarati sa lekarom ukoliko se ne osećate bolje ili se osećate lošije.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na escitalopram ili bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• ukoliko uzimate druge lekove koji pripadaju grupi lekova koja se zove MAO inhibitori, uključujući selegilin (koristi se u lečenju Parkinsonove bolesti), moklobemid (koristi se u lečenju depresije), linezolid (antibiotik)
• ukoliko imate urođeni poremećaj ili ste nekada imali epizode poremećaja srčanog ritma (ustanovljen prilikom EKG pregleda što je ispitivanje za procenu funkcije srca)
• ukoliko uzimate lekove za lečenje poremećaja srčanog ritma ili lekove koji mogu uticati na srčani ritam (videti odeljak 2. „Drugi lekovi i lek Esram“)

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Esram ukoliko:

• imate epilepsiju. Terapija lekom Esram se mora odmah prekinuti ako se jave epileptični napadi ili ako se poveća učestalost napada (videte odeljak 4 “Moguća neželjena dejstva”),
• imate oštećenu funkciju jetre ili bubrega. Možda će biti potrebno da Vaš lekar prilagodi dozu;
• imate šećernu bolest. Terapije lekom Esram može da promeni koncentraciju glukoze u krvi. Možda će biti potrebno prilagoditi dozu insulina i/ili oralnih antidijabetika;
• imate smanjenu koncentraciju natrijuma u krvi;
• ste skloni lakom razvoju krvarenja ili stvaranju modrica;
• primate elektrokonvulzivnoj terapiji;
• imate koronarnu srčanu bolest;
• imate ili ste nekada imali srčane probleme ili ste nedavno doživeli srčani udar;
• Vam je mala brzina otkucaja srca u miru ili znate da ste imatli smanjenu koncentraciju soli u krvi uzrokovanu produženim, teškim prolivom i povraćanja ili zbog primene diuretika (lekova za izbacivanje vode);
• osetite brze ili nepravilne otkucaje srca, nesvesticu, kolaps ili ošamućenost prilikom ustajanja, što može ukazati na poremećaj srčanog ritma;
• imate ili ste imali probleme sa očima, kao što je glaukom (povećan pritisak u oku).

Posebne napomene: Kod nekih pacijenata koji imaju manično-depresivnu bolest može nastupiti manična faza. Ona se odlikuje neobičnim i brzim promenama ideja, neprikladnom srećom i preteranom fizičkom aktivnošću. Ako ovo osetite, obavestite svog lekara.

Simptomi kao što su uznemirenost ili poteškoće da se mirno sedi ili stoji se takođe se mogu javiti tokom prvih nedelja lečenja. Odmah recite svom lekaru ako doživite ove simptome.

Lekovi kao što je lek Esram (poznati kao SSRIs/SNRIs) mogu prouzrokovati simptome seksualne disfunkcije (videte odeljak 4). U nekim slučajevima, ovi simptomi se nastavljaju i nakon prekida terapije.

Misli o samoubistvu i pogoršanje Vaše depresije ili anksioznog poremećaja

Ako ste depresivni i/ili imate anksiozne poremećaje možete ponekad imati misli o samopovređivanju i samoubistvu. Ovo se može povećati kada započinjete terapiju antidepresivima, s obzirom na to da je ovim lekovima potrebno vreme da počnu da deluju, obično 2 nedelje, ali nekad i duže.

Postoji verovatnoća da ćete ovako razmišljati:

• Ukoliko ste prethodno imali suicidalne misli (misli o samoubistvu) ili misli o samopovređivanju;
• Ako ste mlađa odrasla osoba. Informacije dobijene iz kliničkih ispitivanja pokazale su povećan rizik od suicidnog ponašanja kod odraslih osoba mlađih od 25 godina sa psihijatrijskim stanjima koje su lečeni i antidepresivima.

Ukoliko imate misli o samopovređivanju ili samoubistvu, kontaktirajte Vašeg lekara ili odmah idite do bolnice.

Možda će Vam biti od pomoći da obavestite rođaka ili bliskog prijatelja da ste depresivni ili da imate anksiozni poremećaj i zamolite ih da pročitaju ovo uputstvo. Možete ih pitati da Vam kažu da li misle da Vam se depresija ili anksioznost pogoršavaju ili da li su zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.

Upotreba kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina

Lek Esram se ne upotrebljava kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Takođe, treba da znate da pacijenti mlađi od 18 godina, kada uzimaju ove lekove, imaju povećani rizik od neželjenih efekata kao što su pokušaji samoubistva, misli o samoubistvu odbojnost (uglavnom agresivno ponašanje, konfrontacija (suprotstavljanje drugima) i bes). Uprkos tome, Vaš lekar može da propisati lek Esram i pacijentima mlađim od 18 godina, ukoliko odluči da je to u njegovom najboljem interesu. Ako je Vaš lekar propisao Esram pacijentu mlađem od 18 godina i želite da razgovarate o tome, molimo Vas razgovarajte sa Vašim lekarom. Treba da obavestite Vašeg lekara ako su se neki od prethodno navedenih simptoma razvije ili pogorša kada pacijenti mlađi od 18 godina uzimaju lek Esram. Takođe, nisu još utvrđeni dugotrajna bezbednost upotrebe leka Esram i njegov uticaj na rast, sazrevanje i razvoj kognitivnih osobina i ponašanje u ovoj uzrasnoj grupi.

Drugi lekovi i lek Esram

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavestite Vašeg lekara ako uzimate neki od sledećih lekova:

• ”Neselektivni inhibitori monoamino oksidaze (MAO-I)”, koji sadrže fenelzin, iproniazid, izokarboksazid, nialamid i tranilcipromin kao aktivne supstance. Ako ste uzeli bilo koji od navedenih lekova biće potrebno da se sačeka 14 dana pre započinjanja terapije lekom Esram. Nakon prekida terapije lekom Esram, morate napraviti pauzu od 7 dana pre uzimanja ovih lekova;
• ”Reverzibilni, selektivni MAO-A inhibitori”, koji sadrže moklobemid (koristi se za lečenje depresije);
• ”Ireverzibilni MAO-B inhibitori”, koji sadrže selegilin (koristi se u lečenju Parkinsonove bolesti). Ovo povećava rizik od neželjenih dejstava;
• Antibiotik linezolid;
• Litijum (koristi se za lečenje manično-depresivne psihoze) i triptofan;
• Imipramin i dezipramin (oba se koriste za lečenje depresije);
• Sumatriptan i slični lekovi (koriste se za lečenje migrene) i tramadol (koristi se za lečenje jakih bolova). Ovo povećava rizik od neželjenih dejstava;
• Cimetidin, lansoprazol i omeprazol (koriste se za lečenje čira na želucu), flukonazol (koristi se za lečenje gljivičnih infekcija), fluvoksamin (antidepresiv) i tiklopidin (koristi se za smanjenje rizika od moždanog udara). Ovi lekovi mogu izazvati povećanu koncentraciju leka Esram u krvi.
• Kantarion (Hypericum perforatum – biljni lek za lečenje depresije).
• Acetilsalicilna kiselina i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (lekovi koji se koriste za ublažavanje bola ili za razređivanje krvi, tzv antikoagulansi). Ovi lekovi mogu povećati sklonost ka krvarenju.
• Varfarin, dipiridamol i fenprokumon (lekovi koji se koriste za razređivanje krvi, tzv. antikoagulansi). Vaš lekar će verovatno proveriti vreme koagulacije Vaše krvi na početku i pri obustavi lečenja lekom Esram, kako bi potvrdio da je doza antikoagulansa još uvek odgovarajuća.
• Meflokin (koristi se za lečenje malarije), bupropion (koristi se za lečenje depresije) i tramadol (koristi se za lečenje jakog bola), zbog mogućeg rizika od smanjenja praga za nastanak iznenadnog talasa električne aktivnosti mozga (epileptičnih napada).
• Neuroleptici (lekovi za lečenje shizofrenije i drugih psihoza), i antidepresivi triciklični antidepresivi i SSRI), zbog mogućeg rizika od smanjenja praga za napade.
• Flekainid, propafenon i metoprolol (koriste se kod kardiovaskularnih bolesti), klomipramin i nortriptilin (antidepresivi), i risperidon, tioridazin i haloperidol (antipsihotici). Možda će biti potrebno prilagoditi dozu leka Esram.
• Lekovi koji smanjuju koncentraciju kalcijuma i magnezijuma u krvi, jer ova stanja povećavaju rizik od životnougrožavajućeg poremećaja srčanog ritma

Nemojte uzimati lek Esram ukoliko uzimate lekove za terapiju poremećaja srčanog ritma ili lekove koji mogu uticati na srčani ritam, kao što su antiaritmici klase IA i III, antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklični antidepresivi, određeni antimikrobni lekovi (npr. sparfloksacin, moksifloksacin, i.v. eritromicin, pentamidin, lekovi za lečenje malarije, posebno halofantrin), određeni antihistaminici (npr. astemizol, mizolastin).

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa ovim, posavetujte se sa Vašim lekarom.

Uzimanje leka Esram sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Esram se može uzimati uz obrok ili nezavisno od njega (videti odeljak 3. "Kako se uzimaa lek Esram").

Kao i sa svim lekovima, ne preporučuje se konzumiranje alkohola sa lekom Esram, mada se ne očekuje interakcija leka Esram sa alkoholom.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Trudnoća

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Ne uzimajte lek Esram ukoliko Vaš lekar nije procenio koristi i rizike primene leka.

Ako uzimate lek Esram tokom poslednjeg trimestra trudnoće treba da znate da se kod Vašeg novorođenčeta mogu javiti sledeći simptomi: problemi sa disanjem, plavičasta prebojenost kože, epileptični napadi, promene telesne temperature, problemi sa hranjenjem, povraćanje, mala koncentracija šećera u krvi, ukočeni kruti ili mlitavi mišići, pojačani refleksi, tremor, razdražljivost, iritabilnost, letargija, neprestan plač, pospanost i teškoće sa spavanjem. Ako se kod Vašeg novorođenčeta javi neki od ovih simptoma, molimo Vas da odmah obavestite svog lekara.

Proverite da li Vaša babica il/ili lekar znaju da ste na terapiji lekom Esram. Kada se uzimaju tokom trudnoće, naročito u poslednja tri meseca trudnoće, lekovi kao što je lek Esram mogu povećati rizik od pojave ozbiljnog stanja kod beba, koje se zove uporna plućna hipertenzija kod novorođenčadi (PPHN), zbog koga Vaša beba može imati ubrzano disanje i plavičasto obojenu kožu. Ovi simtomi se obično javljaju tokom prva 24 časa po rođenju. Ukoliko se ovo dogodi, odmah se obratite babici i/ili lekaru.

Ako se lek Esram koristi tokom trudnoće, nikad naglo ne prekidajte terapiju.

Dojenje

Očekuje se da se lek Esram izlučuje u majčino mleko.

Plodnost

U ispitivanjima na životinjama pokazano je da citalopram, lek sličan escitalopramu, smanjuje kvalitet sperme. Teoretski, to bi moglo da utiče na plodnost, ali uticaj leka na plodnost kod ljudi nije istraživana.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne preporučuje Vam se upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama dok ne utvrdite kako lek Esram deluje na Vas.

Lek Esram sadrži laktozu, monohidrat.

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Odrasli

Depresija

Uobičajena preporučena doza leka Esram je 10 mg uzeta jednom dnevno. Vaš lekar Vam može povećati dozu do maksimalne dnevne doze od 20 mg.

Panični poremećaj

Početna doza leka Esram je 5 mg, jednom dnevno u toku prve nedelje, nakon čega se povećava na 10 mg dnevno. Vaš lekar Vam može dodatno povećati dozu do najviše 20 mg dnevno.

Socijalni anksiozni poremećaj

Uobičajena preporučena doza leka Esram je 10 mg jednom dnevno. Vaš lekar može i smanjiti dnevnu dozu na 5 mg ili povećati dozu do maksimalne dnevne doze od 20 mg, u zavisnosti id toga kakav je Vaš odgovor na lek.

Generalizovani anksiozni poremećaj:

Uobičajena preporučena doza leka Esram je 10 jednom dnevno. Vaš lekar može da poveća dozu do maksimalne dnevne doze od 20 mg.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj:

Uobičajena preporučena doza leka Esram je 10 mg jednom dnevno. Vaš lekar može da poveća dozu do maksimalne dnevne doze od 20 mg.

Stariji pacijenti (>65 godina)

Preporučena početna doza leka Esram je 5 mg jednom dnevno. Vaš lekar može da poveća dozu do 10 mg dnevno.

Deca i adolescenti

Lek Esram uobičajeno ne bi trebalo da se upotrebljava kod dece i adolescenata. Za dodatne informacije molimo Vas vidite odeljak 2. „Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Esram“.

Smanjena funkcija jetre i bubrega

Paijentima sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre, kao i pacijentima koji su spori metabolizeri CYP2C19, preporučuje se početna doza od 5 mg dnevno u toku prve 2 nedelje terapije. U zavisnosti od individualnog odgovora, doza se može povećati do 10 mg dnevno.

Ako imate teško oštećenje funkcije jetre i bubrega (ClCR manji od 30 mL/min) Vaš lekar će pažljivo odrediti dozu leka koju je potrebno da uzimate.

Možete uzimati Esram uz obrok ili nezavisno od njega. Progutajte tabletu sa malo vode. Nemojte žvakati tabletu, gorkog je ukusa.

Ukoliko je neophodno, tabletu možete podeliti tako što je prvo stavite na ravnu površinu, sa podeonom linijom sa gornje strane. Tablete se mogu polomiti ako ih pritiskate na krajevima, koristite oba kažiprsta kako je pokazano na skici.

Tok lečenja

Možda će biti potrebno da uzimate ovaj lek nekoliko sedmica pre nego što počnete da se osećate bolje. Nastavite da uzimate lek Esram čak iako je potrebno neko vreme da biste osetili poboljšanje Vašeg stanja.

Ne menjajte dozu Vašeg leka pre nego što prvo ne razgovarate sa svojim lekarom.

Nastavite sa uzimanjem leka onoliko dugo koliko Vaš lekar preporuči. Ako prebrzo prekinete lečenje, Vaši simptomi se mogu vratiti. Preporučljivo je da se lečenje nastavi najmanje 6 meseci nakon poboljšanja Vašeg stanja.

Ako ste uzeli više leka Esram nego što treba

Ukoliko ste uzeli više od propisane doze leka Esram, odmah kontaktirajte Vašeg lekara, ili se obratite najbližoj hitnoj službi. Obratite se lekaru i ukoliko nema znakova nelagodnosti. Neki od znakova predoziranja mogu biti vrtoglavica, drhtanje (tremor), uznemirenost, grčevi mišića (konvulzije), koma, mučnina, povraćanje, promene u srčanom ritmu, smanjen krvni pritisak i promene ravnoteže telesnih tečnosti/soli. Kada idete kod lekara ili u bolnicu, ponesite sa sobom pakovanje leka Esram.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Esram

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako ste zaboravili da uzmete dozu, i setili ste se pre odlaska na spavanje, odmah je uzmite. Sledećeg dana nastavite sa uzimanjem leka na uobičajeni način. Ako ste se setili tokom noći, ili sledećeg dana, ne uzimajte propuštenu dozu i nastavite na uobičajenio način.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Esram

Ne prekidajte da uzimate lek Esram sve dok Vam lekar ne kaže da to učinite. Kada ste završili sa lečenjem, preporučuje se da se doza leka Esram postepeno smanjuje tokom nekoliko nedelja.

Kada prekinete terapiju lekom Esram, posebno ukoliko je to naglo, možete osetiti simptome obustave terapije. Ovo je uobičajeno kada se prekida lečenje lekom Esram. Rizik je veći kada se Esram uzima tokom dužeg perioda, ili u većim dozama, ili kada se doza suviše brzo smanjuje. Većina ljudi smatra da su simptomi blagi i da se povlače tokom dve nedelje. Međutim, kod nekih pacijenata, ovi simptomi mogu da budu teški po intenzitetu ili mogu duže da traju (2-3 meseca ili duže). Ako osetite teške simptome obustave terapije lekom Esram, molimo Vas kontaktirajte Vašeg lekara. Lekar Vam može preporučiti da ponovno počnete sa uzimanjem tableta, a zatim da sporije prekidate terapiju.

Simptomi obustave obuhvataju: vrtoglavicu (osećaj nestabilnost ili gubitak ravnoteže), osećaj trnjenja i mravinjanja (trnci i žmarci), osećaj žarenja i (ređe) osećaj poput udara struje, koji mogu da se osete i u glavi, poremećaj spavanja (živopisni snovi, noćne more, nesposobnost da zaspite), uznemirenost, glavobolje, mučnina, znojenje (uključujući noćno znojenje), osećaj nemira ili razdražljivosti, tremor (drhtavica), osećaj zbunjenosti ili dezorijentisanosti, emotivnost ili iritabilnost, proliv, poremećaji vida, palpitacije (osećaj treperenja i lupanja srca).

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva obično nestaju nakon nekoliko nedelja terapije. Molimo Vas da budete oprezni jer mnoga neželjena dejstva mogu biti i simptomi Vaše bolesti, i zato će se poboljšati kada počnete da se osećate bolje.

Ukoliko osetite bilo koji od sledećih simptoma kontaktirajte svog lekara ili odmah odete u bolnicu: Povremena neželjena dejstva ( mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• neuobičajena krvarenja, uključujući gastrointestinalna krvarenja (želuca i creva)

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• oticanje kože, jezika, usana ili lica, koprivnjača, teškoće pri disanju ili gutanju (ozbiljna alergijska reakcija);
• visoka telesna temperatura, uznemirenost, konfuziju (zbunjenost), drhtanje i naglo grčenje mišića, ovo mogu biti znaci retkog stanja koje se zove serotoninski sindrom.

Nepoznate učestalosti ( ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• teškoće prilikom mokrenja;
• konvulzije (epileptički napadi); takođe videti odeljak " Upozorenja i mere opreza";
• žuta prebojenost kože i beonjača su znakovi oštećenja funkcije jetre/hepatitisa;
• brz, nepravilan srčani ritam, nesvestica, koji mogu biti simptomi životno-urožavajućeg stanja poznatog kao torsade de pointes;
• misli o samopovređivanju ili misli o samoubistvu, takođe videti odeljak 2 „Upozorenja i mere opreza“;
• iznenadno oticanje kože ili sluznica (angioedemi)

Pored prethodno navedenih, prijavljena su sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• mučnina;
• glavobolja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapušen nos ili curenje iz nosa (sinuzitis)
• smanjen ili povećan apetit;
• uznemirenost, nemir, neuobičajeni snovi, teškoće sa uspavljivanjem, pospanost, vrtoglavica, zevanje, tremor (drhtavica), peckanje kože;
• proliv, otežano pražnjenje creva, povraćanje, suva usta;
• povećano znojenje;
• bol u mišićima i zglobovima (artralgija i mijalgija);
• seksualni poremećaji (odložena ejakulacija, problemi sa erekcijom, smanjena seksualna želja , žene mogu osetiti poteškoće sa postizanjem orgazma);
• zamor, povišena telesna temperatura (groznica);
• povećanje telesne mase.

Povremena neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• koprivnjača (urtikarija), osip, svrab (pruritus);
• škrgutanje zubima, uznemirenost, nervoza, napad panike, stanje konfuzije (zbunjenost);
• poremećaj spavanja, poremećaj čula ukusa, nesvestica (sinkopa);
• uvećanje zenica (midrijaza), poremećaj vida, zujanje u ušima (tinitus);
• opadanje kose
• povećano menstrualno krvarenje
• neuredni menstrualni ciklus
• smanjena telesna masa
• ubrzan srčani ritam
• oticanje ruku ili nogu
• krvarenje iz nosa

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• agresija, poremećaj doživljaja sopstvene ličnosti (depersonalizacija), halucinacije;
• Usporen srčani ritam.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• smanjena koncentracija natrijuma u krvi (simptomi su mučnina i osećaj opšteg lošeg stanja sa slabošću mišića ili konfuzijom);
• vrtoglavica prilikom naglog ustajanja, zbog pada krvnog pritiska (ortostatska hipotenzija);
• izmenjeni rezultati testova funkcije jetre (povećane vrednosti enzima jetre u krvi);
• poremećaji pokreta (nevoljni pokreti mišića);
• bolne erekcije (prijapizam);
• znaci poremećaja krvarenja npr. krvarenje kože i sluzokože (ekhimoze);
• povećana sekrecija ADH hormona što dovodi do zadržavanja vode u telu i razređivanja krvi, smanjujući količinu natrijuma u organizmu;
• pojava curenja mleka iz dojki kod muškaraca i žena koje nisu dojilje;
• manija;
• povećan rizik od preloma kostiju je uočen kod pacijenta koji uzimaju ovu vrstu lekova;
• Poremećaj srčanog ritma (koji se naziva „produženje QT intervala“ koji se vidi na EKG nalazu, koji meri električnu aktivnost srca)

Pored toga, zna se da se jedan broj neželjenih dejstava javlja pri primeni lekova koji deluju na sličan način kao i escitalopram (aktivna supstanca leka Esram). To su:

• motorni nemir (akatizija);
• gubitak apetita.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Esram posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do". Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek Esram ne zahteva posebne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca:

Jedna film tableta sadrži 10 mg escitaloprama (u obliku escitalopram-oksalata).

• Pomoćne supstance:

Jezgro tablete:

kopovidon;

laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; magnezijum-stearat; celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum.

Film obloga tablete:

Sepifilm LP 770 sastava:

hipromeloza (E464);

celuloza, mikrokristalna (E460); stearinska kiselina (E570);

titan-dioksid (E 171).

Kako izgleda lek Esram i sadržaj pakovanja

Izdužene film tablete, bele boje sa utisnutom podeonom linijom sa jedne strane i oznakom „10“ sa druge strane. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PVdC/aluminijum blister. Jedan blister sadrži 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO NOBEL ILAC SANAYII VE TICARET AS BEOGRAD (VRAČAR), Brane

Crnčevića 5, Beograd

Proizvođač:

NOBEL ILAC SANAYII VE TICARET A.S., Sancaklar Mh. Eski Akcakoca Cad. No. 299, Duzce, Turska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept

Broj i datum dozvole:

515-01-04448-19-001 od 12.10.2020.