MOVALIS® 15mg tableta

- Kratkotrajna simptomatska terapija egzacerbacije osteoartroze.

- Dugotrajna simptomatska terapija reumatoidnog artritisa ili ankilozirajućeg spondilitisa. - Lek Movalis jeindikovan za primenu kod odraslih i deceod 16 godina i stariju.

Doziranje

Ukupna dnevna količina treba da se uzme kao pojedinačna doza.

Neželjena dejstva mogu da se svedu na najmanju moguću meru ako se koristi najmanja efektivna doza za kontrolu simptoma, tokom najkraćeg neophodnog perioda (videti odeljak 4.4). Potrebe pacijenta za ublažavanjem simptoma i odgovor na terapiju treba periodično evaluirati, naročito kod pacijenata sa osteoartritisom.

- Egzacerbacije osteoartroze: 7,5 mg/dan(jedna polovina tablete).

Ako je neophodno, u slučaju izostanka poboljšanja, doza može da se poveća na 15 mg/dan(jedna tableta).

- Reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis: 15 mg/dan(jedna tableta). (videtii odeljak ˮPosebne populacijeˮunastavku).

U skladu sa terapijskim odgovorom, doza može da se smanji na 7,5 mg/dan(jedna polovina tablete).

NE SME SE PREKORAČITI DOZA OD 15 MG/DAN.

Posebne populacije

Stariji pacijenti (videtiodeljak 5.2)

Preporučena doza za dugotrajnu terapiju reumatoidnog artritisa i ankilozirajućeg spondilitisa kod starijih pacijenata je 7,5 mg dnevno (Takođe videti odeljak 4.2. ˮPacijenti sa povećanim rizikom od neželjenih dejstavaˮ i odeljak4.4).

Pacijenti sa povećanim rizikom od neželjenih dejstava (videti odeljak 4.4)

Kod pacijenata sa povećanim rizikom od neželjenih dejstava, npr., prethodne gastrointestinalne bolesti ili sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, lečenje je potrebno započeti dozom od 7,5 mg dnevno.

Oštećenje funkcije bubrega (videtiodeljak 5.2)

Ovaj lek je kontraindikovan za pacijente sa teškom insuficijencijombubrega koji nisu na dijalizi (videti odeljak 4.3).

Kod pacijenata u terminalnoj fazi bubrežne insuficijencije koji su na dijalizi doza ne sme da pređe 7,5 mg dnevno.

Nije neophodno smanjivanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (tj. pacijenti sa klirensom kreatinina većim od 25 mL/min).

Oštećenje funkcije jetre (videtiodeljak 5.2)

Nije neophodno smanjivanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (za pacijente sa teškim oštećenjemfunkcijejetre pogledatiodeljak 4.3).

Pedijatrijska populacija

Lek Movalis je kontraindikovan kod dece i adolescenata mlađih od 16 godina (videtiodeljak 4.3).

Način primene

Oralna upotreba.

Lek Movalis, 15 mg, tablete treba uzimatisa vodom ili drugom tečnošću, tokom obroka.

Ovaj lek je kontraindikovan u sledećim situacijama:

- preosetljivost na meloksikam ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka (navedene u odeljku 6.1); - trećitrimestar trudnoće (videti odeljak 4.6. ˮPlodnost, trudnoća i dojenjeˮ);

- deca i adolescenti mladji od 16 godina;

- preosetljivost na lekove sa sličnim dejstvom, npr. lekovi iz grupe NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi), acetilsalicilana kiselina. Meloksikam se ne sme propisivati pacijentima kod kojih su se javili znakovi astme, nazalni polipi, angioneurotski edem ili urtikarija nakon primene acetilsalicilne kiseline ili drugih lekova iz grupe NSAIL;

- gastrointestinalno krvarenje ili perforacija u anamnezi, povezane sa ranijom terapijom lekovima iz grupe NSAIL;

- aktivni ili nedavni peptički ulkus, peptički ulkus ili ponovljeno krvarenje u anamnezi (dve ili više odvojenih epizoda dokazanihulceracija ili krvarenja);

- teško oštećenje funkcijejetre;

- teška insuficijencija bubrega, kada pacijenti nisu na dijalizi;

- gastrointestinalno krvarenje, cerebrovaskularno krvarenje u anamnezi ili drugi poremećaji krvarenja; - teška insuficijencija srca.

Neželjena dejstva mogu da se svedu na najmanju moguću meru ako se koristi najmanja efektivna doza tokom najkraćeg neophodnog vremena da bi se postigla kontrola simptoma (videti odeljak 4.2, kao i rizike za gastrointestinalni trakt i kardiovaskularne rizikeu nastavku).

U slučaju nedovoljnog terapijskog odgovora ne sme da se prekorači preporučena maksimalna dnevna doza, niti se terapiji sme dodati dopunski lek iz grupe NSAIL zato što to može da poveća toksičnost, dok terapijske koristi nisu dokazane. Treba izbegavati istovremenu upotrebu meloksikama sa drugim lekovima iz grupe NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2.

Upotreba meloksikama nije pogodna za terapiju pacijenata kojima je potrebno ublažavanje akutnih bolova.

Ako ne dođe do poboljšanja nakon nekoliko dana, treba ponovo proceniti kliničku korist ove terapije.

Ukoliko u anamnezi postoje ezofagitis, gastritis i/ili peptički ulkus, potrebno je da se izvrši njihovo potpuno izlečenje pre otpočinjanja terapije meloksikamom. Kod pacijenata na terapiji meloksikamom, a koji imaju ova oboljenja u anamnezi, potrebno je pažljivopratiti mogućnost recidiva.

Gastrointestinalna dejstva

Kod svih lekova iz grupe NSAIL, zabeležena su gastrointestinalna krvarenja, ulceracija ili perforacija, koji mogu biti sa smrtnim ishodom, u bilo kom trenutku tokom terapije, sa upozoravajućim simptomima ili sa ozbiljnimgastrointestinalnim (GI) događajima u anamnezi, ili bez njih.

Rizik od GI krvarenja, ulceracije ili perforacije je veći sa povećavanjem doze lekova iz grupe NSAIL kod pacijenta sa ulkusom u anamnezi, naročito ako je bilo komplikacija sa krvarenjem ili perforacijom (videti odeljak 4.3) i kod starijih pacijenta. Kod ovih pacijenata terapiju treba započeti sa najmanjom mogućom dozom. Takođe, kod ovih pacijenata treba razmotriti kombinovanu terapiju sa protektivnim lekovima (npr. mizoprostol ili inhibitori protonske pumpe), kao i kod pacijenata kod kojih je neophodna istovremena primena malih doza acetilsalicilne kiseline ili drugih lekova koji mogu da povećaju gastrointestinalne rizike (videti odeljak u nastavku i odeljak 4.5).

Pacijenti sa istorijom GI toksičnosti, posebno ako su stariji, treba da prijave bilo koje neuobičajene abdominalne simptome (naročito GI krvarenje), naročito u početnim fazama lečenja.

Kod pacijenata koji istovremeno dobijaju druge lekove koji mogu da povećaju rizik od ulceracije ili krvarenja, kao što su heparin u formi kurativne terapije ili kada se propisuje starijimpacijentima, antikoagulansi kao što je varfarin, ili drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi, ili acetilsalicilna kiselina koja se daje u dozi ≥ 500 mg kao pojedinačna doza ili ≥ 3 g kao ukupna dnevna doza, kombinacija sa meloksikamom se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Ako se kod pacijenata koji primaju meloksikam pojavi GI krvarenje ili ulceracija, odmah treba prekinuti terapiju.

Lekove iz grupe NSAIL treba oprezno propisivati pacijentima sa gastrointestinalnim oboljenjima (ulcerativni kolitis, Kronova bolest) u anamnezi, zato što se ova stanja mogu pogoršati (videti odeljak 4.8 ˮNeželjena dejstvaˮ).

Kardiovaskularna i cerebrovaskularna dejstva

Neophodno je odgovarajuće praćenje i savetovanje pacijenata sa hipertenzijom i/ili blagom do umerenom kongestivnnom srčanom insuficijencijom u anamnezi zato što su zabeleženi slučajevi zadržavanja tečnosti i pojave edema, povezani sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL.

Preporučuje se kliničko praćenje krvnog pritiska kod pacijenata sa rizikom – pre početka terapije i naročito tokom uvođenja terapije meloksikamom.

Klinička istraživanja i epidemiološki podaci ukazuju na to da upotreba nekih lekova iz grupe NSAIL, uključujući i meloksikam (naročito pri velikim dozama i kod dugotrajne terapije) može biti povezana sa malim povećanjem rizika od arterijskih trombotičnih događaja (na primer infarkt miokarda ili moždani udar). Nema dovoljno podataka da bi se ovakav rizik isključio za meloksikam.

Pacijente kod kojih nije postignuta kontrola hipertenzije, one sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, ustanovljenom ishemijskom bolešću srca, perifernim arterijskim oboljenjima i/ili cerebrovaskularnim oboljenjima, treba lečiti meloksikamom samo posle pažljivog razmatranja. Slično ovome, treba obratiti pažnju pre nego što se otpočne dugotrajna terapija kod pacijenta sa izraženim faktorima rizika od kardiovaskularnih oboljenja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje).

Reakcije na koži

Životno ugrožavajuće reakcije na koži kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN) su bile prijavljene tokom terapije meloksikamom. Pacijenti treba da budu upozoreni na znake i simptome reakcija na koži i treba ih pažljivo pratiti. Rizik od pojave ovih reakcija je najveći u prvim nedeljama terapije. Ukoliko se pojave simptomi i znaci Stevens-Johnson-ovog sindroma i toksične epidermalne nekrolize (kao što je progresivan osip na koži često sa plikovima ili mukoznim lezijama) terapiju meloksikamom treba obustaviti. Najbolji rezultati u povlačenju ovih reakcija na koži se postižu ranom dijagnozom i trenutnom obustavom terapije bilo kog leka za koji se sumnja da je uzrok ovih neželjenih reakcija. Rana obustava leka dovodi do bolje prognoze. Ukoliko je kod pacijenta prilikom upotrebe maloksikama došlo do razvoja neke od ovih reakcija na koži(SJS ili TEN), meloksikam se nikada više ne sme propisivatitompacijentu.

Slučajevi fiksiranih promena na koži izazvanih lekom (Fixed drug eruptuion FDE) su prijavljeni prilikom primene meloksikama. Meloksicam ne treba propisivati pacijentima koji su već doživeli promenu na koži izazvanu meloksikamom. Potencijalno može da se javi unakrsna reakcija sa drugim oksikamima.

Parametri funkcije jetre i bubrega

Kao i kod većine lekova iz grupe NSAIL zabeležena su povremena povećanja vrednosti transaminaze u serumu, povećanja koncentracije bilirubina u serumu ili drugih parametara funkcije jetre, kao i povećanja vrednosti kreatinina u serumu i mokraćne kiseline u krvi, te drugi poremećaji rezultata laboratorijskih testova. U većini slučajeva poremećaji su bili prolazni i blagi. Ako se pokaže da je bilo koji od ovih poremećaja značajan ili dugotrajan, treba prekinuti primenu meloksikama i sprovesti odgovarajuća ispitivanja.

Funkcionalna insuficijencija bubrega

Lekovi iz grupe NSAIL, inhibirajući vazodilatatorno dejstvo renalnih prostaglandina, mogu da indukuju funkcionalnu insuficijenciju bubrega smanjenjem glomerularne filtracije. Ovo neželjeno dejstvo je zavisno od doze. Na početku terapije, ili posle povećavanja doze, preporučuje se pažljivo praćenje funkcije bubrega uključujući i volumen diurezekod pacijenata sa sledećim faktorima rizika:

• starije osobe,

• istovremena primena lekova kao što su ACE inhibitori, antagonisti angiotenzina-II, sartani, diuretici (videti odeljak 4.5.),

• hipovolemija (iz bilo kog razloga),

• kongestivna insuficijencija srca,

• insuficijencija bubrega,

• nefrotski sindrom,

• lupusna nefropatija,

• teško oštećenje funkcije jetre (albumin u serumu <25 g/L ili Child-Pugh skor ≥10).

U retkim slučajevima lekovi iz grupe NSAIL mogu da izazovu intersticijalni nefritis, glomerulonefritis, renalnu medularnu nekrozu ili nefrotski sindrom.

Doza meloksikama kod pacijenata sa terminalnim stadijumom insuficijencije bubrega na hemodijalizi ne bi smela da prelazi 7,5 mg. Nije potrebno smanjivanje doze kod pacijenata sa blagom do umerenom insuficijencijom bubrega (tj. kod pacijenata sa klirensom kreatinina većim od 25 mL/min).

Zadržavanje natrijuma, kalijumaivode

Tokom upotrebe lekova iz grupe NSAIL može se javiti indukovanje retencije natrijuma, kalijuma i vode i uticaj na natriuretsko dejstvo diuretika. Osim toga, može se javiti smanjenje antihipertenzivnog dejstva antihipertenzivnih lekova (videti odeljak 4.5). Prema tome, kao rezultat ovoga, može se očekivati pojava ili pogoršanje edema, insuficijencije srca ili hipertenzije kod osetljivihpacijenata. Zbog toga je neophodno kliničko praćenje pacijenta sa rizikom (videtiodeljke 4.2 i 4.3).

Hiperkalemija

Hiperkalemija može biti izraženija kod dijabetesa ili pri istovremenoj terapiji lekom za koji se zna da povećava koncentraciju kalijuma (videti odeljak 4.5). U tim slučajevima treba redovno pratiti koncentraciju kalijuma.

Kombinacije sa pemetreksedom

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega koji primaju pemetreksed, terapiju meloksikamom treba prekinuti najmanje pet dana pre, na dan i najmanje dva dana posle primene pemetrekseda (videtiodeljak 4.5).

Ostala upozorenja i mere opreza

Neželjene reakcije obično slabije podnose starije osobe, osetljivi ili oslabljeni pacijenti kojima je zbog toga neophodan pažljiviji nadzor. Kao i sa drugim lekovima iz grupe NSAIL, neophodan je poseban oprez kod starijih osoba, kod kojih su često oslabljene funkcije bubrega, jetre i srca. Kod starijih osoba javlja se povećana učestalost neželjenih reakcija na lekove iz grupe NSAIL, naročito gastrointestinalna krvarenja i perforacije koje mogu biti sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.2).

Meloksikam, kao i svi drugi lekovi iz grupe NSAIL može da prikrije simptome postojećeg infektivnog oboljenja.

Upotreba meloksikama može da ugrozi plodnost kod žena, pa se zbog toga njegova upotreba ne preporučuje kod žena koje planiraju trudnoću. Kod žena koje imaju poteškoća da zatrudne ili koje se podvrgavaju ispitivanjima za utvrđivanje uzroka neplodnosti, treba razmotriti prekid terapije meloksikamom (videtiodeljak 4.6).

Lek Movalis, 15 mg, tablete sadrželaktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovajleksadrži manje od1mmol natrijuma (23 mg) potableti, odnosno suštinskije”bez natrijuma”.

Rizicipovezanisa hiperkalemijom

Pojedini lekovi ili terapijske grupe lekova mogu da dovedu do hiperkalemije: soli kalijuma, diuretici koji štede kalijum, inhibitori angiotenzinkonvertujućeg enzima (ACE inhibitori), antagonisti angiotenzin-II receptora, nesteroidni antinflamatorni lekovi, heparin (male molekulske mase ili nefrakcionisani), ciklosporin, takrolimus i trimetoprim.

Nastanak hiperkalemije može zavisiti od toga da li postoje i neki drugi dodatni faktoririzika. Ovaj rizik se povećava kada se gore pomenuti lekovi koriste istovremeno sa meloksikamom.

Farmakodinamske interakcije

Drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) i acetilsalicilna kiselina:

Ne preporučuje se istovremena primena sa drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, uključujući acetilsalicilnu kiselinu koja se daje u dozama ≥ 500 mg kao pojedinačna doza ili ≥ 3 g kao ukupna dnevna doza(videti odeljak 4.4).

Kortikosteroidi (npr. glukokortikoidi)

Istovremena upotreba sa kortikosteroidima zahteva oprez zbog povećanog rizika od gastrointestinalne ulceracije ili krvarenja.

Antikoagulansi ili heparin:

Postoji značajno povećan rizik od krvarenja, putem inhibicije funkcije trombocita i oštećenja gastroduodenalne sluzokože.

Lekovi iz grupe NSAIL mogu da pojačaju dejstva antikoagulanasa kao što je varfarin (videti odeljak 4.4). Ne preporučuje se istovremena primena lekova iz grupe NSAIL i antikoagulanasa ili heparina primenjenog kod gerijatrijskih pacijenata ili u kurativnim dozama (videti odeljak 4.4).

U ostalim slučajevima primene heparina (npr. doze koje se koriste za prevenciju), neophodan je oprez zbog povećanog rizika od krvarenja. Mora se pažljivo pratiti INR ako se ustanovi da je primena ove kombinacije neophodna.

Trombolitici i antitrobocitni lekovi

Povećan je rizik od krvarenja usled inhibicije funkcije trombocita i oštećenja gastroduodenalne sluzokože.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) Povećani rizik od gastrointestinalnog krvarenja.

Diuretici, ACE inhibitori i antagonisti angiotenzin-II receptora

Lekovi iz grupe NSAIL mogu da umanje dejstvo diuretika i drugih antihipertenzivnih lekova. Kod nekih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (npr. dehidrirani pacijenti ili neki stariji pacijenti) istovremena primena ACE inhibitora ili antagonista receptora angiotenzina-II i lekova koji inhibiraju ciklooksigenazu može da dovede do daljeg pogoršanja funkcije bubrega, uključujući moguću akutnu insuficijenciju bubrega, koja je obično reverzibilna. Zbog toga, ovu kombinaciju treba pažljivo primenjivati, naročito kod starijih osoba. Pacijente treba na odgovarajući način hidrirati, a treba razmotriti i praćenje renalne funkcije nakon uvođenja istovremene terapije i periodično nakon toga (videtii odeljak 4.4).

Drugi antihipertenzivni lekovi (npr. beta-blokatori)

Kao i kod ACE inhibitora i antagonista receptora angiotenzina II,, može doći do smanjenja antihipertenzivnog dejstva beta-blokatora (usled inhibicije prostaglandina sa vazodilatornimdejstvom).

Inhibitori kalcineurina (npr. ciklosporin, takrolimus)

Lekovi iz grupe NSAIL mogu da pojačaju nefrotoksičnost inhibitora kalcineurina putem dejstava posredovanih renalnim prostaglandinom. Tokom kombinovane terapije treba pratiti funkciju bubrega. Preporučuje se pažljivo praćenje renalne funkcije, naročito kod starijih osoba.

Deferasiroks

Istovremena primena meloksikama sa deferasiroksom može povećati rizik od gastrintestinalnih neželjenih reakcija. Neophodan je oprez prilikom istovremene primene ovih lekova.

Farmakokinetičke interakcije: dejstvo meloksikama na farmakokinetiku drugih lekova

Litijum

Lekovi iz grupe NSAIL povećavaju koncentraciju litijuma u krvi (usled smanjene renalne ekskrecije litijuma), koja može da dostigne toksične vrednosti. Ne preporučuje se istovremena primena litijuma i lekova iz grupe NSAIL. Ukoliko je primena ove kombinacije neophodna, treba pažljivo pratiti koncentraciju litijuma u plazmi na početku, tokom i nakon prekida terapije meloksikamom.

Metotreksat

Lekovi iz grupe NSAIL mogu da umanje tubularnu sekreciju metotreksata, čime se povećava koncentracija metotreksata u plazmi. Zbog toga se ne preporučuje istovremena primena lekova iz grupe NSAIL kod pacijenata koji dobijaju velike doze metotreksata (više od 15 mg nedeljno – videtiodeljak 4.4).

Rizik od interakcija između lekova iz grupe NSAIL i metotreksata treba uzeti u obzir i kod pacijenta na malim dozama metotreksata, naročito kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Ukoliko je istovremena terapija neophodna, neophodno je praćenje krvne slike i funkcije bubrega. Posebne mere opreza su neophodne kada se i lekovi iz grupe NSAIL i metotreksat daju istovremeno tokom uzastopna 3 dana zbog rizika od toksičnosti koji je

povezan sa povećanim koncentracija metotreksata u plazmi. Iako na farmakokinetiku metotreksata (15mg nedeljno) nije značajno uticala istovremena terapija meloksikamom, treba imati u vidu da hematološka toksičnost metotreksata može biti pojačana terapijom lekovima iz grupe NSAIL (videti iznad) (videti odeljak 4.8).

Pemetreksed

Prilikom istovremene primene meloksikama sa pemetreksedom, kod pacijenata sa klirensom kreatinina od 45 do 79 mL/min terapiju meloksikamom treba privremeno prekinuti najmanje pet dana pre, na dan i najmanje dva dana posle primene pemetrekseda. Ukoliko je kombinacija meloksikama i pemetrekseda neophodna, pacijente treba pažljivo pratiti, što se posebno odnosi na mijelosupresiju i gastointestinalne neželjene reakcije. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina manji od 45 mL/min) istovremena primena meloksikama sa pemetreksedom se ne preporučuje.

Kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega (klirens kreatinina ≥ 80 mL/min), doze od 15 mg meloksikama mogu da smanje eliminaciju pemetrekseda i posledično povećaju pojavu neželjenih događaja na meloksikam. Zbog toga je neophodan oprez pri istovremenoj primeni 15 mg meloksikama sa pemetreksedom kod pacijenata sa očuvanomfunkcijom bubrega (klirens kreatinina ≥ 80 mL/min).

Farmakokinetičke interakcije: dejstvo drugih lekova na farmakokinetiku meloksikama

Holestiramin

Holestiramin ubrzava eliminaciju meloksikama prekidanjem enterohepatičke cirkulacije, tako da se klirens meloksikama povećava za 50%, a poluvreme eliminacije smanjuje na 13+3 sati. Ova interakcija ima klinički značaj.

Farmakokinetičkeinterakcije: dejstvo kombinacije meloksikama i drugih lekova na farmakokinetiku

Oralni antidijabetici (derivati sulfoniluree, nateglinid)

Meloksikam se gotovo u potpunosti eliminiše metabolizmom u jetri, od čega se oko dve trećine metaboliše enzimom citohroma (CYP) P450 (glavni put CYP 2C9 i sporedni put CYP 3A4), a trećina drugim putevima kao što je oksidacija peroksidazom. Rizik za farmakokinetičku interakciju treba uzeti u obzir kada se meloksikam i lekovi za koje se zna da inhibiraju ili da se metabolišu putem CYP 2C9 i / ili CYP 3A4 primenjuju istovremeno. Interakcije putem CYP 2C9 mogu se očekivati u kombinaciji sa lekovima kao što su oralni antidijabetici (derivati sulfoniluree, nateglinid), što može dovesti do povećanih koncentracija ovih lekova u plazmi kao i meloksikama. Pacijente koji uzimaju meloksikam sa derivatima sulfoniluree ili nateglinidom treba pažljivo pratiti zbog hipoglikemije.

Nisu otkrivene klinički značajne farmakokinetičke lek-lek interakcije kada je u pitanju istovremena primena sa antacidima, cimetidinomi digoksinom.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija vršena su samo kod odraslih.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može da ima neželjena dejstva na trudnoću i/ili embrionalni/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških istraživanja ukazuju na to da je povećan rizik od pobačaja, srčanih malformacija i gastrošize nakon primene inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija je bio povećan sa manje od 1%, do približno 1,5%. Smatra se da se rizik povećava sa dozom i trajanjem terapije.

Kod životinja se pokazalo da primena inhibitora sinteze prostaglandina dovodi do povećanja gubitaka pre i nakon implantacije i do embriofetalne smrtnosti. Osim toga, bila je zabeležena povećana incidenca različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, kod životinja kojima su davani inhibitori sinteze prostaglandina tokom organogenetskog perioda.

Od 20. nedelje trudnoće nadalje, primena meloksikama može uzrokovati oligohidramion usled oštećenja funkcije bubrega fetusa. To može uslediti ubrzo nakon početka lečenja i obično je reverzibilno nakon prekida lečenja. Dodatno, prijavljeni su slučajevi suženja ductus arteriosus-a usled primene u drugom trimestru, od koji se većina povukla nakon prestanka primene. Zbog toga upotrebu meloksikama treba izbegavati tokom prvog i drugog tromesečja trudnoće, osim ako je izričito neophodno. Ako meloksikam koriste žene koje pokušavaju da zatrudne, ili tokom prvog ili drugog tromesečja trudnoće, doza treba da bude najmanja moguća, a trajanje terapije što je kraće moguće. Nakon izlaganja meloksikamu tokom nekoliko dana od 20. nedelje trudnoće nadalje, potrebno je razmotriti antenatalno praćenje oligohidramiona i suženje ductus arteriosus-a. Ako se utvrdi oligohidramija i suženje ductus artiriosus-a, potrebno je prekinuti lečenje meloksikamom.

Tokom trećeg tromesečja trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu da izlože:

* fetus:

• kardiopulmonalnoj toksičnosti ( preranom sužavanju/zatvaranju ductus arteriosus-a i plućnojhipertenziji),

• poremećaju funkcije bubrega (videti prethodno navedeno);

* majku i novorođenče na kraju trudnoće:

• mogućem produžetku vremena krvarenja, antiagregacionom dejstvu koje može da se javi čak i sa veoma malim dozama,

• inhibicijikontrakcije uterusa što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Dakle, meloksikam je kontraindikovan tokom trećeg tromesečja trudnoće.

Dojenje

Iako ne postoje specifična iskustva sa primenom meloksikama u humanoj populaciji u periodu dojenja, zna se da se lekovi iz grupe NSAIL izlučuju u majčino mleko. Meloksikam je pronađen u mleku životinja. Zbog toga se ne preporučuje njegova primena kod žena koje doje.

Plodnost

Korišćenje meloksikama, kao i svih drugih lekova koji inhibiraju ciklooksigenazu/sintezu prostaglandina, može da oslabi plodnost kod žena, pa se njegova primena ne savetuje ženama koje planiraju da zatrudne. Prema tome, treba razmotriti prekid terapije meloksikamom kod žena koje imaju problem da zatrudne ili koje se podvrgavaju ispitivanjima za utvrđivanje uzroka neplodnosti.

Ne postoje posebna istraživanja o uticajima na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Međutim, na osnovu farmakodinamskog profila i zabeleženih neželjenih reakcija na lek, meloksikam verovatno neće imati nikakav uticaj na ove sposobnosti ili će njegov uticaj biti zanemarljiv. Ipak, ukoliko se jave poremećaji vida uključujući zamućen vid, vrtoglavica, pospanost, vertigo ili drugi uticaji na centralni nervni sistem, savetuje se uzdržavanje od upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

a) Opšte karakteristike

Klinička istraživanja i epidemiološki podaci ukazuju na to da upotreba nekih lekova iz grupe NSAIL (naročito pri velikim dozama i kod dugotrajne terapije) može biti povezana sa malim povećanjem rizika od arterijskih trombotičnihdogađaja (na primer infarkta miokarda ili moždanog udara – videti odeljak 4.4).

Zabeleženi su edem, hipertenzija i srčana insuficijencija povezane sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL.

Najčešće zabeleženi neželjeni događaji su po prirodi gastointestinalni. Mogu da se jave peptički ulkus, perforacija ili GI krvarenje, nekada sa smrtnim ishodom, naročito kod starijih osoba (videti odeljak 4.4). Mučnina, povraćanje, dijareja, nadimanje, konstipacija, dispepsija, bol u abdomenu, melena, hematemeza, ulcerativni stomatitis, pogoršanje kolitisa i Kronove bolesti (videti odeljak 4.4.) su bili zabeleženi nakon primene lekova iz grupe NSAIL. Ređe je uočengastritis.

Ozbiljne neželjene reakcije na koži: Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN) su bile prijavljene (videti odeljak 4.4).

Učestalost neželjenih reakcija koja je data u daljem tekstu je zasnovana na odgovarajućim pojavljivanjima neželjenih događaja u 27 kliničkih ispitivanja sa trajanjem terapije od najmanje 14 dana. Ove informacije su zasnovane na kliničkim ispitivanjima u kojima je učestvovalo 15197 pacijenata koji su uzimali oralnim putem dnevne doze od 7,5 mg ili 15 mg meloksikama u obliku tableta ili kapsula tokom perioda do godinu dana.

Uključene su i neželjene reakcije na meloksikam koje su otkrivene kao rezultat prikupljenih izveštaja o primeni leka nakon stavljanja leka u promet.

Neželjene reakcije su klasifikovane prema učestalosti pomoću sledeće konvencije:

veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

b) Neželjene reakcije

Poremećaji krvi i limfnog sistema Povremeno: anemija

Retko: poremećaj broja krvnih zrnaca (uključujući diferencijalni brojleukocita), leukopenija, trombocitopenija

Zabeleženi su veoma retki slučajevi agranulocitoze (videti odeljak c).

Poremećajiimunskog sistema

Povremeno: alergijske reakcije, osim anafilaktičnih ili anafilaktoidnih reakcija Nepoznata učestalost: anafilaktične reakcije, anafilaktoidne reakcije

Psihijatrijski poremećaji

Retko: izmenjeno raspoloženje, noćne more

Nepoznata učestalost: stanje konfuzije, dezorijentisanost

Poremećaji nervnog sistema Često: glavobolja

Povremeno: vrtoglavica, somnolencija

Poremećaji oka

Retko: poremećaji vida, uključujući zamućeni vid, konjunktivitis

Poremećaji uha i labirinta Povremeno: vertigo Retko: tinitus

Kardiološki poremećaji Retko: palpitacije

Zabeležena je srčana insuficijencija povezana sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL.

Vaskularni poremećaji

Povremeno: povećan krvni pritisak (videtiodeljak 4.4), naleticrvenila

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Retko: astma kod pojedinaca alergičnih na acetilsalicilnu kiselinu ili druge lekove iz grupe NSAIL

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma često: dispepsija, mučnina, povraćanje, bol u abdomenu, konstipacija, nadimanje, dijareja

Povremeno: okultna ili makroskopska gastrointestinalna hemoragija, stomatitis, gastritis, podrigivanje Retko: kolitis, gastroduodenalni ulkus, ezofagitis

Veoma retko: gastrointestinalna perforacija Nepoznata učestalost: pankreatitis

Gastrointestinalna hemoragija, ulceracija ili perforacija mogu ponekad da budu ozbiljne i potencijalno sa smrtnim ishodom, naročito kod starijih osoba (videtiodeljak 4.4).

Hepatobilijarni poremećaji

Povremeno: poremećaj funkcije jetre (npr. povećane vrednosti transaminaze ili bilirubina) Veoma retko: hepatitis

Poremećaji kože i potkožnog tkiva Povremeno: angioedem, pruritus, osip

Retko: Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, urtikarija Veoma retko: bulozni dermatitis, multiformni eritem

Nepoznata učestalost: reakcijefotosenzitivnosti, fiksirana promena na koži izazvana lekom (videti odeljak 4.4).

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Povremeno: zadržavanje natrijuma i vode, hiperkalemija (videti odeljak 4.4. i 4.5), poremećaj rezultata testova funkcije bubrega (povećana vrednost kreatinina i/ili ureeu serumu)

Veoma retko: akutna insuficijencija bubrega, pre svega kodpacijenata sa faktorima rizika (videtiodeljak 4.4)

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Nepoznata učestalost: neplodnost kod žena, kašnjenje ovulacije

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene leka Povremeno: edem, uključujući edem donjihekstremiteta

c) Informacije koje se odnose na pojedine ozbiljne neželjene reakcije i/ili neželjene reakcije koje se često javljaju

Zabeleženi su veoma retki slučajevi agranulocitoze kod pacijenata lečenih meloksikamom i drugim potencijalno mijelotoksičnim lekovima (videtiodeljak 4.5).

d) Neželjene reakcije koje još uvek nisu zabeležene sa meloksikamom, ali za koje je opšteprihvaćeno da se mogu pripisati lekovima iz ove grupe

Organsko oštećenje bubrega, verovatno kao rezultat akutne insuficijencije bubrega: zabeleženi su veoma retki slučajevi intersticijalnog nefritisa, akutne tubularne nekroze, nefrotskog sindroma i papilarne nekroze (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Simptomi nakon akutnog predoziranja lekovima iz grupe NSAIL su obično ograničeni na letargiju, pospanost, mučninu, povraćanje i bol u epigastrijumu, i obično su reverzibilni uz primenu odgovarajuće terapije. Može se javiti gastrointestinalno krvarenje. Ozbiljno trovanje može dovesti do hipertenzije, akutne insuficijencije bubrega, disfunkcije jetre, respiratorne depresije, kome, konvulzija, kardiovaskularnog kolapsa i zastoja srca. Anafilaktoidne reakcije su zabeležene sa terapijskim unosom lekova iz grupe NSAIL, a mogu da se jave i posle predoziranja.

Terapija

Nakon predoziranja lekovima iz grupe NSAIL pacijentima treba pružiti odgovarajuću simptomatsku terapiju. Ukliničkom istraživanju je dokazano ubrzano uklanjanje meloksikama primenom oralne doze od4 g holestiramina, tri puta dnevno.

Farmakoterapijska grupa: Nesteroidni antiinflamatorni i antireumatski proizvodi; Oksikami

ATC šifra:M01AC06

Meloksikam je nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAIL) iz grupe oksikama, sa antiinflamatornim, analgetskim i antipiretičkim dejstvom.

Antiinflamatorna aktivnost meloksikama dokazana je na klasičnim modelima zapaljenja. Kao i kod drugih lekova NSAIL grupe, njegov tačan mehanizam delovanja ostaje nepoznat. Međutim, postoji najmanje jedan zajednički način delovanja koji imaju svi NSAIL lekovi (uključujući meloksikam): inhibicija biosinteze prostaglandina, poznatih posrednika zapaljenja.

Resorpcija

Meloksikam se dobro resorbuje iz gastrointestinalnog trakta, što se odražava njegovom velikom apsolutnom bioraspoloživošću od 90% nakon oralne primene (kapsule). Dokazano je da su tablete, oralni rastvor i kapsule bioekvivalenti.

Nakon primene pojedinačne doze meloksikama, prosečna maksimalna koncentracija u plazmi se dostiže u roku od 2 sata za rastvor i u roku od 5-6 sati za čvrste farmaceutske oblike za oralnu upotrebu (kapsule i tablete).

Kod višestrukog doziranja, ravnotežno stanje se dostiže u roku od 3 do 5 dana. Režim doziranja jednom dnevno dovodi do koncentracija leka u plazmi sa relativno malim fluktuacijama maksimalne-minimalne vrednosti (engl. peak-trough fluctuation) u opsegu od 0,4 - 1,0 mikrograma/mL za doze od 7,5 mg i 0,8 - 2,0 mikrograma/mL za doze od 15 mg, tim redosledom (Cmin i Cmax u ravnotežnom stanju, tim redosledom). Prosečne maksimalne koncentracije meloksikama u plazmi, u ravnotežnom stanju, dostižu se u roku od pet do šest sati za tablete, kapsule i oralnu suspenziju, tim redosledom. Koncentracije meloksikama pri kontinuiranoj primeni tokom više od godinu dana slične su onima koje su zabežene u trenutku kada je stanje dinamičke ravnoteže postignuto prvi put. Stepen resorpcije meloksikama nakon oralne primene nije izmenjen istovremenim unosom hrane ili uzimanjem neorganskih antacida.

Distribucija

Meloksikam se u velikoj meri vezuje za proteine plazme, uglavnom albumin (99%). Meloksikam prodire u sinovijalnu tečnost dajući koncentracije koje predstavljaju približno polovinu one koja se javlja u plazmi. Volumen distribucije je mali, tj. prosečno 11 L nakon i.m. ili i.v. primene, i pokazuje individualne razlike u rasponu od 7 - 20%. Volumen distribucije nakon primene ponovljene oralne doze meloksikama (7,5 mg do 15 mg) je oko 16 L sa koeficijentom varijacijeu opsegu od 11 do 32%.

Biotransformacija

Meloksikam podleže ekstenzivnoj hepatičnoj biotransformaciji. Identifikovana su četiri različita metabolita meloksikama u urinu, i svi su farmakodinamski neaktivni. Glavni metabolit, 5'-karboksimeloksikam (60% doze), nastaje oksidacijom intermedijernog metabolita 5'- hidroksimetilmeloksikama, koji se takođe izlučuje, ali u manjoj meri (9% doze). In vitro istraživanja ukazuju na to da CYP 2C9 igra važnu ulogu u ovim metaboličkim putevima, sa manjim doprinosom izoenzima CYP 3A4. Aktivnost peroksidaza kod pacijenata je verovatno odgovorna za druga dva metabolita, koji učestvuju sa 16% i 4% vrednosti primenjene doze.

Eliminacija

Meloksikam se izlučuje pre svega u obliku metabolita i javlja se u istoj meri i u urinu i u fecesu. Manje od 5% dnevne doze se izlučuje u nepromenjenom obliku u fecesu, dok se osnovno jedinjenjesamo u tragovima izlučuje u urinu. Prosečno poluvreme eliminacije varira između 13 i 25 sati nakon oralne, i.m. i i.v. primene. Ukupni klirens plazme iznosi oko 7 – 12 mL/min nakon pojedinačnih doza primenjenih oralno, intravenski ili rektalno.

Linearnost/nelinearnost

Meloksikam pokazuje linearnu farmakokinetiku u terapijskom opsegu doza od 7,5 mg do 15 mg nakon oralne ili intramuskularne primene.

Posebne populacije Insuficijencija jetre/bubrega:

Ni insuficijencija jetre ni blaga do umerena insuficijencija bubrega nemaju značajan uticaj na farmakokinetiku meloksikama. Osobe sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega imale su značajno veći ukupni klirens leka. Smanjeno vezivanje za proteine je zabeleženo kod pacijenata sa terminalnim stadijumom bubrežne insuficijencije. U terminalnom stadijumu bubrežne insuficijencije povećanje volumena distribucije može da dovede do veće koncentracije slobodnog meloksikama (videtiodeljak 4.2 i 4.3).

Starije osobe:

Kod muškaraca starije životne dobi su zabeležene slične srednje vrednosti farmakokinetičkih parametara u poređenju sa muškarcima mlađe životne dobi. Kod pacijentkinja starije životne dobi zabeležene su veće vrednosti PIK i duže poluvreme eliminacije u odnosu na mlađe ispitanike oba pola. Prosečni klirens iz plazme u ravnotežnom stanju kod starijih ispitanika bio je nešto manji od onog koji je zabeležen kod mlađih ispitanika (videti odeljak 4.2).

U pretkliničkim istraživanjima ustanovljeno je da je toksikološki profil meloksikama identičan kao kod drugih lekova iz grupe NSAIL: gastrointestinalni ulkusi i erozije, renalna papilarna nekroza pri velikim dozama tokom hronične primene kod dve vrste životinja.

Oralna reproduktivna istraživanja sa pacovima su pokazala smanjenje ovulacije i inhibiciju implantacije i embriotoksična dejstva (povećanje resorpcije) na nivou doze koja je toksična za majku – 1 mg/kg i veće. Studije reproduktivne toksičnosti kodpacova i kunića nisu ukazale na teratogenost oralnih doza do 4 mg/kg kod pacova i 80 mg/kg kod kunića.

Ove doze su bile 5 do 10 puta veće od onih koje su korišćene klinički, (7,5-15 mg) na osnovu doze izražene u mg/kg (za osobu od 75 kg).

Zabeležena su i fetotoksična dejstva na kraju gestacije, zajednička za sve inhibitore sinteze prostaglandina. Pretkliničke studije pokazuju da se meloksikam može naći u mleku životinja koje doje. Nisu pronađeni dokazi o bilo kakvom mutagenom dejstvu, ni u in vitro ni u in vivo uslovima. Nije otkriven kancerogeni rizik kod pacova i miševa sa dozama koje su znatno veće od primenjivanih kliničkihdoza.

− Natrijum-citrat, dihidrat; − Laktoza, monohidrat;

− Celuloza, mikrokristalna; − Povidon K25;

− Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; − Krospovidon;

− Magnezijum-stearat.

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Unutrašnje pakovanje jePVC/ PVDC - aluminijumski blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži dva blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

3. Kako se uzima lek Movalis

Uvekuzimajte ovajlektačnoonako kako Vamjeto objasnioVaš lekar ilifarmaceut. Ukolikonistesigurni proveritesa Vašimlekaromilifarmaceutom.

Preporučeno doziranje:

Naglo pogoršanje osteoartroze:

7,5 mg(pola tablete) jednomdnevno. Može se povećati do 15 mg jednom dnevno.

Reumatoidni artritis:

15 mg jednom dnevno. Može se smanjiti do 7,5 mg(pola tablete) jednom dnevno.

Ankilozirajući spondilitis:

15 mg jednom dnevno. Može se smanjiti do 7,5 mg (pola tablete) jednom dnevno.

Ukupna dnevna doza leka Movalis ne sme da pređe 15 mg.

Ukoliko se bilo šta od navedenog u odeljku ˮUpozorenja i mere oprezaˮodnosina Vas, lekar Vam može smanjiti dozu na 7,5 mg(pola tablete) jednom dnevno.

Starije osobe

Ako ste starije životne dobi, preporučena doza za dugotrajno lečenje reumatoidnog artritisa i ankilozantnog spondilitisa je 7,5 mg (polovina tablete) dnevno.

Pacijenti sa povećanim rizikom od neželjenih dejstava

Ako ste pacijent s povećanim rizikom od neželjenih dejstava, Vaš lekar će započeti lečenje dozom od 7,5 mg (polovina tablete) dnevno.

Oštećenje funkcije bubrega

Ako ste pacijent na dijalizi sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, doza ne sme biti veća od 7,5 mg (polovina tablete) dnevno.

Nije potrebno smanjenje doze kodpacijenata sa blago do umereno oštećenomfunkcijombubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno smanjenje doze kodpacijenata sa blago do umereno oštećenom funkcijomjetre.

Primena kod dece i adolescenata

Lek Movalis se ne sme propisivatideci i adolescentima mlađim od 16 godina.

Posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom ako osećate da je dejstvo leka Movalis prejako ili preslabo, ili ako nakon nekoliko dana primene ne osećate poboljšanja svog stanja.

Način primene

Za oralnu upotrebu.

Tabletu treba progutati sa vodom ili nekim drugim napitkom tokom obroka.

Tableta može da se podeli na jednake doze. Tabletu je potrebno podeliti rukom, ne oštrim predmetom (poput noža).

Ako ste uzeliviše lekaMovalis nego što treba

Akoste uzeli previše tableta ili sumnjate na predoziranje, obratite se svom lekaru ili odmah idite u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Simptomi povezani saakutnimpredoziranjemlekova iz grupe NSAIL obično suograničeni na sledeće: - nedostatakenergije(letargija)

- pospanost

- osećaj mučnine ipovraćanje - bolu predelu želuca

Običnoseovisimptomipovuku kada prestanete da uzimatelek Movalis. Može doćiidopojavekrvarenja iz želuca ilicreva (gastrointestinalnokrvarenje).

Ozbiljno trovanje može da dovede do ozbiljnihneželjenihreakcija (videti odeljak 4): - visokog krvnog pritiska (hipertenzije)

- akutne bubrežne insuficijencije - poremećaja funkcije jetre

- otežanogdisanja iliozbiljnih problema sa disanjem ili plućima (respiratorna depresija) - kome

- epileptičnih napada

- kolapsa krvotoka (kardiovaskularnog kolapsa) - zastoja rada srca

- teških alergijskih (hipersenzitivnih) reakcija, uključujući: - gubitak svesti

- otežano disanje - reakcije na koži

Ako ste zaboravili da uzmete Movalis

Ne uzimajte duplu dozu da bistenadoknadili propuštenu dozu. Samo uzmite sledeću dozu u uobičajeno vreme.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebiovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

5. Kako čuvati lek Movalis

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Nesmete koristitilekMovalis posleisteka roka upotrebe naznačenog na kutijinakon”Važidoˮ. Datumisteka roka seodnosina poslednjidannavedenog meseca.

Čuvatiu originalnompakovanju radizaštiteodvlage.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.