Terapija osteoporoze kod žena u postmenopauzi, sa povećanim rizikom od fraktura (videti odeljak 5.1). Dokazano je smanjenje rizika od pojave vertebralnih fraktura (preloma kičme), dok efikasnost kod fraktura vrata femura (preloma vrata butne kosti) nije utvrđena.
Doziranje:
Preporučena doza je jedna film tableta od 150 mg jedanput mesečno. Najbolje je tabletu uzeti istog datuma svakog meseca.
Lek Alvodronic treba da se uzima ujutru, na prazan stomak (najmanje 6 sati od poslednjeg obroka) i jedan sat pre prvog obroka ili pića (izuzev obične vode) tog dana (videti odeljak 4.5) ili pre bilo kog drugog, leka ili dodatka ishrani, koji se uzimaju oralno (uključujući i kalcijum).
U slučaju da pacijent propusti da uzme dozu leka, treba mu savetovati da uzme jednu tabletu od 150 mg ujutru, nakon što se seti da je zaboravio da uzme lek, osim ukoliko je do naredne doze ostalo manje od 7 dana.
Potom, pacijent treba da nastavi sa uzimanjem doze leka jednom mesečno, prema rasporedu koji je prvobitno propisan.
Međutim, ako je do naredne doze ostalo manje od 7 dana, pacijent treba da sačeka da dođe vreme za narednu dozu, a onda da se vrati na propisani režim i da uzima jednu tabletu mesečno, kako je prvobitno propisano.
Pacijenti ne smeju uzimati dve tablete u istoj nedelji.
Potrebno je da pacijenti uzimaju suplemente kalcijuma i/ili vitamina D ako je njihov unos hranom nedovoljan (videti odeljke 4.4 i 4.5).
Još uvek nije utvrđena optimalna dužina trajanja terapije osteoporoze bisfosfonatima. Potrebu za kontinuiranom terapijom bi trebalo procenjivati periodično na osnovu procene koristi i mogućih rizika primene leka Alvodronic, kod svakog pojedinačnog pacijenta, naročito nakon 5 ili više godina primene.
Specijalne populacije
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega
Lek Alvodronic se ne preporučuje kod pacijenata sa klirensom kreatinina manjim od 30 mL/min zbog ograničenog kliničkog iskustva (videti odeljke 4.4 i 5.2).
Nije neophodno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega, kada je klirens kreatinina jednak ili veći od 30 mL/min.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).
Stariji pacijenti (˃65 godina)
Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijski pacijenti
Lek Alvodronic nema značajnu primenu kod dece mlađe od 18 godina, i lek nije ispitivan u pedijatrijskoj populaciji (videti odeljke 5.1 i 5.2).
Način primene:
Za oralnu upotrebu.
- Tablete treba progutati cele, sa čašom vode (180 do 240 mL) dok je pacijent u sedećem ili stojećem, uspravnom položaju. Ne sme se koristiti voda sa velikom koncentracijom kalcijuma. U slučaju zabrinutosti zbog potencijalno velike koncentracije kalcijuma u vodi iz česme (tvrda voda), savetuje se upotreba flaširane vode sa malom koncentracijom minerala.
- Pacijent ne treba da leži najmanje jedan sat nakon uzimanja ovog leka.
- Obična voda je jedino piće sa kojim treba uzimati lek Alvodronic.
- Pacijenti ne smeju da žvaću ili sisaju ove tablete, zbog mogućnosti nastanka orofaringealne ulceracije.
Hipokalcemija
Postojeća hipokalcemija mora biti regulisana pre početka lečenja lekom Alvodronic. Ostale poremećaje kostiju i metabolizma minerala potrebno je takođe efikasno lečiti. Kod svih pacijenata je važan adekvatan unos kalcijuma i vitamina D.
Gastrointestinalna iritacija
Oralno primenjeni bisfosfonati mogu uzrokovati lokalnu iritaciju sluzokože gornjih delova gastrointestinalnog trakta. Zbog mogućnosti iritacije, kao i mogućnosti pogoršanja osnovnog oboljenja, potreban je oprez kada se lek Alvodronic primenjuje kod pacijenata sa aktivnim poremećajima gornjeg dela gastrointestinalnog trakta (npr. Baretov ezofagus, disfagija, ostala oboljenja jednjaka, gastritis, duodenitis ili ulceracije).
Neželjene reakcije kao što su ezofagitis, ulceracije i erozije ezofagusa, koje u nekim slučajevima mogu da budu teške i da zahtevaju hospitalizaciju, retko praćene krvarenjem ili formiranjem striktura ili perforacija, su bile zabeležene kod pacijenata koji su primali oralne bisfosfonate. Izgleda da je rizik za pojavu teških ezofagealnih neželjenih događaja povećan kod pacijenata koji ne poštuju preporuke za doziranje i/ili koji nastavljaju sa uzimanjem oralnih bisfosfonata i nakon pojave simptoma koji ukazuju na iritaciju jednjaka. Potrebno je da pacijenti obrate posebnu pažnju i da se pridržavaju uputstava za doziranje (videti odeljak 4.2).
Potrebno je da lekari s oprezom prate pojavu bilo kojih znakova ili simptoma koji ukazuju na moguću ezofagusnu reakciju, a pacijenti treba da budu upućeni da prestanu da uzimaju lek Alvodronic i potraže pomoć lekara ako se pojavi disfagija, odinofagija, retrosternalni bol, gorušica ili dođe do pogoršanja gorušice.
Dok u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima nije primećen povećan rizik, postoje postmarketinški izveštaji o želudačnim i duodenalnim ulkusima usled oralno primenjenih bisfosfonata, od kojih su neki bili teški i sa komplikacijama.
Budući da su i nesteroidni antiinflamatorni lekovi i bisfosfonati povezani sa gastrointestinalnom iritacijom, oprez je potreban tokom njihove istovremene primene.
Osteonekroza vilice
Osteonekroza vilice (engl. osteonecrosis of the jaw, ONJ) zabeležena je veoma retko tokom postmarketinškog praćenja kod pacijenata koji su primali lek Alvodronic za lečenje osteoporoze (videti odeljak 4.8).
Treba odložiti početak terapije ili novi ciklus terapije kod pacijenata sa nezaraslim otvorenim lezijama mekog tkiva u usnoj duplji.
Kod pacijenata sa istovremeno prisutnim faktorima rizika, preporučuje se da se pre započinjanja terapije lekom Alvodronic izvrše stomatološki pregled i preventivni stomatološki zahvati i proceni odnos koristi i rizika pojedinačno za svakog pacijenta.
Sledeće faktore rizika bi trebalo razmotriti prilikom procene rizika za pojavu osteonekroze vilice kod pacijenta:
Sve pacijente treba podsticati da tokom terapije lekom Alvodronic održavaju dobru oralnu higijenu, redovno odlaze na kontrolne stomatološke preglede i odmah prijave sve oralne simptome kao što su klaćenje zuba, bol ili otok, rane koje ne zarastaju i pojavu iscetka. Dok je pacijent na terapiji, invazivne stomatološke intervencije treba sprovoditi samo nakon pažljive procene i izbegavati ih u periodu blizu vremena primene leka Alvodronic.
Plan lečenja pacijenata kod kojih se javi osteonekroza vilice treba da napravi ordinirajući lekar u bliskoj saradnji sa stomatologom ili oralnim hirurgom, sa iskustvom u lečenju osteonekroze vilice. Ako je moguće, treba razmotriti privremeni prekid terapije lekom Alvodronic dok se ovo stanje ne reši i ublaže faktori rizika koji su doprineli njegovom razvoju.
Osteonekroza spoljašnjeg slušnog kanala
Osteonekroza spoljašnjeg slušnog kanala koja je zabeležena prilikom primene bisfosfonata, uglavnom se povezuje sa dugotrajnom terapijom. Mogući faktori rizika za nastanak osteonekroze spoljašnjeg slušnog kanala uključuju primenu steroida i hemioterapiju i/ili lokalne faktore rizika poput infekcije ili traume. Mogućnost osteonekroze spoljašnjeg slušnog kanala bi trebalo razmotriti kod pacijenata koji upotrebljavaju bisfosfonate, a koji imaju simptome koji zahvataju uho, uključujući hronične infekcije uha.
Atipični prelomi butne kosti
Atipične subtrohanterične i dijafizealne frakture butne kosti prijavljene su tokom terapije bisfosfonatima, prvenstveno kod pacijenata koji su tokom dužeg vremenskog perioda lečili osteoporozu. Ovi transverzalni ili kratki kosi prelomi mogu da se jave celom dužinom butne kosti, od neposredno iznad malog trohantera do neposredno iznad suprakondilarnog dela. Ovi prelomi se javljaju nakon minimalne traume ili bez ikakve traume i neki pacijenti osete bol u butini ili preponama, često udružen sa nalazom stres preloma na snimcima, nedeljama do mesecima pre pojave kompletne frakture butne kosti. Prelomi su često bilateralni; zbog toga je potrebno pregledati kontralateralnu butnu kost kod pacijenta lečenih bisfosfonatima, koji su imali prelom tela butne kosti. Takođe je prijavljeno teško zarastanje ovih preloma. Prekid terapije bisfosfonatima kod pacijenata kod kojih se sumnja na atipične frakture femura trebalo bi razmotriti u toku pregleda, na osnovu idividualne procene koristi i rizika.
Pacijente treba savetovati da tokom terapije bisfosfonatima prijave bilo kakav bol u butini, kuku ili preponama, a kod pacijenata koji imaju ove simptome treba ispitati postojanje nepotpune preloma butne kosti.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega
Usled postojanja ograničenog kliničkog iskustva, lek Alvodronic se ne preporučuje pacijentima sa klirensom kreatinina čija je vrednost manja 30 mL/min (videti odeljak 5.2).
Intolerancija na laktozu
Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorcijom ne smeju koristiti ovaj lek.
Interakcija lek-hrana
Bioraspoloživost ibandronske kiseline nakon oralne primene je smanjena u prisustvu hrane. Posebno proizvodi koji sadrže kalcijum, uključujući i mleko i ostale polivalentne katjone (kao što su aluminijum, magnezijum, gvožđe), verovatno utiču na resorpciju leka Alvodronic, što je i pokazano u studijama sprovedenim na životinjama. Zbog toga, lek Alvodronic treba da se uzima ujutru, na prazan stomak (najmanje 6 sati od poslednjeg obroka) i ne treba uzimati hranu 1 sat nakon uzimanja leka Alvodronic (videti odeljak 4.2).
Interakcije sa drugim lekovima
Ne očekuje se pojava metaboličkih interakcija, s obzirom na to da ibandronska kiselina ne inhibira glavne hepatičke P450 izoenzime kod ljudi, a pokazano je i da ne indukuje hepatički sistem citohroma P450 kod pacova (videti odeljak 5.2). Ibandronska kiselina se eliminiše isključivo bubrežnom ekskrecijom i ne podleže bilo kakvoj biotransformaciji.
Dodaci ishrani koji sadrže kalcijum, antacidi i neki oralni lekovi koji sadrže polivalentne katjone
Dodaci ishrani koji sadrže kalcijum, antacidi i neki oralni lekovi koji sadrže multivalentne katjone (kao što su aluminijum, magnezijum, gvožđe) verovatno će uticati na resorpciju leka Alvodronic. Prema tome, pacijenti ne treba da uzimaju druge oralne lekove najmanje 6 sati pre uzimanja leka Alvodronic, kao i jedan sat nakon uzimanja leka Alvodronic.
Acetilsalicilna kiselina i NSAIL
Budući da su acetilsalicilna kiselina, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) i bisfosfonati povezani sa gastrointestinalnom iritacijom, treba biti oprezan kada se ovi lekovi daju istovremeno (videti odeljak 4.4).
H2 blokatori i inhibitori protonske pumpe
Kod više od 1500 pacijentkinja, uključenih u studiju BM 16549, upoređivano je doziranje ibandronske kiseline jedanput mesečno sa doziranjem jedanput dnevno, 14% odnosno 18% pacijentkinja koristilo je histaminske (H2) blokatore ili inhibitore protonske pumpe nakon jedne odnosno dve godine. Među ovim pacijentkinjama, incidenca pojave neželjenih dejstava u gornjem delu gastrointestinalnog trakta kod pacijentkinja lečenih lekom Alvodronic jedanput mesečno bila je slična kao i kod pacijentkinja lečenih sa ibandronskom kiselinom u dozi od 2,5 mg jedanput dnevno.
Kod zdravih dobrovoljaca muškog pola i žena u postmenopauzi, intravenska primena ranitidina dovela je do povećanja bioraspoloživosti ibandronske kiseline za oko 20%, verovatno kao posledica smanjene kiselosti želuca. Međutim, budući da je ovo povećanje u okvirima normalne varijabilnosti bioraspoloživosti ibandronske kiseline, ne smatra se da je potrebno prilagođavanje doze kada se Alvodronic primenjuje sa H2 antagonistima ili drugim lekovima koji povećavaju pH vrednost želuca.
Trudnoća
Lek Alvodronic je isključivo namenjen za primenu kod žena u postmenopauzi i ne treba da ga uzimaju žene koje su u reproduktivnom periodu.
Nema odgovarajućih podataka o primeni ibandronske kiseline kod trudnica. Ispitivanja sprovedena na pacovima su pokazala određenu reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Nije poznato koliki je potencijalni rizik prilikom primene kod ljudi.
Lek Alvodronic ne treba koristiti tokom trudnoće.
Dojenje
Nije poznato da li se kod ljudi ibandronska kiselina izlučuje u majčino mleko. Studije sprovedene na ženkama pacova u fazi laktacije pokazale su prisustvo malih koncentracija ibandronske kiseline u mleku nakon intravenske primene. Lek Alvodronic ne treba koristiti tokom dojenja.
Plodnost
Nema podataka o uticaju ibandronske kiseline kod ljudi. U studijama sprovedenim na pacovima koji su bili u reproduktivnom periodu, kojima je ibandronska kiselina primenjivana oralno došlo je do smanjenja plodnosti. U studijama sprovedenim na pacovima, kojima je intravenski primenjivana ibandronska kiselina, došlo je do smanjenja plodnosti pri velikim dnevnim dozama (videti odeljak 5.3).
Na osnovu farmakodinamskog i farmakokinetičkog profila i prijavljenih neželjenih reakcija, očekuje se da lek Alvodronic nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Najozbiljnije prijavljene neželjene reakcije su anafilaktička reakcija/šok, atipični prelomi butne kosti, osteonekroza vilice, gastrointestinalna iritacija i zapaljenje oka (videti pasus „Opis odabranih neželjenih dejstava” i odeljak 4.4).
Najčešće prijavljivane neželjene reakcije bile su artralgija i simptomi slični gripu. Ovi simptomi su najčešće povezani sa prvom dozom, uglavnom kratko traju, srednjeg ili umerenog su intenziteta i uglavnom prolaze tokom kontinuiranog lečenja, bez potrebe za dodatnim lečenjem (videti pasus „Bolest slična gripu”).
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
U Tabeli 1 prikazan je pregled svih poznatih neželjenih reakcija. Bezbednost oralne primene ibandronske kiseline u dozi od 2,5 mg dnevno procenjivana je kod 1251 pacijenta u okviru 4 placebo-kontrolisana klinička ispitivanja, od kojih je većina pacijenata bila prethodno uključena u pivotalnu trogodišnju studiju o prelomima (MF4411).
U jednoj dvogodišnjoj studiji sprovedenoj kod žena sa osteoporozom u postmenopauzi (BM 16549) ukupna bezbednost primene ibandronske kiseline u dozi od 150 mg jednom mesečno i ibandronske kiseline u dozi od 2,5 mg jednom dnevno bila je slična. Ukupan udeo pacijenata sa neželjenim reakcijama na lek kod primene ibandronske kiseline u dozi od 150 mg jedanput mesečno bio je 22,7% i 25,0% nakon godinu dana, odnosno nakon dve godine. U većini slučajeva nije došlo do prekida terapije.
Neželjene reakcije su navedene prema MedDRA klasifikaciji sistema organa i kategoriji učestalosti. Kategorije učestalosti definisane su na sledeći način: veoma česte (≥1/10), česte (≥1/100 do <1/10), povremene (≥1/1000 do <1/100), retke (≥1/10000 do <1/1000), veoma retke (<1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U svakoj grupi učestalosti, neželjene reakcije su navedene prema opadajućoj ozbiljnosti.
Tabela 1: Pojava neželjenih reakcija kod žena u postmenopauzi koje primaju ibandronsku kiselinu u dozi od 150 mg jednom mesečno ili ibandronsku kiselinu, u dozi od 2,5 mg jednom dnevno u studijama faze III BM16549 i MF4411 i iz postmarketinškog iskustva.
Klasa sistema organa | Česte | Povremene | Retke | Veoma retke |
Poremećaji imunskog sistem | egzacerbacija astme | reakcije preosetljivosti | anafilaktička reakcija/šok*† | |
Poremećaji nervnog sistema | glavobolja | vrtoglavica | ||
Poremećaji oka | zapaljenje oka*† | |||
Gastrointestinalni poremećaji* | ezofagitis, gastritis, gastroezofagealna refluksna bolest, dispepsija, | ezofagistis uključujući ezofagealne ulceracije ili strikture i disfagija, povraćanje, | duodenitis | |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | osip | angioedem, edem lica, urtikarija | Stevens- Johnson-ov sindrom†, multiformni eritem†, bulozni dermatitis† | |
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva | artralgija, mijalgija, bol u mišićima i | bol u leđima | atipični subtrohanterični i dijafizni prelomi butne kosti† | Osteonekroza vilice*† Osteonekroza spoljašnjeg slušnog kanala (neželjena reakcija cele grupe lekova, bisfosfonata) † |
Opšti poremećaji | bolest slična gripu* | zamor |
*Za dodatne informacije videti nastavak teksta
†zabeleženo iz postmarketinškog iskustva
Opis odabranih neželjenih reakcija
Gastrointestinalne neželjene reakcije
Pacijenti koji su i ranije imali gastrointestinalne poremećaje uključujući i pacijente sa peptičkim ulkusom bez skorijeg krvarenja ili hospitalizacije, i pacijente sa dispepsijom ili refluksom koji je kontrolisan lekovima, bili su uključeni u studiju primene terapije jedanput mesečno. Za ove pacijente, nije bilo razlike u incidenci pojave neželjenih dejstava na nivou gornjeg dela gastrointestinalnog trakta, primenom 150 mg jedanput mesečno u poređenju sa primenom 2,5 mg jednom dnevno.
Bolest slična gripu
Bolest slična gripu uključuje događaje prijavljene kao reakcija akutne faze ili simptome koji obuhvataju mialgiju, artralgiju, povišenu telesnu temperaturu, drhtavicu, zamor, mučninu, gubitak apetita ili bol u kostima.
Osteonekroza vilice
Slučajevi osteonekroze vilice su prijavljeni, pretežno kod pacijenata obolelih od kancera lečenih lekovima koji inhibiraju resorpciju kostiju, kao što je ibandronska kiselina (videti odeljak 4.4). Slučajevi osteonekroze vilice su prijavljeni tokom postmarketinškog praćenja ibandronske kiseline.
Zapaljenje oka
Prilikom upotrebe ibandronske kiseline prijavljeni su slučajevi inflamacije oka, kao što su uveitis, episkleritis i skleritis. U nekim slučajevima, ova stanja se nisu mogla rešiti sve dok terapija ibandronskom kiselinom nije prekinuta.
Anafilaktička reakcija/šok
Slučajevi anafilaktičke reakcije/šoka, uključujući događaje sa smrtnim ishodom, prijavljeni su kod pacijenata lečenih intravenski primenjenom ibandronskom kiselinom.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Nisu dostupne specifične informacije koje se odnose na terapiju predoziranja ovim lekom.
Međutim, na osnovu saznanja o ovoj grupi jedinjenja, predoziranje nakon oralne upotrebe leka, može dovesti do pojave neželjenih reakcija na nivou gornjeg dela gastrointestinalnog trakta (kao što su stomačni problemi, dispepsija, ezofagitis, gastritis ili ulkus) ili hipokalcemija. Potrebno je dati mleko ili antacide koji dovode do vezivanja ibandronske kiseline, a bilo koja od neželjenih reakcija leči se simptomatski. Zbog velikog rizika od ezofagealne iritacije, povraćanje se ne sme provocirati i pacijent mora biti u potpuno uspravnom položaju.
Farmakoterapijska grupa: Lekovi Lekovi u terapiji oboljenja kostiju; Bisfosfonati.
ATC šifra: M05BA06
Mehanizam delovanja
Ibandronska kiselina je veoma snažan bisfosfonat koji pripada grupi bisfosfonata koji sadrže azot, i koji deluju selektivno na koštano tkivo i specifično inhibiraju osteoklastnu aktivnost, bez direktnog uticaja na formiranje kosti. Ne interferira sa aktivacijom osteoklasta. Ibandronska kiselina dovodi do progresivnog neto povećanja koštane mase i smanjene incidence preloma kosti putem smanjenja povećanog koštanog remodelovanja (koštanog turnover-a) ka premenopauzalnim nivoima kod žena u postmenopauzi.
Farmakodinamska dejstva
Farmakodinamsko delovanje ibandronske kiseline je inhibicija resorpcije kosti. In vivo, ibandronska kiselina sprečava eksperimentalno indukovanu destrukciju kosti uzrokovanu prekidom funkcije gonada, retinoidima, tumorima ili tumorskim ekstraktima. Kod mladih pacova, koji brzo rastu, endogena resorpcija kosti je takođe inhibirana, što dovodi do povećanja normalne koštane mase u poređenju sa netretiranim životinjama.
Životinjski model potvrđuju da je ibandronska kiselina veoma snažan inhibitor osteoklastne aktivnosti. Kod pacova koji rastu, nema dokaza o oslabljenoj mineralizaciji čak ni pri dozama većim od 5000 puta od doze potrebne za lečenje osteoporoze.
I svakodnevna i intermitentna (sa produženim periodima bez doziranja) dugotrajna primena kod pacova, pasa i majmuna bila je povezana sa formiranjem nove kosti normalnog kvaliteta i zadržanom ili povećanom mehaničkom snagom čak i pri toksičnim dozama. Kod ljudi, efikasnost i svakodnevne i intermitentne primene ibandronske kiseline sa intervalima bez doziranja od 9 do 10 nedelja bila je potvrđena u kliničkoj studiji (MF 4411), u kojem je ibandronska kiselina pokazala anti-frakturnu efikasnost.
Na životinjskim modelima, ibandronska kiselina je dovodila do biohemijskih promena koje ukazuju na dozno-zavisnu inhibiciju resorpcije kosti, uključujući supresiju urinarnih biohemijskih markera razgradnje kolagena kostiju (kao što su deoksipiridinolin, i unakrsno vezani N-telopeptidi kolagena tip I (NTX)).
U fazi I studije bioekvivalencije sprovedene kod 72 žene u postmenopauzi, koje su oralno uzimale 150 mg ibandronske kiseline svakih 28 dana od ukupno četiri doze, inhibicija serumskog CTX (C-terminalnog telopeptida) nakon prve doze zabeležena je već u prvih 24 sata nakon primene leka (medijana inhibicije 28%), sa medijanom maksimalne inhibicije (69%) zabeleženom šest dana kasnije. Nakon primene treće i četvrte doze, medijana maksimalne inhibicije šest dana nakon primene doze iznosila je 74% sa smanjenjem na medijani inhibicije od 56% koja se beleži 28 dana posle četvrte doze. Pošto nije bilo dalje primene leka, dolazi do gubitka supresije biohemijskih markera resorpcije kosti.
Klinička efikasnost
Nezavisne faktore rizika, npr. mala gustina koštane mase (BMD), starost, postojanje prethodnih preloma, postojanje preloma u porodičnoj anamnezi, povećano remodelovanje kosti, nizak BMI (indeks telesne mase- engl. body mass index), treba da se imaju na umu kako bi se identifikovale žene sa povećanim rizikom od osteoporoznih fraktura.
Ibandronska kiselina u dozi od 150 mg jednom mesečno
Gustina koštane mase (engl. Bone mineral density,BMD)
Primena ibandronske kiseline u dozi od 150 mg jedanput mesečno pokazala se jednako efikasna kao i primena ibandronske kiseline u dozi od 2,5 mg dnevno kod povećanja gustine kostiju u dvogodišnjoj, dvostruko slepoj multicentričnoj studiji (BM 16549) kod žena u postmenopauzi s osteoporozom (početni T- skor BMD lumbalne kičme manji od -2,5 SD). Ovo je dokazano primarnom analizom nakon jedne godine i potvrdnom analizom nakon dve godine (Tabela 2).
Tabela 2: Srednja relativna vrednost promene od početne vrednosti BMD lumbalne kičme, celog kuka, vrata i trohantera butne kosti nakon godinu dana (primarna analiza) i nakon dve godine terapije (populacija po protokolu) u studiji BM 16549
Podaci iz jednogodišnje studije BM 16549 | Podaci iz dvogodišnje studije BM 16549 | |||
Srednja relativna vrednost promene od početne vrednosti % (95% CI) | Ibandronska kiselina 2,5 mg jednom dnevno (N=318) | Ibandronska kiselina 150 mg jednom mesečno (N=320) | Ibandronska kiselina 2,5 mg jednom dnevno (N=294) | Ibandronska kiselina 150 mg jednom mesečno (N=291) |
Lumbalna kičma L2-L4 BMD | 3,9 (3,4; 4,3) | 4,9 (4,4; 5,3) | 5,0 (4,4; 5,5) | 6,6 (6,0; 7,1) |
Ceo kuk BMD | 2,0 (1,7; 2,3) | 3,1 (2,8; 3,4) | 2,5 (2,1; 2,9) | 4,2 (3,8; 4,5) |
Vrat butne kosti BMD | 1,7 (1,3; 2,1) | 2,2 (1,9; 2,6) | 1,9 (1,4; 2,4) | 3,1 (2,7; 3,6) |
Trohanter BMD | 3,2 (2,8; 3,7) | 4,6 (4,2; 5,1) | 4,0 (3,5; 4,5) | 6,2 (5,7; 6,7) |
Osim toga, ibandronska kiselina u dozi od 150 mg jednom mesečno dokazano je bolja od ibandronske kiseline 2,5 mg primenjene jednom dnevno kod povećanja gustine kosti (BMD) lumbalne kičme u prospektivno planiranoj jednogodišnjoj analizi, p=0,002, odnosno u dvogodišnjoj analizi, p<0,001.
U jednogodišnjoj (primarnoj analizi), 91,3% (p=0,005) pacijentkinja koje su upotrebljavale ibandronsku kiselinu, u dozi od 150 mg jednom mesečno imali su povećanje BMD lumbalne kičme više ili jednako početnoj vrednosti (oni koji su povoljno reagovale na lek – BMD responderi), u poređenju sa 84% pacijentkinja koje su upotrebljavale ibandronsku kiselinu, 2,5 mg jednom dnevno. Nakon dve godine, 93,5% (p=0,004) pacijentkinja koje su upotrebljavale ibandronsku kiselinu u dozi od 150 mg i 86,4% pacijenata koje su upotrebljavale ibandronsku kiselinu u dozi od 2,5 mg jednom dnevno, odgovorile su na terapiju.
Za BMD celog kuka, 90% (p<0,001) pacijentkinja koje su upotrebljavale ibandronsku kiselinu u dozi od 150 mg jednom mesečno i 76,7% pacijentkinja koje su upotrebljavale ibandronsku kiselinu u dozi od 2,5 mg jednom dnevno imale su povećanje gustine kosti veće ili jednako u odnosu na referentnu vrednost za godinu dana. Nakon dve godine 93,4% (p<0,001) pacijentkinja koje su upotrebljavale ibandronsku kiselinu u dozi od 150 mg i 78,4% pacijenatkinja koje su upotrebljavale ibandronsku kiselinu u dozi od 2,5 mg jednom dnevno imale su povećanje BMD celog kuka veće ili jednako početnoj vrednosti.
Kada su korišćeni stroži kriterijumi, koji su kombinovali BMD lumbalne kičme i celog kuka, 83,9% (p<0,001) i 65,7% pacijentkinja koje su upotrebljavale ibandronsku kiselinu u dozi od 150 mg jednom mesečno i 65,7% pacijentkinja koje su upotrebljavale ibandronsku kiselinu u dozi od 2,5 mg jednom dnevno, su odgovorile na terapiju nakon jedne godine. Nakon dve godine, 87,1% (p<0,001) pacijentkinja koje su upotrebljavale ibandronsku kiselinu u dozi od 150 mg jednom mesečno i 70,5% u grupi pacijentkinja koje su primale ibandronsku kiselinu u dozi od 2,5 mg jednom dnevno ispunjava ovaj kriterijum.
Biohemijski markeri remodelovanja kostiju (koštanog turnover- a)
Klinički značajno smanjenje CTX vrednosti u serumu zabeleženo je u svim vremenskim tačkama u kojima je mereno, tj. posle, 3, 6, 12 i 24 meseca. Nakon jedne godine (primarna analiza) medijana relativne vrednosti promene u odnosu na početne vrednosti iznosila je -76% za ibandronsku kiselinu u dozi od 150 mg jednom mesečno i - 67% za ibandronsku kiselinu u dozi od 2,5 mg jednom dnevno. Nakon dve godine, medijana relativne vrednosti promene iznosila je – 68% za ibandronsku kiselinu u dozi od 150 mg jednom dnevno odnosno – 62% za ibandronsku kiselinu u dozi od 2,5 mg jednom dnevno.
Za godinu dana, 83,5% (p=0,006) pacijentkinja koje su upotrebljavale ibandronsku kiselinu u dozi od 150 mg jednom mesečno i 73,9% pacijentkinja koje su upotrebljavale ibandronsku kiselinu u dozi od 2,5 mg jednom dnevno bile su identifikovane kao responderi (definisano kao smanjenje od ≥ 50% u odnosu na početne vrednosti). Za dve godine, odgovorilo je 78,7% (p=0,002) pacijentkinja koje su upotrebljavale ibandronsku kiselinu u dozi od 150 mg leka jednom mesečno, i 65,6% pacijentkinja koje su upotrebljavale ibandronsku kiselinu u dozi od 2,5 mg jednom dnevno.
Na osnovu rezultata Studije BM 16549, očekuje se da ibandronska kiselina u dozi od 150 mg jednom dnevno bude efikasna za sprečavanje preloma najmanje kao ibandronska kiselina u dozi od 2,5 mg jednom dnevno.
Ibandronska kiselina 2,5 mg dnevno
U inicijalnoj trogodišnjoj, randomizovanoj, dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj, studiji frakture (MF 4411), prikazano je statistički značajno i medicinski relevantno smanjenje incidence novih radiografskih morfometrijskih i kliničkih fraktura pršljenova (Tabela 3). U ovoj studiji, procenjivana je ibandronska kiselina pri primeni oralnih doza od 2,5 mg dnevno i u intermitentnoj dozi od 20 mg, kao istraživački dozni režim. Ibandronska kiselina uzeta je 60 minuta pre prvog dnevnog obroka ili pića za taj dan (period gladovanja posle uzimanja leka). U studiji su učestvovale žene od 55 do 80 godina, koje su najmanje 5 godina u postmenopauzi, koje su imale BMD lumbalne kičme od 2 do 5 SD ispod prosečne premenopauzalne vrednosti (T-skor) u najmanje jednom pršljenu (L1-L4), i koje su imale jednu do četiri prethodne frakture pršljena. Sve pacijentkinje primale su 500 mg kalcijuma i 400 i.j. vitamina D dnevno. Efikasnost je ispitivana kod 2928 pacijentkinja. Ibandronska kiselina u dozi od 2,5 mg primenjena jednom dnevno, pokazala je statistički značajno i medicinski relevantno smanjenje incidence pojave novih preloma pršljenova. Ovaj režim je smanjio pojavu novih radiografskih vertebralnih fraktura za 62% (p=0,0001) tokom trogodišnjeg trajanja ove studije. Smanjenje relativnog rizika od 61% zabeleženo je nakon
2 godine (p=0,0006). Nije postignuta statistički značajna razlika nakon godinu dana terapije (p=0,056). Efekat na sprečavanje preloma bio je konzistentan tokom celog trajanja studije. Nije bilo nagoveštaja o slabljenju efekta tokom vremena.
Incidenca pojave kliničkih vertebralnih fraktura bila je značajno smanjena za 49% (p=0,011). Snažan uticaj na frakturu pršljena se osim toga reflektuje i statistički značajnim smanjenjem gubitka visine u poređenju sa placebom (p<0,0001).
Tabela 3: Rezultati iz trogodišnje studije frakture MF 4411 u kojoj su ispitivani prelomi (%, 95% CI)
Placebo (N=974) | Ibandronska kiselina 2,5 mg jednom dnevno | |
Smanjenje relativnog rizika | 62% (40,9; 75,1) | |
Incidenca pojave novih morfometrijskih vertebralnih fraktura | 9,56% (7,5; 11,7) | 4,68% (3,2; 6,2) |
Smanjenje relativnog rizika od kliničkih vertebralnih fraktura | 49% (14,3; 69,49) | |
Incidenca pojave kliničkih vertebralnih fraktura | 5,33% (3,73; 6,92) | 2,75% (1,61; 3,89) |
BMD – srednja promena u odnosu na početnu vrednost lumbalne kičme nakon 3 godine | 1,26% (0,8; 1,7) | 6,54% (6,1; 7,0) |
BMD – srednja promena u odnosu na početnu vrednost celog kuka nakon 3 godine | -0,69% (-1,0; -0,4) | 3,36% (3,0; 3,7) |
Efekat lečenja ibandronskom kiselinom detaljno je ocenjen u analizi podgrupe pacijenata koji su imali početnu vrednost T-skora BMD lumbalne kičme ispod -2,5. Smanjenje rizika od vertebralne frakture bilo je veoma konzistentno sa onim što se beleži u ukupnoj populaciji.
Tabela 4: Rezultati iz trogodišnje studije MF 4411 u kojoj su ispitivani prelomi (% 95% CI) za pacijentkinje čija je vrednost T-skora BMD lumbalne kičme bila manja od – 2,5
Placebo (N=587) | Ibandronska kiselina 2,5 mg jednom dnevno | |
Smanjenje relativnog rizika | 59% (34,5; 74,3) | |
Incidenca pojave novih morfometrijskih vertebralnih fraktura | 12,54% (9,53; 15,55) | 5,36% (3,31; 7,41) |
Smanjenje relativnog rizika od kliničkih vertebralnih fraktura | 50% (9,49; 71,91) | |
Incidenca pojave kliničkih vertebralnih fraktura | 6,97% (4,67; 9,27) | 3,57% (1,89; 5,24) |
BMD – srednja promena u odnosu na početnu vrednost lumbalne kičme nakon 3 godine | 1,13% (0,6; 1,7) | 7,01% (6,5; 7,6) |
BMD – srednja promena u odnosu na početnu vrednost celog kuka nakon 3 godine | -0,70% (-1,1; -0,2) | 3,59% (3,1; 4,1) |
U ukupnoj populaciji pacijenata studije MF4411, nije bilo primećeno smanjenje ne-vertebralnih preloma, međutim, svakodnevna primena ibandronske kiseline izgleda da je efikasna u visokorizičnoj subpopulaciji (vrednost gustine kosti (BMD) vrata butne kosti T-skor < -3,0), dok je primećeno smanjenje rizika od ne- vertebralnih fraktura od 69%.
Svakodnevna terapija sa 2,5 mg ibandronske kiseline je dovela do progresivnog povećanja BMD vertebralnih i ne-vertebralnih delova skeleta.
Trogodišnje povećanje BMD lumbalne kičme u poređenju sa placebom bilo je 5,3% i 6,5% u poređenju sa početnom vrednošću. Povećanje BMD kuka u poređenju sa vrednostima pre početka terapije bilo je 2,8% na vratu butne kosti, 3,4% celog kuka, i 5,5% za trohanter.
Biohemijski markeri koštanog remodelovanja (koštani turnover, kao što su vrednosti CTX u urinu i osteokalcin u serumu) pokazali su očekivani model supresije do premenopauzalnih nivoa i dostigli su maksimalnu supresiju u roku od 3 do 6 meseci.
Klinički značajno smanjenje biohemijskih markera resorpcije kosti od 50% bilo je primećeno već mesec dana nakon početka lečenja ibandronskom kiselinom od 2,5 mg.
Nakon prekida terapije, došlo je do vraćanja na patološke vrednosti povećane resorpcije kosti koje su postojale pre početka lečenja, što je povezano sa postmenopauzalnom osteoporozom.
Histološke analize koštane biopsije dve i tri godine posle lečenja žena u postmenopauzi, pokazale su normalan kvalitet kosti, bez znakova poremećaja mineralizacije.
Pedijatrijska populacija (videti odeljke 4.2 i 5.2)
Ibandronska kiselina nije ispitivana u pedijatrijskoj populaciji, tako da podaci o efikasnosti ili bezbednosti leka za ovu populaciju nisu dostupni.
Primarna farmakološka dejstva ibandronske kiseline na kost nisu direktno povezana sa prisutnim koncentracijama u plazmi, što je i pokazano u različitim studijama sprovedenim na životinjama i ljudima.
Resorpcija
Posle oralne primene, resorpcija ibandronske kiseline iz gornjeg dela gastrointestinalnog trakta je brza, i koncentracija u plazmi raste na dozno-proporcionalan način do 50 mg, a unosom većih doza povećanje koncentracije u plazmi je iznad dozno-proporcionalnog. Maksimalno zabeležene koncentracije u plazmi postignute su u roku od 0,5 do 2 sata (medijana 1 sat) kada se uzima natašte, a apsolutna bioraspoloživost iznosila je oko 0,6%. Obim resorpcije je smanjen kada se uzima zajedno sa hranom ili pićima (osim sa običnom vodom). Bioraspoloživost je smanjena za oko 90% kada je ibandronska kiselina primenjena sa standardnim doručkom u poređenju sa bioraspoloživošću kod osoba koje su je uzimale natašte.
Nema značajnog smanjenja bioraspoloživosti ako je ibandronska kiselina uzeta 60 minuta pre prvog obroka za taj dan. I bioraspoloživost i povećanje BMD smanjuju se ako je hrana ili piće uzeto najmanje 60 minuta posle uzimanja ibandronske kiseline.
Distribucija
Nakon početne sistemske izloženosti, ibandronska kiselina se brzo vezuje za kosti ili se izlučuje u urin. Kod ljudi, prividni volumen distribucije iznosi najmanje 90 L, a količina doze koja dospeva do kostiju procenjuje se na 40-50% doze u cirkulaciji. Vezivanje za proteine plazme kod ljudi iznosi približno 85% - 87% (određeno in vitro pri terapijskim koncentracijama leka), i iz tog razloga postoji mali potencijal za interakcije s ostalim lekovima usled istiskivanja.
Biotransformacija
Nema dokaza da se ibandronska kiselina metaboliše kod ljudi ili kod životinja.
Eliminacija
Resorbovani deo ibandronske kiseline se uklanja iz cirkulacije putem koštane resorpcije (procenjuje se na 40% - 50% kod žena u postmenopauzi) a ostatak se eliminiše u neizmenjenom obliku preko bubrega. Neresorbovani deo ibandronske kiseline se eliminiše u neizmenjenom obliku preko fecesa.
Raspon vrednosti prividnog poluvremena eliminacije je širok, prividno terminalno poluvreme eliminacije obično je u rasponu od 10 do 72 sata. S obzirom na to da su izračunate vrednosti zavisne od trajanja ispitivanja, primenjene doze i osetljivosti metode, pravo poluvreme eliminacije verovatno je znatno duže, kao i kod drugih bisfosfonata. Početne koncentracije leka u plazmi se brzo smanjuju, postižući 10% od maksimalne vrednosti kroz 3 sata nakon intravenske, odnosno 8 sati nakon oralne primene.
Ukupni klirens ibandronske kiseline je mali sa prosečnim vrednostima u rasponu od 84 - 160 mL/min. Renalni klirens (oko 60 mL/min kod zdravih žena u postmenopauzi) čini oko 50% - 60% od ukupnog klirensa, i povezan je sa klirensom kreatinina. Smatra se da razlika između ukupnog i renalnog klirensa oslikava preuzimanje od strane kostiju.
Sekretorni put izgleda ne uključuje osnovne kisele i bazne transportne sisteme uključene u ekskreciju drugih aktivnih supstanci. Pored toga, ibandronska kiselina ne inhibira humani hepatični P450 izoenzim i ne indukuje hepatični citohrom P450 kod pacova.
Farmakokinetika u posebnim kliničkim situacijama
Pol
Bioraspoloživost i farmakokinetika ibandronske kiseline su slični kod žena i kod muškaraca.
Rasa
Nema podataka o bilo kakvim klinički značajnim međuetničkim razlikama među pripadnicima azijatske i bele rase u raspoloživosti ibandronske kiseline. Postoji nekoliko podataka o pacijentima afričkog porekla.
Pacijenti s oštećenom funkcijom bubrega
Renalni klirens ibandronske kiseline kod pacijenata sa različitim stepenom oštećenja bubrežne funkcije je u linearnoj vezi sa klirensom kreatinina.
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina (Clcr) jednak ili veći od 30 mL/min), kao što je pokazano u studiji BM16549 u kojoj je većina pacijenatkinja imala blago do umereno oštećenje funkcije bubrega.
Pacijenti sa teškom bubrežnom insuficijencijom (Clcr manji od 30 mL/min) kod kojih je primenjena dnevna doza od 10 mg ibandronske kiseline oralno, u trajanju od 21 dan, imali su 2 do 3 puta veće koncentracije u plazmi nego ispitanici sa očuvanom funkcijom bubrega a ukupni klirens ibandronske kiseline bio je 44 mL/min. Nakon intravenske primene 0,5 mg, ukupni klirens smanjen je za 67%, renalni za 77%, a ne-renalni za 50%, kod ispitanika sa teškom bubrežnom insuficijencijom, ali nije bilo smanjenja tolerancije koje bi bilo povezano sa povećanjem izloženosti. Zbog ograničenog kliničkog iskustva, lek Alvodronic se ne preporučuje pacijentima sa teškom bubrežnom insuficijencijom (videti odeljke 4.2 i 4.4). Farmakokinetika ibandronske kiseline nije utvrđena kod pacijenata u krajnjem stadijumu bubrežne bolesti, a koji se ne leči hemodijalizom. Nije poznato kakva je farmakokinetika ibandronske kiseline kod ovih pacijenata, i ibandronsku kiselinu ne bi trebalo koristiti u takvim slučajevima.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.2)
Nema podataka o farmakokinetici ibandronske kiseline kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Jetra nema značajnu ulogu u klirensu ibandronske kiseline koja se ne metaboliše, već se izlučuje putem bubrega i preuzima u kosti. Zbog toga nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata s oštećenjem funkcije jetre.
Stariji pacijenti (videti odeljak 4.2)
U multivarijantnoj analizi, nije utvrđeno da je uzrast nezavisan faktor bilo kojeg farmakokinetičkog ispitivanog parametra. Pošto funkcija bubrega sa godinama opada, to je jedini faktor koji treba uzeti u obzir (videti deo koji se odnosi na oštećenje funkcije bubrega).
Pedijatrijski pacijenti (videti odeljke 4.2 i 5.1)
Nema podataka o upotrebi leka Alvodronic u ovim uzrasnim grupama.
Toksična dejstva, npr. znaci oštećenja bubrega, zabeleženi su kod pasa samo pri izloženosti dozama za koje se smatra da znatno premašuju maksimalnu dozu izloženosti za ljude što ukazuje na malu važnost u kliničkoj primeni.
Mutagenost/Karcinogenost:
Nisu zabeleženi znaci moguće karcinogenosti. U testovima genotoksičnosti nije bilo dokaza genetske aktivnosti ibandronske kiseline.
Reproduktivna toksičnost:
Nema dokaza o direktnom fetotoksičnom dejstvu ili teratogenom dejstvu ibandronske kiseline kod oralno tretiranih pacova i kunića, a nije bilo ni neželjenih dejstava na razvoj F1 potomaka kod pacova pri izloženosti dozi dobijenoj ekstrapolacijom koja je najmanje 35 puta veća od maksimalne dopuštene izloženosti kod ljudi. U studijama na pacovima koji su bili u reproduktivnom periodu, prilikom oralne primene leka, dejstvo na plodnost se ogledalo u povećanim preimplantacionim gubicima pri doznim nivoima od 1 mg/kg/dan i većim. U studijama sprovedenim na pacovima koji su bili u reproduktivnom periodu, a koji su lek primali intravenski, ibandronska kiselina je smanjivala broj spermatozoida pri dozama od 0,3 i 1 mg/kg/dan i smanjivala plodnost kod mužjaka pri dozi od 1 mg/kg/dan a kod ženki pri dozi od 1,2 mg/kg/dan. Neželjena dejstva ibandronske kiseline u studijama reproduktivne toksičnosti kod pacova bila su ista kao i ona koja su utvrđena u grupi bisfosfonata. Oni uključuju smanjen broj mesta implantacije, interferencija sa prirodnim porođajem (distocija), i povećanje visceralnih varijacija (sindrom bubrega, karlice i uretera).
Jezgro tablete:
Povidone Κ30;
Celuloza, mikrokristalna;
Skrob preželatinizovan;
Krospovidon;
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Glicerol dibehenat;
Film obloga tablete:
Opadry OY-LS-28908 (White II), sastava: Titan-dioksid (E171);
Laktoza, monohidrat;
Hipromeloza 15cP;
Hipromeloza 3cP;
Hipromeloza 50cP;
Makrogol.
Nije primenljivo.
4 godine.
Lek čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.
Unutrašnje pakovanje je PA/Al/PVC-Aluminijum blister koji sadrži 1 film tabletu.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan blister sa 1 film tabletom (ukupno 1 film tableta) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Alvodronic pripada grupi lekova koja se zove bisfosfonati. Ovaj lek sadrži aktivnu supstancu ibandronsku kiselinu.
Lek Alvodronic može da utiče na smanjenje gubitka koštane mase, tako što zaustavlja dalji gubitak koštane mase i povećava koštanu masu kod većine žena koje ga uzimaju, iako one neće moći da vide ili osete razliku. Lek Alvodronic može da pomogne kod smanjenja šanse za prelom kostiju (fraktura). Ovo smanjenje broja preloma kostiju pokazano je kod kostiju kičme, ali ne i kuka.
Lek Alvodronic Vam je propisan za lečenje osteoporoze u postmenopauzi, jer imate povećan rizik od preloma kostiju. Osteoporoza je bolest gubitka i slabljenja kostiju, koja je česta kod žena nakon menopauze. U menopauzi, jajnici žena prestaju da proizvode ženski hormon estrogen, koji pomaže da skelet ostane zdrav.
Što ranije žena uđe u menopauzu, veći je rizik od fraktura (preloma) usled osteoporoze. Ostali faktori koji mogu povećati rizik od nastanka fraktura su:
Zdrav način života takođe će Vam pomoći da imate maksimalnu korist od Vašeg lečenja i on obuhvata:
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Alvodronic.
Neželjeno dejstvo koje se zove osteonekroza vilice (oštećenje kostiju vilice) je prijavljeno veoma retko nakon stavljanja leka u promet kod pacijenata koji su upotrebljavali ibandronsku kiselinu za lečenje osteoporoze. Osteonekroza vilice se takođe može pojaviti nakon prestanka terapije.
Važno je da se pokuša i da se spreči razvoj osteonekroze vilice jer je to bolno stanje koje se teško leči. Da biste smanjili rizik od razvoja osteonekroze vilice, ovo su neke mere predostrožnosti kojih bi trebalo da se pridržavate.
Pre uzimanja leka recite svom lekaru/medicinskoj sestri (zdravstvenom radniku) ukoliko:
Vaš lekar može zatražiti od Vas da odete na stomatološki pregled pre započinjanja terapije lekom Alvodronic.
Tokom terapije treba da održavate dobru oralnu higijenu (uključujući redovno pranje zuba) i da redovno idete na preglede kod stomatologa. Ako nosite zubnu protezu, pripazite da Vam dobro naleže. Ako Vam je u toku lečenje zuba ili ćete imati operaciju zuba (npr. vađenju zuba), obavestite svog lekara o lečenju zuba i recite svom stomatologu da ste na terapiji lekom Alvodronic.
Kontaktirajte odmah svog lekara ili stomatologa ako primetite bilo koji problem sa ustima ili zubima, kao što su gubitak zuba, bol ili otok, rane koje ne zarastaju ili pojavu iscetka, jer to mogu biti znaci osteonekroze vilice.
Neki pacijenti moraju biti posebno oprezni dok uzimaju lek Alvodronic. Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Alvodronic:
Iritacija, zapaljenje ili ulceracija (čir) jednjaka, često praćeni jakim bolom u grudima, jakim bolom posle gutanja hrane i/ili pića, jakom mučninom ili povraćanjem, mogu se javiti, pogotovo ako ne popijete punu čašu obične vode i/ili ako legnete a da nije prošlo sat vremena od uzimanja leka Alvodronic. Ako Vam se razvije bilo koji od ovih simptoma, prestanite da uzimate lek Alvodronic i odmah obavestite Vašeg lekara (vidite odeljak 3).
Deca i adolescenti
Lek Alvodronic ne treba da uzimaju deca i adolescenti mlađi od 18 godina.
Drugi lekovi i lek Alvodronic
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, posebno:
Nakon što progutate tabletu leka Alvodronic koja se uzima jednom mesečno, sačekajte jedan sat pre uzimanja bilo kojeg drugog leka, uključujući i lekove za lečenje poremećaja varenja, dodatke kalcijuma ili vitamine.
Uzimanje leka Alvodronic sa hranom, pićima i alkoholom
Ne smete uzimati lek Alvodronic sa hranom. Lek Alvodronic je manje efektivan ako se uzima sa hranom.
Možete piti samo vodu, ali ne i druge vrste pića.
Nakon uzimanja leka Alvodronic, molimo sačekajte jedan sat pre nego što uzmete prvi obrok i ostala pića (videti odeljak 3. Kako se upotrebljava lek Alvodronic).
Plodnost, trudnoća i dojenje
Lek Alvodronic je namenjen za primenu kod žena u postmenopauzi i ne treba da ga uzimaju žene koje još uvek
mogu da rađaju.
Ne uzimajte lek Alvodronic ako ste trudni ili dojite.
Obratite se svom lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Možete upravljati vozilima i rukovati mašinama pošto se očekuje da lek Alvodronic nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Lek Alvodronic sadrži laktozu, monohidrat
Ako Vam je lekar rekao da imate intoleranciju na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre nego što uzmete ovaj lek.
Uvek uzimajte lek Alvodronic tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Uobičajena doza leka Alvodronic je jedna tableta jednom mesečno. Kada uzimate tabletu jednom mesečno:
Veoma je važno da pažljivo pratite ova uputstva. Ona sadrže informacije koje će Vam pomoći da tableta leka
Alvodronic brzo stigne do Vašeg želuca, i na taj način se smanji mogućnost pojave iritacije.
Ne uzimajte tablete sa vodom u kojoj je visoka koncentracija kalcijuma, voćnim sokom ili bilo kojim drugim napitkom. Ako postoji mogućnost velike koncentracije kalcijuma u vodi iz česme (tvrda voda), savetuje se upotreba flaširane vode sa malim sadržajem minerala.
Nastavak uzimanja leka Alvodronic
Važno je da nastavite da uzimate lek Alvodronic svakog meseca, sve dok Vam to propisuje Vaš lekar. Nakon 5 godina upotrebe leka Alvodronic, molimo Vas posavetujte se sa svojim lekarom o tome da li bi trebalo da nastavite sa uzimanjem ovog leka.
Ako ste uzeli više leka Alvodronic nego što treba
Ako greškom uzmete više od jedne tablete, popijte punu čašu mleka i obratite se lekaru odmah.
Nemojte izazivati povraćanje i ne smete ležati – ovo može dovesti do iritacije jednjaka lekom Alvodronic.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Alvodronic
Nikada ne uzimajte dve tablete leka Alvodronic u istoj nedelji. Sačekajte do Vaše sledeće planirane doze i uzmite je kao da se ništa nije desilo. Onda, nastavite sa uzimanjem leka jednom mesečno, na dan koji ste označili na Vašem kalendaru.
Uzmite jednu tabletu prvog sledećeg jutra nakon što ste se setili da ste je zaboravili. Onda, nastavite da uzimate lek jednom mesečno, na dan koji ste označili na Vašem kalendaru.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Odmah se obratite medicinskoj sestri ili lekaru ukoliko primetite bilo koje od navedenih ozbiljnih neželjenih dejstava - može Vam biti potrebna hitna medicinska pomoć:
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
Ostala moguća neželjena dejstva
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata):
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Alvodronic posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon
„Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Lek čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Jezgro tablete: povidon Κ30; celuloza, mikrokristalna; skrob, preželatinizovan; krospovidon; silicijum- dioksid, koloidni, bezvodni; glicerol, dibehenat.
Film obloga tablete: Opadry OY-LS-28908 (White II), sastava: titan-dioksid (E171); laktoza, monohidrat; hipromeloza 15cP; hipromeloza 3cP; hipromeloza 50cP; makrogol.
Kako izgleda lek Alvodronic i sadržaj pakovanja
Film tableta.
Bele, okrugle, bikonveksne tablete sa dimenzijama: dijametar 11,2mm ± 0,1mm i debljina 5,0mm ± 0,2mm. Unutrašnje pakovanje je PA/Al/PVC-Aluminijum blister koji sadrži 1 tabletu.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan blister sa 1 film tabletom (ukupno 1
film tableta) i Uputstvo za lek. Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:
ZENTIVA PHARMA D.O.O.
Milentija Popovića 5V, sprat 2, Beograd – Novi Beograd
Proizvođač:
PHARMATHEN SA
Dervenakion 6, Pallini, Attiki, Grčka
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Oktobar, 2022.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole:
515-01-04854-21-001 od 18.10.2022.