Zalasta® 10mg tableta

Odrasli

Olanzapin je indikovan u terapiji shizofrenije.

Olanzapin je efikasan u održavanju kliničkog poboljšanja tokom kontinuirane terapije kod pacijenata koji su pokazali odgovor na početnu terapiju.

Olanzapin je indikovan u terapiji umerenih do teških maničnih epizoda.

Kod pacijenata kod kojih postoji odgovor na primenu leka olanzapin u terapiji manične epizode, olanzapin je indikovan kao preventiva od ponovnog javljanja, kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem (videti odeljak 5.1).

Odrasli

Shizofrenija: Preporučena početna doza olanzapina je 10 mg dnevno.

Manična epizoda: Početna doza je 15 mg kao pojedinačna dnevna doza u monoterapiji ili 10 mg na dan u kombinovanoj terapiji (videti odeljak 5.1).

Prevencija recidiva kod bipolarnog poremećaja: Početna preporučena doza je 10 mg dnevno. Kod pacijenata koji su uzimali olanzapin u terapiji manične epizode, terapiju za prevenciju relapsa treba nastaviti primenom iste doze leka. Ukoliko dođe do pojave nove manične, mešovite ili depresivne epizode, terapiju olanzapinom treba nastaviti (uz prilagođavanje doze, po potrebi), uz uvođenje dodatne terapije protiv poremećaja raspoloženja, kako je klinički indikovano.

Tokom terapije shizofrenije, manične epizode i kod prevencije recidiva bipolarnog poremećaja, dnevna doza se može naknadno prilagoditi na osnovu individualnog kliničkog statusa, u opsegu od 5 do 20 mg/dan.

Povećanje doze iznad preporučene početne doze se savetuje samo nakon odgovarajuće ponovne kliničke procene i generalno treba da se sprovede u intervalima koji nisu kraći od 24 sata. Olanzapin se može upotrebljavati nezavisno od hrane, jer hrana ne utiče na njegovu resorpciju. Kada se prekida sa terapijom olanzapinom, potrebno je razmotriti postepeno smanjivanje doze.

Posebne populacije Stariji pacijenti

Ne preporučuje se rutinska primena manje početne doze (5 mg dnevno), ali je treba razmotriti kod pacijenata

od 65 godina i starijih kada klinički faktori to opravdavaju (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije bubrega i/ili jetre

Kod ovih pacijenata treba razmotriti primenu manje početne doze (5 mg). U slučajevima umerene insuficijencije jetre (ciroza, Child-Pugh klasa A ili B), početna doza treba da iznosi 5 mg, a svako povećanje doze se mora sprovoditi sa oprezom.

Pušači

Nije potrebno rutinski korigovati početnu dozu i dozni opseg kod nepušača u odnosu na pušače. Pušenje može da indukuje metabolizam olanzapina. Preporučuje se klinički nadzor i ukoliko je neophodno može se razmotriti povećanje doze olanzapina (videti odeljak 4.5).

Kada je prisutno više faktora koji mogu uticati na usporavanje metabolizma leka (ženski pol, gerijatrijska populacija, nepušački status), treba uzeti u obzir smanjivanje početne doze. Povećanje doze, kada je indikovano, treba oprezno sprovoditi kod ovih pacijenata. (videti odeljke 4.5 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Upotreba olanzapina se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina usled nedostatka podataka o bezbednosti i efikasnosti leka. U kratkoročnim ispitivanjima sprovedenim kod adolescenata u poređenju sa ispitivanjima kod odraslih pacijenata, prijavljeno je značajno veće povećanje telesne mase, kao i promene u koncentracijama lipida i prolaktina (videti odeljke 4.4, 4.8, 5.1 i 5.2).

Preosetljivost na olanzapin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Pacijenti sa poznatim rizikom od pojave glaukoma zatvorenog ugla.

Za poboljšanje kliničkog stanja pacijenta tokom lečenja antipsihoticima potrebno je nekoliko dana do nekoliko nedelja. Tokom ovog perioda stanje pacijenta treba pažljivo pratiti.

Psihoze povezane sa demencijom i/ili poremećajima ponašanja

Primena olanzapina se ne preporučuje kod pacijenata sa psihozom povezanom sa demencijom i/ili poremećajima ponašanja, zbog povećane smrtnosti i povećanog rizika od razvoja cerebrovaskularnih događaja. U placebo kontrolisanim kliničkim studijama (trajanja 6 – 12 nedelja) u koje su bili uključeni stariji pacijenti (prosečne starosti 78 godina) sa psihozom povezanom sa demencijom i/ili poremećajima ponašanja, zabeleženo je dvostruko povećanje incidence smrtnog ishoda kod pacijenata koji su bili na terapiji olanzapinom u odnosu na placebo grupu (3,5% naspram 1,5%). Veća incidenca smrtnih ishoda nije bila povezana sa dozom olanzapina (prosečna dnevna doza iznosila je 4,4 mg) ili dužinom trajanja terapije.

Predisponirajući faktori rizika koji mogu uticati na povećanu učestalost smrtnog ishoda kod ove grupe pacijenata uključujući i pacijente starosti iznad 65 godina, disfagiju, sedaciju, malnutriciju i dehidrataciju, pulmonalna stanja (npr. pneumonija, sa ili bez aspiracije) ili istovremenu upotrebu benzodiazepina.

Međutim, incidenca smrtnih slučajeva bila je veća kod pacijenata koji su bili na terapiji olanzapinom nego kod pacijenata koji su primali placebo, nezavisno od prisustva ovih faktora rizika.

U istim kliničkim studijama su prijavljeni cerebrovaskularni neželjeni događaji (moždani udar, tranzitorni ishemijski atak), uključujući i smrtne ishode. Kod pacijenata lečenih olanzapinom zabeležen je trostruki porast cerebrovaskularnih neželjenih događaja u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo (1,3% u odnosu na 0,4%). Svi pacijenti na olanzapinu i na placebu, kod kojih su se javili neželjeni cerebrovaskularni događaji, prethodno su imali faktore rizika. Starost pacijenta iznad 75 godina i vaskularna/demencija mešovitog tipa, identifikovani su kao faktori rizika za cerebrovaskularne neželjene događaje povezane sa terapijom olanzapinom. Efikasnost olanzapina nije utvrđena u ovim kliničkim ispitivanjima.

Parkinsonova bolest

Ne preporučuje se upotreba olanzapina u terapiji psihoza povezanih sa dopaminskim agonistima kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. U kliničkim studijama su veoma često prijavljivani pogoršanje simptoma Parkinsonove bolesti i halucinacije, i to češće u odnosu na pacijente u placebo grupi (videti odeljak 4.8), a olanzapin nije bio efikasniji od placeba u lečenju psihotičkih simptoma. U ovim ispitivanjima pacijenti su inicijalno morali da budu stabilizovani na najmanjim efikasnim dozama antiparkinsonika (dopaminski agonisti), i da ostanu na istom antiparkinsoniku i dozi tokom celokupnog sprovođenja studije. Početna doza olanzapina bila je 2,5 mg dnevno a zatim je titrirana do najviše 15 mg dnevno na osnovu procene istraživača.

Neuroleptični maligni sindrom (NMS)

NMS je potencijalno životno ugrožavajuće stanje povezano sa primenom antipsihotika. Prijavljeni su retki slučajevi pojave NMS-a povezani sa primenom olanzapina. Kliničke manifestacije NMS-a su hiperpireksija, rigidnost muskulature, promenjen mentalni status i pokazatelji nestabilnosti rada autonomnog nervnog sistema (nepravilan puls ili krvni pritisk, tahikardija, dijaforeza i poremećaj srčanog ritma). Dodatni znakovi mogu da obuhvataju i povećanu koncentraciju kreatin fosfokinaze, mioglobinuriju (rabdomiolizu) i akutnu bubrežnu insuficijenciju. Ukoliko se kod pacijenta razviju znakovi i simptomi koji ukazuju na NMS ili se javi neobjašnjiva visoka telesna temperatura bez drugih kliničkih manifestacija NMS-a, mora se prekinuti sa primenom svih drugih antipsihotika, uključujući olanzapin.

Hiperglikemija i dijabetes

Povremeno su prijavljivani slučajevi hiperglikemije i/ili pojava ili pogoršanje dijabetesa, ponekad udruženi sa ketoacidozom ili komom, uključujući i smrtne slučajeve (videti odeljak 4.8). U nekim slučajevima prijavljeno je prethodno povećanje telesne mase što može da bude predisponirajući faktor. Savetuje se odgovarajuće kliničko praćenje pacijenata prema utvrđenim vodičima za primenu antipsihotika, npr. merenje glukoze u krvi na početku lečenja, 12 nedelja od početka terapije i nakon toga jednom godišnje. Kod pacijenata na terapiji bilo kojim antipsihotikom, uključujući lek Zalasta, treba pratiti pojavu znakova i simptoma hiperglikemije (kao što su polidipsija, poliurija, polifagija i slabost), a pacijente sa dijabetes melitusom ili sa faktorima rizika za razvoj dijabetes melitusa treba redovno pratiti zbog mogućeg pogoršanja

glikemije. Redovno treba pratiti telesnu masu, npr. na početku terapije, a zatim nakon 4, 8 i 12 nedelja od započinjanja terapije olanzapinom i nakon toga jednom u tri meseca.

Promene nivoa lipida

Neželjene promene nivoa lipida uočene su kod pacijenata lečenih olanzapinom u placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima (videti odeljak 4.8). Promene lipidnog statusa treba regulisati u skladu sa kliničkom praksom, naročito kod pacijenata sa dislipidemijom i kod pacijenata sa faktorima rizika za razvoj poremećaja lipida. Kod pacijenata na terapiji bilo kojim antipsihotikom, uključujući lek Zalasta, treba redovno pratiti nivo lipida prema vodičima za primenu antipsihotika, npr. na početku terapije olanzapinom, a zatim 12 nedelja od započinjanja terapije i nakon toga na svakih 5 godina.

Antiholinergička aktivnost

Olanzapin pokazuje antiholinergičku aktivnost in vitro, ali iskustvo tokom kliničkih studija je pokazalo malu učestalost događaja vezanih za ovu aktivnost. Međutim, kako je kliničko iskustvo sa primenom olanzapina kod pacijenata sa pratećim oboljenjima ograničeno, savetuje se oprez prilikom propisivanja leka pacijentima sa hipertrofijom prostate ili paralitičkim ileusom i sličnim stanjima.

Funkcija jetre

Često su uočena prolazna asimptomatska povećanja vrednosti hepatičnih aminotransferaza, ALT i AST, naročito u ranoj fazi lečenja. Potreban je oprez i kontrola kod pacijenata sa povećanim vrednostima ALT i/ili AST, kod pacijenata sa znakovima i simptomima oštećenja funkcije jetre, kod pacijenata sa prethodno postojećim stanjima povezanim sa ograničenom funkcionalnom rezervom jetre i kod pacijenata koji se leče potencijalno hepatotoksičnim lekovima. Terapija olanzapinom se mora prekinuti u slučajevima kada se dijagnostikuje hepatitis (uključujući hepatocelularni, holestatski ili mešoviti tip oštećenja jetre).

Neutropenija

Olanzapin se mora sa oprezom primenjivati kod pacijenata kod kojih postoji mali broj leukocita i/ili neutrofila iz bilo kog razloga, kod pacijenata koji se leče lekovima koji mogu da izazivaju neutropeniju, kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju podatak o ranoj depresiji/toksičnosti koštane srži izazvane lekovima, kod pacijenata sa depresijom koštane srži uzrokovane već postojećim oboljenjem, terapijom zračenjem ili hemoterapijom i kod pacijenata sa hipereozinofilnim stanjima ili mijeloproliferativnim oboljenjem.

Neutropenija je često javljala kod istovremene primene olanzapina i valproata (videti odeljak 4.8).

Prekid terapije

Akutni simptomi kao što su preznojavanje, nesanica, tremor, anksioznost, mučnina ili povraćanje, zabeleženi su retko (≥ 0,01% i < 0,1%) nakon naglog prekida uzimanja olanzapina.

QT interval

U kliničkim ispitivanjima, klinički značajna produženja QTc intervala (Fridericia QT korekcija [QTcF] ≥ 500 milisekundi [msec] u bilo koje vreme nakon početnog merenja kod pacijenata kod kojih je početna izmerena vrednost QTcF < 500 msec) se povremeno javljalo (0,1% do 1%) kod pacijenata na terapiji olanzapinom, bez značajnih razlika u pridruženim kardiološkim događajima, u poređenju sa placebom.

Međutim, potreban je oprez kada se olanzapin propisuje istovremeno sa lekovima za koje je poznato da dovode do produženja QTc intervala, naročito kod starijih pacijenata, kod pacijenata sa urođenim sindromom produženog QT intervala, kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, srčanom hipertrofijom, hipokalemijom ili hipomagnezemijom.

Tromboembolija

Slučajevi vremenski povezane terapije olanzapinom sa javljanjem venske tromboembolije prijavljivani su povremeno (≥ 0,1% i < 1 %). Uzročna povezanost između javljanja venske tromboembolije i primene olanzapina nije ustanovljena. Međutim, kako pacijenti koji boluju od shizofrenije često imaju faktore rizika za razvoj venske tromboembolije, sve moguće faktore rizika za razvoj venske tromboembolije, poput imobilizacije, treba identifikovati i sprovesti odgovarajuće preventivne mere.

Opšta aktivnost CNS-a

Imajući u vidu primarno dejstvo olanzapina na CNS (centralni nervni sistem), treba biti oprezan kada se olanzapin uzima u kombinaciji sa drugim lekovima sa centralnim dejstvom i alkoholom. S obzirom na to da u in vitro uslovima ispoljava antagonističko dejstvo u odnosu na dopamin, može antagonizovati dejstvo direktnih i indirektnih dopaminskih agonista.

Konvulzije

Olanzapin se mora sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa ranijim konvulzivnim napadima ili kod pacijenata koji su pod uticajem faktora rizika koji može smanjiti prag za pojavu konvulzija. Konvulzije se javljaju povremeno kod pacijenata na terapiji olanzapinom. U većini ovih slučajeva se navodi ranija pojava konvulzivnih napada ili faktora rizika za njihov nastanak.

Tardivna diskinezija

U komparativnim studijama koje su trajale do godinu dana ili kraće, olanzapin je doveo do statistički značajno manje učestalosti javljanja iznenadnih diskinezija. Međutim, rizik od pojave tardivne diskinezije se povećava sa dužinon trajanja izloženošću leku, pa u slučaju pojave znakova i simptoma tardivne diskinezije kod pacijenata na olanzapinu treba razmotriti mogućnost smanjenja doze ili prekid terapije. Ovi simptomi se mogu privremeno pogoršati ili čak pojačati nakon prekida terapije.

Posturalna hipotenzija

U kliničkim studijama sa olanzapinom, posturalna hipotenzija nije bila često zabeležena kod starijih pacijenata. Kao i kod primene drugih antipsihotika, preporučuje se periodična kontrola krvnog pritiska kod pacijenata starijih od 65 godina.

Iznenadna srčana smrt

U postmarketinškim izveštajima o olanzapinu, zabeleženi su slučajevi iznenadne srčane smrti pacijenata na terapiji olanzapinom. U retrospektivnoj opservacionoj kohortnoj studiji, rizik od pretpostavljene iznenadne srčane smrti kod pacijenata lečenih olanzapinom bio je oko dva puta veći nego kod pacijenata koji nisu na terapiji antipsihoticima. U studiji rizik povezan sa primenom olanzapina je bio uporediv sa rizikom atipičnih antipsihotika uključenih u zajedničko ispitivanje.

Pedijatrijska populacija

Olanzapin nije indikovan za primenu kod dece i adolescenata. Studije sa pacijentima uzrasta od 13 do 17 godina, pokazuju različite neželjene reakcije, uključujući povećanje telesne mase, promene metaboličkih parametara i povećane koncentracije prolaktina (videti odeljke 4.8 i 5.1).

Laktoza

Lek Zalasta sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne treba da koriste ovaj lek.

Ispitivanja interakcija sprovedena su samo kod odraslih. Potencijalne interakcije koje utiču na olanzapin

S obzirom da se olanzapin metaboliše putem CYP1A2, supstance koje mogu specifično da indukuju ili

inhibiraju ovaj izoenzim, mogu da utiču na farmakokinetiku olanzapina.

Indukcija CYP1A2

Metabolizam olanzapina može biti indukovan pušenjem i primenom karbamazepina, što može da dovede do smanjenja koncentracija olanzapina. Uočeno je samo blago do umereno povećanje klirensa olanzapina.

Kliničke posledice su verovatno ograničene, ali se preporučuje kliničko praćenje i treba razmotriti potrebu za povećanjem doze olanzapina, ukoliko je to potrebno (videti odeljak 4.2).

Inhibicija CYP1A2

Dokazano je da fluvoksamin, kao specifični inhibitor CYP1A2, značajno inhibira metabolizam olanzapina. Srednje povećanje vrednosti Cmax olanzapina nakon primene fluvoksamina iznosila je 54% kod žena nepušača i 77% kod muškaraca pušača. Srednje povećanje vrednosti PIK olanzapina iznosio je 52% kod žena nepušača, odnosno 108% kod muškaraca pušača. Kod pacijenata koji uzimaju fluvoksamin ili bilo koje druge inhibitore CYP1A2, kao što je ciprofloksacin, treba razmotriti primenu manje početne doze olanzapina. Smanjenje doze olanzapina treba razmotriti u slučaju da se započinje terapija lekom koji je inhibitor CYP1A2.

Smanjena bioraspoloživost

Aktivni ugalj smanjuje bioraspoloživost oralnog primenjenog olanzapina za 50 do 60%, i zbog toga ga treba uzeti najmanje 2 sata pre ili posle olanzapina.

Nije utvrđen značajan uticaj fluoksetina (inhibitora CYP2D6), pojedinačne doze antacida (aluminijum, magnezijum) ili cimetidina na farmakokinetiku olanzapina.

Moguć uticaj olanzapina na druge lekove

Olanzapin može da antagonizuje efekte direktnih i indirektnih agonista dopamina.

U in vitro uslovima olanzapin ne inhibira glavne CYP450 izoenzime (npr. 1A2, 2D6, 2C9, 2C19, 3A4). Stoga se ne očekuju određene interakcije, što je potvrđeno in vivo ispitivanjima u kojima nije nađena inhibicija metabolizma sledećih aktivnih supstanci: tricikličnih antidepresiva (predstavljaju uglavnom CYP2D6 put), varfarina (CYP2C9), teofilina (CYP1A2), ili diazepama (CYP3A4 i 2C19).

Olanzapin nije pokazao interakcije pri istovremenoj primeni sa litijumom ili biperidinom.

Terapijsko praćenje nivoa valproata u plazmi nije upućivalo na potrebu za prilagođavanjem doze valproata nakon uvođenja istovremene primene olanzapina.

Opšta aktivnost CNS

Potreban je oprez kod pacijenata koji konzumiraju alkohol ili upotrebljavaju lekove koji mogu da prouzrokuju depresiju centralnog nervnog sistema.

Ne preporučuje se istovremena primena olanzapina sa antiparkinsonicima kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću i demencijom (videti odeljak 4.4).

QTc interval

Potreban je oprez ako se olanzapin primenjuje istovremeno sa lekovima za koje se zna da produžavaju QTc interval (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Ne postoje adekvatne ili dobro kontrolisane studije kod trudnica. Pacijentkinje treba savetovati da se obrate svom lekaru ukoliko tokom terapije olanzapinom ostanu u drugom stanju ili planiraju trudnoću. Međutim, budući da je iskustvo sa primenom kod ljudi ograničeno, olanzapin u trudnoći treba primenjivati samo ako potencijalna korist od njegove primene opravdava potencijalni rizik za fetus.

Kod novorođenčadi koja su bila izložena antipsihoticima (uključujući olanzapin) tokom trećeg trimestra trudnoće postoji rizik od javljanja neželjenih reakcija, uključujući ekstrapiramidalni i/ili simptom obustave primene leka, koji mogu da variraju po težini i trajanju nakon porođaja. Prijavljeni su slučajevi agitacije, hipertonije, hipotonije, tremora, somnolencije, respiratornog distresa ili poremećaja hranjenja. Zbog toga novorođenčad treba pažljivo pratiti.

Dojenje

U studiji sprovedenoj kod zdravih dojilja, prisutno je izlučivanje olanzapina u majčino mleko. Prosečna izloženost novorođenčeta (mg/kg) u stanju dinamičke ravnoteže procenjena je na 1,8% doze olanzapina koju je primala majka (mg/kg). Pacijentkinje treba savetovati da ne doje ukoliko su na terapiji olanzapinom.

Plodnost

Nisu poznat uticaj olanzapina na plodnost (videti odeljak 5.3 za pretkliničke informacije).

Nisu sprovedene studije o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim olanzapin može izazvati pospanost i vrtoglavicu, zbog toga pacijenti moraju da budu oprezni pri upravljanju vozilima i rukovanju mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Odrasli

Najčešće prijavljene neželjene reakcije (uočene kod ≥ 1% pacijenata) povezane sa primenom olanzapina u kliničkim ispitivanjima bile su: somnolencija, povećanje telesne mase, eozinofilija, povećane koncentracije prolaktina, holesterola, glukoze i triglicerida (videti odeljak 4.4), glikozurija, pojačan apetit, vrtoglavica, akatizija, parkinsonizam, leukopenija, neutropenija (videti odeljak 4.4), diskinezija, ortostatska hipotenzija, antiholinergički efekti, prolazno asimptomatsko povećanje vrednosti hepatičnih aminotransferaza (videti odeljak 4.4), osip, astenija, umor, pireksija, artralgija, povećanje vrednosti alkalne fosfataze, velike vrednosti gama glutamiltransferaze, velika koncentracija mokraćne kiseline, velika koncentracija kreatin fosfokinaze i edem.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeća tabela prikazuje neželjene reakcije i laboratorijska ispitivanja nalaze uočene iz spontanog prijavljivanja neželjenih reakcija i kliničkih studija. Unutar svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su prikazane opadajućim redosledom u odnosu na ozbiljnost. Učestalost je definisana na sledeći način: veoma često (1/10), često (1/100 do <1/10), povremeno (1/1000 do <1/100), retko (1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

1Klinički značajno povećanje telesne mase uočeno je u svim početnim kategorijama indeksa telesne mase (engl. Body Mass Index BMI). Nakon kratkotrajnog lečenja (medijana trajanja 47 dana) povećanje telesne mase ≥ 7% od početne telesne mase bilo je veoma često (22,2%), ≥ 15% bilo je često (4,2%), a ≥ 25% bilo je povremeno (0,8%). Tokom dugotrajne izloženosti leku (najmanje 48 nedelja) povećanje telesne mase ≥ 7%,

≥ 15% i ≥ 25% od početne telesne mase bilo je veoma često (64,4%, 31,7% odnosno 12,3%).

2Prosečno povećanje nivoa lipida u uslovima gladovanja (ukupni holesterol, LDL holesterol i trigliceridi) bio je veći kod pacijenata bez dokazane disregulacije lipida na početku.

3 Zabeleženo u slučaju normalnih vrednosti u uslovima gladovanja pre početka terapije (< 5,17 mmol/L) koje se povećavaju do velikih (≥ 6,2 mmol/L). Promene ukupnih nivoa holesterola u uslovima gladovanja od granične vrednosti na početku terapije (≥ 5,17 - < 6,2 mmol/L) do velikih vrednosti (≥ 6,2 mmol/L) bile su veoma česte.

4 Zabeleženo u slučaju normalnih vrednosti u uslovima gladovanja pre početka terapije (< 5,56 mmol/L) koje su porasle na velike (≥ 7 mmol/L). Promene koncentracije glukoze u uslovima gladovanja od granične vrednosti na početku ispitivanja (≥ 5,56 - < 7 mmol/L) do velikih vrednosti (≥ 7 mmol/L) bile su veoma česte.

5 Zabeleženo u slučaju normalnih vrednosti u uslovima gladovanja pre početka terapije (< 1,69 mmol/L) koje se povećavaju do velikih (≥ 2,26 mmol/L). Promene nivoa triglicerida u uslovima gladovanja od granične vrednosti na početku ispitivanja (≥ 1,69 - < 2,26 mmol/L) do velikih vrednosti (≥ 2,26 mmol/L) bile su veoma česte.

6U kliničkim studijama incidenca javljanja parkinsonizma i distonije kod pacijenata lečenih olanzapinom bila je brojčano veća, ali nije bila statistički značajno različita u odnosu na placebo. Pacijenti lečeni olanzapinom

imali su nižu incidencu parkinsonizma, akatizije i distonije u poređenju sa titriranim dozama haloperidola. U nedostatku detaljnih informacija u anamnezi o prethodno postojećim individualnim akutnim i tardivnim ekstrapiramidalnim poremećajima kretanja, u ovom trenutku se ne može zaključiti da olanzapin dovodi do manje učestalosti tardivne diskinezije i/ili ostalih tardivnih ekstrapiramidalnih sindroma.

7Akutni simptomi kao što su preznojavanje, nesanica, tremor, anksioznost, mučnina i povraćanje prijavljeni su prilikom naglog prekida primene olanzapina.

8U kliničkim studijama u trajanju do 12 nedelja koncentracije prolaktina u plazmi prelazile su gornju granicu normalnog raspona kod oko 30% pacijenata lečenih olanzapinom sa normalnom početnom vrednošću prolaktina. Kod većine ovih pacijenata povećanja su bila generalno blaga i ostala su manja od dvostrukog povećanja gornje granice normalnog raspona.

9Neželjena reakcija je identifikovana iz kliničkih studija u integrisanoj bazi podataka za olanzapin.

10Kao što je procenjeno na osnovu izmerenih vrednosti iz kliničkih studija u integrisanoj bazi podataka za olanzapin.

11 Neželjena reakcija je identifikovana iz spontanog prijavljivanja neželjenih reakcija nakon stavljanja leka u promet, a učestalost je određena uz pomoć integrisane baze podataka za olanzapin.

12 Neželjena reakcija je identifikovana iz spontanog prijavljivanja neželjenih reakcija nakon stavljanja leka u promet, a učestalost je određena na gornjoj granici 95%-tnog intervala pouzdanosti uz pomoć integrisane baze podataka za olanzapin.

Dugotrajna izloženost (najmanje 48 nedelja)

Udeo pacijenata koji su imali neželjene reakcije, klinički značajne promene telesne mase, koncentracije glukoze, nivoa ukupnog/LDL/HDL holesterola ili triglicerida, porastao je s vremenom. Kod odraslih pacijenata koji su nakon 9-12 meseci završili lečenje, stopa povećanja srednje koncentracije glukoze u krvi se smanjila nakon približno 6 meseci.

Dodatne informacije o posebnim populacijama

U kliničkim studijama kod starijih pacijenata sa demencijom, lečenje olanzapinom bilo je povezano sa povećanom incidencom smrtih ishoda i cerebrovaskularnih neželjenih reakcija u odnosu na placebo (videti odeljak 4.4). Veoma česte neželjene reakcije povezane sa primenom olanzapina kod ove grupe pacijenata bile su neuobičajen hod i padanje. Često su se javljali pneumonija-zapaljenje pluća, povišena telesna temperatura, letargija, eritem, vizuelne halucinacije i urinarna inkontinencija.

U kliničkim studijama kod pacijenata sa psihozom uzrokovanom lekovima (agonisti dopamina) povezanom sa Parkinsonovom bolešću, pogoršanje simptoma parkinsonizma i halucinacije su veoma često zabeleženi i češće nego sa placebom.

U jednoj kliničkoj studiji kod pacijenata sa bipolarnom manijom, kombinovana terapija valproatom i olanzapinom uzrokovala je pojavu neutropenije sa incidencom od 4,1%; potencijalni faktor koji tome doprinosi može da bude povećane koncentracije valproata u plazmi. Olanzapin primenjen sa litijumom ili valproatom doveo je do povećanja (≥ 10%) učestalosti pojeve tremora, suvih usta, povećanja apetita i povećanja telesne mase. Poremećaj govora je takođe često prijavljen. Tokom terapije olanzapinom u kombinaciji sa litijumom ili divalproeksom, porast telesne mase ≥ 7% od početnih vrednosti se pojavio kod 17,4% pacijenata tokom akutne terapije (do 6 nedelja). Dugotrajna terapija olanzapinom (do 12 meseci) radi prevencije relapsa kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem dovela je do povećanja telesne mase ≥ 7% od početne vrednosti kod 39,9% pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Olanzapin nije indikovan u terapiji kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Iako nisu sprovedene kliničke studije dizajnirane za poređenje adolescenata sa odraslim, podaci iz studija sprovedenih kod adolescenata su upoređeni sa podacima iz studija sa odraslim pacijentima.

Sledeća tabela sumira neželjene reakcije prijavljene sa većom učestalošću kod adolescenata (uzrasta od 13 do 17 godina) u odnosu na odrasle pacijente ili neželjene reakcije identifikovane samo u kratkotrajnim

kliničkim studijama kod adolescenata. Čini se da se klinički značajno povećanje telesne mase (≥ 7%) češće javlja kod populacije adolescenata u poređenju sa odraslim osobama sa uporedivom izloženošću leku.

Povećanje telesne mase i udeo adolescenata koji su imali klinički značajno povećanje telesne mase bili su veći tokom dugotrajnog izlaganja (najmanje 24 nedelje) nego tokom kratkotrajnog izlaganja leku.

Unutar svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su prikazane opadajućim redosledom u odnosu na ozbiljnost. Učestalost je definisana na sledeći način: veoma često (1/10), često (1/100 do <1/10).

13Nakon kratkotrajne terapije (medijana trajanja 22 dana), povećanje telesne mase ≥ 7% u odnosu na početne vrednosti telesne mase (kg) bilo je veoma često (40,6%), povećanje ≥ 15% u odnosu na početne vrednosti je bilo često (7,1%) i povećanje ≥ 25% je bilo često (2,5%). Tokom dugotrajne izloženosti leku (najmanje 24 nedelje), kod 89,4% pacijenata povećala se telesna masa za ≥ 7%, kod 55,3% za ≥ 15% i kod 29,1% pacijenata telesna masa se povećala za ≥ 25%, u odnosu na telesnu masu na početku lečenja.

14Zabeleženo u slučaju normalnih vrednosti u uslovima gladovanja pre početka terapije (< 1,016 mmol/L) koje se povećavaju do velikih (≥ 1,467 mmol/L) i promene nivoa triglicerida u uslovima gladovanja od graničnih vrednosti pre početka terapije (≥ 1,016 mmol/L - < 1,467 mmol/L) do velikih vrednosti (≥ 1,467 mmol/L).

15Često su zabeležene promene nivoa ukupnog holesterola u uslovima gladovanja, od normalnih početnih vrednosti (< 4,39 mmol/L) do velikih vrednosti (≥ 5,17 mmol/L). Veoma često su bile promene nivoa ukupnog holesterola u uslovima gladovanja, u odnosu na početne granične vrednosti (≥ 4,39 - < 5,17 mmol/L) do velikih vrednosti (≥ 5,17 mmol/L).

16Povećanje koncentracije prolaktina u plazmi je primećeno kod 47,4% adolescenata. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Znakovi i simptomi

Veoma česti simptomi predoziranja (učestalost > 10%) obuhvataju tahikardiju, agitaciju/agresivnost, dizartriju, različite ekstrapiramidalne simptome i smanjen nivo svesnosti u rasponu od sedacije do kome.

Druge medicinski značajne posledice predoziranja obuhvataju delirijum, konvulzije, komu, mogući neuroleptički maligni sindrom, respiratornu depresiju, aspiraciju, hipertenziju ili hipotenziju, srčane aritmije (< 2% slučajeva predoziranja) i kardiopulmonalni zastoj. Prijavljeni su slučajevi sa smrtnim ishodom kod akutnog predoziranja već pri dozi od 450 mg, ali je bilo i slučajeva i preživljavanje nakon akutnog predoziranja sa približno 2 g oralno primenjenog olanzapina.

Terapija predoziranja

Nema specifičnog antidota za olanzapin. Ne preporučuje se izazivanje povraćanja. Mogu biti indikovani standardne procedure za lečenje predoziranja (tj. ispiranje želuca, primena aktivnog uglja). Pokazalo se da istovremena primena aktivnog uglja smanjuje oralnu bioraspoloživost olanzapina za 50 do 60%.

Simptomatsko lečenje i praćenje funkcije vitalnih organa treba započeti prema kliničkoj slici, uključujući lečenje hipotenzije i cirkulatornog kolapsa i održavanje respiratorne funkcije. Ne koristiti epinefrin, dopamin ili druge simpatomimetike sa beta-agonističkim delovanjem, jer beta stimulacija može da pogorša hipotenziju. Za otkrivanje mogućih aritmija neophodno je kardiovaskularno praćenje. Pažljiv lekarski nadzor i praćenje treba nastaviti do oporavka pacijenta.

Farmakoterapijska grupa: Antipsihotici, diazepini, oksazepini, tiazepini i oksepini

ATC šifra: N05AH03 Farmakodinamska dejstva

Olanzapin je antipsihotik, lek za lečenje manije, kao i stabilizator raspoloženja, koji delovanjem na veliki broj receptorskih sistema pokazuje širok farmakološki profil.

U pretkliničkim studijama, olanzapin je ispoljio veliki raspon afiniteta (Ki < 100 nanoM) za serotoninske 5HT2A/2C, 5HT3, 5HT6, dopaminske D1, D2, D3, D4, D5, holinergičke muskarinske (M1–M5), alfa1 adrenergičke i histaminske H1 receptore. Bihejvioralne studije na životinjama koje su primale olanzapin, pokazale su antagonizam prema 5HT, dopaminskim i holinergičkim receptorima, što je u skladu sa profilom vezivanja za receptore. Olanzapin je in vitro pokazao veći afinitet za serotoninske 5HT2 receptore nego za dopaminske D2 receptore, pa time i veće delovanje na 5HT2 nego D2 u in vivo modelima. Elektrofiziološke studije su pokazale da olanzapin selektivno smanjuje okidanje mezolimbičkih (A10) dopaminergičkih neurona, dok je imao mali uticaj na strijatne (A9) puteve, uključene u motornu funkciju. Olanzapin je smanjio uslovni odgovor izbegavanja, test koji ukazuje na antipsihotičku aktivnost leka, u dozama manjim od onih koje izazivaju katalepsiju, efekat koji je indikativan za neželjena dejstva na motoriku. Za razliku od nekih drugih antipsihotika, olanzapin povećava odgovor u „anksiolitičkom“ testu.

U pojedinačnoj oralnoj dozi (10 mg), primenjenoj u sklopu studije pozitronske emisione tomografije (engl. Positron Emission Tomography, PET) kod zdravih ispitanika, pokazao je veći afinitet ka serotoninskim 5HT2A od dopaminskih D2 receptora. Pored toga, studija snimanja rađena pojedinačnom fotonskom emisionom kompjuterizovanom tomografijom (engl. Single Photon Emission Computed Tomography, SPECT) otkrila da je kod pacijenata sa shizofrenijom koji su odreagovali na olanzapin bilo zauzeto manje

strijatnih D2 receptora nego kod pacijenata koji su reagovali na neke druge antipsihotike ili risperidon, a da je zauzetost bila uporediva sa onom kod pacijenata koji su dobro reagovali na terapiju klozapinom.

Klinička efikasnost

U obe placebo kontrolisane studije, kao i u dve od tri uporedne kontrolisane studije na više od 2900 pacijenata sa shizofrenijom kod kojih su bili prisutni i pozitivni i negativni siptomi bolesti, olanzapin je doveo do statistički značajnog poboljšanja kako negativnih, tako i pozitivnih simptoma.

U multinacionalnoj, dvostruko slepoj, komparativnoj studiji ispitivanja shizofrenije, shizoafektivnih i sličnih poremećaja u koju je bio uključen 1481 pacijent sa različitim stepenom pratećih depresivnih simptoma (srednja početna vrednost iznosi 16,6 na Montgomeri-Asberg skali procene depresije), prospektivna sekundarna analiza vrednosti promene raspoloženja od početka do krajnjih procena pokazala je statistički značajno poboljšanje (p=0,001), favorizujući olanzapin (-6,0) u odnosu na haloperidol (-3,1).

Kod pacijenata sa maničnom ili mešovitom epizodom bipolarnog poremećaja, olanzapin je pokazao veću efikasnost u poređenju sa placebom i valproat-seminatrijumom (divalproeks), u smanjenju simptoma manije tokom tri nedelje. Olanzapin je takođe ispoljio uporedivu efikasnost koja se može porediti sa efikasnošću haloperidola kada se posmatra udeo pacijenata kod kojih je u 6. i 12. nedelji došlo do remisije simptoma manije i depresije. U studiji kombinovane terapije kod pacijenata koji su primali litijumom ili valproat u toku perioda od minimum dve nedelje, uvođenje olanzapina u terapiju u dozi od 10 mg dovelo je do značajnog smanjenja simptoma manije u poređenju sa uticajima litijuma ili valproata primenjenih u monoterapiji nakon 6 nedelja.

U 12-mesečnoj studiji prevencije recidiva kod pacijenata sa maničnim epizodama kod kojih je postignuta remisija olanzapinom, a koji su posle randomizovani u grupu koja prima olanzapin ili placebo grupu, olanzapin je pokazao statistički značajno veću efikasnost u poređenju sa placebom u primarnom parametru efikasnosti – recidivu bipolarnog poremećaja. Olanzapin je takođe pokazao statistički značajnu prednost u odnosu na placebo u sprečavanju recidiva manije ili recidiva depresije.

U 12-mesečnoj povratnoj studiji prevencije ponovne pojave maničnih epizoda koja je obuhvatala pacijente na kombinaciji olanzapina i litijuma kod kojih je došlo do remisije , a zatim su nasumično podeljeni u dve grupe od kojih je jedna primala samo olanzapin ili samo litijum u monoterapiji, olanzapin nije bio statistički inferiorniji u odnosu na litijum u prevenciji ponovljenih bipolarnih poremećaja (olanzapin 30,0%, litijum 38,3%; p=0,055).

U osamnaestomesečnoj studiji kod pacijenata sa manijom ili mešovitim epizodama koji su stabilizovani kombinovanom terapijom olanzapinom uz dodatak stabilizatora raspoloženja (litijum ili valproat), pokazalo se da dugotrajna istovremena kombinovana terapija olanzapinom sa litijumom ili valproatom nije statistički značajno efikasnija u odnosu na monoterapiju bilo litijumom ili valproatom u pogledu odlaganja pojave recidiva bipolarnog poremećaja definisane prema (dijagnostičkim) kriterijumima sindroma.

Pedijatrijska populacija

Podaci o efikasnosti iz kontrolisanih ispitivanja kod adolescenata (uzrasta od 13 do 17 godina) su ograničeni na kratkotrajne studije kod shizofrenije (6 nedelja) i manije udružene sa bipolarnim poremećajem (3 nedelje), koje su uključivale manje od 200 adolescenata. Olanzapin je primenjivan u promenljivoj početnoj dozi od 2,5 mg koja se povećavala do 20 mg dnevno. Tokom terapije sa olanzapinom, povećanje telesne mase je bilo znatno veće kod adolescenata nego kod odraslih pacijenata. Promene ukupnog holesterola natašte, LDL holesterola, triglicerida i prolaktina (videti odeljak 4.4 i 4.8) bile su veće kod adolescenata nego kod odraslih. Nema podataka iz kontrolisanih ispitivanja o održavanju terapijskog efekta ni o dugoročnoj bezbednosti (videti odeljke 4.4 i 4.8). Informacije o dugoročnoj bezbednosti primene ograničene su prvenstveno na podatke iz otvorenih, nekontrolisanih ispitivanja.

Resorpcija

Olanzapin se dobro resorbuje posle oralne primene i dostiže maksimalnu koncentraciju u plazmi tokom 5 do 8 sati. Hrana ne utiče na resorpciju leka. Apsolutna bioraspoloživost oralno primenjenog leka u odnosu na intravenski primenjen lek nije utvrđena.

Distribucija

Vezivanje olanzapina za proteine plazme iznosilo je približno 93% pri rasponu koncentracije između 7 i 1000 nanograma/mL. Olanzapin se primarno vezuje za albumin i alfa1-kiseli-glikoprotein.

Biotransformacija

Olanzapin se metaboliše u jetri konjugacijom i oksidacijom. Glavni metabolit u cirkulaciji je 10-N- glukuronid, koji ne prolazi krvno-moždanu barijeru. Citohromi P450-CYP1A2 i P450-CYP2D6 učestvuju u nastanku N-demetil i 2-hidroksimetil metabolita, od kojih su oba pokazala značajno manju in vivo farmakološku aktivnost nego olanzapin u studijama na životinjama. Za najveći deo farmakološke aktivnosti odgovoran je nepromenjeni olanzapin.

Eliminacija

Posle oralne primene, srednja vrednost terminalnog poluvremena eliminacije olanzapina kod zdravih ispitanika varira u zavisnosti od uzrasta i pola.

Kod zdravih starijih osoba (65 godina i stariji) u poređenju sa mlađim ispitanicima, prosečno poluvreme eliminacije je bilo produženo (51,8 prema 33,8 sati), a klirens smanjen (17,5 u odnosu na 18,2 L/h).

Farmakokinetička varijabilnost primećena kod starijih osoba je u istom rasponu kao i kod mlađih. Kod 44 pacijenta sa shizofrenijom, starosti preko 65 godina, primena doza od 5 mg do 20 mg dnevno nije bila udružena sa bilo kakvim različitim profilom neželjenih dejstava.

Kod žena, u poređenju sa muškarcima, prosečno poluvreme eliminacije je bilo nešto duže (36,7 prema 32,3 sata), a klirens smanjen (18,9 prema 27,3 L/h). Međutim, olanzapin (u dozi od 5-20 mg) je ispoljio sličan bezbednosni profil kod žena (n = 467) kao i kod muškaraca (n = 869).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 10 mL/min) nije bilo značajne razlike u prosečnom poluvremenu eliminacije (37,7 u odnosu na 32,4 h) ili klirensu (21,2 u odnosu na 25,0 L/h) u poređenju sa zdravim ispitanicima. Studija masenog balansa (engl. Mass balance study) je pokazala da se približno 57% radioaktivno obeleženog olanzapina pojavljuje u urinu, uglavnom u obliku metabolita.

Oštećena funkcija jetre

Mala studija uticaja oštećene funkcije jetre kod 6 ispitanika sa klinički značajnom (Childs Pugh klasifikacija A (n=5) i B (n=1)) cirozom jetre je pokazala mali uticaj na farmakokinetiku oralno primenjenog olanzapina (2,5 – 7,5 mg pojedinačne doze): ispitanici sa blagim do umerenim oštećenjem jetre su imali blago povećane sistemske klirense i brže poluvreme eliminacije u poređenju sa osobama bez oštećenja funkcije jetre (n=3). Bilo je više pušača među ispitanicima sa cirozom jetre (4/6; 67%) u odnosu na ispitanike bez oštećenja funkcije jetre (0/3; 0%).

Pušenje

Kod nepušača u poređenju sa pušačima (muškarci i žene), prosečno poluvreme eliminacije je bilo produženo (38,6 prema 30,4 h), a klirens je bio smanjen (18,6 prema 27,7 L/h).

Klirens olanzapina u plazmi je manji kod starijih nego kod mlađih ispitanika, kod žena nego kod muškarcima, i kod nepušača nego pušača. Međutim, uticaj godina starosti, pola ili pušenja na klirens i poluvreme eliminacije olanzapina je mali u poređenju sa ukupnom interindividualnom varijabilnošću.

U studijama kod pripadnika bele rase, japanskog i kineskog porekla, nije bilo razlike u farmakokinetičkim parametrima između ove tri populacije.

Pedijatrijska populacija

Adolescenti (uzrasta od 13 do17 godina): farmakokinetika olanzapina je slična kod adolescenata i odraslih. U kliničkim studijama, prosečno izlaganje olanzapinu je bilo približno 27% veće kod adolescenata.

Demografske razlike između adolescenata i odraslih uključuju manju prosečnu telesnu masu, a i manje pušača je bilo među adolescentima. Ovi faktori možda doprinose većoj prosečnoj izloženosti primećenoj kod adolescenata.

Akutna toksičnost (pojedinačna doza)

Znaci toksičnosti posle oralne primene leka na glodarima su bili karakteristični za snažne neuroleptike obuhvataju: hipoaktivnost, komu, tremor, klonične konvulzije, salivacija i gubitak telesne mase. Medijana letalnih doza iznosila je približno 210 mg/kg (na miševima) i 175 mg/kg (na pacovima). Psi su podnosili pojedinačne oralne doze do 100 mg/kg bez smrtnog ishoda. Klinički znaci uključivali su sedaciju, ataksiju, tremor, ubrzan srčani rad, otežano disanje, miozu i anoreksiju. Kod majmuna, pojedinačna oralna doza do 100 mg/kg izazivala je prostraciju, a veće doze dovodile su poremećaja svesti (polusvesno stanje).

Toksičnost ponovljenih doza

U studijama sprovedenim na miševima koja su trajala do 3 meseca, i studijama na pacovima i psima koja su trajala do 1 godine, predominantno zabeleženi uticaji bilI su depresija CNS-a, antiholinergička dejstva i periferni hematološki poremećaji. Na depresiju CNS-a se razvila tolerancija. Parametri rasta su pri velikim dozama bili smanjeni. Reverzibilni uticaji konzistentni sa povećanim koncentracijama prolaktina na pacovima su uključivali smanjenje mase jajnika i uterusa, kao i morfološke promene epitela vagine i mlečnih žlezda.

Hematološka toksičnost

Dejstva leka na hematološke parametre pronađena su kod svake vrste, uključujući dozno-zavisno smanjenje broja leukocita u cirkulaciji miševa i nespecifično smanjenje leukocita u cirkulaciji pacova; međutim, nije bilo dokaza o citotoksičnosti na koštanu srž. Reverzibilna neutropenija, trombocitopenija ili anemija razvile su se kod nekoliko pasa koji su lečeni dozom od 8 ili 10 mg/kg/dan (ukupno izlaganje olanzapinu [PIK] je 12 do15 puta veće u poređenju sa dozom kod ljudi kada se primeni doza od 12 mg). Kod pasa sa citopenijom, nije bilo neželjenih dejstava na progenitorske i proliferativne ćelije koštane srži.

Reproduktivna toksičnost

Olanzapin nije imao teratogena dejstva. Sedacija je uticala na sposobnost parenja mužjaka pacova. Ciklusi estrusa kod pacova su bili poremećeni pri dozama od 1,1 mg/kg (tri puta veća doza od maksimalne doze kod ljudi), a doza od 3 mg/kg (9 puta veća od maksimalne doze kod ljudi) uticala je na parametre reprodukcije. Kod mladunaca pacova koji su dobijali olanzapin, primećen je odložen fetalni razvoj i prolazno smanjenje aktivnosti potomstva.

Mutagenost

Olanzapin nije ispoljio mutageno ili klastogeno dejstvo u ispitivanjima kroz kompletan niz standardnih testova, koji su uključivali testove mutacije na bakterijskim ćelijama i in vitro i in vivo ispitivanjima na sisarima.

Karcinogenost

Na osnovu rezultata studija na miševima i pacovima, zaključeno je da olanzapin nije karcinogen.

Celaktoza: alfa-laktoza, monohidrat i celuloza, prašak; skrob, preželatinizovan;

skrob, kukuruzni;

silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni;

magnezijum-stearat;

Nije primenljivo.

5 godina.

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje je blister (OPA/Al/PVC//Al) sa 7 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera sa po 7 tableta (ukupno 28 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Zalasta sadrži aktivnu supstancu olanzapin, koja pripada grupi lekova koji se nazivaju antipsihotici i koristi se u terapiji sledećih stanja:

• shizofrenije, bolest sa simptomima kao što su slušne, vidne ili osećajne halucinacije (kada vidite, čujete i osećate stvari koje ne postoje), pogrešna uverenja (uverenost u stvari koje nisu istinite), neuobičajena sumnjičavost i povlačenje u sebe. Osobe sa ovom bolešću mogu takođe da se osećaju depresivno, uznemireno ili napeto;
• umerenih do teških maničnih epizoda, stanje sa simptomima prevelike uzbuđenosti ili euforije (osećaj preterane sreće).

Pokazalo se da lek Zalasta sprečava ponovno javljanje ovih simptoma kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem koji su u maničnim epizodama reagovali na terapiju olanzapinom.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na olanzapin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Alergijske reakcije se mogu prepoznati po pojavi osipa, svraba, otoka lica, oticanju usana ili otežanom disanju. Ukoliko Vam se pojave ovi simptomi, obavestite svog lekara,
• ukoliko imate ranije dijagnostifikovane probleme sa očima kao što su određene vrste glaukoma (povišeni očni pritisak).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Zalasta.

• Upotreba leka Zalasta kod starijih pacijenata sa demencijom (zaboravnošću) se ne preporučuje jer mogu nastati ozbiljna neželjena dejstva.
• Lekovi ove vrste mogu prouzrokovati neuobičajene pokrete, uglavnom lica ili jezika. Ako Vam se ovo desi posle upotrebe leka Zalasta, obratite se odmah svom lekaru.
• Veoma retko, lekovi iz ove grupe mogu izazvati simptome kombinovane sa groznicom-povišenom telesnom temperaturom, ubrzanim disanjem, preznojavanjem, mišićnom ukočenošću i ošamućenošću ili pospanošću. Ukoliko Vam se jave ovi simptomi obratite se odmah Vašem lekaru.
• Povećanje telesne mase je primećeno kod pacijenata koji uzimaju lek Zalasta. Potrebno je da u dogovoru sa svojim lekarom redovno kontrolišite telesnu masu. Ukoliko je neophodno obratite se nutricionisti za pomoć oko planiranja dijetetskog režima ishrane ili nastavite da se pridržavate već propisanog režima.
• Kod pacijenata koji uzimaju lek Zalasta uočeno je povećanje vrednosti šećera i masnoća u krvi (triglicerida i holesterola). Vaš lekar bi trebalo da uradi određene laboratorijske analize krvi radi provere vrednosti šećera i određenih masnoća u krvi pre nego što započnete lečenje lekom Zalasta, i redovno tokom terapije.
• Recite lekaru ako ste Vi ili neko drugi iz Vaše porodice ikada imali sklonost ka stvaranju krvnih ugrušaka, s obzirom na to da su lekovi iz ove grupe povezani sa stvaranjem krvnih ugrušaka.

Ukoliko imate neko od sledećih oboljenja, obavestite svog lekara što je pre moguće:

• moždani udar (šlog) ili „mini“ moždani udar (prolazni simptomi moždanog udara)
• Parkinsonovu bolest
• probleme sa prostatom
• poremećaj u radu creva (paralitički ileus)
• oboljenje jetre ili bubrega
• poremećaje krvi (smanjen broj ćelija bele loze (neutrofila))
• srčana oboljenja
• šećernu bolest (dijabetes melitus)
• konvulzije (epileptične napade)
• ukoliko znate da ste možda izgubili elektrolite (soli) iz organizma, kao posledica dugotrajnog teškog proliva i povraćanja ili zbog uzimanja diuretika (tableta za izbacivanje viška tečnosti iz organizma).

Ukoliko patite od demencije (gubitka pamćenja i zaboravnosti), Vi ili Vaš negovatelj/rođak treba da obavestite Vašeg lekara ukoliko ste ikada imali moždani udar ili „mini“ moždani udar.

Ukoliko imate više od 65 godina, kao rutinsku preventivnu meru Vaš lekar bi trebao da prati Vaš krvni pritisak.

Deca i adolescenti

Lek Zalasta nije namenjen za upotrebu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Drugi lekovi i lek Zalasta

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Dok uzimate lek Zalasta, druge lekove uzimajte samo ukoliko Vam je to dozvolio Vaš lekar. Možete osetiti pospanost dok ste na terapiji lekom Zalasta u kombinaciji sa lekovima za depresiju ili lekovima koje ste uzimali zbog anksioznosti ili u kombinaciji sa lekovima koji Vam pomažu da lakše zaspite (sedativi- trankilizeri).

Naročito je važno da obavestite svog lekara ukoliko uzimate:

• lekove za terapiju Parkinsonove bolesti
• karbamazepin (koristi se za lečenje epilepsije ili kao stabilizator raspoloženja), fluvoksamin (antidepresiv) ili ciprofloksacin (antibiotik za lečenje bakterijskih infekcija)-možda će biti neophodno da se promeni doza leka Zalasta.

Uzimanje leka Zalasta sa alkoholom

Ukoliko uzimate lek Zalasta ne konzumirajte alkohol, jer njihova istovremena primena primena može izazvati osećaj pospanosti.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ne preporučuje se upotreba ovog leka tokom perioda dojenja, zbog toga što se male količine ovog leka mogu izlučiti u majčino mleko.

Kod novorođenčadi čije su majke koristile lek Zalasta u poslednjem trimestru trudnoće (poslednja tri meseca trudnoće) mogu se javiti neki od sledećih simptoma: drhtanje, ukočenost i/ili slabost mišića, pospanost, uznemirenost, problemi sa disanjem i teškoće pri hranjenju. Ukoliko se kod Vaše bebe javi neki od ovih simptoma, biće potrebno da se obratite lekaru.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti; za vreme terapije ovim lekom nije dozvoljeno upravljanje vozilima ni rukovanje mašinama.

Lek Zalasta sadrži laktozu, monohidrat

Ovaj lek sadrži laktozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Vaš lekar će Vam reći koliko tableta leka Zalasta treba da uzimate i koliko dugo ćete ih uzimati.

Dnevna doza leka Zalasta iznosi između 5 mg i 20 mg. Konsultujte Vašeg lekara ukoliko Vam se simptomi vraćaju, ali nemojte da prekinete sa uzimanjem leka Zalasta osim ukoliko Vam lekar to kaže.

Tablete leka Zalasta treba uzimati jednom dnevno pridržavajući se uputstva lekara. Pokušajte da uzimate tablete svakog dana u isto vreme. Lek Zalasta možete uzimati sa hranom ili nezavisno od nje. Lek Zalasta tablete namenjen je za oralnu upotrebu. Tabletu treba progutati sa dovoljnom količinom vode.

Ako ste uzeli više leka Zalasta nego što treba

Pacijenti koji su uzeli više leka Zalasta nego što je trebalo, osetili su sledeće simptome: ubrzan rad srca, uznemirenost/agresivnost, probleme sa govorom, nevoljne pokrete (posebno lica i jezika) i smanjen nivo svesti. Drugi simptomi mogu biti: akutna konfuzija, napadi (epilepsija), koma, kombinacija groznice- povišene telesne temperature, ubrzanog disanja, preznojavanja, mišićne ukočenosti i ošamućenosti ili pospanosti, usporavanje ritma disanja, aspiracija, visok krvni pritisak ili nizak krvni pritisak, poremećaj srčanog ritma. Ukoliko imate bilo koji od navedenih simptoma, odmah se obratite lekaru ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu. Ponesite sa sobom kutiju leka i pokažite je lekaru.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Zalasta

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite je čim se setite. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu leka.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Zalasta

Nemojte prestati sa uzimanjem tableta samo zato što se bolje osećate. Važno je da nastavite da uzimate lek Zalasta onoliko dugo koliko Vam je lekar propisao.

Ukoliko naglo prestanete sa uzimanjem leka Zalasta, mogu se javiti simptomi kao što su pojačano znojenje, nesanica, nevoljno drhtanje (tremor), uznemirenost ili mučnina i povraćanje. Vaš lekar Vam može savetovati da pre prestanka lečenja postepeno smanjujete dozu.

Ukoliko imate bilo kakvih dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah se obratite svom lekaru ukoliko se kod Vas javi neko od sledećih neželjenih dejstava:

• neuobičajeni pokreti (česta neželjena dejstva koja mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) uglavnom lica ili jezika;
• stvaranje krvnih ugrušaka u venama (povremena neželjena dejstva koja mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek) posebno u venama nogu (simptomi uključuju oticanje, bol i crvenilo noge), koji se mogu kretati kroz krvne sudove i dospeti do pluća, uzrokujući bol u grudima i otežano disanje. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah potražite medicinsku pomoć;
• istovremena pojava povišene telesne temperature-groznice, ubrzanog disanja, znojenja, mišićne ukočenost i ošamućenost ili pospanosti (učestalost ovog neželjenog dejstva ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) uključuju:

• povećanje telesne mase,
• pospanost,
• povećane vrednosti prolaktina u krvi.

U ranom stadijumu lečenja, neki pacijenti mogu osetiti vrtoglavicu ili nesvesticu (praćene usporenim radom srca), posebno kod naglog ustajanja iz ležećeg ili sedećeg položaja. Ovi simptomi najčešće spontano prolaze, međutim ukoliko se to ne dogodi, obratite se svom lekaru.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) uključuju:

• promene u broju nekih krvnih ćelija, cirkulišućih masti i u ranim fazama terapije privremeno povećanje vrednosti enzima jetre,
• povećane vrednosti šećera u krvi i urinu,
• povećane vrednosti mokraćne kiseline i enzima kreatin-fosfokinaze u krvi,
• pojačan apetit,
• vrtoglavica,
• uznemirenost,
• parkinsonizam (praćen simptomima kao što je tremor nevoljno drhtanje dela ili delova tela, usporenost, ukočenost ili spazam mišića,
• neuobičajeni (nevoljni) pokreti (diskinezija),
• otežano pražnjenje creva (konstipacija),
• suva usta,
• osip,
• gubitak snage (malaksalost),
• izražen zamor,
• zadržavanje vode koje dovodi do pojave otoka na šakama, zglobovima ili stopalima,
• groznica-povišena telesna temperatura,
• bol u zglobovima,
• seksualna disfunkcija, kao što je smanjen libido kod muškaraca i žena ili erektilna disfunkcija kod muškaraca.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek) uključuju:

• preosetljivost (npr. oticanje usta i grla, svrab, osip),
• dijabetes ili pogoršanje dijabetesa, ponekad povezano sa ketoacidozom (pojava ketonskih tela u krvi i mokraći) ili komom,
• epileptične napade, obično povezani sa prethodnom istorijom napada (epilepsije),
• ukočenost mišića ili spazam (grčevi) (uključujući spazme mišića očiju što dovodi do kružnih pokreta očnih jabučica),
• sindrom nemirnih nogu,
• teškoće sa govorom,
• mucanje,
• usporen rad srca,
• osetljivost na sunčevu svetlost,
• krvarenje iz nosa,
• abdominalna distenzija (nadutost stomaka),
• balavljenje-nekontrolisano ispuštanje pljuvačke,
• gubitak pamćenja ili zaboravnost,
• nemogućnost zadržavanja mokraće (inkontinencija),
• nemogućnost mokrenja,
• gubitak kose,
• odsustvo ili smanjenje menstrualnog ciklusa,
• promene na dojkama kod muškaraca i žena, kao što su pojačano stvaranje mleka ili uvećanje dojki.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek) uključuju:

• smanjenje normalne telesne temperature tela,
• poremećaj srčanog ritma,
• iznenadna neobjašnjiva smrt,
• zapaljenje gušterače (pankreasa) koje prouzrokuje jak bol u stomaku, groznicu-povišenu telesnu temperaturu i mučninu,
• oboljenje jetre koje je okarakterisano žutom prebojenošću kože i beonjača (žutica),
• bolest mišića koja se manifestuje neobjašnjivim bolovimai grčevima,
• produžena i/ili bolna erekcija.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek) uključuju ozbiljne alergijske reakcije kao što su reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms - DRESS). DRESS se u početku pojavljuje u vidu simptoma koji su slični gripu sa pojavom osipa po licu a zatim se osip proširuje, uz pojavu visoke telesne temperature, uvećanim limfnim čvorovima, povećanim vrednostima enzima jetre koji se vide na laboratorijskim testovima krvi i povećanim brojem određene vrste belih krvnih ćelija (eozinofilija).

Tokom uzimanja olanzapina kod starijih pacijenata sa demencijom (zaboravnošću), može doći do nastanka moždanog udara, zapaljenja pluća, nemogućnosti zadržavanja mokraće, padova, izrazitog osećaja umora, vidnih halucinacija, porasta telesne temperature, crvenila kože i teškoća pri hodu. U ovoj specifičnoj grupi pacijenata prijavljeno je i nekoliko smrtnih slučajeva.

Kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, upotreba leka Zalasta može dovesti do pogoršanja simptoma. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Zalasta posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je olanzapin.

Zalasta 5 mg tablete

Jedna tableta sadrži 5 mg olanzapina. Zalasta 10 mg tablete

Jedna tableta sadrži 10 mg olanzapina.

• Pomoćne supstance: celaktoza: alfa-laktoza, monohidrat i celuloza, prašak; skrob, preželatinizovani; skrob, kukuruzni; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek Zalasta i sadržaj pakovanja

Tableta.

Zalasta 5 mg tablete

Okrugle, blago bikonveksne tablete svetložute boje sa mogućim pojedinačnim žutim mrljama i utisnutom oznakom „5“ sa jedne strane tablete.

Zalasta 10 mg tablete

Okrugle, blago bikonveksne tablete svetložute boje sa mogućim pojedinačnim žutim mrljama i utisnutom oznakom „10“ sa jedne strane tablete.

Unutrašnje pakovanje je blister (OPA/Al/PVC//Al) sa 7 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera sa po 7 tableta (ukupno 28 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođači:

• KRKA D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo Mesto, Slovenija
• KRKA POLSKA SP. Z.O.O., ul. Rownolegla 5, Warsaw, Poljska

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Zalasta, 5 mg tablete

515-01-01678-22-001 od 17.03.2023.

Zalasta, 10 mg tablete

515-01-01679-22-001 od 17.03.2023.