Von Willebrand-ova bolest (vWB)
Prevencija i terapija hemoragije ili hirurških krvarenja kod von Willebrand-ove bolesti (vWB), kada je sama terapija dezmopresinom (engl. 1-deamino-8-D-arginine vasopressin, DDAVP) neefikasna ili kontraindikovana.
Hemofilija A
Terapija i profilaksa krvarenja kod pacijenata sa hemofilijom A (kongenitalni nedostatak faktora VIII).
Lečenje treba započeti pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju poremećaja koagulacije (hematologa). Lek je za jednokratnu upotrebu i celokupan sadržaj bočice treba primeniti. U slučaju da ostane bilo koji sadržaj, treba ga ukloniti u skladu sa važećim propisima.
Von Willebrand-ova bolest (vWB)
Odnos između vWF:RCo i FVIII:C je 1:1. Uopšteno, 1 i.j./kg telesne mase vWF:RCo i FVIII:C povećava nivo u plazmi za 1,5-2% normalne aktivnosti za odgovarajući protein. Obično, oko 20 do 50 i.j. leka Wilate 1000/kg telesne mase je neophodno da bi se postigla odgovarajuća hemostaza. Ovo će povećati vWF:RCo i FVIII:C kod pacijenata za približno 30 do 100%.
Može biti potrebna inicijalna doza od 50 do 80 i.j. leka Wilate 1000/kg telesne mase, posebno kod pacijenata sa vWB tip 3, gde održavanje adekvatnih nivoa u plazmi može zahtevati veće doze nego kod drugih tipova vWB.
Pedijatrijska populacija
Nema dovoljno podataka kako bi se preporučila primena leka Wilate 1000 kod dece mlađe od 6 godina. Prevencija hemoragije u slučaju hirurških intervencija ili teške traume:
Za prevenciju krvarenja u slučaju hirurških intervencija, lek Wilate 1000 treba dati 1-2 sata pre početka hirurške procedure. Treba postići koncentracije vWF:RCo od ≥ 60 i.j/dL (≥ 60%) i FVIII:C od ≥ 40 i.j./dL (≥ 40%).
Odgovarajuću dozu treba ponovo davati na svakih 12-24 sata terapije. Doza i trajanje terapije zavise od kliničkog statusa pacijenta, tipa i težine krvarenja, i od nivoa vWF:RCo i FVIII:C.
Kod pacijenata koji primaju preparate vWF koji sadrže FVIII, treba pratiti koncentracije FVIII:C u plazmi kako bi se otkrile konstantno povećane koncentracije FVIII:C u plazmi, koje mogu povećati rizik od trombotičkih događaja, naročito kod pacijenata sa poznatim kliničkim ili laboratorijskim faktorima rizika. U slučaju pojave povećane koncentracije FVIII:C u plazmi, treba razmotriti smanjenje doza i/ili produženje intervala doziranja ili upotrebu preparata vWF koji sadrži malu količinu FVIII.
Profilaksa:
Za dugotrajnu profilaksu krvarenja kod pacijenata sa vWB, treba primenjivati doze od 20-40 i.j./kg telesne mase 2 ili 3 puta nedeljno. U nekim slučajevima, kao kod pacijenata sa gastrointestinalnim krvarenjima, mogu biti potrebne veće doze.
Hemofilija A
Praćenje terapije
Tokom trajanja terapije, preporučuje se adekvatno određivanje koncentracije faktora VIII kako bi se odredila doza koju treba primenjivati i učestalost ponovljenih infuzija. Odgovor na terapiju faktorom VIII može varirati kod pojedinačnih pacijenata pokazujući različita poluvremena eliminacije i recovery vrednosti. Kod pacijenata sa premalom ili prekomernom telesnom masom može biti potrebno prilagođavanje doze zasnovane na telesnoj masi. Naročito u slučaju većih hirurških intervencija, nezamenjivo je precizno praćenje supstitucione terapije pomoću analize koagulacije (aktivnost faktora VIII u plazmi).
Doziranje
Doziranje i trajanje supstitucione terapije zavise od težine deficijencije faktora VIII, od lokacije i obima krvarenja, kao i od kliničkog stanja pacijenta.
Broj jedinica faktora VIII koji se primenjuje izražava se u internacionalnim jedinicama (i.j.), koje se odnose na trenutni standard koncentrata SZO za preparate faktora VIII. Aktivnost faktora VIII u plazmi se izražava ili kao procenat (u odnosu na normalnu humanu plazmu) ili poželjno u internacionalnim jedinicama (u odnosu na Internacionalni standard za faktor VIII u plazmi).
Jedna internacionalna jedinica (i.j.) aktivnosti faktora VIII je ekvivalentna količini faktora VIII u jednom mL normalne humane plazme.
Terapija po potrebi:
Izračunavanje potrebne doze faktora VIII se zasniva na empirijskom nalazu da 1 internacionalna jedinica (i.j.) faktora VIII po kg telesne mase povećava nivo u plazmi za 1,5 do 2% normalne aktivnosti. Potrebna doza se određuje korišćenjem sledeće formule:
Potrebne jedinice = telesna masa (kg) x željeno povećanje faktoraVIII (%) (i.j./dL) x 0,5 i.j./kg
Količinu koja će se primeniti kao i učestalost primene treba uvek uskladiti sa kliničkom efikasnošću u pojedinačnom slučaju. U slučaju sledećih hemoragijskih događaja, aktivnost faktora VIII ne treba da padne ispod datih vrednosti aktivnosti u plazmi (u % od normalne ili i.j./dL) u odgovarajućem periodu.
Sledeća tabela se može koristiti kao smernica za doziranje tokom epizoda krvarenja i kod hirurških intervencija:
Stepen hemoragije/ | Potrebna koncentracija faktora VIII | Učestalost doziranja (sati)/ Trajanje terapije (dani) |
Hemoragija | ||
Rana hemartroza, krvarenje u mišiće ili oralno krvarenje | 20-40 | Ponavljati svakih 12 do 24 sata. Najmanje 1 dan, sve dok epizoda krvarenja indikovana bolom ne prestane ili se ne postigne |
Ekstenzivnija hemartroza, krvarenje u mišiće ili hematom | 30-60 | Ponavljati infuziju svakih 12 do 24 sata tokom 3 do 4 dana ili više dok se bol i akutna |
Životno ugrožavajuće hemoragije | 60-100 | Ponavljati infuziju svakih 8 do 24 sata dok se opasnost ne |
Hirurške intervencije | ||
Manje hirurške intervencije uključujući vađenje zuba | 30-60 | Svaka 24 sata, najmanje 1 dan, dok se ne postigne |
Veće hirurške intervencije | 80-100 | Ponavljati infuziju svakih 8 do 24 sata sve do adekvatnog zarastanja rane, onda terapija od najmanje još 7 dana da se održi aktivnost faktora VIII |
Profilaksa:
Za dugotrajnu profilaksu krvarenja kod pacijenata sa teškom hemofilijom A, uobičajene doze su 20 do 40 i.j. faktora VIII po kg telesne mase u intervalima od 2 do 3 dana. U nekim slučajevima, posebno kod mlađih pacijenata, mogu biti potrebni kraći intervali doziranja ili veće doze.
Kontinuirana infuzija:
Pre hirurške intervencije, treba izvršiti farmakokinetičku analizu kako bi se procenio klirens. Početna brzina infuzije se može izračunati na sledeći način:
Brzina infuzije (i.j./kg/sat)= klirens (mL/kg/sat) x željeni ravnotežni nivo (i.j./mL)
Nakon početne 24-satne kontinuirane infuzije, klirens treba ponovo svakodnevno računati koristeći jednačinu ravnotežnog stanja na osnovu izmerene koncentracije i poznate brzine infuzije.
Pedijatrijska populacija
Nema dovoljno podataka kako bi se preporučila primena leka Wilate 1000 u hemofiliji A kod dece mlađe od 6 godina.
Način primene
Intravenska primena.
Brzina primene injekcije ili infuzije ne treba da pređe 2-3 mL po minutu. Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene videti odeljak 6.6.
Preosetljivost na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Sledljivost
Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, naziv i broj serije primenjenog leka treba jasno zabeležiti.
Preosetljivost
Moguća je pojava reakcija preosetljivosti alergijskog tipa prilikom primene leka Wilate 1000. Lek sadrži tragove drugih humanih proteina osim faktora VIII. Ukoliko se pojave simptomi preosetljivosti, pacijente treba savetovati da odmah prekinu primenu ovog leka i da se obrate svom lekaru.
Pacijente treba informisati o ranim znacima reakcija preosetljivosti koji uključuju koprivnjaču, generalizovanu urtikariju, stezanje u grudima, zviždanje u grudima, hipotenziju i anafilaksu.
U slučaju šoka, treba primeniti standardnu medicinsku terapiju šoka.
Prenosivi agensi
Standardne mere za prevenciju infekcija, koje mogu da se pojave usled primene lekova dobijenih iz humane krvi ili plazme, uključuju selekciju davalaca, skrining pojedinačnih donacija i pulova plazme na specifične markere infekcija i uključivanje efikasnih koraka u proizvodnji za inaktivaciju/uklanjanje virusa. Uprkos tome, kada se primenjuju lekovi dobijeni iz humane krvi ili plazme, mogućnost prenošenja infektivnih agenasa se ne može u potpunosti isključiti. Ovo se takođe odnosi na nepoznate ili nove viruse i druge patogene.
Preduzete mere se smatraju efikasnim za viruse sa omotačem kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), hepatitis B virus (HBV) i hepatitis C virus (HCV), i za virus hepatitisa A bez omotača (HAV). Preduzete mere mogu imati ograničeno dejstvo na viruse bez omotača kao što je parvovirus B19.
Infekcije parvovirusom B19 mogu biti ozbiljne za trudnice (fetalne infekcije) i kod osoba sa imunodeficijencijom ili povećanom eritropoezom (na primer hemolitička anemija).
Treba razmotriti odgovarajuću vakcinaciju (hepatitis A i B) kod pacijenata koji redovno/ponovljeno primaju lekove koji sadrže vWF/faktor VIII dobijene iz humane plazme.
Izričito se preporučuje da se svaki put kada se lek Wilate 1000 primenjuje pacijentu, zabeleži ime i serijski broj leka sa ciljem da se vodi evidencija povezanosti između pacijenta i serijskog broja leka.
Von Willebrand-ova bolest (vWB)
Tromboembolijski događaji
Kada se upotrebljava lek koji pored vWF sadrži i FVIII, ordinirajući lekar treba da vodi računa da kontinuirana terapija može izazvati prekomerno povećanje koncentracije FVIII:C. Kod pacijenata koji primaju lekove koji pored vWF sadrže i FVIII, treba pratiti koncentracije FVIII:C u plazmi, da bi se izbegle kontinuirane prekomerne koncentracije FVIII:C u plazmi, koje mogu povećati rizik od trombotičkih događaja.
Postoji rizik od pojave trombotičkih događaja kada se upotrebljavaju lekovi koji pored vWF sadrže i FVIII, posebno kod pacijenata sa poznatim kliničkim ili laboratorijskim faktorima rizika. Stoga, rizični pacijenti moraju biti praćeni na rane znake tromboze. Treba uvesti profilaksu protiv venske tromboembolije, prema važećim preporukama.
Inhibitori
Kod pacijenata sa vWB, posebno pacijenata sa tipom 3, mogu se razviti neutrališuća antitela (inhibitori) na vWF. Ako nisu postignute očekivane vrednosti aktivnosti vWF:RCo u plazmi, ili ukoliko krvarenje nije kontrolisano odgovarajućom dozom, treba uraditi odgovarajući test da bi se utvrdilo da li je prisutan inhibitor vWF. Kod pacijenata sa velikim koncentracijama inhibitora, terapija vWF može biti neefikasna i treba razmotriti druge terapijske opcije. Lečenje takvih pacijenata treba da vodi lekar specijalista sa iskustvom u nezi bolesnika sa poremećajima hemostaze (hematolog).
Hemofilija A
Inhibitori
Formiranje neurališućih antitela (inhibitora) na faktor VIII je poznata komplikacija u lečenju osoba sa hemofilijom A. Ovi inhibitori su obično IgG imunoglobulini usmereni protiv prokoagulacione aktivnosti faktora VIII, koji se izražavaju u Bethesda jedinicama (BJ) po mL plazme korišćenjem modifikovanog testa. Rizik od razvoja inhibitora je u korelaciji sa težinom bolesti kao i sa izlaganjem faktoru VIII. Ovaj rizik je najveći tokom prvih 50 dana izlaganja ali nastavlja se tokom života iako je povremen.
Klinički značaj razvoja inhibitora zavisiće od titra inhibitora, gde manji titar predstavlja manji rizik od nedovoljnog kliničkog odgovora u poređenju sa velikim titrom inhibitora. Uopšteno, sve pacijente na terapiji lekovima koji sadrže faktor koagulacije VIII treba pažljivo pratiti na razvoj inhibitora pomoću odgovarajućih kliničkih posmatranja i laboratorijskih testova. Ako se ne dostignu očekivane vrednosti aktivnosti faktora VIII u plazmi, ili ako krvarenje nije kontrolisano odgovarajućom dozom, treba da se sprovedu testovi na prisustvo inhibitora faktora VIII. Kod pacijenata sa velikim koncentracijama inhibitora, terapija faktorom VIII može biti neefikasna i treba razmotriti druge terapijske opcije. Lečenje takvih pacijenata treba da vode lekari specijalisti sa iskustvom u nezi bolesnika sa hemofilijom i inhibitorima faktora VIII.
Kardiovaskularni događaji
Kod pacijenata sa postojećim kardiovaskularnim faktorima rizika, supstituciona terapija sa FVIII može povećati kardiovaskularni rizik.
Komplikacije povezane sa kateterom
Ukoliko je potreban centralni venski kateter (engl. central venous access device, CVAD), treba uzeti u obzir rizik od komplikacija povezanih sa centralnim venskim kateterom, uključujući lokalne infekcije, bakterijemiju i trombozu na mestu plasiranja katetera.
Pedijatrijska populacija
Navedena upozorenja i mere opreza odnose se i na odrasle osobe i na decu.
Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama
Lek Wilate sadrži do 117,3 mg natrijuma u jednoj bočici sa 1000 i.j. vWF i 1000 i.j. FVIII, što je ekvivalentno 5,87% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma za odraslu osobu po preporukama SZO. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Nisu poznate interakcije sa drugim lekovima.
Reproduktivne studije na životinjama nisu sprovođene sa kombinacijom vWF/faktor VIII.
Von Willebrand-ova bolest (vWB)
Nema iskustva u lečenju trudnica ili dojilja.
Trudnicama ili dojiljama sa nedostatkom vWF lek Wilate 1000 treba primenjivati samo ako je jasno indikovano, uzimajući u obzir da porođaj povećava rizik od hemoragijskih događaja kod ovih pacijenata.
Hemofilija A
Sa obzirom na retku pojavu hemofilije A kod žena, nema iskustva u pogledu lečenja tokom trudnoće i dojenja. Stoga, tokom trudnoće i dojenja, lek Wilate 1000 treba koristiti samo ako je jasno indikovano.
Lek Wilate 1000 nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Preosetljivost ili alergijske reakcije (koje mogu da uključe angioedem, osećaj žarenja i peckanja na mestu primene infuzije, drhtavicu, crvenilo, generalizovanu urtikariju, eritem, pruritus, osip, glavobolju, koprivnjaču, hipotenziju, letargiju, mučninu, uznemirenost, tahikardiju, stezanje u grudima, dispneju, žmarce, povraćanje, zviždanje u grudima) retko se javljaju, i mogu u nekim slučajevima da progrediraju do teške anafilakse (uključujući šok).
Von Willebrand-ova bolest (vWB)
Kod pacijenata sa vWB, posebno pacijenata sa tipom 3, mogu veoma retko da se razviju neutrališuća antitela na vWF. Ako se takvi inhibitori pojave, to stanje će se manifestovati neadekvatnim kliničkim odgovorom. Takva antitela se javljaju u bliskoj povezanosti sa anafilaktičkim reakcijama. Stoga, pacijente sa anafilaktičkom reakcijom treba ispitati na prisustvo inhibitora.
U svim takvim slučajevima, preporučuje se da se kontaktira specijalizovani centar za hemofiliju.
Do sada iz kliničkih studija ili iz postmarketinškog iskustva za lek Wilate 1000 nisu prijavljeni slučajevi inhibitora na von Willebrand-ov faktor.
Prisutan je rizik od pojave trombotičkih događaja, posebno kod pacijenata sa poznatim kliničkim ili laboratorijskim faktorima rizika. Treba uvesti profilaksu protiv venske tromboembolije, prema važećim preporukama.
Kod pacijenata koji primaju lekove koji pored vWF sadrže i FVIII duže održavanje prekomernih vrednosti FVIII:C u plazmi može povećati rizik od trombotičkih događaja.
Hemofilija A
Kod pacijenata sa hemofilijom A koji su lečeni faktorom VIII, uključujući i lek Wilate, mogu da se razviju neutrališuća antitela (inhibitori) - videti odeljak 5.1. Ako se pojave takvi inhibitori, to stanje će se manifestovati nedovoljnim kliničkim odgovorom. U takvim slučajevima, preporučuje se da se kontaktira specijalizovani centar za hemofiliju.
Za informacije o bezbednosti od prenosivih agenasa videti odeljak 4.4. Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Tabela data u nastavku daje pregled neželjenih reakcija zabeleženih tokom kliničkih studija,
postmarketinških studija bezbednosti i drugih postmarketinških izvora, kategorisanih prema MedDRA klasi sistema organa (engl. System Organ Class, SOC), preporučenim terminima (engl.Preferred Term Level, PT) i učestalosti.
Učestalosti su određene prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do < 1/10); povremeno (≥1/1000 do < 1/100); retko (≥1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).
Za neželjene reakcije iz postmarketinškog perioda zabeležene putem spontanog prijavljivanja, učestalost prijavljivanja je kategorisana kao nepoznata.
Klasa sistema organa (SOC) prema MedDRA standardu | Neželjena reakcija | Učestalost |
Poremećaji imunskog sistema | preosetljivost | povremeno |
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | povišena telesna temperatura | povremeno |
Poremećaji krvi i limfnog sistema | inhibicija faktora VIII | povremeno (PTP)* veoma često (PNP)* veoma retko |
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | kašalj | nepoznato |
Poremećaji nervnog sistema | vrtoglavica | nepoznato |
Gastrointestinalni poremećaji | bol u stomaku | nepoznato |
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | bol u leđima | nepoznato |
*Učestalost je zasnovana na studijama sa svim lekovima koji sadrže FVIII, a koje su uključivale pacijente sa teškom hemofilijom A. PTP – prethodno lečeni pacijenti (engl. previously-treated patients, PTPs), PNP – prethodno nelečeni pacijenti (engl. previously- untreated patients, PUPs)
Opis odabranih neželjenih reakcija
Za opis odabranih neželjenih reakcija videti odeljak 4.4. Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Nisu zabeleženi simptomi predoziranja sa humanim vWF ili faktorom VIII.
Ukoliko dođe do izrazitog predoziranja mogu se pojaviti tromboembolijski događaji.
Farmakoterapijska grupa: Antihemoragici; faktori koagulacije krvi.
ATC šifra: B02BD06
Von Willebrand-ova bolest (vWB)
Von Willebrand-ov faktor (vWF) (iz koncentrata) je normalan sastojak humane plazme i ponaša se na isti način kao i endogeni vWF.
Primena vWF omogućava korekciju hemostatskih poremećaja koje ispoljavaju pacijenti sa deficijencijom vWF (vWB) na dva načina:
Osim svoje uloge zaštitnog proteina za faktor VIII, vWF posreduje u adheziji trombocita na mesta vaskularne povrede i ima ulogu u agregaciji trombocita.
Hemofilija A
Kombinacija von Willebrand-ov faktor/faktor VIII se sastoji od dva molekula (von Willebrand-ov faktor i faktor VIII) sa različitima fiziološkim funkcijama. Kada se primeni infuzija pacijentu sa hemofilijom, faktor VIII se vezuje za von Willebrand-ov faktor u cirkulaciji pacijenta. Aktivirani faktor VIII se ponaša kao kofaktor za aktivirani faktor IX, ubrzavajući konverziju faktora X u aktivirani faktor X. Aktivirani faktor X konvertuje protrombin u trombin. Trombin zatim konvertuje fibrinogen u fibrin, pa se može stvoriti ugrušak.
Hemofilija A je nasledni poremećaj koagulacije krvi vezan za pol, a posledica je smanjenih vrednosti FVIII:C, što dovodi do obilnog krvarenja u zglobovima, mišićima ili unutrašnjim organima, bilo spontano
bilo kao rezultat povreda ili hirurške traume. Supstitucionom terapijom se povećavaju koncentracije faktora VIII u plazmi, i na taj način omogućava se privremena korekcija deficita faktora i korekcija sklonosti ka krvarenju.
Treba napomenuti da godišnja stopa krvarenja (engl. annualized bleeding rate, ABR) nije uporediva između različitih koncentrata faktora i između različitih kliničkih studija.
Pored svoje uloge zaštitnog proteina za faktor VIII, von Willebrand-ov faktor posreduje u adheziji trombocita na mestima vaskularnih povreda i ima ulogu u agregaciji trombocita.
Von Willebrand-ova bolest (vWB)
vWF (iz koncentrata) je normalni sastojak humane plazme i ponaša se kao endogeni vWF.
Na osnovu meta-analize tri farmakokinetičke studije, koje su uključivale 24 pacijenta sa svim tipovima vWB, dobijeni su sledeći rezultati.
Svi tipovi vWB | vWB tip 1 | vWB tip 2 | vWB tip 3 | |||||||||||||||||
Srednja vrednost | Srednja vrednost | Srednja vrednost | Srednja vrednost | |||||||||||||||||
Recovery | 24 | 1,56 | 0,48 | 0,90 | 2,93 | 2 | 1,19 | 0,07 | 1,14 | 1,24 | 5 | 1,83 | 0,86 | 0,98 | 2,93 | 17 | 1,52 | 0,32 | 0,90 | 2,24 |
PIK (0-inf) (sat*%) | 23 | 1981 | 960 | 593 | 4831 | 2 | 2062 | 510 | 1701 | 2423 | 5 | 2971 | 1383 | 1511 | 4831 | 16 | 1662 | 622 | 593 | 2606 |
Poluvreme eliminacije (sat) | 24 | 23,3 | 12,6 | 7,4 | 58,4 | 2 | 39,7 | 18,3 | 26,7 | 52,7 | 5 | 34,9 | 16 | 17,5 | 58,4 | 17 | 18 | 6,2 | 7,4 | 30,5 |
MRT (sat) | 24 | 33,1 | 19 | 10,1 | 89,7 | 2 | 53,6 | 25,9 | 35,3 | 71,9 | 5 | 53,5 | 24,6 | 27,8 | 89,7 | 17 | 24,7 | 8,5 | 10,1 | 37,7 |
Klirens (mL/sat | 24 | 3,29 | 1,67 | 0,91 | 7,41 | 2 | 2,66 | 0,85 | 2,06 | 3,27 | 5 | 1,95 | 1,02 | 0,91 | 3,31 | 17 | 3,76 | 1,69 | 1,83 | 7,41 |
Legenda: N-broj, PIK-površina ispod krive; MRT- srednje vreme zadržavanja (engl. mean residence time, MRT); SD = standardna devijacija
Hemofilija A
Faktor VIII (iz koncentrata) je normalni sastojak humane plazme i ponaša se kao endogeni faktor VIII. Nakon primene leka, približno dve trećine do tri četvrtine faktora VIII zadržava se u cirkulaciji. Vrednost aktivnosti faktora VIII koja se dostigne u plazmi treba da bude između 80-120% predviđene aktivnosti faktora VIII.
Aktivnost plazmatskog faktora VIII se smanjuje dvofaznim eksponencijalnim padom. U inicijalnoj fazi, distribucija između intravaskularnog i drugih delova (telesne tečnosti) odvija se sa poluvremenom eliminacije iz plazme od 3 do 6 sati. U narednoj, sporijoj fazi, poluvreme eliminacije varira između 8 i 18 sati, sa prosekom od 15 sati. Ovo odgovara pravom biološkom poluvremenu eliminacije.
Sledeći rezultati su zabeleženi u kliničkoj studiji sa 12 pacijenata (hromogeni test, dvostruko merenje):
Parametar | Prvi pregled | Pregled nakon 6 meseci | ||
Srednja vrednost | SD | Srednja vrednost | SD | |
Recovery | FVIII:C 2,27 | 1,20 | FVIII:C 2,26 | 1,19 |
PIKnorm | FVIII:C 31,3 | 7,31 | FVIII:C 33,8 | 10,9 |
Poluvreme eliminacije (sat) | FVIII:C 11,2 | 2,85 | FVIII:C 11,8 | 3,37 |
MRT (sat) | FVIII:C 15,3 | 3,5 | FVIII:C 16,3 | 4,6 |
Klirens | FVIII:C | 0,86 | FVIII:C | 1,04 |
Legenda: PIK = površina ispod krive; MRT = srednje vreme zadržavanja (engl. mean residence time, MRT); SD = standardna devijacija
vWF i FVIII u leku Wilate 1000 su normalni sastojci humane plazme i deluju kao endogeni vWF/FVIII.
Uobičajena ispitivanja bezbednosti ovih sastojaka na laboratorijskim životinjama ne bi donela korisne informacije postojećem kliničkom iskustvu i stoga se ne zahtevaju.
Prašak:
natrijum-hlorid, glicin, saharoza, natrijum-citrat, kalcijum-hlorid.
Rastvarač:
voda za injekcije sa 0,1% polisorbata 80.
U odusustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, niti se sme istovremeno davati sa drugim intravenskim preparatima u istom setu za infuziju.
Sme se koristiti samo priloženi set za injekciju/infuziju, jer može doći do neuspeha terapije usled adsorpcije
von Willebrand-ovog faktora/faktora VIII na unutrašnje površine pojedine opreme za injekciju/infuziju.
3 godine.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije: 4 sata na sobnoj temperaturi (do 25°C).
Ipak, kako bi se izbegla mikrobiološka kontaminacija, lek treba upotrebiti odmah nakon rekonstitucije.
Čuvati bočice sa praškom i rastvaračem u frižideru (na temperaturi od 2 do 8°C). Čuvati bočice u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati.
Lek se može čuvati na sobnoj temperaturi (do 25°C) 2 meseca. U ovom slučaju rok upotrebe ističe 2 meseca nakon što je lek izvađen iz frižidera po prvi put. Pacijent mora ubeležiti novi rok trajanja na spoljašnjem
pakovanju. Rekonstituisani rastvor treba upotrebiti samo jednom. Svu preostalu količinu rastvora treba odbaciti.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje leka je za:
Spoljašnje pakovanje leka su 2 kutije (I kutija i II kutija) međusobno povezane providnom plastičnom trakom
I kutija:
Složiva kartonska kutija koja sadrži:
1 bočicu sa liofilizovanim praškom za rastvor za injekciju/infuziju 1 bočicu sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju
Uputstvo za lek
II kutija:
Složiva kartonska kutija koja sadrži 1 komplet sa sledećim medicinskim sredstvima: 1 špric za jednokratnu upotrebu
1 transfer set (Mix2VialTM)
1 infuzioni set
2 alkoholna tupfera
Uputstva za pripremu rastvora:
Rastvaranje je završeno za manje od 10 minuta na sobnoj temperaturi. Može se pojaviti blago formiranje pene tokom pripreme. Odvrnite Mix2Vial na dva dela (Slika 5). Pena će nestati.
Uklonite praznu bočicu sa rastvaračem sa plavim delom Mix2Vial.
Uputstva za primenu:
Iz predostrožnosti, mora se meriti brzina Vašeg pulsa pre i tokom primene leka. Ukoliko se javi značajno povećanje brzine Vašeg pulsa, smanjite brzinu ubrizgavanja ili prekinite primenu na kratko vreme.
Rastvor u špricu treba da bude bistar ili blago opalescentan.
Nakon što je rastvor prebačen, čvrsto držite klip šprica (neka bude okrenut na dole) i uklonite špric sa Mix2Vial (Slika 7). Uklonite Mix2Vial i praznu bočicu.
U špric ne sme preći krv usled rizika od formiranja fibirnskih ugrušaka.
Ukoliko koristite više od jedne bočice praška leka Wilate 1000 tokom jedne terapije, možete ponovo koristiti istu iglu za injekciju i špric. Mix2Vial je samo za jednu upotrebu.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim lokalnim propisima.
Lek Wilate 1000 pripada farmakoterapijskoj grupi lekova koji se zovu faktori koagulacije i sadrži von Willebrand-ov faktor (vWF:RCof) i humani faktor koagulacije VIII (FVIII). Zajedno ova dva proteina učestvuju u zgrušavanju krvi.
Von Willebrand-ova bolest
Lek Wilate 1000 se koristi u terapiji i prevenciji krvarenja kod pacijenata obolelih od von Willebrand-ove bolesti (vWB), koja u stvari predstavlja grupu povezanih bolesti. VWB je poremećaj koagulacije kod kog krvarenje traje duže nego što je očekivano. Do toga dolazi ili usled nedostatka vWF u krvi ili zbog toga što vWF ne funkcioniše na način na koji bi trebalo.
Hemofilija A
Lek Wilate 1000 se koristi u terapiji i prevenciji krvarenja kod pacijenata sa hemofilijom A. Ovo je stanje u kom krvarenje može trajati duže nego što se očekuje. Do toga dolazi usled urođenog nedostatka faktora koagulacije VIII u krvi.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primenite lek Wilate 1000.
Ukoliko se jave ovi simptomi, odmah obustavite primenu ovog leka i obratite se svom lekaru.
Preduzete mere se smatraju efikasnim za viruse sa omotačem, kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), hepatitis B virus i hepatitis C virus, kao i na virus hepatitisa A bez omotača. Preduzete mere mogu imati ograničeno dejstvo na viruse bez omotača kao što je parvovirus B19.
Infekcija parvovirusom B19 može biti ozbiljna kod trudnica (infekcija bebe) i kod osoba čiji je imunski sistem oslabljen ili koje imaju neki vid anemija (na primer, srpasta anemija ili povećana razgradnja crvenih krvnih zrnaca).
Vaš lekar Vam može preporučiti vakcinaciju protiv hepatitisa A i B ukoliko redovno/ponovljeno primate lekove koji sadrže kombinaciju vWF/faktor VIII dobijene iz humane plazme.
Von Willebrand-ova bolest (vWB)
Hemofilija A
Stvaranje inhibitora (antitela) je poznata komplikacija koja se može javiti tokom terapije sa svim lekovima koji sadrže faktor VIII. Ovi inhibitori, naročito u velikim koncentracijama, onemogućavaju delovanje terapije i Vas ili Vaše dete će pažljivo pratiti u cilju otkrivanja razvoja ovih inhibitora. Ukoliko lek Wilate 1000 ne kontroliše Vaše ili krvarenje Vašeg deteta, odmah o tome obavestite svog lekara.
Drugi lekovi i lek Wilate 1000
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Iako nisu poznati uticaji drugih lekova na lek Wilate 1000, molimo Vas obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate ili ste donedavno uzimali bilo koji drugi lek (uključujući lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta).
Molimo Vas nemojte mešati lek Wilate 1000 sa bilo kojim drugim lekovima tokom primene.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.
Lek Wilate 1000 sadrži natrijum
Ovaj lek sadrži do 117,3 mg natrijuma (glavna komponenta kuhinjske soli) u jednoj bočici sa 1000 i.j. vWF i 1000 i.j. FVIII. Ovo je ekvivalentno 5,87% preporučenog maksimalnog dnevnog unosa natrijuma ishranom za odraslu osobu. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Lek Wilate 1000 se primenjuje injekcijom u venu (intravenska primena) nakon rekonstitucije sa priloženim rastvaračem. Terapiju treba započeti pod medicinskim nadzorom.
Doziranje
Vaš lekar će Vas posavetovati o Vašoj individualnoj dozi i učestalosti kojom bi trebalo da upotrebljavate lek Wilate 1000. Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Ako ste primili više leka Wilate 1000 nego što treba
Nisu prijavljeni simptomi predoziranja sa humanim vWF ili faktorom VIII. Ipak, preporučenu dozu ne treba prekoračiti.
Ako ste zaboravili da primite lek Wilate 1000
Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
osećaj žarenja i peckanja na mestu primene infuzije, drhtavica, crvenilo, glavobolja, koprivnjača (urtikarija), nizak krvni pritisak (hipotenzija), malaksalost (letargija), mučnina, uznemirenost, ubrzan rad srca (tahikardija), stezanje u grudima, osećaj trnjenja i bockanja (mravinjanje), povraćanje, zviždanje u grudima, iznenadna pojava otoka u različitim delovima tela (angioedem).
Ukoliko primetite bilo koji od prethodno navedenih simptoma, molimo Vas obavestite svog lekara.
Treba da prestanete sa korišćenjem leka Wilate 1000 i da se hitno obratite svom lekaru, ukoliko nastupe simptomi angioedema, kao što su:
Von Willebrand-ova bolest (vWB)
Ukoliko spadate među pacijente sa poznatim kliničkim ili laboratorijskim faktorima rizika, potrebno je da se kontrolišete na postojanje ranih znakova tromboze. O prevenciji (profilaksi) od trombotičkih događaja odluku treba da donese Vaš lekar, u skladu sa važećim preporukama.
U slučaju da se Vaše krvarenje nastavi, Vaša krv se mora analizirati na prisustvo ovih inhibitora. Inhibitori mogu da uvećaju rizik od pojave teških alergijskih reakcija (anafilaktički šok). Ukoliko dobijete alergijsku reakciju, morate biti testirani na prisustvo inhibitora.
Kada se jednom dokaže postojanje inhibitora u Vašoj krvi, molimo kontaktirajte lekara sa iskustvom u lečenju pacijenata sa poremećajima krvarenja (hematologa). Kod pacijenata sa velikim vrednostima inhibitora, druga vrsta lečenja može biti uspešna te je treba razmotriti.
Hemofilija A
Inhibitori mogu da povećaju rizik od pojave teških alergijskih reakcija (anafilaktički šok). Ukoliko dobijete alergijsku reakciju, morate biti testirani na prisustvo inhibitora.
Ne postoji dovoljno podataka koji bi preporučili primenu leka Wilate 1000 kod prethodno nelečenih pacijenata.
Iskustvo u lečenju dece mlađe od 6 godina lekom Wilate 1000 je ograničeno.
Za informacije o virusnoj bezbednosti pogledati odeljak 2. („Upozorenja i mere opreza“).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Wilate 1000 posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon
„Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Bočice sa praškom i rastvaračem čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do- 8°C).
Ne zamrzavati.
Bočice čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Lek Wilate 1000 se može čuvati na sobnoj temperaturi (do 25°C) 2 meseca. U ovom slučaju rok upotrebe ističe 2 meseca nakon što je lek izvađen iz frižidera po prvi put. Morate ubeležiti novi rok trajanja na spoljašnjem pakovanju, kutiji.
Prašak treba rastvoriti samo neposredno pre ubrizgavanja. Pokazana je stabilnost rastvora tokom 4 sata na sobnoj temperaturi. Ipak, da bi se sprečila kontaminacija, rastvor treba odmah upotrebiti i to jednokratno.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Jedna bočica sa praškom sadrži nominalno 1000 i.j. von Willebrand-ovog faktora (vWF:RCof) (izraženo na supstancu) i 1000 i.j. humanog koagulacionog faktora VIII (FVIII) (izraženo na supstancu).
Nakon rekonstitucije sa 10 mL vode za injekcije sa 0,1 % polisorbata 80 jedan mL rastvora sadrži približno 100 i.j. von Willebrand-ovog faktora i približno 100 i.j. humanog koagulacionog faktora VIII,.
Prašak: natrijum-hlorid, glicin, saharoza, natrijum-citrat i kalcijum-hlorid. Rastvarač: voda za injekcije sa 0,1% polisorbata 80.
Kako izgleda lek Wilate 1000 i sadržaj pakovanja
Prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju. Izgled:
Prašak: beo do bledožut prašak ili liofilizovani kolač.
Rastvarač: bistra bezbojna tečnost, bez mirisa i bez vidljivih mehaničkih onečišćenja. Rekonstituisani rastvor: bistra ili blago opalescentna tečnost bezbojne do bledožute boje
Sadržaj pakovanja
Unutrašnje pakovanje leka je za:
Spoljašnje pakovanje leka su 2 kutije (I kutija i II kutija) međusobno povezane providnom plastičnom trakom.
I kutija:
Složiva kartonska kutija koja sadrži:
1 bočicu sa liofilizovanim praškom za rastvor za injekciju/infuziju 1 bočicu sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju
Uputstvo za lek
II kutija:
Složiva kartonska kutija koja sadrži 1 komplet sa sledećim medicinskim sredstvima: 1 špric za jednokratnu upotrebu
1 transfer set (Mix2VialTM)
1 infuzioni set
2 alkoholna tupfera
Nosilac dozvole i proizvođač
Nosilac dozvole: PREDSTAVNIŠTVO OCTAPHARMA AG BEOGRAD-VOŽDOVAC,
Koste Jovanovića 53, Beograd
Proizvođač: OCTAPHARMA PHARMAZEUTIKA PRODUKTIONSGES.M.B.H
Oberlaaerstrasse 235, Beč, Austrija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno u
Jul, 2020.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz Rp, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini Rp.
Broj i datum dozvole:
515-01-04803-19-001 od 20.07.2020.
Uputstva za lečenje kod kuće
Uputstva za pripremu rastvora:
praškom dok se lek ne rastvori. Rastvaranje je završeno za manje od 10 minuta na sobnoj temperaturi. Može se pojaviti blago formiranje pene tokom pripreme. Odvrnite Mix2Vial na dva dela (Slika 5). Pena će nestati.
Uklonite praznu bočicu sa rastvaračem sa plavim delom Mix2Vial.
Uputstva za primenu:
Iz predostrožnosti, mora se meriti brzina Vašeg pulsa pre i tokom ubrizgavanja. Ukoliko se javi značajno povećanje u brzini Vašeg pulsa, smanjite brzinu ubrizgavanja ili prekinite primenu na kratko vreme.
Rastvor u špricu treba da bude bistar ili blago opalescentan.
Nakon što je rastvor prebačen, čvrsto držite klip šprica (neka bude okrenut na dole) i uklonite špric sa Mix2Vial (Slika. 7). Uklonite Mix2Vial i praznu bočicu.
pronašli venu, ova podveska treba da bude skinuta pre nego što počnete da ubrizgavate lek Wilate 1000.
U špric ne sme preći krv usled rizika od formiranja fibirnskih ugrušaka.
Ukoliko koristite više od jedne bočice praška leka Wilate 1000 tokom jedne terapije, možete ponovo koristiti istu iglu za injekciju i špric. Mix2Vial je samo za jednu upotrebu.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala treba ukloniti u skladu sa važećim lokalnim propisima.
Wilate 1000 se ne sme mešati ili injektirati (sa istim infuzionim setom) sa drugim lekovima.
Koristiti samo priloženi injekcioni set. Korišćenje druge opreme za injekciju/infuziju može izazvati dodatni rizik i neuspeh terapije (adsorpcija vWF/faktor VIII na unutrašnju površinu pojedine opreme za infuziju).
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:
Terapijske indikacije
Von Willebrand-ova bolest (vWB)
Prevencija i terapija hemoragije ili hirurških krvarenja kod von Willebrand-ove bolesti (vWB), kada je sama terapija dezmopresinom (engl. 1-deamino-8-D-arginine vasopressin, DDAVP) neefikasna ili kontraindikovana.
Hemofilija A
Terapija i profilaksa krvarenja kod pacijenata sa hemofilijom A (kongenitalni nedostatak faktora VIII).
Doziranje i način primene
Lečenje treba započeti pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju poremećaja koagulacije (hematologa). Lek je za jednokratnu upotrebu i celokupan sadržaj bočice treba primeniti. U slučaju da ostane bilo koji sadržaj, treba ga ukloniti u skladu sa važećim propisima.
Von Willebrand-ova bolest (vWB)
Odnos između vWF:RCo i FVIII:C je 1:1. Uopšteno, 1 i.j./kg telesne mase vWF:RCo i FVIII:C povećava nivo u plazmi za 1,5-2% normalne aktivnosti za odgovarajući protein. Obično, oko 20 do 50 i.j. leka Wilate 1000/kg telesne mase je neophodno da bi se postigla odgovarajuća hemostaza. Ovo će povećati vWF:RCo i FVIII:C kod pacijenata za približno 30 do 100%.
Može biti potrebna inicijalna doza od 50 do 80 i.j. leka Wilate 1000/kg telesne mase, posebno kod pacijenata sa vWB tip 3, gde održavanje adekvatnih nivoa u plazmi može zahtevati veće doze nego kod drugih tipova vWB.
Pedijatrijska populacija
Nema dovoljno podataka kako bi se preporučila primena leka Wilate 1000 kod dece mlađe od 6 godina. Prevencija hemoragije u slučaju hirurških intervencija ili teške traume:
Za prevenciju krvarenja u slučaju hirurških intervencija, lek Wilate 1000 treba dati 1-2 sata pre početka hirurške procedure. Treba postići koncentracije vWF:RCo od ≥ 60 i.j/dL (≥ 60%) i FVIII:C od ≥ 40 i.j./dL (≥ 40%).
Odgovarajuću dozu treba ponovo davati na svakih 12-24 sata terapije. Doza i trajanje terapije zavise od kliničkog statusa pacijenta, tipa i težine krvarenja, i od nivoa vWF:RCo i FVIII:C.
Kod pacijenata koji primaju preparate vWF koji sadrže FVIII, treba pratiti koncentracije FVIII:C u plazmi kako bi se otkrile konstantno povećane koncentracije FVIII:C u plazmi, koje mogu povećati rizik od trombotičkih događaja, naročito kod pacijenata sa poznatim kliničkim ili laboratorijskim faktorima rizika. U slučaju pojave povećane koncentracije FVIII:C u plazmi, treba razmotriti smanjenje doza i/ili produženje intervala doziranja ili upotrebu preparata vWF koji sadrži malu količinu FVIII.
Profilaksa:
Za dugotrajnu profilaksu krvarenja kod pacijenata sa vWB, treba primenjivati doze od 20-40 i.j./kg telesne mase 2 ili 3 puta nedeljno. U nekim slučajevima, kao kod pacijenata sa gastrointestinalnim krvarenjima, mogu biti potrebne veće doze.
Hemofilija A
Praćenje terapije
Tokom trajanja terapije, preporučuje se adekvatno određivanje koncentracije faktora VIII kako bi se odredila doza koju treba primenjivati i učestalost ponovljenih infuzija. Odgovor na terapiju faktorom VIII može varirati kod pojedinačnih pacijenata pokazujući različita poluvremena eliminacije i recovery vrednosti. Kod pacijenata sa premalom ili prekomernom telesnom masom može biti potrebno prilagođavanje doze zasnovane na telesnoj masi. Naročito u slučaju većih hirurških intervencija, nezamenjivo je precizno praćenje supstitucione terapije pomoću analize koagulacije (aktivnost faktora VIII u plazmi).
Doziranje
Doziranje i trajanje supstitucione terapije zavise od težine deficijencije faktora VIII, od lokacije i obima krvarenja, kao i od kliničkog stanja pacijenta.
Broj jedinica faktora VIII koji se primenjuje izražava se u internacionalnim jedinicama (i.j.), koje se odnose na trenutni standard koncentrata SZO za preparate faktora VIII. Aktivnost faktora VIII u plazmi se izražava ili kao procenat (u odnosu na normalnu humanu plazmu) ili poželjno u internacionalnim jedinicama (u odnosu na Internacionalni standard za faktor VIII u plazmi).
Jedna internacionalna jedinica (i.j.) aktivnosti faktora VIII je ekvivalentna količini faktora VIII u jednom mL normalne humane plazme.
Terapija po potrebi:
Izračunavanje potrebne doze faktora VIII se zasniva na empirijskom nalazu da 1 internacionalna jedinica (i.j.) faktora VIII po kg telesne mase povećava nivo u plazmi za 1,5 do 2% normalne aktivnosti. Potrebna doza se određuje korišćenjem sledeće formule:
Potrebne jedinice = telesna masa (kg) x željeno povećanje faktoraVIII (%) (i.j./dL) x 0,5 i.j./kg
Količinu koja će se primeniti kao i učestalost primene treba uvek uskladiti sa kliničkom efikasnošću u pojedinačnom slučaju. U slučaju sledećih hemoragijskih događaja, aktivnost faktora VIII ne treba da padne ispod datih vrednosti aktivnosti u plazmi (u % od normalne ili i.j./dL) u odgovarajućem periodu.
Sledeća tabela se može koristiti kao smernica za doziranje tokom epizoda krvarenja i kod hirurških intervencija:
Stepen hemoragije/ | Potrebna koncentracija faktora VIII | Učestalost doziranja (sati)/ Trajanje terapije (dani) |
Hemoragija | ||
Rana hemartroza, krvarenje u mišiće ili oralno krvarenje | 20-40 | Ponavljati svakih 12 do 24 sata. Najmanje 1 dan, sve dok epizoda krvarenja indikovana bolom ne prestane ili se ne postigne |
Ekstenzivnija hemartroza, krvarenje u mišiće ili hematom | 30-60 | Ponavljati infuziju svakih 12 do 24 sata tokom 3 do 4 dana ili više dok se bol i akutna |
Životno ugrožavajuće hemoragije | 60-100 | Ponavljati infuziju svakih 8 |
Hirurške intervencije | ||
Manje hirurške intervencije | 30-60 | Svaka 24 sata, najmanje 1 |
zalečenje. | ||
Veće hirurške intervencije | 80-100 | Ponavljati infuziju svakih 8 do 24 sata sve do adekvatnog zarastanja rane, onda terapija od najmanje još 7 dana da se održi aktivnost faktora VIII |
Profilaksa:
Za dugotrajnu profilaksu krvarenja kod pacijenata sa teškom hemofilijom A, uobičajene doze su 20 do 40 i.j. faktora VIII po kg telesne mase u intervalima od 2 do 3 dana. U nekim slučajevima, posebno kod mlađih pacijenata, mogu biti potrebni kraći intervali doziranja ili veće doze.
Kontinuirana infuzija:
Pre hirurške intervencije, treba izvršiti farmakokinetičku analizu kako bi se procenio klirens. Početna brzina infuzije se može izračunati na sledeći način:
Brzina infuzije (i.j./kg/sat)= klirens (mL/kg/sat) x željeni ravnotežni nivo (i.j./mL)
Nakon početne 24-satne kontinuirane infuzije, klirens treba ponovo svakodnevno računati koristeći jednačinu ravnotežnog stanja na osnovu izmerene koncentracije i poznate brzine infuzije.
Pedijatrijska populacija
Nema dovoljno podataka kako bi se preporučila primena leka Wilate 1000 u hemofiliji A kod dece mlađe od 6 godina.
Način primene
Intravenska primena.
Brzina primene injekcije ili infuzije ne treba da pređe 2-3 mL po minutu.
Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)” .
Lista pomoćnih supstanci
Prašak:
natrijum-hlorid, glicin, saharoza, natrijum-citrat, kalcijum-hlorid.
Rastvarač:
voda za injekcije sa 0,1% polisorbata 80.
Inkompatibilnost
U odusustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, niti se sme istovremeno davati sa drugim intravenskim preparatima u istom setu za infuziju.
Sme se koristiti samo priloženi set za injekciju/infuziju, jer može doći do neuspeha terapije usled adsorpcije
von Willebrand-ovog faktora/faktora VIII na unutrašnje površine pojedine opreme za injekciju/infuziju.
Rok upotrebe
3 godine.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije: 4 sata na sobnoj temperaturi (do 25°C).
Ipak, kako bi se izbegla mikrobiološka kontaminacija, lek treba upotrebiti odmah nakon rekonstitucije.
Posebne mere opreza pri čuvanju
Čuvati bočice sa praškom i rastvaračem u frižideru (na temperaturi od 2 do 8°C). Čuvati bočice u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati.
Lek se može čuvati na sobnoj temperaturi (do 25°C) 2 meseca. U ovom slučaju rok upotrebe ističe 2 meseca nakon što je lek izvađen iz frižidera po prvi put. Pacijent mora ubeležiti novi rok trajanja na spoljašnjem pakovanju. Rekonstituisani rastvor treba upotrebiti samo jednom. Svu preostalu količinu rastvora treba odbaciti.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak „Rok upotrebe”
Priroda i sadržaj pakovanja
Unutrašnje pakovanje leka je za:
Spoljašnje pakovanje leka su 2 kutije (I kutija i II kutija) međusobno povezane providnom plastičnom trakom
I kutija:
Složiva kartonska kutija koja sadrži:
1 bočicu sa liofilizovanim praškom za rastvor za injekciju/infuziju 1 bočicu sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju
Uputstvo za lek
II kutija:
Složiva kartonska kutija koja sadrži 1 komplet sa sledećim medicinskim sredstvima: 1 špric za jednokratnu upotrebu
1 transfer set (Mix2VialTM)
1 infuzioni set
2 alkoholna tupfera
Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)
Uputstva za pripremu rastvora:
Rastvaranje je završeno za manje od 10 minuta na sobnoj temperaturi. Može se pojaviti blago formiranje pene tokom pripreme. Odvrnite Mix2Vial na dva dela (Slika 5). Pena će nestati.
Uklonite praznu bočicu sa rastvaračem sa plavim delom Mix2Vial.
Uputstva za primenu:
Iz predostrožnosti, mora se meriti brzina Vašeg pulsa pre i tokom primene leka. Ukoliko se javi značajno povećanje brzine Vašeg pulsa, smanjite brzinu ubrizgavanja ili prekinite primenu na kratko vreme.
Rastvor u špricu treba da bude bistar ili blago opalescentan.
Nakon što je rastvor prebačen, čvrsto držite klip šprica (neka bude okrenut na dole) i uklonite špric sa Mix2Vial (Slika 7). Uklonite Mix2Vial i praznu bočicu.
U špric ne sme preći krv usled rizika od formiranja fibirnskih ugrušaka.
Ukoliko koristite više od jedne bočice praška leka Wilate 1000 tokom jedne terapije, možete ponovo koristiti istu iglu za injekciju i špric. Mix2Vial je samo za jednu upotrebu.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim lokalnim propisima.