DEXASON® 4mg/mL rastvor za injekciju/infuziju

Deksametazon je indikovan za lečenje različitih oboljenja kod kojih se glukokortikoidi daju u vidu injekcije za lokalnu i sistemsku primenu i u svim akutnim stanjima u kojima intravenski primenjeni kortikoidsteroidi spasavaju život.

Deksametazon je indikovan za lečenje koronavirusne bolesti 2019 (COVID-19) kod odraslih pacijenata i adolescenata (uzrasta 12 godina i starijih, telesne mase od najmanje 40 kg) kod kojih je neophodna dodatna terapija kiseonikom.

Uopšteno govoreći, primenjene doze glukokortikoida zavise od težine bolesti i odgovora pacijenta na terapiju. Pod određenim okolnostima, npr. u slučaju stresa, može biti potrebno dodatno prilagođavanje doze. Ukoliko se željeni terapijski odgovor ne javi u toku prvih nekoliko dana, obustaviti primenu glukokortikoida.

Jedan mL leka Dexason rastvor za injekciju/infuziju sadrži 4 mg deksametazonfosfata, što odgovara 3,32 mg deksametazona.

Sve preporučene doze su izražene u mg deksametazona. Odrasli i stariji pacijenti

Od momenta kada je bolest pod kontrolom, dozu treba redukovati ili postepeno smanjivati do najmanjeg odgovarajućeg nivoa uz stalni medicinski nadzor pacijenta (videti odeljak4.4).

U akutnim stanjima kada je pacijent životno ugrožen (npr. anafilaksa, akutna teška astma) može biti potrebna primena značajno većih doza. Moždani edem (odrasli): početna doza 8-16 mg primenjena intravenski, nakon čega se prelazi na dozu od 5 mg primenjenu intravenski ili intramuskularno na svakih 6 sati, dok se ne postigne zadovoljavajući terapijski odgovor. U slučajevima operativnih zahvata na mozgu, ovako velike doze mogu biti neophodne tokom nekoliko dana nakon hirurške intervencije. Nakon toga, doze se postepeno smanjuju. Povećanje intrakranijalnog pritiska, koje je posledica postojanja tumora mozga, može se smanjiti kontinuiranom primenom glukokortikoida.

Za lokalnu primenu preporučuju se sledeće doze:

• intraartikularno: 1,6-3 mg veliki zglobovi 0,6-0,8 mg mali zglobovi

• intraburzalno:

•u ovojnicu tetiva:

1,6-3 mg

0,3-0,8mg

Učestalost primene ovih injekcija može variratiod svakih 3-5 dana do svake 2-3 nedelje.

Lokalna primena u rektum (ukapavanjem) u slučaju ulceroznog kolitisa: 4 mg razblaženo u 120 mL fiziološkog rastvora.

Preporučene doze za decu

Potrebe u pogledu doziranja su različite i mogu se menjati u zavisnosti od individualnih potreba deteta. Uobičajene dnevne doze su 0,2 mg/kg do 0,4 mg/kg telesne mase.

Za lečenje COVID-19

Odrasli pacijenti: doza od 6 mgprimenjena intravenski, jednom dnevno u trajanju do 10 dana.

Pedijatrijski pacijenti (adolescenti 12 godina i stariji): preporučena doza je 6 mg intravenski, jednom dnevno u trajanju do 10 dana.

Dužina primene zavisi od kliničkog odgovora i individualnih potreba pacijenta.

Stariji pacijenti, pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega: nije potrebno prilagođavanje doze. Način primene

Deksametazon injekcije se mogu primenjivati intravenski, supkutano, intramuskularno, kao lokalna injekcija ili rektalnim putem (ukapavanjem). Za primenu u obliku intravenske infuzije pogledati deo u kome je opisana kompatibilnost sa infuzionim rastvorima. Pri intravenskoj primeni, brzo se mogu postići velike koncentracije leka u plazmi.

Brza intravenska injekcija velikih doza glukokortikoida može ponekad prouzrokovati kardiovaskularni kolaps; zbog toga je potrebno injekciju dati sporo tokom nekoliko minuta.

Preosetljivost na deksametazon ili na bilo koju od pomoćnihsupstanci navedenih u odeljku 6.1.

Sistemske gljivične infekcije, sistemske infekcije osim ukoliko se primenjuje specifična antiinfektivna terapija.

Lokalna injekcija glukokortikoida kontraindikovana je u slučaju bakteremije i sistemske gljivične infekcije, nestabilnih zglobova, infekcije injektibilnog mesta, npr. septični artritis kao posledica gonoreje ili tuberkuloze.

Tokom postmarketinškog praćenja, veoma retko je prijavljen sindrom lize tumora (engl. tumor lysis syndrome, TLS) kod pacijenata sa hematološkim malignitetom nakon upotrebe deksametazona u monoterapiji ili kombinaciji sa drugim hemoterapijskim agensima. Pacijente koji imaju visok rizik od sindroma lize tumora (TLS), kao što su pacijenti sa visokim stepenom proliferacije tumora, velikim tumorskim opterećenjem i velikom osetljivošću na citotoksične lekove, treba pažljivo pratiti i preduzeti odgovarajuće mere.

Pacijente ili roditelje/staratelje treba upozoriti na moguću pojavu teških psihijatrijskih neželjenih dejstava u slučaju sistemske primene glukokortikoida (videti odeljak 4.8). Ovi simptomi se tipično javljaju u okviru prvih nekoliko dana ili nedelja od početka terapije. Rizik može biti veći pri sistemskoj primeni/primeni većih doza glukokortikoida (videti i odeljak 4.5 farmakokinetičke interakcije koje mogu povećati rizik od neželjenih reakcija), iako se na osnovu primenjene doze leka ne može predvideti početak, težina i dužina trajanja neželjenih reakcija. Najveći broj neželjenih reakcija se povlači nakon redukcije doze ili obustave terapije, iako je nekada neophodno da se primene specifične mere. Treba posavetovati pacijente/staratelje da potraže medicinski savet ukoliko se razviju zabrinjavajući psihološki simptomi, posebno u slučaju sumnje na depresivno raspoloženje ili suicidalne ideje. Pacijente/roditelje, tj. staratelje, treba upozoriti na moguće

psihijatrijske poremećaje koji se mogu javiti tokom ili odmah nakon obustave sistemske primene glukokortikoida, iako se ove reakcije ne prijavljaju često.

Poseban oprez je neophodan u slučaju primene sistemskih glukokortikoida kod pacijenata sa postojećim ili ranijim teškim afektivnim poremećajima (ili ukoliko ovi poremećaji postoje kod rođaka prvog kolena). Ovo uključuje depresiju, manično-depresivne poremećaje i raniju steroidnu psihozu.

Pojava neželjenih efekata se može smanjiti korišćenjem najmanje efektivne doze tokom najkraćeg vremenskog perioda, kao i primenom ukupne dnevne doze u vidu pojedinačne jutarnje doze, ili pojedinačne jutarnje doze svaki drugi dan, kad god je to moguće. Neophodna je česta kontrola pacijenta, kako bi se na adekvatan način titrirala doza u odnosu na aktivnost bolesti.

Nakon parenteralne primene glukokortikoida, povremeno su se javljale ozbiljne anafilaktoidne reakcije, kao što su edem glotisa, urtikarija i bronhospazam, naročito kod pacijenata koji u anamnezi imaju alergije. Ukoliko se jave ovakve anafilaktoidne reakcije, preporučuje se primena sledećih mera:odmah primena spore intravenske injekcije adrenalina 0,1 - 0,5 mL (rastvor 1:1000; 0,1-0,5 mg adrenalina, zavisno od telesne mase), intravenska primena aminofilina i ukoliko je neophodno, veštačka ventilacija.

Ne koristiti glukokortikoide u slučaju povrede glave ili moždanog udara, jer nije dokazan pozitivan efekat, čak može biti i štetan.

Rezultati randomizovane, placebo kontrolisane studije ukazuju na povećani mortalitet ukoliko se terapija metilprednizolonom započne više od dve nedelje nakon pojave akutnog respiratornog distres sindroma (engl. acute respiratory distress syndrome, ARDS). Zbog toga je neophodno terapiju akutnog respiratornog distres sindroma započeti unutar prve dve nedelje od pojave ovog sindroma (videti odeljak 4.2).

Prevremeno rođena deca

Dostupni podaci ukazuju na dugoročne neželjene efekte na neurološki razvoj kod prevremeno rođene dece sa hroničnim oboljenjem pluća. Podaci se odnose na ranu primenu leka (< 96 sati), u početnim dozama od 0,25 mg/kg, dva puta dnevno.

Obustava terapije deksametazonom

Atrofija kore nadbubrega se razvija tokom produžene primene glukokortikoida i može trajati godinama nakon obustave terapije. Obustava glukokortikoida nakon duže primene mora biti postepena, kako bi se izbegla pojava akutne adrenalne insuficijencije. Terapiju obustavljati tokom nekoliko nedelja ili meseci u zavisnosti od doze i dužineterapije.

Kod pacijenata koji su primali doze sistemskih glukokortikoida veće od fizioloških (približno 1 mg deksametazona) duže od tri nedelje, obustava terapije ne treba da bude nagla. Postupak redukovanja doze najviše zavisi od toga da li je oboljenje podložno relapsu tokom smanjenja doze sistemskih glukokortikoida. Može biti neophodna klinička procena aktivnosti oboljenja tokom obustave terapije. Ukoliko oboljenje ne pokazuje sklonost ka recidivu pri obustavi terapije glukokortikoidima, ali postoji neizvesnost u vezi sa supresijom osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, doza sistemskih glukokortikoida se možebrzo smanjiti do fizioloških doza. Kada se postigne dnevna doza od 1 mg deksametazona, smanjenje doze treba sprovoditi sporije, da bi se omogućio oporavak osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda.

Nagla obustava terapije sistemskim glukokortikoidima, koja se primenjivala kontinuirano do tri nedelje, je prikladna ukoliko se smatra da neće doći do recidiva bolesti. Nagla obustava doza do 6 mg dnevno tokom tri nedelje najverovatnije neće dovesti do klinički značajne supresije osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda kod većine pacijenata. Postepenu obustavu terapije sistemskim glukokortikoidima, čak i nakon ciklusa u trajanju od tri nedelje ili kraće, treba razmotriti kod sledećih grupa pacijenata:

pacijenti koji su primali ponavljane cikluse sistemskih glukokortikoida, naročito duže od tri nedelje;

pacijenti koji su primili kratkotrajan ciklus tokom prve godine od obustave dugotrajne terapije (mesecima ili godinama);

pacijenti kod kojih uzrokadrenokortikalne insuficijencijene mora bititerapija glukokortikoidima; pacijenti koji primaju doze sistemskih glukokortikoida veće od 6 mg deksametazona dnevno;

pacijenti koji ponavljanoprimaju doze uveče.

Kod pacijenata koji već primaju sistemske (oralne) glukokortikoide iz drugih razloga (npr. pacijenti sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća), ali ne zahtevaju oksigenoterapiju, nije potrebno prekidati primenu glukokortikoida.

Za vreme dugotrajne terapije, bilo koja uporedna bolest, trauma ili hirurška intervencija će zahtevati privremeno povećanje doze; ukoliko je nakon dugotrajne primene obustavljena terapija glukokortikoidima, može biti potrebno ponovno uvođenje terapije.

Antiinflamatorni/imunosupresivni efekti i infekcije

Supresija inflamatornog odgovora i imunske funkcije povećava osetljivost pacijenta prema infekcijama, kao i njihovu težinu. Klinička slika često može biti atipična, dok teške infekcije, kao što su septikemija i tuberkuloza, mogu biti prikrivene i dostići uznapredovali stadijum pre nego što budu prepoznate.

Odgovarajuća antimikrobna terapija se mora primenjivati istovremeno sa glukokortikoidima kod pacijenata koji imaju tuberkulozu i virusne ili gljivične infekcije oka.

Poseban problem predstavlja varičela (ovčije boginje), s obzirom da ovo inače bezopasno oboljenje može biti fatalno kod imunosuprimiranih pacijenata.

Pacijente (ili roditelje dece) bez pouzdane anamneze o varičeli treba posavetovati da izbegavaju blizak kontakt sa osobama koje boluju od varičele ili herpes zostera, a ukoliko budu izloženi infekciji da se odmah jave lekaru. Pasivna imunizacija varičela/zoster imunoglobulinima (VZIG) potrebna je kod izloženih neimunizovanih pacijenata koji primaju sistemske glukokortikoide ili su ih primali tokom prethodna tri meseca; imunoglobuline treba primeniti unutar 10 dana od izlaganja varičeli. Ukoliko se dijagnoza varičele potvrdi, potreban je pregled lekara specijaliste i urgentno lečenje. Primenu glukokortikoida ne treba prekinuti, a dozu treba često i povećati.

Morbili

Pacijente treba savetovati da izbegavaju blizak kontakt sa osobama koje boluju od morbila (male boginje) i da se odmah jave lekaru ukoliko budu izloženi infekciji; može biti potrebna profilaksa intramusklarnom primenom imunoglobulina.

Primena živih vakcina se ne preporučuje osobama sa oštećenim imunskim sistemom. Odgovor antitela na druge vakcine može biti smanjen.

Posebna upozorenja

Poseban oprez i često praćenje je potrebno u slučaju primene sistemskih glukokortikoida kod pacijenata sa nekim od sledećih stanja:

a) osteoporoza (žene u postmenopauzi su u posebnom riziku); b) hipertenzija ili kongestivna srčana insuficijencija;

c) teški afektivni poremećaji, trenutno ili u anamnezi(posebno ranijesteroidne psihoze); d) dijabetes melitus (ili porodična anamneza dijabetesa);

e) tuberkuloza u anamnezi, s obziromda glukokortikoidi mogu dovesti doreaktivacije; f) glaukom (ili porodična anamneza glaukoma);

g) prethodna miopatija indukovana glukokortikoidima; h) insuficijencija jetre;

i) insuficijencija bubrega; j) epilepsija;

k) ulceracije u gastrointestinalnom traktu; l) migrena;

m)određeneparazitske infestacije, naročito amebijaza;

n) nepotpuni staturalni rast, jer dugotrajna primena glukokortikoida može ubrzati zatvaranje epifiza; o) Kušingov sindrom.

U terapiji stanja kao što su tendinitis ili tenosinovitis, voditi računa da se lek injektuje u prostor između tetive i ovojnice tetive, s obzirom da su prijavljenislučajevi rupture tetive.

Primena kod dece

Glukokortikoidi dovode do dozno-zavisnog usporavanja rasta kod odojčadi, dece i adolescenata, koje može biti ireverzibilno.

Deksametazon se koristio off label za lečenje i prevenciju hronične plućne bolesti kod prevremeno rođene dece. Rezultati kliničkih studija su pokazali kratkoročnu korist u vidu potrebe za mehaničkom ventilacijom, ali ne i dugoročnu korist u vidu skraćenja vremena do otpusta, smanjenja učestalosti hronične plućne bolesti ili mortaliteta. Rezultati novijih studija ukazuju na povezanost primene deksametazona kod prevremeno rođene dece i razvoja cerebralne paralize. Imajući u vidu ovaj mogući bezbednosni rizik, procenu odnosa rizika i koristi treba sprovoditi za svakog pacijenta pojedinačno.

Hipertrofična kardiomiopatija

Nakon sistemske primene glukokortikoida, uključujući i deksametazon, kod prevremeno rođene dece prijavljeni su slučajevi hipertrofične kardiomiopatije, koja je u većini slučajeva bila reverzibilna nakon prekida primene leka. Potrebno je izvršiti dijagnostičku procenu i praćenje srčane funkcije i razvoja kod prevremeno rođene dece koja su na terapiji sistemskim deksametazonom (videti odeljak 4.8).

Primena kod starijihosoba

Česta neželjena dejstva sistemski primenjenih glukokortikoida mogu biti sa ozbiljnijim posledicama kod starijih osoba. Ovo se naročito odnosi na osteoporozu, hipertenziju, hipokalemiju, dijabetes, osetljivost ka infekcijama i stanjivanje kože. Potrebno je pažljivo kliničko praćenje ovih pacijenata kako bi se izbegle reakcije koje su opasne poživot.

Pomoćne supstance

Jedan mililitar rastvora za injekciju/infuziju sadrži približno 0,61 mg (0,03 mmol) natrijuma, što odgovara 0,03% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

Rifampicin, rifambutin, efedrin, karbamazepin, fenilbutazon, fenobarbital, fenitoin, pirimidoni aminoglutetimid ubrzavaju metabolizam glukokortikoida, pa njihov terapijski efekat može biti smanjen.

Glukokortikoidi antagonizuju efekte antiholinesteraznih lekova kod pacijenata sa miastenijom gravis.

Glukokortikoidi antagonizuju efekte hipoglikemijskih lekova (uključujući insulin), antihipertenziva, srčanih glikozida i diuretika, a pojačavaju hipokalemijski efekat acetazolamida, diuretika Henleove petlje, tiazidnih diuretika i karbenoksolona.

Efekat kumarinskih antikoagulanasa može biti pojačan pri istovremenoj primeni sa glukokortikoidima, pa je potrebno pažljivo praćenje vrednosti INR-a ili protrombinskog vremena, kako bi se izbegla spontana krvarenja.

Glukokortikoidi povećavaju klirens salicilata putem bubrega i obustava primene glukokortikoida može dovesti do intoksikacije salicilatima. Mogu se javiti interakcije sa salicilatima kod pacijenata sa hipoprotrombinemijom.

Istovremena primena inhibitora CYP3A enzima, uključujući lekove koji sadrže kobicistat, može povećati rizik od sistemskih neželjenih reakcija. Ne preporučuje se istovremena primena, osim u slučajevima kada očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik, kada se preporučuje pažljivo praćenje sistemskih neželjenih reakcija glukokortikoida.

Ne prolaze svi glukokortikoidi kroz placentu u istoj meri. Deksametazon lako prolazi kroz placentu.

Primena glukokortikoida kod gravidnih životinja dovodi do abnormalnosti u fetalnom razvoju, uključujući rascep nepca, intrauterini zastoj u rastu, efekte na rast i razvoj mozga. Nema dokaza da primena glukokortikoida može dovesti do povećanja učestalosti kongenitalnih anomalija kao što su rascep nepca i usne kod ljudi (videti odeljak 5.3.) Međutim, kada se primenjuju tokom dužeg vremenskog perioda ili se njihova primena ponavlja za vreme trudnoće, glukokortikoidi mogu povećati rizik od pojave intrauterinog zastoja u rastu. U slučaju prenatalne izloženosti glukokortikoidima, kod novorođenčeta se teoretski može

javiti hipoadrenalizam, ali se najčešće povlači spontano nakon rođenja i retko je klinički značajan. Kao i druge lekove, glukokortikoide treba propisivati jedino kada korist za majku i dete prevazilazi moguće rizike. U slučajevima kada je neophodna primena glukokortikoida, pacijentkinje sa normalnom trudnoćom se mogu lečiti kao negravidne pacijentkinje.

Studije su pokazale povećan rizik od neonatalne hipoglikemije nakon kratkotrajne, prenatalne primene glukokortikoida, uključujući deksametazon, kod žena sa rizikom od prevremenog porođaja.

Dojenje

Iako nema dostupnih podataka koji se odnose na deksametazon, glukokortikoidi mogu da prelaze u majčino mleko. Odojčad majki koje primaju velike doze sistemskih glukokortikoida tokom dužeg vremenskog perioda mogu imati određen stepen adrenalne supresije.

Lokalna neželjena dejstva uključuju postinjekciono širenje i bezbolnu destrukciju zgloba, nalik Charcot -ovoj artropatiji, naročito kodponovljene intraartikularne aplikacije.

Učestalost očekivanih neželjenih efekata, uključujući supresiju osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, je u korelaciji sa relativnom jačinom leka, dozom, vremenom primene i dužinom terapije. Prijavljeni su slučajevi rupture tetive (videti odeljak4.4).

Glukokortikoidi primenjeni u vidu lokalne injekcije mogu izazvati sistemske efekte. Poremećaji imunskog sistema

Pojačana osetljivost na infekcije i pojačana težina infekcije, uz supresiju kliničkih simptoma i znakova. Oslabljen imunski odgovor i odgovor limfnog tkiva. Oportunističke infekcije, aktivacija latentne tuberkuloze i smanjen odgovor na vakcine i kožne testove (videti odeljak 4.4)

Endokrinološki poremećaji

Supresija osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, prevremeno zatvaranje epifize, supresija rasta kod odojčadi, dece i adolescenata, neregularni menstrualni ciklusi i amenoreja. Kušingoidno lice, hirzutizam.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Hiperglikemija, povećanje telesne mase, smanjena tolerancija na ugljene hidrate sa povećanom potrebom za antidijabetesnom terapijom. Negativni balans proteina i kalcijuma. Pojačan apetit. Retencija soli i vode, hipertenzija, gubitak kalijuma, hipokalemijska alkaloza.

Psihijatrijski poremećaji

Prijavljen je širok spektar psihijatrijskih reakcija, uključujući afektivne poremećaje (iritantno, euforično, depresivno, labilno raspoloženje i suicidalne misli), psihotične reakcije (uključujući maniju, deluzije, halucinacije i pogoršanje šizofrenije), poremećaje ponašanja, iritabilnost, anksioznost, poremećaje spavanja, kao i kognitivne disfunkcije, uključujući stanje konfuzije i amneziju. Reakcije su česte i mogu se javiti i kod odraslih i kod dece. Kod odraslih se učestalost teških reakcija procenjuje na 5-6%. Psihološki efekti su prijavljeni nakon obustave terapije glukokortikoidima, ali su nepoznate učestalosti.

Može se javiti povećan intrakranijalni pritisak sa edemom papile kod dece (pseudotumor cerebri), najčešće nakon obustave terapije. Pogoršanje epilepsije. Psihološka zavisnost.

Poremećaji oka

Povećan intraokularni pritisak, glaukom, edem papile, posteriorna subkapsularna katarakta, istanjenje kornee ili sklere, egzacerbacija oftalmoloških virusnih i gljivičnih oboljenja.

Nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu raspoloživih podataka):horioretinopatija. Gastrointestinalni poremećaji

Dispepsija, peptički ulkus sa perforacijom i krvarenjem, akutni pankreatitis, kandidijaza, mučnina.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Osteoporoza, vertebralne i frakture dugih kostiju, avaskularna osteonekroza, rupture tetiva. Proksimalna miopatija.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Usporeno zarastanje rana, atrofija kože, pojava modrica, teleangiektazije, strije, pojačano znojenje i akne. Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Prijavljeni su slučajevi reakcija preosetljivosti, uključujući anafilaksu. Leukocitoza. Tromboembolizam.

Prolazni osećaj peckanja, uglavnom u predelu perineuma nakon primene intravenske injekcije velikih doza glukokortikoid-fosfata.

Simptomi i znaci obustave

Brzo smanjenje doze glukokortikoida nakon dugotrajne terapije može dovesti do akutne adrenalne insuficijencije, hipotenzije i smrti (videti odeljak4.4).

Moguća je pojava sindroma obustave, u okviru koga se mogu javiti groznica-povišena telesna temperatura, mialgija, artralgija, rinitis, konjunktivitis, bolnikožni nodulusikoji svrbe, kao i gubitak telesne mase.

Kardiološki poremećaji

Nepoznata učestalost: hipertrofična kardiomiopatija kod prevremeno rođene dece (videti odeljak 4.4). Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Teško je definisatiprekomernu dozu glukokortikoida, s obzirom na toda terapijske doze zavise od indikacije i potreba pacijenta. Intravenska primena velikih doza glukokortikoida primenjena kao pulsna terapija u urgentnim stanjima je relativno bezbedna i ne očekuju se štetni efekti.

Izraženi neželjeni efekti se mogu javiti zbog prekomerne primene glukokortikoida. Ukoliko je neophodno, terapija bi trebalo da bude simptomatska i suportivna.

Farmakoterapijska grupa:

ATC šifra: H02AB02

Kortikosteroidiza sistemsku primenu, monokomponentni

Glukokortikoidi

Deksametazon je sintetski adrenokortikoid sa približno 7 puta potentnijim antiinflamatornim efektom od prednizolona i 30 puta potentnijim od hidrokortizona. Adrenokortikoidi deluju na HPA (hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda) osovinu preko specifičnih receptora na plazma membrani. U drugim tkivima adrenokortikoidi difunduju kroz ćelijsku membranu i formiraju komplekse sa specifičnim citoplazmatskim

receptorima koji ulaze u ćelijsko jedro i stimulišu sintezu proteina. Adrenokortikoidi imaju antialergijska, antitoksična, antišok, antipiretička i imunosupresivna svojstva. Mineralokortikoidna aktivnost deksametazona je minimalna, pa ne dovodi do retencije natrijuma i vode.

Studija RECOVERY (engl. Randomised Evaluation of COVid-19 thERapY)1 je studija koju su inicirali istraživači, individualno randomizovana, kontrolisana, otvorena studija dizajnirana kao studija sa adaptivnom platformom (engl. adaptive platform trial, APT), koja je sprovedena sa ciljem da ispita efekte potencijalnih terapijskih režima kod hospitalizovanih pacijenata sa COVID-19.

Studija je sprovedena u 176 bolnica u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Šest hiljada četristo dvadeset pet pacijenata je randomizovano da primi deksametazon (2104 pacijenta) ili uobičajenu terapiju (4321 pacijent). Osamdeset devet procenata pacijenata je imalo laboratorijski potvrđenu SARS-COV-2 infekciju.

Pri randomizaciji, 16% pacijenata je bilo na invazivnoj mehaničkoj ventilaciji ili ekstrakorporalnoj membranskoj oksigenaciji, 60% je primalo samo kiseonik (sa ili bez neinvazivne ventilacije), a 24% pacijenata nije primalo ništa od toga.

Srednja vrednost starosti pacijenata je bila 66,1+/-15,7 godina, 36% pacijenata su bile žene. Dvadeset četiri procenata pacijenata je u anamnezi imalodijabetes, 27% srčano oboljenje, a 21% hroničnu bolest pluća.

Primarni parametar praćenja

Mortalitet unutar 28 dana je bio značajno manjiu grupi pacijenata koja je primala deksametazon u odnosu na grupu koja je primala uobičajenu terapiju, sa smrtnim ishodom prijavljenim kod 482 od 2104 pacijenta (22,9%) u grupi koja je primala deksametazon, odnosno 1110 od 4321 (25,7%) u grupi koja je primala uobičajenu terapiju (odnos stopa (engl. rate ration), 0,83; 95% interval pouzdanosti [engl. confidence interval, CI], 0,75 do 0,93; p<0,001).

U grupi koja je primala deksametazon, učestalost smrtnog ishoda je bila manja u odnosu na grupu koja je primala uobičajenu terapiju, kod pacijenata koji su bili na invazivnoj mehaničkoj ventilaciji (29,3% u odnosu na 41,4%; odnos stopa, 0,64; 95% CI, 0,51 do 0,81), kao i kod pacijenata koji su primali dodatni kiseonik bez invazivne mehaničke ventilacije(23,3% u odnosu na 26,2%; odnos stopa, 0,82; 95% CI, 0,72 do 0,94).

Nije bilo jasnog efekta deksametazona kod pacijenata koji nisu primali nikakvu respiratornu potporu u trenutku randomizacije (17,8% u odnosu na 14.0%; odnos stopa, 1,19; 95% CI, 0,91 do 1,55).

Sekundarni parametri praćenja

Pacijenti iz grupe koja je primala deksametazon su imali kraće trajanje hospitalizacije u odnosu na grupu koja je primala uobičajenu terapiju (medijana 12 dana u odnosu na 13 dana) i imali su veću verovatnoću da budu otpušteni iz bolnice unutar 28 dana (odnos stopa, 1,10; 95% CI, 1,03 do 1,17).

U skladu sa primarnim parametrom praćenja, naizraženiji efekat vezan za otpuštanje iz bolnice unutar 28 dana je primećen među pacijentima koji su bili na invazivnoj mehaničkoj ventilaciji u trenutku randomizacije (odnos stopa 1,48; 95% CI 1,16; 1,90), zatim kod pacijenata koji su primali samo kiseonik (odnos stopa, 1,15; 95% CI 1,06-1,24), dok kod pacijenata koji nisu primali kiseonik nije zabeležen korisan efekat (odnos stopa, 0,96 ; 95% CI 0,85-1,08).

* Odnosi stopa su prilagođeni za godine života u odnosu na ishodemortalitetanakon 28 dana i otpusta iz bolniceunutar 28 dana. Odnosi rizika su prilagođeni za godinama života u odnosu na ishod primanja invazivne mehaničke ventilacije ili smrtii njenih subkomponenti.

† Iz ove kategorije su isključeni pacijenti koji su u trenutku randomizacije već bili na invazivnoj mehaničkoj ventilaciji.

Bezbednost

Zabeležena su 4 ozbiljna neželjena događaja (engl. serious adverse events, SAE) povezana sa primenom leka u studiji: dva SAE su bila hiperglikemija, jedan SAE je bio steroidima indukovana psihoza, a jedan SAE je bio krvarenje iz gornjih delova gastrointestinalnog trakta. Svi neželjeni događaji su sanirani.

Analize podgrupa

Uticaj deksametazona na mortalitet unutar 28 dana, prema godinama života i respiratornoj potpori u trenutkurandomizacije2

Uticaj deksametazona na mortalitet unutar 28 dana, prema respiratornoj potpori u trenutku randomizacije i bilo kojoj hroničnoj bolesti u anamnezi3

2 (izvor: Horby P. et al., 2020; https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.06.22.20137273v1; doi: https://doi.org/10.1101/2020.06.22.20137273),

3 (izvor: Horby P. et al., 2020; https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.06.22.20137273v1; doi: https://doi.org/10.1101/2020.06.22.20137273).

Posle injekcione primene, deksametazon-natrijum-fosfat brzo hidrolizuje u deksametazon. Nakon intravenske primene deksametazona u dozi od 20 mg, maksimalne koncentracije u plazmi se postižu unutar 5 minuta. Deksametazon se vezuje (do 77%) za proteine plazme, uglavnom albumin. U velikoj meri se iz plazme preuzima u jetru, bubreg i adrenalne žlezde. Metabolizam u jetri je spor a ekskretuje se većim delom urinom, uglavnom kao nekonjugovani steroid. Poluvreme eliminacije iz plazme iznosi 3,5 do 4,5 sata, ali s obzirom na to da se efekat zadržava duže od značajnih koncentracija steroida u plazmi, poluvreme eliminacije iz plazme je malo relevantno pa je adekvatnije koristi biološko poluvreme eliminacije. Biološko poluvreme eliminacije deksametazona je 36 do 54 sata, zbog čega je deksametazon posebno pogodan za primenu u stanjima koja zahtevaju kontinuirani efekat glukokortikoida.

Ustudijama na životinjama, rascep nepca je zapažen kod pacova, miševa, hrčaka, kunića, pasa iprimata; nije kod konja i ovaca. U nekim slučajevima ovakva odstupanja su se javljala u kombinaciji sa defektima centralnog nervnog sistema i srca. Nakon izloženosti glukokortikoidima, kod primata su primećeni efekti na mozak. Pored toga, intrauterinirast možebiti odložen. Svi ovi efektisu se javljalipri primeni velikihdoza.

natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat; dinatrijum-fosfat, dihidrat; dinatrijum–edetat;

glicerol;

natrijum–hidroksid;

fosforna kiselina, koncentrovana; voda za injekcije.

Rok upotrebe pre prvog otvaranja: 3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: Upotrebiti odmah.

Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju. Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Pokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora nakon razblaživanja, tokom perioda od 24 sata, na sobnoj temperaturi (od 20 ºC do 25 ºC), ako je razblaživanje vršeno 0,9% (9 mg/mL) rastvorom natrijum-hlorida ili 5% (50 mg/mL) rastvorom glukoze.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek nakon razblaživanja treba upotrebiti odmah. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre primene predstavljaju odgovornost korisnika.

Unutrašnje pakovanje je ampula od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I, na kojoj se nalazi keramički prsten za lomljenje ampula, bele boje. Jedna ampula sadrži 1 mL rastvora za injekciju/infuziju. Spoljašnjepakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 PVC uložaka sa po 5 ampula, (ukupno 25 ampula) i Uputstvo za lek.

Za jednokratnu upotrebu.

Nakon otvaranja, lek treba odmah upotrebiti. Sav preostali sadržaj treba odbaciti.

Pre upotrebe lek treba vizuelno pregledati. Treba koristiti samo bistre rastvore bez čestica. Kompatibilnosti sa infuzionim rastvorima:

Lek DEXASON, 4 mg/mL, rastvor za injekciju/infuziju kompatibilan je sa sledećim infuzionim rastvorima:

0,9% (9 mg/mL) rastvor natrijum-hlorid 5% (50 mg/mL) rastvor glukoze

Ringerov rastvor.

Pokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora nakon razblaživanja, tokom perioda od 24 sata, na sobnoj temperaturi (od 20 ºC do 25 ºC), ako je razblaživanje vršeno 0,9% (9 mg/mL) rastvorom natrijum-hlorida ili 5% (50 mg/mL) rastvorom glukoze.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek nakon razblaživanja treba upotrebiti odmah. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre primene predstavljaju odgovornost korisnika.

Ako je razblaživanje vršeno Ringerovim rastvorom, dobijeni rastvor se mora upotrebiti odmah.

Pri upotrebi u kombinaciji sa rastvorima za infuziju, treba uzeti u obzir informacije dobavljača o rastvoru za infuziju, uključujućiinformacije o kompatibilnosti, kontraindikacijama, neželjenim dejstvima i interakcijama.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Dexason sadrži aktivnu supstancu deksametazon koja pripada grupi lekova koji se zovu kortikosteroidi. Deksametazon je sintetski glukokortikoid (hormon nadbubrežne žlezde). Kortikosteroidi su prirodni hormoni u telu koji omogućavaju normalno funkcionisanje organizma. Primena dodatnih kortikosteroida, kao što je lek Dexason, je efikasna u lečenju različitih oboljenja kod kojih postoji zapaljenjski proces u organizmu. Lek Dexason smiruje zapaljenjski proces i time ublažava simptome bolesti. Neophodno je da lek primenjujete redovno kako bi on ostvario puno dejstvo.

Lek Dexason se primenjujeza: - smanjenje zapaljenja,

- lečenjerazličitih oboljenja imunskog sistema.

Lek Dexason se primenjuje za lečenje koronavirusne bolesti 2019 (COVID 19) kod odraslih osoba i adolescenata (uzrasta 12 godina i starijih, sa telesnom masom od najmanje 40 kg) sa otežanim disanjem i potrebom za terapijomkiseonikom.

LekDexason ne smete primati ukoliko:

ste alergični (preosetljivi) na deksametazon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Znaci alergijske reakcije uključuju osip, svrab ili nedostatak vazduha;

imate infekciju koja zahvata čitavo telo; imate infekciju zgloba;

imate nestabilne zglobove (stanje kada može doći do iznenadnog iskakanja zgloba, npr. zgloba kolena).

Ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što započnete terapiju lekom Dexason.

Posavetujte se sa svojim lekarom pre nego što započnete terapiju lekom Dexasonukoliko:

ste nekada imali tešku depresiju ili maničnu depresiju (bipolarni poremećaj). Ovo uključuje i depresiju tokomuzimanja kortikosteroidnih lekova kao što je lek Dexason;

je u vašoj porodici bilo ovakvih oboljenja.

Mentalni poremećaji prilikom primene leka Dexason

Mogu se javiti mentalni poremećaji tokom terapije kortikosteroidima kao što je lek Dexason (videti odeljak

Jedan mililitar leka Dexason rastvor za injekciju/infuziju sadrži 4 mg deksametazon-fosfata, što odgovara 3,32 mg deksametazona.

Sve preporučene doze su izražene u miligramima deksametazona.

Lek Dexason rastvor za injekciju/infuziju će Vam primeniti lekar u vidu intramuskularne, supkutane ili intravenske injekcije. Primenjena doza zavisi od vrste i težine bolesti.

Uobičajena doza kod odraslih iznosi od 0,5 - 24 mg dnevno, a kod dece od 0,2 - 0,4 mg/kg dnevno. Vaš lekar će odrediti odgovarajuću dozu leka.

Za lečenje COVID-19

Kod odraslih pacijenata se preporučuje doza od 6 mg primenjena jednom dnevno, intravenski, u trajanju do 10 dana.

Primena kod adolescenata

Pedijatrijski pacijenti (adolescenti od 12 godina i stariji): preporučena doza je 6 mg primenjena intravenski, jednom dnevno u trajanju do 10 dana.

Ako ste primili veće doze lekaDexason nego što treba

Ukoliko mislite da ste primili veće doze leka Dexason nego što je trebalo, odmah obavestite svog lekara. Može doći do pojave:

otoka grla;

reakcija na koži; otežanog disanja.

Ukoliko imate bilo kakva pitanja u vezi sa primenom ovog leka, obratite se lekaru.

Ako naglo prestanete da primate lek Dexason

Naglo smanjenje doze i iznenadna obustava primene ovog leka, nakon kontinuirane primene može biti opasna. Ukoliko je neophodno da se prekine sa primenom ovog leka, potrebno je pratiti instrukcije lekara. Lekar može smanjiti dozu leka koja se primenjuje, sve dok se u potpunosti ne prekine sa primenom. Ukoliko naglo i iznenada prekinete primenu ovog leka, Vaše stanje se može pogoršati. Takođe se mogu javiti simptomi obustave leka. Oni se mogu ispoljiti glavoboljom, problemima sa vidom (uključujući bol i otok u očima), mučninom, povraćanjem, groznicom-povišenom telesnom temperaturom, bolom u mišićima i zglobovima, oticanjemsluzokože nosa, gubitkomtelesne mase, svrabompo koži i konjunktivitisom.

Ako imate bilo koje dodatno pitanje slobodno se obratite svom lekaru ili drugom stručnom medicinskom osoblju.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Lek Dexason rastvor za injekciju/infuziju može izazvati pojavu neželjenih dejstava i kada se prekine sa terapijom(videti odeljak3 „Ako naglo prestanete da primatelek Dexason“).

Ozbiljna neželjena dejstva: ukoliko se jave odmah obavestite svog lekara!

Lek Dexason, kao i drugi kortikosteroidi, može izazvati ozbiljne mentalne poremećaje. Oni su česti i kod dece i kod odraslih. Javljaju se kod približno 5 na 100 pacijenata koji su na terapiji deksametazonom ili sličnim lekovima. Mogu se javiti:

depresivno raspoloženje, uključujući i razmišljanje o samoubistvu; pojačano raspoloženje (manija) ili raspoloženje koje je promenljivo;

osećaj uznemirenosti (anksioznost), problemi sa spavanjem, poteškoće u razmišljanju, zbunjenost i gubitak pamćenja;

halucinacije (kada vidite, čujete ili osećate stvari koje realno ne postoje), pojava zastrašujućih misli, promena ponašanja ili osećaj usamljenosti.

Ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma, odmah se obratite svom lekaru.

Ukoliko vam se javi bilo kakva alergijska reakcija na lek odmah se javite svom lekaru. Alergijske reakcije uključuju:

bilo kakav osip ili svrab po koži; otežano disanje ili nesvesticu.

Ukoliko primetite bilo koju od sledećih neželjenih reakcija, obavestite o tome svog lekara što je pre moguće:

problemi sa želucem i crevima: čir na želucu koji može da perforira i krvari, problemi sa varenjem, pojačan apetit, osećaj da ste bolesni;

zapaljenje pankreasa, koje može biti razlog jakog bola u leđima i stomaku;

poremećaj koncentracije elektrolita u krvi, kao što su povećane koncentracije natrijuma a smanjene koncentracije kalijuma ili kalcijuma, zbog čega može doći do zadržavanja vode u organizmu;

povećane vrednosti šećera u krvi (hiperglikemija);

problemi sa srcem i cirkulacijom: visok krvni pritisak, pojava krvnih ugrušaka;

problemi sa kostima: smanjenje gustine kostiju (osteoporoza), sa povećanim rizikom od preloma, oboljenja kostiju, povrede tetiva, povrede zglobova na mestu primene injekcije;

infekcije koje se ponavljaju i tokom svake naredne pojave su intenzivnije, kao što je varičela; takođe i kandidijaza usne duplje;

problemi sa kožom - rane koje veoma sporo zarastaju, modrice, akne, znojenje koje je jače od uobičajenog. Otok, crvenilo i osećaj peckanja na mestu primene injekcije. Ovo dejstvo ne traje dugo;

problemi sa očima - povećan pritisak u oku, uključujući glaukom, kataraktu, infekcije oka; neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): poremećaji vida, gubitak vida;

hormonski poremećaji: nepravilni menstrualni ciklusi ili izostajanje menstruacije, zastoj u rastu dece i adolescenata, oticanje lica (tzv. Kušing-oidni oblik lica ili lice nalik mesecu), promene u kontrolisanju dijabetesa koje zahtevaju uzimanje većih doza odgovarajućih lekova, poremećena reakcija organizma na stresne situacije kao što su nesreće, hirurške intervencije ili bolest, pojačana maljavost (posebno kod žena), pojačan apetit ili povećanje telesne mase;

nervni poremećaji: pogoršanje epileptičnih napada, teška neuobičajena glavobolja praćena problemima sa vidom, poremećaj spavanja, depresija, ekstremne promene raspoloženja, pogoršanje šizofrenije, glavobolje ili problemi sa vidom (uključujući bol ili otok oka).

Dodatna neželjena dejstva kod dece i adolescenata:

Nepoznata učestalost: (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): zadebljanje srčanog mišića (hipertrofična kardiomiopatija) kod prevremeno rođene dece, koje se obično povlači nakon prekida primene leka (videti odeljak 2).

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neku neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu, obavestite o tome svog lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Dexason rastvor za injekciju/infuziju posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvatina temperaturi do 25ºC u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah.

Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Pokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora nakon razblaživanja, tokom perioda od 24 sata, na sobnoj temperaturi (od 20 ºC do 25 ºC), ako je razblaživanje vršeno 0,9% (9 mg/mL) rastvorom natrijum-hlorida ili 5% (50 mg/mL) rastvorom glukoze.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek nakon razblaživanja treba upotrebiti odmah. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovičuvanja pre primene predstavljaju odgovornost korisnika.

Ako je razblaživanje vršeno Ringerovim rastvorom, dobijeni rastvor se mora upotrebiti odmah.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je deksametazonfosfat.

Jedan mililitar rastvora za injekciju/infuziju sadrži 4 mg deksametazonfosfata (u obliku deksametazonfosfat-natrijuma).

Pomoćne supstance:

natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat; dinatrijum-fosfat, dihidrat; dinatrijum–edetat; glicerol; natrijum–hidroksid; fosforna kiselina, koncentrovana; voda za injekcije.

Kako izgleda lek Dexason i sadržaj pakovanja Bistar, bezbojan rastvor.

Unutrašnje pakovanje je ampula od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I, na kojoj se nalazi keramički prsten za lomljenje ampula, bele boje. Jedna ampula sadrži 1 mL rastvora za injekciju/infuziju. Spoljašnjepakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 PVC uložaka sa po 5 ampula, (ukupno 25 ampula) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd Proizvođač:

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2024. Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi. Broj i datum dozvole: 000010495 2024od10.12.2024.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA Terapijske indikacije

Deksametazon je indikovan za lečenje različitih oboljenja kod kojih se glukokortikoidi daju u vidu injekcije za lokalnu i sistemsku primenu i u svim akutnim stanjima u kojima intravenski primenjeni kortikoidsteroidi spasavaju život.

Deksametazon je indikovan za lečenje koronavirusne bolesti 2019 (COVID-19) kod odraslih pacijenata i adolescenata (uzrasta 12 godina i starijih, telesne mase od najmanje 40 kg) kod kojih je neophodna dodatna terapija kiseonikom.

Doziranje i način primene Doziranje

Uopšteno govoreći, primenjene doze glukokortikoida zavise od težine bolesti i odgovora pacijenta na terapiju. Pod određenim okolnostima, npr. u slučaju stresa, može biti potrebno dodatno prilagođavanje doze. Ukoliko se željeni terapijski odgovor ne javi u toku prvih nekoliko dana, obustaviti primenu glukokortikoida.

Jedan mL leka Dexason rastvor za injekciju/infuziju sadrži 4 mg deksametazonfosfata, što odgovara 3,32 mg deksametazona.

Sve preporučene doze su izražene u mg deksametazona.

Odrasli i stariji pacijenti

Od momenta kada je bolest pod kontrolom, dozu treba redukovati ili postepeno smanjivati do najmanjeg odgovarajućeg nivoa uz stalni medicinski nadzor pacijenta (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”u Sažetku karatketistika leka).

U akutnim stanjima kada je pacijent životno ugrožen (npr. anafilaksa, akutna teška astma) može biti potrebna primena značajno većih doza. Moždani edem (odrasli): početna doza 8-16 mg primenjena intravenski, nakon čega se prelazi na dozu od 5 mg primenjenu intravenski ili intramuskularno na svakih 6 sati, dok se ne postigne zadovoljavajući terapijski odgovor. U slučajevima operativnih zahvata na mozgu, ovako velike doze mogu biti neophodne tokom nekoliko dana nakon hirurške intervencije. Nakon toga, doze se postepeno smanjuju. Povećanje intrakranijalnog pritiska, koje je posledica postojanja tumora mozga, može se smanjiti kontinuiranom primenom glukokortikoida.

Za lokalnu primenu preporučuju se sledeće doze:

• intraartikularno:

• intraburzalno:

•u ovojnicu tetiva:

1,6-3 mg veliki zglobovi

0,6-0,8 mg mali zglobovi 1,6-3 mg

0,3-0,8mg

Učestalost primene ovih injekcija može varirati od svakih 3-5 dana do svake 2-3 nedelje.

Lokalna primena u rektum (ukapavanjem) u slučaju ulceroznog kolitisa: 4 mg razblaženo u 120 mL fiziološkog rastvora.

Preporučene doze za decu

Potrebe u pogledu doziranja su različite i mogu se menjati u zavisnosti od individualnih potreba deteta. Uobičajene dnevne doze su 0,2 mg/kg do 0,4 mg/kg telesne mase.

Za lečenje COVID-19

Odrasli pacijenti: doza od 6 mg primenjena intravenski, jednom dnevno u trajanju do 10 dana.

Pedijatrijski pacijenti (adolescenti 12 godina i stariji): preporučena doza je 6 mg intravenski, jednom dnevno u trajanju do 10 dana.

Dužina primene zavisi od kliničkog odgovora i individualnih potreba pacijenta.

Stariji pacijenti, pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega: nije potrebno prilagođavanje doze.

Način primene

Deksametazon injekcije se mogu primenjivati intravenski, supkutano, intramuskularno, kao lokalna injekcija ili rektalnim putem (ukapavanjem). Za primenu u obliku intravenske infuzije pogledati deo u kome je opisana kompatibilnost sa infuzionim rastvorima. Pri intravenskoj primeni, brzo se mogu postići velike koncentracije leka u plazmi.

Brza intravenska injekcija velikih doza glukokortikoida može ponekad prouzrokovati kardiovaskularni kolaps; zbog toga je potrebno injekciju dati sporo tokom nekoliko minuta.

Intraartikularne injekcije treba primenjivati u strogo aseptičnim uslovima. Lista pomoćnih supstanci

natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat; dinatrijum-fosfat, dihidrat; dinatrijum–edetat;

glicerol;

natrijum–hidroksid;

fosforna kiselina, koncentrovana; voda za injekcije.

Inkompatibilnost Nije primenjivo. Rok upotrebe

Rok upotrebe pre prvog otvaranja: 3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: Upotrebiti odmah.

Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju. Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Pokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora nakon razblaživanja, tokom perioda od 24 sata, na sobnoj temperaturi (od 20 ºC do 25 ºC), ako je razblaživanje vršeno 0,9% (9 mg/mL) rastvorom natrijum-hlorida ili 5% (50 mg/mL) rastvorom glukoze.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek nakon razblaživanja treba upotrebiti odmah. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre primene predstavljaju odgovornost korisnika.

Ako je razblaživanje vršeno Ringerovim rastvorom, dobijenirastvor se mora upotrebiti odmah. Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25 ºC, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je ampula od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I, na kojoj se nalazi keramički prsten za lomljenje ampula, bele boje. Jedna ampula sadrži 1 mL rastvora za injekciju/infuziju. Spoljašnjepakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 PVC uložaka sa po 5 ampula, (ukupno 25 ampula) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Za jednokratnu upotrebu.

Nakon otvaranja, lek treba odmah upotrebiti. Sav preostali sadržaj treba odbaciti.

Pre upotrebe lek treba vizuelno pregledati. Treba koristiti samo bistre rastvore bez čestica. Kompatibilnosti sa infuzionim rastvorima:

Lek DEXASON, 4 mg/mL, rastvor za injekciju/infuziju kompatibilan je sa sledećim infuzionim rastvorima:

0,9% (9 mg/mL) rastvor natrijum-hlorid 5% (50 mg/mL) rastvor glukoze

Ringerov rastvor.

Pokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora nakon razblaživanja, tokom perioda od 24 sata, na sobnoj temperaturi (od 20 ºC do 25 ºC), ako je razblaživanje vršeno 0,9% (9 mg/mL) rastvorom natrijum-hlorida ili 5% (50 mg/mL) rastvorom glukoze.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek nakon razblaživanja treba upotrebiti odmah. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre primene predstavljaju odgovornost korisnika.

Ako je razblaživanje vršeno Ringerovim rastvorom, dobijeni rastvor se mora upotrebiti odmah.

Pri upotrebi u kombinaciji sa rastvorima za infuziju, treba uzeti u obzir informacije dobavljača o rastvoru za infuziju, uključujući informacije o kompatibilnosti, kontraindikacijama, neželjenim dejstvima i interakcijama.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.