KETONAL® FORTE 100mg film tableta

Ketoprofen je nesteroidni antireumatski lek sa antiinflamatornim, analgetičkim i antipiretičkim dejstvom. Koristi se za simptomatsko lečenje inflamatornih, degenerativnih i metaboličkih reumatskih bolesti i smanjenje nekih sindroma bola.

Indikacije za upotrebu Ketonal fortetableta su sledeće:

Bol:

- posttraumatski bol, - postoperativni bol, - dismenoreja,

- bolovi kod tumorskih metastaza na kostima

Reumatska oboljenja:

- reumatoidni artritis,

- seronegativnispondiloartritis (ankilozirajući spondilitis, psorijatični artritis, reaktivni artritis), - giht, pseudogiht,

- osteoartritis,

- ekstraartikularnireumatizam (tendinitis, burzitis, kapsulitis ramena).

Doziranje

Odrasli i adolescenti starijiod 15 godina:

Uobičajena doza je 100-200 mg dnevno (1 tableta jednom ili dva puta dnevno), zavisno od telesne mase pacijenta i težine simptoma.

Za lečenje reumatoidnog artritisa ili osteoartritisa obično se propisuje po 1 film tableta leka Ketonal forte od 100 mg maksimalno dva puta dnevno.

Neželjeni efekti leka se mogu minimizirati upotrebom najmanje efektivne doze u najkraćem mogućem vremenskom periodu potrebnomza kontrolu simptoma (videti odeljak 4.4).

Maksimalna dnevna doza ketoprofena iznosi 200 mg. Potrebno je pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika terapije pre započinjanja terapije ketoprofenom u dozi od 200 mg dnevno. Veće doze se ne preporučuju (videti odeljak 4.4).

Stariji pacijenti:

Stariji pacijenti su u povećanom riziku od ozbiljnih posledica neželjenih dejstava.

Ukoliko je primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) neophodna, potrebno je primeniti najmanju dozu i po započinjanju NSAIL terapije pacijenta treba pažljivo pratiti na svake 4 nedelje zbog opasnosti od gastrointestinalnog krvarenja.

Deca i adolescenti mlađi od 15 godina:

Lek Ketonal forte je kontraindikovankod dece i adolescenata mlađih od 15 godina (videti odeljak 4.3).

Način primene

Oralna upotreba.

Lek Ketonal forte treba uzimati tokom ili nakon obroka, sa najmanje 100mL vode ili mleka.

Pacijent može istovremeno uzimati antacide, čime se smanjuje mogućnost pojave neželjenih dejstava ketoprofena na gastrointestinalni trakt.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Ovaj lek takođeje kontraindikovan:

- kod pacijenata sa anamnezom rinitisa, bronhospazma, astme, urtikarije ili alergijske reakcije na ketoprofen ili lekove sličnog delovanja kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) ili salicilati (npr. acetilsalicilna kiselina); teške, međutim retko sa smrtnim ishodom, anafilaktičke reakcije preosetljivosti su prijavljene kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.8);

- kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom;

- u terapiji bola koji se javlja nakon operacije premošćavanja koronarne arterije graftom (CABG, engl. coronary artery bypass graft);

- kod pacijenata sa anamnezom hronične dispepsije;

- kod pacijenata sa aktivnim peptičkim ulkusom, ili kod pacijenata sa anamnezom bilo kakvog gastrointestinalnog krvarenja, ulceracije ili perforacije;

- kod pacijenata sa hemoragijskom dijatezom;

- kod pacijenata sa teškim oštećenjemfunkcije bubrega; - kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre;

- tokom poslednjeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.6); - kod dece mlađe od 15 godina.

Pojava neželjenih dejstava se može smanjiti primenom najniže doze u najkraćem mogućem vremenskom periodu.

Maskiranje simptoma postojeće infekcije

Ketoprofen može da maskira simptome infekcije, što može dovesti do odloženog početka odgovarajuće terapije i na taj način pogoršati ishod infekcije. Ovo je primećeno kod bakterijskih pneumonija i varičele komplikovane bakterijskim infekcijama. Kada se ketoprofen primenjuje za snižavanje povišene temperature ili za ublažavanje bolova povezanih sa infekcijom, savetuje se praćenje infekcije. U vanbolničkim uslovima, pacijent treba da se konsultujesa lekaromukoliko se simpotmi produže ili pogoršaju.

Treba izbegavati istovremenu primenu leka Ketonal forte sa NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2.

Neželjena dejstva se mogu svesti na minimum primenom najnižih efikasnih doza tokom što kraćeg vremenskog perioda neophodnog za postizanje kontrole (olakšanje) simptoma bolesti (videti odeljak 4.2, i gastrointestinalne i kardiovaskularne rizike u tekstu ispod).

Stariji pacijenti: Kod starijih pacijenata se učestalije javljaju neželjene reakcije na NSAIL, naročito gastrointestinalno krvarenje i perforacija što može biti sa smrtnim ishodom(videti odeljak 4.2).

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacija:

Kod primene svih NSAIL, bilo kada tokom terapije, sa ili bez znakova upozorenja ili sa ranijim ozbiljnim gastrointestinalnim događajima, prijavljeni su gastrointestinalno krvarenje, ulceracije ili perforacija, koji mogu biti sa smrtnim ishodom.

Neki epidemiološki podaci ukazuju da ketoprofen, u poređenju sa nekim drugim NSAIL, može biti udružen sa visokim rizikom od ozbiljne gastrointestinalne toksičnosti, naročito u visokim dozama (videti odeljke4.2 i 4.3).

Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacije se povećava sa povećanjem doze NSAIL, kod pacijenata sa anamnestičkim podacima o ranijem ulkusu, naročito ako je došlo do komplikacija u vidu krvarenja ili perforacije (videti odeljak 4.3), kao i kod starijih pacijenata. Kod ovih pacijenata terapiju treba započeti najnižim mogućim dozama.

Kod ovih pacijenata potrebno je uzeti u obzir istovremenu primenu terapije protektivnim lekovima (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe), kod ovih pacijenata kao i kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji niskim dozama acetilsalicilne kiseline ili drugim lekovima koji povećavaju gastrointestinalni rizik (videti u nastavku teksta i odeljak 4.5).

Pacijente sa anamnezom gastrointestinalne toksičnosti, naročito starije pacijente, treba upozoriti da prijave bilo koje neuobičajene abdominalne simptome (naročito gastrointestinalno krvarenje), naročito u početnim fazama lečenja.

Savetuje se oprez kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji lekovima koji mogu povećati rizik od ulceracije ili krvarenja, kao što su oralni kortikosteroidi, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) ili antiagregacioni lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Kada se gastrointestinalno krvarenje ili ulceracije jave kod pacijenata koji uzimaju ketoprofen, terapiju treba prekinuti.

NSAIL treba davati sa oprezom kod pacijenata sa anamnezom gastrointestinalnog oboljenja (npr. ulcerozni kolitis, Kronova bolest), s obzirom na to da može doći do pogoršanja ovih oboljenja (videti odeljak 4.8).

Kardiovaskularni i cerebrovaskularni efekti

Neophodan je oprez kod pacijenata sa anamnezom hipertenzije i/ili blage do umerene kongestivne srčane insuficijencije, s obzirom na to da su prijavljeni slučajevi zadržavanja tečnosti i edema udruženi sa NSAIL terapijom.

Kliničke studije i epidemiološki podaci ukazuju na to da primena nekih NSAIL (naročito u visokim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda) može biti udružena sa blagim povećanjem rizika od arterijskih trombotičnih događaja (npr. infarkt miokarda ili moždani udar). Nema dovoljno podataka koji bi mogli da isključe ovaj rizik za ketoprofen.

Kao i kod primene svih NSAIL, potrebna je pažljiva procena prilikom primene ketoprofena kod pacijenata sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom srčanom insuficijencijom, dijagnostikovanim ishemijskim oboljenjem srca, oboljenjem perifernih arterija i/ili cerebrovaskularnim oboljenjem, kao i pre započinjanja dugotrajne terapije kod pacijenata sa faktorima rizika za kardiovaskularna oboljenja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje).

Pacijenti sa astmom udruženom sa hroničnim rinitisom, hroničnim sinuzitisom i/ili nazalnom polipozom su pod većim rizikom od pojave alergija na acetilsalicilnu kiselinu i/ili NSAIL u odnosu na ostatak populacije. Primena ovog leka može dovesti do astmatičnih napada ili bronhospazma, posebno kod osoba alergičnih na acetilsalicilnu kiselinu ili NSAIL (videti odeljak 4.3).

Ako se javi poremećaj vida kao što je zamućenje vida, terapiju treba prekinuti. Ovaj lek treba pirmenjivati sa oprezom kod pacijenata obolelih od alkoholizma.

Prilikom primene NSAIL veoma retko su prijavljene ozbiljne reakcije na nivou kože (videti odeljak 4.8), pri čemu su neke od njih i sa smrtnim ishodom, uključujući eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu. Čini se da je rizik od ovih reakcija najviši na početku terapije, a u najvećem broju slučajeva početak reakcije se javlja tokom prvog meseca terapije. Terapiju lekom Ketonal fortetreba prekinuti čim se pojavi prvi osip, mukozne lezije ili bilo koji drugi znak preosetljivosti.

Kao i kod drugih NSAIL, ako postoji infektivno oboljenje, treba uzeti u obzir da antiinflamatorne, analgetičke i antipiretičke osobine ketoprofena mogu da maskiraju uobičajene znake progresije infekcije, kao što je groznica.

Primenu ketoprofena treba prekinuti pre velike hirurške intervencije.

Primena ketoprofena, kao i drugih NSAIL, može oštetiti plodnost žena, pa se primena ovog leka ne preporučuje kod žena koje pokušavaju da zatrudne. Kod žena koje imaju problema sa plodnošću ili koje su podvrgnute ispitivanjima steriliteta, treba uzeti u obzir prekid terapije ketoprofenom.

Ako se javi poremećaj vida, kao što je zamućenje vida, terapiju treba prekinuti.

Kod pacijenata sa abnormalnim funkcionalnim testovima jetre ili sa anamnezom oboljenja jetre, periodično treba određivati vrednosti transaminaza, naročito tokom dugotrajne terapije.

Pri primeni ketoprofena opisani su retki slučajevi žutice i hepatitisa.

Na početku terapije, potrebno je pažljivo pratiti funkciju bubrega kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, cirozom i nefrozom, kod pacijenata koji su na terapiji diureticima, kod pacijenata sa hroničnim oštećenjem funkcije bubrega, naročito ako su u pitanju stariji pacijenti. Kod ovih pacijenata, primena ketoprofena može indukovati smanjenje renalnog protoka krvi uzrokovanog inhibicijom prostaglandina i dovesti do otkazivanja bubrega.

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktazeili glukozno-galaktoznommalapsorpcijomne smeju koristiti ovaj lek.

Lekovi koji se ne proporučuju u kombinaciji sa ketoprofenom

Ostali lekovi iz grupe NSAIL (uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2) i visoke doze salicilata: Povećan rizik od gastrointestinalnih ulceracija i krvarenja.

Antikoagulansi (heparin i varfarin) i inhibitori agregacije trombocita (npr. tiklopidin, klopidogrel) Povećan rizik od krvarenja (videti odeljak 4.4). Ako je istovremena primena neophodna u tom slučaju pacijenta treba pažljivo pratiti.

Litijum

Ketoprofen može povećati koncentraciju litijuma u krvi koja ponekad dostiže toksične vrednosti, zbog smanjene eliminacije litijuma. Kada je potrebno, koncentraciju litijuma u plazmi treba pažljivo pratiti a doze litijuma prilagoditi tokom i nakon terapije NSAIL.

Metotreksat u dozama većim od 15 mg/nedeljno

Povećan rizik od hematološke toksičnosti metotreksata, naročito ako se primenjuju visoke doze

(>15 mg/nedeljno), što se verovatno dešava zbog istiskivanja metotreksata sa mesta vezivanja za protein i njegovog smanjenog renalnog klirensa.

Istovremena primena lekova sa ketoprofenom koja zahteva oprez

Diuretici

Pacijenti i, naročito, dehidrirani pacijenti koji uzimaju diuretike su pod povećanim rizikom od razvoja bubrežne insuficijencije kao posledice smanjenja bubrežnog protoka krvi uzrokovanog inhibicijom prostaglandina. Ove pacijente treba rehidrirati pre započinjanja istovremene terapije i pratiti funkciju bubrega kada se započne sa terapijom (videti odeljak 4.4).

ACE inhibitori i antagonisti angiotenzina II

Kod pacijenata sa poremećenom funkcijom bubrega (npr. dehidrirani pacijenti ili stariji pacijenti) istovremena primena ACE inhibitora ili inhibitora angiotenzina II i lekova koji inhibiraju ciklooksigenazu može dovesti do pogoršanja funkcije bubrega, uključujući i moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju.

Metotreksat u dozama manjim od 15 mg/nedeljno

Tokom prvih nedelja kombinovane terapije, potrebno je jednom nedeljno kontrolisati krvnu sliku. Ako kod pacijenata postoje bilo kakve promene funkcije bubrega ili ako se radi o starijim pacijentima, praćenje ovih vrednosti mora biti češće.

Tenofovir:

Kod pacijenata sa faktorima rizika od disfunkcije bubrega, koji su istovremeno koristili tenofovir dizoproksil i velike doze ili nekoliko vrsta nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), zabeleženi su slučajevi akutne insuficijencije jetre. Odgovarajuća kontrola funkcije bubrega neophodna je pri istovremenoj upotrebi NSAIL i tenofovirdizoproksila.

Kortikosteroidi

Povećan rizik od gastrointestinalnih ulceracija ili krvarenja (videti odeljak 4.4).

Pentoksifilin

Postoji povećan rizik od krvarenja. Potrebno je češće kliničko praćenje, kao i češće određivanje vremena krvarenja.

Istovremena primena sledećih lekova sa ketoprofenom koja mora da se uzme u obzir

Antihipertenzivi (beta blokatori, inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima, diuretici)

Istovremena primena ovih lekova sa ketoprofenom može da smanji antihipertenzivno dejstvo ovih lekova (NSAIL inhibišu vazodilatatorne prostaglandine).

Trombolitici

Povećan rizik od krvarenja.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) Povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

Probenecid

Istovremena primena probenecida može u značajnoj meri da smanji plazma klirens ketoprofena.

Razmotriti istovremenu primenu sledećih lekova sa ketoprofenom

Ciklosporin, takrolimus

Rizik od aditivnih nefrotoksičnih efekata, posebno kod starijih pacijenata.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može imati negativne efekte na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od pobačaja i malformacija srca i gastrošize nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina tokom rane trudnoće. Apsolutni rizik za kardiovaskularne malformacije bio je povećan od manje od 1%, do oko 1,5%. Veruje se da se rizik povećava sa povećanjem doze i dužinom trajanja terapije. Na životinjama je pokazano da primena inhibitora sinteze prostaglandina dovodi do povećanja gubitka ploda pre implantacije i posle implantacije, kao i porasta embro-fetalne smrti. Pored toga, prijavljena je povećana učestalost različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, kod životinja koji su dobijale inhibitore sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze.

Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, ketoprofen ne treba primenjivati osim ako je to zaista neophodno. Ako se ketoprofen primenjuje kod žena koje pokušavaju da zatrudne, ili tokom prvog ili drugog trimestra trudnoće, treba primenjivati male doze a dužinu terapije treba svesti na najmanju moguću meru.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti plod riziku od:

- kardiopulmonalne toksičnosti (sa prevremenim zatvaranjem ductus arteriosus i plućnom hipertenzijom)

- disfunkcije bubrega, koja može progredirati do insuficijencije bubrega sa oligohidramnionom;

Zatim, na kraju trudnoće, majku i novorođenče riziku od:

- mogućeg produženja vremena krvarenja; antiagregacioni efekti se mogu javiti čak i kod primene veoma malih doza.

- inhibicije kontrakcija uterusa što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Kao posledica svega navedenog, primena ketoprofena je kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće.

Dojenje

Nema dostupnih podataka o izlučivanju ketoprofena u humano mleko. Ne preporučuje se primena leka ketoprofen kod dojilja.

Plodnost

Ako ketoprofen koristi žena koja pokušava da zatrudni, dozu treba održavati što manjom, a lečenje što je moguće kraćim.

Pacijente treba upozoriti o mogućoj pojavi pospanosti, vrtoglavice ili konvulzije i savetovati ih da ne voze niti upravljaju mašinama ako se ovi simptomi jave.

Najčešće prijavljene neželjene reakcije su poremećaji gastrointestinalnog sistema. Mogu se javiti i ulkus želuca, perforacija ili gastrointestinalno krvarenje, koje ponekad može biti sa smrtnim ishodom, posebno kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.4).

Procena neželjenih dejstava je zasnovana na sledećim podacima o učestalosti: Veoma česta (≥1/10)

Česta (≥1/100 do <1/10) Povremena (≥1/1000 do < 1/100) Retka (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retka (<1/10000)

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Sledeće neželjene reakcije su prijavljene prilikom primene ketoprofena kod odraslih:

Poremećaji krvi i limfnog sistema Retko: hemoragijska anemija

Nepoznata učestalost: agranulocitoza, trombocitopenija, insuficijencija kostne srži

Poremećaji imunskog sistema

Nepoznata učestalost: anafilaktičke reakcije (uključujući šok)

Psihijatrijski poremećaji

Nepoznata učestalost: promene raspoloženja

Poremećaji nervnog sistema

Povremeno: glavobolja, vrtoglavica, pospanost Retko: parestezije

Nepoznata učestalost: konvulzije, dizgeuzija

Poremećaji oka

Retko: zamućenje vida (videti odeljak 4.4)

Poremećaji uha i labirinta Retko: tinitus

Kardiološki poremećaji

Nepoznata učestalost: srčana insuficijencija

Vaskularni poremećaji

Nepoznata učestalost: hipertenzija, vazodilatacija

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Retko: astma

Nepoznata učestalost : bronhospazam (naročito kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na acetilsalicilnu kiselinu i druge NSAIL), rinitis

Gastrointestinalni poremećaji

Često: dispepsija, mučnina, abdominalni bol, povraćanje Povremeno: konstipacija, dijareja, nadutost, gastritis

Retko: stomatitis, peptički ulkus

Nepoznata učestalost: pogoršanje kolitisa ili Kronove bolesti, gastrointestinalno krvarenje i perforacija, povraćanje krvi, krv u stolici

Najčešće prijavljene neželjene rekacije su poremećaji gastrointestinalnog sistema. Mogu se javiti i ulkus želuca, perforacija ili gastrointestinalno krvarenje, koje ponekad može biti sa smrtnim ishodom, posebno kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.4).

Hepatobilijarni poremećaji

Retko: hepatitis, povećanetransaminaze, povećane vrednosti bilirubina u serumu zbog hepatitisa

Poremećaji kože i potkožnog tkiva Povremeno: osip, pruritis

Nepoznata učestalost: fotosenzitivne reakcije, alopecija, urtikarija, angioedem, bulozna erupcija uključujući Stevens-Johnson-ovsindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Nepoznata učestalost: akutna bubrežna insuficijencija, tubulointesticijalni nefritis, nefritički sindrom, poremećaj funkcionalnih testova bubrega

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Povremeno: edem

Nepoznata učestalost: zamor

Ispitivanja

Retko: povećanje telesne mase.

Kliničke studije i epidemiološki podaci ukazuju na to da pojedini NSAIL (posebno u visokim dozama i tokom dužeg perioda) mogu biti povezani sa povećanim rizikom od arterijskih trombotičnih događaja (na primer infarkt miokarda ili moždani udar) (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Slučajevi predoziranja su prijavljeni sa dozama do 2,5 g ketoprofena.

U većini slučajeva, uočeni simptomi su benigni i ograničeni na letargiju, pospanost, mučninu, povraćanje i epigastrični bol.

Ne postoji specifični antidot kod predoziranja ketoprofenom.

U slučaju suspektnog masivnog predoziranja ketoprofenom, preporučuje se gastrična lavaža, a potrebno je započeti sa simptomatskom i potpornom terapijom kako bi se kompenzovala dehidratacija, pratiti ekskreciju

urina i korigovati acidozu, ako je prisutna. Ako postoji bubrežna insuficijencija, od koristi može biti hemodijaliza kako bi se uklonio lek iz cirkulacije.

Farmakoterapijska grupa: Antiinflamatorni i antireumatski proizvodi; derivati propionske kiseline

ATC šifra: M01AE03

Mehanizam dejstva

Ketoprofen inhibira sintezu prostaglandina i leukotriena u tkivima, tako što inhibira enzim ciklooksigenazu (najmanje dva njegova izoenzima, ciklooksigenazu-1 (COX-1) i ciklooksigenazu-2 (COX-2)) koji katalizuje sintezu prostaglandina u metabolizmu arahidonske kiseline. Ketoprofen, kao i većina drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova, inhibira i COX-1 i COX-2.

Ketoprofen stabilizuje membrane lizozoma in vitro i in vivo, inhibira stvaranje leukotriena in vitro u visokim koncentracijama i dejstvo bradikinina in vivo.

Nije poznat mehanizam antipiretske aktivnosti ketoprofena, verovatno inhibira sintezu prostaglandina u centralnom nervnom sistemu (najverovatnije u hipotalamusu).

Kod nekih pacijentkinja, ketoprofen smanjuje simptome povezane sa primarnom dismenorejom, verovatno inhibicijom sinteze prostaglandina i/ili dejstva prostaglandina.

Resorpcija

Ketoprofen se brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Nakon oralne primene 100 mg ketoprofena, maksimalne koncentracije (10,4 mikrograma/mL) se postižu nakon 1 sata i 22 minuta. Bioraspoloživost ketoprofena nakon oralne primene iz konvencionalnih i oblika sa produženim oslobađanjem je približno 90%.

Ketoprofen je racemska smeša, ali je farmakokinetika dva enantiomera slična.

Distribucija

Ketoprofen se 99% vezuje za proteine plazme, pre svega albumin. Volumen distribucije u tkivima je 0,1 do 0,2 L/kg. Ketoprofen prodire u sinovijalnu tečnost. Tri sata nakon primene 100 mg ketoprofena, njegova koncentracija u plazmi je oko 3 mikrogram/mL a njegova koncentracija u sinovijalnoj tečnosti je 1,5 mikrogram/mL. Nakon devet sati, njegova koncentracija u plazmi je oko 0,3 mikrogram/mL a njegova koncentracija u sinovijalnoj tečnosti je 0,8 mikrogram/mL. Ovi podaci govore o tome da ketoprofen polako prodire u sinovijalnu tečnost i, takođe se sporo iz nje eliminiše, dok se njegova koncentracija u plazmi smanjuje brže.

Resorpcija ketoprofena je sporija i njegova koncentracija u plazmi blago smanjena ako se ketoprofen uzima sa hranom, ali je bioraspoloživost ista. Koncentracije u stanju ravnoteže se postižu 24 sata nakon primene ketoprofena. Kod starijih pacijenata, koncentracija u stanju ravnotežne je iznosila 6,3 mikrogram/mL i postignuta je posle 8,7 sati.

Biotransformacija i eliminacija

Ketoporfen se obimno metaboliše putem mikrozomalnih enzima jetre. Ketoprofen se vezuje za glukuronsku kiselinu i u ovom obliku se eliminiše iz organizma. Nakon oralne primene, plazma klirens ketoprofena je 1,16 mL/min/kg. Usled brzog metabolizma, biološko poluvreme eliminacije je samo 2 sata. Do 80% ketoprofena se izlučuje putem urina, uglavnom (preko 90%) kao ketoprofen glukuronid, dok se oko 10% izlučuje putem fecesa.

Posebne populacije Oštećenje funkcijejetre

Kod oštećenja funkcije jetre, verovatno usled hipoalbuminemije (slobodna frakcija ketoprofena je biološki aktivna), koncentracija je oko dva puta veća, zbog čega pacijenti treba da dobiju najnižu dnevnu dozu ketoprofena, jer već i ova doza obezbeđuje željeni terapijski efekat. Primena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre je kontraindikovana.

Oštećenje funkcijebubrega

Usled oštećenja funkcije bubrega, klirens kreatinina je smanjen. U skladu sa tim dozu treba smanjiti kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Primena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega je kontraindikovana.

Akutna toksičnost

Nakon oralne primene ketoprofena, LD50 je bila 360 mg/kg kod miševa, 160 mg/kg kod pacova i približno 1300 mg/kg kod zamoraca. LD50 ketoprofena je nekoliko puta veća negoLD50 indometacina.

Toksičnost nakon ponavljanih doza

Pacovi su dobijali 2 mg/kg, 6 mg/kg ili 8 mg/kg ketoprofena oralno, tokom 4 nedelje. Od 6. do 30. dana, 10% životinja koje su dobijale dozu od 18 mg/kg je uginulo, a neke su razvile ulceracije gastrointestinalne mukoze. Kod pasa, ista doza je uzrokovala samo ulceracije gastrointestinalne mukoze, dok nijedna životinja nije uginula. Među životinjama koje su dobijale dozu od 6 mg/kg indometacina, polovina je uginula; sve životinje koje su dobijale dozu od 18 mg/kg su uginule.

U šestomesečnoj studiji, pacovi su oralno dobijali dnevne doze ketoprofena od 3 mg/kg, 6 mg/kg ili 9 mg/kg. Posle 8 nedelja, 53% mužjaka koji su dobijali dozu od 6 mg/kg je uginulo, kao i 67% mužjaka i 20% ženki koji su dobijali dozu od 9 mg/kg. Kod životinja koje su dobijale dozu od 9 mg/kg, smanjena je koncentracija svih proteina u plazmi, a povećana masa slezine i jetre. Histopatološka analiza tkiva preživelih životinja nije pokazala značajne patološke promene.

Karcinogenost, mutagenost i efekti na plodnost

Dugoročne studije toksičnosti kod miševa koji su oralno dobijali doze ketoprofena 32 mg/kg telesne mase dnevno, nisu pokazale karcinogene efekte ovog leka. Ames-ov test nije pokazao mutagena svojstva. Ketoprofen nije uticao na plodnost mužjaka pacova koji su oralno dobijali do 9 mg/kg/dan. Kod ženki pacova koje su dobijale 6 mg/kg ili 9 mg/kg ketoprofena dnevno, smanjio se broj implantacija ploda. Došlo je do poremećaja spermatogeneze kod mužjaka pacova i pasa. Smanjenje mase testisa uočeno je kod mužjaka pasa i majmuna kojisu dobijali visoke doze ketoprofena.

Teratogenost

Nisu uočeni teratogeni efekti kao ni efekti na embrion kod miševa koji su dobijali do 12 mg/kg ketoprofena dnevno i kod pacova koji su dobijali do 9 mg/kg/dan. Doze ketoprofena koje su bile toksične za ženke kunića oštetile su embrion, ali nisu bile teratogene.

Jezgro tablete: Magnezijum-stearat

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Povidon

Skrob, kukuruzni Talk

Laktoza, monohidrat

Omotač tablete: Hipromeloza Makrogol 400

Boja Blue indigotin (E132) Titan-dioksid (E171)

Talk

Karnauba vosak

Nije primenljivo.

5 godina.

Lek čuvati na temperaturi do 25ºC.

Unutrašnje pakovanje leka je boca od smeđeg stakla koja se zatvara plastičnim zatvaračem, u kojoj se nalazi 20 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe, treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.