Wamlox® 80mg+5mg film tableta

Lečenje esencijalne hipertenzije.

Lek Wamlox je indikovan kod odraslih pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan monoterapijom valsartanom ili amlodipinom.

Doziranje

Preporučena doza leka Wamlox je jedna tableta dnevno.

Lek Wamlox 80 mg/5 mg se može primenjivati kod pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan

pojedinačnom primenom valsartana u dozi od 80 mg ili amlodipina u dozi od 5 mg.

Lek Wamlox 160 mg/5 mg se može primenjivati kod pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan pojedinačnom primenom valsartana u dozi od 160 mg ili amlodipina u dozi od 5 mg.

Lek Wamlox 160 mg/10 mg se može primenjivati kod pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan pojedinačnom primenom valsartana u dozi od 160 mg ili amlodipina u dozi od 10 mg ili lekom Wamlox, jačine 160 mg/5 mg.

Lek Wamlox se može uzimati sa hranom ili bez nje.

Pre prelaska na fiksnu kombinaciju doza, preporučuje se individualno titriranje doze pojedinačnim komponentama leka (tj. valsartanom i amlodipinom). Ukoliko je klinički opravdano, može se razmotriti direktan prelaz sa monoterapije na fiksnu kombinaciju.

Radi pogodnosti, pacijenti koji uzimaju valsartan i amlodipin u odvojenim tabletama/kapsulama, mogu se prebaciti na lek Wamlox koji sadrži iste doze ovih lekova.

Oštećenje funkcije bubrega

Nema dostupnih kliničkih podataka za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije bubrega. Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Savetuje se praćenje koncentracije kalijuma i kreatitnina kod pacijenta sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenje fukcije jetre

Lek Wamlox je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3).

Kod primene leka Wamlox potreban je oprez kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bilijarnim opstruktivnim poremećajima (videti odeljak 4.4). Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre bez holestaze, maksimalna preporučena doza valsartana iznosi 80 mg. Nisu utvrđene preporuke za doziranje amlodipina kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Prilikom prebacivanja hipertenzivnih pacijenata koji ispunjavaju uslove za lečenje (videti odeljak 4.1) sa oštećenjem funkcije jetre na amlodipin ili na lek Wamlox, treba koristiti najnižu dostupnu dozu amlodipina u monoterapiji, odnosno amlodipina kao komponente.

Starijiji pacijenti (starosti 65 godina ili više)

Neophodan je oprez prilikom povećavanja doze kod starijih pacijenata. Prilikom prebacivanja starijih hipertenzivnih pacijenata koji ispunjavaju uslove za lečenje (videti odeljak 4.1) na amlodipin ili na lek Wamlox, treba koristiti najnižu dostupnu dozu amlodipina u monoterapiji, odnosno amlodipina kao komponente.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Wamlox kod dece mlađe od 18 godina nisu utvrđene. Nema dostupnih podataka.

Način primene

Oralna upotreba.

Preporučuje se uzimanje leka Wamlox sa dovoljnom količinom vode.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu, dihidropiridinske derivate ili na bilo koju od pomoćnih supstanci

navedenih u odeljku 6.1.

• Teško oštećenje funkcije jetre, biljiarna ciroza ili holestaza.
• Istovremena primena leka Wamlox sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata koji imaju dijabetes melitus ili oštećenu funkciju bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).
• Teška hipotenzija.
• Šok (uključujući kardiogeni šok).
• Opstrukcija protoka iz leve komore (npr. hipertrofična opstruktivna kardiomiopatija i stenoza aorte visokog stepena).
• Hemodinamički nestabilna srčana insuficijencija nakon akutnog infarkta miokarda.

Bezbednost i efikasnost upotrebe amlodipina u hipertenzivnoj krizi nisu utvrđene. Trudnoća

Primenu antagonista receptora angiotenzina II (AIIRA) ne treba započinjati tokom trudnuće. Osim ako se ne smatra da je nastavak terapije lekovima AIIRA grupe neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prebaciti na alterantivne antihipertenzivne terapije, koje imaju utvrđen bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće. Kada se dijagnostikuje trudnoća, lečenje lekovima AIIRA grupe treba odmah prekinuti i, ukoliko je odgovarajuće, treba započeti alternativnu terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Pacijenti sa gubitkom natrijuma i/ili volumena

Izražena hipotenzija je primećena kod 0,4% pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom lečenih valsartanom/amlodipinom u placebo-kontrolisanim studijama. Kod pacijenata sa aktiviranim sistemom renin-angiotenzin (kao što su pacijenti sa gubitkom volumena i/ili soli koji primaju visoke doze diuretika) koji dobijaju blokatore receptora angiotenzina, može doći do simptomatske hipotenzije. Preporučuje se korigovanje ovog stanja pre primene kombinacije valsartan/amlodipin ili pažljivo medicinsko praćenje na početku terapije.

Ako se pojavi hipotenzija primenom kombinacije valsartan/amlodipin, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj i, ako je neophodno, dati mu intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Terapija se može nastaviti kada se stabilizuje krvni pritisak.

Hiperkalemija

Istovremena primena sa suplementima kalijuma, diureticima koji štede kalijum, zamenama za soli koji sadrže kalijum ili drugim lekovima koji mogu povećati koncentraciju kalijuma (heparin, itd.) mora se oprezno sprovoditi i mora se često pratiti koncentracija kalijuma.

Stenoza bubrežne arterije

Kombinaciju valsartan/amlodipin treba primenjivati sa oprezom u terapiji hipertenzije kod pacijenata koji imaju bilateralnu stenozu bubrežnih arterija ili stenozu arterije jedinog bubrega koji je u funkciji, pošto kod ovih pacijenata može doći do povećanja vrednosti uree u krvi i kreatinina u serumu.

Transplantacija bubrega

Do sada nema iskustava o bezbednoj primeni kombinacije valsartan/amlodipin kod pacijenata koji su nedavno podvrgnuti transplantaciji bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Valsartan se uglavnom eliminiše nepromenjen putem žuči. Poluvreme eliminacije amlodipina je produženo, a vrednosti PIK povećane kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre; nisu utvrđene preporuke za doziranje. Zbog toga je potreban poseban oprez kada se kombinacija valsartan/amlodipin primenjuje kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre ili bilijarnim opstruktivnim poremećajima.

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre bez holestaze, maksimalna preporučena doza valsartana iznosi 80 mg.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kombinacije valsartan/amlodipin kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (GFR >30 mL/min/1,73 m2). Savetuje se praćenje koncentracije kalijuma i kreatinina kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega.

Primarni hiperaldosteronizam

Pacijenti sa primarnim hiperaldosteronizmom se ne smeju lečiti sa antagonistom angiotenzina II, valsartanom, pošto na njihov sistem renin-angiotenzin utiče primarno oboljenje.

Angioedem

Angioedem, uključujući oticanje larinksa i glotisa, koje prouzrokuje opstrukciju disajnih puteva i/ili oticanje lica, usana, farinksa i/ili jezika, zabeleženo je kod pacijenata koji su lečeni valsartanom. Kod nekih od ovih pacijenata se ranije javio angioedem sa drugim lekovima, uključujući ACE inhibitore. Kod pacijenata kod kojih se javi angioedem, potrebno je odmah obustaviti primenu kombinacije valsartan/amlodipin i ne sme se ponovo primenjivati.

Srčana insuficijencija/stanje posle infarkta miokarda

Kao posledica inhibicije sistema renin-angiotenzin-aldosteron, mogu se predvideti promene u funkciji bubrega kod podložnih pojedinaca. Kod pacijenata sa teškom insuficijencijom srca čija funkcija bubrega može da zavisi od aktivnosti sistema renin-angiotenzin-aldosteron, terapija ACE inhibitorima i antagonistima receptora angiotenzina može biti povezana sa oligurijom i/ili progresivnom azotemijom i (retko) sa akutnom insuficijencijom bubrega i/ili smrtnim slučajevima. Slični ishodi su bili zabeleženi sa valsartanom. Evaluacija pacijenata sa insuficijencijom srca ili pacijenata nakon infarkta miokarda treba uvek da uključuje procenu funkcije bubrega.

U dugotrajnomj, placebo-kontrolisanoj studiji (PRAISE-2) primene amlodipina kod pacijenata koji imaju srčanu insuficijenciju klase III i IV prema NYHA klasifikaciji (engl. New York Heart Association Classification, NYHA), neishemične etiologije, amlodipin je bio povezan sa povećanim brojem izveštaja o plućnom edemu, uprkos činjenici da nije nađena značajan razlika u incideniciji pogoršanja srčane insuficijencije, u poređenju sa placebom.

Blokatore kalcijumskih kanala, uključujući amlodipin, treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa kongestivnom insuficijencijom srca, zato što oni mogu da povećaju rizik od budućih kardiovaskularnih događaja i mortaliteta.

Stenoza aorte i mitralnog zaliska

Kao i sa drugim vazodilatatorima, indikovan je poseban oprez kod pacijenata sa mitralnom stenozom ili značajnom aortnom stenozom koja nije visokog stepena.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjenja bubrežne funkcije (uključujući akutnu

insuficijenciju bubrega). Dvostruka blokada sistema RAAS nastala zbog kombinovane primene ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena se zbog toga ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra neophodnom, sme se samo sprovoditi pod nadzorom specijaliste i uz pažljivo praćenje bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska.

ACE inhibitori i antagonisti receptora angiotenzina II ne smeju se primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Lek Wamlox nije ispitivan u bilo kojoj drugoj populaciji osim kod pacijenata sa hipertenzijom.

Česte interakcije kod primene kombinacije valsartan/amlodipin sa drugim lekovima Nisu sprovedena ispitivanja interakcije leka valsartan/amlodipin sa drugim lekovima.

Uzeti u obzir kod istovremene primene

Drugi antihipertenzivni lekovi

Antihipertenzivi koji se obično koriste (npr. alfa blokatori, diuretici) i drugi lekovi koji mogu da izazovu hipotenzivna neželjena dejstva (npr. triciklični antidepresivi, alfa blokatori za lečenje benigne hiperplazije prostate) mogu da povećaju antihipertenzivno dejstvo ove kombinacije.

Interakcije povezane sa amlodipinom:

Ne preporučuje se istovremena primena

Grejpfrut ili sok od grejpfruta

Primena amlodipina sa grejpfrutom ili sokom od grejpfruta se ne preporučuje, zato što se može povećati bioraspoloživost kod nekih pacijenata, što dovodi do povećanog sniženja krvog pritiska.

Preporučuje se oprez kod istovremene primene

Inhibitori CYP3A4

Istovremena upotreba amlodipina sa snažnim ili umerenim inhibitorima CYP3A4 (inhibitori proteaze, azolni antimikotici, makrolidi kao što su eritromicin ili klaritromicin, verapamil ili diltiazem) može da dovede do značajnog povećanja izloženosti amlodipinu. Klinički značaj ovih farmakokinetičkih varijacija može da bude izraženiji kod starijih osoba. Stoga, može biti potrebno kliničko praćenje i prilagođavanje doze.

Induktori CYP3A4 (antikonvulzivi [npr. karbamazepin, fenobarbital, fenitoin, fosfenitoin, primidon], rifampicin, kantarion (Hypericum perforatum))

Nakon istovremene primene poznatih induktora izoenzima CYP3A4, koncentracije amlodipina u plazmi mogu da variraju. Zbog toga je potrebno pratiti vrednosti krvnog pritiska i razmotriti prilagođavanje doze i tokom i nakon istovremeno primenjene terapije, naročito ako ona uključuje snažne CYP3A4 induktore (npr. rifampicin, kantarion).

Simvastatin

Istovremena primena višestrukih doza amlodipina od 10 mg sa 80 mg simvastatina, dovela je do povećanja izloženosti simvastatinu od 77% u poređenju sa primenom samo simvastatina. Preporučuje se ograničenje doze simvastatina na 20 mg dnevno kod pacijenata na amlodipinu.

Dantrolen (infuzija)

Kod životinja su zabeleženi letalna ventrikularna fibrilacija i kardiovaskularni kolaps vezani za hiperkalemiju nakon primene verapamila i intravenskog dantrolena. Zbog rizika od hiperkalemije, savetuje se izbegavanje istovremene primene blokatora kalcijumskih kanala kao što je amlodipin kod pacijenata koji su podložni malignoj hipertermiji i u lečenju maligne hipertermije.

Takrolimus

Prilikom istovremene primene takrolimusa i amlodipina postoji rizik od povećanja koncentracija takrolimusa u krvi. Da bi se sprečila toksičnost takrolimusa, prilikom primene amlodipina kod pacijenata koji su na terapiji takrolimusom treba pratiti koncentraciju takrolimusa u krvi i prilagoditi dozu takrolimusa kada je to potrebno.

Klaritromicin

Klaritromicin je inhibitor izoenzima CYP3A4. Postoji povećan rizik od hipotenzije kod pacijenata koji dobijaju klaritromicin sa amlodipinom. Preporučuje se pažljivo praćenje pacijenata kada se amlodipin primenjuje istovremeno sa klaritromicinom.

Potrebno uzeti u obzir kod istovremene primene

Drugi lekovi

U kliničkim ispitivanjima interakcije, amlodipin nije uticao na farmakokinetiku atorvastatina, digoksina, varfarina ili ciklosporina.

Interakcije povezane sa valsartanom

Istovremena primena se ne preporučuje

Litijum

Reverzibilno povećanje koncentracije litijuma u serumu i porast njegove toksičnosti zabeleženi su tokom istovremene primene litijuma sa inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima i antagonistima receptora angiotenzina II, uključujući valsartan. Zbog toga, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije litijuma u serumu tokom istovremene primene. Pretpostavlja se da se rizik od toksičnosti litijuma može još više povećati ako se koristi i duretik sa kombinacijom valsartan/amlodipin.

Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma, zamene za soli koje sadrže kalijum i druge supstance koje mogu da povećaju koncentraciju kalijuma

Ako se lekovi koji utiču na nivo kalijuma moraju propisati u kombinaciji sa valsartanom, savetuje se praćenje nivoa kalijuma u plazmi.

Potreban oprez kod istovremene primene

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), uključujući selektivne COX-2 inhibitore, acetilsalicilnu kiselinu (>3 g/dnevno) i neselektivne lekove NSAIL grupe

Kada se antagonisti angiotenzina II primenjuju istovremeno sa lekovima NSAIL grupe može se javiti slabljenje antihipertenzivnog dejstva. Osim toga, istovremena terapija antagonistima angiotenzina II i lekovima NSAIL grupe može da dovede do povećanog rizika od pogoršanja funkcije bubrega i do povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Zbog toga se preporučuje praćenje renalne funkcije na početku terapije, kao i odgovarajuća hidracija pacijenta.

Inhibitori transportera preuzimanja (rifampicin, ciklosporin) ili efluksnog transportera (ritonavir)

Rezultati in vitro ispitivanja sa tkivom humane jetre ukazuju da je valsartan supstrat transportera hepatičkog preuzimanja OATP1B1 i hepatičkog efluksnog transportera MRP2. Istovremena primena inhibitora transportera preuzimanja (rifampicin, ciklosporin) ili efluksnog transportera (ritonavir) može da poveća sistemsku izloženost valsartanu.

Dvostruka blokada sistema RAA blokatorima receptora angiotenzina, ACE inhibitorima ili aliskirenom

Podaci iz kliničkih istraživanja pokazuju da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAA) nastala usled kombinovane primene ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina ili aliskirena povezana sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena funkcija bubrega (uključujući i akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji utiče na sistem RAA (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Drugi

U monoterapiji valsartanom nisu pronađene klinički značajne interakcije sa sledećim lekovima: cimetidin, varfarin, furosemid, digoksin, atenolol, indometacin, hidrohlortiazid, amlodipin, glibenklamid.

Trudnoća

Valsartan

Ne preporučuje se upotreba antagonista receptora angiotenzina II tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Upotreba lekova AIIRA grupe je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Epidemiološki dokazi vezani za rizik od teratogenosti nakon izlaganja ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće nisu bili ubedljivi, međutim ne može se isključiti malo povećanje rizika. Dok nema kontrolisanih epidemioloških podataka o riziku sa antagonistima receptora angitenzina II (AIIRA), sličan rizik može postojati i za ovu klasu lekova. Osim ako se ne smatra da je nastavak terapije lekovima AIIRA grupe neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prebaciti na alterantivne antihipertenzivne terapije, koje imaju utvrđen bezbednosni profil za primenu tokom trudnoće. Kada se dijagnostikuje trudnoća, lečenje lekovima AIIRA grupe treba odmah prekinuti i, ukoliko je odgovarajuće, treba započeti alternativnu terapiju.

Poznato je da izloženost lekovima grupe AIIRA tokom drugog i trećeg trimestra humane trudnoće izaziva fetotoksičnost (smanjenu funkciju bubrega, oligohidramniozu, retardaciju okoštavanja lobanje) i neonatalnu toksičnost (insuficijencija bubrega, hipotenzija, hiperkalijemija) (videti odeljak 5.3).

Ako je do izloženosti AIIRA-ima došlo od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučni pregled funkcije bubrega i lobanje fetusa.

Odojčad čije su majke uzimale AIIRA-e treba pažljivo pratiti zbog hipotenzije (videti odeljak 4.3 i 4.4).

Amlodipin

Bezbednost amlodipina tokom trudnoće kod ljudi nije utvrđena. U ispitivanjima na životinjama je zabeležena reproduktivna toksičnost pri visokim dozama (videti odeljak 5.3). Primena u trudnoći se preporučuje samo kada nema bezbednije alternativne terapije i kada sama bolest nosi veći rizik za majku i fetus.

Amlodipin se izlučuje u majčino mleko. Udeo doze koju dobije odojče u odnosu na dozu koju primi majka se procenjuje sa interkvartilnim rasponom na 3–7%, a maksimalno 15%. Dejstvo amlodipina na odojčad nije

poznato.

U ispitivanjima na životinjama zabeležena je reproduktivna toksičnost pri visokim dozama (videti odeljak 5.3). Primena u trudnoći se preporučuje samo kada nema bezbednije alternativne terapije i kada sama bolest nosi veći rizik za majku i fetus.

Dojenje

Amlodipin se izlučuje u humano mleko. Udeo majčine doze koju prima odojče je procenjeno sa interkvartilnim rasponom od 3-7%, sa maksimumom od 15%. Dejstvo amlodipina na odojče nije poznato. Nema dostupnih informacija o primeni kombinacije valsartan/amlodipin tokom dojenja, zato se ne preporučuje tokom dojenja i savetuje se alternativni tretman lekovima sa bolje utvrđenim bezbednosnim profilom, posebno kod dojenja novorođenčeta ili nedonoščeta.

Plodnost

Nema kliničkih ispitivanja vezanih za fertilitet sa kombinacijom valsartan/amlodipin.

Valsartan

Valsartan nema neželjena dejstva na reproduktivne performanse mužjaka i ženki pacova primenom oralnih doza do 200 mg/kg/dnevno. Ova doza je 6 puta veća od maksimalne preporučene doze kod ljudi na osnovu mg/m2 (u proračunu se pretpostavlja oralna doza od 320 mg/dnevno i pacijent od 60 kg).

Amlodipin

Zabeležene su reverzibilne biohemijske promene u glavi spermatozoida kod nekih pacijenata koji su lečeni blokatorima kalcijumskih kanala. Nema dovoljno kliničkih podataka kada je u pitanju potencijalno dejstvo amlodipina na fertilitet. U jednom ispitivanju sa pacovima zabeležena su neželjena dejstva na fertilitiet kod mužjaka (videti odeljak 5.3).

Pacijenti koji uzimaju kombinaciju valsartan/amlodipin i upravljaju vozilom ili rukuju mašinama moraju da imaju u vidu da se povremeno mogu javiti vrtoglavica ili osećaj umora.

Amlodipin može da ima blagi ili umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Ako se kod pacijenata koji uzimaju amlodipin jave vrtoglavica, glavobolja, zamor ili mučnina, sposobnost reagovanja može biti umanjena.

Sažetak bezbednosnog profila

Bezbednost kombinacije valsartan/amlodipin je ispitivana u pet kontrolisanih kliničkih ispitivanja sa 5175 pacijenata, od kojih je 2613 primalo valsartan u kombinaciji sa amlodipinom. Pokazalo se da su se sledeće neželjene reakcije najčešće javljale ili da su bile najznačajnije ili ozbiljne: nazofaringitis, influenca, preosetljivost, glavobolja, sinkopa, ortostatska hipotenzija, edem, testasti edem, facijalni edem, periferni edem, zamor, napadi crvenila, astenija i valunzi.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije su prema učestalosti klasifikovane prema sledećoj koncepciji:veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

*uglavnom u skladu sa holestazom Dodatne informacije o kombinaciji

Periferni edem, poznato neželjeno dejstvo amlodipina, uopšteno je bio primećen sa manjom incidencom kod pacijenata koji su dobijali kombinaciju valsartan/amlodipin nego kod onih koji su dobijali sam amlodipin. U dvostruko slepim, kontrolisanim kliničkim ispitivanjima, incidencija perifernog edema prema dozama bila je sledeća:

Srednja incidencija perifernih edema ravnomerno raspoređena u svim dozama iznosila je 5,1% kod kombinacije valsartan/amlodipin.

Dodatne informacije o pojedinačnim komponentama

Neželjene reakcije koje su prethodno bile zabeležene kod primene pojedinačnih komponenti (valsartana ili amlodipina) mogu biti potencijalne neželjene reakcije i kombinacije valsartan/amlodipin, iako nisu primećene u kliničkim istraživanjima ili u postmarketinškom periodu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Nema iskustava sa predoziranjem kombinacijom valsartan/amlodipin. Glavni simptomi predoziranja valsartanom je ponekad izražena hipertenzija sa vrtoglavicom. Predoziranje amlodipinom može da dovede do prekomerne periferne vazodilatacije i, moguće, refleksne tahikardije. Zabeležena je i izražena i potencijalno produžena sistemska hipotenzija do šoka, uključujući i šok sa smrtnim ishodom.

Terapija

Ako je do unosa došlo nedavno, može se razmotriti indukovanje povraćanja ili gastrična lavaža. Primena aktivnog uglja kod zdravih dobrovoljaca neposredno nakon ili do dva sata nakon unosa amlodipina imala je kao rezultat značajno smanjenje resorpcije amlodipina. Klinički značajna hipotenzija usled predoziranja kombinacijom valsartan/amlodipin zahteva aktivnu kardiovaskularnu podršku, uključujući često praćenje srčane i respiratorne funkcije, podizanje ekstremiteta kao i obraćanje pažnje na zapreminu tečnosti u cirkulaciji i izlučivanje urina. Vazokonstriktor može da pomogne u vraćanju vaskularnog tonusa i krvnog pritiska, pod uslovom da nema kontraindikacija za njegovu upotrebu. Kalcijum-glukonat, primenjen intravenski, može da bude od koristi u poništavanju efekata blokade kalcijumskih kanala.

Valsartan i amlodipin se najverovatnije ne mogu ukloniti iz organizma hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: antagonisti angiotenzina II i blokatori kalcijumskih kanala

ATC šifra: C09DB01

Valsartan/amlodipin predstavlja kombinaciju dva antihipertenzivna leka sa komplementarnim mehanizmima za kontrolu krvnog pritiska kod pacijenata sa esencijalnom hipertenzijom: valsartan pripada grupi antagonista receptora angiotenzina II, a amlodipin pripada grupi blokatora kalcijumskih kanala. Kombinacija ovih lekova ima aditivno antihipertenzivno dejstvo, čime se snižava krvni pritisak u većem stepenu od onog koji se postiže primenom pojedinačnih komponenti.

Valsartan/amlodipin

Kombinacija valsartana i amlodipina proizvodi aditivno dozno-zavisno sniženje krvnog pritiska unutar terapijskog opsega doza. Antihipertenzivno dejstvo pojedinačne doze kombinacije traje tokom 24 sata.

Placebo kontrolisane studije

U dve placebo kontrolisane studije, više od 1400 pacijenata sa hipertenzijom primalo je kombinaciju valsartan/amlodipin jednom dnevno. U studiju su bili uključeni odrasli pacijenti sa blagom do umerenom nekomplikovanom esencijalnom hipertenzijom (srednji dijastolni krvni pritisak u sedećem položaju ≥95 i

<110 mmHg). Bili su isključeni pacijenti sa visokim kardiovaskularnim rizicima – srčana insuficijencija, dijabetes tipa I i slabo kontrolisani dijabetes tipa II, kao i postojanje infarkta miokarda ili moždanog udara u anamnezi u poslednjih godinu dana.

Aktivno kontrolisane studije kod pacijenata koji nisu reagovali na monoterapiju

Multicentrična, randomizirana, dvostruko slepa, aktivno kontrolisana studija sa paralelnim grupama pokazala je normalizaciju krvnog pritiska (donja vrednost dijastolnog krvnog pritiska u sedećem položaju <90 mmHg na kraju studije) kod pacijenata koji nisu adekvatno kontrolisani valsartanom u dozi od 160 mg, kod 75% pacijenata lečenih kombinacijom valsartan/amlodipin u dozi od 160 mg/10 mg i 62% pacijenata lečenih kombinacijom valsartan/amlodipin u dozi od 160 mg/5 mg u poređenju sa 53% pacijenata koji su ostali na

valsartanu u dozi od 160 mg. Dodavanje amlodipina u dozi od 10 mg, odnosno 5 mg dovelo je do dodatnog smanjenja sistolnog/dijastolnog krvnog pritiska od 6,0/4,8 mmHg, odnosno 3,9/2,9 mmHg, u poređenju sa pacijentima koji su ostali samo na valsartanu u dozi od 160 mg.

Multicentrična, randomizirana, dvostruko slepa, aktivno kontrolisana studija sa paralelnim grupama pokazala je normalizaciju krvnog pritiska (donja vrednost dijastolnog krvnog pritiska u sedećem položaju <90 mmHg na kraju studije) kod pacijenata koji nisu adekvatno kontrolisani amlodipinom u dozi od 10 mg, kod 78% pacijenata lečenih kombinacijom valsartan/amlodipin u dozi od 160 mg/10 mg u poređenju sa 67% pacijenata koji su ostali na amlodipinu u dozi od 10 mg. Dodavanje valsartana u dozi od 160 mg dovelo je do dodatnog sniženja sistolnog/dijastolnog krvnog pritiska od 2,9/2,1 mmHg u poređenju sa pacijentima koji su ostali samo na amlodipinu u dozi od 10 mg.

Kombinacija valsartan/amlodipin je takođe ispitivana u aktivno kontrolisanoj studiji kod 130 pacijenata sa hipertenzijom koji su imali srednji dijastolni krvni pritisak u sedećem položaju ≥110 mmHg i <120 mmHg. U ovoj studiji (krvni pritisak 171/113 mmHg na početku studije), doza kombinacije valsartan/amlodipin od 160 mg/5 mg titrirana do 160 mg/10 mg snizila je krvni pritisak u sedećem položaju za 36/29 mmHg u poređenju sa 32/28 mmHg koliko se postiglo dozom kombinacije lisinopril/hidrohlortiazid od 10 mg/12,5 mg titriranom do 20 mg/12,5 mg.

U dve dugotrajne studije praćenja, efekat kombinacije valsartan/amlodipin bio je održan duže od jedne godine. Nagla obustava primene kombinacije valsartan/amlodipin nije bila udružena sa brzim porastom krvnog pritiska.

Starost, pol, rasa ili indeks telesne mase (≥ 30 kg/m2, < 30 kg/m2) nisu uticali na odgovor na kombinaciju valsartan/amlodipin.

Kombinacija valsartan/amlodipin nije ispitivana ni u jednoj drugoj populaciji osim kod pacijenata sa hipertenzijom. Valsartan je ispitivan kod pacijenata nakon infarkta miokarda i kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom. Amlodipin je ispitivan kod pacijenata sa hroničnom stabilnom anginom pektoris, vazospastičnom anginom pektoris i angiografski dokumentovanom bolešću koronarnih arterija.

Valsartan

Valsartan je oralno aktivan, snažan i specifičan antagonista receptora angiotenzina II. Deluje selektivno na AT1 podtip receptora koji je odgovoran za poznata dejstva angiotenzina II. Povećane koncentracije angiotenzina II u plazmi posle blokade AT1 receptora valsartanom mogu da stimuliše neblokirani AT2 podtip receptora, čija stimulacija izgleda da ima suprotne efekte od stimulacije AT1 receptora. Valsartan ne ispoljava nikakvu parcijalnu agonističku aktivnost na AT1 receptoru i ima mnogo (oko 20000 puta) veći afinitet za AT1 receptor nego za AT2 receptor.

Valsartan ne inhibira ACE, poznat i kao kininaza II, koji konvertuje angiotenzin I u angiotenzin II i razgrađuje bradikinin. Pošto nema dejstva na ACE i ne potencira dejstva bradikinina ili supstance P, mala je verovatnoća da su antagonisti receptora angiotenzina II povezani sa kašljem. U kliničkim studijama u kojima je valsartan upoređivan sa ACE inhibitorom, incidenca suvog kašlja je bila značajno (p<0,05) manja kod pacijenata lečenih valsartanom nego kod onih lečenih ACE inhibitorom (2,6% u odnosu na 7,9%). U kliničkoj studiji kod pacijenata koji su u anamnezi imali suvi kašalj tokom terapije ACE inhibitorom, kod 19,5% ispitanika koji su dobijali valsartan i 19,0% onih koji su dobijali tiazidne diuretike javio se kašalj, u poređenju sa 68,5% onih koji su lečeni ACE inhibitorom (p<0,05). Valsartan se ne vezuje i ne blokira druge hormonske receptore ili jonske kanale za koje je poznato da su važni za kardiovaskularnu regulaciju.

Primena valsartana kod pacijenata sa hipertenzijom dovodi do sniženja krvnog pritiska bez uticaja na brzinu pulsa.

Kod većine pacijenata, posle primene pojedinačne oralne doze, početak antihipertenzivne aktivnosti se javlja u roku od 2 sata, a maksimalno sniženje krvnog pritiska se postiže u roku od 4–6 sati. Antihipertenzivno dejstvo traje 24 sata nakon primene leka. Tokom ponovljene primene, maksimalno sniženje krvnog pritiska

sa bilo kojom dozom obično se postiže u roku od 2–4 nedelje i održava se tokom dugotrajne terapije. Nagla obustava primene valsartana nije bila povezana sa povratnom hipertenzijom ili drugim neželjenim kliničkim događajima.

Ostalo: Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Dve velike, randomizovane, kontrolisane studije (ONTARGET (engl. Ongoing Telmisartan Alone and in Combination with Ramipril Global Endpoint Trial, ONTARGET) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes, VA NEPHRON-D)) ispitivana je primena kombnacije ACE inhibitora sa blokatorom receptora angiotenzina II.

ONTARGET je bila studija sprovedena kod pacijenata sa anamnezom kardiovaskularne ili cerebrovaskularne bolesti, ili dijabetes melitusom tipa 2 praćenim oštećenjem ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bila studija kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ove studije su pokazale da nema značajno korisnog dejstva na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i mortalitet, dok je uočen povećani rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije, u poređenju sa monoterapijom. S obzirom na njihova slična farmakodinamska svojstva, ovi rezultati su relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II.

Zbog toga se ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II ne smeju koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom (videti odeljak 4.4).

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints, ALTITUDE) je bila studija dizajnirana za testiranje koristi od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i hroničnim bolešću bubrega, kardiovaskularnim bolešću ili oboje. Studija je prevremeno prekinuta zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su bili numerički učestaliji u grupi koja je primala aliskiren nego u grupi koja je primala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od interesa (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) češće su prijavljivani u grupi koja je primala aliskiren, nego u grupi koja je primala placebo.

Amlodipin

Amlodipin, komponenta kombinacije valsartan/amlodipin inhibira transmembranski ulazak jona kalcijuma u srčani mišić i glatke mišiće krvnih sudova. Mehanizam antihipertenzivnog dejstva amlodipina proizilazi iz direktnog relaksantnog dejstva na glatke mišiće krvnih sudova, što uzrokuje smanjenje perifernog vaskularnog otpora i krvnog pritiska. Eksperimentalni podaci ukazuju da se amlodipin vezuje i za dihidropiridinska i nedihidropiridinska mesta vezivanja. Procesi kontrakcije srčanog mišića i glatkih mišića krvnih sudova zavise od kretanja ekstracelularnih jona kalcijuma u ove ćelije preko specifičnih jonskih kanala.

Posle primene terapijskih doza kod pacijenata sa hipertenzijom, amlodipin izaziva vazodilataciju, što dovodi do sniženja krvnog pritiska u ležećem i stojećem položaju. Ovo sniženja krvnog pritiska nisu praćena značajnim promenama srčane frekvence ili vrednosti kateholamina u plazmi tokom hronične primene.

Koncentracije u plazmi su u korelaciji sa efektom i kod mlađih i kod starijih pacijenata.

Kod pacijenata sa hipertenzijom i normalnom funkcijom bubrega, terapijske doze amlodipina dovode do smanjenja renalnog vaskularnog otpora i povećanja brzine glomerularne filtracije i efektivnog renalnog protoka plazme, bez promene u filtracionoj frakciji ili proteinurije.

Kao i kod drugih blokatora kalcijumskih kanala, hemodinamska merenja srčane funkcije u mirovanju i tokom napora (ili pacing-a) kod pacijenata sa normalnom ventrikularnom funkcijom lečenih amlodipinom, pokazuju, generalno, malo povećanje srčanog indeksa bez značajnog uticaja na dP/dt ili na krajnji dijastolni pritisak ili volumen leve komore. U hemodinamskim studijama, amlodipin nije bio povezan sa negativnim

inotropnim efektom kada je bio primenjen u opsegu terapijskih doza kod intaktnih životinja i ljudi, čak i kada se primenjuje istovremeno sa beta blokatorima kod ljudi.

Amlodipin ne menja funkciju sinoatrijalnog čvora ili atrioventrikularnu sprovodljivost kod intaktnih životinja ili ljudi. U kliničkim studijama u kojima je amlodipin primenjivan u kombinaciji sa beta blokatorima kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom, nisu zabeležena neželjena dejstva na elektrokardiografske parametre.

Primena kod pacijenata sa hipertenzijom

Randomizirana, dvostruko slepa studija morbiditeta i mortaliteta pod nazivom ALLHAT (engl. Antihypertensive and Lipid-Lowering Treatment to Prevent Heart Attack Trial, ALLHAT) je sprovedena da bi uporedila novije terapije: amlodipin u dozi od 2,5-10 mg/dan (blokator kalcijumskih kanala) ili lizinopril u dozi od 10-40 mg/dan (ACE inhibitor) kao terapije prve linije sa tiazidnim diuretikom hlortalidonom u dozi od 12,5-25 mg/dan kod blage do umerene hipertenzije.

Ukupno 33357 hipertenzivih pacijenata starosti 55 godina ili starijih, bilo je randomizovano i praćeno tokom prosečno 4,9 godina. Pacijenti su imali bar jedan dodatni faktor rizika za koronarnu bolest srca uključujući: prethodni infarkt miokarda ili moždani udar (> 6 meseci pre uključivanja u studiju) ili dokumentovana druga aterosklerotska kardiovaskularna oboljenja (ukupno 51,5%), dijabetes tipa 2 (36,1%), lipoprotein velike gustine-holesterol <35 mg/dL ili <0,906 mmol/L (11,6%), hipertrofiju leve komore dijagnostikovanu pomoću elektrokardiograma ili ehokardiografijom (20,9%), status aktivnih pušača (21,9%).

Primarni parametar praćenja bio je sastavljen od fatalne koronarne bolesti srca ili nefatalnog infarkta miokarda. Nije bilo značajne razlike u primarnom parametru praćenja između terapije zasnovane na amlodipinu i terapije zasnovane na hlortalidonu: RR (engl. risk ratio) 0,98; 95% CI [0,90-1,07]; p=0,65. Među sekundarnim parametrima praćenja, incidenca srčane insuficijencije (komponenta složenog kombinovanog kardiovaskularnog parametra praćenja) bila je značajno veća u grupi koja je dobijala amlodipin u odnosu na grupu koja je dobijala hlortalidon (10,2% u odnosu na 7,7%, RR 1,38, 95% CI [1,25- 1,52]; p<0,001). Međutim, nije bilo značajne razlike u mortalitetu usled svih uzroka između terapije zasnovane na amlodipinu i terapije zasnovane na hlortalidonu: RR 0,96 95% CI [0,89-1,02] p=0,20.

Linearnost

Valsartan i amlodipin imaju linearnu farmakokinetiku. Valsartan/amlodipin

Posle oralne primene kombinacije valsartan/amlodipin, maksimalne koncentracije valsartana u plazmi postižu se za 3, a amlodipina za 6-8 sati. Brzina i stepen resorpcije kombinacije valsartan/amlodipin ekvivalentni su bioraspoloživosti valsartana i amlodipina kada se primenjuju kao pojedinačne tablete.

Valsartan

Resorpcija:

Posle oralne primene samog valsartana, maksimalne koncentracije valsartana u plazmi postižu se za 2–4 sata. Srednja vrednost apsolutne bioraspoloživosti iznosi 23%. Hrana smanjuje izloženost valsartanu (mereno preko vrednosti PIK) za oko 40% i maksimalnu koncentraciju u plazmi (Cmax) za oko 50%, mada su od oko 8 sata nakon doziranja, koncentracije valsartana u plazmi slične u grupama koje lek uzimaju na pun i na prazan stomak. Ovo smanjenje vrednosti PIK, međutim, ne prati klinički značajno smanjenje terapijskog dejstva tako da se valsartan može davati sa hranom ili bez nje.

Distribucija:

Volumen distribucije valsartana u stanju ravnoteže posle intravenske primene je oko 17 litara, što ukazuje da se valsartan ne distribuira u tkiva u velikom obimu. Valsartan se u velikoj meri vezuje za proteine seruma

(94–97%), uglavnom za albumin.

Biotransformacija:

Valsartan se ne transformiše u visokom stepenu i samo oko 20% doze se izluči u obliku metabolita. Hidroksil-metabolit je identifikovan u plazmi u malim koncentracijama (manje od 10% vrednosti PIK valsartana). Ovaj metabolit je farmakološki neaktivan.

Eliminacija:

Koncentracije valsartana u plazmi opadaju multieksponencijalno (t½α <1 h i t½ß oko 9 h). Valsartan se primarno eliminiše putem fecesa (oko 83% doze) i urina (oko 13% doze), uglavnom u neizmenjenom obliku. Posle intravenske primene, klirens valsartana u plazmi je oko 2 L/h, a njegov renalni klirens je 0,62 L/h (približno 30% od ukupnog klirensa). Poluvreme eliminacije valsartana iznosi 6 sati.

Amlodipin

Resorpcija:

Posle oralne primene terapijskih doza samog amlodipina, maksimalne koncentracije amlodipina u plazmi dostižu se za 6-12 sati. Izračunato je da je apsolutna bioraspoloživost između 64% i 80%. Na bioraspoloživost amlodipina ne utiče unos hrane.

Distribucija:

Volumen distribucije je približno 21 L/kg. In vitro studije sa amlodipinom su pokazala da je približno 97,5% leka u cirkulaciji vezano za proteine plazme.

Biotransformacija:

Amlodipin se obimno (približno 90%) metaboliše u jetri do neaktivnih metabolita.

Eliminacija:

Eliminacija amlodipina iz plazme je dvofazna, sa terminalnim poluvremenom eliminacije od približno 30 do 50 sati. Koncentracije leka u plazmi u stanju ravnoteže postižu se nakon kontinuirane primene tokom 7–8 dana. Urinom se izluči 10% nepromenjenog amlodipina i 60% metabolita amlodipina.

Posebne populacije

Pedijatrijska populacija (mlađi od 18 godina)

Nisu dostupni farmakokinetički podaci u pedijatrijskoj populaciji.

Stariji pacijenti (starosti 65 godina ili više)

Srednja sistemska vrednost PIK valsartana je veća za 70% kod starijih osoba nego kod mlađih, zbog čega je potreban oprez kada se povećava doza.

Vreme do postizanja maksimalnih koncentracija amlodipina u plazmi je slično kod mlađih i starijih pacijenata. Kod starijih pacijenata klirens amlodipina ima tendenciju opadanja, što izaziva povećanje površine ispod krive (PIK) i produženje poluvremena eliminacije.

Oštećenje funkcije bubrega

Kao što je i očekivano za jedinjenje čiji renalni klirens predstavlja samo 30% od ukupnog klirensa u plazmi, nije primećena korelacija između funkcije bubrega i sistemske izloženosti valsartanu. Oštećenje funkcija bubrega ne utiče značajno na farmakokinetiku amlodipina.

Oštećenje funkcije jetre

U proseku, kod pacijenata sa blagim do umerenim hroničnim oštećenjem funkcije jetre izloženost (mereno preko vrednosti PIK) valsartanu je dva puta veća nego kod zdravih dobrovoljaca (komparabilnih prema

starosti, polu i telesnoj masi). Dostupni su veoma ograničeni klinički podaci o primeni amlodipina kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre imaju smanjen klirens amlodipina, što dovodi do povećanja vrednosti PIK za približno 40-60%.

Neobhodan je oprez kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2).

Valsartan/amlodipin

Neželjene reakcije primećene u studijama na životinjama sa mogućim kliničkim značajem bile su sledeće:

Histopatološki znaci zapaljenja želudačnih žlezda primećeni su kod mužjaka pacova pri izloženosti od oko 1,9 (valsartan) i 2,6 (amlodipin) puta većoj nego pri kliničkim dozama od 160 mg valsartana i 10 mg amlodipina. Pri većim izloženostima, nastale su ulceracije i erozije sluzokože želuca i kod ženki i kod mužjaka. Slične promene su primećene i u grupi koja je bila samo na valsartanu (izloženost 8,5–11,0 puta veća nego pri kliničkoj dozi od 160 mg valsartana).

Povećana incidencija i težina renalne tubularne bazofilije/hijalinizacije, dilatacije i cilindara, kao i intersticijalno limfocitno zapaljenje i hipertrofije medije arteriola bile su zabeležene pri izloženostima 8–13 (valsartan) i 7–8 (amlodipin) puta većim nego pri kliničkim dozama od 160 mg valsartana i 10 mg amlodipina. Slične promene su primećene i u grupi koja je bila samo na valsartanu (izloženost 8,5–11,0 puta veća nego pri kliničkoj dozi od 160 mg valsartana).

U studiji embriofetalnog razvoja na pacovima, primećene su povećane incidence dilatiranih uretera, malformisanih sternebri i neokoštalih falangi šapa pri izloženostima od oko 12 (valsartan) i 10 (amlodipin) puta većim nego pri kliničkim dozama od 160 mg valsartana i 10 mg amlodipina. Dilatirani ureteri su primećeni i u grupi koja je bila samo na valsartanu (izloženost 12 puta veća nego pri kliničkoj dozi od 160 mg valsartana). U ovoj studiji javili su se samo umereni znaci toksičnosti po majku (umereno smanjenje telesne mase). Najviši nivo do kojeg se ne uočava efekat (engl. no-observed-effect-level, NOEL) na razvoj je bio pri izloženostima 3 (valsartan) i 4 (amlodipin) puta većim od kliničke izloženosti (na osnovu PIK).

Nije bilo dokaza mutagenosti, klastogenosti ni karcinogenosti pojedinačnih komponenti. Valsartan

Pretklinički podaci dobijeni na osnovnu konvencionalnih studija bezbednos ne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Kod pacova, doze koje su toksične za majku (600 mg/kg/dnevno) tokom poslednjih dana gestacije i laktacije dovele su do manjeg preživljavanja, manjeg dobijanja na telesnoj masi i odloženog razvoja (odvajanje ušne školjke i otvaranje ušnog kanala) kod mladunaca (videti odeljak 4.6). Ove doze kod pacova (600 mg/kg/dnevno) su približno 18 puta veće od maksimalne preporučene humane doze na osnovu mg/m2 (u proračunu se pretpostavlja oralna doza od 320 mg/dnevno i pacijent od 60 kg).

U pretkliničkim studijama bezbednosti, visoke doze valsartana (200 do 600 mg/kg telesne mase) izazvale su kod pacova smanjenje parametara crvenih krvnih zrnaca (eritrocita, hemoglobina, hematokrita) i znakove promena u bubrežnoj hemodinamici (blago povećan azot iz ureje u krvi (engl. blood urea nitrogen, BUN) i renalna tubularna hiperplazija i bazofilija kod mužjaka). Ove doze kod pacova (200 i 600 mg/kg/dnevno) su približno 6 i 18 puta veće od maksimalne preporučene humane doze na osnovu mg/m2 (u proračunu se pretpostavlja oralna doza od 320 mg/dnevno i pacijent od 60 kg).

Kod marmozet majmuna pri uporedivim dozama promene su bile slične, iako teže, naročito u bubrezima, gde su se promene razvile do nefropatije koja je uključivala povećan azot iz ureje i kreatinin.

Hipertrofija jukstaglomerularnih bubrežnih ćelija je takođe bila primećena kod obe vrste. Smatra se da su sve

promene bile izazvane farmakološkim dejstvom valsartana koji je proizveo produženu hipotenziju, naročito kod marmozet majmuna. Za terapijske doze valsartana kod ljudi, izgleda da hipertrofija jukstaglomerularnih bubrežnih ćelija nije od značaja.

Amlodipin

Reproduktivna toksičnost

Studije reprodukcije na pacovima i miševima su pokazale odložen porođaj, produženo trajanje porođaja i smanjeno preživljavanje mladunaca pri primeni doza koje su približno 50 puta veće od maksimalnih preporučenih doza za ljude na osnovu mg/kg.

Smanjenje plodnosti

Nije bio uticaja na plodnost kod pacova tretiranih amlodipinom (mužjaci tokom 64 dana i ženke tokom 14 dana pre parenja) u dozama do 10 mg/kg/dan (8 puta većim* od maksimalne preporučene doze za ljude od 10 mg na osnovu mg/m2). U drugoj studiji na pacovima u kojoj su mužjaci primali amlodipin-besilat tokom 30 dana u dozi uporedivoj sa dozom koja se primenjuje kod ljudi na osnovu mg/kg, uočene su smanjene rednosti folikulostimulirajućeg hormona i testosterona u plazmi, kao i smanjenje gustine sperme i broja zrelih spermatozoida i Sertolijevih ćelija.

Karcinogeneza, mutageneza

Kod pacova i miševa koji su dobijali amlodipin putem hrane tokom dve godine, u koncentracijama izračunatim tako da se postignu dnevne doze od 0,5, 1,25 i 2,5 mg/kg/dan, nisu uočeni dokazi o kancerogenosti. Najveća doza (za miševe slična, a za pacove dva puta veća* od maksimalne preporučene kliničke doze od 10 mg na osnovu mg/m2) je bila blizu maksimalne podnošljive doze za miševe, ali ne i za pacove.

Studije mutagenosti nisu pokazale sa lekom povezane efekte na nivou gena ili hromozoma.

* Na osnovu telesne mase pacijenata od 50 kg

Wamlox 80 mg/5 mg film tableta

Jezgro tablete:

Celuloza, mikrokristalna; Manitol;

Magnezijum-stearat; Kroskarmeloza-natrijum; Povidon K 25;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Natrijum-laurilsulfat.

Film tablete:

Gvožđe(III)-oksid, žuti (E 172). Opadry II white , sastav:

polivinilalkohol, delimično hidrolizovani; titan-dioksid (E171);

makrogol; talk.

Wamlox 160 mg/5 mg film tableta

Jezgro tablete:

Celuloza, mikrokristalna;

Manitol; Magnezijum-stearat;

Kroskarmeloza-natrijum; Povidon K 25;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Natrijum-laurilsulfat.

Film tablete:

Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172). Opadry II white, sastav:

polivinilalkohol, delimično hidrolizovani; titan-dioksid;

makrogol; talk.

Wamlox 160 mg/10 mg film tableta

Jezgro tablete:

Celuloza, mikrokristalna; Manitol;

Magnezijum-stearat; Kroskarmeloza-natrijum; Povidon K 25;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Natrijum-laurilsulfat.

Film tablete:

Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172). Opadry II white, sastav:

polivinilalkohol, delimično hidrolizovani; titan-dioksid;

makrogol; talk.

Inkompatibilije nisu poznate.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Wamlox, 80 mg/5 mg, film tablete

Unutrašnje pakovanje gotovog leka je OPA/Al/PVC blister sa aluminijumskom folijom koji sadrži 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 2 blistera od po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvom za lek.

Wamlox, 160 mg/5 mg, 160 mg/10 mg, film tablete

Unutrašnje pakovanje gotovog leka je OPA/Al/PVC blister sa aluminijumskom folijom koji sadrži 7 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 4 blistera od po 7 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvom za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Wamlox sadrži dve aktivne supstance koje se zovu valsartan i amlodipin. Obe supstance pomažu u kontroli visokog krvnog pritiska.

• Valsartan pripada grupi lekova koje se zovu „antagonisti receptora angiotenzina II”. Angiotenzin II se stvara u organizmu i dovodi do sužavanja krvnih sudova, i na taj način povećava krvni pritisak.

Valsartan deluje tako što blokira dejstvo angiotenzina II.

• Amlodipin pripada grupi lekova koji se zovu „blokatori kalcijumskih kanala”. Amlodipin sprečava ulaz kalcijuma u zid krvnih sudova i tako sprečava sužavanje krvnih sudova.

To znači da obe ove supstance pomažu u sprečavanju sužavanja krvnih sudova. Kao rezultat toga, krvni sudovi se opuštaju, a krvni pritisak se smanjuje.

Lek Wamlox se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska kod pacijenata kod kojih se krvni pritisak ne može dovoljno dobro kontrolisati kada se valsartan i amlodipin primenjuju samostalno.

• ako ste alergični (preosetljivi) na valsartan ili na bilo koju od pomoćnih supstanci u ovom leku (navedenih u odeljku 6). Ako mislite da postoji mogućnost da ste alergični, razgovarajte sa lekarom pre nego što uzmete lek Wamlox;
• ako ste alergični na amlodipin ili na bilo koji drugi blokator kalcijumskih kanala. Ovo može uključivati svrab, crvenilo na koži ili poteškoće u disanju;
• ako imate teških problema sa jetrom ili žuči kao što su bilijarna ciroza ili holestaza (zastoj žuči);
• ako ste trudni duže od 3 meseca (i u ranoj trudnoći je bolje izbegavati lek Wamlox – videti odeljak

Trudnoća i dojenje);

• ako imate izrazito nizak krvni pritisak (hipotenzija);
• ako imate suženje aortnog zaliska (stenoza aorte) ili kardiogeni šok (stanje u kome srce ne može da snabdeva organizam dovoljnom količinom krvi);
• ako imate srčanu slabost nakon srčanog udara;
• ako imate visoku koncentraciju šećera u krvi i patite od šećerne bolesti (dijabetesa tipa 2, poznatog i kao insulin-nezavisan dijabetes melitus) ili ako imate smanjenu funkciju bubrega i uzimate lek za snižavanje krvnog pritiska koji se zove aliskiren.

Ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, obavestite svog lekara pre uzimanja leka Wamlox.

Upozorenja i mere opreza

Obratite se svom lekaru pre nego što počnete da uzimate lek Wamlox:

• ako imate povraćanje ili proliv;
• ako imate probleme sa jetrom ili bubrezima;
• ako Vam je presađen bubreg ili ako Vam je rečeno da imate sužavanje bubrežnih arterija;
• ako imate bolest nadbubrežnih žlezda koja se naziva „primarni hiperaldosteronizam”;
• ako ste imali srčanu slabost ili ako ste doživeli srčani udar. Pažljivo se pridržavajte uputstava lekara za početne doze. Lekar će možda proveriti i funkciju Vaših bubrega;
• ako Vam je lekar rekao da imate suženje srčanih zalistaka (koje se zove „stenoza aorte ili mitralna stenoza“) ili da Vam je debljina srčanog mišića neuobičajeno povećana (oboljenje koje se naziva

„opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija“);

• ako Vam se javio otok, pre svega na licu i grlu, tokom uzimanja drugih lekova (uključujući i inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima). Ako se kod Vas jave ovi simptomi, prestanite da uzimate lek Wamlox i odmah se obratite lekaru. Ne smete nikada više da uzimate lek Wamlox.
• ako uzimate bilo koji od sledećih lekova koji se koriste za snižavanje visokog krvnog pritiska:
• ACE inhibitori (na primer enalapril, lizinopril, ramipril), naročito ako imate probleme sa bubrezima povezane sa šećernom bolešću;
• aliskiren.

Lekar može da Vam proveri funkciju bubrega, krvni pritisak i količinu elektrolita (npr. kalijuma) u krvi u redovnim intervalima.

Videti takođe informacije u delu Lek Wamlox ne smete uzimati.

Deca i adolescenti

Primena leka Wamlox se ne preporučuje kod dece i adolescenata (uzrasta ispod 18 godina).

Drugi lekovi i lek Wamlox

Kažite svom lekaru i farmaceutu ako uzimate ili ste donedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Lekar će možda morati da promeni dozu ili da preduzme druge mere predostrožnosti. U nekim slučajevima možda ćete morati da prestanete sa uzimanjem jednog od ovih lekova. To se pre svega odnosi na sledeće lekove:

• druge lekove koji se koriste za snižavanje krvnog pritiska, a zovu se ACE inhibitori ili aliskiren;
• diuretike (vrsta lekova koji se zovu i „tablete za izbacivanje tečnosti” i deluju tako što povećavaju količinu urina koji se proizvodi);
• litijum (lek koji se koristi u lečenju nekih vrsta depresije);
• diuretike koji štede kalijum, preparate sa kalijumom, zamene za so koje sadrže kalijum i druge supstance koje mogu da povećaju koncentraciju kalijuma;
• neke vrste lekova protiv bolova koji se zovu nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) ili selektivni inhibitori ciklooksigenaze-2 (inhibitori COX-2). Lekar će možda proveriti i funkciju Vaših bubrega;
• antikonvulzive (karbamazepin, fenobarbital, fenitoin, fosfenitoin, primidon);
• kantarion;
• nitroglicerin i drugi nitrati ili druge supstance koje se zovu „vazodilatori“;
• lekove koji se koriste za lečenju HIV infekcije/AIDS (npr. ritonavir, indinavir, nelfinavir);
• lekove za lečenje gljivičnih infekcija (npr. ketokonazol, itrakonazol);
• lekove koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija (kao što su rifampicin, eritromicin, klaritromicin, talitromicin);
• verapamil, diltiazem (lekovi za srce);
• simvastatin (lek koji se koristi za kontrolu visokih vrednosti holesterola);
• dantrolen (infuzija za teške poremećaje telesne temperature);
• lekove koji se koriste protiv odbacivanja presađenog organa (ciklosporin, takrolimus).

Uzimanje leka Wamlox sa hranom i pićima

Osobe koje uzimaju lek Wamlox ne bi smele da konzumiraju sok od grejpfruta i grejpfrut. Grejpfrut i sok od grejpfruta mogu da dovedu do povećanja koncentracije aktivne supstance amlodipina u krvi, što može da dovede do nepredvidivog pojačavanja dejstva leka Wamlox na snižavanje krvnog pritiska.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Morate reći lekaru ako mislite da ste trudni (ili ako planirate trudnoću). Vaš lekar će obično savetovati da prestanete da uzimate lek Wamlox pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni, i savetovaće Vam da uzimate neki drugi lek umesto leka Wamlox. Lek Wamlox se ne preporučuje u ranoj trudnoći (prva tri meseca) i ne sme se uzimati ako ste trudni duže od 3 meseca, jer može izazvati ozbiljno oštećenje u organizmu Vašeg deteta ako se koristi posle trećeg meseca trudnoće.

Dojenje

Pokazalo se da amlodipin u malim količinama prelazi u majčino mleko. Obavestite lekara ako dojite ili ako planirate da počnete da dojite. Lek Wamlox se ne preporučuje majkama koje doje, a lekar može da odabere drugu terapiju za Vas ukoliko želite da dojite, naročito ako je Vaša beba novorođenče ili ako je prevremeno

rođena.

Pitajte svog lekara ili farmaceuta za savet pre uzimanja bilo kog leka.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ovaj lek može izazvati vrtoglavicu. To može uticati na Vašu koncentraciju. Stoga, ako niste sigurni kako će ovaj lek uticati na Vas, nemojte voziti, upravljati mašinama ili se baviti drugim aktivnostima koje zahtevaju koncentraciju.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom.To će Vam pomoći u postizanju najboljih rezultata i smanjenju rizika od neželjenih dejstava.

Uobičajena doza leka Wamlox je jedna tableta dnevno.

• Savetuje se uzimanje leka svakoga dana po mogućnosti u isto vreme.
• Progutajte tabletu sa čašom vode.
• Lek Wamlox može da se uzima sa hranom ili bez nje. Nemojte uzimati lek Wamlox sa grejpfrutom ili sokom od grejpfruta.

U zavisnosti od Vašeg odgovora na terapiju, lekar može predložiti višu ili nižu dozu. Nemojte prekoračivati propisanu dozu.

Lek Wamlox i starije osobe (starosti 65 godina i stariji)

Vaš lekar mora da bude oprezan kod povećanja doze.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Ako ste uzeli više leka Wamlox nego što treba

Ako ste uzeli previše tableta leka Wamlox, ili ako je neko drugi uzeo Vaše tablete, odmah se obratite svom lekaru.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Wamlox

Ako ste zaboravili da uzmete lek Wamlox, uzmite ga odmah čim se setite. Sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme. Međutim, ako je vreme za redovno uzimanje sledeće doze Vašeg leka blizu, preskočite dozu koju ste propustili i nastavite sa sledećom dozom po preporučenom redosledu. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili zaboravljenu tabletu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Wamlox

Prekid terapije lekom Wamlox može dovesti do pogoršanja bolesti. Ne prekidajte uzimanje leka sve dok Vam to ne kaže lekar.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna i ona zahtevaju hitnu medicinsku pažnju:

Kod nekoliko pacijenata su se javila ova ozbiljna neželjena dejstva (mogu da se jave kod 1 na 1000 pacijenata). Ako se javi bilo šta od sledećeg, odmah se javite lekaru:

Alergijska reakcija sa simptomima kao što su osip, svrab, oticanje lica, usana ili jezika, otežano disanje, nizak krvni pritisak (osećaj nesvestice, ošamućenost).

Druga moguća neželjena dejstva leka Wamlox:

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): influenca (grip), zapušen nos, bol u grlu i nelagodnost pri gutanju, glavobolja, oticanje ruku, šaka, nogu, skočnih zglobova ili stopala, zamor, astenija (slabost), crvenilo i osećaj toplote na licu i/ili vratu.

Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): vrtoglavica, mučnina i bol u abdomenu, suva usta, pospanost, trnjenje ili utrnulost šake ili stopala, vertigo, ubrzani rad srca uključujući palpitacije (osećaj lupanja srca), vrtoglavica prilikom ustajanja, kašalj, dijareja (proliv), konstipacija (otežano pražnjenje), osip na koži, crvenilo na koži, oticanje zglobova, bol u leđima, bol u zglobovima.

Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): osećaj uznemirenosti, zujanje u ušima (tinitus), gubitak svesti, obilnije mokrenje od uobičajenog ili češća potreba za mokrenjem, nemogućnost postizanja i zadržavanja erekcije, osećaj težine, nizak krvni pritisak sa simptomima kao što su vrtoglavica, ošamućenost, prekomerno znojenje, osip po celom telu, svrab, grčevi u mišićima.

Ako se bilo šta od navedenog javi u teškom obliku, obavestite o tome svog lekara.

Neželjena dejstva koja su zabeležena samo za valsartan ili samo za amlodipin i koja nisu zabeležena sa lekom Wamlox, ili su zabeležena sa većom učestalošću nego kod primene leka Wamlox:

Valsartan

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca, povišena telesna temperatura, bol u grlu ili ustima nastao usled infekcije; spontano krvarenje ili nastanak modrica; visoka koncentracija kalijuma u krvi; promene u testovima funkcije jetre, smanjena funkcija bubrega i ozbiljno smanjena funkcija bubrega, otok, uglavnom lica i grla; bol u mišićima; osip, ljubičastocrvene tačkice; povišena temperatura; svrab; alergijska reakcija; pojava plikova na koži (znaci stanja koje se zove bulozni dermatitis).

Ako osetite bilo koje od ovih neželjenih dejstava odmah obavestite svog lekara.

Ako primetite bilo koje drugo neželjeno dejstvo, obavestite o tome svog lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu.

Amlodipin

Odmah se obratite lekaru ako Vam se javi bilo koje od sledećih, veoma retkih, teških neželjenih reakcija nakon uzimanja ovog leka:

• Iznenadno zviždanje, bol u grudima, kratak dah ili poteškoće pri disanju;
• Oticanje očnih kapaka, lica ili usana;
• Oticanje jezika i grla koje izaziva velike teškoće pri disanju;
• Teške reakcije na koži uključujući intenzivan osip, koprivnjaču, crvenilo na koži po celom telu, jak svrab, pojavu plikova, ljuštenje i oticanje kože, zapaljenje sluzokože (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza) ili druge alergijske reakcije;
• Srčani udar, nepravilan srčani ritam;
• Zapaljenje pankreasa (gušterače) koje može da prouzrokuje jak bol u stomaku i leđima praćen lošim opštim stanjem.

Zabeležena su sledeća neželjena dejstva. Ako Vam bilo šta od sledećeg zadaje probleme ili ako traje više od nedelju dana, morate se obratiti lekaru.

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): vrtoglavica, pospanost, palpitacije (osećaj lupanja srca), napadi crvenila, oticanje članaka (edem), bol u stomaku, mučnina.

Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): promene raspoloženja, anksioznost, depresija, nesanica, drhtanje, poremećaji čula ukusa, gubitak svesti, gubitak osećaja bola, poremećaji vida, pogoršanje vida, zujanje u ušima, nizak krvni pritisak, kijanje/curenje nosa

izazvano zapaljenjem sluzokože nosa (rinitis), loše varenje, povraćanje (mučnina), opadanje kose, pojačano znojenje, svrab na koži, promena boje kože, poremećaji mokrenja, povećana potreba za noćnim mokrenjem, povećana učestalost mokrenja, nemogućnost postizanja erekcije, neprijatno osećanje ili uvećanje grudi kod muškaraca, utisak da se ne osećate dobro, bol u mišićima, grčevi u mišićima, povećanje ili smanjenje telesne mase.

Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): zbunjenost.

Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): smanjenje broja belih krvnih zrnaca, smanjenje broja trombocita koje može da dovede do neuobičajene pojave modrica ili lakog krvarenja (oštećenje crvenih krvnih zrnaca); povećanje koncentracije šećera u krvi (hiperglikemija); oticanje desni, nadimanje u stomaku (gastritis); poremećaj funkcije jetre, zapaljenje jetre (hepatitis), žuta prebojenost kože (žutica), povećanje vrednosti enzima jetre koje može da utiče na neka medicinska ispitivanja; povećana tenzija mišića, zapaljenje krvnih sudova, često sa osipom, osetljivost na svetlost; poremećaji koji kombinuju ukočenost, tremor (nevoljno drhtanje) i/ili poremećaje pokreta.

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): podrhtavanje, ukočeno držanje, lice nalik maski, usporeni pokreti i lelujav, neuravnotežen hod.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Nes mete koristiti lek Wamlox posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance: su valsartan i amlodipin.

Wamlox 80 mg/5 mg film tablete:

Jedna film tableta sadrži 80 mg valsartana i 5 mg amlodipina (u obliku amlodipin-besilata).

Wamlox ,160 mg/5, mg film tablete:

Jedna film tableta sadrži 160 mg valsartana i 5 mg amlodipina (u obliku amlodipin-besilata).

Wamlox, 160 mg/10, mg film tablete:

Jedna film tableta sadrži 160 mg valsartana i 10 mg amlodipina (u obliku amlodipin-besilata).

Pomoćne supstance:

Wamlox, 80 mg/5, mg film tablete

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna; manitol; magnezijum-stearat; kroskarmeloza-natrijum; povidon K 25; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni i natrijum-laurilsulfat.

Film tablete: gvožđe(III)-oksid, žuti (E172) i Opadry II white (sastav: polivinilalkohol, delimično hidrolizovani; titan-dioksid (E171); makrogol; talk).

Wamlox, 160 mg/5 mg, film tablete

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna; manitol; magnezijum-stearat; kroskarmeloza-natrijum; povidon K 25; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni i natrijum-laurilsulfat.

Film tablete: gvožđe(III)-oksid, žuti (E172) i Opadry II white (sastav: polivinilalkohol, delimično hidrolizovani; titan-dioksid (E171); makrogol; talk).

Wamlox, 160 mg/10 mg, film tablete

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna; manitol; magnezijum-stearat; kroskarmeloza-natrijum; povidon K 25; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni i natrijum-laurilsulfat.

Film tablete:gvožđe(III)-oksid, žuti (E172) i Opadry II white (sastav: polivinilalkohol, delimično hidrolizovani; titan-dioksid (E171); makrogol; talk).

Kako izgleda lek Wamlox i sadržaj pakovanja

Wamlox, 80 mg/5 mg, film tablete

Braonkastožute, okrugle, blago bikonveksne, film tablete sa zakošenim ivicama i mogućim tamnim tačkama. Prečnik tablete: 8 mm, debljina 3,0 mm – 4,3 mm.

Wamlox, 160 mg/5 mg, film tablete

Braonkastožute, ovalne, bikonveksne, film tablete sa mogućim tamnim tačkama. Dimenzije tablete: 13 mm x 8 mm, debljina: 3,8 mm – 5,4 mm.

Wamlox, 160 mg/10 mg, film tablete

Blago braonkastožute, ovalne, bikonveksne, film tablete. Dimenzije tablete: 13 mm x 8 mm, debljina: 3,8 mm – 5,4 mm.

Wamlox, 80 mg/5, mg film tablete

Unutrašnje pakovanje gotovog leka je OPA/Al/PVC blister sa aluminijumskom folijom koji sadrži 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 2 blistera od po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvom za lek.

Wamlox, 160 mg/5 mg, 160 mg/10 mg, film tablete

Unutrašnje pakovanje gotovog leka je OPA/Al/PVC blister sa aluminijumskom folijom koji sadrži 7 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 4 blistera od po 7 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvom za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA, D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija TAD PHARMA GMBH, Heinz-Lohmann-Straβe 5, Cuxhaven, Nemačka KRKA - FARMA D.O.O., V. Holjevca 20/E, Jastrebarsko, Hrvatska

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se može izdavati uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Wamlox®, film tablete, 28 x (80 mg/5 mg): 515-01-01491-21-001 od 22.03.2022.

Wamlox®, film tablete, 28 x (160 mg/5 mg): 515-01-01495-21-001 od 22.03.2022.

Wamlox®, film tablete, 28 x (160 mg/10 mg): 515-01-01494-21-001 od 22.03.2022.