Xanax® 0.5mg tableta

Lek Xanax je indikovan za kratkotrajnu simptomatsku terapiju anksioznosti kod odraslih osoba.

Lek Xanax je indikovan samo u slučajevima prisustva teških oblika bolesti koje onesposobljavaju pacijenta ili koje ga dovode do izražene uznemirenosti.

Trajanje terapije

Lek Xanax treba primeniti u najmanjoj efektivnoj dozi tokom najkraćeg mogućeg perioda, a najduže 2 – 4 nedelje. Potrebu za nastavkom terapije treba učestalo procenjivati. Ne preporučuje se dugotrajna terapija. Rizik od zavisnosti se može povećati sa povećanjem doze i dužim trajanjem terapije (videti odeljak 4.4).

Optimalnu dozu leka Xanax treba prilagoditi u zavisnosti od težine simptoma i terapijskog odgovora svakog pojedinačnog pacijenta.

Ove preporučene doze biće odgovarajuće za većinu pacijenata.

Ukoliko je potrebno povećati dozu, treba je postepeno povećavati da bi se izbegao rizik od neželjenih dejstava. U ovim slučajevima savetuje se da se prvo poveća večernja doza leka, pa tek onda dnevna.

Pacijentima koji nikada nisu uzimali antipsihotike uglavnom će biti potrebne manje doze u poređenju sa pacijentima koji su prethodno uzimali anksiolitike, sedative, antidepresive ili hipnotike, ili pacijentima sa hroničnim alkoholizmom.

Preporuka je da se uvek prvo primeni najmanja doza, naročito kod starijih ili iscrpljenih pacijenata, da bi se izbegao rizik od rezidualne sedacije ili ataksije.

Ukoliko se neželjena dejstva pojave na početku terapije, preporučuje se smanjenje doze.

Pacijente treba redovno kontrolisati i pažljivo proceniti potrebu za nastavljanjem terapije, posebno ako su pacijenti bez simptoma.

Ne sme se prekoračiti maksimalna preporučena doza.

Večernju dozu treba uzeti neposredno pred odlazak na spavanje.

Doziranje

Terapija anksioznosti

Lečenje se započinje primenom doze od 0,25 mg ili 0,5 mg, tri puta dnevno.

Doza se može povećati, u zavisnosti od potreba pacijenta, do maksimalne dnevne doze od 4 mg, koja se daje podeljena u više doza.

U pojedinim slučajevima može biti neophodno da period lečenja bude duži od maksimalno preporučenog trajanja terapije. U tom slučaju to ne treba uraditi bez ponovne procene stanja pacijenta.

Posebne populacije

Kod starijih pacijenata, pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre i/ili izmenjenom funkcijom bubrega ili sa iscrpljujućim oboljenjima preporučena početna doza iznosi 0,25 mg, 2 do 3 puta dnevno. Ukoliko je neophodno i ukoliko pacijent podnosi, ova doza se može povećati.

Obustavljanje terapije

U skladu sa dobrom kliničkom praksom, primena se mora obustaviti polako.

Preporučuje se da se dnevna doza smanjuje za ne više od 0,5 mg na svaka tri dana. Nekim pacijentima može biti potrebno još postepenije smanjenje doziranja (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Ne preporučuje se primena alprazolama kod adolescenata mlađih od 18 godina i dece, s obzirom da bezbednost i efikasnost kod adolescenata mlađih od 18 godina i dece nije utvrđena.

Način primene

Oralna upotreba.

• Preosetljivost na alprazolam, druge benzodiazepine ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
• Miastenija gravis
• Teška respiratorna insuficijencija
• Teška insuficijencija jetre
• Sindrom apnee pri spavanju.

Trajanje terapije

Trajanje terapije treba da bude što je moguće kraće i ne treba da traje duže od 2 do 4 nedelje (videti odeljak 4.2). Dalje produženje terapije izvan ovih okvira dozvoljeno je isključivo nakon ponovne procene kliničkog stanja.

Savetuje se da pacijent na početku lečenja dobije informaciju o ograničenom trajanju terapije i da mu se objasne pojedinosti o postepenom isključivanju terapije.

Takođe je važno da pacijent bude upoznat sa mogućnošću pojave rebound fenomena (povratnih simptoma bolesti), čime se svodi na minimum anksioznost pacijenta vezana za eventualnu pojavu ovih simptoma kod obustavljanja primene leka.

Postoje dokazi koji ukazuju da se kod primene benzodiazepina sa kratkim dejstvom mogu pojaviti apstinencijalni simptomi u intervalu između dve doze, posebno kod primene velikih doza.

Ukoliko se koriste benzodiazepini sa dugim dejstvom, važno je upozoriti pacijente da se ne zamenjuju sa benzodiazepinima sa kratkim dejstvom jer može doći do pojave apstinencijalnih simptoma.

Rizik kod istovremene primene benzodiazepina i opioida

Istovremena primena alprazolama i opioida može da dovede do izražene sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Zbog navedenih rizika, lekove koji imaju sedativno dejstvo kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi, kao što je alprazolam i opioide treba istovremeno propisivati samo kod pacijenata kod kojih ne postoje druge terapijske opcije. Ukoliko se alprazolam propisuje istovremeno sa opioidima, treba primeniti najmanju efektivnu dozu, a terapija treba da traje što kraće (takođe videti odeljak 4.2 za opšte preporuke o doziranju).

Pacijente treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave znakova i simptoma respiratorne depresije i sedacije. Stoga se preporučuje da se pacijenti i njihovi negovatelji (gde je primenljivo) informišu o ovim simptomima (videti odeljak 4.5).

Tolerancija

Posle ponavljane primene tokom nekoliko nedelja može doći do određenog gubitka hipnotičkog dejstva benzodiazepina.

Zavisnost

Upotreba benzodiazepina, uključujući alprazolam, može da dovede do psihičke i fizičke zavisnosti od ovih lekova. Rizik od nastanka zavisnosti raste sa povećanjem doze i dužim trajanjem terapije. Rizik je veći kod pacijenata koji su skloni zloupotrebi lekova ili alkohola.

Zloupotreba leka je poznat rizik za alprazolam i druge benzodiazepine pa u skladu s tim pacijente treba pratiti prilikom korišćenja alprazolama. Postoji rizik od diverzije sa alprazolamom, odnosno može biti iskorišćen za davanje drugim licima kojima nije propisan. Prijavljeni su smrtni slučajevi povezani sa predoziranjem prilikom zloupotrebe alprazolama sa drugim depresorima centralnog nervnog sistema (CNS), uključujući opioide, druge benzodiazepine i alkohol. Te rizike treba uzeti u obzir prilikom propisivanja ili izdavanja alprazolama. Da bi se smanjili ovi rizici, potrebno je koristiti najmanju odgovarajuću dozu i savetovati pacijente o pravilnom čuvanju i odlaganju neiskorišćenog leka (videti odeljke 4.2, 4.8 i 4.9).

Zavisnost od leka se može javiti pri terapijskim dozama i/ili kod pacijenata koji nemaju individualne faktore rizika. Rizik od nastanka zavisnosti je povećan pri istovremenoj upotrebi nekoliko vrsta benzodiazepina, nezavisno od indikacije (za lečenje anksioznosti ili poremećaja spavanja).

Simptomi obustave leka: Kada se fizička zavisnost jednom razvije, naglo obustavljanje terapije biće praćeno apstinencijalnim simptomima, koji mogu da obuhvataju: glavobolju, bol u mišićima, ekstremnu anksioznost, napetost, nemir, konfuziju, razdražljivost i insomniju. U teškim slučajevima mogu da se jave sledeći

simptomi: derealizacija, depersonalizacija, hiperakuzija, utrnulost i trnci u ekstremitetima, preosetljivost na svetlost, buku i fizički kontakt, halucinacije ili epileptični napadi.

Povratna insomnija i anksioznost (rebound fenomen)

Prilikom obustavljanja terapije može da se razvije prolazni sindrom u kome se simptomi zbog kojih je uvedena terapija benzodiazepinima vraćaju u pojačanom obliku (rebound fenomen). Ova pojava može da bude praćena drugim reakcijama uključujući promene raspoloženja, anksioznost, nemir ili poremećaj spavanja. Pošto je rizik od apstinencijalnih simptoma, odnosno povratnih simptoma (rebound fenomen), veći posle naglog obustavljanja terapije, preporučuje se da se doza smanjuje postepeno.

Obustavljanje terapije

Kao i kod bilo kog drugog benzodiazepina, tokom obustavljanja terapije dozu leka Xanax je neophodno postepeno smanjivati, pošto naglo ili prebrzo smanjivanje može da dovede do pojave apstinencijalnih simptoma. Oni mogu da obuhvataju blagu disforiju i nesanicu ili mogu da se jave u vidu glavnog sindroma, sa mogućim grčevima u mišićima i abdomenu, povraćanjem, znojenjem, tremorom i konvulzijama.

Opisani su i primeri apstinencijalnih simptoma nakon brzog smanjenja doze ili naglog prestanka terapije alprazolamom (videte odeljke 4.2. i 4.8). Ovi simptomi, a posebno oni najteži, uglavnom su češći kod pacijenata koji su dobijali izuzetno velike doze u dugom vremenskom periodu. Ipak, apstinencijalni simptomi prijavljeni su i prilikom naglog obustavljanja primene terapijskih doza benzodiazepina. Zbog toga treba izbegavati nagle prekide terapije i propisati postepeno smanjivanje doze (videti odeljak 4.2). Preporučuje se da se dnevna doza alprazolama smanjuje za najviše 0,5 mg svaka tri dana. Neki pacijenti zahtevaju još sporije smanjivanje doze.

Kod pacijenata sa paničnim poremećajima je za vreme faze obustavljanja leka povremeno zapažena ponovna pojava simptoma napada panike, koji simuliraju one koji se javljaju u slučaju apstinencije.

Amnezija

Benzodiazepini mogu da indukuju anterogradnu amneziju. Ona se obično javlja nekoliko sati posle uzimanja leka. Zbog toga, da bi se ovaj rizik smanjio pacijent treba da bude siguran da će imati 7-8 sati neprekidnog sna (videti odeljak 4.8).

Psihijatrijske i paradoksalne reakcije

Kod primene benzodiazepina mogu da se jave reakcije kao što su nemir, agitiranost, razdražljivost, agresivnost, sumanute misli, bes, noćne more, halucinacije, psihoze i neprikladno ponašanje i druge neželjene bihejvioralne reakcije. Ukoliko se ove reakcije pojave, primenu leka treba obustaviti. Ove reakcije češće se javljaju kod dece i starijih osoba.

Posebne grupe pacijenata Pedijatrijska populacija

Bezbednost efikasnost primene alprazolama nisu utvrđene kod dece i adolescenata uzrasta do 18 godina, te

se zbog toga primena alprazolama ne preporučuje kod ove populacije.

Stariji i/ili iscrpljeni pacijenti

Benzodiazepine i slične lekove treba koristiti sa oprezom kod starijih pacijenata, zbog rizika od sedacije i/ili mišićnoskeletne slabosti što može da dovede do padova, često sa teškim posledicama kod ove grupe pacijenata.

Preporučuje se da se sledi opšti princip primene najmanje efikasne doze kod starijih i/ili iscrpljenih pacijenata kako bi se sprečio razvoj ataksije ili prekomerne sedacije (videti odeljak 4.2).

Respiratorna insuficijencija

Pacijentima sa hroničnom respiratornom insuficijencijom takođe se preporučuju manje doze, zbog rizika od respiratorne depresije.

Oštećenje funkcije bubrega i jetre

Opreznost se preporučuje prilikom lečenja pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili blagom do umerenom insuficijencijom jetre.

Primena benzodiazepina je kontraindikovana kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre (videti odeljak 4.3), jer može da pospeši razvoj encefalopatije.

Psihotična oboljenja

Benzodiazepini se ne preporučuju kao prva linija terapije psihotičnih oboljenja.

Depresija/anksioznost

Benzodiazepine i benzodiazepinima slične lekove ne treba propisivati kao jedine lekove u terapiji depresije, jer mogu da povećaju rizik od suicida. Zbog toga, alprazolam se mora koristiti sa oprezom i količina propisanog leka treba da je ograničena kod pacijenata sa znacima i simptomima depresije ili suicidalnim tendencijama.

Prijavljene su epizode hipomanije i manije vezane za primenu alprazolama kod pacijenata sa depresijom.

Istorija zloupotrebe alkohola ili lekova

Benzodiazepini treba da se koriste sa izuzetnim oprezom kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju zloupotrebu alkohola ili lekova (videti odeljak 4.5). Kada se ovi pacijenti leče benzodiazepinima, oni moraju da budu pod strogim lekarskim nadzorom, jer kod njih postoji predispozicija ka navici i zavisnosti.

Pomoćne supstance

Lek Xanax sadrže laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim genetskim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne treba da koriste ovaj lek.

Lek Xanax sadrži 0,11 mg natrijum-benzoata po tableti.

Lek Xanax sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, odnosno suštinski je “bez natrijuma”.

Lek Xanax, 0,50 mg, tablete sadrži boju Sunset yellow, koja može da izazove alergijske reakcije.

Farmakodinamske interakcije

Benzodizapini stvaraju dodatne depresivne efekte na CNS, pri istovremenoj primeni sa alkoholom ili sa drugim lekovima koji mogu da izazovu depresiju CNS-a.

Opioidi

Istovremena primena lekova koji imaju sedativno dejstvo kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi, kao što je alprazolam, i opioida, povećava rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti usled aditivnog depresivnog efekta na CNS. Dozu i trajanje istovremene primene treba ograničiti (videti odeljak 4.4).

Alkohol

Treba izbegavati istovremeno uzimanje alkohola jer se sedativni efekat leka pojačava pri istovremenom uzimanju leka sa alkoholom. Ovo negativno utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Psihotropni lekovi

Alprazolam treba koristiti sa oprezom pri istovremenoj upotrebi sa lekovima koji mogu da izazovu depresiju CNS-a. Depresivni efekat na CNS pojačava se istovremenom primenom sa antipsihoticima (neurolepticima), hipnotičkim lekovima, anksioliticima/sedativima, antidepresivima, narkotičkim analgeticima, antiepilepticima, anesteticima i sedativnim H1-antihistaminicima. U slučaju narkotičkih analgetika, može se javiti pojačana euforija koja vodi ka povećanju psihološke zavisnosti.

Farmakokinetičke interakcije

Farmakokinetičke interakcije mogu da se jave kada se alprazolam primenjuje zajedno sa lekovima koji utiču na njegov metabolizam.

Inhibitori CYP3A4

Supstance koje inhibiraju određene enzime jetre (naročito citohrom P4503A4) mogu da dovedu do povećanja koncentracije alprazolama i pojačaju njegovo dejstvo.

Rezultati kliničkih studija sa alprazolamom, in vitro studija sa alprazolamom i kliničkih studija sa lekovima čiji je metabolizam sličan metabolizmu alprazolama, pružaju dokaze o različitim stepenima interakcija i o mogućim interakcijama alprazolama i velikog broja lekova.

Oprez se preporučuje kada se alprazolam primenjuje istovremeno sa snažnim inhibitorima CYP3A4, kao što su azolni antimikotici (ketokonazol, itrakonazol, posakonazol, vorikonazol), inhibitori proteaze ili neki makrolidi (eritromicin, klaritromicin, telitromicin) i mora se razmotriti značajno smanjenje doze.

Na osnovu stepena interakcije i vrste raspoloživih podataka, došlo se do sledećih preporuka:

• Ne preporučuje se istovremena primena alprazolama i ketokonazola, itrakonazola ili nekih drugih azolnih antimikotika;
• Istovremena primena nefazodona ili fluvoksamina povećava vrednost PIK alprazolama oko dva puta. Ako se alprazolam primenjuje zajedno sa nefazodonom, fluvoksaminom i cimetidinom, preporučuje se oprez i razmatranje smanjenja doze alprazolama;
• Preporučuje se oprez prilikom istovremene primene alprazolama i fluoksetina, propoksifena, oralnih kontraceptiva, sertralina, diltiazema ili makrolidnih antibiotika kao što su eritromicin, klaritromicin i troleandomicin.

Induktori CYP3A4

S obzirom na to da je metabolizam alprazolama posredovan CYP3A4 enzimom, induktori ovog enzima mogu da pojačaju metabolizam alprazolama. Interakcije između inhibitora HIV proteaze (npr. ritonavir) i alprazolama su složene i vremenski zavisne. Kratkotrajna primena malih doza ritonavira dovodi do velikog poremećaja klirensa alprazolama, produženja njegovog poluvremena eliminacije i pojačanih kliničkih efekata, ali nakon duže izloženosti ritonaviru, indukcija CYP3A kompenzuje ovu inhibiciju. Kod ove interakcije, potrebno je prilagoditi dozu alprazolama ili obustaviti terapiju.

Digoksin

Povećane koncentracije digoksina prijavljene su kod primene alprazolama, naročito kod starijih osoba (preko 65 godina). Iz tog razloga, kod pacijenata koji istovremeno primaju alprazolam i digoksin, treba pratiti znake i simptome koji ukazuju na toksičnost digoksina.

Trudnoća

Podaci o teratogenosti i efektima na postnatalni razvoj i ponašanje nakon terapije benzodiazepinima nisu konzistentni.

Veliki broj podataka iz kohortnih studija ukazuje da izloženost benzodiazepinima u toku prvog trimestra nije povezana sa povećanjem rizika od velikih malformacija. Međutim, neke ranije case-control epidemiološke studije pokazale su da postoji povećani rizik od rascepa nepca. Podaci ukazuju da je verovatnoća manja od 2/1000 da se rodi dete sa rascepom nepca prilikom izloženosti majke benzodiazepinima tokom trudnoće, nasuprot očekivanoj verovatnoći od 1/1000 u opštoj populaciji za ovakvu vrstu defekta.

Lečenje velikim dozama benzodiazepina tokom drugog i/ili trećeg trimestra trudnoće bilo je povezano sa smanjenjem aktivnih pokreta fetusa i promenama u srčanom ritmu fetusa. Kod novorođenčadi koja su bila izložena benzodiazepinima krajem trećeg trimestra trudnoće ili tokom porođaja prijavljeni su sindrom

mlitavog deteta (engl. Floppy Infant Syndrome) ili neonatalni apstinencijalni sindrom. Ako je lečenje zbog ozbiljnih medicinskih razloga neophodno u poslednjoj fazi trudnoće, čak i u malim dozama, kod novorođenčeta se mogu javiti simptomi sindroma mlitavog deteta, kao što su aksijalna hipotonija i problemi prilikom sisanja koji mogu dovesti do smanjenja telesne mase. Ovi znaci su reverzibilni, ali mogu trajati od 1 do 3 nedelje, u skladu sa poluvremenom eliminacije leka. Ako se lek primenjuje u velikim dozama, tokom poslednjih nedelja trudnoće ili tokom porođaja, kod novorođenčadi se mogu javiti efekti respiratorne depresije ili apnea i hipotermija, kao posledica farmakološkog dejstva leka. Takođe, neonatalni apstinencijalni simptomi, kao što su hiperekscitabilnost, agitacija i tremor se mogu javiti nekoliko dana posle rođenja, čak i kada sindrom mlitavog deteta nije opserviran. Pojava apstinencijalnih simptoma posle rođenja zavisi od poluvremena eliminacije leka.

Alprazolam ne treba koristiti tokom trudnoće, izuzev kada kliničko stanje žene zahteva lečenje alprazolamom.

Ukoliko se alprazolam propisuje ženama u reproduktivnom periodu potrebno ih je upozoriti da se posavetuju sa svojim lekarom u vezi sa prekidom terapije ukoliko planiraju trudnoću ili su trudne. Ukoliko se alprazolam primenjuje tokom trudnoće ili pacijentkinja otkrije da je zatrudnela tokom terapije alprazolamom, pacijentkinju je potrebno informisati o potencijalnoj opasnosti po fetus.

Ukoliko je neophodno lečenje alprazolamom tokom poslednjeg perioda trudnoće ili tokom porođaja, treba izbegavati primenu velikih doza, novorođenče treba pratiti u cilju detekcije apstinencijalnih simptoma i/ili sindroma mlitavog deteta.

Dojenje

Alprazolam se izlučuje u majčino mleko u malom stepenu. Ipak, ne preporučuje se primena alprazolama tokom dojenja.

Sedacija, amnezija, smanjenje koncentracije i poremećaj mišićnih funkcija mogu štetno da utiču na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ukoliko postoji poremećaj spavanja i pacijent ne spava dovoljno, veća je verovatnoća da dođe do poremećaja opreznosti i neadekvatne spremnosti za reagovanje.

Ovi efekti se pojačavaju pod dejstvom alkohola (videti odeljak 4.5).

Imajući u vidu depresivni efekat alprazolama na CNS, pacijente koji se leče ovim lekom treba upozoriti da ne obavljaju aktivnosti kao što su upravljanje vozilima ili rukovanje opasnim mašinama ili da ne učestvuju u drugim aktivnostima koje zahtevaju potpunu koncentraciju sve dok se u potpunosti ne isključe nedostatak pažnje i refleksa koje prate uzimanje leka.

Neželjena dejstva, ukoliko se jave, uglavnom se zapažaju na početku terapije i obično nestaju tokom dalje primene ili usled smanjenja doze leka.

Sledeća neželjena dejstva uočena su i zabeležena tokom lečenja alprazolamom, sa kategorijama učestalosti ispoljavanja: veoma često (1/10), često (1/100 do <1/10), povremeno (1/1000 do <1/100), retko (1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

*neželjene reakcije koje su zabeležene nakon stavljanja leka u promet

Apstinencijalni simptomi

Apstinencijalni simptomi se javljaju posle brzog smanjivanja doze ili naglog prekida terapije benzodiazepinima, uključujući i alprazolam. Mogu se javiti u rasponu od blage disforije i nesanice do teškog sindroma koji uključuje abdominalne i mišićne grčeve, povraćanje, znojenje, tremor i konvulzije. Dodatno, nakon brzog smanjenja doze ili naglog prekida terapije može doći i do pojave konvulzija u sklopu apstinencijalnog sindroma.

Amnezija

Anterogradna amnezija se može javiti pri terapijskim dozama a rizik se povećava pri primeni većih doza. Amnezija može da bude udružena sa neprikladnim ponašanjem (videti odeljak 4.4).

Depresija

Za vreme lečenja benzodiazepinima, prethodno nezapažena depresija može kod sklonih pojedinaca da postane očita.

Psihijatrijske i paradoksalne reakcije

Poznato je da se tokom primene benzodiazepina i lekova sličnih benzodiazepinima javljaju reakcije kao što su nemir, agitiranost, razdražljivost, agresivnost, sumanute misli, bes, noćne more, halucinacije, psihoze, neprikladno ponašanje i druge neželjene bihejvioralne reakcije.

Takve reakcije se kod ovog leka mogu javiti u veoma teškom obliku. Češće se javljaju kod dece i starijih osoba.

U mnogim spontanim prijavama slučajeva neželjenih bihejvioralnih reakcija, navodi se da su pacijenti istovremeno upotrebljavali i neke druge CNS lekove i/ili su imali već postojeće psihijatrijsko oboljenje. Pacijenti sa graničnim poremećajem ličnosti, postojećom istorijom nasilnog ili agresivnog ponašanja ili zloupotrebe alkohola i lekova, mogu da budu pod rizikom od ispoljavanja ovih reakcija. Prilikom obustavljanja terapije alprazolamom kod pacijenata sa posttraumatskim stresnim poremećajem, zabeleženi su razdražljivost, neprijateljsko ponašanje i prisilne misli.

Zavisnost

Upotreba benzodiazepina (čak i u terapijskim dozama) može da dovede do razvoja fizičke zavisnosti: prekid terapije može da dovede do javljanja apstinencijalnih simptoma ili rebound fenomena (videti odeljak 4.4). Može se javiti psihološka zavisnost. Zabeležena je i zloupotreba benzodiazepina.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Kao i sa drugim benzodiazepinima, predoziranje ne bi trebalo da predstavlja opasnost po život, osim ako se ne kombinuju sa drugim depresorima CNS-a (uključujući alkohol). Prilikom lečenja predoziranja bilo kojim lekom treba imati na umu mogućnost da je istovremeno uzeto više lekova.

Simptomi

Predoziranje benzodiazepinima obično se manifestuje u vidu depresije centralnog nervnog sistema različitog stepena od pospanosti do kome. U blagim slučajevima mogu se javiti simptomi kao što su pospanost, mentalna konfuzija i letargija, a u težim slučajevima simptomi su ataksija, vrtoglavica, dizartrija, mišićna slabost, hipotonija, hipotenzija, respiratorna depresija, paradokslne reakcije kao što su uznemirenost, agresivnost i halucinacije, eventualna midrijaza ili mioza, ređe koma i u vrlo retkim slučajevima, smrt.

Terapija

Posle oralnog predoziranja benzodiazepinima treba izazvati povraćanje (u roku od sat vremena) ukoliko je pacijent svestan, ili gastričnu lavažu ukoliko je bez svesti, pri čemu se mora obezbediti prohodnost disajnih puteva. Ukoliko pražnjenje želuca ne dovede do poboljšanja, potrebno je dati aktivni ugalj da bi se smanjila resorpcija leka.

Posebnu pažnju u intenzivnoj nezi treba posvetiti respiratornoj i kardiovaskularnoj funkciji primenom suportivnih mera održavanja disanja i cirkulacije.

Flumazenil se može koristiti kao antidot.

Efikasnost dijalize nije utvrđena.

Farmakoterapijska grupa: Anksiolitici; derivati benzodiazepina

ATC šifra: N05BA12

Lek Xanax sadrži alprazolam, triazolobenzodiazepin, kao aktivnu supstancu.

Alprazolam se vezuje za benzodiazepinsko mesto GABA receptorskog kompleksa, olakšavajući inhibitornu neurotransmitersku aktivnost GABA, time dovodeći do smanjenja ekscitiranosti neurona. Ovim mehanizmom alprazolam ostvaruje anksiolitičko, hipnotičko i sedativno dejstvo.

Klinička ispitivanja sprovedena kod zdravih dobrovoljaca pokazala su da pojedinačne doze do 4 mg dovode do efekata koji se mogu smatrati delom njegove farmakološke aktivnosti. Značajni efekti na kardiovaskularni i respiratorni sistem nisu zapaženi.

Posle oralnog uzimanja alprazolam se brzo resorbuje, a maksimalne koncentracije u plazmi se dostižu 1 do 2 sata posle uzimanja leka.

Koncentracije u plazmi su proporcionalne dozi; sa dozama u rasponu od 0,5 mg do 3 mg, mogu se zapaziti maksimalne koncentracije od 8 do 37 nanograma/mL.

Prosečno poluvreme eliminacije alprazolama iznosi 11,2 sata (interval od 6,3-26,9 sati). Glavni metaboliti su alfa-hidroksialprazolam i benzofenon.

Biološka aktivnost alfa-hidroksialprazolama iznosi približno polovinu aktivnosti alprazolama.

Metabolit benzofenon nije aktivan. Nivoi ovih metabolita u plazmi su ekstremno mali, ali su njihova poluvremena eliminacije iste dužine kao i kod alprazolama.

Alprazolam i njegovi metaboliti se uglavnom izlučuju urinom.

Lek Xanax ne utiče na protrombinsko vreme ili na koncentracije varfarina u plazmi kod dobrovoljaca kod kojih je varfarin primenjen oralno.

Oko 80% alprazolama in vitro vezano je za proteine u serumu.

Prateći primenu alprazolama obeleženog radioaktivnim C14 kod gravidnih ženki miševa, uočeno je da je radioktivnost bila ravnomerno distribuirana u fetusima i da su C14 koncentracije približno odgovarale koncentracijama u krvi i skeletnim mišićima majki.

Kod različitih patoloških stanja, uključujući i alkoholizam i poremećaje funkcije jetre i bubrega, kao i kod gerijatrijskih pacijenata, zapažaju se promene u kinetici i metabolizmu benzodiazepina.

Kod zdravih starijih osoba, prosečno poluvreme eliminacije alprazolama je 16,3 sati (raspon: 9-26,9 sati).

Kod zdravih žena istovremena primena oralnih kontraceptiva produžava poluvreme eliminacije alprazolama (u proseku 12,4 sata). Istovremena primena cimetidina produžava poluvreme eliminacije alprazolama (16,6 sati).

Kod pacijenata sa alkoholnom bolesti jetre, poluvreme eliminacije alprazolama varira između 5,8 i 65,3 sata, sa prosekom od 19,7 sati. Kod gojaznih pacijenata interval poluvremena eliminacije alprazolama kreće se između 9,9 i 40,4 sata, a prosečno iznosi 21,8 sati.

Uzimajući u obzir sličnost alprazolama sa drugim benzodiazepinima, očekuje se da lek može da prođe placentu kao i da se izluči majčinim mlekom.

Mutagenost, karcinogenost, oštećenje plodnosti i okularni efekti

Alprazolam nema mutageni potencijal prema rezultatima Ames-ovog in vitro testa. Alparazolam ne indukuje hromozomske aberacije u in vivo ispitivanjima na mikronukleusima pacova do maksimalne doze od 100 mg/kg, tj. doze koja je 500 puta veća od maksimalne preporučene dnevne doze kod ljudi od 10 mg dnevno.

Nema dokaza da je karcinogeni potencijal uočen tokom 2-godišnjih ispitivanja alprazolama; alprazolam se primenjivao kod pacova u dozi od 30 mg/kg/dnevno (150 puta više od maksimalne doze od 10 mg/kg/dnevno) i kod miševa u dozi od 10 mg/kg/dnevno (50 puta više od humane doze od 10 mg/dnevno). Alprazolam nije bio mutagen u ispitivanjima na mikronukleusima pacova u dozama do 100 mg/kg, što je 500 puta više od humane doze od 10 mg/dnevno.

Alpazolam ne dovodi do oštećenja plodnosti kod pacova u dozama do 5 mg/kg/dnevno, što je 25 puta više od humane doze od 10 mg/dnevno.

Kod pacova koji su alprazolam primali oralno u dozama od 3 mg, 10 mg i 30 mg/kg/dnevno (15 do 150 puta više od humane doze od 10 mg/dnevno) tokom 2 godine, uočena je tendencija dozno zavisnog povećanja u broju opaženih katarakti kod ženki i kornealnih vaskularizacija kod mužjaka. Ove lezije nisu uočene do 11 meseci nakon započinjanja terapije.

Xanax, 0,25 mg, tablete Laktoza, monohidrat; Celuloza, mikrokristalna;

Dokusat-natrijum (85%) + natrijum benzoat (15%); Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni;

Skrob, kukuruzni;

Magnezijum-stearat.

Xanax, 0,5 mg, tablete Laktoza, monohidrat; Celuloza, mikrokristalna;

Dokusat-natrijum (85%) + natrijum benzoat (15%); Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni;

Skrob, kukuruzni;

Magnezijum-stearat;

Boja eritrozin-natrijum aluminijum lak.

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži tri blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Xanax sadrži aktivnu supstancu alprazolam. Alprazolam pripada grupi lekova koji se nazivaju benzodiazepini (lekovi za ublažavanje anksioznosti).

Lek Xanax je namenjen za primenu kod odraslih osoba za lečenje simptoma anksioznosti kod teških oblika bolesti koje onesposobljavaju pacijenta ili ga dovode do izražene uznemirenosti. Ovaj lek je indikovan samo za kratkotrajnu terapiju.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na alprazolam, druge benzodiazepine ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko imate miasteniju gravis, bolest koju karakteriše izrazita slabost mišića;
• ukoliko imate teških problema sa disanjem (teška respiratorna insuficijencija);
• ukoliko imate teško oboljenje jetre (insuficijencija jetre);
• ukoliko imate teškoća sa disanjem dokom spavanja (apnea u snu); Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Xanax.

Trajanje lečenja treba da bude što je moguće kraće i ne treba da traje duže od 2 do 4 nedelje. Dalje produženje lečenja izvan ovih okvira dozvoljeno je isključivo nakon ponovne procene kliničkog stanja.

Ovaj lek može dovesti do smanjenja ili čak gubitka svesti, značajnog smanjenja sposobnosti spontanog disanja, ili do kome i smrti, ukoliko se uzima istovremeno sa drugim lekovima koji deluju na moždane i mentalne funkcije (npr. opioidi, antipsihotici ili hipnotici-sedativi) (videti deo „Drugi lekovi i lek Xanax”).

Budite oprezni kada uzimate lek Xanax ukoliko:

• ste stariji i/ili iscrpljeni. Lekar će Vam propisati smanjenu dozu ovog leka. Imajte na umu da ovaj lek treba koristiti sa oprezom zbog rizika od sedacije i/ili slabosti u mišićima i kostima koji mogu izazvati padove, često sa ozbiljnim posledicama;
• imate hronično oboljenje disajnih organa (hronična respiratorna insuficijencija), jer primena ovog leka može pogoršati Vaše stanje; lekar Vam može propisati smanjenu dozu;
• imate oboljenje bubrega (bubrežna insuficijencija) ili blago do umereno oboljenje jetre (blaga do umerena insuficijencija jetre);
• bolujete od teške depresije. Lek Xanax, kao i drugi benzodiazepini, ne sme da se koristi kao jedini lek za lečenje depresije jer može pogoršati sklonost ka samoubistvu ili izazvati promene raspoloženja;
• bolujete od psihoze, ozbiljne mentalne bolesti koja izaziva promene ponašanja i otežano uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima. Lek Xanax se ne preporučuje u kao prva linija terapije ovih stanja;
• imate, ili ste u prošlosti imali problema sa zloupotrebom ili zavisnošću od alkohola, droge ili lekova, jer to može povećati rizik od zavisnosti na lek Xanax (videti deo „Razvoj zavisnosti”);

Oštećenje memorije

Nekoliko sati nakon uzimanja leka Xanax, može doći do otežanog pamćenja događaja koji su se desili nakon uzimanja leka. Da bi se ovaj rizik smanjio pacijent treba da bude siguran da će imati 7-8 sati neprekidnog sna.

Psihijatrijski i paradoksalni poremećaji

Lek Xanax može izazvati nemir, agitiranost, razdražljivost, agresivnost, sumanute misli, bes, noćne more, halucinacije, psihoze i reakcije suprotne od očekivanih (paradoksalni efekti) (videti deo 4 „Moguća neželjena dejstva”). Ovi efekti se češće javljaju kod dece i kod starijih.

Ukoliko primetite ove efekte, obratite se Vašem lekaru jer se u tom slučaju terapija lekom Xanax mora prekinuti.

Razvoj tolerancije

Nakon nekoliko nedelja terapije može doći do smanjenja dejstva leka Xanax.

Razvoj zavisnosti

Lek Xanax izaziva zavisnost (tj. možete primetiti pojačanu želju za uzimanjem leka, ili fizičke simptome koji će se smanjiti ili povući samo nakon uzimanja leka). Verovatnoća da se razvije zavisnost se povećava sa povećanjem doze i dužim trajanjem terapije. Zbog toga će Vam lekar propisati najpodesniju terapiju u skladu sa Vašim poremećajima i stanjima koristeči najmanju moguću efektivnu dozu koju treba uzimati tokom najkraćeg mogućeg perioda. Lekar će Vas takođe posavetovati kada da imate preglede radi procene napretka u Vašem zdravlju u vezi sa terapijom lekom Xanax.

Kada se fizička zavisnost jednom razvije, naglo obustavljanje terapije biće praćeno simptomima obustave leka.

Obustavljanje terapije

Kao i kod drugih lekova iz grupe benzodiazepina, naglo obustavljanje lečenja može da dovede do pojave simptoma obustave leka. Oni mogu da obuhvataju blagu disforiju i nesanicu, sa mogućim grčevima u mišićima i abdomenu, povraćanjem, znojenjem, tremorom i konvulzijama.

Ovi simptomi, a posebno oni najteži, uglavnom se češće javljaju kod pacijenata koji su uzimali izuzetno velike doze u dugom vremenskom periodu. Ipak, ovi simptomi se mogu javiti i prilikom naglog obustavljanja primene terapijskih doza benzodiazepina. Zbog toga treba izbegavati nagle prekide lečenja i Vaš lekar će Vam propisati postepeno smanjivanje doze.

Povratni efekat

Prilikom prekida lečenja mogu da se razviju simptomi zbog kojih je uvedena terapija benzodiazepinima, u pojačanom obliku. Ova pojava može da bude praćena drugim reakcijama uključujući promene raspoloženja, anksioznost, nemir ili poremećaj spavanja. Zbog ove pojave se preporučuje da se doza smanjuje postepeno.

Zloupotreba leka Xanax

Ovaj lek treba da uzimate samo ako Vam je propisan od strane lekara i da ga preuzimate isključivo u apoteci. Nemojte uzimati lek Xanax ako Vam ga lekar nije propisao.

Deca i adolescenti

Bezbednost i efikasnost primene leka Xanax kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nije utvrđena te se primena alprazolama ne preporučuje kod ove populacije.

Drugi lekovi i lek Xanax

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Istovremena primena leka Xanax sa opioidima (jaki lekovi protiv bolova, lekovi za supstitucionu terapiju i pojedini lekovi protiv kašlja) povećava rizik od pojave pospanosti, otežanog disanja (respiratorna depresija), kome, i može biti opasna po život. Zbog toga, istovremenu primenu treba razmotriti samo kada ne postoje druge terapijske opcije.

Međutim, ukoliko Vam lekar propiše lek Xanax istovremeno sa opioidima, treba da ograniči dozu i trajanje istovremene primene ovih lekova.

Obavestite lekara o svim lekovima iz grupe opioida koje uzimate i pridržavajte se preporuka lekara o doziranju. Preporučuje se da informišete prijatelje ili rodbinu o znacima i simptomima navedenim iznad. Javite se lekaru ukoliko Vam se jave ovi simptomi.

Potreban je poseban oprez kada se lek Xanax uzima istovremeno sa sledećim lekovima:

• lekovi koji deluju na moždane ili mentalne* funkcije, kao što su:
• antipsihotici, lekovi za lečenje određenih mentalnih poremećaja;
• hipnotici, lekovi koji pomažu da zaspite;
• sedativi, lekovi koji se koriste za smirenje;
• anksiolitici, lekovi koji se koriste za lečenje uznemirenosti;
• antidepresivi (kao što su nefazodon, fluvoksamin, fluoksetin, imipramin i dezipramin), lekovi koji se koriste za lečenje depresije;
• narkotički analgetici, opioidi, lekovi koji se koriste za lečenje bolova jakog intenziteta;
• antiepileptici, lekovi koji se koriste za lečenje epileptičnih napada;
• anestetici. Kada se primenjuju istovremeno sa lekom Xanax, anestetici mogu da izazovu euforiju, sa povećanom verovatnoćom da se razvije zavisnost od leka Xanax;
• sedativni antihistaminici, lekovi koji se koriste za lečenje simptoma alergije;

*Ukoliko se lek Xanax uzima istovremeno sa jednim ili više navedenih lekova ili alkoholnim pićima, može doći do dodatnog slabljenja moždanih i mentalnih funkcija sve do smanjenja sposobnosti spontanog disanja, kome i smrti (videti deo „Upozorenja i mere opreza”);

• cimetidin, lek za lečenje gorušice;
• propoksifen, lek za ublažavanje bolova;
• oralni kontraceptivi (lekovi za zaštitu od trudnoće);
• diltiazem, lek koji se koristi za snižavanje krvnog pritiska;
• digoksin (lek koji se koristi za lečenje srčane slabosti). Uzimanje leka Xanax kod starijih povećava verovatnoću od pojave toksičnih efekata digoksina.

Sledeći lekovi mogu povećati dejstvo leka Xanax:

• ketokonazol, itrakonazol, posakonazol i vorikonazol, lekovi za lečenje gljivičnih infekcija;
• eritromicin, klaritromicin, telitromicin i troleandomicin (antibiotici);
• inhibitori proteaze (npr. ritonavir), lekovi za lečenje infekcije HIV virusom. Ako se lečite inhibitorima proteaze, lekar može takođe preporučiti obustavljanje terapije lekom Xanax zbog interakcije sa ovim lekovima.

Uzimanje leka Xanax sa alkoholom

Izbegavajte uzimanje alkohola dok ste na terapiji lekom Xanax, jer alkohol pojačava dejstva ovog leka.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Iskustva primene kod ljudi ukazuju da ovaj lek može biti štetan za fetus ukoliko se koristi tokom prvog trimestra trudnoće (povećan rizik od pojave anomalija kao što je rascep nepca).

Lečenje velikim dozama benzodiazepina tokom drugog i/ili trećeg trimestra trudnoće bilo je povezano sa smanjenjem aktivnih pokreta fetusa (ploda) i promenama u srčanom ritmu fetusa.

Uzimanje ovog leka tokom trećeg trimestra trudnoće ili tokom porođaja može izazvati sledeće simptome kod novorođenčeta:

− slab tonus mišića, mlitavost (aksijalna hipotonija);

− otežano disanje (respiratorna slabost ili apnea) i otežano hranjenje;

− sniženu telesnu temperaturu (hipotermija);

− simptome obustave (videti odeljak 3 „Ako naglo prestanete da uzimate lek Xanax”) Ovi efekti su prolazni i mogu trajati od nekoliko dana do 1-3 nedelje nakon rođenja bebe.

Lek Xanax ne treba koristiti tokom trudnoće, izuzev kada kliničko stanje žene zahteva lečenje. Lekar će proceniti da li možete uzimati ovaj lek tokom trudnoće i u tom slučaju će pratiti novorođenče.

Dojenje

Lek prolazi u majčino mleko i ne preporučuje se primena leka Xanax tokom dojenja. Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Xanax može da izazove pospanost, zaboravnost, smanjenje koncentracije i mišićnu slabost, pa je veoma važno da ne upravljate vozilima i da ne rukujete mašinama tokom terapije ovim lekom. Ovi efekti mogu biti izraženiji ukoliko niste dovoljno spavali ili ukoliko ste konzumirali alkohol.

Lek Xanax sadrži laktozu monohidrat

Lek Xanax sadrži laktozu, monohidrat, vrstu šećera. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Xanax sadrži natrijum-benzoat

Lek Xanax sadrži 0,11 mg natrijum benzoata po tableti.

Lek Xanax sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijiuma po tableti, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Lek Xanax, 0,5 mg, tablete sadrži boju sunset yellow

Lek Xanax, 0,5 mg, tablete sadrži boju sunset yellow koja može da izazove alergijske reakcije.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

• Lečenje anksioznosti

Preporučena početna doza je 0,25 mg do 0,5 mg, tri puta dnevno.

Doza se može postepeno povećati do maksimalne dnevne doze od 4 mg, koja se uzima podeljena u više doza. Prvo se povećava večernja doza, a zatim doza koja se uzima u toku dana.

Primena kod starijih pacijenata, pacijenata sa poremećajem funkcije jetre i bubrega i/ili iscrpljenih pacijenata

Preporučena početna doza je 0,25 mg, 2 do 3 puta dnevno.

Trajanje terapije lekom Xanax treba da bude što je moguće kraće.

Preporuka je da terapija traje najduže 2 do 4 nedelje. Ne preporučuje se dugotrajna terapija. Vaš lekar će odlučiti da li treba da nastavite terapiju nakon maksimalno preporučenog perioda.

Ako ste uzeli više leka Xanax nego što treba

Ukoliko ste uzeli previše leka Xanax, odmah se javite lekaru ili idite do najbliže službe hitne pomoći.

− U blagim slučajevima, simptomi predoziranja mogu biti: mentalna konfuzija, pospanost i otežan govor.

− U težim slučajevima, simptomi predoziranja mogu biti: gubitak koordinacije pokreta, slab tonus mišića, nizak krvni pritisak, teškoće u disanju, koma i smrt.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Xanax

Ako ste zaboravili da uzmete propisanu dozu leka, odmah uzmite propuštenu dozu, osim ako nije blizu vreme za sledeću dozu. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Xanax

Nemojte naglo prestajati da uzimate lek Xanax. Uvek se konsultujte sa Vašim lekarom pre nego što prestanete da uzimate lek Xanax. Prilikom prekida terapije neophodno je postepeno smanjivati dozu leka da bi se izbegli:

• apstinencijalni simptomi kao što su:
• teški simptomi: osećaj odvajanja od sebe ili ostatka sveta, utrnulost ili peckanje u rukama ili nogama, pojačana osetljivost na svetlost, zvuke i fizički kontakt, halucinacije, epileptični napadi, grčevi u mišićima i stomaku, povraćanje, znojenje, podrhtavanje, tremor ili konvulzije;
• drugi simptomi: glavobolja, bol u mišićima, uznemirenost, napetost, nemir, konfuzija, razdražljivost, stanje blage depresije, nesanica;
• povratni efekat sa simptomima kao što su anksioznost. Ovi simptomi su isti kao i oni zbog kojih Vam je propisan lek Xanax, a mogu se privremeno ponovo javiti sa pojačanim intenzitetom pri naglom prekidu terapije.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah se javite lekaru ako primetite bilo koji od sledećih neželjenih efekata, jer može biti neophodno da se terapija lekom Xanax prekine:

• Efekti koji su suprotni od očekivanih (psihijatrijski i paradoksalni poremećaji) (videti u odeljku 2

„Psihijatrijski i paradoksalni poremećaji”), kao što su:

• nemir
• uznemirenost
• razdražljivost
• agresivnost
• osećaj razočaranja
• bes
• noćne more
• halucinacije (kada vidite ili čujete stvari kojih nema)
• poremećaji mišljenja
• psihoze
• promene u ponašanju

Odmah se javite lekaru ako primetite bilo koje od sledećih neželjenih dejstava, jer ona mogu biti ozbiljna:

• otok lica, jezika i grla, što dovodi do nemogućnosti gutanja i disanja (angioedem)
• otežano pamćenje događaja koji su se odigrali nakon uzimanja ovog leka (videti u odeljku 2

„Oštećenje memorije”)

• pogoršanje depresije koja nije ranije uočena
• zavisnost (videti u odeljku 2 „Razvoj zavisnosti”)
• apstinencijalni simptomi i povratni simptomi (videti u odeljku 3 „Ako naglo prestanete da uzimate lek Xanax”)

Lek Xanax treba da koriste samo oni kojima je propisan. Nemojte davati Vaš lek nikome drugom. Prekomerna upotreba i zloupotreba mogu dovesti do predoziranja i/ili smrti.

Javite se lekaru ukoliko primetite bilo koje od ostalih neželjenih dejstava navedenih u nastavku.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• depresija
• sedacija (omamljenost)
• pospanost
• nemogućnost koordinisanacije pokreta
• oštećenje pamćenja
• teškoće u govoru
• vrtoglavica
• glavobolja
• otežano pražnjenje creva
• suva usta zbog smanjenog lučenja pljuvačke
• zamor
• razdražljivost

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjenje apetita, smanjenje ili povećanje telesne mase
• zbunjenost, dezorijentacija
• povećan ili smanjen libido, poremećaj seksualne funkcije
• anksioznost (uznemirenost)
• nesanica, prekomerno spavanje
• nervoza
• poremećaj ravnoteže, problemi u koordinaciji pokreta
• gubitak pažnje i koncentracije
• bezvoljnost (letargija)
• tremor (nevoljno drhtanje)
• vrtoglavica
• otežano pričanje (nejasan govor)
• zamagljen vid
• mučnina
• kožne reakcije (dermatitis)
• razdražljivost

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• opsesivno ponašanje i ideje
• nemogućnost pamćenja skorašnjih događaja
• povraćanje
• mišićna slabost
• inkontinencija
• poremećaji menstrualnog ciklusa
• zavisnost od leka
• sindrom obustave leka

Nepoznata učestalost neželjenih dejstava (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• povećane vrednosti prolaktina (prirodnog hormona) kod žena
• promene raspoloženja
• neprijateljsko ponašanje, izmenjene misli
• impulsivnost i motorna hiperaktivnost
• poremećaj nervnog sistema koji reguliše nevoljne telesne funkcije (npr. funkcije unutrašnjih organa i žlezda)
• nevoljne kontrakcije mišića koje zahtevaju zauzimanje neprirodnog položaja
• poremećaji funkcije organa za varenje
• zapaljenski procesi jetre (hepatitis)
• poremećaj funkcije jetre
• žuta/žućkasta prebojenost kože i sluzokože (žutica)
• kožne rakcije izazvane osetljivošću na sunčevu svetlost
• nemogućnost potpunog pražnjenja bešike
• otok šaka i stopala usled nakupljanja tečnosti
• povećan očni pritisak
• zloupotreba ovog leka (sklonost ka preteranoj primeni ili nepravilnoj primeni leka Xanax)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Xanax posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je alprazolam.

Xanax, 0,25 mg, tablete

Jedna tableta sadrži 0,25 mg alprazolama.

Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; dokusat-natrijum (85%) + natrijum benzoat (15%); silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; skrob, kukuruzni; magnezijum-stearat.

Xanax, 0,5 mg, tablete

Jedna tableta sadrži 0,5 mg alprazolama.

Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; dokusat-natrijum (85%) + natrijum benzoat (15%); silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; skrob, kukuruzni; magnezijum-stearat; boja eritrozin- natrijum aluminijum lak.

Kako izgleda lek Xanax i sadržaj pakovanja

Tablete.

Xanax, 0,25 mg, tablete

Bele, eliptične, ispupčene tablete sa utisnutom podeonom linijom na jednoj i nazivom „UPJOHN 29” na drugoj strani. Podeona linija nije namenjena za lomljenje tablete.

Xanax, 0,5 mg, tablete

Ružičaste, eliptične, ispupčene tablete sa utisnutom podeonom linijom na jednoj i nazivom „UPJOHN 55” na drugoj strani. Podeona linija nije namenjena za lomljenje tablete.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži tri blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

VIATRIS HEALTHCARE D.O.O.

Bulevar Mihajla Pupina 115a Beograd - Novi Beograd

Proizvođač:

PFIZER ITALIA S.R.L.

Ascoli Piceno, Localita Marino del Tronto, Italija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Xanax, 0,25 mg, tablete: 515-01-02596-22-001 od 04.04.2023.

Xanax, 0,5 mg, tablete: 515-01-02598-22-001 od 04.04.2023.