CARDIOPIRIN® 75mg gastrorezistentna tableta

Sekundarna profilaksa cerebrovaskularnih i kardiovaskularnih trombotičkih oboljenja i nakon by-pass hirurgije.

Doziranje

U terapiji kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih oboljenja:

Pre prve primene leka u navedenim indikacijama, neophodno je konsultovati lekara. Uobičajena doza za dugotrajnu upotrebu je 75 - 150 mg jednom dnevno. U pojedinim slučajevima veća doza može biti odgovarajuća, posebno za kratkotrajnu terapiju po savetu lekara i do 300 mg dnevno. Uopšteno, acetilsalicilna kiselina treba da se koristi sa oprezom kod starijih pacijenata koji su podložniji nastanku neželjenih događaja. Uobičajena doza za odrasle se preporučuje kod pacijenata koji nemaju teško oštećenje funkcije bubrega ili jetre (videti odeljke 4.3 i 4.4.). Terapiju treba kontrolisati u redovnim vremenskim intervalima.

Antitrombotičko dejstvo:

Za antitrombotičko dejstvo uobičajeno se primenjuje 150 mg u vreme postavljanja dijagnoze, a nakon toga 75 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanja dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.

Pedijatrijska populacija:

Lek Cardiopirin se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 16 godina, osim ukoliko nije indikovano (npr. kod Kavasakijeve bolesti). Videti odeljak4.4.

Način primene

Lek Cardiopirin je namenjen za oralnu upotrebu. Gastrorezistentne tablete treba uzimati po mogućstvu pre obroka, uz dosta tečnosti.

Acetilsalicilna kiselina se ne sme koristiti u slučajevima:

- preosetljivost na acetilsalicilnu kiselinu, salicilate ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,

- ranije prisutnih astmatičnih napada koje je prouzrokovala primena salicilata ili supstanci koje imaju slično dejstvo, prvenstveno nesteroidnih antiinflamatornih lekova,

- aktivnih ulkusa gastrointestinalnog trakta, - hemoragijske dijateze,

- teška oštećenja funkcijebubrega, - teška oštećenja funkcije jetre,

- teške srčane insuficijencije,

- kombinacije sa metotreksatom u dozama od 15 mg nedeljno ili većim (videti odeljak 4.5), - doze veće od 100 mg/dan tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.6);

- kod dece mlađe od 16 godina, sa izuzetkom prevencije tromboze u kardijalnoj hirurgiji(videti odeljke 4.2 i4.4).

U sledećim slučajevima acetilsalicilnu kiselinu treba koristiti uz poseban oprez:

- ako postoji preosetljivost na analgetike/antiinflamatorne lekove/antireumatike i kod postojanja drugih alergija,

- ako postoji anamneza gastrointestinalnih ulkusa, uključujući hronične ili rekurentne ulkuse, ili ranije prisutnih gastrointestilanih krvarenja,

- ako se istovremeno koristi terapija antikaogulansima (videtiodeljak 4.5),

- kod pacijenata sa oštećenjemfunkcijebubrega ili kod pacijenata sa oštećenjem kardiovaskularne cirkulacije (npr. renalna vaskularna bolest, kongestivna srčana insuficijencija, deplecija volumena, velike operacije, sepsa ili veliki hemoragijski događaji), kod kojihacetilsalicilna kiselina može dodatno povećati rizik od oštećenja funkcije bubrega i akutne bubrežne insuficijencije,

- kod pacijenata koji imaju težak nedostatakglukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), acetilsalicilna kiselina može izazvati hemolizu ili hemolitičku anemiju. Faktori koji mogu povećati rizik od hemolize su npr. primenjena velika doza, povišena telesna temperatura ili akutna infekcija,

- ako je oštećena funkcija jetre,

- neki nesteroidni anfiinflamatorni lekovi (NSAIL), kao što su ibuprofen i naproksen, mogu da ometaju ihibitorno dejstvo acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita. Pacijente treba savetovati da konsultuju svog lekara ukoliko terapijski koriste acetilsalicilnu kiselinu, a planiraju da uzmu neki

nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAIL) (videti odeljak 4.5),

- acetilsalicilna kiselina može da prouzrokuje bronhospazam i da prouzrokuje napade astme ili neku drugu reakciju preosetljivosti. Faktori rizika su već postojeća astma, polenska alergija, polipi u nosu ili hronično respiratorno oboljenje. Ovo se takođe odnosi na pacijente koji ispoljavaju alergijske reakcije (npr. reakcije na koži, svrab, urtikarija) na ostale supstance,

- usled svog inhibitornog dejstva na agregaciju trombocita koje traje nekoliko dana posle uzimanja, acetilsalicilna kiselina može prouzrokovati tendenciju ka povećanom krvarenju tokom i posle operacija (uključujući manje operacije, npr. vađenje zuba). Pacijenti treba da se konsultuju sa svojim lekarom o upotrebi acetilsalicilne kiseline,

- kada se koriste manje doze, acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Ovo takođe može prouzrokovati napade gihta kod pacijenata koji za to imaju predispoziciju,

- kod dece i adolescenata u slučaju virusnih infekcija (sa ili bez povišene telesne temperature) ne treda da se koristelekovikoji sadrže acetilsalicilnu kiselinu, ukoliko se prethodno ne potraži savet lekara. Kod određenih virusnih bolesti, naročito gripa tipa A, gripa tipa B i varičele, postoji rizik od razvoja Rejovog sindroma, veoma retke bolesti koja može biti opsana po život i koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Rizik može biti veći ukoliko se acetilsalicilna kiselina primenjuje istovremeno uz drugu terapiju, međutim nije dokazana uzročno-posledična veza. Ukoliko se kod takvih bolesti javi uporno povraćanje, to možebiti znak Rejovog sindroma.

Lek Cardiopirin sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Kontraindikovane interakcije:

Metotreksat primenjenu dozama od 15 mg nedeljno ili većim:

Povećana hematološka toksičnost metotreksata (uopšteno, dolazi do smanjene eliminacije metotreksata preko bubrega zbog delovanja antiinflamatornih lekova i do istiskivanja metotreksata sa njegovih proteina plazme zbog vezivanja salicilata) (videti odeljak4.3).

Kombinacije koje zahtevajumere opreza pri korišćenju: Metotreksat primenjenu dozama manjim od 15 mg nedeljno:

Povećana hematološka toksičnost metotreksata (uopšteno, dolazi do i smanjene eliminacije metotreksata preko bubrega zbog delovanja antiinflamatornih lekova i do istiskivanja metotreksata sa njegovih proteina plazme zbog vezivanja salicilata).

NSAIL:

Neki nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što su ibuprofen i naproksen, mogu da smanje ireverzibilno inhibitorno dejstvo acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita, ako se primenjuju zajedno sa acetilsalicilnom kiselinom (u istom danu). Klinička relevantnost ove interakcije nije poznata. Lečenje nekim NSAIL, kao što su ibuprofen ili naproksen, kod pacijenata sa povećanim kardiovaskularnim rizikom može smanjiti efekat acetilsalicilne kiseline na prevenciju kardiovaskularnih oboljenja (videti odeljak 4.4).

Metamizol:

Metamizol može da smanji dejstvo acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita ako se primenjuje istovremeno sa acetilsalicilnom kiselinom. Zbog toga ovu kombinaciju treba koristiti sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju male doze acetilsalicilne kiseline radi kardioprotekcije.

Antikoagulansi, trombolitici/drugiinhibitori agregacije trombocita/hemostaze: Povećan rizik od krvarenja.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi isalicilati:

Povećan je rizik od pojave ulkusa i gastrointestinalnog krvarenja usled mogućeg sinergističkog dejstva.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI):

Povećan rizik od pojave krvarenja u gornjem delu gastrointestinalnog trakta verovatno usled sinergističkog dejstva.

Digoksin:

Koncentracije digoksina u plazmi su povećane usled smanjenog izlučivanja putem bubrega.

Antidijabetici, npr. insulin, derivati sulfoniluree u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom u većim dozama:

Korišćenje većih doza acetilsalicilne kiseline povećava hipoglikemijsko dejstvo antidijabetika zbog hipoglikemijskog efekta acetilsalicilne kiseline i zbog istiskivanja derivata sulfoniluree sa svog mesta vezivanja za proteine plazme.

Diuretici u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama: Smanjena glomerularna filtracija usled smanjene renalne sinteze prostaglandina.

Sistemski glukokortikosteroidi, osim hidrokortizona koji se koriste kao supstituciona terapija kod Adisonove bolesti:

Tokom terapije kortikosteroidima smanjene su koncentracije salicilata u krvi zbog povećane eliminacije salicilata uzrokovane kortikosteroidima i povećan je rizik od predoziranja salicilatima posle završetka ove terapije. Istovremena primena može povećati rizik od gastrointestinalnog krvarenja i ulceracija.

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama:

Smanjena glomerularna filtracija putem inhibicije vazodilatatornih prostaglandina. Takođe, smanjeno antihipertenzivno dejstvo.

Valproinska kiselina:

Povećana toksičnost valproinske kiseline usled istiskivanja sa mesta vezivanja na proteinima

Alkohol:

Povećano oštećenje gastrointestinalne mukoze i produženo vreme krvarenja usled aditivnog dejstva acetilsalicilne kiseline i alkohola.

Urikozurici kao što je benzbromaron, probenecid:

Smanjeno urikozurično dejstvo (kompeticija na nivou bubrežne tubularne eliminacije mokraćne kiseline).

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od pobačaja, srčanih malformacija i gastroshize nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u periodu rane trudnoće. Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija povećava se sa manje od 1% do oko 1,5%. Veruje se da rizik raste sa povećanjem doze i dužine trajanja terapije. Upotreba inhibitora sinteze prostaglandina u studijama na životinjama dovela je do povećanog pre- i postimplantacionog gubitka embriona i embriofetalne smrtnosti. Povećana incidencija različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, prijavljena je kod životinja kada su primenjivani inhibitori sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze.

Male doze (≤ 100 mg/dan):

Kliničke studije su pokazale da se doze do 100 mg/dan, za ograničenu akušersku upotrebu koja zahteva specijalizovano praćenje, čine bezbednim.

Doze veće od 100 mg/dan i do 500 mg/dan:

Nema dovoljno kliničkog iskustva u vezi sa upotrebom doza većih od 100 mg/dan i do 500 mg/dan.

Prema tome, u nastavku navedene preporuke za doze od 500 mg/dan i veće primenjive su i za ovaj raspon doza.

Doze od 500 mg/dan i veće:

Od 20. nedelje trudnoće i nadalje, upotreba leka Cardiopirin može da dovede do nastanka oligohidramniona, kao rezultat poremećaja funkcije bubrega kod fetusa. Ovo se može desiti ubrzo nakon početka lečenja i obično je reverzibilno nakon prekida primene terapije. Dodatno, prijavljeni su slučajevi konstrikcije ductus arteriosus-a nakon primene terapije u drugom trimestru trudnoće, koja je u većini slučajeva nestala nakon prekida terapije.

Zbog toga, tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, lek Cardiopirin ne treba primenjivati, izuzev ukoliko je to zaista neophodno. Ukoliko se lek Cardiopirin primenjuje kod žena koje planiraju trudnoću, ili tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, treba primeniti najmanju moguću dozu, a trajanje terapije treba da bude najkraće moguće. Prenatalno praćenje oligohidramniona i konstrikcije ductus arteriosus-a treba razmotriti nakon primene leka Cardiopirin tokom nekoliko dana, počevši od 20. gestacijske nedelje i nadalje. U slučaju pojave oligohidramniona ili konstrikcije ductus arteriosus-a, lečenje lekom Cardiopirin treba obustaviti.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izazvati: kod fetusa:

- kardiopulmonalnu toksičnost (prevremena konstrikcija/zatvaranje ductus arteriosus-a i plućna hipertenzija);

- poremećaj funkcije bubrega (videti prethodno navedeno), koji može napredovati do insuficijencije bubrega sa oligohidroamnionom,

kod majke i deteta, na kraju trudnoće:

- moguće produženje vremena krvarenja, npr. antiagregacioni uticaj koji se može javiti čak i nakon veoma malih doza,

- inhibiciju kontrakcija uterusa, što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Zbog toga je upotreba acetilsalicilne kiseline u dozama većim od 100 mg/dan kontraindikovana tokomtrećeg trimestru trudnoće (videti odeljak 4.3). Doza od 100 mg/dan i manje doze, mogu se primenjivati samo pod strogim akušerskim praćenjem.

Dojenje

Salicilati i njegovi metaboliti se izlučuju u majčino mleko u malim količinama.

Kod odojčadi čije su majke povremeno uzimale acetilsalicilnu kiselinu do sada nisu primećena neželjena dejstva, zbog toga obično nije neophodno prekinuti dojenje. Ipak, majke koje acetilsalicilnu kiselinu uzimaju redovno ili u velikim dozama moraju rano prestati sa dojenjem.

Plodnost

Postoje neki dokazi da lekovi koji inhibiraju sintezu ciklooksigenaze/prostaglandina mogu dovesti do poremećaja plodnosti kod žena zbog uticaja na ovulaciju. Ovaj poremećaj je reverzibilan nakon prestanka terapije.

Lek Cardiopirin nema uticaj na sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetakbezbednosnogprofila

U nastavku navedena neželjena dejstva su zasnovana na spontanim izveštajima nakon stavljanja u promet sa svim oblicima acetilsalicilne kiseline, uključujući oralne oblike za kratkotrajno i dugotrajno lečenje, i kliničkim ispitivanjima sa acetilsalicilnom kiselinom kao ispitivanim lekom, uključujući i kratkotrajnu i dugotrajnu oralnu terapiju . Izračunavanje učestalosti je zasnovano samo na podacima grupe koja je primala acetilsalicilnu kiselinu u okviru studije ARRIVE.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije na lek uočene sa acetilsalicilnomkiselinom su prikazane u tabeli u nastavku.

Grupisanje po učestalosti je definisano po sledećoj konvenciji: često (≥ 1/100 do < 1/10),

povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000).

Neželjene reakcije na lek koje su prijavljene tek tokom postmarketinškog praćenja i za koje učestalost nije mogla biti procenjena, navedenesu podučestalošću „nepoznato”.

Tabela 1: Neželjene reakcije na lek prijavljene u studiji ARRIVE* ili tokom postmarketinškog praćenja kod pacijenata lečenih acetilsalicilnom kiselinom

Klasasistema organa

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Često Povremeno

Anemija izazvana nedostatkom gvožđaa Hipersenzitivnost,

Retko

Hemoragijska anemija

Anafilaktička

Nepoznato

Hemolizab, Hemolitička anemijab Anafilaktički šok

Poremećaji imunskog sistema

Poremećaji nervnog Vrtoglavica sistema

Hipersenzitivnost reakcija na lek,

Alergijski edem i angioedem Cerebralna i intrakranijalna hemoragijac

Poremećaji uha i Tinitus labirinta

Kardiološki poremećaji

Kardio-respiratorni distres sindromd

Vaskularni poremećaji

Hematom Hemoragija, Hemoragija mišićima

Hemoragija usled u operacije

Respiratorni, Epistaksa, Nazalna kongestija Respiratorna bolest

torakalni i medijastinalni poremećaji

Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni poremećaji Poremećaji kože i potkožnogtkiva

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Rinitis

Dispepsija,

Bol u gastrointestinalnom traktu i abdomenu, Inflamacija u gastrointestinalnom traktu, Gastrointestinalna hemoragijac

Osip, Pruritus

Urogentinalna hemoragija

Krvarenje desni, Gastrointestinalna erozija i ulkus

Poremećaji funkcije jetre

Urtikarija

Perforacija gastrointestinalnog ulkusa

Povećane vrednosti transaminaza jetre

Oštećenje funkcije bubregae,

Akutna insuficijencija bubregae

izazvana acetilsalicilnom kiselinom Intestinalna striktura nalik dijafragmi (engl. intestinal diaphragm disease)

Povrede, trovanja i Videti odeljak 4.9 hirurške i Predoziranje medicinske

procedure

*ARRIVE je kliničko ispitivanje sa 6270 ispitanika u grupi koja je uzimala 100 mg acetilsalicilne kiseline i 6276 ispitanika u grupi sa placebom. Prosečno trajanje izloženosti acetilsalicilnoj kiselini bilo je 5 godina, sa rasponom od 0 do 7 godina.

a U kontekstu krvarenja.

b U kontekstu teških oblika nedostatka glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD).

c LT/fatalni slučajevi prijavljeni su kod acetilsalicilne kiseline i placeba sa istom učestalošću, <0,1%. d U kontekstu teških alergijskih reakcija.

e Kod pacijenata sa već postojećim oštećenjem funkcije bubrega ili oštećenom kardiovaskularnom cirkulacijom.

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Toksičnost salicilata (>100 mg/kg dnevno tokom 2 dana može dovesti do toksičnosti) može nastati usled hroničnog, terapijski stečenog trovanja i akutnih trovanja koja mogu biti životno ugrožavajuća (prekomerne doze), a obuhvataju sve od slučajnih trovanja kod dece do namernih trovanja.

Hronično trovanje salicilatima može biti neprimetno, jer su simptomi i znaci nespecifični. Blago hronično trovanje salicilatima, ili salicilizam, obično se dešava tek posle ponovljene upotrebe velikih doza. Simptomi uključuju ošamućenost, vrtoglavicu, tinitus, oštećenje sluha, preznojavanje, mučninu i povraćanje, glavobolju i konfuziju, a mogu se kontrolisati smanjenjem doze. Do tinitusa može doći pri koncentracijama u plazmi od 150 do 300 mikrograma/mL. Ozbiljnija neželjena dejstva dešavaju se pri koncentracijama većim od 300 mikrograma /mL.

Osnovna karakteristika akutnog trovanja je teško poremećena acido-bazna ravnoteža, koja varira u zavisnosti od godina i težine trovanja. Kod dece se najčešće javlja metabolička acidoza. Težina trovanja ne može se proceniti samo na osnovu koncentracije u plazmi. Resorpcija acetilasalicilne kiseline može biti odložena usled smanjenog gastričkog pražnjenja, formiranja konkremenata u želucu (nerastvorljiv ostatak leka), ili usled uzimanja gastrorezistentnih preparata. Postupanje u slučaju trovanja acetilsalicilnom kiselinom određuje se na osnovu njegovog obima, faze i kliničkih simptoma i u skladu sa standardnim tehnikama postupanja u slučaju trovanja. Prevashodne mere trebalo bi da budu ubrzano izlučivanje leka, kao i uspostavljanje elektrolitnog i acido-baznog balansa.

Usled složenih patofizioloških efekata trovanja salicilatima, znaci i simptomi /nalazi ispitivanja mogu uključiti sledeće:

Znaci i simptomi

Blago do umereno trovanje

Nalazi ispitivanja Terapijske mere

Ispiranje želuca, ponovljeno davanje aktivnog uglja, forsirana alkalna diureza

Tahipneja, hiperventilacija, Alkalemija, alkalurija Kontrolisanje tečnosti i elektrolita respiratorna alkaloza

Dijaforeza

Mučnina, povraćanje

Umereno do teško trovanje

Respiratorna alkaloza sa Acidemija, acidurija kompenzujućom metaboličkom

acidozom

Ispiranje želuca, ponovljena primena aktivnog uglja, forsirana alkalna diureza, hemodijaliza u težim slučajevima

Kontrolisanje tečnosti i elektrolita.

Hiperpireksija Kontrolisanje tečnosti i elektrolita

Respiratorni: kreću se od hiperventilacije,

nekardiogenog pulmonalnog edema do prestanka disanja, asfiksije

Kardiovaskularni: kreću se od disritmije, hipotenzije do kardiovaskularnog zastoja

Npr. krvni pritisak, promene na EKG-u

Gubitak tečnosti i elektrolita: Npr. hipokalemija, Kontrolisanje tečnosti i elektrolita

dehidratacija, oligurija do insuficijencija bubrega

hipernatremija, hiponatremija, izmenjena funkcija bubrega

Poremećaj metabolizma glukoze, ketoza

Tinitus, gluvoća

Hiperglikemija, hipoglikemija (naročito kod dece);

Povećane vrednostiketona

Gastrointestinalni: gastrointestinalno krvarenje

Hematološki: kreću se od inhibicije trombocita do koagulopatije

Neurološki: encefalopatija i

toksična depresija

centralnog nervnog sistema sa manifestacijama koje se kreću od letargije, konfuzije do kome i konvulzija

Farmakoterapijska grupa: Antitrombotička sredstva; inhibitori agregacije trombocita, isključujući heparin

ATC šifra: B01AC06

Antitrombocitni efekat acetilsalicilne kiseline u velikoj meri ne zavisi od sistemske bioraspoloživosti i trajanje efekta nije u korelaciji sa prisustvom intaktne salicilne kiseline u cirkulaciji. Smatra se da je antitrombocitna aktivnost većinom presistemska, udružena sa acetilacijom ciklooksigenaze u trombocitima u portnoj cirkulaciji.

Acetilsalicilna kiselina ireverzibilno vrši acetilaciju ciklooksigenaze trombocita, na taj način inhibirajući biosintezu tromboksana, snažnog vazokonstriktora i induktora agregacije trombocita. Takođe inhibira aktivnost ciklooksigenaze u vaskularnom endotelu, na taj način sprečavajući sintezu prostaciklina, snažnog vazodilatatora i inhibitora agregacije trombocita.

Zato, s obzirom na to da je endotelna ćelija sposobna da ponovo sintetiše ciklooksigenazu, dok trombocit nije, efekat na tromboksan duže traje.

Zbog male doze acetilsalicilne kiseline u obliku gastrorezistentne tablete, acetilsalicilna kiselina se sporo otpušta u portnu cirkulaciju i u jetri dolazi do deacetilacije u inaktivne salicilate pre ulasku u sistemsku cirkulaciju. Pretpostavlja se da su trombociti prolaskom kroz portnu cirkulaciju izloženi acetilsalicilnoj kiselini u koncentracijama dovoljnim za postizanje efektivne inhibicije tromboksana, dok uticaja na sistemsku sintezu prostaciklina praktično nema.

Eksperimentalni podaci sugerišu da ibuprofen može da inhibira efekat male doze acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita ukoliko se istovremeno primenjuju. U jednoj studiji, kada je pojedinačna doza ibuprofena od 400 mg uzeta tokom 8 sati pre ili tokom 30 minuta nakon primene acetilsalicilne kiseline u dozi od 81 mg i u farmaceutskom obliku sa trenutnim oslobađanjem, javio se smanjen efekat acetilsalicilne kiseline na stvaranje tromboksana ili agregaciju trombocita. Ipak, ograničenost ovih podataka i nepouzdanost ekstrapolacije ex-vivo podataka na kliničke situacije implicira da se ne mogu doneti sigurni zaključci o redovnoj upotrebi ibuprofena, kao ni da bi u slučaju povremene upotrebe ibuprofena došlo do klinički značajnog efekta.

Acetilsalicilna kiselina se brzo resorbuje nakon oralne primene lekova sa trenutnim oslobađanjem, sa delimičnom hidrolizom u salicilate pre resporpcije. Resorpcija je odložena u prisustvu hrane i smanjena kod ljudi koji imaju napade migrene.

Resorpcija je brža kod pacijenata sa ahloridijom i takođe nakon primene polisorbata i antacida. Koncentracije leka u plazmi rastu disproporcijalno u odnosu na dozu, npr. doza od 325 mg sa poluvremenom eliminacije od 2-3 sata i veće doze pokazuju manje koncentracije u plazmi u prisustvu povećanog poluvremena eliminacije zbog disproporcijalnog porasta volumena distribucije.

Acetilsalicilna kiselina je nađena u pljuvački, mleku, plazmi i sinovijalnoj tečnosti u koncentracijama manjim od onih u krvi i prolazi kroz placentu. Vezivanje salicilata za proteine plazme je u velikom stepenu. Acetilsalicilna kiselina se za proteine plazme vezuje u manjoj meri. U krvi, dolazi do brze hidrolize na salicilnu kiselinu, dok konjugacijom sa glukuronskom kiselinom/glicinom nastaje glukuronid i saliciluronska kiselina. Salicilati se resorbuju u bubrežnim tubulima u kiselom urinu, pa alkalizacijom urina dolazi do pojačanog stepena izlučivanja; 85 % doze se izlučuje kao slobodni salicilat.

Apsolutna bioraspoloživost acetilsalicine kiseline iz gastrorezistentnih tableta (u poređenju sa intravenski primenjenom acetilsalicilnom kiselinom) je približno 25 %.

Pretklinički profil bezbednosti acetilsalicilne kiseline je dobro dokumentovan.

U studijama na životinjama, salicilati nisu pokazali oštećenja organa, osim oštećenja funkcije bubrega u slučaju velikih doza. Acetilsalicilna kiselina je ispitana detaljno in vitro i in vivo na mutagenost; nije pronađen nijedan relevantan dokaz o mutagenom potencijalu. Isto se odnosi na studije kancerogenosti. Salicilati su pokazali teratogeno dejstvo u studijama na životinjama i kod niza različitih vrsta. Opisani su implantacioni poremećaji, embriotoksična i fetotoksična dejstva i poremećaj sposobnosti učenja kod potomaka u slučaju prenatalne izloženosti.

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat;

celuloza, mikrokristalna;

silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; skrob, krompirov.

Film (obloga) tablete: talk;

triacetin;

metakrilnakiselina–etilakrilat kopolimer (1:1), disperzija 30%.

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 30°C. Čuvatiu originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister, koji sadrži 10 gastrorezistentnih tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (ukupno 30 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvo za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Svu neiskorišćenu količinuu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

3. Kako se uzima lek Cardiopirin

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Pre prve primene leka, neophodno je konsultovati lekara.

Uobičajeno doziranje prilikom dugotrajne upotrebe acetilsalicilne kiseline je 75 do 150 mg jednom dnevno. U pojedinim slučajevima, posebno za kratkotrajnu terapiju po savetu lekara ido 300 mg dnevno. Uopšteno, acetilsalicilna kiselina treba da se koristi sa oprezom kod starijih pacijenata koji su podložniji nastanku neželjenih događaja. Uobičajena doza za odrasle se preporučuje kod pacijenata koji nemaju ozbiljnu slabost bubrega ili jetre (videti odeljak „Lek cardiopirin ne smete uzimati“i „Upozorenja i mere opreza“). Terapiju treba kontrolisati u redovnim intervalima.

Antitrombotičko dejstvo:

Za antitrombotičko dejstvo uobičajeno se primenjuje 150 mg u vreme postavljanja dijagnoze, a nakon toga 75 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanja dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.

Pedijatrijska populacija:

Lek Cardiopirin se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 16 godina, osim ukoliko nije indikovano (videti odeljak „Lek Cardiopirin ne smete uzimati“).

Način primene:

Za oralnu upotrebu. Gastrorezistentnu tabletu treba progutati celu uz dosta tečnosti, po mogućstvu pre obroka. Lomljenje tableta oštetilo bi gastrorezistentni film, zatotablete ne treba deliti ili drobiti.

Ako ste uzeliviše leka Cardiopirinnego što treba

Ako Vi (ili neko drugi) uzmete više ovog leka nego što treba, odmah obavestite lekara ili idite do najbliže hitne službe. Vaš lekar će sprovesti neophodne mere u skladu sa stepenom ozbiljnosti predoziranja/trovanja. Simptomi umerenog trovanja mogu uključivati ošamućenost, vrtoglavicu, tinitus (osećaj zujanja u ušima), oštećenje sluha, znojenje, mučninu i povraćanje, glavobolju i konfuziju (zbunjenost).

Teško predoziranje (moguće životno ugrožavajuće) može dovesti do ubrzanog disanja (hiperventilacija), povišene telesne temperature, prekomernog znojenja, dehidratacije (osećaja žeđi), nemira, epileptičnih napada, halucinacija (doživljaji koji nisu stvarni), smanjene vrednosti šećera u krvi, kome i šoka (kolapsa cirkulacije) i zastoja disanja.

Ako ste zaboravili da uzmete lekCardiopirin

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu leka. Nastavite da uzimate lek u skladu sa ovim uputstvom ili kako Vam je lekar savetovao.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Cardiopirin

Ne prekidajte terapiju lekom Cardiopirin bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

5. Kako čuvati lek Cardiopirin

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristitilek Cardiopirin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“ . Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30°C. Čuvatiu originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.