Alvolamid® 5mg/mL rastvor za infuziju

Lek Alvolamid, rastvor za infuziju, je indikovan kod odraslih u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):

• Akutni pijelonefritis i komplikovane infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4)
• Hronični bakterijski prostitis
• Inhalacioni antraks: profilaksa nakon ekspozicije i terapija (videti odeljak 4.4)

U sledećim infekcijama, lek Alvolamid treba koristiti samo kada se upotreba antibiotika, koji se uobičajeno preporučuju za inicijalnu terapiju ovih infekcija, smatra neodgovarajućom:

• Vanbolnička stečena pneumonija
• Komplikovana infekcija kože i mekih tkiva

Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o odgovarajućoj primeni antibakterijskih lekova.

Lek Alvolamid, rastvor za infuziju, se primenjuje u vidu spore intravenske infuzije jednom ili dva puta dnevno.

Doziranje zavisi od tipa i težine infekcije, kao i od osetljivosti patogenog uzročnika. Terapija lekom Alvolamid nakon početne intravenske primene može se nastaviti primenom odgovarajuće oralne doze u skladu sa SPC-em za film tablete i ako se smatra odgovarajućom za pacijenta. Usled bioekvivalentnosti parenteralnog i oralnog oblika, može se upotrebiti isti režim doziranja.

Doziranje

Preporučuje se sledeće doziranje leka Alvolamid, rastvor za infuziju:

Doziranje kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega (klirens kreatinina > 50 mL/min)

1Dužina terapije uključuje intravensku i oralnu terapiju. Vreme prelaska sa intravenske na oralnu terapiju zavisi od kliničke situacije, ali je uobičajeno od 2 do 4 dana.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min)

1Nije potrebna primena dodatnih doza posle hemodijalize ili kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD)

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavati dozu jer se levofloksacin ne metaboliše u jetri u značajnoj meri i uglavnom se ekskretuje putem bubrega.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih pacijenata, osim ako se to ne nameće s obzirom na funkciju bubrega (videti odeljak 4.4 “Tendinitis i ruptura tetive” i “Produženje QT intervala”).

Pedijatrijska populacija

Lek Alvolamid je kontraindikovan kod dece i adolescenata u razvoju (videti odeljak 4.3).

Način primene

Lek Alvolamid, rastvor za infuziju, je namenjen samo za sporu intravensku infuziju; primenjuje se jednom ili dva puta dnevno. Vreme primene infuzije mora biti najmanje 60 minuta za 500 mg leka Alvolamid, rastvor za infuziju (videti odeljak 4.4).

Za informacije o inkompatibilnosti videti odeljak 6.2, a za kompatibilnost sa drugim infuzionim rastvorima videti odeljak 6.6.

Levofloksacin se ne sme primenjivati kod:

• pacijenata koji su preosetljivi na aktivnu supstancu, bilo koji hinolonski antibiotik ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,
• pacijenata koji boluju od epilepsije,
• pacijenata koji u istoriji bolesti imaju poremećaje tetiva nastale usled primene fluorohinolona,
• dece ili adolescenta u razvoju,
• trudnica,
• dojilja.

Primenu levofloksacina treba izbegavati kod pacijenata kod kojih su se ranije javila ozbiljna neželjena dejstva prilikom primene lekova koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8).

Lečenje tih pacijenata levofloksacinom sme se započeti samo ako nema drugih terapijskih mogućnosti, kao i nakon pažljive procene odnosa korist/rizik (videti odeljak 4.3).

Rizici od rezistencije

Vrlo je verovatno da su meticilin-rezistentni sojevi S. aureusa otporni na delovanje fluorohinolona, pa samim tim i na levofloksacin. Iz tog razloga se ne preporučuje primena levofloksacina kod MRSA infekcija koje su dijagnostikovane ili na koje se sumnja, osim u slučajevima laboratorijske potvrde osetljivosti mikroorganizama na dejstvo levofloksacina (ili kada se iz nekih razloga ne mogu primenjivati antibiotici koji su uobičajeno propisuju za lečenje MRSA infekcija).

Rezistencija E.coli (najčešćeg patogena urinarnog trakta) na fluorohinolone varira širom Evropske unije. Lekarima koji propisuju lek savetuje se da uzmu u obzir lokalnu prevalencu E. Coli kao i rezistenciju prema fluorohinolonima.

Inhalacioni antraks

Levofloksacin se kod ljudi primenjuje na osnovu podataka o osetljivosti Bacillus anthracis dobijenim u in vitro uslovima i na osnovu podataka dobijenih sprovođenjem eksperimenata na životinjama, zajedno sa ograničenim rezultatima ispitivanja u kojima su učestvovali ljudi. Primena leka treba da bude u skladu sa nacionalnim i/ili internacionalnim smernicama za terapiju antraksa.

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije

Prijavljeni su veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek koje utiču na različite organske sisteme, a ponekad i na više njih (poremećaji mišićno-koštanog sistema, poremećaji nervnog sistema, psihijatrijski poremećaji i poremećaji čula) kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone nezavisno od životnog

doba i prethodno prisutnih faktora rizika. Kod prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije, primenu levofloksacina treba odmah prekinuti, a pacijentima savetovati da se obrate za savet svom lekaru.

Vreme trajanja infuzije

Preporučeno vreme trajanja infuzije je najmanje 60 minuta za primenu 500 mg levofloksacina. Poznato je da se za vreme primene ofloksacina mogu javiti tahikardija i prolazni pad krvnog pritiska. U retkim slučajevima može doći do kolapsa usled izraženog pada krvnog pritiska. Ukoliko dođe do očiglednog pada krvnog pritiska tokom infuzione primene levofloksacina (l-izomera ofloksacina), treba odmah prekinuti sa primenom infuzije.

Tendinitis i rupture tetiva

Tendinitis i ruptura tetive (naročito ali ne i isključivo se odnosi na Ahilovu tetivu), ponekad bilateralni, mogu se pojaviti već u prvih 48 sati terapije levofloksacinom, a prijavljeno je da se javljaju čak i do nekoliko meseci nakon prekida terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetiva povećan je kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa transplantiranim solidnim organima, pacijenata koji uzimaju dnevnu dozu od 1000 mg i kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu kortikosteroida.

Kod prvog znaka tendinitisa (npr. bolno oticanje, zapaljenje), treba prekinuti terapiju levofloksacinom i razmotriti mogućnost druge terapije. Zahvaćeni ekstremitet treba lečiti na odgovarajući način (npr. imobilizacija). U slučaju pojave znakova tendinopatije, ne treba koristiti kortikosteroide.

Bolest povezana sa Clostridium difficile

Dijareja, posebno ako je teška, uporna i/ili sa pojavom krvi, koja se pojavljuje tokom ili nakon terapije levofloksacinom (uključujući nekoliko nedelja nakon terapije) može biti simptom bolesti povezane sa Clostridium difficile (engl. Clostridium difficile-associated disease - CDAD). Može biti po težini blaga do životno ugrožavajuća pri čemu je najteži oblik pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.8). Zato je važno razmotriti mogućnost postojanja ovog oboljenja kod pacijenata koji imaju ozbiljnu dijareju koja se javlja tokom i po završetku terapije levofloksacinom. Ukoliko se sumnja na CDAD ili potvrdi dijagnoza, treba odmah prestati sa primenom levofloksacina i odmah započeti odgovarajuću terapiju bez odlaganja. U tom kliničkom stanju kontraindikovani su lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Pacijenti skloni epileptičnim napadima

Hinoloni mogu sniziti prag za pojavu konvulzija i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u istoriji bolesti. Kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je krajnji oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima, kao što su pacijenti sa postojećim lezijama centralnog nervnog sistema, ili oni koji se istovremeno leče fenbufenom i sličnim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, ili lekovima koji snižavaju prag pojave cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5.). U slučaju pojave konvulzivnih napada, treba prekinuti sa primenom levofloksacina.

Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti sa latentnim ili postojećim deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze mogu biti skloni hemolitičkim reakcijama kada se leče hinolonima. Zbog toga, kod ovih pacijenata levofloksacin treba primenjivati sa oprezom zbog moguće pojave hemolize.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Budući da se levofloksacin izlučuje uglavnom putem bubrega, kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega treba prilagoditi dozu leka Alvolamid (videti odeljak 4.2).

Reakcije preosetljivosti

Levofloksacin može da izazove ozbiljne reakcije preosetljivosti, sa mogućim smrtnim ishodom (npr. angioedem ili anafilaktički šok), koje se mogu javiti i nakon inicijalne doze leka (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba odmah da prekinu sa terapijom i obrate se lekaru kako bi dobili odgovarajuću stručnu pomoć.

Ozbiljne neželjene reakcije na koži

Tokom primene levofloksacina uočene su teške neželjene reakcije na koži (engl. Severe cutaneous adverse reactions, SCARs) uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN: takođe poznata kao Lyell sindrom), Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8). Prilikom propisivanja terapije, pacijenta treba obavestiti o znakovima i simptomima teških reakcija na koži i treba ga pažljivo nadgledati. Ukoliko se pojave znakovi i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, treba odmah prekinuti primenu levofloksacina i razmotriti drugu terapiju. Ukoliko se kod pacijenta razvije ozbiljna reakcija kao što je SJS, TEN ili DRESS pri primeni levofloksacina, terapija levofloksacinom se ne sme ponovo započeti.

Poremećaj metabolizma šećera

Kao i tokom primene svih hinolona, zabeleženi su poremećaji koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju, koje se češće javljaju kod starijih pacijenata, obično kod pacijenata sa dijabetesom koji su istovremeno na terapiji oralnim antidijabeticima (npr. glibenklamid) ili primaju insulin. Takođe, prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Kod pacijenata sa dijabetesom, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi (videti odeljak 4.8). Lečenje levofloksacinom treba odmah prekinuti ako pacijent prijavi poremećaj koncentracije glukoze u krvi i razmotriti terapiju drugim antibioticima koji nisu iz grupe fluorohinolona.

Prevencija fotosenzitivnosti

Prijavljeni su slučajevi pojave fotosenzitivnosti prilikom terapije levofloksacinom. (videti odeljak 4.8). Preporučuje se da se pacijenti nepotrebno ne izlažu jakom suncu ili veštačkim UV zracima (npr. kvarcne lampe, solarijumi) tokom terapije i 48 sati po završetku terapije levofloksacinom, kako bi se sprečile reakcije fotosenzitivnosti.

Pacijenti koji primaju antagoniste vitamina K

Zbog mogućeg povećanja vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenja kod pacijenata koji se leče kombinacijom levofloksacina i antagonista vitamina K (npr. varfarin), treba kontrolisati vrednosti parametara koagulacije ako se ti lekovi primenjuju istovremeno (videti odeljak 4.5.).

Psihotične reakcije

Psihotične reakcije zabeležene su kod pacijenata lečenih hinolonima, uključujući levofloksacin. U veoma retkim slučajevima one mogu napredovati u suicidne misli i autodestruktivno ponašanje – ponekad nakon samo jedne doze levofloksacina (videti odeljak 4.8). U slučaju da se kod pacijenta razviju takve reakcije, treba prekinuti primenu levofloksacina odmah pri pojavi prvih znakova ili simptoma ovih reakcija i pacijenta treba uputiti da kontaktira svog lekara za savet. Treba razmotriti terapiju drugim antibioticima koji nisu iz grupe fluorohinolona i preduzeti odgovarajuće mere. Savetuje se oprez ukoliko se levofloksacin primenjuje kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjima u anamnezi.

Produžavanje QT intervala

Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih postoji rizik od produžavanja QT intervala, kao u slučaju:

• sindroma kongenitalno produženog QT intervala,
• istovremene primene lekova koji produžavaju QT interval (npr. antiaritmici I i III klase, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici),
• poremećaj ravnoteže elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija),
• srčanih oboljenja (npr. srčane insuficijencije, infarkta miokarda, bradikardija)

Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljivi na lekove koji produžavaju QT interval. Zato treba biti oprezan prilikom primene fluorohinolona (levofloksacina) u ovim populacijama (videti odeljke 4.2„Stariji pacijenti”, 4.5, 4.8, 4.9).

Periferna neuropatija

Prijavljeni su slučajevi senzorne ili senzo-motorne polineuropatije koja uzrokuje paresteziju, hipoesteziju, dizesteziju ili slabost mišića kod pacijenata koji su na terapiji hinolonima i fluorohinolonima. Pacijente koji su na terapiji levofloksacinom treba savetovati da pre nastavka lečenja obaveste svog lekara ako se jave simptomi neuropatije, kao što su bol, osećaj žarenja, bockanje, utrnulost ili slabost, kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).

Hepatobilijarni poremećaji

Kod primene levofloksacina prijavljeni su slučajevi hepatičke nekroze, pa čak i životno ugrožavajuće insuficijencije jetre, posebno kod pacijenata sa teškim osnovnim bolestima, kao što je sepsa (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba da prekinu terapiju i kontaktiraju lekara ukoliko dođe do pojave znaka i simptoma oboljenja jetre kao što su anoreksija, žutica, taman urin, pruritus ili osetljivost abdomena.

Egzacerbacije miastenije gravis

Fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, blokiraju neuromuskularnu aktivnost što dovodi do pogoršanja slabosti mišića kod pacijenata sa miastenijom gravis. Postmarketinški su prijavljene ozbiljne neželjene reakcije, uključujući smrt i respiratorne probleme, koje su povezane sa primenom fluorohinolona kod pacijenata sa miastenijom gravis. Levofloksacin se ne preporučuje kod pacijenata sa poznatom istorijom miastenije gravis.

Poremećaj vida

Ukoliko prilikom primene levofloksacina oslabi vid pacijenta ili dođe do bilo kakvog uticaja na oči, treba konsultovati oftalmologa (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Superinfekcija

Upotreba levofloksacina, naročito ako je dugotrajna, može dovesti do povećanja broja rezistentnih mikroorganizama. Ako dođe do superinfekcije tokom terapije, treba preduzeti odgovarajuće mere.

Interferencije sa laboratorijskim testovima

Kod pacijenata koji su na terapiji levofloksacinom, određivanje opijata u urinu može dati lažno pozitivne rezultate. Možda će biti potrebno da se rezultat potvrdi osetljivijom metodom.

Levofloksacin može sprečiti rast Micobacterium tuberculosis i, stoga, može dati lažno negativne rezultate u bakteriološkoj dijagnostici tuberkuloze.

Aneurizma i disekcija aorte i regurgitacija/disfunkcija srčanih zalistaka

U epidemiološkim studijama nakon uzimanja fluorohinolona je prijavljen povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, naročito kod starijih pacijenata, kao i od regurgitacije aorte i mitralnog zaliska. Kod pacijenata koji primaju fluorohinolone prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad praćeni rupturom kao komplikacijom (uključujući one sa smrtnim ishodom), kao i regurgitacija/disfunkcija bilo kog srčanog zaliska (videti odeljak 4.8).

Zbog toga fluorohinolone treba primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću u porodičnoj anamnezi, kao i kod pacijenata sa urođenom bolešću srčanih zalistaka ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte ili bolest srčanih zalistaka, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju:

• za aneurizmu i disekciju aorte i regurgitaciju/disfunkciju srčanog zalistka (npr. Poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom, Ehlers-Danlos sindrom Turner-ov sindrom, Behcet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis), ili dodatno
• za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, poznata ateroskleroza ili Sjogren-ov sindrom) ili dodatno
• za regurgitaciju/disfunkciju srčanog zalistka (npr. Infektivni endokarditis).

Rizik za aneurizmu i disekciju aorte i njenu rupturu može takođe biti povećan kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sistemskim kortikosteroidima.

Pacijentima treba savetovati da se, u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa, odmah obrate lekaru u službi hitne medicinske pomoći.

Pacijente treba savetovati da odmah potraže hitnu medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novog početka lupanja srca ili razvoja edema abdomena ili donjih ekstremiteta.

Akutni pankreatitis

Kod pacijenata koji uzimaju levofloksacin može se javiti akutni pankreatitis. Pacijente treba obavestiti o karakterističnim simptomima akutnog pankreatitisa. Pacijenti koji imaju mučninu, malaksalost, nelagodnost u stomaku, akutni bol u stomaku ili povraćanje treba hitno pregledati. Ako postoji sumnja na akutni pankreatitis, terapiju levofloksacinom treba prekinuti; ako se potvrdi, terapiju ne treba ponovo započeti. Oprez se savetuje kod pacijenata sa pankreatitisom u anamnezi (videti odeljak 4.8).

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

1 mL rastvora za infuziju sadrži 0,15 mmol (3,54 mg) natrijuma (u obliku natrijum-hlorida).

Jedna boca sa 100 mL rastvora za infuziju sadrži 15,40 mmol (354,20 mg) natrijuma (u obliku natrijum- hlorida). Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Uticaj drugih lekova na lek Alvolamid

Teofilin, fenbufen ili slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi

U kliničkom ispitivanju nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije levofloksacina sa teofilinom. Međutim, može doći do značajnog sniženja praga za nastanak konvulzija prilikom istovremene primene hinolona sa teofilinom, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, ili drugim lekovima koji snižavaju taj prag.

U prisustvu fenbufena, koncentracije levofloksacina su za 13% veće nego kad se levofloksacin primenjuje sam.

Probenecid i cimetidin

Probenecid i cimetidin imaju statistički značajan uticaj na eliminaciju levofloksacina. Cimetidin smanjuje bubrežni klirens levofloksacina za 24%, a probenecid za 34%. To je zato što oba leka mogu da blokiraju bubrežnu tubularnu sekreciju levofloksacina. Međutim, statistički značajne kinetičke razlike pri dozama ispitivanim u studiji nisu bile klinički važne.

Oprez se savetuje kada se levofloksacin primenjuje istovremeno sa lekovima koji utiču na tubularnu bubrežnu ekskreciju, kao što su probenecid i cimetidin, posebno kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega.

Ostale važne informacije

U kliničkim farmakološkim ispitivanjima pokazano je da nije bilo nikakvih klinički bitnih promena u farmakokinetici levofloksacina, pri istovremenoj primeni sa kalcijum-karbonatom, digoksinom, glibenklamidom i ranitidinom.

Uticaj leka Alvolamid na druge lekove

Ciklosporin

Poluvreme eliminacije ciklosporina se povećava za 33 % pri istovremenoj primeni sa levofloksacinom.

Antagonisti vitamina K

Povećane vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenje, koje može biti ozbiljno, zabeleženi su kod pacijenata koji su bili istovremeno lečeni levofloksacinom i antagonistima vitamina K (npr. varfarinom). Zbog toga je potrebno pratiti vrednosti koagulacije kod pacijenata koji uzimaju antagoniste vitamina K (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji produžavaju QT interval

Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju lekove za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiartimike IA i III klase, triciklične antidepresive, makrolide, antipsihotike; videti odeljak 4.4 “Produžavanje QT intervala”).

Ostale relevantne informacije

U studiji koja se bavila ispitivanjem farmakokinetičkih interakcija, levofloksacin nije pokazao uticaj na farmakokinetiku teofilina (koji je supstrat za CYP1A2), što znači da levofloksacin ne inhibira CYP1A2.

Trudnoća

Ograničeni su podaci o upotrebi levofloksacina kod trudnica. Reproduktivne studije na životinjama nisu ukazale na direktne ili indirektne štetne efekte (videti odeljak 5.3). Međutim, zbog nedostatka podataka

ispitivanja na ljudima i zbog opasnosti od oštećenja hrskavice nosećih zglobova organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin se ne sme primenjivati kod trudnica (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Dojenje

Levofloksacin je kontraindikovan za primenu kod dojilja. Nema dovoljno podataka o ekskreciji levofloksacina u majčino mleko; međutim, ostali fluorohinoloni se ekskretuju u majčino mleko. U nedostatku podataka o uticaju na ljude i zbog opasnosti od oštećenja hrskavice nosećih zglobova organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin se ne sme primenjivati kod dojilja (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Plodnost

Levofloksacin ne izaziva oštećenje ploda i reproduktivnog sistema kod pacova.

Lek Alvolamid ima neznatan ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Neke neželjene reakcije (npr. vrtoglavica/nesvestica, pospanost, poremećaji vida) mogu oslabiti sposobnost pacijenta da se koncentriše i reaguje, pa samim tim predstavljaju opasnost u situacijama kad su te sposobnosti posebno važne (npr. upravljanje vozilom ili rukovanja mašinama).

Sledeće informacije zasnivaju se na rezultatima kliničkih ispitivanja na više od 8300 pacijenata i velikom postmarketinškom iskustvu.

Učestalost se definiše na sledeći način: veoma često (≥1/10), često (≥1/100, ≤ 1/10), povremeno (≥1/1000, ≤ 1/100), retko (≥1/10000, ≤ 1/1000), veoma retko (≤1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U okviru svake grupe neželjene reakcije su navedene od najozbiljnijih do najblažih.

aanafilaksa i anafilaktoidna reakcija se mogu javiti već posle prve doze

bmukokutane reakcije se nekada mogu javiti već posle prve doze

Drugi neželjeni efekti koji su u vezi sa primenom fluorohinolona uključuju i:

• napadi porfirije kod pacijenata koji boluju od porfirije.

* Veoma retki slučajevi produženih (do nekoliko meseci ili godina), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek koje utiču na nekoliko, ponekad i više klasa sistema organa i čula (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetiva, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, umor, oslabljeno pamćenje, poremećaji spavanja i

oštećenje čula sluha, vida, ukusa i mirisa) prijavljeni su pri upotrebi hinolona i fluorohinolona; u nekim slučajevima bez obzira na već postojeće faktore rizika (videti odeljak 4.4).

**Slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući slučajeve sa smrtnim ishodom), kao i regurgitacija/disfunkcija bilo kog srčanog zaliska prijavljeni su kod pacijenata koji primaju fluorohinolone (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Prema ispitivanjima toksičnosti na životinjama i kliničkim farmakološkim studijama sa supraterapijskim dozama, najvažniji znaci koji se mogu očekivati nakon akutnog predoziranja levofloksacinom su poremećaji centralnog nervnog sistema poput konfuzije, vrtoglavice, poremećaja svesti i konvulzija, produženje QT intervala.

Dejstva na CNS koja uključuju konfuzno stanje, konvulzije, halucinacije i tremor, su zabeležene tokom post marketinškog praćenja.

U slučaju predoziranja treba započeti simptomatsko lečenje. Potrebno je uraditi EKG zbog mogućeg produženja QT intervala. Hemodijaliza, uključujući peritonealnu dijalizu i CAPD, nisu efikasne u uklanjanju levofloksacina iz organizma. Nema specifičnog antidota.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA12

Levofloksacin je sintetski antibakterijski lek iz grupe fluorohinolona i predstavlja S (-) enantiomer racemske supstance ofloksacin.

Mehanizam delovanja

Kao fluorohinolonski antibiotik, levofloksacin deluje na kompleks DNK-DNK giraze i topoizomerazu IV. Odnos farmakokinetike i farmakodinamike

Stepen baktericidne aktivnosti levofloksacina zavisi od odnosa maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) ili površine ispod krive (PIK) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIK).

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na levofloksacin nastaje postupno kroz nekoliko koraka, mutacijama ciljnog mesta u obe forme topoizomeraze II, DNK giraze i topoizomeraze IV. Drugi mehanizmi nastanka rezistencije , kao što je propustljivost barijera (često kod Pseudomonas aeruginosa) i efluks mehanizmi, takođe, mogu uticati na osetljivost prema levofloksacinu.

Zabeleženo je postojanje ukrštene rezistencije između levofloksacina i drugih fluorohinolona. Zbog mehanizma dejstva, generalno ne postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih grupa antibiotika.

Granične MIK vrednosti

Granične vrednosti MIK (minimalne inhibitorne koncentracije) za levofloksacin, preporučene od strane EUCAST, koje razdvajaju osetljive od osetljivih mikroorganizama povećane izloženosti, kao i osetljive mikroorganizme povećane izloženosti od rezistentnih su prikazane u sledećoj tabeli za izmerene vrednosti MIK (mg/L).

EUCAST kliničke granične vrednosti MIK za levofloksacin (verzija 10.0, 2020-01-01):

1: samo za nekomplikovane infekcije urinarnog trakta

2: osetljivost se može zaključiti na osnovu osetljivosti na ciprofloksacin

Prevalenca rezistencije može za pojedine sojeve varirati geografski i vremenski, pa je poželjno imati lokalne informacije o rezistenciji, posebno kad se leče teške infekcije. Ukoliko je potrebno, treba potražiti savet stručnjaka ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da se primena leka kod bilo koje vrste infekcije može dovesti u pitanje.

Uobičajeno osetljive vrste

Aerobne Gram-pozitivne bakterije

Bacillus anthracis

Staphylococcus aureus osetljivi na meticilin Staphylococcus saprophyticus

Streptococci, grupa C i G Streptococcus agalactiae Streptococcus pneumoniae Streptococcus pyogenes

Aerobne Gram-negativne bakterije

Eikenella corrodens Haemophilus influenzae Haemophilus para-influenzae Klebsiella oxytoca Moraxella catarrhalis Pasteurella multocida Proteus vulgaris

Providencia rettgeri

Anaerobne bakterije

Peptostreptococcus

Ostale

Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Chlamydia trachomatis Legionella pneumophila Mycoplasma pneumoniae Mycoplasma hominis Ureaplasma urealyticum

Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem

Aerobne gram-pozitivne bakterije

Enterococcus faecalis

Staphylococcus aureus meticilin-rezistentne* Koagulaza negativne Staphylococcus spp

Aerobne gram- negativne bakterije Acinetobacter baumannii Citrobacter freundii

Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Proteus mirabilis Providencia stuartii Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens

Anaerobne bakterije

Bacteroides fragilis

Inherentni rezistentni sojevi

Aerobne Gram-pozitivne bakterije

Enterococcus Faecium

*meticilin rezistentan Staphylococcus aureus vrlo verovatno poseduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući i levofloksacin.

Resorpcija

Oralno primenjen levofloksacin se brzo i potpuno resorbuje i postiže maksimalne koncetracije u plazmi za oko 1-2 sata. Apsolutna bioraspoloživost je 99 - 100%.

Hrana ima mali uticaj na resorpciju levofloksacina.

Ravnotežna koncentracija se postiže unutar prvih 48 sati nakon primene 500 mg jednom ili dva puta dnevno. Distribucija

Oko 30-40% levofloksacina se vezuje za proteine u serumu.

Srednji volumen distribucije levofloksacina je oko 100 L nakon pojedinačnih i ponovljenih doza od 500 mg, pokazujući široku distribuciju u telesnim tkivima.

Prodiranje u tkiva i telesne tečnosti

Levofloksacin prodire u bronhijalnu mukozu, kroz epitel, u alveolarne makrofage, kožu, prostatu i u urin. Međutim, levofloksacin teško prolazi u cerebro-spinalnu tečnost.

Biotransformacija

Levofloksacin se veoma maloj meri metaboliše, a njegovi metaboliti su desmetil-levofloksacin i levofloksacin N-oksid. Ti metaboliti čine manje od 5% doze izlučene putem urina. Levofloksacin je stereohemijski stabilan i ne podleže hiralnoj inverziji.

Eliminacija

Nakon oralne i intravenske primene, levofloksacin se izlučuje relativno sporo iz plazme (t½ : 6-8 sati). Izlučuje se primarno putem bubrega (> 85 % primenjene doze).

Srednja vrednost ukupnog klirensa levofloksacina posle primene pojedinačne doze od 500 mg iznosi 175+29,2 mL/min.

Nema velikih razlika u farmakokinetici levofloksacina nakon intravenske i oralne primene, što upućuje da se oralna i intravenska primena mogu zameniti jedna drugom.

Linearnost

Levofloksacin prati linearnu farmakokinetiku u rasponu doza od 50 do 1000 mg. Posebne populacije

Farmakokinetika kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega

Narušena funkcija bubrega utiče na farmakokinetiku levofloksacina. Slabljenjem funkcije bubrega smanjuju se bubrežna eliminacija i klirens, a poluvreme eliminacije raste kao što je prikazano u tabeli u nastavku teksta (farmakokinetika nakon doze od 500 mg kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom):

Farmakokinetika kod starijih pacijenata

Nema značajnih razlika u farmakokinetici levofloksacina između starijih i mlađih pacijenata, osim onih povezanih sa razlikama u klirensu kreatinina.

Razlike u odnosu na pol

Odvojene analize kod pacijenata muškog i ženskog pola pokazale su male ili zanemarljive polne razlike u farmakokinetici levofloksacina. Nema pokazatelja da su te polne razlike klinički važne.

Pretklinički podaci pokazuju da ne postoji posebna opasnost po ljude. Podaci su dobijeni na osnovu konvencionalnih studija toksičnosti jedne doze, toksičnosti ponovljenih doza, kancerogenog potencijala i toksičnosti na reproduktivni sistem i razvoj.

Levofloksacin ne utiče na plodnost i reprodukciju kod pacova, a jedini uticaj na plod bio je kasnije sazrevanje kao rezultat toksičnosti kod skotne ženke.

Levofloksacin nije indukovao mutaciju gena kod bakterija ili u ćelijama sisara, ali je indukovao hromozomske promene u ćelijama pluća kineskog hrčka in vitro. Ovi uticaji mogu biti pripisani inhibiciji topoizomeraze II. In vivo testovi (mikronukleus, izmena sestrinskih hromatida, nepravilna sinteza DNK, dominantni letalni testovi) nisu pokazali bilo kakav genotoksični potencijal.

Studije na miševima, pokazale su da levofloksacin ima fototoksičnu aktivnost samo pri veoma velikim dozama. Levofloksacin nije pokazao bilo kakav genotoksični potencijal u ispitivanjima fotomutagenosti, a smanjio je razvoj tumora u ispitivanjima fotokarcinogenosti.

Kao i ostali fluorohinoloni, levofloksacin ispoljava uticaj na hrskavicu (stvaranje ispupčenja i udubljenja) kod pacova i pasa. Ti nalazi su izraženiji kod mladih životinja.

Natrijum-hlorid;

hlorovodonična kiselina 5N (za podešavanje Ph); voda za injekcije.

Rastvor za infuziju levofloksacina ne treba mešati sa heparinom ili alkalnim rastvorima (npr. natrijum- hidrogenkarbonat). Ovaj lek ne treba mešati sa drugim lekovima osim onim navedenim u odeljku 6.6.

Rok upotrebe neotvorene boce: 3 godine.

Rok upotrebe van spoljnjeg pakovanja: 3 dana (u uslovima sobnog osvetljenja). Rok upotrebe nakon perforacije gumenog čepa: iskoristiti odmah (u roku od 3 sata).

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaženja: Nakon razblaženja, pripremljeni rastvor za infuziju treba odmah upotrebiti. Ukoliko se odmah ne upotrebi, vreme čuvanja i uslovi pre upotrebe su odgovornost korisnika.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Pre upotrebe rastvor vizuelno proveriti. Može se koristiti samo bistar rastvor bez prisustva čestica.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je providna boca zapremine 100 mL, od bezbojnog stakla tip I sa gumenim čepom i aluminijumskom kapicom i plastičnim flip- off zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih boca i Uputstvo za lek.

Levofloksacin rastvor za infuziju treba odmah iskoristiti (u toku prva 3 sata) nakon perforacije gumenog čepa, kako bi se izbegla bakterijska kontaminacija. Nije potrebno štititi lek od svetlosti tokom same primene infuzije.

Ovaj lek je namenjen za jednokratnu upotrebu.

Nakon otvaranja, neupotrebljenu količinu leka je potrebno odbaciti.

Pre upotrebe rastvor vizuelno proveriti. Može se koristiti samo bistar rastvor, zelenkasto-žute boje, koji je praktično bez prisustva čestica.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Mešanje sa drugim rastvorima za infuziju:

Lek Alvolamid, rastvor za infuziju, je kompatibilan sa sledećim rastvorima:

• 0,9% rastvor natrijum-hlorida,
• 5% rastvor glukoze,
• 2,5% rastvor glukoze u Ringer-ovom rastvoru. Videti inkompatibilnosti u odeljku 6.2.

Lek Alvolamid, rastvor za infuziju, sadrži aktivnu supstancu levofloksacin, koja pripada grupi sintetskih antibiotika iz klase fluorohinolona. Ovaj lek deluje tako što uništava bakterije koje su uzrokovale infekciju u Vašem organizmu.

Lek Alvolamid se koristi za lečenje sledećih infekcija:

• infekcije pluća, kod pacijenata sa pneumonijom;
• infekcije urinarnog trakta, uključujući infekcije bubrega i mokraćne bešike;
• dugotrajne infekcije prostate;
• infekcije kože i potkožnog tkiva, uključujući i mišiće (tzv. meko tkivo).

U posebnim situacijama, lek Alvolamid rastvor za infuziju može da se koristi za smanjenje šanse za dobijanje bolesti pluća pod nazivom antraks ili kod pogoršanja bolesti nakon izlaganja bakteriji koja uzrokuje antraks.

Lek Alvolamid ne smete primenjivati i obavestite Vašeg lekara:

• ako ste alergični (preosetljivi) na levofloksacin, bilo koji drugi hinolonski antibiotik kao što su moksifloksacin, ciprofloksacin ili ofloksacin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• znaci alergijske reakcije: osip, teškoće sa gutanjem ili disanjem, oticanje usana, jezika, lica ili grla;
• ako ste nekada imali epilepsiju;
• ako ste nekada imali probleme sa tetivama kao što je tendinitis koji je bio povezan sa terapijom hinolonskim antibioticima. Tetiva je snop vezivnih vlakana koji vezuje mišić za kost;
• ako ste dete ili adolescent u razvoju;
• ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću;
• ako dojite.

Nemojte uzimati lek Alvolamid ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, posavetujte se svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da primate lek Alvolamid.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Alvolamid:

• ako imate 60 godina ili ste stariji;
• ako koristite kortikosteroide, koji se nazivaju i steroidi (videti odeljak „Drugi lekovi i lek Alvolamid”);
• ako ste bili podvrgnuti transplantaciji organa;
• ako ste ranije imali konvulzije (epileptične napade);
• ako ste imali oštećenje mozga nastalo kao posledica moždanog udara (šloga) ili neke druge povrede mozga; - ako imate probleme sa bubrezima;
• ako imate stanje koje se zove „deficijencija G-6-fosfat dehidrogenaze” (manjak enzima G-6-fosfat dehidrogenaze). Postoji velika mogućnost da se kod Vas jave ozbiljni poremećaji krvi kada uzimate ovaj lek; - ako ste ranije imali psihičke probleme;
• ako ste nekada imali probleme sa srcem: treba da budete oprezni prilikom uzimanja ove grupe lekova ako Vi ili neko u Vašoj porodici ima produženi QT interval (što se može videti na EKG-u),

poremećaj ravnoteže elektrolita (pogotovo kod smanjenih vrednosti kalijuma i magnezijuma u krvi), veoma usporen rad srca (bradikardiju), slabost srca (srčanu insuficijenciju), istoriju srčanog udara (infarkt miokarda), ako ste ženskog pola ili ste starija osoba ili uzimate lekove koji mogu uticati na pojavu promena na EKG-u (videti odeljak „Drugi lekovi i lek Alvolamid”);

• ako imate šećernu bolest;
• ako ste ranije imali probleme sa jetrom;
• ako imate miasteniju gravis (neuromišićni poremećaj koji karakateriše slabost u mišićima);
• ako imate probleme sa nervima (periferna neuropatija);
• ako Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispupčenja” velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda);
• ako ste već prethodno doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje unutrašnjeg i središnjeg sloja aortnog zida);
• ako vam je dijagnostikovano propuštanje srčanih zalistaka (regurgitacija srčanih zalistaka).
• ako u porodičnoj anamnezi imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte, ili druge faktore rizika ili stanja zbog kojih imate veću sklonost za pojavu aneurizme ili disekcije (npr. poremećaji vezivnog tkiva kaošto je Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Sjögren-ov sindrom (inflamatorna autoimuna bolest) ili vaskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, povišen krvni pritisak, poznata ateroskleroza, reumatoidni artritis (bolest zglobova) ili endokarditis (infekcija srca));
• ako ste ikada imali ozbiljan osip na koži ili ljuštenje kože, plikove i/ili čireve u ustima nakon primene levofloksacina

Ozbiljne reakcije na koži

Tokom primene levofloksacina prijavljene su ozbiljne reakcije kože uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) i reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS).

• SJS/TEN se u početku mogu javiti u vidu crvenkastih promena po koži koje imaju izgled meta ili kružnih promena često sa plikovima u sredini. Takođe, mogu se pojaviti čirevi u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima (crvene i natečene oči). Ovom ozbiljnom osipu na koži često prethode povišena telesna temperatura i/ili simptomi nalik gripu. Osip može napredovati do šireg ljuštenja kože i po život ugrožavajućih komplikacija ili mogu biti smrtonosne.
• DRESS sindrom se u početku javlja u vidu simptoma nalik gripu i osipa na licu, a zatim kao prošireni osip sa visokom telesnom temperaturom, povećanim vrednostima enzima jetre koje se uočavaju u rezultatima analiza krvi, povećanjem broja jedne vrste belih krvnih ćelija (eozinofilija) i uvećanim limfnim čvorovima.

Ukoliko Vam se javi ozbiljan osip ili neki od navedenih simptoma na koži, prestanite sa primenom levofloksacina i obratite se lekaru ili odmah potražite medicinsku pomoć. Ne smete koristiti fluorohinolonski/hinolonski antibiotik, uključujući levofloksacin, ukoliko ste u prošlosti imali bilo kakvu ozbiljnu neželjenu reakciju prilikom uzimanja hinolona ili fluorohinolona. U tom slučaju treba da obavestite Vašeg lekara što je pre moguće.

Obavestite svog lekara, medicinsku sestru ili farmaceuta ukoliko tokom primene fluorohinolona:

• osetite iznenadan jak bol u stomaku, grudnom košu ili leđima, odmah idite u najbližu službu hitne medicinske pomoći jer to mogu biti simptomi aneurizme i disekcije aorte. Rizik može biti povećan ako se lečite sistemskim kortikosteroidima.
• osetite iznenadan nedostatak vazduha, posebno kada ležite u krevetu ili primetite oticanje gležnjeva, stopala ili abdomena ili novi početak lupanja srca (osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca), morate odmah obavestiti lekara.
• imate mučninu, osećate se generalno loše, imate jaku nelagodnost ili stalni bol ili pogoršanje bola u području stomaka ili povraćanje – odmah se javite svom lekaru jer bi ovo mogao biti znak upale pankreasa (akutni pankreatitis).

Retko se mogu javiti bolovi i oticanje zglobova i zapaljenje ili ruptura (pucanje) tetiva. Rizik se povećava ako ste starija osoba (stariji od 60 godina), ako ste imali transplantaciju organa, ako imate probleme sa

bubrezima ili ako se istovremeno lečite kortikosteroidima. Zapaljenje i ruptura tetiva mogu se pojaviti u prvih 48 sati lečenja, pa čak i do nekoliko meseci nakon prestanka lečenja lekom Alvolamid. Prilikom prvog znaka bola ili zapaljenja tetive (na primer u skočnom zglobu, ručnom zglobu, laktu, ramenu ili kolenu), prestanite sa primenom leka Alvolamid, obratite se Vašem lekaru i odmorite bolno područje. Izbegavajte nepotrebnu fizičku aktivnost, jer to može povećati rizik od rupture tetive.

Retko se mogu javiti znaci oštećenja nerava (neuropatije), kao što su bol, osećaj žarenja, bockanja, utrnulost i/ili slabost pogotovo u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ukoliko Vam se pojave ovi simptomi, prekinite primenu leka Alvolamid i odmah obavestite Vašeg lekara u cilju sprečavanja razvoja potencijalno ireverzibilnog stanja.

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije

Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući lek Alvolamid, povezani su sa veoma retkim ali ozbiljnim neželjenim dejstvima, od kojih su neka dugotrajna (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajuća ili potencijalno ireverzibilna. Ova neželjena dejstva uključuju bol u tetivama, mišićima i zglobovima gornjih i donjih ekstremiteta, poteškoće u hodanju, neuobičajene senzacije kao što su, trnci i žmarci, bockanje, golicanje, utrnulost ili peckanje (parestezija), poremećaje čula uključujući oštećenje vida, ukusa, mirisa i sluha, depresiju, poremećaj pamćenja, teški umor i teške poremećaje spavanja.

Ako primetite bilo koje od navedenih neželjenih dejstava nakon primene leka Alvolamid, odmah se obratite Vašem lekaru pre nego što nastavite da primate lek. Vi i Vaš lekar ćete odlučiti o nastavku lečenja i razmotriti primenu drugog antibiotika.

Ako niste sigurni da li se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre primene ovog leka.

Drugi lekovi i lek Alvolamid

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Levofloksacin može da utiče na dejstvo drugih lekova, ili drugi lekovi mogu da utiču na dejstvo levofloksacina.

Posebno je važno da obavestite Vašeg lekara ako uzimate neke od sledećih lekova, s obzirom na to da postoji veći rizik za pojavu neželjenih dejstava tokom primene leka Alvolamid:

• Kortikosteroidi, nekada se nazivaju steroidi - koriste se kod upala. Postoji veća verovatnoća da se javi upala i/ili ruptura tetiva.
• Varfarin - sprečava zgrušavanje krvi. Postoji veća verovatnoća pojave krvarenja. Biće potrebno da Vaš lekar obavlja redovne preglede Vaše krvi kako bi pratio koliko se Vaša krv zgrušava.
• Teofilin - koristi se kod tegoba sa disanjem. Veća je verovatnoća da ćete imati konvulzije (napade) ako uzimate lek Alvolamid.
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) - koriste se za lečenje bola i upala, tu spadaju acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, fenbufen, ketoprofen i indometacin. Veća je verovatnoća da ćete imati konvulzije (napade) ako uzimate lek Alvolamid.
• Ciklosporin - koristi se nakon transplantacije organa. Veća je verovatnoća pojave neželjenih dejstava ciklosporina.
• Lekovi koji utiču na rad srca. Tu spadaju lekovi koji se koriste za lečenje nepravilnog srčanog ritma (antiaritmici kao što su hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, sotalol, dofetilib, ibutilid i amjodaron), antidepresivi (triciklični antidepresivi kao što su amitriptilin i imipramin), psihijatrijski lekovi (antipsihotici) i neki antibiotici (makrolidni antibiotici kao što su eritromicin, azitromicin i klaritromicin).
• Probenecid, koristi se u terapiji gihta, i cimetidin, koji se koristi u terapiji čira na želucu i gorušice. Potreban je poseban oprez kada se jedan od ova dva leka koristi istovremeno sa lekom Alvolamid. Ako imate problema sa bubrezima, Vaš lekar će Vam možda propisati manju dozu leka.

Obavestite Vašeg lekara ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas.

Urinarni test na opijate

Kod osoba koje uzimaju lek Alvolamid urinarni test može pokazati "lažno pozitivne" rezultate za jake lekove protiv bolova koji se zovu opijati. Ako Vaš lekar namerava da Vam uradi test na opijate obavestite ga da uzimate ovaj lek.

Test na tuberkulozu

Ovaj lek može uzrokovati “lažno negativne” rezultate laboratorijskih testova kojima se otkriva prisustvo bakterije koja izaziva tuberkulozu.

Uzimanje leka Alvolamid sa hranom ili pićima

Nije primenljivo.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ne smete uzimati ovaj lek:

• ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću,
• ukoliko dojite ili planirate da dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nakon primene ovog leka možete osetiti neželjene reakcije kao što su nesvestica, pospanost, vrtoglavica ili promene vida. Neke od ovih reakcija mogu uticati na sposobnost koncentracije i brzinu reagovanja. Ukoliko osetite neke od ovih simptoma, nemojte voziti ni rukovati mašinama.

Važne informacije o nekim sastojcima leka Alvolamid

1 mL rastvora za infuziju sadrži 0,15mmol (3,54 mg) natrijuma (u obliku natrijum-hlorida).

Jedna boca sa 100 mL rastvora za infuziju sadrži 15,40 mmol (354,20 mg) natrijuma (u obliku natrijum- hlorida). Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

• Alvolamid, rastvor za infuziju, je lek koji se primenjuje u bolničkim uslovima.
• Lek, koji će Vam dati Vaš doktor ili medicinska sestra, se primenjuje u vidu injekcije. Injekcija se daje u jednu od vena, u dužem vremenskom periodu (kao intravenska infuzija).
• Kod leka Alvolamid rastvora za infuziju 500 mg, infuzija se prima najmanje 60 minuta.
• Rad Vašeg srca i krvni pritisak treba pažljivo pratiti. Neuobičajeno brzo lupanje srca i nizak krvni pritisak su moguća neželjena dejstva koja su primećena prilikom primene sličnih antibiotika. U slučaju znatnog sniženja Vašeg krvnog pritiska za vreme primene infuzije, terapija će odmah biti obustavljena.

Doziranje

Ukoliko niste sigurni zbog čega morate da primate lek Alvolamid ili imate bilo kakva pitanja u vezi doziranja leka, obratite se svom lekaru, medicinskoj sestri ili farmaceutu.

• Vaš lekar će odlučiti koju dozu leka treba da primate.
• Doza leka će zavisiti od vrste infekcije i organa koje je zahvatila.
• Dužina trajanja terapije će zavisiti od težine i ozbiljnosti infekcije.

Doziranje kod odraslih i starijih osoba

• Zapaljenje pluća (vanbolnički stečena pneumonija i inhalacioni antraks): 500 mg jednom ili dva puta dnevno.
• Infekcije urinarnog trakta, uključujući infekcije bubrega i mokraćne bešike: 500 mg jednom dnevno.
• Infekcija prostate: 500 mg jednom dnevno.
• Infekcija kože i potkožnog tkiva, uključujući i mišiće: 500 mg jednom ili dva puta dnevno.

Doziranje kod odraslih i starijih osoba sa oštećenjem funkcije bubrega

Vaš lekar će Vam dati nižu dozu leka.

Deca i adolescenti

Lek Alvolamid se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata u razvoju.

Zaštitite kožu od sunčeve svetlosti

Tokom primene ovog leka i dva dana nakon prestanka primene ovog leka nemojte se izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti (zračenju) jer će Vaša koža biti mnogo osetljivija na sunce. Ako se ne budete pridržavali sledećih mera opreza postoji rizik od nastanka opekotina, peckanja i stvaranja plikova:

• Koristite kreme za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom.
• Uvek nosite šešir ili kapu, kao i odeću koja prekriva Vaše ruke i noge.
• Izbegavajte sunčanje u solarijumu.

Ako ste primili više leka Alvolamid nego što treba

Mala je mogućnost da će Vam Vaš lekar ili medicinska sestra dati više leka nego što je trebalo. Oni će Vas pažljivo pratiti i proveravati koliko ste leka primili. Uvek pitajte ako niste sigurni zašto ste primili dozu leka.

Predoziranje lekom Alvolamid može dovesti do pojave sledećih simptoma: konvulzivni napadi, osećaj konfuzije, ošamućenost, smanjena svesnost, tremor i srčani problem - što može dovesti do nepravilnog srčanog ritma kao i do povraćanja.

Ako imate bilo kakva pitanja, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Ako ste zaboravili da primite Alvolamid

Lekar ili medicinsko osoblje će imati instrukcije kada da Vam daju lek. Nije verovatno da ćete dobiti manje ili više leka nego što treba. Ako mislite da ste propustili dozu, obratite se lekaru ili medicinskom osoblju.

Ako naglo prestanete da primate lek Alvolamid

Vaš lekar ili medicinska sestra će nastaviti da Vam daju lek Alvolamid, čak i ako se osećate bolje. Ako se prebrzo prekine primena, Vaše stanje se može pogoršati ili bakterije mogu postati otporne (neosetljive) na lek. Nakon što nekoliko dana budete na infuzionoj terapiji, lekar može da odluči da Vas prebaci na terapiju tabletama istog leka kako bi terapiju priveo kraju.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva,iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Prestanite sa primenom leka Alvolamid i odmah recite svom lekaru ili medicinskoj sestri ako primetite neke od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava - možda će Vam biti potrebna hitna medicinska pomoć:

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• bol i zapaljenje tetiva. Najčešće je zahvaćena Ahilova tetiva i, u nekim slučajevima, tetiva može pući;
• alergijska reakcija. Znaci i simptomi mogu biti: osip, otežano gutanje ili disanje, otok usana, lica, jezika i grla.
• napadi (konvulzije);
• vidite ili čujete stvari koje nisu prisutne ili ne postoje (halucinacije, paranoja);
• osećaj depresije, mentalnih problema, osećaj uznemirenosti (agitacije), neuobičajeni snovi i noćne more
• široko rasprostranjen osip, visoka telesna temperatura, povećane vrednosti enzima jetre, krvne nepravilnosti (eozinofilija), uvećani limfni čvorovi i zahvaćenost drugih organa (reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima koja je takođe poznata kao DRESS ili sindrom preosetljivosti na lek). Videti takođe odeljak 2;
• sindrom povezan sa poremećajem izlučivanja vode i smanjenim vrednostima natrijuma (SIADH);
• smanjena vrednost šećera u krvi (hipoglikemija) ili smanjena vrednost šećera u krvi koja može dovesti do kome (hipoglikemijska koma). Ovo je bitno za pacijente koje imaju šećernu bolest.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• vodeni proliv koji može da sadrži krv, moguće sa grčevima u stomaku i visokom telesnom temperaturom. Ovo mogu biti znaci teških poremećaja funkcije creva;
• peckanje, trnjenje ili mravinjanje po koži, bol ili slabost mišića. Ovo mogu biti znaci stanja koje se naziva „neuropatija”.
• ozbiljan osip na koži uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekrolizu. Mogu se ispoljiti u vidu crvenkastih promena na koži koje imaju izgled meta ili kružnih promena često sa plikovima u sredini, ljuštenja kože, čireva u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima i mogu im prethoditi povišena telesna temperatura i simptomi slični gripu. Videti takođe odeljak 2;
• gubitak apetita, žuta prebojenost kože i beonjača, tamna prebojenost mokraće, svrab ili osetljivost stomaka. Ovo mogu biti znaci i simptomi oštećenja funkcije jetre, uključujući i smrtne slučajeve usled slabosti u radu jetre;
• promena mišljenja i razmišljanja (psihotična reakcija) sa rizikom od suicidalnih misli i dela.
• mučninu, osećate se generalno loše, nelagodnost ili bol u stomaku ili povraćanje. Ovo bi mogao da bude znak upale pankreasa (akutni pankreatitis). Videti odeljak 2.

Ukoliko Vam oslabi vid ili se pojave bilo kakvi očni problemi tokom primene leka Alvolamid, treba konsultovati očnog lekara.

Veoma retki slučajevi dugotrajnih (traju do nekoliko meseci ili godina) ili trajnih neželjenih reakcija, kao što su zapaljenja tetiva, ruptura tetiva, bol u zglobovima, bol u ekstremitetima, poteškoće u hodanju, neuobičajeni osećaji kao što su bockanje, trnjenje, mravinjanje, peckanje, ukočenost ili bol (neuropatija), depresija, umor, poremećaji spavanja, poremećaj pamćenja, kao i oštećenje sluha, vida, ukusa i mirisa povezani su sa upotrebom hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika, u nekim slučajevima bez obzira na

prethodno postojeće faktore rizika. Slučajevi zadebljanja i slabljenja zida aorte ili oštećenja zida aorte (aneurizme i disekcije), koji mogu prouzrokovati pucanje i biti fatalni, kao i propuštanje srčanih zalistaka prijavljeni su kod pacijenata koji su primali fluorohinolone. Videti takođe odeljak 2.

Obavestite Vašeg lekara ako neko od sledećih neželjenih dejstava postane ozbiljno ili traje duže od nekoliko dana:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• problem sa spavanjem;
• glavobolja, vrtoglavica;
• mučnina, povraćanje, proliv;
• povećane vrednosti enzima jetre u krvi;
• reakcija na mestu primene infuzije;
• zapaljenje vena.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promena broja drugih bakterija i gljivica, infekcije izazvane gljivicom koja se zova Candida, koje treba adekvatno lečiti;
• promena broja belih krvnih zrnaca (leukopenija, eozinofilija);
• osećaj uznemirenosti, zbunjenosti, nervoze, uspavanost, drhtavica, vrtoglavica;
• nedostatak vazduha (dispneja);
• promena čula ukusa, gubitak apetita, stomačni problemi, poremećaj varenja (dispepsija), bol u stomaku, nadutost stomaka usled prisustva gasova (flatulencija), otežano pražnjenje creva (konstipacija);
• svrab i osip kože, koprivnjača (urtikarija), pojačano znojenje (hiperhidroza);
• bolovi u zglobovima i mišićima;
• test krvi može pokazati neuobičajene rezultate koji ukazuju na probleme sa jetrom (povećane vrednosti bilirubina) ili bubrezima (povećane vrednosti kreatinina);
• opšta slabost.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• modrice i krvarenje zbog smanjenja broja krvnih pločica (trombocitopenija);
• mali broj belih krvnih zrnaca (neutropenija);
• pojačan imunski odgovor (preosetljivost);
• utrnulost ruku ili stopala (parestezije);
• problem sa sluhom (tinitus) i vidom (zamagljen vid);
• ubrzan srčani rad (tahikardija) ili smanjen krvni pritisak (hipotenzija);
• mišićna slabost, koja je od posebnog značaja kod pacijenata sa miastenijom gravis (retka bolest nervnog sistema);
• promene u radu bubrega i ponekad oslabljena funkcija bubrega usled alergijske reakcije bubrega tzv. intersticijalni nefritis;
• povišena telesna temperatura ( groznica);
• jasno ograničeni, eritematozni pečati sa ili bez plikova koji se razvijaju nekoliko sati po primeni levofloksacina i koji se povlače ostavljajući postzapaljensku (postinflamatornu) pojačanu pigmentaciju (hiperpigmentaciju); obično se ponovo javljaju na istom mestu na koži ili sluzokoži nakon ponavljane izloženosti levofloksacinu;
• oslabljeno pamćenje.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• smanjenje broja crvenih krvnih ćelija (anemija), koje može dovesti do pojave bledila kože ili žutice usled pojačane razgradnje crvenih krvnih zrnaca i smanjenja broja svih krvnih ćelija (pancitopenija);
• povišena telesna temperatura, bol u grlu, osećaj opšte slabosti koji ne prolazi. Ovo može biti posledica smanjenja belih krvih ćelija (agranulocitoza);
• gubitak cirkulacije (slično anafilaktičkom šoku);
• povećanje vrednosti šećera u krvi (hiperglikemija)
• promene čula mirisa, gubitak čula mirisa ili ukusa (parozmija, anozmija, ageuzija);
• problem sa hodanjem i pravljenjem pokreta (diskinezija, ekstrapiramidalni sindrom);
• kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa);
• kratkotrajni gubitak vida, zapaljenje oka;
• poremećaj ili gubitak sluha;
• veoma brz srčani ritam, nepravilan srčani ritam opasan po život, promene u srčanom ritmu (produženje QT intervala koje se vidi na EKG-u);
• otežano disanje i šištanje (bronhospazam);
• alergijska reakcija pluća;
• zapaljenje pankreasa (pankreatitis);
• zapaljenje jetre (hepatitis);
• povećana osetljivost kože na sunčeve zrake i UV svetlost (fotosenzitivnost);
• zapaljenje krvnih sudova (vaskulitis);
• zapaljenje sluzokože usne duplje (stomatitis);
• rupture i razaranje mišića (rabdomioliza);
• crvenilo i oticanje zglobova (artritis);
• bol, uključujući bol u leđima, grudima i ekstremitetima;
• akutno pogoršanje porfirije kod ljudi koji već imaju porfiriju (retko metaboličko oboljenje);
• uporna glavobolja sa ili bez pojave zamagljenja vida (benigna intrakranijalna hipertenzija).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati van domašaja i vidokruga dece!

Ne smete koristiti lek Alvolamid posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Rok upotrebe van spoljnjeg pakovanja: 3 dana (u uslovima sobnog osvetljenja). Rok upotrebe nakon perforacije gumenog čepa: iskoristiti odmah (u roku od 3 sata).

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaženja: Nakon razblaženja, pripremljeni rastvor za infuziju treba odmah upotrebiti. Ukoliko se odmah ne upotrebi, vreme čuvanja i uslovi pre upotrebe su odgovornost korisnika.

Čuvanje pre otvaranja

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Pre upotrebe rastvor vizuelno proveriti. Može se koristiti samo bistar rastvor bez prisustva čestica.

Čuvanje leka nakon prvog otvaranja/razblaženja

Nije potrebno štititi lek od svetlosti tokom same primene infuzije.

Kada se jednom otvori infuziona boca (nakon perforacije gumenog čepa), rastvor treba odmah primeniti (u roku od 3 sata) kako bi se prevenirala bakterijska kontaminacija.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je levofloksacin (u obliku levofloksacin, hemihidrata).

Jedna boca od 100 mL rastvora za infuziju sadrži 500 mg levofloksacina (u obliku levofloksacin, hemihidrata).

1 mL rastvora za infuziju sadrži 5 mg levofloksacina (u obliku levofloksacin, hemihidrata). Pomoćne supstavce su: natrijum-hlorid, hlorovodonična kiselina 5N i voda za injekcije.

Kako izgleda lek Alvolamid i sadržaj pakovanja

Rastvor za infuziju.

Bistar rastvor zelenkastožute boje bez prisustva mehaničkih onečišćenja.

pH: 4,5 – 5,1

Osmolalnost: – 290 mOsmol/Kg ± 5%

Unutrašnje pakovanje je providna boca zapremine 100 mL, od bezbojnog stakla tip I sa gumenim čepom i aluminijumskom kapicom i plastičnim flip- off zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih boca i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole

ZENTIVA PHARMA D.O.O., Milentija Popovića 5v, sprat 2, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač

• PHARMATHEN SA, Dervenakion 6, Pallini, Attiki, Grčka
• ANFARM HELLAS S.A., 61st km Nat. Rd. Athens-Lamia, Schimatari Viotias, Grčka

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Januar ,2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

000457637 2023 59010 007 000 515 021 04 001 od 26.01.2024.

< >

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Alvolamid, rastvor za infuziju, je indikovan kod odraslih u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke

„Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka i „Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka):

• Akutni pijelonefritis i komplikovane infekcije urinarnog trakta (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka)
• Hronični bakterijski prostitis
• Inhalacioni antraks: profilaksa nakon ekspozicije i terapija (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka)

U sledećim infekcijama, lek Alvolamid treba koristiti samo kada se upotreba antibiotika, koji se uobičajeno preporučuju za inicijalnu terapiju ovih infekcija, smatra neodgovarajućom:

• Vanbolnička stečena pneumonija
• Komplikovana infekcija kože i mekih tkiva

Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o odgovarajućoj primeni antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Lek Alvolamid, rastvor za infuziju, se primenjuje u vidu spore intravenske infuzije jednom ili dva puta dnevno.

Doziranje zavisi od tipa i težine infekcije, kao i od osetljivosti patogenog uzročnika. Terapija lekom Alvolamid nakon početne intravenske primene može se nastaviti primenom odgovarajuće oralne doze u skladu sa SPC-em za film tablete i ako se smatra odgovarajućom za pacijenta. Usled bioekvivalentnosti parenteralnog i oralnog oblika, može se upotrebiti isti režim doziranja.

Doziranje

Preporučuje se sledeće doziranje leka Alvolamid, rastvor za infuziju:

Doziranje kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega (klirens kreatinina > 50 mL/min)

1Dužina terapije uključuje intravensku i oralnu terapiju. Vreme prelaska sa intravenske na oralnu terapiju zavisi od kliničke situacije, ali je uobičajeno od 2 do 4 dana.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min)

1Nije potrebna primena dodatnih doza posle hemodijalize ili kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD)

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavati dozu jer se levofloksacin ne metaboliše u jetri u značajnoj meri i uglavnom se ekskretuje putem bubrega.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih pacijenata, osim ako se to ne nameće s obzirom na funkciju bubrega (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka “Tendinitis i ruptura tetive” i “Produženje QT intervala”).

Pedijatrijska populacija

Lek Alvolamid je kontraindikovan kod dece i adolescenata u razvoju (videti odeljak „Kontraindikacije” u Sažetku karakteristika leka).

Način primene

Lek Alvolamid, rastvor za infuziju, je namenjen samo za sporu intravensku infuziju; primenjuje se jednom ili dva puta dnevno. Vreme primene infuzije mora biti najmanje 60 minuta za 500 mg leka Alvolamid, rastvor za infuziju (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Za informacije o inkompatibilnosti videti odeljak „Inkompatibilnost”, a za kompatibilnost sa drugim infuzionim rastvorima videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-hlorid;

hlorovodonična kiselina 5N (za podešavanje Ph); voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Rastvor za infuziju levofloksacina ne treba mešati sa heparinom ili alkalnim rastvorima (npr. natrijum- hidrogenkarbonat). Ovaj lek ne treba mešati sa drugim lekovima osim onim navedenim u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorene boce: 3 godine.

Rok upotrebe van spoljnjeg pakovanja: 3 dana (u uslovima sobnog osvetljenja). Rok upotrebe nakon perforacije gumenog čepa: iskoristiti odmah (u roku od 3 sata).

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaženja: Nakon razblaženja, pripremljeni rastvor za infuziju treba odmah upotrebiti. Ukoliko se odmah ne upotrebi, vreme čuvanja i uslovi pre upotrebe su odgovornost korisnika.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Pre upotrebe rastvor vizuelno proveriti. Može se koristiti samo bistar rastvor bez prisustva čestica.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je providna boca zapremine 100 mL, od bezbojnog stakla tip I sa gumenim čepom i aluminijumskom kapicom i plastičnim flip- off zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih boca i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Levofloksacin rastvor za infuziju treba odmah iskoristiti (u toku prva 3 sata) nakon perforacije gumenog čepa, kako bi se izbegla bakterijska kontaminacija. Nije potrebno štititi lek od svetlosti tokom same primene infuzije.

Ovaj lek je namenjen za jednokratnu upotrebu.

Nakon otvaranja, neupotrebljenu količinu leka je potrebno odbaciti.

Pre upotrebe rastvor vizuelno proveriti. Može se koristiti samo bistar rastvor, zelenkasto-žute boje, koji je praktično bez prisustva čestica.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Mešanje sa drugim rastvorima za infuziju:

Lek Alvolamid, rastvor za infuziju, je kompatibilan sa sledećim rastvorima:

• 0,9% rastvor natrijum-hlorida,
• 5% rastvor glukoze,
• 2,5% rastvor glukoze u Ringer-ovom rastvoru.

Videti inkompatibilnosti u odeljku „Inkompatibilnost”.