Lek Caduet je indikovan za prevenciju kardiovaskularnih događaja kod hipertenzivnih pacijenata sa tri istovremena kardiovaskularna faktora rizika, sa normalnim do blago povećanim vrednostima holesterola, bez klinički dokazane koronarne bolesti srca gde se kombinovana primena amlodipina i male doze atorvastatina smatra pogodnom i u saglasnosti sa važećim terapijskim smernicama (videti odeljak 5.1).
Lek Caduet treba koristiti kada je odgovor na dijetu i druge nefarmakološke mere neodgovarajući.
Doziranje
Uobičajena početna doza je 10 mg/5 mg, jednom dnevno.
Ako se utvrdi da je potrebna bolja kontrola krvnog pritiska, može se primeniti doza od 10 mg/10 mg jednom dnevno.
Oštećenje funkcije bubrega
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.4 i 5.2).
Oštećenje funkcije jetre
Lek Caduet je kontraindikovan kod pacijenata sa aktivnim oboljenjem jetre (videti odeljak 4.3).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost leka Caduet kod dece i adolescenata nisu utvrđeni. Zbog toga se ne preporučuje primena leka Caduet u ovim populacijama.
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih pacijenata (videti odeljak 5.2).
Primena u kombinaciji sa drugim lekovima
Ako je neophodna istovremena primena atorvastatina sa ciklosporinom, u tom slučaju doza atorvastatina ne treba da bude veća od 10 mg (videti odeljak 4.5).
Kod pacijenata koji istovremeno sa atorvastatinom primenjuju elbasvir/grazoprevir, koji se koriste u terapiji hepatitisa C, ili letermovir, koji se koristi u profilaksi infekcije citomegalovirusom, doza atorvastatina ne sme da bude veća od 20 mg/dan (videti odeljke 4.4 i 4.5).
Ne preporučuje se primena atorvastatina kod pacijenata koji primenjuju letermovir istovremeno sa ciklosporinima (videti odeljke 4.4 i 4.5).
Lek Caduet se može primenjivati ili samostalno ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivnim lekovima, ali ne treda da se koristiti u kombinaciji sa drugim blokatorom kalcijumskih kanala ili drugim statinima.
Način primene
Lek Caduet se primenjuje oralno.
Lek se može uzeti u bilo koje doba dana, sa hranom ili bez nje.
Lek Caduet je kontraindikovan kod pacijenata:
*amlodipin je dihidropiridinski blokator kalcijumovih kanala
Srčana insuficijencija
Pacijente sa srčanom insuficijencijom treba lečiti sa oprezom. U dugotrajnoj, placebo-kontrolisanoj studiji kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom (NYHA klase III i IV) zabeležena je veća incidencija pojave edema pluća u grupi koja je primala amlodipin u odnosu na placebo (videti odeljak 5.1). Blokatore kalcijumovih kanala, uključujući amlodipin, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom zbog mogućeg povećanja rizika od budućih kardiovaskularnih događaja i mortaliteta.
Oštećenje funkcije jetre
Potrebno je sprovesti funkcionalne testove jetre pre uvođenja terapije, periodično nakon toga i kod pacijenata kod kojih se pojavi bilo koji znak ili simptom koji ukazuju na oboljenje jetre. U slučaju povećanja vrednosti transaminaza, potrebno je praćenje do normalizacije promenjenih vrednosti.
Ako se nastavi povećanje vrednosti ALT ili AST, koje premašuju vrednosti 3 puta veće od gornje granične vrednosti (engl. upper limit of normal, ULN), terapiju treba prekinuti.
Poluvreme eliminacije amlodipina je produženo i vrednosti PIK su povećane kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, i za ove pacijente nisu ustanovljene preporuke za doziranje.
Zbog atorvastatina kao aktivne supstance, lek Caduet treba upotrebljavati sa oprezom kod pacijenata koji konzumiraju značajne količine alkohola, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre i/ili kod onih sa oboljenjima jetre u istoriji bolesti.
Dejstvo na skeletne mišiće
Kao i drugi inhibitori HMG-CoA reduktaze i atorvastatin može delovati na skeletne mišiće i izazvati mialgiju, miozitis i miopatiju koja retko mogu da napreduju do rabdomiolize, koju karakteriše značajno povećanje vrednosti kreatin kinaze (CK) (> 10 puta veće od gornje granične vrednosti), mioglobinemija i mioglobinurija, što može dovesti do insuficijencije bubrega i u retkim slučajevima, mogu da budu sa smrtnim ishodom.
Ne preporučuje se redovna kontrola vrednosti kreatin kinaze, ni drugih mišićnih enzima kod asimptomatskih pacijenta lečenih statinom. Međutim, praćenje vrednosti CK se preporučuje pre započinjanja terapije bilo kog statina kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima za rabdomiolizu i kod pojave mišićnih simptoma, a kontrolu bi trebalo vršiti i tokom terapije statinom (videti u nastavku).
Postoje veoma retki izveštaji o pojavi imunski posredovane nekrotizirajuće miopatije (engl. immune- mediated necrotizing myopathy - IMNM) tokom ili nakon terapije nekim statinima. Kliničke karakteristike imunski posredovane nekrotizirajuće miopatije su perzistentna slabost proksimalnih mišića i povećane vrednosti kreatin kinaze u serumu koje se odražavaju i posle prekida terapije statinima, prisustvo antitela na anti-HMG CoA reduktazu i poboljšanje nakon primene imunosupresivnih lekova.
Pre terapije
Lek Caduet treba oprezno propisivati kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima za rabdomiolizu. Vrednosti kreatin kinaze (CK) treba kontrolisati pre početka terapije statinima u sledećim situacijama:
U takvim situacijama, moguću korist terapije treba proceniti u odnosu na rizik, a istovremeno se preporučuje kliničko praćenje.
Ukoliko su početne vrednosti CK značajno povećane (> 5 puta od gornje granične vrednosti), terapiju ne treba započinjati.
Određivanje vrednosti kreatin kinaze
Vrednost kreatin kinazu (CK) ne treba određivati nakon fizičkog napora ili u prisustvu bilo kog verovatnog drugog uzroka povećanja vrednosti CK, jer je tako dobijene rezultate teško interpretirati. Ako je početna vrednost CK značajno povećana (> 5 puta od gornje granične vrednosti), ove vrednosti treba sistematično meriti tokom 5-7 sledećih dana, da bi se potvrdili rezultati.
Za vreme terapije
Nije zabeležen uticaj amlodipina na rezultate laboratorijskih parametara. Istovremena terapija drugim lekovima
Kao i sa drugim lekovima iz grupe statina, rizik od rabdomiolize se povećava kada se lek Caduet primenjuje istovremeno sa određenim lekovima koji mogu da povećaju koncentraciju atorvastatina u plazmi kao što su snažni inhibitori CYP3A4 ili transportnih proteina (npr. ciklosporin, telitromicin, klaritromicin, delavirdin, stiripentol, ketokonazol, vorikonazol, itrakonazol, posakonazol, letermovir i inhibitori HIV-proteaze uključujući ritonavir, lopinavir, atazanavir, indinavir, darunavir, tipranavir/ritonavir i itd.). Rizik od miopatije može biti povećan kod istovremene primene gemfibrozila i drugih derivata fibrinske kiseline, antivirusnih lekova koji se koriste u terapiji hepatitisa C (HCV) (npr. boceprevir, telaprevir, elbasvir/grazoprevir, ledipasvir/sofosbuvir), eritromicina, niacina, ezetimiba ili kolhicina. Ukoliko je moguće, treba razmotriti primenu alternativne terapije.
U slučajevima da je istovremena primena leka Caduet sa ovim lekovima neophodna, treba pažljivo proceniti potencijalnu korist i rizik od istovremene terapije i obezbediti odgovarajući klinički nadzor ovih pacijenata (videti odeljak 4.5).
Lek Caduet se ne sme istovremeno primenjivati sa formulacijama fusidinske kiseline sa sistemskim dejstvom, kao ni 7 dana nakon obustave terapije fusidinskom kiselinom. Kod pacijenata kod kojih se smatra da je sistemska upotreba fusidinske kiseline neophodna, potrebno je obustaviti primenu statina tokom trajanja lečenja fusidinskom kiselinom. Prijavljeni su slučajevi rabdomiolize (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom) kod pacijenata koji u kombinaciji primaju fusidinsku kiselinu i statine (videti odeljak 4.5). Ukoliko se kod pacijenata ispolje simptomi mišićne slabosti, bola ili osetljivosti, treba ih savetovati da odmah potraže medicinsku pomoć.
Primena statina se može ponovo uvesti sedam dana nakon poslednje doze fusidinske kiseline.
U izuzetnim okolnostima, kada je neophodna produžena sistemska primena fusidinske kiseline, npr. za lečenje teških infekcija, potreba za istovremenom primenom leka Caduet i fusidinske kiseline se treba razmatrati od slučaja do slučaja uz stalno nadgledanje od strane lekara.
Prevencija moždanog udara primenom agresivne terapije za smanjenje koncentracije holesterola (engl.
Stroke Prevention by Aggressive Reduction in Cholesterol Levels - SPARCL)
U post-hoc analizama podtipova moždanog udara kod pacijenata bez koronarne bolesti srca, koji su nedavno imali moždani udar ili prolazni ishemijski napad (engl. transient ischaemic attack - TIA), javila se veća incidenca hemoragijskog moždanog udara kod onih kod kojih je započeta terapija atorvastatinom od 80 mg u poređenju sa placebom. Povećan rizik je posebno primećen kod pacijenata koji su pri uključenju u ispitivanje već imali hemoragijski moždani udar ili lakunarni infarkt. Za pacijente sa ranijim hemoragijskim moždanim udarom ili lakunarnim infarktom, odnos između rizika i koristi upotrebe atorvastatina 80 mg nije sa sigurnošću utvrđen, i treba pažljivo razmotriti potencijalni rizik od hemoragijskog moždanog udara pre započinjanja terapije (videti odeljak 5.1).
Intersticijska bolest pluća
Retki slučajevi intersticijske bolesti pluća prijavljeni su kod primene nekih statina, naročito tokom dugotrajne terapije (videti odeljak 4.8). Simptomi uključuju dispneju, neproduktivan kašalj i poremećaj opšteg zdravstvenog stanja (zamor, gubitak telesne mase i povišena telesna temperatura). Ako se posumlja da se kod pacijenta javila intersticijalna bolest pluća, treba odmah prekinuti terapiju statinima.
Dijabetes melitus
Postoje dokazi koji ukazuju da statini kao grupa lekova povećavaju koncentraciju glukoze kod nekih pacijenata koji imaju veliki rizik od nastanka dijabetesa, i mogu dovesti do vrednosti hiperglikemije za koju su potrebne standardne mere za dijabetes. Međutim, smanjeni vaskularni rizik zbog primene statina preovladava ovaj rizik i zbog toga on ne treba da bude razlog za prekid terapije statinom. Pacijente sa rizikom (preprandijalna koncentracija glukoze od 5,6 do 6,9 mmol/L, BMI>30 kg/m2, povećana koncentracija triglicerida, hipertenzija) treba pratiti i klinički i biohemijski u skladu sa nacionalnim smernicama.
Pomoćne supstance
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.
Podaci iz studije interakcije lek-lek koje su uključile 80 mg atorvastatina i 10 mg amlodipina kod zdravih dobrovoljaca, pokazuju da farmakokinetika amlodipina nije bila izmenjena kada su ova dva leka primenjivana istovremeno. Nije bilo uticaja amlodipina na vrednost Cmax za atorvastatin, ali je PIK vrednost atorvastatina bila povećana za 18% (IC90% [109-127%]) u prisustvu amlodipina.
Nisu sprovedene studije interakcije leka Caduet i drugih lekova, mada su sprovedene studije sa pojedinačnim aktivnim supstancama, atorvastatinom i amlodipinom, sa rezultatima koji su opisani u nastavku:
Interakcije koje se odnose na amlodipin
Kombinacija koja se ne preporučuje
Dantrolen (infuzija)
Nakon primene verapamila i intravenskog dantrolena kod životinja, uočene su letalne ventrikularne fibrilacije i kardiovaskularni kolaps povezani sa hiperkalemijom. Usled rizika od hiperkalemije, preporučuje se da se istovremena primena blokatora kalcijumovih kanala kao što je amlodipin izbegava kod pacijenata koji su skloni razvoju maligne hipertermije, kao i u terapiji zbrinjavanja maligne hipertermije.
Zbog toga, kombinaciju amlodipina i dantrolena treba izbegavati (videti odeljak 4.4).
Kombinacije koje zahtevaju oprez
Baklofen
Pojačanje antihipertenzivnog dejstva. Potrebna je kontrola arterijskog pritiska i ako je neophodno, prilagodjavanje doze antihipertenzivnog leka.
CYP3A4 inhibitori
Istovremena primena amlodipina sa snažnim ili umerenim CYP3A4 inhibitorima (inhibitori proteaze, azolni antigljivični lekovi, makrolidni antibiotici kao što su eritromicin i klaritromicin, verapamil ili diltiazem) mogu dovesti do značajno povećane izloženosti amlodipinu, što povećava rizik od hipotenzije. Kliničke posledice ovih farmakokinetičkih varijacija su izraženije kod starijih pacijenata, što može zahtevati klinički nadzor i prilagođavanje doze leka.
CYP3A4 induktori
Nakon istovremene upotrebe poznatih induktora CYP3A4, koncentracija amlodipina u plazmi može da varira. Zato je potrebno pratiti krvni pritisak i razmotriti prilagođavanje doze leka tokom i nakon istovremene primene sa drugim lekovima, naročito sa snažnim CYP3A4 induktorima (npr. rifampicin, hypericum perforatum).
Ne preporučuje se primena amlodipina sa grejpfrutom ili sokom od grejpfruta jer to može dovesti do povećane bioraspoloživosti amlodipina kod nekih pacijenata i posledično do pojačanog uticaja na sniženje krvnog pritiska.
Dejstva amlodipina na druge lekove
Amlodipin ima aditivno dejstvo na sniženje krvnog pritiska kada se primeni sa drugim antihipertenzivnim lekovima.
Takrolimus
Prilikom istovremene primene takrolimusa i amlodipina postoji rizik od povećanja koncentracija takrolimusa u krvi, mada farmakokinetički mehanizam ove interakcije nije u potpunosti razjašnjen. Da bi se sprečila toksičnost takrolimusa, prilikom primene amlodipina kod pacijenata koji su na terapiji takrolimusom treba pratiti koncentracije takrolimusa u krvi i prilagoditi dozu takrolimusa kada je to potrebno.
mTOR inhibitori (engl. Mechanistic Target of Rapamycin – mTOR)
Inhibitori mTOR kao što su sirolimus, temsirolimus i everolimus su supstrati CYP3A. Amlodipin je slab CYP3A inhibitor. Istovremena primena amlodipina sa mTOR inhibitorima može povećati izloženost mTOR inhibitorima.
U kliničkim studijama koje su ispitivale interakcije lekova, amlodipin nije imao uticaja na farmakokinetiku atorvastatina, digoksina ili varfarina.
Kombinacije koje treba uzeti u obzir
Alfa1-blokatori u urologiji (prazosin, alfuzosin, doksazosin, tamsulozin, terazosin)
Povećanje hipotenzivnog dejstva. Rizik od teške ortostatske hipotenzije.
Amifostin
Pojačanje hipotenzivnog dejstva uz posledična neželjena dejstva.
Imipraminski antidepresivi, neuroleptici
povećano antihipertenzivno dejstvo i rizik od ortostatske hipotenzije (aditivno dejstvo).
Beta-blokatori kod insuficijencije srca (bisoprolol, karvedilol, metoprolol)
Rizik od hipotenzije i srčane insuficijencije kod pacijenata sa nekontrolisanom srčanom insuficijencijom (in vitro negativno inotropno dejstvo dihidropiridina, varijabilno zavisno od proizvoda, koje može doprineti negativnom inotropnom dejstvu beta-blokatora). U slučaju snažne hemodinamske promene, terapija beta- blokatorima može, minimizirati refleksnu simpatičku aktivaciju.
Kortikosteroidi, tetrakosaktid
Smanjenje antihipertenzivnog dejstva (dejstvo kortikosteroida na retenciju soli i vode).
Drugi antihipertenzivni lekovi
Istovremena primena amlodipina sa drugim antihipertenzivnim lekom (beta-blokatorom, blokatorom angiotenzina II, diuretiom, ACE-inhibitorom) može pojačati hipotenzivno dejstvo amlodipina. Terapiju trinitratom, nitratima ili drugim vazodilatatorima treba pažljivo razmotriti.
Sildenafil
Pojedinačna doza sildenafila od 100 mg kod ispitanika sa esencijalnom hipertenzijom nije imala uticaja na farmakokinetičke parametre amlodipina. Kada se u kombinaciji koriste amlodipin i sildenafil upotrebljeni u kombinaciji, svaki lek nezavisno ispoljava sopstvena dejstva u snižavanju krvnog pritiska.
Ciklosporin
Ispitivanja interakcija između ciklosporina i amlodipina nisu sprovedene kod zdravih dobrovoljaca, kao ni kod drugih populacija osim kod pacijenata kod kojih je izvršena transplantacija bubrega, gde je primećeno varijabilno povećanje minimalnih koncentracija ciklosporina (u proseku 0% - 40%). Kod pacijenata na amlodipinu kod kojih je izvršena transplantacija bubrega treba razmotriti praćenje koncentracija ciklosporina, a dozu ciklosporina treba smanjiti po potrebi.
U ispitivanjima interakcija je pokazano da cimetidin, atorvastatin, soli aluminijuma i magnezijuma i digoksin nisu imali uticaja na farmakokinetiku amlodipina.
Interakcije koje se odnose na atorvastatin
Dejstvo istovremeno primenjenih lekova na atorvastatin
Atorvastatin se metaboliše preko citohroma P450 3A4 (CYP3A4) i predstavlja supstrat za hepatocitne transportere, organskog anjon-transportnog polipeptida 1B1 (engl. organic anion-transporting polypeptide) 1B1 (OATP1B1) i 1B3 (OATP1B3). Metaboliti atorvastatina su supstrati za OATP1B1. Atorvastatin je takođe identifikovan kao supstrat za efluks transportere P-glikoprotein (P-gp) i protein rezistencije karcinoma dojke (engl. breast cancer resistance protein, BCRP), što može ograničiti intestinalnu resorpciju i bilijarni klirens atorvastatina (videti odeljak 5.2). Istovremena primena lekova koji inhibiraju CYP3A4 ili transportne proteine može dovesti do povećanja koncentracije atorvastatina u plazmi i posledičnog povećanja rizika od miopatije. Rizik može biti povećan i pri istovremenoj primeni atorvastatina sa drugim lekovima koji mogu izazvati miopatiju, kao što su derivati fibrinske kiseline i ezetimib (videti odeljke 4.3 i 4.4).
CYP3A4 inhibitori
Pokazano je da snažni CYP3A4 inhibitori dovode do značajnog povećanja koncentracije atorvastatina (videti Tabelu 1 i informacije u nastavku teksta). Istovremenu primenu snažnih inhibitora CYP 3A4 (npr. ciklosporin, telitromicin, klaritromicin, delavirdin, stiripentol, ketokonazol, vorikonazol, itrakonazol, posakonazol, neki antivirusni lekove za terapiju hepatitisa C (npr. elbasvir/grazoprevir) i inhibitori HIV proteaze uključujući ritonavir, lopinavir, atazanavir, indinavir, darunavir i itd.) treba izbegavati, ukoliko je moguće. U slučaju kada se istovremena primena ovih lekova sa atorvastatinom ne može izbeći, treba razmotriti primenu nižih početnih i maksimalnih doza atorvastatina i preporučuje se odgovarajući klinički nadzor ovih pacijenata (videti Tabelu 1).
Umereni CYP3A4 inhibitori (npr. eritromicin, diltiazem, verapamil i flukonazol) mogu povećati koncentracije atorvastatina u plazmi (videti Tabelu 1). Primećen je povećan rizik od miopatije kada se
eritromicin primenjuje istovremeno sa statinima. Ispitivanje interakcija u kojima bi bilo procenjivano dejstvo amjodarona ili verapamila na atorvastatin nisu sprovedena. I za amjodaron i za verapamil se zna da inhibiraju aktivnost CYP3A4 i istovremena primena sa atorvastatinom može dovesti do povećanja izloženosti atorvastatinu. Zato treba razmotriti primenu manjim maksimalnih doza atorvastatina i preporučuje se odgovorajući klinički nadzor pacijenata kada se atorvastatin primenjuje istovremeno sa umerenim inhibitorima CYP3A4. Odgovarajuće kliničko praćenje se preporučuje kako pri započinjanju terapije, tako i nakon prilagođavanja doze inhibitora.
CYP3A4 induktori
Istovremena primena atorvastatina sa induktorima citohroma P450 3A (npr. efavirenz, rifampicin, kantarion) može dovesti do promenljivog smanjenja koncentracije atorvastatina u plazmi. Zbog dvostrukog mehanizma interakcije rifampicina (indukcija citohrom P450 3A i inhibicija transportnog proteina hepatocita OATP1B1) preporučuje se istovremena primena atorvastatina sa rifampinom, jer je kasnija primena atorvastatina nakon primene rifampina bila povezana sa značajnim smanjenjem koncentracije atorvastatina u plazmi. Dejstvo rifampicina na koncentraciju atorvastatina u hepatocitima nije poznat, zato, ukoliko se istovremena primena ova dva leka ne može izbeći, pacijenta treba pažljivo pratiti da bi se utvrdila efikasnost leka.
Inhibitori transportnih proteina
Inhibitori transportnih proteina mogu dovesti do povećanja sistemske izloženosti atorvastatinu. I ciklosporin i letermovir su inhibitori transportera uključenih u dispoziciju atorvastatina (tj. OATP1B1/1B3, P-gp i BCRP), pa tako dovode do povećane sistemske izloženosti atorvastatinu (videti Tabelu 1). Dejstvo inhibicije transportera hepatičkog preuzimanja na koncentraciju atorvastatina u hepatocitima nije poznato. U slučaju da se istovremena primena ne može izbeći, preporučuje se smanjenje doze i kliničko praćenje efikasnosti leka (videti Tabelu 1).
Ne preporučuje se primena atorvastatina kod pacijenata koji primenjuju letermovir istovremeno sa ciklosporinima (videti odeljak 4.4).
Gemfibrozil/derivati fibrinske kiseline
Upotreba fibrata kao monoterapije se ponekad dovodi u vezu sa događajima vezanim sa mišićima, uključujući i rabdomiolizu. Rizik od nastanka ovih događaja može biti povećan sa istovremenom upotrebom derivata fibrinske kiseline sa atorvastatinom. Ukoliko se istovremena primena ne može izbeći, treba primeniti najmanje doze atorvastatina da bi se postigao terapijski cilj i obezbediti odgovarajuće praćenje pacijenata (videti odeljak 4.4).
Ezetimib
Upotreba ezetimiba kao monoterapije se dovodi u vezu sa događajima vezanim za mišiće, uključujući i rabdomiolizu. Rizik od nastanka ovih događaja može biti povećan pri istovremenoj upotrebi ezetimiba i atorvastatina. Preporučuje se odgovarajući kliničko praćenje pacijenta.
Holestipol
Koncentracije atorvastatina i njegovog aktivnog metabolita u plazmi bile su manje (odnos koncentracije atorvastatina: 0,74) kada je holestipol primenjen istovremeno sa atorvastatinom. Međutim, dejstva na lipide su bili veći kada su atorvastatin i holestipol uzimani istovremeno, nego kada su uzimani pojedinačno.
Fusidinska kiselina
Rizik od miopatije koja uključuje rabdomiolizu može biti povećan pri istovremenoj primeni fusidinske kiseline za sistemsku primenu i statina. Mehanizam ove interakcije (da li je farmakodinamska ili farmakokinetička, ili obe) još uvek nije poznat. Prijavljeni su slučajevi rabdomiolize (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom) kod pacijenata koji primaju ovu kombinaciju.
Ako je sistemsko lečenje fusidinskom kiselinom neophodno, terapija atorvastatinom treba biti obustavljena tokom trajanja terapije fusidinskom kiselinom (videti odeljak 4.4).
Kolhicin
Iako studije interakcija između atorvastatina i kolhicina nisu sprovedene, zabeleženi su slučajevi miopatije prilikom istovremene primene atorvastatina sa kolhicinom, pa se preporučuje oprez prilikom propisivanja kombinacije atorvastatina i kolhicina.
Dejstvo atorvastatina na istovremeno primenjene lekove
Digoksin
Kada se primene višestruke doze digoksina i 10 mg atorvastatina istovremeno, koncentracije digoksina u plazmi u stanju ravnoteže se neznatno povećavaju. Pacijente koji primaju digoksin treba kontrolisati na odgovarajući način.
Oralni kontraceptivi
Istovremena primena atorvastatina sa oralnim kontraceptivima dovodi do povećane koncentracije noretindrona i etinil-estradiola u plazmi.
Varfarin
U kliničkoj studiji kod pacijenata koji su primali hroničnu terapiju varfarinom, istovremena primena 80 mg atorvastatina dnevno je izazvala neznatno smanjenje protrombinskog vremena od oko 1,7 sekundi tokom prva četiri dana primene, a vrednosti su se vratile na normalu tokom 15 dana terapije atorvastatinom. Iako su samo u veoma retkim slučajevima bile zabeležene klinički značajne antikoagulantne interakcije, protrombinsko vreme treba utvrditi pre uvođenja atorvastatina kod pacijenata koji uzimaju kumarinske antikoagulanse i dovoljno često tokom ranog toka terapije, da bi se proverila pojava značajnije promene protrombinskog vremena. Kada se zabeleži stabilno protrombinsko vreme, ono se može pratiti u intervalima koji se obično preporučuju za pacijente koji uzimaju kumarinske antikoagulanse. Ukoliko se doza atorvastatina promeni ili se terapija prekine, treba ponoviti isti postupak. Terapija atorvastatinom nije bila povezana sa krvarenjem ili drugim promenama protrombinskog vremena kod pacijenata koji nisu uzimali antikoagulanse.
Tabela 1: Uticaj istovremeno primenjenih lekova na farmakokinetiku atorvastatina
Istovremeno primenjeni lek i | Atorvastatin | ||
Doza (mg) | Odnos PIK& | Kliničke preporuke# | |
Glekaprevir 400 mg jednom dnevno/ pibrentasvir 120 mg jednom dnevno, tokom 7 dana | 10 mg jednom dnevno tokom 7 dana | 8,3 | Istovremena primena sa lekovima koji sadrže glekaprevir ili pibrentasvir je kontraindikovana (videti odeljak |
Tipranavir 500 mg dva puta dnevno/ ritonavir 200 mg dva puta dnevno tokom 8 dana (od 14. do | 40 mg prvog dana, 10 mg dvadesetog dana | 9,4 | U slučaju da je istovremena primena sa atorvastatinom neophodna, ne sme se preći doza od 10 mg atorvastatina dnevno. Preporučuje se kliničko praćenje pacijenata. |
Telaprevir 750 mg na 8 h tokom 10 dana | 20 mg kao pojedinačna doza | 7,9 | |
Ciklosporin 5,2 mg/kg/dan, stabilna doza | 10 mg jednom | 8,7 | |
Lopinavir 400 mg dva puta dnevno/ritonavir 100 mg dva puta | 20 mg jednom dnevno tokom | 5,9 | Nema posebnih preporuka. Lek Caduet sadrži 10 mg atorvastatina. |
Klaritromicin 500 mg dva puta | 80 mg jednom | 4,5 |
8 dana | |||
Sakvinavir 400 mg dva puta dnevno/ ritonavir (300 mg dva puta dnevno od 5. do 7. dana, povećano na 400 mg dva puta dnevno 8. dana), od 4. do 18. dana, 30 min nakon primene | 40 mg jednom dnevno tokom 4 dana | 3,9 | |
Darunavir 300 mg dva puta dnevno/ritonavir 100 mg dva puta | 10 mg jednom dnevno tokom | 3,4 | |
Itrakonazol 200 mg jednom | 40 mg kao | 3,3 | |
Fosamprenavir 700 mg dva puta dnevno/ritonavir 100 mg dva puta | 10 mg jednom dnevno tokom | 2,5 | |
Fosamprenavir 1400 mg dva puta dnevno tokom 14 dana | 10 mg jednom | 2,3 | |
Elbasvir 50 mg jednom dnevno/ grazoprevir 200 mg jednom dnevno, tokom 13 dana | 10 mg kao pojedinačna doza | 1,95 | Doza atorvastatina ne treba da bude veća od 20 mg/dan tokom istovremene primene sa |
Letermovir 480 mg jednom dnevno tokom 10 dana | 20 mg kao pojedinačna doza | 3,29 | Doza atorvastatina ne treba da bude veća od 20 mg/dan tokom |
Nelfinavir 1250 mg dva puta dnevno tokom 14 dana | 10 mg jednom | 1,74 | Nema posebnih preporuka. |
Sok od grejpfruta, 240 mL jednom dnevno * | 40 mg kao pojedinačna doza | 1,37 | Ne preporučuje se istovremeni unos velikih količina soka od grejpfruta i atorvastatina. |
Diltiazem 240 mg jednom dnevno tokom 28 dana | 40 mg kao pojedinačna doza | 1,51 | Preporučuje se odgovarajuće kliničko praćenje pacijenta pri započinjanju terapije ili |
Eritromicin 500 mg četiri puta | 10 mg kao | 1,33 | Preporučuje se kliničko praćenje |
Cimetidin 300 mg četiri puta dnevno tokom 2 nedelje | 10 mg jednom | 1,00 | Nema posebnih preporuka. |
Holestipol 10 g dva puta dnevno tokom 24 nedelje | 40 mg jednom dnevno tokom | 0,74** | Nema posebnih preporuka. |
Antacidi – suspenzija magnezijum i aluminijum hidroksida, 30 mL | 10 mg jednom | 0,66 | Nema posebnih preporuka. |
Efavirenz 600 mg jednom dnevno tokom 14 dana | 10 mg tokom | 0,59 | Nema posebnih preporuka. |
Rifampicin 600 mg jednom | 40 mg kao | 1,12 | Ukoliko se istovremena primena |
(istovremena primena) | istovremeno davanje atorvastatina sa rifampicinom uz kliničko praćenje pacijenata. | ||
Rifampicin 600 mg jednom dnevno tokom 5 dana (odvojeno | 40 mg kao pojedinačna doza | 0,20 | |
Gemfibrozil 600 mg dva puta | 40 mg kao | 1,35 | Preporučuje se kliničko praćenje |
Fenofibrat 160 mg jednom dnevno | 40 mg kao | 1,03 | Preporučuje se kliničko praćenje |
Boceprevir 800 mg tri puta dnevno tokom 7 dana | 40 mg kao pojedinačna doza | 2,3 | Preporučuju se manje početne doze i kliničko praćenje pacijenata. Doza atorvastatina ne sme da bude veća od 20 mg dnevno tokom istovremene |
& Podaci pokazuju odnos primenjenih terapija (istovremena primena određenog leka i atorvastatina u odnosu na atorvastatin primenjen samostalno).
# Videti odeljke 4.4 i 4.5 za podatke o kliničkom značaju.
** Odnos baziran na pojedinačnom uzorku koji je uzet 8-16 sati nakon primene doze leka.
Tabela 2: Dejstvo atorvastatina na farmakokinetiku istovremeno primenjenih lekova
Atorvastatin i režim doziranja | Istovremeno primenjeni lek | ||
Lek/Doza (mg) | Odnos | Kliničke preporuke | |
80 mg jednom | Digoksin 0,25 mg jednom dnevno tokom 20 dana | 1,15 | Pacijente na terapiji digoksinom potrebno je pratiti na odgovarajući |
40 mg jednom | Oralni kontraceptiv jednom dnevno tokom 2 meseca | 1,28 | Nema posebnih preporuka. |
80 mg jednom | * Fenazon 600 mg kao pojedinačna doza | 1,03 | Nema posebnih preporuka. |
10 mg kao pojedinačna doza | Tipranavir 500 mg dva puta | 1,08 | Nema posebnih preporuka. |
10 mg jednom | Fosamprenavir 1400 mg dva puta dnevno tokom 14 dana | 0,73 | Nema posebnih preporuka. |
10 mg jednom | Fosamprenavir 700 mg dva puta dnevno /ritonavir 100 mg dva puta | 0,99 | Nema posebnih preporuka. |
& Podaci pokazuju odnos primenjenih terapija (istovremena primena određenog leka i atorvastatina u odnosu na atorvastatin primenjen samostalno).
Lek Caduet je kontraindikovan tokom trudnoće i dojenja.
Žene u reproduktivnom periodu
Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste odgovarajuće metode kontracepcije tokom terapije (videti odeljak 4.3).
Trudnoća
Bezbednost primene atorvastatina kod trudnica nije ustanovljena. Nisu sprovođena kontrolisana klinička ispitivanja atorvastatina kod trudnica. Prijavljeni su retki slučajevi kongenitalnih anomalija nakon ntrauterinog izlaganja inhibitorima HMG-CoA reduktaze. Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).
Kada se majkama daje terapija atorvastatinom može doći do smanjenja koncentracije mevalonata kod fetusa, koji je prekursor biosinteze holesterola. Ateroskleroza je hroničan proces i prekidanje terapije lekovima za smanjenje vrednosti lipida tokom trudnoće obično ima mali uticaj na dugoročni rizik povezan sa primarnom hiperholesterolemijom.
Iz ovog razloga, lek Caduet se ne sme primenjivati kod žena koje su trudne, pokušavaju da zatrudne ili kod sumnja na trudnoću. Terapiju lekom Caduet treba prekinuti tokom trudnoće ili dok se utvrdi da žena nije trudna (videti odeljak 4.3).
Ukoliko se trudnoća otkrije tokom terapije, terapija lekom Caduet se mora odmah ukinuti. Dojenje
Amlodipin se izlučuje u majčino mleko. Procenat doze leka koji se iz organizma majke prenosi na odojče procenjen je na 3-7% (interkvartilni opseg), sa maksimalnom vrednošću od 15%. Dejstvo amlodipina na novorođenče/odojče nije poznato. Nije poznato da li se atorvastatin/metaboliti izlučuju u mleko dojilja. Kod pacova, koncentracija atorvastatina i njegovih aktivnih metabolita u plazmi bila je slična onoj koja se javila u mleku (videti odeljak 5.3). Zbog moguće pojave ozbiljnih neželjenih reakcija, žene koje su na terapiji lekom Caduet ne smeju da doje (videti odeljak 4.3). Primena atorvastatina je kontraindikovana tokom perioda dojenja (videti odeljak 4.3).
Plodnost
U ispitivanjima atorvastatina na životinjama nije bilo dejstava na plodnost ni mužjaka ni ženki (videti odeljak 5.3).
Reverzibilne biohemijske promene glave spermatozoida zabeležene su kod nekih pacijenata lečenih blokatorima kalcijumovih kanala. Klinički podaci su nedovoljni da bi se procenio mogući uticaj amlodipina na plodnost. U jednoj studiji na pacovima uočena su neželjena dejstva na plodnost mužjaka (videti odeljak 5.3).
Nisu sprovedene studije u cilju utvrđivanja uticaja leka Caduet na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Atorvastatin, aktivna supstanca u leku Caduet, ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Međutim, na osnovu farmakodinamskih svojstava druge aktivne supstance, aktivne supstance leka Caduet, treba uzeti u obzir mogućnost pojave vrtoglavice, glavobolje, zamora ili mučnine za vreme upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).
Bezbednost primene leka Caduet je evaluirana u dvostruko-slepim, placebo-kontrolisanim studijama kod 1092 pacijenta, lečenih istovremeno zbog hipertenzije i dislipidemije. U kliničkim ispitivanjima sa lekom Caduet nisu zapažena posebna neželjena dejstva specifično povezana sa kombinacijom aktivnih supstanci leka. Prijavljeni neželjeni događaji su bili ograničeni na one prethodno prijavljene posebno za amlodipin i/ili atorvastatin (videti pojedinačne neželjene događaje u Tabeli).
U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima, prekid terapije zbog neželjenih događaja ili poremećaja laboratorijskih vrednosti je bio potreban kod 5,1% pacijenata na terapiji amlodipinom i atorvastatinom, u poređenju sa 4% pacijenata u placebo grupi.
Sledeća neželjena dejstva, navedena su u skladu sa MedDRA klasama sistema organa i kategorijama učestalosti, odvojeno za atorvastatin i amlodipin:
veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do
<1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
MedDRA klasa sistema organa | Neželjena dejstva | Učestalost | |
Amlodipin | Atorvastatin | ||
Infekcije i infestacije | nazofaringitis | - | često |
Poremećaji krvi i limfnog sistema | leukopenija | veoma retko | - |
trombocitopenija | veoma retko | retko | |
Poremećaji imunskog sistema | preosetljivost | veoma retko | često |
anafilaksa | - | veoma retko | |
Poremećaji metabolizma i ishrane | hipoglikemija | - | povremeno |
hiperglikemija* | veoma retko | često | |
povećanje telesne mase | povremeno | povremeno | |
smanjenje telesne mase | povremeno | - | |
anoreksija | - | povremeno | |
Psihijatrijski poremećaji | nesanica | povremeno | povremeno |
promena raspoloženja (uključujući | povremeno | - | |
noćne more | - | povremeno | |
depresija | povremenao | nepoznato | |
konfuzija | retko | - | |
Poremećaji nervnog sistema | somnolencija | često | - |
vrtoglavica | često | povremeno | |
glavobolja (posebno na početku | često | često | |
tremor | povremeno | - | |
hipoestezija, parestezija | povremeno | povremeno | |
sinkopa | povremeno | - | |
hipertonija | veoma retko | - | |
periferna neuropatija | veoma retko | retko | |
amnezija | - | povremeno | |
disgeuzija | povremeno | povremeno | |
ekstrapiramidalni sindrom | nepoznato | - | |
Poremećaji oka | zamućen vid | - | povremeno |
vizuelne smetnje (uključujući | često | retko | |
Poremećaji uha i labirinta | tinitus | povremeno | povremeno |
gubitak sluha | - | veoma retko | |
Kardiološki poremećaji | palpitacije | često | - |
aritmija (uključujući bradikardiju, ventrikularnu tahikardiju i atrijalnu | povremeno | - | |
angina pektoris | retko | - | |
infarkt miokarda | veoma retko | - | |
Vaskularni poremećaji | naleti crvenila | često | - |
hipotenzija | povremeno | - | |
vaskulitis | veoma retko | - | |
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | faringolaringealni bol | - | često |
epistaksa | - | često | |
dispneja | često | - | |
rinitis | povremeno | - | |
kašalj | povremeno | - | |
intersticijska bolest pluća, naročito | - | nepoznato | |
Gastrointestinalni poremećaji | hiperplazija gingive | veoma retko | - |
mučnina | često | često | |
bol u gornjem i donjem abdomenu | često | povremeno | |
povraćanje | povremeno | povremeno | |
dispepsija | često | često | |
Promene uobičajenog rada creva | često | - | |
suvoća usta | povremeno | - | |
disgeuzija | povremeno | - | |
dijareja, opstipacija, gasovi | - | često | |
gastritis | veoma retko | - | |
pankreatitis | veoma retko | povremeno | |
podrigivanje | - | povremeno | |
Hepatobilijarni poremećaji | hepatitis | veoma retko | povremeno |
holestaza | - | retko | |
insuficijencija jetre | - | veoma retko | |
žutica | veoma retko | - | |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | bulozni dermatitis uključujući | veoma retko | retko |
Quincke-ov edem | veoma retko | - | |
multiformni eritem | veoma retko | - | |
alopecija | povremeno | povremeno | |
purpura | povremeno | - | |
promena boje kože kože | povremeno | - | |
svrab | povremeno | povremeno | |
osip | povremeno | povremeno | |
hiperhidroza | povremeno | - | |
egzantem | povremeno | - | |
urtikarija | povremeno | povremeno | |
angioneurotski edem | veoma retko | retko | |
eksfolijativni dermatitis | veoma retko | - | |
fotosenzitivnost | veoma retko | - | |
Stevens-Johnson-ov sindrom | veoma retko | retko | |
toksična epidermalna nekroliza | nepoznata | retko | |
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva | oticanje zglobova (uključujući | često | često |
grčevi u mišićima, spazam mišića | često | često | |
artralgija, mialgija (videti odeljak 4.4) | povremeno | često |
bol u leđima | povremeno | često | |
bol u vratu | - | povremeno | |
bol u ekstremitetima | - | često | |
slabost mišića | - | povremeno | |
miozitis (videti odeljak 4.4) | - | retko | |
rabdomioliza, miopatija (videti odeljak 4.4) | - | retko | |
ruptura mišića | - | retko | |
tendinopatija, u retkim slučajevima | - | retko | |
sindrom sličan lupusu | - | veoma retko | |
imunski posredovana | - | nepoznato (videti | |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | poremećaj mokrenja, noćno mokrenje, učestalo mokrenje | povremeno | - |
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | impotencija | povremeno | povremeno |
ginekomastija | povremeno | veoma retko | |
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | edem | veoma često | povremeno |
periferni edem | - | povremeno | |
zamor | često | povremeno | |
astenija | često | povremeno | |
bol u grudima | povremeno | povremeno | |
bol | povremeno | - | |
malaksalost | povremeno | povremeno | |
pireksija | - | povremeno | |
Ispitivanja | povećanje vrednosti hepatičkih enzima, alanin aminotransferaze i aspartat aminotransferaze | ||
povećana koncentracija CK u krvi | - | često | |
pozitivan nalaz leukocita u urinu | - | povremeno |
*dijabetes melitus je prijavljen prilikom terapije nekim statinima: učestalost zavisi od prisustva odnosno odsustva faktora rizika (glukoza našte ≥ 5,6 mmol/L, BMI > 30 kg/m2, povećane vrednosti triglicerida, hipertenzija u anamnezi).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Nema informacija o predoziranju lekom Caduet kod ljudi. Amlodipin
Za amlodipin, iskustva sa namernim predoziranjem kod ljudi su ograničena. Predoziranje velikim dozama može da prouzrokuje izraženu perifernu vazodilataciju i mogućom refleksnom tahikardijom. Prijavljivana je značajna i verovatno produžena sistemska hipotenzija, uključujući stanje šoka sa smrtnim ishodom. Svaka hipotenzija usled predoziranja amlodipinom zahteva praćenje na intezivnoj nezi kardiološkog odeljenja. Vazokonstriktori mogu biti od pomoći u normalizaciji vaskularnog tonusa i krvnog pritiska. S obzirom da se amlodipin vezuje za proteine plazme u velikom procentu, ne može se očekivati korist od dijalize.
Prijavljeni su retki slučajevi nekardiogenog plućnog edema kao posledice predoziranja amlodipinom, koji se može manifestovati sa odloženim početkom (24-48 sati nakon ingestije) i zahtevati respiratornu potporu. Rano primenjene mere oživljavanja (uključujući preopterećenje tečnošću) radi održavanja perfuzije i minutnog volumena srca mogu biti precipitirajući faktori.
Atorvastatin
Ne postoji specifična terapija kod predoziranja atorvastatinom. Ukoliko dođe do predoziranja, pacijenta treba lečiti simptomatski i preduzeti suportivne mere, ako stanje pacijenta to zahteva. Treba uraditi ispitivanje funkcije jetre i koncentraciju CK u krvi. Pošto se lek u velikom procentu vezuje za proteine plazme, ne očekuje se da se hemodijalizom značajno poveća klirens atorvastatina.
Farmakoterapijska grupa: lekovi koji smanjuju lipide u serumu, kombinacije; lekovi koji smanjuju lipide u serumu u kombinaciji sa drugim lekovima
ATC šifra: C10BX03
Lek Caduet ima dvostruki mehanizam dejstva: dejstvo amlodipina, dihidropiridinskog antagoniste kalcijuma (antagonist jona kalcijuma ili blokator sporih kanala) i inhibitorno dejstvo atorvastatina na enzim HMG-CoA reduktazu. Amlodipin, aktivna supstanca leka Caduet, inhibira transmembranski ulaz jona kalcijuma u glatke mišiće krvnih sudova i srčani mišić. Atorvastatin, kao aktivna supstanca leka Caduet je selektivni, kompetitivni inhibitor HMG-CoA reduktaze, enzima od koga zavisi brzina konverzije 3-hidroksi-3- metilglutaril-koenzima A u mevalonat, prekursor sterola, uključujući i holesterol.
Primenom leka Caduet nije zapažena razlika u dejstvu amlodipina na sistolni krvni pritisak, u poređenju sa dejstvom amlodipina primenjenog kao monoterapija.
Takođe, nije zabeležena promena u dejstvu atorvastatina na LDL holesterol pri primeni leka Caduet, u poređenju sa dejstvom atorvastatina primenjenog kao monoterapija.
Angloskandinavska ispitivanje srčanih ishoda (engl. Anglo-Scandinavian Cardiac Outcomes Trial, ASCOT) je randomizovano ispitivanje sa 2x2 faktorijalnim dizajnom u kome su poređena dva antihipertenzivna terapijska režima kod ukupno 19257 pacijenata (grupa pacijenata kod kojih je snižavan krvni pritisak – engl. blood pressure lowering arm, ASCOT-BPLA), kao i dejstvo dodavanja 10 mg atorvastatina u poređenju sa placebom kod 10305 pacijenata (grupa pacijenata kod kojih je smanjivana vrednost lipida u krvi – engl. lipid lowering arm, ASCOT-LLA) u cilju otkrivanja fatalnih i nefatalnih koronarnih događaja:
Dejstvo atorvastatina na fatalne i nefatalne koronarne događaje procenjivan je u randomizovanom, dvostruko slepom, placebom kontrolisanom ispitivanju (ASCOT-LLA) na 10305 hipertenzivnih pacijenata starosti 40- 79 godina, bez prethodnog infarkta miokarda ili terapije angine pektoris, a kod kojih je ukupan holesterol (TH) iznosio ≤ 6,5 mmol/L (251 mg/dL). Svi pacijenti su imali najmanje tri ranije određena kardiovaskularna faktora rizika: muški pol, životno doba (≥ 55 godina), pušenje, dijabetes, prevremena
koronarna bolest srca kod rođaka u prvom kolenu, ukupni holesterol: HDL ≥ 6, periferna vaskularna bolest, hipertrofija leve komore, prethodni cerebrovaskularni događaj, specifične izmenjenosti u EKG-u, proteinurija/albuminurija.
Pacijenti su lečeni antihipertenzivnim režimima zasnovanim na amlodipinu (5-10 mg) ili atenololu (50-100 mg). Da bi se u odnosu na krvni pritisak (KP) dostigli dalji ciljevi (< 140/90 mmHg za pacijente koji nisu dijabetičari, <130/80 mmHg za pacijente dijabetičare), perindopril (4-8 mg) je mogao biti dodat grupi koja je primala amlodipin, a bendroflumetiazid kalijum (1,25-2,5 mg) pacijentima koji su primali atenolol. Treća linija terapije bio je doksazosin GITS (engl. gastrointestinal therapeutic system) (4-8 mg), primenjivanu kod obe grupe pacijenata. U grupi koja je primala atorvastatin bilo je 5168 pacijenata (2584 pacijenta su primala amlodipin i 2584 pacijenta su primala atenolol), a u grupi koja je primala placebo bilo je 5137 pacijenata (2554 pacijenta su primala amlodipin i 2583 pacijenta su primala atenolol).
Kombinacija amlodipina sa atorvastatinom imala je za rezultat značajno smanjenje rizika u složenom primarnom cilju fatalne koronarne srčane bolesti i nefatalnom infarktu miokarda za:
Krvni pritisak se značajno smanjio kod pacijenata na oba terapijska režima, a značajno veće smanjenje je opaženo kod režima zasnovanog na amlodipinu sa atorvastatinom, nego kod režima zasnovanog na atenololu sa atorvastatinom (-26,5/-15,6 mmHg nasuprot -24,7/-13,6 mmHg, redom). P vrednosti za razlike između dve grupe su iznosile 0,0036 (za sistolni krvni pritisak) i <0,0001 (za dijastolni krvni pritisak).
Ispitivanje terapije antihipertenzivima i hipolipemicima u cilju prevencije srčanih udara (engl. The Antihypertensive and Lipid-Lowering Treatment to Prevent Heart Attack Trial -ALLHAT) Randomizovana, dvostruko-slepo ispitivanje nazvana Ispitivanje terapije antihipertenzivima i hipolipemicima u cilju prevencije srčanih udara (ALLHAT) sprovedena je sa ciljem da se uporedi dejstvo amlodipina ili lizinoprila u odnosu na hlortalidon, kao prve linije terapije kod pacijenata sa blagom do umerenom hipertenzijom.
Ukupno 33357 pacijenata sa hipertenzijom starosti 55 godine i starijih bili su randomizovani i praćeni u proseku 4,9 godina. Pacijenti su imali najmanje jedan dodatni faktor rizika za razvoj koronarne bolesti srca (engl. CHD - coronary heart disease), uključujući: raniji infarkt miokarda ili moždani udar (> 6 meseci pre ovog ispitivanja) ili nalaze drugih aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti (51,5%), tip 2 dijabetes, (36,1%), HDL-H< 36 mg/dL (11,6%), hipertrofiju leve komore dijagnostikovanu elektrokardiogramom ili ehokardiografijom (20,9%), pušači (21,9%).
Primarni parametar praćenja ishoda predstavljala je fatalna koronarna bolest srca ili nefatalni infarkt miokarda. Od toga, 11,3% pacijenata u grupi koja je dobijala amlodipin dostiglo je primarni parametar praćenja ishoda u poređenju sa 11,5% u grupi koja je dobijala hlortalidon (RR od 0,98 95% CI [0,90-1,07] p=0,65).
Među sekundarnim parametrima praćenja ishoda:
Ispitivanje nije pokazalo superiornost bilo kog leka posmatrano preko primarnih parametara praćenja ishoda, a analize rezultata izvršene naknadno, pokazale su da je amlodipin smanjio fatalnu CHD i nefatalni infarkt miokarda, kao primarne parametre praćenja ishoda i ukupni mortalitet, kao sekundarni parametar praćenja ishoda, u sličnoj meri kao i hlortalidon.
U ispitivanju prevencije moždanih udara agresivnim smanjenjem vrednosti holesterola (engl. Stroke Prevention by Aggressive Reduction in Cholesterol Levels, SPARCL) ispitivano je dejstvo 80 mg atorvastatina dnevno ili placeba kod 4731 pacijenata koji su u poslednjih 6 meseci imali moždani udar ili prolazni ishemijski napad i nisu bolovali od koronarne srčane bolesti. Pacijenti, 60% muškog pola, uzrasta od 21 do 92 godine (srednji uzrast 63 godine) imali su prosečne osnovne vrednosti LDL-a 133 mg/dL (3,4 mmol/L). Tokom terapije atorvastatinom srednja vrednost LDL-H iznosila je 73 mg/dL (1,9 mmol/L), a tokom terapije placebom 129 mg/dL (3,3 mmol/L). Srednje vreme praćenja iznosilo je 4,9 godina.
Atorvastatin od 80 mg smanjio je rizik od primarnih parametara praćenja ishoda: fatalnog ili nefatalnog moždanog udara za 15% (HR 0,85; 95% CI, 0,72–1,00; p=0,05 ili 0,84; 95% CI, 0,71–0,99; p=0,03 nakon prilagođavanja početnih faktora) u odnosu na placebo. Ukupni mortalitet bio je 9,1% (216/2365) za atorvastatin u odnosu na 8,9% (211/2366) za placebo.
U post hoc analizi, 80 mg atorvastatina smanjuje incidenciju ishemijskih udara (218/2365, 9,2% u odnosu na 274/2366, 11,6%, p=0,01) i povećava incidenciju hemoragijskog moždanog udara (55/2365, 2,3% u odnosu na 33/2366, 1,4%, p=0,02) u odnosu na placebo.
Ukupni mortalitet usled svih uzroka je bio 15,6% (7/45) u atorvastatin grupi nasuprot 10,4% (5/48) u podgrupi pacijenata sa već preležanim hemoragijskim moždanim udarom. Ukupna stopa smrtnosti usled svih uzroka je bila 10,9% (77/708) za atorvastatin grupu nasuprot 9,1% (64/701) u podgrupi pacijenata sa već preležanim lakunarnim infarktom.
Podaci za lek Caduet
Nakon oralne primene, zabeležene su dve odvojene maksimalne koncentracije u plazmi. Prva, u roku od 1 do 2 sata nakon primene, može da se pripiše atorvastatinu i druga, između 6 i 12 sati, može da se pripiše amlodipinu. Stopa i brzina resorpcije (bioraspoloživost) amlodipina i atorvastatina iz leka Caduet se ne razlikuje značajno od bioraspoloživosti amlodipina i atorvastatina kada se ova dva leka istovremeno primene, ali kao posebna tableta amlodipina i posebna tableta atorvastatina.
Na bioraspoloživost amlodipina iz leka Caduet ne utiče hrana. Iako prisustvo hrane smanjuje brzinu i stepen resorpcije atorvastatina iz leka Caduet za približno 32%, odnosno 11%, procenjeno prema vrednostima Cmax i PIK, slično smanjenje koncentracija u plazmi je zabeleženo u slučajevima kada atorvastatin zbog prisustva hrane nije doveo do redukcije LDL holesterol (videti u nastavku).
Podaci za amlodipin
Resorpcija
Nakon oralne primene terapijskih doza samog amlodipina, , resorpcija dovodi do maksimalnih koncentracija u plazmi između 6 -12 sati nakon primene doze. Izračunato je da je apsolutna bioraspoloživost između 64 i 80%. Volumen distribucije je približno 21 L/kg. Prisustvo hrane ne menja bioraspoloživost amlodipina.
Distribucija
In vitro ispitivanja sa amlodipinom su pokazala da se približno 97,5% leka u cirkulaciji vezuje za proteine plazme kod hipertenzivnih pacijenata.
Biotransformacija
Amlodipin se ekstenzivno (otprilike 90%) konvertuje u neaktivne metabolite putem hepatičkog metabolizma.
Eliminacija
Eliminacija amlodipina iz plazme je dvofazna sa terminalnim poluvremenom eliminacije od otprilike 30-50 sati. Koncentracije u plazmi u stanju ravnoteže se postižu nakon 7 do 8 dana kontinuirane primene. 10% nepromenjenog amlodipina i 60% metabolita izlučuje se urinom.
Podaci za atorvastatinu
Resorpcija
Atorvastatin se brzo resorbuje, maksimalna koncentracija u plazmi se postiže u roku od 1 do 2 sata. Stepen resorpcije se povećava proporcionalno dozi atorvastatina. Apsolutna biorasploživost atorvastatina (nepromenjenog leka) je približno 12%, a sistemska raspoloživost inhibitorne aktivnosti za HMG-CoA reduktazu je približno 30%. Sistemska raspoloživost je mala zbog presistemskog klirensa u gastrointestinalnoj sluznici i/ili metabolizma prvog prolaza kroz jetru. Iako hrana smanjuje brzinu resorpcije leka za približno 25% i stepen resorpcije za približno 9% što je procenjeno preko vrednosti Cmax i PIK, smanjenje koncentracije LDL-H je slično, bilo da je atorvastatin dat sa hranom ili bez nje. Koncentracije atorvastatina u plazmi su manje (približno 30% za Cmax i PIK) posle primene leka uveče u poređenju sa primenom ujutru. Međutim, koncentracije LDL holesterola je slično bez obzira na to u koje doba dana se primenjuje lek.
Distribucija
Srednja vrednost volumena distribucije atorvastatina je približno 381 litar. Za proteine plazme se vezuje
≥ 95% atorvastatina.
Biotransformacija
Atorvastatin se intenzivno metaboliše u orto- i parahidroksilne derivate i različite beta-oksidacione produkte. In vitro inhibicija HMG-CoA reduktaze dejstvom orto-i parahidroksilnih metabolita je ista kao inhibicija do koje dovodi atorvastatin. Približno 70% cirkulišuće inhibitorne aktivnosti za HMG-CoA reduktazu se pripisuje aktivnim metabolitima.
Eliminacija
Atrorvastatin i njegovi metaboliti se primarno eliminišu putem žuči nakon hepatičkog i/ili vanhepatičkog metabolizma. Međutim, izgleda da lek ne podleže značajnoj enterohepatičkoj recirkulaciji. Srednja vrednost poluvremena eliminacije atorvastatina iz plazme kod ljudi je približno 14 sati, ali je poluvreme inhibitorne aktivnosti za HMG-CoA reduktazu 20 do 30 sati zbog učešća aktivnih metabolita. Nakon oralne primene manje od 2% doze atorvastatina se otkrije u urinu.
Atorvastatin je supstrat hepatičkih transportera, organskog anjon-transportujućeg polipeptida (engl. organic anion-transporting polypeptide) 1B1 (OATP1B1) i 1B3 (OATP1B3). Metaboliti atorvastatina su supstrati za OATP1B1. Atorvastatin je takođe identifikovan kao supstrat efluksnih transportnih proteina : P-glikoprotein (P-gp) i protein rezistencije karcinoma dojke (engl. breast cancer resistance protein, BCRP), što može ograničiti intestinalnu resorpciju i bilijarni klirens atorvastatina.
Podaci za amlodipin i atorvastatin u posebnim populacijama
Stariji pacijenti
Vreme dostizanja maksimalne koncentracije amlodipina u plazmi bilo je slično kod starijih i mlađih osoiba. Klirens amlodipina ima tendenciju smanjenja sa posledičnim povećanjem vrednosti PIK i produženjem poluvremena eliminacije kod starih pacijenata. Povećanja vrednosti PIK i poluvremena eliminacije kod pacijenata sa kongestivnom insuficijencijom srca bila su očekivana u starosnoj grupi pacijenata koja je ispitivana.
Koncentracije atorvastatina u plazmi su veće (približno 40% za Cmax i 30% za PIK) kod zdravih starih osoba (starosti 65 i više godina) nego kod odraslih mladih osoba. Klinički podaci ukazuju na veći stepen sniženja LDL primenom bilo koje doze atorvastatina u starijoj populaciji, u poređenju sa mladim odraslim osobama (videti odeljak 4.4).
Pol
Koncentracije atorvastatina kod žena se razlikuju (približno 20% veće za Cmax i 10% manje za PIK) od onih kod muškaraca. Ove razlike nisu klinički značajne, ne dovode do klinički značajnih razlika u dejstvu na lipide kod žena i muškaraca.
Oštećenje funkcije bubrega
Farmakokinetika amlodipina nije značajno promenjena kod oštećenja funkcije bubrega. Amlodipin ne podleže dijalizi. Zato pacijenti sa insuficijencijom bubrega mogu primati uobičajene inicijalne doze amlodipina.
U ispitivanjima sa atorvastatinom, oboljenje bubrega nisu imala uticaj na koncentraciju leka u plazmi ili ni na smanjenje koncentracije LDL holesterola pod dejstvom atorvastatina. Zato, kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega nije neophodno prilagođavanje doze atorvastatina.
Oštećenje funkcije jetre
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre imaju smanjen klirens amlodipina sa posledičnim povećanjem vrednosti PIK za približno 40-60%. Terapijski odgovor na atorvastatin nije promenjen kod pacijenata sa umerenim do teškim poremećajem funkcije jetre, ali je izloženost leku veoma povećana. Koncentracija atorvastatina u plazmi je značajno povećana (približno 16 puta veća vrednost Cmax i 11 puta puta veća vrednost PIK) kod pacijenata sa hroničnim alkoholnim oboljenjem jetre (Childs-Pugh B).
SLOC1B1 polimorfizam
Preuzimanje svih inhibitora HMG-CoA reduktaze, uključujući i atorvastatin, od strane ćelija jetre se vrši preko OATP1B1 transportnog proteina. Kod pacijenata sa prisutnim polimorfizmom SLCO1B1 postoji rizik od povećane izloženosti atorvastatinu, što može dovesti do povećanog rizika od rabdomiolize (videti odeljak 4.4). Polimorfizam gena koji kodira transportni protein OATP1B1 (SLCO1B1 c.521CC) povezan je sa 2,4 puta povećanom sistemskom izloženošću (PIK) u odnosu na osobe koje nemaju ovu genotipsku varijantu (c.521TT). Genetski umanjeno hepatičko preuzimanje atorvastatina je takođe moguće kod ovih pacijenata. Moguće posledice na efikasnost nisu poznate.
Nisu sprovedene pretkliničke studije sa fiksnom kombinacijom amlodipina i atorvastatina. Pretklinički podaci o amlodipinu bazirani na konvencionalnim studijama bezbednosti, farmakološkim dejstvima, toksičnosti ponovljene doze, genotoksičnosti i karcinogenom potencijalu, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. U studijama reproduktivne toksičnosti amlodipina, kod pacova je zapaženo produženje faze okota i veći perinatalni mortalitet.
Atorvastatin nije genotoksičan (in vitro i in vivo) i ne deluje karcinogeno kod pacova. U dvogodišnjoj studiji na miševima je utvrđena povećana incidencija hepatocelularnog adenoma kod mužjaka i hepatocelularnog karcinoma kod ženki nakon primene maksimalnih doza, sa kojima je sistemska izloženost leku bila 6 do 11 puta veća, u odnosu na najveće humane doze bazirane na vrednosti PIK(0-24). U studijama na životinjama je dokazano da inhibitori HMG-CoA reduktaze mogu uticati na razvoj embriona i fetusa. Kod pacova je usporen razvoj novorođenih potomaka i smanjeno je postnatalno preživljavanje, kada su ženke bile izložene atorvastatinu u dozama iznad 20 mg/kg/dnevno (klinička sistemska izloženost). Koncentracija atorvastatina i njegovih aktivnih metabolita u mleku pacova je slična koncentraciji u plazmi ženki pacova. U dozama do 175 i 225 mg/kg/dnevno atorvastatin ne utiče na plodnost mužjaka i ženki, i ne deluje teratogeno.
Reproduktivna toksičnost
Reproduktivne studije na pacovima i miševima su pokazale odložen porođaj, produženo trajanje porođaja i smanjeno preživljavanje okota pri primeni doza koje su približno 50 puta veće od maksimalnih preporučenih doza za ljude na osnovu mg/kg.
Uticaj na plodnost
Nije bilo uticaja na plodnost kod pacova tretiranih amlodipinom (mužjaci 64 dana, a ženke 14 dana pre parenja) u dozama do 10 mg/kg/dan (8 puta veće* od maksimalne preporučene doze za čoveka, koja iznosi 10 mg, a na osnovu mg/m2). U drugoj studiji na pacovima u kojoj je mužjacima davan amlodipin-besilat tokom 30 dana u dozama uporedivim sa onim koje se primenjuju kod ljudi na osnovu mg/kg, uočene su smanjene vrednosti folikulostimulirajućeg hormona i testosterona u plazmi, kao i smanjena gustina sperme i smanjen broj zrelih spermatozoida i Sertolijevih ćelija.
Karcinogeneza, mutageneza
Kod pacova i miševa koji su dobijali amlodipin kroz hranu tokom dve godine u koncentracijama koje daju dnevne doze od 0,5; 1,25 i 2,5 mg/kg/dan nisu uočeni dokazi o karcinogenosti. Najveća doza (za miševe slična sa, a za pacove dva puta veća* od maksimalne preporučene kliničke doze od 10 mg na osnovu mg/m2) bila je blizu maksimalne podnošljive doze za miševe ali ne i kod pacova.
Studije mutagenosti pokazale su da nema dejstva na gene ili hromozome, povezane sa lekom.
* Računato na telesnu masu pacijenta od 50 kg
Sadržaj pomoćnih supstanci:
Caduet,10 mg/5mg, film tablete:
Jezgro film tablete:
kalcijum-karbonat; kroskarmeloza-natrijum; celuloza, mikrokristalna; skrob, preželatinizovan; polisorbat 80; hidroksipropilceluloza; silicijum-dioksid, koloidni; magnezijum-stearat.
Film obloga tablete:
Opadry II White 85F28751 (polivinil alkohol – delimično hidrolizovan; titan-dioksid (E171); makrogol/PEG 3000; talk).
Caduet, 10 mg/10 mg, film tablete: Jezgro film tablete:
kalcijum-karbonat; kroskarmeloza-natrijum; celuloza, mikrokristalna; skrob, preželatinizovan; polisorbat 80; hidroksipropilceluloza; silicijum-dioksid, koloidni; magnezijum-stearat.
Film obloga tablete:
Opadry II Blue 85F10919 (polivinil alkohol – delimično hidrolizovan; titan-dioksid (E 171), makrogol/PEG 3000; talk; indigo karmin aluminijumski lak).
Nije primenljivo.
Tri (3) godine.
Čuvati na temperaturi do 30oC.
Unutrašnje pakovanje je blister (poliamid/Al/PVC/Al) sa 10 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Caduet sadrži dve aktivne supstance, atorvastatin (statin) i amlodipin (antagonist kalcijuma), i namenjen je za primenu kada Vaš lekar proceni da treba primenjivati oba leka. Atorvastatin smanjuje vrednost holesterola, a amlodipin se koristi za lečenje povišenog krvnog pritiska (hipertenzija).
Lek Caduet se koristi za prevenciju kardiovaskularnih događaja (npr. angina pektoris, srčani udar) kod pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom, a kod kojih su prisutna tri istovremena kardiovaskularna faktora rizika (kao što su pušenje, prekomerna telesna masa, povećane vrednosti holesterola u krvi, srčanih oboljenja u porodičnoj anamnezi ili šećerne bolesti), sa normalnim do blago povećanim vrednostima holesterola, bez klinički dokazane koronarne srčane bolesti gde se kombinovana primena amlodipina i male doze atorvastatina smatra pogodnom i u saglasnosti sa važećim vodičem za lečenje.
Postojanje kardiovaskularnih faktora rizika povezanih sa povišenim krvnim pritiskom dovodi do povećanog rizika od pojave kardiovaskularnih oboljenja.
Povišen krvni pritisak (hipertenzija) je stanje kod kojeg je krvni pritisak iznad normalnih vrednosti tokom dužeg vremenskog perioda i jedan je od faktora rizika za pojavu kardiovaskularnih oboljenja (angina pektoris, srčani udar, moždani udar).
Holesterol je supstanca koja se prirodno nalazi u organizmu i koja je neophodna za normalni rast. Međutim, ukoliko je vrednost holesterola u Vašoj krvi dosta povećana, on se može nagomilavati na zidovima krvnih sudova, čime se povećava rizik od nastanka krvnih ugrušaka i kardiovaskularnih događaja. To je jedan od najčešćih uzroka srčanih oboljenja.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Caduet:
Ukoliko se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, Vaš lekar morati da sprovede analizu krvi pre započinjanja lečenja lekom Caduet u cilju sprečavanja rizika od pojave neželjenih dejstava na mišiće. Poznato je da je rizik od nastanka neželjenih dejstava na mišiće, npr. rabdomioliza, povećan kada se određeni lekovi uzimaju istovremeno (videti odeljak 2 „Drugi lekovi i lek Caduet”).
Ukoliko patite od slabosti mišića koja dugo traje, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta. Možda će biti potrebne dodatne analize ili terapija da bi se ovo stanje dijagnostikovalo i lečilo.
Dok uzimate ovaj lek, Vaš lekar će Vas pažljivo pratiti ako imate dijabetes (šećerna bolest) ili ako imate rizik od razvoja dijabetesa. Rizik od razvoja dijabetesa je prisutan ukoliko imate veliku vrednost šećera i masnoća u krvi, gojazni ste i imate povišen krvni pritisak.
Drugi lekovi i lek Caduet
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Određeni lekovi mogu da stupe u interakcije sa lekom Caduet. Ovakve interakcije mogu da učine da jedan lek ili oba leka budu manje efektivni. S druge strane može doći do povećanja rizika ili ozbiljnosti neželjenih dejstava, uključujući važno stanje gubitka mišićne funkcije poznato kao rabdomioliza ili miopatija (opisano je u odeljku 4):
lekovi koji se koriste u lečenju srčane slabosti, npr. beta blokatori (bisoprolol, karvedilol, metoprolol);
lečenje gihta) i lekovi za koji se koriste kod problema sa varenjem, a koji sadrže aluminijum ili magnezijum);
Uticaj leka Caduet na snižavanje krvnog pritiska je izraženiji ukoliko već uzimate druge lekove za lečenje povišenog krvnog pritiska.
Uzimanje leka Caduet sa hranom i pićima
Lek Caduet se može uzeti u bilo koje doba dana, sa hranom ili bez nje.
Sok od grejpfruta
Nemojte uzimati više od jedne do dve čaše soka od grejpfruta dnevno, zato što velike količine ovog soka mogu da izmene dejstvo leka Caduet.
Alkohol
Tokom terapije lekom Caduet morate upotrebu alkoholnih napitaka svesti na minimum (za detalje videti odeljak 2 „Upozorenja i mere opreza”).
Trudnoća i dojenje
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Ne smete uzimati lek Caduet ako ste trudni, ako dojite ili ako planirate trudnoću. Žene u reproduktivnom periodu moraju koristiti pouzdane metode kontracepcije dok uzimaju lek Caduet.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Ne upravljajte vozilima i ne rukujte mašinama ako osetite vrtoglavicu, glavobolju, zamor ili mučninu nakon uzimanja ovog leka.
Lek Caduet sadrži natrijum
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Odrasli
Uobičajena početna doza leka Caduet je jedna tableta od 10 mg/5 mg jednom dnevno. Ako je neophodno, Vaš lekar može da poveća dozu na 10 mg/10 mg jednom dnevno.
Tabletu leka Caduet treba progutati celu, sa dovoljno vode. Tabletu možete uzeti u bilo koje doba dana, sa hranom ili bez nje. Međutim, pokušajte da uzimate tabletu svakog dana u isto vreme. Pridržavajte se saveta
Vašeg lekara vezanih za ishranu, posebno se odnosi na režim ishrane sa smanjenim unosom masnoća, izbegavajte pušenje i redovno vežbajte. Ako imate utisak da lek Caduet suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.
Primena kod dece i adolescenata
Ne preporučuje se primena kod dece i adolescenata.
Ako ste uzeli više leka Caduet nego što treba
Ukoliko ste slučajno uzeli veći broj tableta leka Caduet (više od Vaše propisane dnevne doze), odmah se obratite Vašem lekaru ili idite do najbliže zdravstvene ustanove. Sa sobom ponesite preostale tablete, originalno pakovanje, tako da osoblje u bolnici može lako da utvrdi koji ste lek uzeli.
U plućima se može nakupiti višak tečnosti (plućni edem) i uzrokovati nedostatak vazduha koji se može razviti 24 do 48 sati nakon uzimanja leka.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Caduet
Ako ste zaboravili da uzmete dozu, samo uzmite sledeću predviđenu dozu u uobičajeno vreme. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Caduet
Vaš lekar će Vas posavetovati koliko dugo da uzimate lek Caduet.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Ako se bilo koje od sledećih neželjenih dejstava javi kod Vas, odmah prekinite primenu leka Caduet i obratite se Vašem lekaru:
Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Caduet posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati na temperaturi do 30C.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivne supstance su atorvastatin-kalcijum, trihidrat i amlodipin-besilat.
Caduet, 10 mg/ 5mg, film tablete:
Jedna film tableta sadrži 10 mg atorvastatina (u obliku atorvastatin-kalcijum, trihidrata) i 5 mg amlodipina (u obliku amlodipin-besilata).
Caduet, 10 mg/10 mg, film tablete:
Jedna film tableta sadrži 10 mg atorvastatina (u obliku atorvastatin-kalcijum, trihidrata) i 10 mg amlodipina (u obliku amlodipin-besilata).
Pomoćne supstance su:
Caduet, 10 mg/5mg, film tablete:
Jezgro film tablete: kalcijum-karbonat; kroskarmeloza-natrijum; celuloza, mikrokristalna; skrob, preželatinizovan; polisorbat 80; hidroksipropilceluloza; silicijum-dioksid, koloidni; magnezijum-stearat; Film obloga tablete: Opadry II White 85F28751 (polivinil alkohol – delimično hidrolizovan; titan-dioksid (E171); makrogol/PEG 3000; talk).
Caduet, 10mg/10mg, film tablete:
Jezgro film tablete: kalcijum-karbonat; kroskarmeloza-natrijum; celuloza, mikrokristalna; skrob, preželatinizovan; polisorbat 80; hidroksipropilceluloza; silicijum-dioksid, koloidni; magnezijum-stearat.
Obloga film tablete: Opadry II Blue 85F10919 (polivinil alkohol – delimično hidrolizovan; titan-dioksid (E 171); makrogol/PEG 3000; talk; indigo karmin aluminijumski lak).
Kako izgleda lek Caduet i sadržaj pakovanja
Film tableta.
Caduet, 10 mg/5 mg, film tablete:
Bele, ovalne, filmom obložene tablete sa utisnutom oznakom „Pfizer” na jednoj strani i „CDT” i „051” na drugoj strani.
Caduet, 10 mg/10 mg, film tablete
Plave, ovalne, filmom obložene tablete sa utisnutom oznakom „Pfizer” na jednoj strani i „CDT” i „101” na drugoj strani.
Unutrašnje pakovanje je blister (poliamid/Al/PVC/Al) sa 10 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:
VIATRIS HEALTHCARE D.O.O., Beograd – Novi Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 115a
Proizvođač:
PFIZER MANUFACTURING DEUTSCHLAND GMBH - BETRIEBSSTATTE FREIBURG,
Mooswaldallee 1, Freiburg, Nemačka
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Februar, 2023.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole:
Caduet, 10 mg/5 mg, film tablete
Broj poslednje obnove dozvole: 515-01-00043-22-002 od 28.02.2023.
Caduet, 10 mg/10 mg film tablete
Broj poslednje obnove dozvole: 515-01-00044-22-002 od 28.02.2023.