ELORYQA® 5mg film tableta

Terapija velikih depresivnih epizoda.

Terapija paničnog poremećaja sa agorafobijom ili bez nje. Terapija socijalnog anksioznog poremećaja (socijalna fobija). Terapija generalizovanog anksioznog poremećaja.

Terapija opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

Nije dokazana bezbednost primene dnevnih doza većih od 20 mg.

Velike depresivne epizode

Uobičajena doza je 10 mg jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do maksimalnih 20 mg na dan.

Obično je potrebno 2 do 4 nedelje do postizanja antidepresivnog odgovora. Nakon povlačenja simptoma, potrebno je nastaviti lečenje najmanje još 6 meseci radi stabilizacije terapijskog odgovora (stanja).

Panični poremećaj sa agorafobijom ili bez nje

Preporučena početna doza je 5 mg tokom prve nedelje, a zatim da se poveća na 10 mg dnevno.

Doza se može dodatno povećati, do maksimalnih 20 mg dnevno, u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju. Maksimalna efikasnost se postiže nakon otprilike 3 meseca. Lečenje traje nekoliko meseci.

Socijalni anksiozni poremećaj

Uobičajeno doziranje je 10 mg jednom dnevno. Obično je potrebno 2 do 4 nedelje da dođe do ublažavanja simptoma. Doza se naknadno, u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, može smanjiti na 5 mg ili povećati na maksimalnih 20 mg dnevno.

Socijalni anksiozni poremećaj je bolest sa hroničnim tokom i preporučuje se terapija u trajanju od 12 nedelja kako bi došlo do stabilizacije odgovora. Dugotrajna terapija pacijenata sa pozitivnim odgovorom na terapiju praćena je tokom 6 meseci i može se razmotriti za svakog pacijenta posebno u slučaju sprečavanja relapsa bolesti; potrebno je terapijsku korist ponovo procenjivati u redovnim intervalima.

Socijalni anksiozni poremećaj je vrlo dobro definisan dijagnostički termin za jedan specifičan poremećaj koji se ne sme pomešati sa preteranom stidljivošću. Farmakoterapija je indikovana samo u slučajevima kada poremećaj značajno utiče na profesionalne i društvene aktivnosti.

Nije se upoređivala terapija sa kognitivnom bihevioralnom terapijom. Farmakoterapija je deo opšte strategije lečenja.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Početna doza je 10 mg jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do maksimalnih 20 mg dnevno.

Pacijenti na dugotrajnoj terapiji dozom od 20 mg dnevno praćeni su šest meseci.

Pozitivne rezultate lečenja i dozu bi trebalo ponovo procenjivati u redovnim intervalima (videti odeljak 5.1).

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Početna doza je 10 mg jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do maksimalnih 20 mg dnevno.

S obzirom na to da je opsesivno-kompulzivni poremećaj hronična bolest, pacijente bi trebalo lečiti dovoljno dugo kako bi se osiguralo potpuno povlačenje simptoma.

Pozitivne rezultate lečenja i dozu bi trebalo ponovo procenjivati u redovnim intervalima (videti odeljak 5.1).

Stariji pacijenti (>65 godina)

Početna doza je 5 mg, jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati na 10 mg dnevno (videti odeljak 5.2).

Efikasnost escitaloprama kod socijalnog anksioznog poremećaja nije ispitivana kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija (<18 godina)

Escitalopram ne bi trebalo primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.4).

Smanjena renalna funkcija

Nije neophodno prilagođavati dozu kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Potreban je oprez kod pacijenata sa teškim oštećenjem renalne funkcije (ClCR manji od 30 mL/min) (videti odeljak 5.2).

Smanjena funkcija jetre

Pacijentima sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre preporučuje se početna doza od 5 mg dnevno, prve dve nedelje lečenja. U zavisnosti od individualnog odgovora, doza se može povećati

do 10 mg dnevno. Savetuje se oprez i posebno pažljivo titriranje doze kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Spori metabolizeri CYP2C19

Za pacijente za koje se zna da su spori metabolizeri CYP2C19, preporučuje se početna doza od 5 mg dnevno u toku prve 2 nedelje terapije. U zavisnosti od individualnog odgovora, doza se može povećati do 10 mg dnevno (videti odeljak 5.2).

Simptomi obustave koji se javljaju kada se prekine terapija

Treba izbegavati nagli prekid terapije. Kada se prekida lečenje escitalopramom, dozu treba postepeno smanjivati tokom najmanje 1 do 2 nedelje kako bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave(videti odeljke 4.4 i 4.8). Ako se nakon smanjenja doze ili prekida terapije jave nepodnošljivi simptomi, potrebno je razmotriti ponovno vraćanje prethodne doze. Nakon toga, lekar može nastaviti sa smanjivanjem doze ali znatno postepenije.

Način primene

Escitalopram se primenjuje kao pojedinačna dnevna doza, a može se uzimati sa hranom ili bez nje.

Preosetljivost na escitalopram ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Istovremena primena neselektivnih, ireverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (MAO- inhibitori) je kontraindikovana zbog rizika od nastanka serotoninskog sindroma sa agitacijom, tremorom, hipertermijom, itd. (videti odeljak 4.5).

Kontraindikovana je kombinacija escitaloprama sa reverzibilnim MAO-A inhibitorima (npr. moklobemid) ili sa reverzibilnim neselektivnim MAO-inhibitorom linezolidom zbog rizika od nastanka serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.5).

Escitalopram je kontraindikovan kod pacijenata sa poznatim produženim QT intervalom ili kongenitalnim sindromom dugog QT intervala.

Kontraindikovana je istovremena primena escitaloprama i lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5).

U nastavku teksta navedena posebna upozorenja i mere opreza odnose se na terapijsku grupu SSRI (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina).

Upotreba kod dece i adolescenata uzrasta do 18 godina

Escitalopram se ne sme primenjivati u lečenju dece i adolescenata uzrasta do 18 godina.

Suicidno ponašanje (pokušaj samoubistva i suicidalne misli) i neprijateljsko ponašanje (najčešće u vidu agresivnosti, ispoljavanja inata i besa) su se češće javili u kliničkim ispitivanjima u grupi dece i adolescenata koji su bili na terapiji antidepresivima nego u grupi sa placebom. Ukoliko se, na osnovu kliničkih potreba, ipak odluči za lečenje ovim lekom, potrebno je pažljivo pratiti pacijenta zbog mogućih pojava suicidalnih simptoma. Osim toga, nedostaju podaci o dugotrajnom praćenju bezbednosti kod dece i adolescenata u smislu praćenja rasta, sazrevanja i razvoja kognitivnih i bihejvioralnih funkcija.

Paradoksalna anksioznost

Kod nekih pacijenata sa paničnim poremećajem se na početku terapije antidepresivima mogu javiti simptomi pojačane anksioznosti. Ova paradoksalna reakcija se obično povlači u toku dvonedeljne kontinuirane terapije. Preporučuje se niska početna doza kako bi se smanjila verovatnoća anksiogenog efekta (videti odeljak 4.2).

Epileptični napadi

Potrebno je prekinuti terapiju lekom kod svakog pacijenta kod kojeg su se razvile konvulzije po prvi put ili ukoliko se poveća učestalost konvulzija (kod pacijenata sa prethodnom dijagnozom epilepsije). Primenu SSRI treba izbegavati kod pacijenata sa nestabilnom epilepsijom, a pacijente sa kontrolisanom epilepsijom treba pažljivo pratiti.

Manija

SSRI treba davati sa oprezom pacijentima koji su ranije imali maniju/hipomaniju. Treba prekinuti terapiju SSRI ukoliko pacijent ulazi u maničnu fazu.

Dijabetes

Kod pacijenata sa dijabetesom, lečenje SSRI može uticati na kontrolu glikemije (pojava hipoglikemije ili hiperglikemije). Možda će biti potrebno da se doza insulina i/ili oralnih antidijabetika prilagodi.

Samoubistvo/suicidalne misli ili kliničko pogoršanje

Depresija se povezuje sa češćom pojavom suicidalnih misli, samopovređivanjem i samoubistvom (događaji povezani sa samoubistvom). Rizik će postojati sve dok ne dođe do značajne remisije bolesti. S obzirom na to da do poboljšanja ne mora doći u prvih nekoliko nedelja lečenja pa i duže, stanje pacijenata treba pažljivo pratiti dok ne nastupi poboljšanje. Opšte kliničko iskustvo je da se rizik od samoubistva može povećati u ranim fazama oporavka.

Druga psihijatrijska stanja za koje je propisan escitalopram mogu takođe biti udružena sa povećanim rizikom od pojave događaja povezanih sa samoubistvom. Osim toga, ova stanja mogu biti i komorbiditet velikog depresivnog poremećaja. Stoga je potrebno istu pažnju posvetiti lečenju pacijenata sa ostalim psihijatrijskim poremećajima kao i lečenju onih sa velikim depresivnim poremećajem.

Pacijenti koji u anamnezi imaju suicidalne događaje, ili pacijenti koji pre početka u većoj meri iskazuju suicidalne ideje, su više izloženi opasnosti pojave suicidalnih misli ili pokušaja samoubistva, pa ih tokom lečenja treba pažljivo pratiti. Meta-analiza placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja primene antidepresiva kod pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima pokazala je da je kod pacijenata mlađih od 25 godina povećan rizik od suicidalnog ponašanja u poređenju sa grupom koji su uzimali placebo. Potrebno je pažljivo pratiti pacijente, posebno one sa visokim rizikom tokom terapije lekom i to posebno na početku terapije i nakon promena doze.

Pacijente (i one koji o njima brinu) treba upozoriti na važnost praćenja pojave bilo kakvog kliničkog pogoršanja, suicidalnog ponašanja ili misli i neobičnih promena u ponašanju i da je potrebno da odmah zatraže medicinsku pomoć ukoliko se jave ovi simptomi.

Akatizija/psihomotorna uznemirenost

Upotreba selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina i selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja noradrenalina je povezana sa razvojem akatizije, okarakterisane subjektivnim neprijatnim ili opterećujućim nemirom i potrebom za kretanjem, često udruženom sa nemogućnošću mirnog sedenja odnosno stajanja. Najčešće se javlja u toku prvih nekoliko nedelja terapije. Kod pacijenata kod kojih se razvijaju ovi simptomi, povećanje doze može biti štetno.

Hiponatremija

Uočeni su retki slučajevi hiponatremije, verovatno uzrokovani neodgovarajućim lučenjem antidiuretskog hormona (SIADH), tokom lečenja SSRI-a i uglavnom se rešavaju prekidom terapije. Potreban je oprez kod pacijenata sa visokim rizikom, kao što su starije osobe, osobe sa cirozom jetre ili pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima koji izazivaju hiponatremiju.

Hemoragija

Postoje izveštaji o krvarenjima kože, kao što su ehimoze i purpura nastale prilikom upotrebe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Potreban je oprez kod pacijenata koji uzimaju SSRI, posebno kod istovremene upotrebe sa oralnim antikoagulansima, sa lekovima koji

utiču na funkciju trombocita (npr. atipični antipsihotici i fenotiazini, većina tricikličnih antidepresiva, acetilsalicilna kiselina i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), tiklodipin i dipiridamol) i kod pacijenata sklonih krvarenjima.

EKT (elektrokonvulzivna terapija)

Kliničko iskustvo vezano za istovremenu primenu elektrokonvulzivne terapije i SSRI je ograničeno, stoga se savetuje oprez.

Serotoninski sindrom

Preporučuje se oprez kod istovremene upotrebe escitaloprama i lekova sa serotonergičkim efektima kao što su sumatriptan ili drugi triptani, tramadol i triptofan.

Retko, serotoninski sindrom je prijavljen kod pacijenata koji su istovremeno koristili SSRI i serotonergičke lekove. Kombinacija simptoma, kao što su agitacija, tremor, mioklonus i hipertermija mogu ukazivati na ovo stanje. U slučaju da se pojave ovi simptomi, potrebno je odmah prekinuti terapiju SSRI i serotonergičkim lekovima i započeti simptomatsku terapiju.

Kantarion

Istovremena upotreba SSRI i biljnih lekova koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) može rezultirati povećanom incidencom neželjenih reakcija (videti odeljak 4.5).

Simptomi obustave koji se javljaju usled prekida terapije

Simptomi obustave usled prekida terapije su česti, posebno usled naglog prekida (videti odeljak 4.8). U kliničkim ispitivanjima je uočeno da se neželjena dejstva, koja se javljaju usled prekida terapije, javljaju kod približno 25% pacijenata koji su na terapiji escitalopramom i kod 15% pacijenata koji su dobijali placebo.

Rizik od pojave simptoma obustave zavisi od nekoliko faktora uključujući dužinu i dozu terapije i kao i brzinu smanjivanja doze.

Vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući paresteziju i senzacije poput udara struje), poremećaji sna (uključujući nesanicu i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, konfuzija, znojenje, glavobolja, dijareja, palpitacije, emocionalna nestabilnost, iritabilnost i poremećaji vida su najčešće prijavljeni simptomi. Navedeni simptomi su blagi do umereni, mada kod nekih pacijenata mogu biti ozbiljnijeg intenziteta.

Obično se javljaju u prvih nekoliko dana od prekida terapije, međutim zabeleženi su i veoma retki slučajevi pojave navedenih simptoma kod pacijenata koji su slučajno propustili dozu.

Generalno ovi simptomi se povlače spontano i to obično u roku od 2 nedelje, mada kod nekih osoba mogu trajati duže (2-3 meseca ili duže). Stoga se, kada se prekida terapija, preporučuje da se escitalopram postepeno smanjuje tokom perioda od nekoliko nedelja ili meseci, u skladu sa potrebama pacijenta (videti „Simptomi prekida koji se javljaju kada se prekine terapija”, odeljak 4.2).

Seksualna disfunkcija

Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRIs)/selektivni inhibitori preuzimanja serotonina i norepinefrina (SNRIs) mogu prouzrokovati simptome seksualne disfunkcije (videti odeljak 4.8). Postoje izveštaji o dugotrajnoj seksualnoj disfunkciji, gde se simptomi nastavljaju uprkos obustavljanju SSRIs/SNRI.

Koronarna bolest

Zbog ograničenog kliničkog iskustva, preporučuje se oprez kod pacijenata sa koronarnom bolešću (videti odeljak 5.3).

Produženje QT intervala

Utvrđeno je da escitalopram uzrokuje dozno-zavisno produženje QT intervala. Slučajevi produženja QT intervala i ventrikularna aritmija uključujići i torsade de pointes, prijavljeni su tokom postmarketinškog perioda, pre svega kod pacijenata ženskog pola, sa hipokalemijom ili sa

prethodno postojećim produženim QT intervalom ili drugim kardiološkim oboljenjima (videti odeljke 4.3, 4.5, 4.8, 4.9 i 5.1).

Oprez se savetuje kod pacijenata sa izraženom bradikardijom ili kod pacijenata sa nedavnim akutnim infarktom miokarda ili dekompezovanom srčanom insuficijencijom.

Elektrolitni disbalansi, kao što su hipokalemija i hipomagnezemija, povećavaju rizik od pojave malignih aritmija i moraju se korigovati pre započinjanja terapije escitalopramom.

Ako se leče pacijenti sa stabilnim kardiološkim oboljenjem, treba razmotriti obavljanje EKG pregleda pre započinjanja terapije.

Ako se tokom terapije escitalopramom jave znaci srčanih aritmija, terapiju treba prekinuti i uraditi EKG pregled.

Glaukom zatvorenog ugla

Neki SSRI, uključujući escitalopram, mogu imati uticaj na dijametar zenice dovodeći do midrijaze. Midrijaza smanjuje očni ugao što dovodi do povećanog intraokularnog pritiska i glaukoma zatvorenog ugla, naročito kod predisponiranih pacijenata. Escitalopram stoga treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa glaukomom zatvorenog ugla ili glaukomom u anamnezi.

Kontraindikovane kombinacije:

Ireverzibilni neselektivni MAO inhibitori (MAO-I)

Prijavljeni su slučajevi ozbiljnih reakcija kod pacijenata koji su na terapiji SSRI u kombinaciji sa neselektivnim ireverzibilnim inhibitorima monoamino-oksidaze (MAO-I, i kod pacijenta koji su nedavno prekinuli terapiju SSRI i započeli terapiju (MAO-I) (videti odeljak 4.3). U nekim slučajevima kod pacijenata se razvio serotoninski sindrom (videti odeljak 4.8).

Escitalopram je kontraindikovan u kombinaciji sa neselektivnim, ireverzibilnim MAO inhibitorima.

Lečenje escitalopramom se može započeti 14 dana nakon prekida terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima. Potrebno je najmanje 7 dana napraviti pauzu nakon prekida terapije escitalopramom pre započinjanja terapije neselektivnim, ireverzibilnim MAO-I.

Reverzibilni, selektivni MAO-A inhibitor (moklobemid)

Zbog rizika od nastanka serotoninskog sindroma, kombinacija escitaloprama i MAO-A inhibitora kao što je moklobemid je kontraindikovana (videti odeljak 4.3). Ukoliko je navedena kombinacija neophodna, lečenje treba započeti minimalnim preporučenim dozama i potreban je pojačan klinički nadzor.

Reverzibilni, neselektivni MAO-inhibitor (linezolid)

Antibiotik linezolid je reverzibilni neselektivni MAO inhibitor i ne treba ga davati pacijentima koji su na terapiji escitalopramom. Ukoliko je navedena kombinacija nophodna potrebno je primenjivati minimalne doze i pažljivo klinički pratiti (videti odeljak 4.3).

Ireverzibilni, selektivni MAO-B inhibitor (selegilin)

Potreban je oprez prilikom kombinovanja sa selegilinom (ireverzibilni MAO-B inhibitor) zbog rizika od razvoja serotoninskog sindroma. Doze selegilina do 10 mg dnevno pokazale su se bezbednim prilikom istovremene primene sa racemskim citalopramom.

Produženje QT intervala

Nisu sprovedene farmakokinetičke i farmakodinamske studije escitaloprama u kombinaciji sa ostalim lekovima koji produžavaju QT interval. Aditivni efekat escitaloprama i ovih lekova se ne može isključiti.

Kontraindikovana je istovremena primena escitaloprama sa lekovima koji produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici klase IA i III, antipsihotici (npr. derivati fenotiazina,

pimozid, haloperidol), triciklični antidepresivi, određeni antimikrobni lekovi (npr. sparfloksacin, moksifloksacin, i.v. eritromicin, pentamidin, antimalarična terapija naročito halofantrin), određeni antihistaminici (npr. astemizol, mizolastin).

Kombinacije koje zahtevaju oprez:

Serotonergički lekovi

Istovremena primena sa serotonergičnim lekovima (npr. tramadol, sumatriptan i drugi triptani) može dovesti do serotoninskog sindroma.

Lekovi koji snižavaju prag nastanka epileptičnih napada

SSRI mogu sniziti prag za nastanak konvulzija. Preporučuje se oprez kod istovremene primene drugih lekova koji snižavaju prag za nastanak konvulzija (npr. antidepresivi (triciklični, SSRI), neuroleptici (fenotiazini, tioksantani i butirofenoni), meflokin, bupropion i tramadol).

Litijum, triptofan

Prijavljeni su slučajevi pojačanog efekta kada se SSRI daju zajedno sa litijumom ili triptofanom, tako da je potreban dodatni oprez kod istovremene upotrebe SSRI sa ovim lekovima.

Kantarion

Istovremena upotreba SSRI i biljnih lekova koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) može rezultirati povećanom incidencom pojave neželjenih reakcija (videti odeljak 4.4).

Hemoragija

Kada se escitalopram kombinuje sa oralnim antikoagulansima može doći do izmenjenih efekata oralnih antikoagulanasa. Pacijentima koji su na terapiji oralnim antikoagulansima treba pažljivo pratiti koagulaciju na početku ili nakon prekida terapije ecsitalopramom (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) može povećati sklonost ka krvarenju (videti odeljak 4.4).

Alkohol

Ne očekuju se ni farmakodinamske, ni farmakokinetičke interakcije između escitaloprama i alkohola. Međutim, kao i sa drugim psihotropnim lekovima, ne preporučuje se kombinovanje sa alkoholom.

Lekovi koji dovode do hipokalemije/hipomagnezemije

Savetuje se oprez prilikom istovremene primene lekova koji mogu da dovedu do hipokalemije/hipomagnezemije, s obzirom na to da se u tom slučaju povećava rizik od malignih aritmija (videti odeljak 4.4).

Farmakokinetičke interakcije

Uticaj drugih lekova na farmakokinetiku escitaloprama

Metabolizam escitaloprama je uglavnom posredovan enzimom CYP2C19. Enzimi CYP3A4 i CYP2D6 mogu takođe da doprinesu njegovom metabolizmu mada u manjem stepenu. Izgleda da je metabolizam glavnog metabolita S-DCT (demetilovani escitalopram) delom katalizovan CYP2D6.

Istovremena upotreba escitaloprama i 30 mg omeprazola dnevno (inhibitor CYP2C19) rezultira umerenim (prosečno 50%) povećanjem koncentracija escitaloprama u plazmi.

Istovremena upotreba escitaloprama i cimetidina 400 mg dva puta dnevno (umereno snažan opšti inhibitor enzima) rezultirala je umerenim (prosečno 70%) povećanjem koncentracija escitaloprama u plazmi. Savetuje se oprez prilikom istovremene primene escitaloprama i cimetidina. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze.

Zbog toga je potreban oprez kod istovremene primene sa inhibitorima CYP2C19 (npr. omeprazol, esomeprazol, flukonazol, fluvoksamin, lansoprazol, tiklopidin) ili cimetidinom. Možda će biti potrebno smanjenje doza escitaloprama na osnovu praćenja neželjenih efekata tokom istovremene primene (videti odeljak 4.4).

Uticaj escitaloprama na farmakokinetiku drugih lekova

Escitalopram je inhibitor enzima CYP2D6. Preporučuje se oprez kod istovremene primene escitaloprama i lekova koji se uglavnom metabolišu preko ovog enzima, i koji imaju nizak terapijski indeks, npr. flekainid, propafenon i metoprolol (kada se koriste u lečenju srčane insuficijencije) ili nekih lekova koji deluju na CNS, a metabolišu se uglavnom preko CYP2D6, npr. antidepresivi kao što su dezipramin, klomipramin i nortriptilin ili antipsihotici kao što su risperidon, tioridazin i haloperidol. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze.

Istovremena upotreba sa dezipraminom ili metoprololom rezultira u oba slučaja dvostrukim povećanjem koncentracija u plazmi ova dva supstrata enzima CYP2D6.

Ctudije in vitro su pokazale da escitalopram može takođe izazvati slabu inhibiciju enzima CYP2C19. Preporučuje se oprez kod istovremene primene lekova koji se metabolišu preko CYP2C19.

Postoje samo ograničeni klinički podaci o izloženosti trudnica escitalopramu.

Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost. (videti odeljak 5.3). Escitalopram ne bi trebalo koristiti tokom trudnoće osim ukoliko nije zaista neophodan i samo nakon pažljivog razmatranja odnosa korist/rizik.

Treba pratiti novorođenčad ukoliko je majka koristila escitalopram u kasnim stadijumima trudnoće, posebno u trećem trimestru. Treba izbegavati nagli prekid terapije tokom trudnoće.

Kao posledica majčinog uzimanja SSRI/SNRI u kasnim stadijumima trudnoće, kod novorođenčadi se mogu javiti sledeći simptomi: respiratorni distres, cijanoza, apnea, konvulzije, nestabilnost telesne temperature, poteškoće prilikom hranjenja, povraćanje, hipoglikemija, hipertonija, hipotonija, hiperrefleksija, tremor, razdražljivost, iritabilnost, letargija, neprekidni plač, somnolencija i poteškoće sa spavanjem.

Ovi simptomi mogu biti i serotoninergički efekti i simptomi obustave. U većini slučajeva komplikacije počinju odmah ili vrlo brzo (<24 sata) nakon porođaja.

Epidemiološki podaci su pokazali da upotreba SSRIs u trudnoći, posebno krajem trudnoće, povećava rizik od uporne plućne hipertenzije kod novorođenčadi (PPHN). Rizik je uočen kod 5 slučajeva u 1000 trudnoća. U opštoj populaciji PPHN se javlja kod 1 do 2 slučaja u 1000 trudnoća.

Dojenje

Očekuje se da se escitalopram izlučuje u majčino mleko. Zbog toga se ne preporučuje dojenje tokom terapije.

Plodnost

Istraživanja na životinjama su pokazala da citalopram može da utiče na kvalitet sperme (videti odeljak 5.3). Podaci kod ljudi koji su koristili SSRIs pokazali su da je uticaj na kvalitet sperme reverzibilan. Uticaj na plodnost kod ljudi još nije do sada proučavan.

Iako je utvrđeno da escitalopram ne utiče na intelektualne funkcije ili psihomotorne sposobnosti, svaki psihoaktivni lek može oslabiti rasuđivanje ili veštine. Pacijente treba upozoriti na potencijalni rizik od uticaja na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.

Neželjene reakcije su najčešće u toku prve ili druge nedelje lečenja i obično se njihov intenzitet i učestalost smanjuju sa nastavkom lečenja.

Neželjene reakcije već poznate za SSRI i takođe prijavljene za escitalopram, u placebo kontrolisanim studijama ili kao spontane prijave u postmarketinškom periodu, su u nastavku teksta navedene i klasifikovane prema sistemima organa i prema učestalosti.

Frekvence su uzete iz kliničkih studija i nisu korigovane prema placebu. Frekvence su definisane kao: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko >1/10000), ili nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

1Neželjene reakcije su prijavljene za terapijsku grupu SSRI.

2Slučajevi suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja su prijavljeni tokom terapije escitalopramom ili ubrzo nakon prestanka terapije (videti odeljak 4.4).

Produženje QT intervala

Slučajevi produženja QT intervala i ventrikularna aritmija uključujići i torsade de pointes, prijavljeni su tokom postmarketinškog perioda, pre svega kod pacijenata ženskog pola, sa hipokalemijom, ili sa prethodno produženim QT intervalom ili drugim kardiološkim oboljenjima (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5, 4.9 i 5.1).

Efekti terapijske grupe lekova (SSRIs)

Epidemiološke studije, uglavnom sprovedene kod pacijenata od 50 godina i starijih, pokazuju povećan rizik od preloma kostiju kod pacijenata koji su na terapiji SSRIs i tricikličnim antidepresivima. Mehanizam koji dovodi do ovog rizika je nepoznat.

Simptomi prekida kod obustave terapije

Prekid terapije SSRIs/SNRIs (posebno nagli prekid) uglavnom dovodi do simptomaobustave. Najčešće prijavljene reakcije su vrtoglavica, poremećaji osećaja (uključujući paresteziju i osećaj poput strujnog udara), poremećaji sna (uključujući nesanicu i intenzivno sanjanje), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, konfuzija, znojenje, glavobolja, dijareja, palpitacije, emocionalna nestabilnost, iritabilnost i vizuelni poremećaji. Uglavnom su ove reakcije blage do umerene i spontano se povlače, mada kod nekih pacijenata mogu biti ozbiljnijeg intenziteta i/ili dužeg trajanja. Zbog toga se preporučuje postepeno smanjivanje doze, kada prestane potreba za daljim lečenjem escitalopramom (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

faks: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Klinički podaci o predoziranju escitalopramom su ograničeni i u velikom broju slučajeva se radi o istovremenom predoziranju drugim lekovima. U većini slučajeva se radilo o blagim simptomima ili nije uopšte bilo simptoma. Retki su slučajevi predoziranja sa smrtnim ishodom samim escitalopramom; u većini slučajeva se radilo o predoziranju lekovima koji su istovremeno primenjivani. Primena samog escitaloprama u dozama od 400 mg do 800 mg nije izazvala ozbiljne simptome.

Simptomi

Prijavljeni simptomi predoziranja escitalopramom uglavnom se odnose na simptome nervnog sistema (u rasponu od vrtoglavice, tremora i agitacije do retkih slučajeva serotoninskog sindroma, konvulzija i kome), gastrointestinalnog sistema (mučnina/povraćanje), kardiovaskularnog sistema (hipotenzija, tahikardija, produžetak QT intervala, i aritmija) i stanja poremećenog balansa elektrolita/tečnosti (hipokalemija, hiponatremija).

Lečenje

Nema specifičnog antidota. Potrebno je uspostaviti i održavati respiratorni put i obezbediti odgovarajuću snabdevenost kiseonikom i respiratornu funkciju. Treba uzeti u obzir lavažu želuca i upotrebu aktivnog uglja. Lavaža želuca bi trebalo da bude izvršena što je pre moguće nakon oralne primene. Preporučuje se praćenje srčanih i drugih vitalnih funkcija uz opšte simptomatske suportivne mere.

EKG praćenje se savetuje u slučaju predoziranja kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom/bradiaritmijom, kod pacijenata koji istovremeno primenjuju lekove koji produžavaju QT interval, ili kod pacijenata sa poremećajem metabolizma, npr. oštećenja jetre.

Farmakoterapijska grupa: psihoanaleptici; selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina

ATC šifra: N06AB10

Mehanizam dejstva

Escitalopram je selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina (5-NT) sa visokim afinitetom prema primarnom mestu vezivanja. Takođe se vezuje za alosteričko mesto na serotoninskom transporteru, 1000 puta slabijim intenzitetom.

Escitalopram nema ili ima slab afinitet prema brojnim receptorima uključujući 5-HT1A, 5-HT2, D1 i D2 receptore, α1-, α2-, β-adrenoreceptore, histaminergičke H1, muskarinske holinergičke, receptorska mesta za benzodiazepine i opioidne receptore.

Inhibicija ponovnog preuzimanja serotonina je jedini mehanizam delovanja i tako i objašnjava farmakološke i kliničke efekte escitaloprama.

Farmakodinamsko dejstvo

U dvostruko-slepoj, placebo kontrolisanoj EKG studiji, kod zdravih ispitanika, promena u odnosu na bazične vrednosti za QTc interval (Fridericia-korekcija) bila je 4,3 ms (90% CI: 2,2; 6,4) za dozu od 10 mg/dan i 10,7 ms (90% CI: 8,6; 12,8) za supraterapijsku dozu od 30 mg/dan (videti odeljke 4.3,

4.4, 4.5, 4.8 i 4.9).

Klinička efikasnost

Velike depresivne epizode

U tri od četiri dvostruko slepe, placebo kontrolisane kratkotrajne (8 nedelja) kliničke studije je dokazano da je escitalopram efikasan u akutnom lečenju velikih depresivnih epizoda. U ispitivanju dugotrajne prevencije relapsa, 274 pacijenta koji su pokazali u toku prvih 8 terapijskih nedelja otvorene faze pozitivan odgovor na terapiju escitalopramom u dozi od 10 mg do 20 mg dnevno su randomizirani u dve grupe, jedna je nastavila terapiju istom dozom escitaloprama, a druga grupa je dobijala placebo u periodu do 36 nedelja. U ovoj studiji pacijenti koji su nastavili terapiju escitalopramom su imali značajno duže vreme do pojave relapsa u poređenju sa grupom koji su primali placebo tokom tih 36 nedelja.

Socijalni anksiozni poremećaj

Escitalopram je pokazao efikasnost u lečenju socijalnog anksioznog poremećaja i u tri kratkotrajne (12 nedelja) studije i kod ispitanika u šestomesečnoj studiji prevencije relapsa. Tokom 24-nedeljne studije određivanja doza, efikasnost je dokazana sa dozama od 5 mg, 10 mg i 20 mg escitaloprama.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Escitalopram u dozama od 10 mg i 20 mg dnevno je pokazao efikasnost u sve četiri placebo- kontrolisane studije. U zajedničkim podacima iz tri slično dizajnirane studije koje su obuhvatile

421 pacijenta na terapiji escitalopramom i 419 pacijenata na placebu, pozitivan odgovor na terapiju pokazalo je 47,5% pacijenata lečenih escitalopramom i 28,9% na placebu, dok se remisija javila kod 37,1% pacijenata na escitalopramu, a 20,8% u placebo grupi. Stabilan pozitivan učinak je uočen nakon prve nedelje.

Održavanje efikasnosti escitaloprama 20 mg dnevno je pokazano u randomiziranoj studiji praćenja efekata u periodu od 24 do 76 nedelja, kod 373 pacijenata koji su pokazali pozitivan terapijski odgovor tokom početne otvorene faze studije u trajanju od 12 nedelja.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

U randomiziranoj, dvostktruko slepoj kliničkoj studiji, 20 mg/dan escitaloprama je pokazao bolje rezultate, mereno Y-BOCS skalom, nakon 12 nedelja u odnosu na placebo. Nakon 24 nedelje, i 10 mg i 20 mg dnevno escitaloprama pokazali su se superiornijim u odnosu na placebo.

Prevencija relapsa je dokazana za doze escitaloprama od 10 mg i 20 mg dnevno kod pacijenata koji su pokazali pozitivan odgovor escitaloprama u toku 16 nedelja otvorene faze studije i koji su ušli u randomizirani, dvostruko slepi placebo kontrolisani period studije u periodu od 24 nedelje.

Resorpcija je gotovo potpuna i nezavisna od unosa hrane. Prosečno vreme do postizanja maksimalne koncentracije (srednja vrednost Tmax) je 4 sata nakon višestrukog doziranja. Kao i kod racemičnog citaloprama, očekuje se da je apsolutna biološka raspoloživost oko 80%.

Distribucija

Volumen distribucije (Vd,β/F) nakon oralne primene iznosi oko 12 do 26 L/kg. Vezivanje za proteine plazme je manje od 80% za escitalopram i njegove glavne metabolite.

Biotransformacija

Escitalopram se metaboliše u jetri do demetilovanih i dvostruko demetilovanih metabolita. Obe grupe metabolita su farmakološki aktivne. Alternativno, može doći do oksidacije azotom do N- oksid metabolita. Jednim delom se i aktivna supstanca i metaboliti izlučuju kao glukuronidi. Nakon višestrukog doziranja srednja vrednost koncentracije demetilovanih metabolita iznosi 28- 31% a dvostruko demetilovanih metabolita < 5% koncentracije escitaloprama. Biotransformacija escitaloprama do demetilovanih metabolita uglavnom se vrši preko CYP2C19. Moguć je određen doprinos enzima CYP3A4 i CYP2D6.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije (t½β) nakon višestrukog doziranja iznosi oko 30 sati, a klirens plazme (Cloral) iznosi oko 0,6 L/min . Glavni metaboliti imaju značajno duže poluvreme eliminacije. Pretpostavlja se da se escitalopram i glavni metaboliti eliminišu i preko jetre (metabolizam) i putem bubrega, s tim da se veći deo doze eliminiše putem urina u obliku metabolita.

Linearnost

Farmakokinetika escitaloprama je linearna. Ravnotežno stanje u plazmi se postiže za oko nedelju dana. Prosečna koncentracija u ravnotežnom stanju je 50 nanomola /L (u opsegu od 20 do 125 nanomola /L) i postiže se dnevnom dozom od 10 mg.

Stariji pacijenti (> 65 godina)

Čini se da se escitalopram sporije izlučuje kod starijih pacijenata u poređenju sa mlađim pacijentima. Sistemska izloženost (PIK) je za oko 50% veća kod starijih u poređenju sa mlađim ispitanicima (videti odeljak 4.2).

Smanjena funkcija jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem jetre (A i B po Child-Pugh kriterijumu), uočeno je da je poluvreme eliminacije escitaloprama oko dva puta duži, a izloženost je oko 60% veća nego kod pacijenata sa normalnom funkcijom jetre (videti odeljak 4.2).

Smanjena funkcija bubrega

Kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega (ClCR 10-53 mL/min) uočeno je duže poluvreme eliminacije racemičnog citaloprama i lagano povišenje izloženosti leka. Koncentracije metabolita u plazmi nisu ispitivane, ali bi mogle biti povećane (videti odeljak 4.2).

Polimorfizam

Uočeno je da osobe koje su spori metabolizeri putem CYP2C19 imaju dva puta veću koncentraciju escitaloprama u plazmi u odnosu na one koji su brzi metabolizeri. Nisu uočene značajne promene u izloženosti kod sporih metabolizera prema CYP2D6 (videti odeljak 4.2).

Nisu sprovedena sva uobičajena pretklinička istraživanja escitaloprama, budući da su zajedničke toksikokinetičke i toksikološke studije escitaloprama i citaloprama na pacovima pokazale sličan profil. Zbog toga se svi podaci o citalopramu mogu ekstrapolirati na escitalopram.

U komparativnim toksikološkim studijama na pacovima, escitalopram i citalopram su pokazali kardiološku toksičnost, uključujući kongestivnu srčanu bolest, nakon nekoliko nedelja davanja toksičnih doza. Čini se da je kardiotoksičnost povezana sa maksimalnom koncentracijom više nego sa sistemskom izloženošću (PIK). Maksimalne koncentracije u plazmi koje nisu imale taj efekat bile su 8 puta veće od onih koje su u kliničkoj primeni, dok je PIK escitaloprama bio samo 3 do 4 puta viši od onog postignutog u kliničkoj primeni. Za citalopram vrednosti PIK za S-enantiomer bile su 6 do 7 puta veće od onih postignutih u kliničkoj primeni. Ovi nalazi su verovatno povezani sa povećanim uticajem na biogene amine tj. kao sekundarna posledica primarnih farmakoloških efekata, što rezultira hemodinamskim efektima (smanjenje koronarnog protoka) i ishemijom. Međutim, potpuno tačan mehanizam kardiotoksičnosti kod pacova nije jasan. Kliničko iskustvo sa citalopramom i rezultati kliničkih ispitivanja sa escitalopramom ne pokazuju da su ta dejstva od kliničke važnosti.

Povećan sadržaj fosfolipida je uočen u nekim tkivima npr. plućima, epididimisu i jetri nakon dužeg lečenja escitalopramom i citalopramom na pacovima. Nalazi u epididimisu i jetri su uočeni prilikom izloženosti sličnoj kao i kod ljudi. Efekat je reverzibilan nakon prestanka terapije. Akumulacija fosfolipida (fosfolipidoza) kod životinja je uočena kod davanja velikog broja katjonskih amfifilnih lekova. Nije poznato ima li taj fenomen ikakvog značaja kod ljudi.

U toksikološkim ispitivanjima telesnog razvoja na pacovima uočeni su embriotoksični efekti (smanjenje telesne mase fetusa i reverzibilno odlaganje osifikacije) pri izloženosti, gledano prema PIK, većoj od one postignute tokom kliničke primene. Nije zabeležena povećana učestalost malformacija. Prenatalna i postnatalna istraživanja su pokazala smanjeno preživljavanje tokom perioda laktacije pri izloženosti, prema PIK, većoj od one postignute tokom kliničke primene.

Podaci iz ispitivanja na životinjama su pokazali da citalopram dovodi do smanjenja indeksa plodnosti i indeksa trudnoće, smanjenja broja implantata i promena semene tečnosti pri izloženosti dozama mnogo većim od onih kod ljudi. Ne postoje slični podaci na životinjama u slučaju primene escitaloprama.

Jezgro tablete:

Celuloza, mikrokristalna, silikonizovana Kroskarmeloza-natrijum Butilhidroksitoluen (E321) Butilhidroksianizol (E320)

Celuloza, mikrokristalna (PH-102) Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Talk

Magnezijum-stearat

Film obloga tablete: Hipromeloza (5cps)

Makrogol 400

Titan-dioksid (E171)

Nije primenjivo.

3 godine.

Lek ne zahteva posebne uslova čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Aclar-aluminijumski blister. Blister sadrži 10 film tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera (30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nema posebnih zahteva.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek ELORYQA sadrži aktivnu supstancu escitalopram koja pripada grupi antidepresiva koji se zovu selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRIs). Ovi lekovi deluju na serotoninski sistem u mozgu tako što povećavaju koncentraciju serotonina. Poremećaji u ovom sistemu smatraju se važnim faktorima u razvoju depresije i njoj srodnih bolesti.

Lek ELORYQA se koristi za lečenje depresije (velikih depresivnih epizoda) i anksioznih poremećaja (kao što su panični poremećaj sa ili bez agorafobije, socijalni anksiozni poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj i opsesivno-kompulzivni poremećaj).

Može potrajati par nedelja pre nego što počnete da se osećate bolje. Nastavite sa uzimanjem leka ELORYQA, iako je potrebno određeno vreme pre nego što osetite poboljšanje Vašeg stanja.

Morate porazgovarati sa lekarom ukoliko se ne osećate bolje ili se osećate lošije.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na escitalopram ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ako uzimate druge lekove koji pripadaju grupi koja se zove MAO inhibitori, uključujući selegilin (koji se koristi u lečenju Parkinsonove bolesti), moklobemid (koji se koristi u lečenju depresije) i linezolid (antibiotik);
• ako imate urođeni poremećaj ili ste nekada imali epizode poremećaja srčanog ritma (viđenih na EKG-u; ispitivanje za procenu funkcije srca);
• ako uzimate lekove za poremećaje srčanog ritma ili lekove koji mogu uticati na srčani ritam (videti odeljak 2 „Drugi lekovi i ELORYQA”).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek ELORYQA ako:

• imate epilepsiju. Terapija lekom ELORYQA se mora prekinuti ako se jave epileptični napadi ili ako se poveća učestalost napada (videti takođe odeljak 4 „Moguća neželjena dejstva”);
• imate oštećenu funkciju jetre ili bubrega. Možda će biti potrebno da Vaš lekar prilagodi dozu;
• imate šećernu bolest. Terapija lekom ELORYQA može da promeni koncentraciju glukoze u krvi. Trebalo bi prilagoditi doze insulina i/ili oralnih hipoglikemika;
• imate smanjenu koncentraciju natrijuma u krvi;
• ste skloni lakom razvoju krvarenja i stvaranju modrica;
• primate elektrokonvulzivnu terapiju;
• imate koronarnu srčanu bolest;
• imate ili ste nekada imali srčane probleme ili ako ste nedavno doživeli srčani udar;
• Vam je mala brzina otkucaja srca u miru i/ili ako znate da ste imali smanjenu koncentraciju soli u krvi uzrokovanu produženom teškom dijarejom (retke stolice) i povraćanjem (tokom bolesti) ili upotrebom diuretika (lekova za izbacivanje vode);
• osetite brze ili nepravilne otkucaje srca, nesvesticu, kolaps ili ošamućenost prilikom ustajanja, što može ukazati na poremećaj srčanog ritma;
• imate ili ste imali probleme sa očima, kao što je glaukom (povećan pritisak u oku).

Posebne napomene Kod nekih pacijenata koji imaju manično-depresivnu bolest može nastupiti manična faza. Ovo se odlikuje neobičnim i brzim promenama ideja, neprikladnom srećom i preteranom fizičkom aktivnošću. Ako ovo osetite, obratite se svom lekaru.

Simptomi kao što su uznemirenost, ili poteškoće/nemogućnosti da se mirno sedi ili stoji takođe se mogu javiti tokom prvih nedelja lečenja. Odmah obavestite svog lekara ako Vam se jave ovi simptomi.

Lekovi kao što je ELORYQA (poznati kao SSRIs/SNRIs) mogu prouzrokovati simptome seksualne disfunkcije (videti odeljak 4). U nekim slučajevima, ovi simptomi se nastavljaju i nakon prekida terapije.

Misli o samoubistvu ili pogoršanje Vaše depresije ili anksioznog poremećaja

Ako ste depresivni i/ili imate anksiozne poremećaje možete ponekad imati misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Ovo se može povećati kada započinjete terapiju antidepresivima, s obzirom na to da je ovim lekovima potrebno vreme da počnu da deluju, obično 2 nedelje ali nekad i duže.

Postoji verovatnoća da ćete ovako razmišljati:

• ako ste prethodno imali suicidalne misli ili misli o samopovređivanju;
• ako ste mlađa odrasla osoba. Informacije iz kliničkih ispitivanja pokazale su povećan rizik suicidnog ponašanja kod odraslih mlađih osoba od 25 godina sa psihijatrijskim stanjima koji su lečeni i antidepresivima.

Ako imate misli o samopovređivanju ili suicidalne misli u bilo koje vreme, kontaktirajte Vašeg lekara ili odmah idite do bolnice.

Možda će Vam biti od pomoći da obavestite rođaka ili bliskog prijatelja da ste depresivni ili da imate anksiozni poremećaj, i recite im da pročitaju ovo uputstvo. Možete ih pitati da Vam kažu da li misle da Vam se depresija ili anksioznost pogoršavaju ili da li su zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.

Upotreba kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina

Lek ELORYQA se ne upotrebljava kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Takođe, treba da znate da pacijenti mlađi od 18 godina imaju povećan rizik od neželjenih efekata kao što su pokušaji samoubistva, suicidalne misli i odbojnost (uglavnom agresija, konfrontacija (suprotstavljanje drugimae i bes) kad uzimaju ove lekove. Uprkos ovome, Vaš lekar može propisati lek ELORYQA pacijentu mlađem od 18 godina ako odluči da je ovo u njegovom najboljem interesu. Ako je Vaš lekar propisao lek ELORYQA pacijentu mlađem od 18 godina i hoćete da prodiskutujete o tome, molimo Vas razgovarajte sa Vašim lekarom. Treba da informišete Vašeg lekara ako se bilo koji od prethodno navedenih simptoma razvije ili pogorša kada pacijenti mlađi od 18 godina uzimaju lek ELORYQA. Takođe, nije još utvrđena dugotrajna bezbednost upotrebe leka ELORYQA i njegov uticaj na rast, sazrevanje i razvoj kognitivnih osobina i ponašanje u ovoj starosnoj grupi.

Drugi lekovi i ELORYQA

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavestite Vašeg lekara ako uzimate neki od sledećih lekova:

• „Neselektivni inhibitori monoamino-oksidaze (MAO-I)”, koji sadrže fenelzin, iproniazid, izokarboksizid, nialamid i tranilcipromin kao aktivne supstance. Ako ste uzeli bilo koji od ovih lekova biće potrebno da se sačeka 14 dana pre započinjanja terapije lekom ELORYQA. Nakon prekida terapije lekom ELORYQA morate napraviti pauzu od 7 dana pre uzimanja ovih lekova.
• „Reverzibilni, selektivni MAO –A inhibitori”, koji sadrže moklobemid (koristi se za lečenje depresije).
• „Ireverzibilni MAO-V inhibitori”, koji sadrže selegilin (koristi se u terapiji Parkinsonove bolesti). Ovo povećava rizik od neželjenih dejstava.
• Antibiotik linezolid.
• Litijum (koristi se u terapiji manično-depresivne psihoze) i triptofan.
• Imipramin i desipramin (oba u terapiji depresije).
• Sumatriptan i slični lekovi (u terapiji migrene) i tramadol (u terapiji jakog bola). Ovo povećava rizik od neželjenih efekata.
• Cimetidin, lansoprazol i omeprazol (u terapiji čira na želucu), flukonazol (u terapiji gljivičnih infekcija), fluvoksamin (antidepresiv) i tiklopidin (za smanjenje rizika od moždanog udara). Ovi lekovi mogu izazvati povećanu koncentraciju leka ELORYQA u krvi.
• Kantarion (Hypericum perforatum) - biljni lek za lečenje depresije.
• - Acetilsalicilna kiselina (aspirin) i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (lekovi koji se koriste za ublažavanje bola ili za razređivanje krvi, tzv. antikoagulansi). Ovi lekovi mogu povećati sklonost ka krvarenju. Varfarin, dipiridamol i fenprokumon (lekovi koje se koriste za razređivanje krvi, tzv. antikoagulansi). Vaš lekar će Vam verovatno proveriti vreme koagulacije krvi pre početka ili prekida terapije lekom ELORYQA kako bi proverio da li je doza antikoagulanasa još uvek adekvatna.
• Meflokin (koristi se u terapiji malarije), bupropion (koristi se u terapiji depresije) i tramadol (za lečenje jakih bolova) zbog mogućeg rizika od spuštanja praga za nastanak iznenadnog talasa električne aktivnosti mozga („napada”).
• Neuroleptici (lekovi u terapiji shizofrenije, psihoza) i antidepresivi (triciklični antidepresivi i SSRI) zbog mogućeg rizika od spuštanja praga napada.
• Flekainid, propafenon i metoprolol (koriste se u terapiji kardiovaskularnih bolesti) klomipramin, i nortriptilin (antidepresivi) i risperidon, tioridazin, i haloperidol (antipsihotici). Možda će biti potrebno regulisanje doziranja leka ELORYQA.
• Lekovi koji smanjuju koncentraciju kalijuma ili magnezijuma u krvi, s obzirom na to da ova stanja povećavaju rizik od životno ugrožavajućih poremećaja srčanog ritma.

Nemojte uzimati lek ELORYQA ako uzimate lekove za poremećaje srčanog ritma ili lekove koji mogu uticati na srčani ritam, kao što su antiaritmici klase IA i III, antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklični antidepresivi, određeni antimikrobni lekovi (npr. sparfloksacin, moksifloksacin, i.v. eritromicin, pentamidin, antimalarična terapija naročito halofantrin), određeni antihistaminici (npr. astemizol, mizolastin).

Ako imate dodatnih pitanja u vezi sa ovim, posavetujte se sa Vašim lekarom.

Uzimanje leka ELORYQA sa hranom, pićima i alkoholom

Lek ELORYQA se može uzimati sa hranom ili bez nje (videti odeljak 3 „Kako se uzima lek ELORYQA“). Kao i sa svim lekovima, ne preporučuje se konzumiranje alkohola sa lekom ELORYQA, mada se ne očekuje interakcija leka ELORYQA sa alkoholom.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Ne uzimajte lek ELORYQA ukoliko Vaš lekar nije procenio koristi i rizike primene leka.

Trudnoća

Ako uzimate lek ELORYQA tokom poslednjeg trimestra trudnoće treba da znate da se kod Vašeg novorođenčeta mogu javiti sledeći simptomi: problemi sa disanjem, plavičasta prebojenost kože, epileptični napadi, promene telesne temperature, problemi sa hranjenjem, povraćanje, niska koncentracija šećera u krvi, kruti ili mlitavi mišići, pojačani refleksi, tremor, razdražljivost, iritabilnost, letargija, neprestan plač, pospanost i teškoće sa spavanjem.

Proverite da li Vaša babica i/ili lekar znaju da ste na terapiji escitalopramom.

Kada se uzimaju tokom trudnoće, naročito u poslednja 3 meseca trudnoće, lekovi kao što je escitalopram mogu da povećaju rizik od pojave ozbiljnih stanja kod beba, koja se zove uporna plućna hipertenzija novorođenčeta (PPHN), koja izaziva da beba ubrzano diše i da joj je koža plavičasta. Ovi simptomi obično počinju tokom prvih 24 sata nakon porođaja. Ukoliko se ovo dogodi odmah se obratite babici i/ili lekaru.

Ako Vaša beba ima neki od ovih simptoma, molimo Vas da se odmah obratite Vašem lekaru. Ako se lek ELORYQA koristi u toku trudnoće nikad naglo ne prekidajte terapiju.

Dojenje

Očekuje se da se lek ELORYQA izlučuje u majčino mleko.

Plodnost

U ispitivanjima na životinjama, pokazano je da lek citalopram, lek poput escitaloprama, smanjuje kvalitet sperme. Teoretski, to bi moglo da utiče na plodnost, ali uticaj na plodnost kod ljudi nije istraživana.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne preporučuje Vam se upravljanje vozilom i rukovanje mašinama dok ne utvrdite kako lek ELORYQA deluje na Vas.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Odrasli

Depresija

Uobičajena preporučena doza leka ELORYQA je 10 mg, uzeta jednom dnevno. Vaš lekar Vam može povećati dozu do maksimalne dnevne doze od 20 mg.

Panični poremećaj

Početna doza leka ELORYQA je 5 mg, jednom dnevno u toku prve nedelje, nakon čega se povećava na 10 mg dnevno. Vaš lekar Vam može dodatno povećati dozu do najviše 20 mg dnevno.

Socijalni anksiozni poremećaj

Uobičajena preporučena doza leka ELORYQA je 10 mg, jednom dnevno. Vaš lekar može i smanjiti Vašu dnevnu dozu na 5 mg ili povećati dozu do maksimalne dnevne doze od 20 mg, u zavisnosti kakav je Vaš odgovor na lek.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Uobičajena preporučena doza leka ELORYQA je 10 mg, jednom dnevno. Vaš lekar Vam može povećati dozu do maksimalne dnevne doze od 20 mg.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Uobičajena preporučena doza leka ELORYQA je 10 mg, jednom dnevno. Vaš lekar Vam može povećati dozu do maksimalne dnevne doze 20 mg.

Stariji pacijenti (stariji od 65 godina)

Uobičajena preporučena doza leka ELORYQA je 5 mg jednom dnevno. Vaš lekar Vam može povećati dozu do 10 mg.

Deca i adolescenti (mlađi od 18 godina)

Lek ELORYQA uobičajeno ne bi trebalo da se upotrebljava kod dece i adolescenata. Za dalje informacije molimo Vas vidite odeljak 2 „Šta treba da znate pre nego što uzmete lek ELORYQA“.

Smanjena funkcija jetre i bubrega

Pacijentima sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre, kao i pacijenatima koji su spori metabolizeri CYP2C19, preporučuje se početna doza od 5 mg dnevno u toku prve 2 nedelje terapije. U zavisnosti od individualnog odgovora, doza se može povećati do 10 mg dnevno.

Ako imate teško oštećenje funkcije jetre i bubrega (ClCR manji od 30 mL/min) Vaš lekar će pažljivo odrediti dozu leka koju je potrebno da uzimate.

Možete uzimati lek ELORYQA sa hranom ili bez nje. Progutajte tabletu sa malo vode. Nemojte žvakati, gorkog je ukusa.

Ukoliko ne možete da progutate celu tabletu, možete je podeliti tako što je prvo stavite na ravnu površinu sa podeonom linijom sa gornje strane. Tablete se mogu polomiti ako ih pritiskate na krajevima, koristite oba kažiprsta kako je pokazano na crtežu.

Ovaj deo ne odnosi se na tablete od 5 mg, nego samo na tablete od 10 mg i 20 mg, jer tablete od 5 mg nemaju podeonu liniju.

Podeona linija na tabletama od 10 mg i 20 mg služi samo da Vam olakša lomljenje tablete, ukoliko imate poteškoća sa gutanjem cele tablete.

Tok lečenja

Možda će biti potrebno par nedelja pre nego što počnete da se osećate bolje. Nastavite da uzimate lek ELORYQA čak iako je potrebno neko vreme da biste osetili poboljšanje Vašeg stanja.

Ne menjajte dozu Vašeg leka pre nego što prvo ne razgovarate sa lekarom.

Nastavite sa primenom leka ELORYQA dok Vam god lekar tako preporučuje. Ako prebrzo prekinete lečenje, Vaši simptomi Vam se mogu vratiti. Preporučljivo je da se terapija nastavi najmanje 6 meseci nakon Vašeg poboljšanja.

Ako ste uzeli više leka ELORYQA nego što treba

Ako ste uzeli više od propisane doze leka ELORYQA, odmah kontaktirajte Vašeg lekara ili se obratite najbližoj hitnoj pomoći. Obratite se lekaru i ako nema znakova nelagodnosti. Neki od znakova predoziranja su vrtoglavica, drhtanje (tremor), uznemirenost, grčevi mišića (konvulzije), koma, mučnina, povraćanje, promene srčanog ritma, smanjen krvni pritisak i promena u balansu telesnih tečnosti/soli. Nosite pakovanje leka ELORYQA sa sobom kada idete kod lekara ili u bolnicu.

Ako ste zaboravili da uzmete lek ELORYQA

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu. Ako ste zaboravili da uzmete dozu, i setili ste se pre odlaska na spavanje, uzmite je odmah. Sledećeg dana nastaviti na uobičajen način. Ako ste se setili u toku noći, ili sledećeg dana, ne uzimajte propuštenu dozu i nastavite kao i obično.

Ako naglo prestanete da uzimate lek ELORYQA

Ne prekidajte terapiju lekom ELORYQA sve dok Vam to lekar ne kaže.

Kada ste završili sa lečenjem, preporučuje se da se doza leka ELORYQA postepeno smanjuje tokom nekoliko nedelja.

Kada prekinete terapiju lekom ELORYQA, posebno ako naglo prekinete, možete osetiti simptome obustave. Ovo je uobičajeno kada se lečenje lekom ELORYQA prekine. Rizik je veći, kada se lek ELORYQA koristi duže vreme ili u visokim dozama ili kada se doze prebrzo redukuju. Većina ljudi smatra da su simptomi blagi i da se povlače za 2 nedelje. Mada, kod nekih ljudi mogu biti jakog intenziteta ili mogu biti prolongirani (2-3 meseca ili više). Ako osetite teške simptome usled prekida terapije lekom ELORYQA, molimo Vas kontaktirajte Vašeg lekara. Lekar Vam može preporučiti da ponovo počnete sa terapijom i da zatim sporije prekidate terapiju.

Simptomi obustave uključuju: vrtoglavicu (osećaj nestabilnosti ili neravnoteže), osećaj trnjenja i mravinjanja (trnci i žmarci), osećaj žarenja i (manje često) osećaj poput udara struje, koji mogu da se osete i u glavi, poremećaji sna (živopisni snovi, noćne more, nesposobnost da zaspite),

uznemirenost, glavobolje, osećaj mučnine, znojenje (uključujući i noćno znojenje), nemir ili uznemirenost, tremor (drhtavica), osećaj zbunjenosti ili dezorijentisanosti, emotivnost ili iritabilnost, dijareja (retke stolice), poremećaji vida, treperenje ili lupanje srca (palpitacije).

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva obično nestaju nakon par nedelja lečenja. Molimo Vas budite oprezni jer mnoga neželjena dejstva mogu biti simptomi Vaše bolesti i stoga će se poboljšati kada počnete da se osećate bolje.

Ukoliko osetite bilo koji od sledećih simptoma, kontaktirajte Vašeg lekara ili idite odmah u bolnicu:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• neuobičajena krvarenja, uključujući gastrointestinalna krvarenja (iz želuca i creva).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• ako osetite oticanje kože, jezika, usana, ždrela ili lica, koprivnjaču ili imate teškoće prilikom disanja ili gutanja (ozbiljna alergijska reakcija)
• ako imate visoku telesnu temperaturu, uznemirenost, konfuziju, drhtanje i nagle kontrakcije mišića ovo mogu biti znaci retkog stanja koji se zove serotoninski sindrom.

Nepoznate učestalosti (učestalost se ne može proceniti iz dostupnih podataka):

• teškoće prilikom mokrenja,
• epileptični napadi, videti takođe odeljak „Upozorenja i mere opreza”,
• žuta prebojenost kože i beonjača su znaci oštećenja funkcije jetre/hepatitisa,
• brz, nepravilan srčani ritam, nesvestica koji mogu biti simptomi životno-ugrožavajućeg stanja poznatog kao torsade de pointes.
• misli o samopovređivanju ili misli o samoubistvu, videti takođe „Upozorenja i mere opreza”,
• iznenadni otoci kože ili sluzokože (angioedemi).

Pored prethodno navedenih prijavljena su sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• osećaj mučnine,
• glavobolja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapušen nos ili curenje iz nosa (sinusitis),
• smanjen ili povećan apetit,
• uznemirenost, nemir, nenormalni snovi, problemi sa spavanjem, pospanost, vrtoglavica, zevanje, tremor, peckanje kože,
• retke stolice (dijareja), zatvor (opstipacija), povraćanje, suva usta,
• povećano znojenje,
• bol u mišićima i zglobovima (artralgija i mialgija),
• seksualni poremećaji (odložena ejakulacija, problemi sa erekcijom, smanjena seksualna želja i žene mogu osetiti poteškoće sa postizanjem orgazma),
• umor, povišena telesna temperatura (groznica),
• povećanje telesne mase.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• koprivnjača (urtikarija), osip, svrab (pruritus),
• škrgutanje zubima, uznemirenost, nervoza, napad panike, stanje konfuzije,
• poremećaj spavanja, poremećaj ukusa, nesvestica (sinkopa),
• uvećanje zenica (midrijaza), vizuelni poremećaj, zvonjenje u ušima (tinitus),
• gubitak kose,
• povećano menstrualno krvarenje,
• neuredan menstrualni ciklus,
• smanjena telesna masa,
• ubrzan srčani ritam,
• oticanje ruku i nogu,
• krvarenje iz nosa.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• agresija, poremećaj doživljaja sopstvene ličnosti (depersonalizacija), halucinacije,
• usporen srčani ritam.

Neki pacijenti su prijavili neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• smanjena koncentracija natrijuma u krvi (simptomi uključuju: mučninu i osećaj opšteg lošeg stanja sa mišićnom slabošću ili konfuzijom),
• vrtoglavica prilikom naglog ustajanja zbog pada krvnog pritiska (ortostatska hipotenzija),
• nenormalni testovi funkcije jetre (povećane koncentracije enzima jetre u krvi),
• poremećaji pokreta (nevoljni pokreti mišića),
• bolna erekcija (prijapizam),
• znaci poremećaja krvarenja uključujući krvarenje kože i sluzokože (ekhimoza),
• povećana sekrecija ADH hormona što uzrokuje zadržavanje vode u telu i dovodi do razređivanja krvi, smanjujući količinu natrijuma u organizmu (neodgovarajuća sekrecija ADH hormona),
• pojava curenja mleka iz dojki kod muškaraca i žena koje nisu dojilje,
• manija,
• povećan rizik od preloma kostiju je primećen kod pacijenata koji uzimaju ovu vrstu lekova,
• poremećaj srčanog ritma (koji se naziva „produženje QT intervala“, koji se može videti na EKG-u, koji meri električnu aktivnost srca).

Pored toga, zna se da se veliki broj neželjenih dejstava javlja sa lekovima koji deluju na sličan način kao i lek ELORYQA (aktivna supstanca escitalopram).

To su:

• motorna uznemirenost (akatizija),
• anoreksija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek ELORYQA posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslova čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je escitalopram.

ELORYQA 5 mg: jedna film tableta sadrži 5 mg escitaloprama (u obliku escitalopram-oksalata). ELORYQA 10 mg: jedna film tableta sadrži 10 mg escitaloprama (u obliku escitalopram-oksalata). ELORYQA 20 mg: jedna film tableta sadrži 20 mg escitaloprama (u obliku escitalopram-oksalata).

• Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna, silikonizovana; kroskarmeloza-natrijum; butilhidroksitoluen (E321); butilhidroksianizol (E320); celuloza, mikrokristalna; silicijum- dioksid, koloidni, bezvodni; talk; magnezijum-stearat.

Film obloga tablete: hipromeloza (5cps); makrogol 400; titan-dioksid (E171).

Kako izgleda lek ELORYQA i sadržaj pakovanja

ELORYQA su film tablete koje se nalaze u tri jačine od 5 mg, 10 mg ili 20 mg. Tablete su opisane u tekstu ispod.

5 mg: bele do skoro bele, okrugle, bikonveksne film tablete sa utisnutom oznakom „F” na jednoj strani i „53” na drugoj strani.

10 mg: bele do skoro bele, ovalne, bikonveksne film tablete sa utisnutom oznakom „F” na jednoj strani i „54” na drugoj strani, između brojeva „5” i „4” utisnuta je podeona linija.

20 mg: bele do skoro bele, ovalne, bikonveksne film tablete sa utisnutom oznakom „F” na jednoj strani i „56” na drugoj strani, između brojeva „5” i „6” utisnuta je podeona linija.

Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Aclar-aluminijumski blister. Blister sadrži 10 film tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera (30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

ALKALOID D.O.O. BEOGRAD

Prahovska 3, Beograd

Proizvođač

• ALKALOID D.O.O. BEOGRAD, Prahovska 3, Beograd, Republika Srbija; mesto proizvodnje ALKALOID D.O.O. BEOGRAD, Pančevački put 38, Beograd, Republika Srbija
• ALKALOID AD Skopje: Bulevar Aleksandar Makedonski 12, Skopje, Republika Severna Makedonija

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

ELORYQA 5 mg film tablete: 515-01-00723-19-001 od 05.11.2019.

ELORYQA 10 mg film tablete: 515-01-00724-19-001 od 05.11.2019.

ELORYQA 20 mg film tablete: 515-01-00726-19-001 od 05.11.2019.