Levofloksacin Galenika 500mg film tableta

Lek Leflogalje indikovan kod odraslih pacijenata za terapiju sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1): Akutni pijelonefritis i komplikovane infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4)

Hronični bakterijski prostatitis

Inhalacioni antraks: profilaksa nakon izlaganja uzročniku i terapija (videti odeljak 4.4).

Za terapiju dole navedenih infekcija levofloksacin treba da se koristi samo kada se ne mogu koristiti drugi antibiotici koji se obično preporučuju za inicijalno lečenje pomenutih infekcija.

Akutni bakterijski sinuzitis

Akutna egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća uključujući bronhitis Vanbolnička pneumonija

Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva Nekomplikovani cistitis (videti odeljak 4.4)

Levofloksacin, u obliku film tablete, se takođe mogu koristiti za završetak terapije kod pacijenata kod kojih se stanje poboljšalo tokom inicijalne terapije levofloksacinom primenjenim intravenski.

Treba uzeti u obzir zvanične preporuke o odgovarajućoj upotrebi antibiotika.

Levofloksacin film tablete se primenjuju jednom ili dva puta dnevno. Doziranje zavisi od tipa i težine infekcije, kao i od osetljivosti pretpostavljenog uzročnika infekcije.

Levofloksacin film tablete se takođe mogu koristiti za završetak terapije kod pacijenata kod kojih se stanje poboljšalo tokom inicijalne terapije levofloksacinom primenjenim intravenski; zahvaljujući bioekvivalentnosti parenteralnog i oralnog oblika, može se koristiti isto doziranje.

Doziranje

1 od 19

Preporuke za doziranje levofloksacina su sledeće:

Doziranje kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom (klirens kreatinina > 50 mL/min)

Posebne populacije

Oštećenje bubrežne funkcije(klirens kreatinina 50 mL/min)

1 Nije potrebna primena dodatne doze posle hemodijalize ili kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze, s obzirom na to da se levofloksacin praktično ne metaboliše u jetri i uglavnom se izlučuje putem bubrega.

Starijipacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata, osim kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.4 -Tendinitis i ruptura tetiva i Produženje QT intervala).

Pedijatrijska populacija

Levofloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u periodu rasta (videti odeljak 4.3).

Način primene

Levofloksacin film tablete treba progutati cele (bez žvakanja), sa dovoljno tečnosti. Tableta se može i prelomiti po podeonoj liniji, kako bi se uzela odgovarajuća doza leka. Levofloksacin film tablete se mogu

2 od 19

uzeti tokom obroka ili između obroka. Treba ih uzeti najmanje 2 sata pre ili 2 sata nakon primene soli gvožđa, cinka, antacida koji sadrže magnezijum ili aluminijum, ili didanozina (samo formulacije didanozina koje sadrže supstance za puferovanje sa aluminijumom ili magnezijumom), kao i primene sukralfata, s obzirom na to da može doći do smanjenja resorpcije leka (videti odeljak 4.5).

* Lek Leflogal, film tablete, 500 mg, se mogu podeliti po podeonoj liniji na jednake doze, čime se omogućava primena doze od 250 mg levofloksacina.

Levofloksacin je kontraindikovan:

kod pacijenata koji su preosetljivi na levofloksacin, druge hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci u leku (videti odeljak 6.1);

kod pacijenata sa epilepsijom;

kod pacijenata sa oboljenjima tetiva, povezanih sa upotrebom fluorohinolona; kod dece i adolescenata u periodu rasta;

u toku trudnoće;

kod žena koje doje.

Primenu levofloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su imali ozbiljne neželjene reakcije kada su uzimali lekove koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti deo 4.8). Ovi pacijenti se smeju početi lečiti levofloksacinom samo ukoliko ne postoje alternativne terapijske mogućnosti i to nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika (videte takođe i deo 4.3).

Rizik odrezistentnosti

Vrlo je verovatno da su meticilin-rezistentni sojevi S. aureusa korezistentni na fluorohinolone, uključujući levofloksacin. Iz tog razloga se ne preporučuje primena levofloksacina za lečenje potvrđenih ili suspektnih MRSA infekcija, osim u slučajevima kada postoji laboratorijska potvrda osetljivosti mikroorganizma na dejstvo levofloksacina (i kada se iz određenih razloga ne mogu primenjivati antibiotici koji se obično propisuju za lečenje MRSA infekcija).

Levofloksacin se može primenjivati u terapiji akutnog bakterijskog sinuzitisa i akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa, kada su ove infekcije adekvatno dijagnostikovane.

U evropskim zemljama varira rezistencija E. coli (najčešćeg patogena koji uzrokuje infekcije urinarnog trakta) na fluorohinolone. Lekarima se savetuje da pri određivanju terapije uzmu u obzir lokalnu prevalencu rezistencije E. coli na fluorohinolone.

Inhalacioni antraks: Primena levofloksacina kod ljudi je bazirana na in vitro ispitivanjima osetljivosti Bacillus anthracis i ispitivanjima na životinjama, uz ograničene podatke koji se odnose na humanu populaciju. Primena leka treba da bude u skladu sa nacionalnim i/ili internacionalnim smernicama za terapiju antraksa.

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije

Kod pacijenata koji primaju hinolone i fluorohinolone su zabeleženi vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koji traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija koje zahvataju različite organske sisteme (mišićno-skeletni, neurološki, psihijatrijski i čulni poremećaji), a ponekad istovremeno i više njih, bez obzira na starost pacijenata i prethodno prisutne faktore rizika. Pri pojavi prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije primenu levofloksacina treba odmah prekinuti, a pacijentima savetovati da se obrate lekaru koji im je propisao lek.

3 od 19

Tendinitis i ruptura tetive

Tendinitis i ruptura tetiva (naročito Ahilove, ali i drugih tetiva), ponekad bilateralna, može da nastane unutar 48 sati od početka terapije levofloksacinom, do nekoliko meseci nakon završetka terapije ovim lekom. Rizik od tendinitisa i rupture tetive je povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa transplantiranim solidnim organima, pacijenata koji uzimaju dnevnu dozu od 1000 mg levofloksacina, kao i kod pacijenata koji istovremeno uzimaju kortikosteroide. Stoga je potrebno izbegavati istovremenu primenu kortikosteroida.

Pri pojavi prvih znakova tendinitisa (npr. bolan otok, upala) treba prekinuti lečenje levofloksacinom i razmotriti primenu alternativne terapije. Zahvaćeni ud(ove) treba lečiti na odgovarajući način (npr. imobilizacijom). Ako se pojave znakovi tendopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Oboljenje povezano sa Clostridium difficile

Dijareja koja se javi u toku ili posle terapije levofloksacinom (uključujući nekoliko nedelja nakon terapije), naročito ukoliko je teška, perzistentna i/ili sa primesama krvi, može da ukazuje na oboljenje povezano sa Clostridium difficile (CDAD). Prema težini, ovo oboljenje može da se kreće od blagog do životno ugrožavajućeg, a njegov najteži oblik je pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.8). Zato je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih dođe do razvoja teške dijareje tokom terapije levofloksacinom, ili nakon terapije. Ukoliko se sumnja na CDAD ili ukoliko je potvrđen, levofloksacin se odmah obustavlja i bez odlaganja započinje sprovođenje odgovarajuće terapije. Kod takvog kliničkog stanja, kontraindikovani su lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Pacijenti koji su skloni epileptičnim napadima

Fluorohinoloni mogu da snize prag za nastanak konvulzija i da na taj način budu okidač za epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u anamnezi (videti odeljak 4.3), a kao i druge hinolone, treba ga veoma oprezno koristiti kod pacijenata koji su pod povećanim rizikom od pojave konvulzija ili kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji snižavaju prag za pojavu konvulzija, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8), primenu levofloksacina treba obustaviti.

Pacijenti sa deficijencijom enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti sa latentnom ili postojećom deficijencijom enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze mogu biti skloni hemolitičkim reakcijama, ukoliko su na terapiji antibioticima iz grupe hinolona. Zbog toga, ukoliko se levofloksacin koristi kod ovih pacijenata, treba ih kontrolisati zbog potencijalnog nastanka hemolize.

Pacijenti sa oštećenom bubrežnom funkcijom

S obzirom na to da se levofloksacin izlučuje pretežno putem bubrega, potrebno je korigovanje doze leka u skladu sa stanjem bubrežne funkcije (videti odeljak 4.2).

Reakcije preosetljivosti

Levofloksacin može da izazove teške reakcije preosetljivosti, potencijalno sa smrtnim ishodom (npr. od angioedema do anafilaktičkog šoka), ponekad i nakon primene inicijalne doze (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da odmah prekinu dalju primenu leka i da se obrate svom lekaru ili potraže hitnu medicinsku pomoć, kako bi se preduzele odgovarajuće urgentne mere.

Teške neželjene reakcije na koži

Slučajevi teških neželjenih reakcija na koži (eng. Severe cutaneous adverse reactions (SCARs)), uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN takođe poznatu kao Lyell’s sindrom), Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i reakciju na lekove sa eozinofiljom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom), koje mogu biti

4 od 19

opasne po život ili dovesti do smrtnog ishoda, prijavljeni su tokom primene levofloksacina (videti odeljak 4.8). Pri započinjanju terapije pacijentima treba ukazati na znakove i simptome i pažljivo ih nadzirati po pitanju reakcija. Ukoliko se pojave reakcije na koži i/ili sluzokoži, potrebno je odmah prekinuti dalju primenu levofloksacina i razmotriti alternativnu terapiju. Ako pacijent tokom terapije levofloksacinom razvije tešku kožnu reakciju, kao što su SJS, TEN ili DRESS, terapija levofloksacinom se ni u kom slučaju ne sme ponovo započeti kod ovog pacijenta.

Disglikemija

Kao i prilikom primene ostalih hinolona, prijavljeni su slučajevi poremećaja koncentracije glukoze u krvi, hipoglikemije i hiperglikemije, uglavnom kod pacijenata sa dijabetesom koji su na terapiji oralnim hipoglikemicima (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Kod pacijenata sa dijabetesom neophodno jepažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi (videti odeljak 4.8).

Ukoliko pacijent prijavi poremećaj vrednosti glukoze u krvi, treba odmah prekinuti terapiju levofloksacinom i razmotriti primenu alternativne antibakterijske terapije.

Prevencija fotosenzibilizacije

Prijavljena je pojava fotosenzibilizacije kod primene levofloksacina (videti odeljak 4.8). U cilju sprečavanja fotosenzibilizacije, treba upozoriti pacijente da se ne izlažu bez potrebe jakom suncu ili veštačkim UV zracima (npr. UV lampe, solarijum) u toku trajanja terapije i 48 sati nakon završetka terapije levofloksacinom.

Pacijenti na terapiji antagonistima vitamina K

Kod pacijenata koji istovremeno primaju levofloksacin i antagoniste vitamina K (npr. varfarin), postoji veći rizik od porasta vrednosti testova koagulacije (PT/INR) i/ili od pojave krvarenja. Zbog toga se preporučuje redovna kontrola testova koagulacije kod pacijenata koji istovremeno uzimaju ove lekove (videti odeljak 4.5).

Psihotične reakcije

Psihotične reakcije su prijavljene kod pacijenata koji su na terapiji hinolonima, uključujući i levofloksacin. U veoma retkim slučajevima ove reakcije mogu da progrediraju do suicidalnih misli i samopovređivanja, ponekad i posle samo jedne doze levofloksacina (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave prvih simptoma i znakova ovih reakcija, primenu levofloksacina treba odmahobustavitii pacijente treba savetovati da se obrate svom lekaru. Treba razmotriti i primenu alternativne terapijei preduzeti odgovarajuće mere. Levofloksacin se zato mora primeniti sa posebnim oprezom kod psihotičnih pacijenata ili pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjima u anamnezi.

Produženje QT intervala

Potreban je oprez prilikom primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin, kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala, kao što su:

sindrom kongenitalno produženog QT intervala;

istovremena upotreba lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici);

nekorigovani elektrolitni disbalans (npr. hipokalijemija, hipomagnezijemija); oboljenja srca (npr. srčana slabost, infarkt miokarda, bradikardija).

Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljiviji na lekove koji produžavaju QTc interval. Zbog toga je kod ove populacije potreban oprez kada se primenjuju fluorohinoloni, uključujući levofloksacin (videti odeljke 4.2 Stariji pacijenti, 4.5, 4.8 i 4.9).

5 od 19

Periferna neuropatija

Kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone zabeleženi su slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije sa posledičnom parestezijom, hipoestezijom, disestezijom ili slabošću. Pacijentima koji su na terapiji levofloksacinom treba savetovati da pre nastavka lečenja obaveste svog lekara ukoliko imaju simptome neuropatije poput bola, žarenja, mravinjanja, utrnulosti ili slabosti, kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti deo 4.8).

Hepatobilijarni poremećaji

Prijavljeni su slučajevi nekroze jetre sve do po život opasne insuficijencije jetre, nakon primene levofloksacina, prvenstveno kod pacijenata sa teškim postojećimoboljenjima, kao što je sepsa (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da prekinu primenu leka i da se obrate lekaru ukoliko se jave znaci i simptomi hepatičnog oboljenja, kao što su anoreksija, žutica, tamno prebojena mokraća, pruritus ili bolna osetljivost abdomena.

Egzacerbacija miastenije gravis

Fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, imaju blokirajuće neuromuskularno dejstvo i mogu da dovedu do pogoršanja slabosti mišića kod pacijenata sa miastenijom gravis. Postmarketinški su prijavljene teške neželjene reakcije, uključujući smrt i potrebu za respiratornom podrškom, koje su bile povezane sa primenom fluorohinolona kod pacijenata sa miastenijom gravis. Levofloksacin se ne preporučuje kod pacijenata sa miastenijom gravis u anamnezi.

Poremećaj vida

Ukoliko prilikom primene levofloksacina dođe do poremećaja vida ili se jave bilo kakvi poremećaji oka, treba odmah konsultovati oftalmologa (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Superinfekcija

Primena levofloksacina, naročito produžena, može dovesti do rasta neosetljivih mikroorganizama. Ako dođe do superinfekcije tokom terapije, treba preduzeti odgovarajuće mere.

Interferencija sa laboratorijskim testovima

Kod pacijenata na terapiji levofloksacinom, određivanje opijata u urinu može dati lažno pozitivne rezultate. U tom slučaju pozitivan nalaz treba potvrditi specifičnijim metodama.

Levofloksacin može da inhibira rast Mycobacterium tuberculosis i stoga može dati lažno negativne rezultate prilikom bakteriološke dijagnoze tuberkuloze.

Aneurizma i disekcija aorte, regurgitacija/slabostsrčanog zaliska

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, posebno kod populacije starijih pacijenata, i od aortne i mitralne vavularne regurgitacije nakon uzimanja fluorohinolona. Prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i smrtne slučajeve), kao i slučajevi regurgitacije / slabosti bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak 4.8).

Stoga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću ili kongenitalnim oboljenjem srčanih zalistaka u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte ili oboljenje srčanih zalistaka ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za

- aneurizmu i disekciju aorte kao i za regurgitaciju/slabost srčanih zalistaka (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što su Marfan-ov sindrom, Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Tarner-ov sindrom, Behçet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno

- aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija arterija, poznata ateroskleroza ili Sjögrenov sindrom) ili dodatno

6 od 19

- regurgitaciju/slabost srčanog zaliska (npr. infektivni endokarditis).

Rizik od aneurizme i disekcije aorte, kao i njihove rupture, takođe se može povećati kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sistemskim kortikosteroidima.

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijente treba savetovati da hitno potraže medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novog početka srčanih palpitacija ili razvoja edema abdomena ili donjih ekstremiteta.

Akutni pankreatitis

Kod pacijenata na terapiji levofloksacinom može se javiti akutni pankreatitis. Pacijente treba upozoriti na karakteristične simptome ovog oboljenja. Pacijente kod kojih se jave mučnina, slabost, abdominalna nelagoda, akutni bol u stomaku ili povraćanje potrebno je odmah evaluirati. Kod sumnje na akutni pankreatitis, potrebno je obustaviti primenu levofloksacina. Ako se akutni pankreatitis potvrdi, levofloksacin se ne sme ponovo uvoditi. Potreban je oprez kod pacijenata sa anamnezom pankreatitisa (videti odeljak 4.8).

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Lek Leflogal sadrži pomoćnu supstancu laktozu, monohidrat.Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po 1 film tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Uticajdrugih lekova na levofloksacin

Soli gvožđa, soli cinka, antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum, didanozin

Resorpcija levofloksacina je značajno smanjena ukoliko se primenjuje istovremeno sa solima gvožđa, antacidima koji sadrže magnezijum ili aluminijum, ili sa didanozinom (samo formulacije didanozina koje sadrže puferske supstance sa aluminijumom ili magnezijumom). Istovremena primena fluorohinolona sa multivitaminskim preparatima koji sadrže cink smanjuje njihovu resorpciju. Iz tog razloga se preporučuje da se preparati koji sadrže dvovalentne i trovalentne katjone kao što su soli gvožđa, soli cinka, antacidi sa aluminijumom ili magnezijumom ili didanozin (samo formulacije didanozina koje sadrže puferske supstance sa aluminijumom ili magnezijumom) ne uzimaju 2 sata pre i 2 sata nakon primene levofloksacina (videti odeljak 4.2). Kalcijumove soli imaju minimalan uticaj na oralnu resorpciju levofloksacina.

Sukralfat

Bioraspoloživost levofloksacina je značajno smanjena kada se primeni istovremeno sa sukralfatom. Kod pacijenata koji uzimaju oba leka, najbolje je primeniti sukralfat 2 sata nakon primene levofloksacina (videti odeljak 4.2).

Teofilin, fenbufen i slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

U kliničkim ispitivanjima nisu zapažene farmakokinetičke interakcije između levofloksacina i teofilina. Ipak, može doći do izraženog sniženja praga za konvulzije, ukoliko se hinoloni primene istovremeno sa teofilinom, NSAIL ili drugim lekovima koji snižavaju prag za pojavu konvulzija.

U prisustvu fenbufena dolazi do povećanja koncentracije levofloksacina za oko 13%.

7 od 19

Probenecid i cimetidin

Probenecid i cimetidin imaju statistički značajan efekat na izlučivanje levofloksacina. Renalni klirens levofloksacina je bio smanjen za 24% kod primene sa cimetidinom i za 34% kod primene sa probenecidom. Ovo sniženje klirensa nastaje zbog sposobnosti oba leka da blokiraju renalnu tubularnu sekreciju levofloksacina. Međutim, pri testiranim dozama, mala je verovatnoća da ove statistički značajne farmakokinetičke razlike imaju klinički značaj.

Oprez je neophodan prilikom istovremene primene levofloksacina sa lekovima koji utiču na tubularnu sekreciju kao što su probenecid i cimetidin, posebno kod pacijenata sa oslabljenom bubrežnom funkcijom.

Ostale relevantne informacije

Kliničke farmakološke studije su pokazale da se farmakokinetika levofloksacina ne menja klinički značajno kod njegove istovremene primene sa: kalcijum-karbonatom, digoksinom, glibenklamidom i ranitidinom.

Uticajlevofloksacina na druge lekove

Ciklosporin

Poluvreme eliminacije ciklosporina povećano je za oko 33% kada se primeni zajedno sa levofloksacinom.

Antagonisti vitamina K

Povećane vrednosti testova koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenje koje može biti teško, prijavljeni su kod pacijenata koji istovremeno primaju levofloksacin i antagoniste vitamina K (npr. varfarin). Zbog toga treba redovno kontrolisati testove koagulacije kod pacijenata koji istovremeno uzimaju antagoniste vitamina K i levofloksacin (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji produžavaju QT interval

Potreban je oprez kada se fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, istovremeno primene sa lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval (antiaritmici klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4. –Produženje QT intervala).

Ostale relevantne informacije

U ispitivanju farmakokinetičkih interakcija, levofloksacin nije pokazao uticaj na farmakokinetiku teofilina (koji je supstrat za CYP1A2), što ukazuje na to da levofloksacin ne inhibira CYP1A2.

Drugi oblici interakcija

Hrana

Ne postoje klinički značajne interakcije sa hranom. Iz tog razloga, levofloksacin se može uzimati nezavisno od obroka.

Trudnoća

Podaci o primeni levofloksacina kod trudnica su ograničeni. Studije na životinjama nisu pokazale direktan ili indirektan štetni uticaj u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Međutim, budući da ne postoje podaci o primeni leka kod trudnica i imajući u vidu rizik od oštećenja zglobnih hrskavica nosećih

8 od 19

zglobova pri primeni fluorohinolona kod organizma u razvoju, levofloksacin ne sme da se koristi u toku trudnoće (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Dojenje

Levofloksacin je kontraindikovan kod žena koje doje. Nema dovoljno podataka o izlučivanju levofloksacina u majčino mleko; međutim, poznato je da se drugi fluorohinoloni izlučuju u mleko žena koje doje. U nedostatku podataka o primeni leka kod trudnica i imajući u vidu rizik od oštećenja zglobnih hrskavica nosećih zglobova pri primeni fluorohinolona kod organizma u razvoju, levofloksacin ne sme da se koristi u toku dojenja (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Plodnost

Levofloksacin ne utiče na plodnost i reproduktivnu funkciju kod pacova.

Levofloksacin ima malu ili umerenu mogućnost uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Neka neželjena dejstva (npr. vrtoglavica/vertigo, pospanost, poremećaj vida) mogu da oslabe koncentraciju i sposobnost reagovanja, i samim tim predstavljaju rizik u situacijama kada su ove sposobnosti od posebnog značaja (npr. upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama).

Informacije o neželjenim dejstvima u daljem tekstu su bazirane na podacima iz kliničkih ispitivanja, kojima je bilo obuhvaćeno više od 8300 pacijenata, kao i na prijavama neželjenih dejstava u toku postmarketinškog praćenja.

Učestalost neželjenih dejstava navedena je prema sledećoj konvenciji: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100 do < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), retka (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retka (< 1/10000), nepoznata (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U svakoj kategoriji učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućoj ozbiljnosti

9 od 19

10 od 19

Kardiološki poremećaji**

Tahikardija; Palpitacije

Ventrikularna tahikardija koja može rezultovati srčanim zastojem; Ventrikularna aritmija i torsade de pointes (prijavljene su uglavnom kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala); Produžen QT interval na EKG zapisu (videti odeljke 4.4 i 4.9)

Vaskularni poremećaji**

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Gastrointestinalni poremećaji

Primenjivo samo za i.v. oblike: Flebitis

Dijareja; Povraćanje; Mučnina

Hipotenzija

Dispneja

Abdominalni bol; Dispepsija; Flatulencija; Konstipacija

Bronhospazam; Alergijski pneumonitis

Hemoragijska dijareja, što u retkim slučajevima može da ukazuje na enterokolitis, uključujući pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.4);

Pankreatitis (videti odeljak 4.4)

Hepatobilijarni poremećaji

Povećanje vrednosti enzima jetre (ALT/AST, alkalna fosfataza, GGT)

Povećanje bilirubina u krvi

Žutica i teško oštećenje jetre, uključujući slučajeve akutne insuficijencije jetresa smrtnim ishodom, prvenstveno kod pacijenata sa teškim postojećim oboljenjima (videti odeljak 4.4); Hepatitis

11 od 19

aAnafilaktičke i anafilaktoidne reakcije mogu ponekad da se jave već nakon prve doze. bMukokutanereakcije mogu ponekad da se jave i nakon prve doze.

Ostala neželjena dejstva koja su povezana sa upotrebom fluorohinolona uključuju:

napade porfirije kod pacijenata koji boluju od porfirije.

* Veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija koje zahvataju nekoliko organskih sistema i čula, a ponekad i više njih istovremeno (uključujući reakcije poput tendinitisa, rupture tetive, artralgije, bola u ekstremitetima, poremećaja hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresije, umora, poremećaja pamćenja, poremećaja spavanja i oštećenja čula sluha, vida, ukusa i mirisa) zabeženi su u vezi sa primenom hinolona i fluorohinolona, u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika (videti odeljak4.4).

** Prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad komplikovanirupturom (uključujući i fatalne slučajeve), kao i slučajevi regurgitacije/slabostibilo kog od srčanih zalistaka kodpacijenata koji su primali fluorohinolone (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

12 od 19

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Prema ispitivanjima toksičnosti na životinjama ili kliničkim farmakološkim studijama izvedenim sa primenom supraterapijskih doza, najvažniji znaci koji se mogu očekivati nakon akutnog predoziranja levofloksacinom su simptomi od strane centralnog nervnog sistema (npr. konfuzija, vrtoglavica, poremećaj svesti, konvulzivni napadi), produženje QT intervala, kao i gastrointestinalni poremećaji (npr. mučnina i erozije sluzokože).

U toku perioda postmarketinškog praćenja leka prijavljeni su simptomi od strane CNS-a, kao što su: stanje konfuzije, konvulzije, halucinacije i tremor.

U slučaju predoziranja treba primeniti simptomatsko lečenje. Potrebno je uraditi EKG, zbog mogućeg produženja QT intervala. Da bi se zaštitila sluzokoža želuca, mogu se primeniti antacidi. Hemodijaliza, uključujući peritonealnu dijalizu i CAPD, nisu efektivne u uklanjanju levofloksacina iz cirkulacije. Ne postoji specifičan antidot.

Farmakoterapijska grupa:

ATC šifra: J01MA12

Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; Hinolonski antibakterijski lekovi; Fluorohinoloni

Levofloksacin je sintetski antibakterijski lek iz klase fluorohinolona i predstavlja S(-) enantiomer racemske aktivne supstance ofloksacina.

Mehanizam dejstva

Kao fluorohinolonski antibakterijski agens, levofloksacin deluje na kompleks DNK-DNK-girazu i na topoizomerazu IV.

FK/FD odnos

Stepen baktericidne aktivnosti levofloksacina zavisi od odnosa maksimalne koncentracije leka u serumu (Cmax) ili vrednosti PIK (površina ispod krive) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIK).

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na levofloksacin se stiče postepeno u nekoliko koraka preko mutacija ciljnog mesta u obe topoizomeraze tipa II, DNK girazi i topoizomerazi IV. Drugi mehanizmi rezistencije kao što su permeabilnost barijere (uobičajena kod Pseudomonas aeruginosa) i efluks mehanizmi (pumpe), mogu takođe da utiču na osetljivost na levofloksacin.

13 od 19

Postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i ostalih fluorohinolona. Generalno, zbog mehanizma dejstva, ne postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih klasa antibiotika.

Granične vrednosti MIC(minimalna inhibitorna koncentracija)

EUCAST daje preporučene MIC granične vrednosti za levofloksacin, razdvajajući osetljive od umereno osetljivih mikroorganizama, kao i umereno osetljive mikroorganizme od rezistentnih. Vrednosti MIC testiranja (mg/L) su date u tabeli.

EUCAST kliničke MIC granične vrednosti za levofloksacin (verzija 10.0, 2020-01-01):

Prevalenca rezistencije varira geografski i vremenom može da se promeni za određene bakterije, pa je poznavanje tzv. lokalne rezistencije poželjno, posebno ako se radi o lečenju teških infekcija. Po potrebi, treba potražiti stručni savet ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od primene leka za neke bakterijske sojeve dovedena u pitanje.

14 od 19

15 od 19

# Vrlo je verovatno da meticilin rezistentni S. aureus poseduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući levofloksacin.

Resorpcija

Oralno primenjen levofloksacin se brzo i skoro potpuno resorbuje, a maksimalne koncentracije u plazmi se postižu tokom 1 - 2 sata. Apsolutna bioraspoloživost je 99 - 100%. Prisustvo hrane u manjoj meri utiče na resorpciju levofloksacina. Stanje ravnoteže se postiže unutar 48 satinakon doznog režima od 500 mg jednom ili dva puta dnevno.

Distribucija

Oko 30 - 40% levofloksacina se vezuje za proteine plazme.

Prosečni volumen distribucije levofloksacina je oko 100 L nakon jedne i ponovljenih doza od 500 mg, što govori u prilog široke distribucije u telesna tkiva.

Prelazak u tkiva i tkivne tečnosti

Pokazano je da levofloksacin prodire u bronhijalnu mukozu, tečnost površinskog epitela, alveolarne makrofage, plućno tkivo, kožu (tečni sadržaj vezikula i bula), u tkivo prostate i urin. Međutim, levofloksacin slabo prodire u cerebrospinalnu tečnost.

16 od 19

Biotransformacija

Levofloksacin se metaboliše u veoma maloj meri, metaboliti koji nastaju su demetil-levofloksacin i levofloksacin N-oksid. Oni čine manje od 5% doze i izlučuju se urinom. Levofloksacin je stereohemijski stabilan i ne podleže hiralnoj inverziji.

Eliminacija

Nakon oralne ili intravenske primene, levofloksacin se relativno sporo eliminiše iz plazme (t1/2: 6 – 8 h). Izlučivanje se u najvećoj meri odvija putem bubrega (> 85% od primenjene doze). Srednja vrednost ukupnog klirensa levofloksacina nakon primene jedne doze od 500 mg, iznosi 175 29,2 mL/min.

Nema značajnih razlika u farmakokinetici prilikom oralne ili intravenske primene levofloksacina, što govori u prilog tome da su oralni i intravenski put primene zamenjivi.

Linearnost

Levofloksacin podleže linearnoj farmakokinetici u rasponu doza od 50 do 1000 mg.

Posebne populacije

Pacijenti sa bubrežnom insuficijencijom

Na farmakokinetiku levofloksacina utiče oštećenje funkcije bubrega. Sa smanjenjem bubrežne funkcije smanjuju se i bubrežna eliminacija i klirens levofloksacina, a samim tim je poluvreme eliminacije povećano, što je prikazano u tabeli:

Farmakokinetika kod bubrežne insuficijencije nakon pojedinačne oralne doze od 500 mg

Starije osobe

Nema značajne razlike u farmakokinetici levofloksacina kod mlađih i strarijih osoba, osim onih koje su uslovljene razlikom u klirensu kreatinina.

Razlike uslovljene polom

Odvojene analize kod pacijenata ženskog i muškog pola su pokazale da postoje male do zanemarljive razlike u farmakokinetici levofloksacina. Nije dokazano da su ove razlike između polova klinički značajne.

Pretklinički podaci ne ukazuju na postojanje posebnog rizika za ljude na osnovu sprovedenih konvencionalnih studija toksičnosti pojedinačne doze, studija toksičnosti ponovljene doze, ispitivanja karcinogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti.

Levofloksacin nije doveo do oštećenja plodnosti ili reproduktivne funkcije kod pacova, a njegov jedini efekat na fetuse je bio odloženo sazrevanje, kao rezultat maternalne toksičnosti.

Levofloksacin nije indukovao genske mutacije u bakterijskim ćelijama ili ćelijama sisara, ali jeste indukovao hromozomske aberacije u ćelijama pluća kineskog hrčka in vitro. Ovi efekti mogu biti posledica inhibicije

17 od 19

topoizomeraze II. In vivo testovi (mikronukleusni test, razmena sestrinskih hromatida, neplanirana sinteza DNK, testovi dominantnih letalnih mutacija) nisu pokazali genotoksični potencijal.

Ispitivanja na miševima su pokazala da levofloksacin ispoljava fototoksičnu aktivnost samo pri veoma visokim dozama. Levofloksacin nije ispoljio genotoksični potencijal u testovima fotomutagenosti, a u određivanju fotokarcinogenosti smanjio je razvoj tumora.

Kao i drugi fluorohinoloni, levofloksacin je ispoljio uticaj na hrskavicu (stvaranje mehurova i šupljina) kod pacova i pasa. Ovi nalazi su bili izraženiji kod mladih životinja.

Sadržaj jezgra tablete: natrijum-stearilfumarat; krospovidon;

silicijum-dioksid, koloidni,bezvodni; kopovidon;

celuloza, mikrokristalna, silikonizovana (98% celuloza, mikrokristalna i 2% silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni);

Sadržaj filma (obloge): Opadry II Pink 32K240019: laktoza, monohidrat; hipromeloza 2910/15cP; titan-dioksid;

triacetin;

gvožđe(III)–oksid, crveni; gvožđe(III)– oksid, žuti;

Nije primenjivo.

5 godina

Čuvati na temperaturi do 25 °C u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan blister (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

18 od 19

Lek Leflogal sadrži aktivnu supstancu levofloksacin. Levofloksacin je antibiotik iz grupe hinolona. Deluje tako što uništava bakterije koje prouzrokuju infekcije.

Lek Leflogal se primenjuje u lečenju infekcija: - sinusa (sinuzitis),

- pluća (kod pacijenata sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom ili zapaljenjem pluća), - urinarnog trakta, uključujući bubrege i mokraćnu bešiku,

- prostate, u slučaju dugotrajne infekcije,

- kože i mekih tkiva (potkožna tkiva i mišići).

Lek Leflogal se može koristiti u lečenju inhalacionog antraksa i preventivno nakon izlaganja uzročniku.

Lek Leflogal ne smete uzimati:

ako ste alergični na levofloksacin, bilo koji drugi hinolonski antibiotik (npr. ciprofloksacin, moksifloksacin ili ofloksacin) ili na neku od pomoćnih supstanci leka (navedene u odeljku 6).

Znaci alergijske reakcije uključuju osip po koži, probleme sa gutanjem ili disanjem, oticanje lica, usana ili jezika;

ako bolujete od epilepsije;

ako ste imali oštećenja tetiva (veza između zglobova i mišića), kao što je zapaljenje tetiva (tendinitis), a koje je bilo povezano sa upotrebom hinolonskih antibiotika;

ako ste dete ili adolescent u periodu rasta;

ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću; ako dojite.

Ne smete uzimati ovaj lek ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Leflogal.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutompre nego što uzmete lek Leflogal ukoliko:

imate 60 godina ili ste stariji;

uzimate kortikosteroide (videtiodeljak „Drugi lekovi i lek Leflogal“); Vam je transplantiran organ;

ste ikada ranije imali konvulzije (epileptične napade);

ste imali oštećenje mozga, bilo usled šloga (moždani udar) ili usled povrede glave; imate probleme sa bubrezima;

imate nedostatak enzima glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze. U tom slučaju, u toku primene leka Leflogal može doćidoozbiljnihporemećaja krvi;

imate ili ste ranije imali psihijatrijske probleme;

imate ili ste ranije imali srčane tegobe; oprez je potreban prilikom upotrebe ovog leka ukoliko Vi ili neko u Vašoj porodici ima produženi QT interval (vidi se na EKG zapisu), ukoliko imate poremećaj elektrolita (posebno malu koncentraciju magnezijuma i kalijuma u krvi), usporen rad srca (bradikardija), srčanu slabost ili ste imali srčani udar (infarkt miokarda), ukoliko ste ženskog pola, ili ste starija osoba, ili ako uzimate lekove koji mogu dovesti do produženja QT intervala na EKG-u (videti u nastavku "Drugi lekovi i Leflogal"),

imate šećernu bolest (dijabetes);

2 od 10

imate ili ste ranije imali probleme sa jetrom; bolujete od miastenije gravis ;

ako imate probleme sa nervima (periferna neuropatija)

Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispučenja“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda);

ste već prethodno doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje unutrašnjeg i središnjeg sloja aortnog zida);

oslabljena funkcija srčanih zalistaka (regurgitacija)u porodičnoj anamnezi imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte ili urođene bolesti srčanih zalistaka, ili druge faktore rizika ili stanja zbog kojih imate veću sklonost za pojavu aneurizme ili disekcije (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Tarner-ov sindrom, Sjögren-ov sindrom (autoimuna zapaljenska bolest) ili vaskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza, reumatoidni artritis (bolest zglobova) ili endokarditis ( zapaljensko oboljenje srca));

ste do sada imali težak osip po koži ili ljuštenje kože, sa pojavom plikovima i/ili rane u ustima nakon uzimanja levofloksacina.

Teške kožne reakcije

Prilikom primene levofloksacina prijavljene su teške kožne reakcije uključujući Steven-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS).

Steven-Johnson-ov sindrom/toksična epidermalna nekroliza se inicijalno javljaju kao crvenkaste tačke ili krugovi najčešće sa centralnim plikom na trupu. Takođe mogu se javiti ranice u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima (crvene i otečene oči). Pre javljanja ovih simptoma dolazi do pojave groznice i simptoma sličnih gripu. Osip može napredovati do rasprostranjenog ljuštenja kože ili životno ugrožavajućih komplikacija ili može biti sa smrtnim ishodom.

Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) inicijalno počinje sa simptomima sličnim gripu i osipom na licu, a zatim se osip širi uz povećanu telesnu temperaturu, sa povišenim vrednostima enzima jetre i povećanim brojem jedne vrste belih krvnih zrnaca (eozinofila) u laboratorijskim ispitivanjima i uvećanim limfnim čvorovima.

Ako Vam se pojavi težak osip ili neki od pomenutih simptoma, prestanite sa upotrebom levofloksacina i odmah se javite svom lekaru ili potražite medicinsku pomoć.

Ako ste u prošlosti imali teške neželjene reakcije nakon uzimanja hinolona ili fluorohinolona ne uzimajte fluorohinolonske/hinolonske antibiotike, uključujući levofloksacin. Odmah obavestite svog lekara o ovoj situaciji.

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom u toku terapije lekom Leflogal:

Ako osetite iznenadan jak bol u trbuhu, grudnom košu ili leđima, što može biti simptom aneurizme aorte ili disekcije, odmah idite u službu hitne medicinske pomoći. Rizik može biti povećan ukoliko ste na istovremenoj terapiji sistemskim kortikosteroidima.

Ako Vam se iznenada jave simptomi u vidu otežanog disanja-kratak dah, posebno kada ležite u krevetu ili primetite oticanje gležnjeva, stopala ili trbuha ili pojavu lupanja srca (osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca), odmah obavestite lekara.

Ako osetite mučninu, slabost, imate izraženu nelagodu, uporan bol u stomaku ili bol u stomaku koji se pogoršava, odmah se javite lekaru jer to može biti znak zapaljenja pankreasa (akutni pankreatitis).

Retko može doći do pojave bola i oticanja u zglobovima i upale ili pucanja (rupture) tetiva. Rizik je povećan ako ste starije životne dobi (stariji od 60 godina), imate presađen organ ili tegobe sa bubrezima, ili se lečite kortikosteroidima. Zapaljenje i pucanje tetiva mogu nastati unutar prvih 48 sati po uzimanju leka Leflogal, pa sve do nekoliko meseci nakon prestanka lečenja ovim lekom. Pri pojavi prvog znaka bola ili upale tetive (na primer, u članku, ručnom zglobu, laktu, ramenu ili kolenu), prestanite da uzimate lek Leflogal, obratite se lekaru i poštedite bolno područje. Izbegavajte svaku nepotrebnu fizičku aktivnost jer to može povećati rizik od pucanja tetive.

3 od 10

Retko možete osetiti simptome oštećenja nerava (neuropatije) kao što su bol, žarenje, mravinjanje, utrnulost i/ili slabost, posebno u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ako se to dogodi, odmah prestanite da uzimate lek Leflogal i obratite se svom lekaru kako bi se sprečili razvoj potencijalno trajnih oštećenja.

Dugotrajna, onesposobljavajuća i potencijalno trajna ozbiljna neželjena dejstva Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući lek Leflogal, dovode se u vezu sa vrlo retkim, ali ozbiljnim neželjenim dejstvima od kojih su neka dugotrajna (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajuća ili potencijalno trajna. To uključuje bol u tetivama, mišićima i zglobovima ruku i nogu, otežano hodanje, čulne poremećaje poput bockanja, trnaca, mravinjanja, utrnulosti ili žarenja (parestezija), čulne poremećaje uključujući oštećenje vida, ukusa, mirisa i sluha, depresiju, poremećaj pamćenja, jak umor i teške poremećaje spavanja.

Ako Vam se nakon uzimanja leka Leflogal javi neko od ovih neželjenih dejstava, pre nastavka lečenja odmah se obratite svom lekaru. Zajedno sa lekarom odlučićete o nastavku lečenja, uzimajući u razmatranje i primenu nekih drugih antibiotika.

Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete lek Leflogal.

Drugi lekovi i lek Leflogal

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Lek Leflogal može uticati na dejstvo drugih lekova. Takođe drugi lekovi mogu uticati na dejstvo leka Leflogal.

Obavestite svog lekara ukoliko uzimate neki od sledećih lekova, jer prilikom njihove istovremene primene sa lekom Leflogalpostoji veća mogućnost ispoljavanja određenih neželjenih dejstava:

Kortikosteroidi (lekovi protiv zapaljenja). Kod njihove istovremene primene sa lekom Leflogal raste rizik od zapaljenja i/ili pucanja tetiva;

Varfarin (lek protiv zgrušavanja krvi). Može doći do pojave krvarenja. Vaš lekar će redovno kontrolisati testove koagulacije krvi (vreme krvarenja i dr.);

Teofilin (lek za ublažavanje problema sa disanjem). Moguća je pojava epileptičnih napada;

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL - lekovi za ublažavanje bola i zapaljenja kao što su acetilsalicilna kiselina (aspirin), ibuprofen, fenbufen, ketoprofen, indometacin). Moguća je pojava epileptičnih napada;

Ciklosporin (lek koji se koristi radi sprečavanja odbacivanja transplantata). Raste rizik od pojave neželjenih dejstava ovog leka;

Lekovi koji mogu uticati na srčanu radnju kao što su lekovi protiv aritmija (antiaritmici, kao što su hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, sotalol, dofetilid, ibutilid i amjodaron), lekovi za lečenje depresije (triciklični antidepresivi kao što su amitriptilin, imipramin), lekovi za lečenje psihijatrijskih poremećaja (antipsihotici), lekovi za lečenje bakterijskih infekcija (makrolidni antibiotici kao što su eritromicin, azitromicin, klaritromicin);

Probenecid (primenjuje se u terapiji gihta). Ukoliko imate oslabljenu bubrežnu funkciju, lekar će Vam možda propisati manju dozu leka;

Cimetidin (primenjuje se u terapiji čira na želucu i gorušice). Ukoliko imate oslabljenu bubrežnu funkciju, lekar će Vammožda propisati manju dozu leka.

Recite svom lekaru ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas.

Ne uzimajte lek Leflogalistovremeno sa sledećim lekovima, jer oni mogu uticati na dejstvo leka Leflogal:

Preparate gvožđa (za lečenje anemije, tj. malokrvnosti), multivitaminske preparate koji sadrže cink, antacide (lekovi protiv pojačane kiseline u želucu ili gorušice) koji sadrže magnezijum ili aluminijum, didanozin (lek za lečenje HIV infekcije), kao i sukralfat (lek u terapiji čira na želucu).

Ukoliko već uzimate neki od navedenih lekova, pogledajte odeljak 3 - Kako se uzima lek Leflogal.

4 od 10

Uticaj na rezultate laboratorijskih testova Test urina na opijate

Test za određivanje opijata u urinu može da pokaže lažno pozitivne rezultate na lekove za ublažavanje jakih bola, tj. opijate, kod ljudi koji istovremeno uzimaju lek Leflogal. Ukoliko treba da uradite test urina na opijate, obavestite svog lekara da uzimate lek Leflogal, film tablete.

Test na tuberkulozu

Ovaj lek može prouzrokovati lažno negativne rezultate kod nekih laboratorijskih testova na bakteriju koja je uzročnik tuberkuloze.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Leflogal ne smete uzimati:

ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, ako dojite (ili planirate da dojite).

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nakon uzimanja leka Leflogal ponekad se mogu javiti neželjena dejstva u vidu nesvestice, pospanosti, vrtoglavice ili problema sa vidom. Neka od ovih neželjenih dejstava mogu da oslabe sposobnost koncentracije i reagovanja. Ukoliko osetite ove simptome, nemojte upravljati vozilom ili rukovati mašinama i ne radite ništa što zahteva visok nivo pažnje.

Lek Leflogalsadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po 1 film tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Način primene

Lek se primenjuje oralno. Tablete treba progutati cele, sa dovoljno vode. Tablete se mogu uzeti tokom obroka ili u bilo koje vreme između obroka.

Ako koristite lekove kao što su tablete gvožđa, multivitaminske preparate sa cinkom, antacide, didanozin ili sukralfat:

Nemojte uzimati ove lekove u isto vreme sa lekom Leflogal.

Lek Leflogal uzmite najmanje 2 sata pre ili 2 sata nakon ovih lekova (videti odeljak Drugi lekovi i lek Leflogal).

Doziranje

Vaš lekar će odlučiti koliko tableta leka Leflogal treba da uzimate. Doza leka zavisi od vrste infekcije koju imate i mesta infekcije.

Dužina lečenja zavisi odtežineinfekcije.

Ako osetite da je dejstvo ovog leka suviše slabo ili jako, nemojte sami menjati dozu, već se obratite svom lekaru.

5 od 10

Odrasli i stariji pacijenti

Infekcija sinusa:

Jedna tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Infekcija pluća kod pacijenata koji imaju hronične probleme sa disanjem: Jedna tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Pneumonija (zapaljenje pluća):

Jedna tableta od 500 mg, jednom ili dva puta dnevno.

Infekcije urinarnog trakta, uključujući infekcije bubrega i mokraćne bešike: Pola tableteili jedna tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Infekcija prostate:

Jedna tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Infekcija kože i potkožnog tkiva, uključujući i mišiće: Jedna tableta od 500 mg, jednom ili dva puta dnevno.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega:

Vaš lekar će možda odrediti manju dozu leka Leflogal.

Deca i adolescenti:

Lek Leflogalse ne sme primenjivati kod dece i adolescenata.

U toku terapije lekom Leflogal morate zaštititiVašu kožu od sunčeve svetlosti

Nemojte se izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti dok ste na terapiji lekom Leflogal i još 2 dana nakon prestanka terapije. To je zbog toga što Vaša koža može postati osetljivija na sunčevo zračenje, zbog čega može izgoreti, može se javiti osećaj peckanja ili se mogu pojaviti plikovi. Neophodno je da se pridržavate sledećih mera predostrožnosti:

koristite zaštitnu kremu sa visokim UV faktorom;

uvek nosite šešir i odeću koja pokriva Vaše ruke i noge; izbegavajte direktno izlaganje suncu.

Ako ste uzeli više lekaLeflogal nego što treba

Ukoliko ste slučajno uzeli više tableta od onoga što Vam je propisano, odmah se obratite svom lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Ponesite sa sobom Vaše pakovanje leka, da bi lekar znao šta ste uzeli.

U slučaju predoziranja može doći do pojave konvulzija (epileptični napadi), konfuzije (zbunjenost), vrtoglavice, poremećaja svesti, tremora i srčanih tegoba (osećaj lupanja ili preskakanja srca) i mučnine ili gorućeg osećaja u stomaku.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Leflogal

Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek, uzmite propuštenu dozu leka čim se setite, izuzev ako je blizu vreme za sledeću dozu po preporučenom režimu.

Ne uzimajte duplu dozu da bistenadoknadili propuštenu dozu leka.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Leflogal

Lečenje ne treba da prekidate bez prethodnog savetovanja sa lekarom. Veoma je važno da uzimate Leflogal onoliko dugo koliko Vam je propisano, čak i ako se budete osećali bolje nakon nekoliko dana lečenja. Ukoliko prekinete uzimanje leka pre vremena, simptomi bolesti mogu ponovo da se jave, a bakterija koja je

6 od 10

izazvala bolest može da postane rezistentna (otporna) na levofloksacin, što znači da lek Leflogal više neće delovati.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva su najčešće blaga ili umerena i obično nestaju ubrzo nakon početka terapije.

Odmah prekinite sa uzimanjem leka i obratite se svom lekaru ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu ukoliko se javi sledeća reakcija na lek:

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

alergijske reakcije: osip, otežano gutanje ili disanje, oticanje usana, lica, ždrela ili jezika.

Ukoliko se javi neko od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava, odmah prekinite sa uzimanjem leka i obratite se svom lekaru, jer Vam može bitipotrebna hitna medicinska pomoć:

Retko (može da se javi kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Vodenasta dijareja (proliv), koja može da sadrži primese krvi, i može biti praćena grčevima u stomaku i visokom telesnom temperaturom. Ovo mogu biti znaci teškog zapaljenja creva.

• bol i zapaljenje tetiva ili ligamenata; najčešće je zahvaćena Ahilova tetiva, a u nekim slučajevima moguća je i ruptura (pucanje) tetive;

• epileptični napadi (konvulzije);

• videti ili čuti stvari kojih nema (halucinacije, paranoja);

• depresija, mentalni problemi, osećaj nemira (agitacija), poremećaj spavanja (abnormalni snovi) ili noćne more;

• Široko rasprostranjen osip, povišena telesna temperatura, povišene vrednosti enzima jetre, povećan broj jedne vrste leukocita - eozinofila u laboratorijskim analizama krvi, uvećani limfni čvorovi i poremećaji drugih organskih sistema (reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima - DRESS sindrom(videti odeljak 2)).

• Sindrom povezan sa poremećenim izlučivanjem vode i malim vrednostima natrijuma u krvi (SIADH)

• Hipoglikemija (smanjena koncentracija šećera u krvi), i hipoglikemijska koma (koma usled izraženog smanjenja šećera u krvi), što je od posebnog značaja kod osoba koje boluju od šećerne bolesti.

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• osećaj žarenja, peckanja, bol ili utrnulost. Ovo mogu biti znaci oštećenja nerava (neuropatija); Nepoznata učestalost(ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• ozbiljan osip na koži uključujući Stevens-Johnson sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu. Osip se može ispoljiti u vidu crvenih tačaka nalik “metama” ili kružnih promena, često sa plikom u centru, na trupu, zatim ljuštenjem kože, pojavom ranica u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima, a može im prethoditi povišena telesna temperatura i simptomi nalik gripu (videti odeljak 2).

• gubitak apetita, žuta prebojenost kože i beonjača, tamna prebojenost urina, svrab, bolna osetljivost stomaka. Ovo mogu biti znaci problema sa jetrom, koji nekada ukazuju na popuštanje funkcije jetre koje može biti smrtonosno;

• psihotični poremećaji sa sklonošću ka samopovređivanju, samoubilačkim mislima ili pokušajima;

• mučnina, osećaj slabosti, nelagoda ili bol u stomaku ili povraćanje. Ovo mogu biti znaci zapaljenja pankreasa (akutni pankreatitis). Videti odeljak 2.

Ukoliko osetite bilo kakav problem sa vidom ili imate bilo kakve poremećaje oka dok ste na terapiji lekom Leflogal, odmah se obratite oftalmologu.

7 od 10

Sa primenom hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika povezuju se vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju čak mesecima ili godinama) ili trajnih neželjenih reakcija, kao što su zapaljenje tetive, pucanje tetive, bol u zglobovima, bol u udovima, otežano hodanje, čulni poremećaji poput bockanja, trnaca, mravinjanja, žarenja, utrnulosti ili bola (neuropatija), depresija, umor, poremećaji spavanja, narušeno pamćenje, kao i oštećenje čula sluha, vida, ukusa i mirisa, koji u nekim slučajevima nastaju nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika.

Zabeleženi su slučajevi povećanja i slabljenja zida aorte ili pucanja zida aorte (aneurizme i disekcije), koji kao komplikaciju mogu imati pucanje i imati smrtni ishod, kao i slabost srčanih zalistaka, kod pacijenata koji su primali fluorohinolone (videti odeljak 2).

Obratite se svom lekaru ukoliko neko od sledećih neželjenih dejstava postane teško ili traje duže od nekoliko dana:

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): nesanica;

glavobolja, vrtoglavica;

mučnina, povraćanje i dijareja;

povećanje vrednosti nekih enzima jetre u krvi.

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

promene u broju ostalih bakterija ili gljivica, infekcija uzrokovana gljivicom Candida (kandidijaza) koja se mora lečiti;

promene u analizama krvi- promene u broju određenih vrsta leukocita- belih krvnih zrnaca (leukopenija i eozinofilija)

anksioznost, konfuzija (zbunjenost), nervoza, pospanost, drhtavica (tremor), osećaj okretanja i nestabilnosti(vertigo);

otežano disanje (dispneja);

izmenjeno čulo ukusa, gubitak apetita, problemi sa varenjem (dispepsija), bol u stomaku, osećaj nadimanja zbog gasova (flatulencija), konstipacija (otežano pražnjenje);

svrab, osip na koži, jak svrab ili koprivnjača (urtikarija), pojačano znojenje (hiperhidroza); bol u zglobovima i mišićima;

promene u analizama krvi zbog problema u radu jetre (povećane vrednosti bilirubina) ili bubrega (povećane vrednosti kreatinina);

opšta slabost.

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

stvaranje modrica ili pojačano krvarenje usled sniženog broja trombocita (trombocitopenija); smanjenje broja određene vrste belih krvnih zrnaca (neutropenija);

preosetljivost (hipersenzitivnost);

osećaj peckanja i utrnulosti u rukama ili nogama (parestezije);

problemi sa sluhom (zujanje u ušima - tinitus) ili vidom (zamućen vid); ubrzan rad srca (tahikardija) ili nizak krvni pritisak;

mišićna slabost, naročito važno za osobe koje boluju od miastenije gravis; poremećaj pamćenja;

akutna bubrežna insuficijencija (slabost bubrega) što može biti posledica alergijske reakcije od strane bubrega (intersticijalni nefritis);

povišena telesna temperatura;

oštro ograničene, crvene promene na koži sa ili bez stvaranja plikova koje se razvijaju nekoliko sati od primene levofloksacina, a zaceljuju kao postzapaljenske hiperpigmentovane (tamne) promene na koži; obično se pojavljuju na istim mestima na koži i sluzokožama nakon ponovljene primene levofloksacina.

Nepoznata učestalost:ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka:

sniženje broja crvenih krvnih zrnaca (anemija). Ovo može uzrokovati bledilo kože ili žutilo usled oštećenja crvenih krvnih zrnaca, smanjenje broja svih krvnih ćelija (pancitopenija);

povišena telesna temperatura (groznica), zapaljenje grla, ili generalni osećaj slabosti koji ne prestaje. Razlog tome može biti nedostatak belih krvnih zrnaca (agranulocitoza);

8 od 10

poremećaj cirkulacije (reakcija slična anafilaktičkom šoku)

hiperglikemija (povećanje koncentracije šećera u krvi). To je naročito važno za osobe koje boluju od šećerne bolesti (dijabetesa);

izmenjeno čulo mirisa, gubitak čula mirisa ili ukusa (parosmija, anosmija, ageuzija); problemi pri hodu tj. kretanju (diskinezija, ekstrapiramidalni poremećaji);

prolazni gubitak svesti (sinkopa);

prolazni gubitak vida, zapaljenje oka; gubitak ili oštećenje sluha;

aritmije u smislu ubrzanja srčanog ritma, životno ugrožavajuće aritmije uključujući srčani zastoj (cardiac arrest) i promenesrčanog ritma u vidu produženog QT intervala (što se vidina EKG zapisu);

otežano disanje ili šištanje usled suženja disajnih puteva (bronhospazam); alergijska reakcija pluća;

zapaljenje pankreasa (pankreatitis); zapaljenje jetre (hepatitis);

pojačana osetljivost kože na sunce i UV zračenje (fotosenzitivnost); alergijski vaskulitis (alergijsko zapaljenje krvnih sudova);

zapaljenje tkiva u usnoj duplji (stomatitis);

ruptura (pucanje) mišića i destrukcija mišića (rabdomioliza); zapaljenje zglobova (artritis);

bol, uključujući bol u leđima, grudima ili ekstremitetima;

napadi porfirije kod osoba koje već boluju od porfirije (retko metaboličko oboljenje); uporna glavobolja sa ili bez zamućenja vida (benigna intrakranijalna hipertenzija).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Leflogal posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Leflogal

Jedna film tableta sadrži 500 mg levofloksacina (u obliku levofloksacin, hemihidrata).

9 od 10

Pomoćne supstance:

Sadržaj jezgra tablete:

natrijum-stearilfumarat; krospovidon; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; kopovidon; celuloza, mikrokristalna, silikonizovana (98% celuloza, mikrokristalna i 2% silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni)

Sadržaj filma (obloge):

Opadray II Pink 32K240019: laktoza, monohidrat; hipromeloza 2910/15cP; titan-dioksid; triacetin; gvožđe(III)–oksid, crveni; gvožđe(III)–oksid, žuti

Kako izgleda lek Leflogali sadržaj pakovanja

Ovalne, bikonveksne film tablete, ružičaste boje sa podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan blister (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdajeuz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-04786-22-002 od 29.09.2023.

10 od 10