Vizarsin® 50mg film tableta

Lek Vizarsin je indikovan kod odraslih muškaraca sa erektilnom disfunkcijom, odnosno nemogućnošću da se postigne ili održava erekcija penisa u meri koja je potrebna za seksualnu aktivnost.

Da bi lek Vizarsin bio efikasan, potrebna je seksualna stimulacija.

Doziranje

Primena kod odraslih osoba:

Za započinjanje terapije sa jačinom od 25 mg potrebno je koristiti lekove drugih proizvođača koji su dostupni na tržištu.

Preporučena doza leka iznosi 50 mg, i uzima se po potrebi približno jedan sat pre seksualne aktivnosti. Doza leka se, na osnovu podataka o efikasnosti i tolerancije, može povećati na 100 mg ili smanjiti na 25 mg.

Maksimalna preporučena doza leka iznosi 100 mg, a maksimalna preporučena učestalost uzimanja leka je jednom dnevno. Ako se lek Vizarsin uzima sa hranom, početak delovanja može biti odložen u odnosu na uzimanje leka na prazan želudac (videti odeljak 5.2).

Posebne populacije

Stariji pacijenti:

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih osoba (≥ 65 godina starosti).

Oštećenje funkcije bubrega:

Preporuke za doziranje opisane u delu „Primena kod odraslih osoba“ odnose se i na pacijenate sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (vrednost klirensa kreatinina = 30-80 mL/min).

S obzirom na to da je klirens sildenafila smanjen kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (vrednost klirensa kreatinina <30 mL/min), potrebno je razmotriti primenu doze leka od 25 mg. Doza leka se, na osnovu podataka o efikasnosti i toleranciji, može povećati na 50 mg sve do 100 mg prema potrebi.

Oštećenje funkcije jetre:

Budući da je klirens sildenafila smanjen kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (npr. ciroza), potrebno je razmotriti primenu doze od 25 mg. Na osnovu efikasnosti i tolerancije, doza se može povećati na 50 mg, odnosno, 100 mg po potrebi.

Pedijatrijska populacija:

Nije indikovana primena leka Vizarsin kod osoba mlađih od 18 godina.

Primena kod pacijenta koji uzimaju druge lekove:

Uz izuzetak ritonavira, čija se istovremena primena sa sildenafilom ne preporučuje (videti odeljak 4.4), treba razmotriti primenu početne doze od 25 mg kod pacijenta koji su na istovremenoj terapiji CYP3A4 inhibitorima (videti odeljak 4.5).

Kako bi se, kod pacijenata koji su na terapiji alfa blokatorima, mogućnost razvoja posturalne hipotenzije svela na najmanju moguću meru, pacijente treba stabilizovati na terapiji alfa blokatorima pre započinjanja primene sildenafila. Osim toga, treba razmotriti uvođenje sildenafila sa početnom dozom od 25 mg (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Način primene

Za oralnu upotrebu.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

U skladu sa poznatim dejstvom na sistem azot oksid/ciklički guanozin monofosfat (cGMP) (videti odeljak 5.1), pokazano je da sildenafil potencira hipotenzivna dejstva nitrata, i zbog toga je istovremena primena donora azot oksida (kao što je amil-nitrit) ili nitrata u bilo kom obliku kontraindikovana.

Istovremena primena inhibitora PDE5, uključujući sildenafil, sa stimulatorima guanilat ciklaze, kao što riociguat, je kontraindikovana jer može potencijalno dovesti do simptomatske hipotenzije (videti odeljak 4.5).

Lekove za lečenje erektilne disfunkcije, uključujući i sildenafil, ne smeju se primenjivati kod muškaraca kojima se ne savetuje seksualna aktivnost (npr. pacijenti sa teškim kardiovaskularnim oboljenjima kao što su nestabilna angina ili teška srčana insuficijencija).

Lek Vizarsin je kontraindikovan kod pacijenta kod kojih se javio gubitak vida na jednom oku kao posledica nearterijske anteriorne ishemijske optičke neuropatije (engl. non-arteritic anterior ischaemic optic neuropathy- NAION), bez obzira da li je taj događaj povezan sa prethodnom primenom inhibitora fosfodiesteraze 5 (PDE5) ili ne (videti odeljak 4.4).

Bezbednost primene sildenafila nije ispitivana u sledećim podgrupama pacijenata i zbog toga je njegova primena kontraindikovana kod tih pacijenata: teško oštećenje funkcije jetre, hipotenzija (arterijski krvni pritisak < 90/50 mmHg), pacijenti koji su nedavno imali i moždani udar ili infarkt miokarda, kao i oni sa naslednim poremećajem degeneracije retine kao što je retinitis pigmentosa (mali broj ovih pacijenta ima genetski poremećaj retinalne fosfodiesteraze).

Pre nego što se uzme u obzir farmakološka terapija, treba uzeti anamnezu i uraditi fizikalni pregled u cilju dijagnostikovanja erektilne disfunkcije i utvrditi potencijalne uzroke nastanka ovih poremećaja.

Kardiovaskularni faktori rizika

Pre započinjanja terapije za erektilnu disfunkciju, lekari bi trebalo da vode računa o kardiovaskularnom statusu pacijenata, pošto postoji određeni stepen kardiovaskularnog rizika, koji je povezan sa seksualnom aktivnošću. Sildenafil ima vazodilatatorna svojstva, koja dovode do blagog i prolaznog smanjenja krvnog pritiska (videti odeljak 5.1). Pre propisivanja sildenafila, lekari bi trebalo pažljivo da razmotre kako će se ova vazodilatatorna svojstva leka ispoljiti kod pacijenata, naročito tokom seksualne aktivnosti. Pacijenti posebno osetljivi na vazodilatatore su oni kod kojih postoji opstrukcija pražnjenja leve komore srca (npr. aortna stenoza, hipertrofična opstruktivna kardiomiopatija) ili oni sa retkim sindromom multiple sistemske atrofije koji se manifestuje u vidu teškog poremećaja autonomne kontrole krvnog pritiska.

Sildenafil pojačava hipotenzivno dejstvo nitrata (videti odeljak 4.3).

U postmarketinškom praćenju leka zabeleženi su ozbiljni kardiovaskularni događaji, uključujući infarkt miokarda, nestabilnu anginu pektoris, iznenadnu srčanu smrt, ventrikularnu aritmiju, cerebrovaskularno krvarenje, prolazni ishemijski napad (TIA), hipertenziju i hipotenziju vremenski povezani sa primenom sildenafila. Većina ovih pacijenata, ali ne i svi, imali su kardiovaskularne faktore rizika koji su ranije postojali. Zabeleženo je da se veliki broj ovih događaja javio tokom seksualnog odnosa ili neposredno nakon njega, a mali broj se javio nakon primene sildenafila bez seksualne aktivnosti. Nije moguće utvrditi da li su ovi događaji direktno povezani sa ovim faktorima ili sa nekim drugim faktorima.

Prijapizam

Lekove za lečenje erektilne disfunkcije, uključujući i sildenafil, treba oprezno koristiti kod pacijenta sa anatomskim deformacijama penisa (npr. angulacija, kavernozna fibroza ili Pejronijeva bolest) ili kod pacijenata koji imaju stanja koja ih predisponiraju za prijapizam (npr. anemija srpastih ćelija, multipi mijelom ili leukemija).

U postmarketinškom periodu zabeleženi su slučajevi produžene erekcije i prijapizma nakon primene sildenafila. U slučaju erekcije koja traže duže od 4 sata, pacijent mora odmah da potraži hitnu medicinsku pomoć. Ukoliko se prijapizam odmah ne leči, može doći do oštećenja tkiva penisa i trajnog gubitka potencije.

Istovremena primena sildenafila sa drugim PDE5 inhibitorima ili drugim načinima lečenja erektilne disfunkcije

Bezbednost i efikasnost kombinovane primene sildenafila sa drugim PDE5 inhibitorima, ili ostalim lekovima za lečenje plućne arterijske hipertenzije (PAH) koji sadrže sildenafil, kao i sa drugim lekovima za lečenje erektilne disfunkcije nije ispitivana. Zbog toga se primena ovih kombinacija ne preporučuje.

Uticaj na vid

Prijavljeni su spontani slučajevi poremećaja vida prilikom primene sildenafila i drugih PDE5 inhibitora (videti odeljak 4.8). Slučajevi nearterijske prednje ishemijske optičke neuropatije, retkog stanja, su zabeleženi spontano i tokom opservacione studije u vezi sa primenom sildenafila i drugih PDE5 inhibitora (videti odeljak 4.8). Pacijente treba upozoriti da u slučaju pojave iznenadnog poremećaja vida, odmah prekinu sa uzimanjem leka Vizarsin i odmah zatraže savet lekara (videti odeljak 4.3).

Istovremena primena sa ritonavirom

Ne savetuje se istovremena primena sildenafila sa ritonavirom (videti odeljak 4.5). Istovremena primena sa alfa blokatorima

Savetuje se oprez kada se sildenafil primenjuje kod pacijenta koji su na terapiji alfa blokatorima, zato što istovremena primena može da dovede do simptomatske hipotenzije kod malog broja osetljivih pojedinaca (videti odeljak 4.5). Najveća verovatnoća da se ovo javi je tokom prva 4 sata nakon uzimanja sildenafila. Da bi se mogućnost razvoja posturalne hipotenzije svela na najmanju moguću meru, pacijenti bi trebalo da budu hemodinamski stabilni na terapiji alfa blokatorima, pre nego što se započne lečenje sildenafilom. Treba razmotriti uvođenje sildenafila sa početnom dozom od 25 mg (videti odeljak 4.2). Takođe, lekari treba da savetuju pacijente kako da se ponašaju u slučaju pojave simptoma posturalne hipotenzije.

Uticaj na krvarenje

Ispitivanja na humanim trombocitima pokazuju da sildenafil potencira antiagregacioni efekat natrijum- nitroprusida u uslovima in vitro. Nema podataka o bezbednosti primene sildenafila kod pacijenta sa poremećajima krvarenja ili sa aktivnim peptičkim ulksom. Zbog toga sildenafil kod ovih pacijenata treba primeniti samo nakon pažljive procene odnosa rizika i koristi.

Osobe ženskog pola

Lek Vizarsin nije indikovan za primenu kod žena. Posebna upozorenja o pomoćnim susptancama

Lek Vizarsin sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma”.

Uticaj drugih lekova na sildenafil

In vitro ispitivanje:

Metabolizam sildenafila se primarno odvija putem citohroma P450 (CYP), i to izoforme 3A4 (glavni put) i 2C9 (sporedni put). Zbog toga, inhibitori ovih izoenzima mogu da smanje klirens sildenafila, a induktori ovih izoenzima mogu povećati klirens sildenafila.

In vivo ispitivanje:

Analiza podataka populacione farmakokinetike, dobijenih iz kliničkih studija, ukazuje na smanjenje klirensa sildenafila kada se primenjuje istovremeno sa CYP3A4 inhibitorima (kao što su ketokonazol, eritromicin, cimetidin).

Iako kod ovih pacijenata nije primećeno povećanje incidence neželjenih dejstava, kada se sildenafil primenjuje istovremeno sa CYP3A4 inhibitorima, terapiju sildenafilom treba početi sa dozom od 25 mg.

Istovremena primena ritonavira (inhibitora HIV proteaze), potentnog inhibitora enzimskog P450 sistema, u stanju ravnoteže (500 mg dva puta dnevno) sa sildenafilom (pojedinačna doza od 100 mg) u stanju ravnoteže, dovodi do 300%-nog porasta Cmax sildenafila (4 puta), i 1000%-nog porasta PIK sildenafila

(11 puta). Posle 24 sata, koncentracija sildenafila u plazmi je iznosila približno 200 nanogram/mL, u poređenju sa približno 5 nanogram/mL kada je primenjivan samo sildenafil. Ovaj nalaz je u skladu sa izraženim dejstvom ritonavira na veliki broj lekova, supstrata enzima iz grupe P450. Sildenafil nema uticaja na farmakokinetiku ritonavira. Na osnovu ovih farmakokinetičkih rezultata ne savetuje se istovremena primena sildenafila sa ritonavirom (videti odeljak 4.4), a ni u jednom slučaju maksimalna doza sildenafila ne sme biti veća od 25 mg tokom 48 sati.

Istovremena primena inhibitora HIV proteaze, sakvinavira, inhibitora CYP3A4 enzimske izoforme u stanju ravnoteže (1200 mg tri puta dnevno) sa sildenafilom (pojedinačna doza od 100 mg), dovela je do uvećanja od 140% -nog porasta Cmax sildenafila i 210%-nog porasta PIK sildenafila. Sildenafil nema uticaja na farmakokinetiku sakvinavira (videti odeljak 4.2). Može se očekivati da su uticaji potentnijih CYP3A4 inhibitora, kao što su ketokonazol i itrakonazol, izraženiji.

Kada se pojedinačna doza sildenafila od 100 mg primeni zajedno sa eritromicinom, umerenim CYP3A4 inhibitorom izoenzima u stanju ravnoteže (500 mg dva puta dnevno tokom 5 uzastopnih dana), dolazi do 182%-nog porasta u stanju ravnoteže pri sistemskoj izloženosti sildenafilu (PIK). Kod zdravih dobrovoljaca muškog pola, primena azitromicina (500 mg dnevno tokom 3 uzastopna dana) nije dovela do promene PIK-a, Cmax, tmax, konstantne eliminacije, ili posledično, poluvremena eliminacije sildenafila i njegovih glavnih metabolita u cirkulaciji. Primena cimetidina (800 mg), CYP450 inhibitora i nespecifičnog CYP3A4 inhibitora, istovremeno sa sildenafilom (50 mg), kod zdravih dobrovoljaca ima za posledicu porast koncentracije sildenafila u plazmi za 56%.

Sok od grejpfruta je slab inhibitor CYP3A4 posredovanog metabolizma u zidu creva i može da dovede do umerenog povećanja koncentracije sildenafila u plazmi.

Pojedinačne doze antacida (magnezijum-hidroksid/aluminijum-hidroksid) nisu uticale na bioraspoloživost sildenafila.

Iako nisu sprovedene specifične studije interakcije za sve lekove, analiza podataka populacione farmakokinetike nije pokazala uticaj na farmakokinetiku sildenafila kada se istovremeno sa njim primenjuju sledeće grupe lekova: CYP2C9 inhibitori (npr. tolbutamid, varfarin, fenitoin), CYP2D6 inhibitori (npr. selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, triciklični antidepresivi), tiazid i slični diuretici, diuretici koji štede kalijum i oni koji deluju na Henleovu petlju, inhibitori enzima angiotenzinske konvertaze (ACE inhibitori), blokatori kalcijumskih kanala, beta-adrenergički antagonisti ili induktori metabolizama CYP450 (npr. su rifampicin i barbiturati). U studiji na muškim zdravim dobrovoljcima, istovremena primena bosentana, antagoniste endotelina, (induktor CYP3A4 (umereni), CYP2C9 i mogući induktor CYP2C19) u stanju ravnoteže (125 mg dva puta dnevno) sa sildenafilom u stanju ravnoteže (80 mg tri puta dnevno), dovela je do smanjenja vrednosti PIK sildenafila za 62,6% i Cmax za 55,4 %. Zbog toga se, tokom istovremene primene jakih induktora CYP3A4, kao što je rifampin može očekivati da će doći do većeg smanjenja koncentracije sildenafila u plazmi.

Nikorandil je hibridni lek sa svojstvima aktivatora kalijumovih kanala i nitrata. Usled prisustva nitratne komponente, on ima potencijal za ozbiljne interakcije sa sildenafilom.

Uticaj sildenafila na druge lekove

In vitro ispitivanja:

Sildenafil je slab inhibitor sledećih P450 enzimskih izoformi 1A2, 2C9, 2C19, 2D6, 2E1 i 3A4

(IC50 > 150 mikromol/L). Imajući u vidu da je posle primene preporučene doze maksimalna koncentracija sildenafila u plazmi približno 1 mikromol/L, posle primene leka u preporučenim dozama, nije verovatno da će primena leka Vizarsin imati uticaja na klirens supstrata ovih izoenzima.

Nema podataka o interakciji sildenafila i nespecifičnih inhibitora fosfodiesteraze kao što su teofilin ili dipiridamol.

In vivo ispitivanje:

U skladu sa poznatim efektima na sistem azot oksid/ciklički guanozin monofosfat (NO/cGMP) (videti odeljak 5.1), pokazalo se da sildenafil pojačava hipotenzivna dejstva nitrata, i zbog toga je istovremena primena donora azot oksida ili nitrata u bilo kom obliku, kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Riociguat: Pretklinička ispitivanja pokazuju aditivno dejstvo na sniženje sistemskog krvnog pritiska kada su inhibitori PDE5 primenjeni u kombinaciji sa riociguatom.U kliničkim ispitivanjima, riociguat je pokazao uvećanje hipotenzivnog dejstva inhibitora PDE5. Nije bilo dokaza o postojanju povoljnog terapijskog dejstva pomenute kombinacije u populacionoj studiji. Istovremena primena riociguata sa PDE5 inhibitorima, uključujući sildenafil, je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Istovremena primena sildenafila kod pacijenta koji su na terapiji alfa blokatorima može da dovede do simptomatske hipotenzije kod malog broja osetljivih pacijenata. Najveća verovatnoća da se ovo javi je tokom prva 4 sata nakon uzimanja sildenafila (videti odeljke 4.2 i 4.4). U tri specifične studije lek-lek interakcija, alfa blokator doksazosin (4 mg i 8 mg) i sildenafil (25 mg, 50 mg, ili 100 mg) primenjivani su istovremeno kod pacijenta sa benignom hiperplazijom prostate (BHP) koji su bili stabilni na terapiji doksazosinom. U populaciji koja je obuhvaćena ovom studijom primećeno je prosečno dodatno sniženje krvnog pritiska u ležećem položaju od 7/7 mmHg, 9/5 mmHg i 8/4 mmHg, kao i prosečno dodatno sniženje krvnog pritiska u stojećem položaju od 6/6 mmHg, 11/4 mmHg i 4/5 mmHg, tim redosledom. Kada su sildenafil i doksazosin primenjivani istovremeno kod pacijenta na stabilnoj terapiji doksazosinom, bilo je retkih izveštaja o pacijentima kod kojih se javila simptomatska posturalna hipotenzija. Zabeleženi su vrtoglavica i ošamućenost, ali nije dolazilo do pojave sinkope.

Nisu se pokazale značajne interakcije kada je sildenafil (50 mg) bio primenjen zajedno sa tolbutamidom (250 mg) ili varfarinom (40 mg), koji se metabolišu putem CYP2C9.

Sildenafil (50 mg) nije pojačao dejstvo acetilsalicilne kiseline (150 mg) na produženje vremena krvarenja.

Sildenafil (50 mg) nije potencirao hipotenzivno dejstvo alkohola kod zdravih dobrovoljaca sa prosečnom maksimalnom koncentracijom alkohola u krvi od 80 mg/dL.

Zbirna analiza sledećih grupa antihipertenzivnih lekova: diuretici, beta blokatori, ACE inhibitori, antagonisti receptora za angiotenzin II, antihipertenzivni lekovi (vazodilatatori i antihipertenzivi centralnog dejstva), blokatori adrenergičnih neurona, blokatori kalcijumskih kanala i blokatori alfa adrenoceptora, nije ukazala na razlike u profilu neželjenih dejstva kod pacijenata koji su uzimali sildenafil, u poređenju sa terapijom placebom. U specifičnoj studiji interakcije u kojoj je sildenafil (100 mg) primenjen zajedno sa amlodipinom, kod hipertenzivnih pacijenata, javilo se dodatno sniženje sistolnog krvnog pritiska u ležećem položaju od

8 mmHg. Odgovarajuće dodatno sniženje dijastolnog krvnog pritiska u ležećem položaju bilo je 7 mmHg. Ova dodatna sniženja krvnog pritiska bila su slične magnitude kao ona koja su primećena kada se sildenafil primenjuje samostalno kod zdravih dobrovoljaca (videti odeljak 5.1).

Sildenafil (100 mg), u stanju ravnoteže nije uticao na farmakokinetiku inhibitora HIV proteaze, sakvinavira i ritonavira, koji predstavljaju supstrat za enzimsku CYP3A4 izoformu.

Kod zdravih dobrovoljaca muške populacije, sildenafil u stanju ravnoteže (80 mg tri puta dnevno), doveo je do povećanja PIK bosentana za 49,8% i Cmax za 42% (125 mg dva puta dnevno).

Lek Vizarsin nije indikovan za primenu kod žena.

Ne postoje adekvatne i dobro kontrolisane studije kod trudnica i dojilja.

Nisu zapažena značajna neželjena dejstva u reproduktivnim studijama na pacovima i kunićima nakon oralne primene sildenafila.

Nije bilo efekta na pokretljivost i morfologiju spermatozoida nakon primene pojedinačne doze 100 mg sildenafila kod zdravih dobrovoljaca (videti odeljak 5.1).

Nisu rađene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Pošto su u kliničkim studijama sa sildenafilom zabeležene vrtoglavica i poremećaji vida, pacijenti bi trebalo da pre nego što pristupe upravljanju vozilima ili rukovanju mašinama, provere kako reaguju na lek Vizarsin.

Sažetak bezbednosnog profila

Bezbednosni profil sildenafila se bazira na ispitivanjima kod 9570 pacijenata u 74 dvostruko slepe, placebo- kontrolisane studije. Najčešće prijavljene neželjene reakcije u kliničkim studijama kod pacijenata lečenih sildenafilom su bile: glavobolja, naleti crvenila, dispepsija, nazalna kongestija, vrtoglavica, mučnina, naleti vrućine, poremećaji vida, cijanopsija i zamagljen vid.

Neželjena dejstva su prikupljana i praćenjem leka u postmarketinškom periodu od >10 godina. Pošto nisu sva neželjena dejstva prijavljena nosiocu dozvole za stavljanje leka u promet i uključena u bazu podataka o bezbednosti, učestalost ovih reakcija se ne može pouzdano odrediti.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U sledećoj tabeli navedena su sva klinički značajna neželjena dejstva, koja su se javila u kliničkim ispitivanjima sa većom incidencom u odnosu na placebo, prikazana su po sistemima organa i učestalosti. Učestalost neželjenih dejstava je opisana prema sledećoj klasifikaciji: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100 do < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), retka (≥ 1/10000 do < 1/1000).

Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Tabela 1: Medicinski značajna neželjena dejstva, zabeležena sa učestalošću većom nego nakon primene placeba, prijavljena tokom kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja

*prijavljeno samo tokom postmarketinškgog posmatranja

**Dizortrija kolornog vida: Hloropsija, hromatopsija, cijanopsija, eritropsija i ksantopsija

***Lakrimalni poremećaji: Suvoća očiju, lakrimalni poremećaj, pojačana lakrimacija Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

U ispitivanjima na dobrovoljcima, neželjena dejstva zabeležena prilikom primene leka u pojedinačnim dozama do 800 mg bila su slična onima koja su primećena prilikom primene leka u manjim dozama, ali su ona po intenzitetu i po učestalosti bila izraženija. Primena leka u dozi od 200 mg nije dovodila do povećanja efikasnosti, ali je incidenca neželjenih dejstava (glavobolja, naleti crvenila lica, vrtoglavica, dispepsija, kongestija sluznice nosa, poremećaj vida) bila povećana.

Terapija

U slučaju predoziranja, prema potrebi treba primeniti standardnu suportivnu terapiju. Pošto se sildenafil u velikom procentu vezuje za proteine plazme i ne eliminiše se urinom, ne očekuje se da će renalna dijaliza ubzati klirens leka.

Farmakoterapijska grupa: Urološki lekovi; lekovi koji se koriste kod erektilne disfunkcije

ATC šifra: G04BE03 Mehanizam dejstva

Sildenafil je lek za oralnu primenu u terapiji erektilne disfunkcije. Uz seksualnu stimulaciju, i upotrebu sildenafila povećava se dotok krvi u penis i na taj način se uspostavlja prethodno narušena erektilna funkcija.

Fiziološki mehanizam, koji je odgovoran za erekciju penisa, uključuje oslobađanje azot oksida (NO) u kavernoznim telima tokom seksualne stimulacije. Azot oksid zatim aktivira enzim guanilat ciklazu, koja dovodi do povećanja koncentracije cikličknog guanozin monofosfata (cGMP), i tako dovodi do relaksacije glatkih mišića u kavernoznim telima i omogućava dotok krvi.

Sildenafil je snažan i selektivan inhibitor cGMP specifične fosfodiesteraze tipa 5 (PDE5) u kavernoznom telu, gde je PDE5 odgovorna za razgradnju cGMP. Sildenafil ima posredno dejstvo na erekciju. Lek nema direktno releksantno dejstvo na izolovano kavernozno telo, ali snažno potencira releksantno dejstvo NO na

ovo tkivo. Kada se aktivira put NO/cGMP, što se događa uz seksualnu stimulaciju, inhibicija PDE5 sildenafilom rezultira povećanim vrednostima cGMP u kavernoznim telima. Zbog toga je neophodna seksualna stimulacija kako bi sildenafil ispoljio željeno farmakološko dejstvo.

Farmakodinamsko dejstvo

Ispitivanja in vitro pokazala su da je sildenafil selektivan za PDE5, koji je uključen u proces erekcije. Njegovo dejstvo je snažnije na PDE5 nego na ostale fosfodiesteraze. Poseduje 10 puta veću selektivnost za PDE5 nego za PDE6, koja učestvuje u procesima fototransdukcije u retini. Pri maksimalno preporučenim dozama, selektivnost je 80 puta veća u odnosu na PDE1 i više od 700 puta veća nego za PDE2, 3, 4, 7, 8, 9, 10 i 11. Posebno treba naglasiti da sildenafil ima preko 4000 puta veću selektivnost za PDE5 nego za PDE3, cAMP specifičnoj izoformi fosfodiesteraze, uključenoj u kontrolu srčanih kontrakcija.

Klinička efikasnost i bezbednost

Dve kliničke studije su bile posebno dizajnirane kako bi se procenio vremenski okvir u kome sildenafil može da izazove erekciju kao odgovor na seksualnu stimulaciju. U studiji pomoću penilne pletizmografije (RigiScan) kod pacijenata u stanju gladovanja, prosečno vreme za postizanje erekcije od 60% rigidnosti (dovoljne za seksualni odnos) nakon uzimanja sildenafila bilo je 25 minuta (u opsegu 12-37 minuta). U odvojenoj RigiScan studiji, sildenafil je mogao da izazove erekciju kao odgovor na seksualnu stimulaciju

4-5 sati nakon doziranja.

Sildenafil izaziva blago i prolazno smanjenje krvnog pritiska koje, u većini slučajeva nema kliničke efekte. Srednja vrednost maksimalnog smanjenja sistolnog krvnog pritiska u ležećem položaju nakon oralne doze sildenafila od 100 mg, bila je 8,4 mmHg. Odgovarajuća promena dijastolnog krvnog pritiska u ležećem položaju bila je 5,5 mmHg. Ova smanjenja krvnog pritiska su u skladu sa vazodilatornim dejstvom sildenafila, verovatno zbog povišenog nivoa cGMP u glatkim mišićima krvnih sudova. Pojedinačne oralne doze sildenafila do 100 mg kod zdravih dobrovoljaca nisu imale klinički značajna dejstva na EKG.

U studiji hemodinamskog dejstva pojedinačne oralne doze od 100 mg sildenafila kod 14 pacijenata sa teškim oboljenjem koronarne arterije (engl. Coronary Artery Desease - CAD) (> 70% stenoze bar jedne koronarne arterije), srednji sistolni i dijastolni krvni pritisak u mirovanju bili su smanjeni za 7%, odnosno 6% u odnosu na početne vrednosti. Srednja vrednost sistolnog krvnog pritiska u plućnoj arteriji bila je smanjena za 9%.

Sildenafil nije uticao na minutni volumen srca i nije smanjivao protok krvi kroz stenozirane koronarne arterije.

U dvostruko slepom, placebom kontrolisanom ispitivanju stresa izazvanog fizičkom aktivnošću, praćeno je 144 pacijenta sa erektilnom disfunkcijom i hroničnom stabilnom anginom pektoris, koji su redovno uzimali lekove za terapiju angine (izuzev nitrata). Nisu uočene klinički značajne razlike između sildenafila i placeba u vremenu do prestanka angioznog napada.

Kod nekih ispitanika otkrivene su blage i prolazne razlike u raspoznavanju boja (plava/zelena) pomoću Farnsworth-Munsell-ovog testa sa 100 nijansi, sat vremena nakon primene doze od 100 mg, bez vidljivih efekata dva sata nakon primene leka. Pretpostavlja se da je mehanizam ove promene u razlikovanju boja povezan sa inhibicijom PDE6, koja je uključena u kaskadu fototransdukcije u retini. Sildenafil nema uticaja na oštrinu vida niti na kontrasnu senzitivnost. U placebo-kontrolisanom ispitivanju sa malim brojem pacijenata (n = 9) sa dokazanom ranom makularnom degeneracijom povezanom sa starenjem, nakon primene pojedinačne doze sildenafila od 100 mg, nisu uočene značajne promene u sprovedenim testovima za ispitivanje vida (npr. oštrina vida, Amsler-ova rešetka (test za ispitivanje oštrine vida), Colour discrimination simulated traffic light (za raspoznavanje boja simulacijom semafora), Humphrey perimetrija (za merenje širine vidnog polja) i fotostres test).

Kod zdravih dobrovoljaca, nakon primene pojedinačne doze sildenafila od 100 mg, nije uočen uticaj na pokretljivost ili morfologiju spermatozoida (videti odeljak 4.6).

Dodatni podaci iz kliničkih studija

U kliničkim studijama sildenafil je bio primenjen kod više od 8000 pacijenta starosti 19-87 godina. Bile su zastupljene sledeće grupe pacijenata: starije osobe (19,9%), pacijenti sa hipertenzijom (30,9%), sa dijabetes melitusom (20,3%), ishemijskom bolesti srca (5,8%), hiperlipidemijom (19,8%), povredom kičmene moždine (0,6%), depresijom (5,2%), transuretralnom resekcijom prostate (3,7%), radikalnom prostatektomijom (3,3%). Sledeće grupe nisu bile dobro predstavljene ili su bile isključene iz kliničkih ispitivanja: pacijenti sa hirurškom intervencijom na karlici, pacijenti koji su prethodno bili na radioterapiji, pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega i pacijenti sa određenim kardiovaskularnim stanjima (videti odeljak 4.3).

U studijama sa primenom fiksnih doza leka, procenat pacijenata kod kojih je primena sildenafila dovela do poboljšanja njihove erekcije bio je 62% (25 mg), 74% (50 mg) i 82% (100 mg) u poređenju sa 25% kod pacijenta koji su primali placebo. U kontrolisanim kliničkim studijama broj pacijenta koji su prekinuli terapiju sildenafilom bio je mali i približno isti kao u placebo grupi.

Uzimajući u obzir sva istraživanja, procenat pacijenata kod kojih je primena sildenafila dovela do poboljšanja bio je sledeći: psihogena erektilna disfunkcija (84%), mešovita erektilna disfunkcija (77%), organska erektilna disfunkcija (68%), starije osobe (67%), dijabetes melitus (59%), ishemijska bolest srca (69%), hipertenzija (68%), TURP (61%), radikalna prostatektomija (43%), povreda kičmene moždine (83%), depresija (75%). Bezbednost i efikasnost sildenafila je održana i u dugotrajnim studijama.

Resorpcija

Sildenafil se brzo resorbuje. Zabeležene maksimalne koncentracije u plazmi dostižu se u toku 30 do

120 minuta (prosečno 60 minuta) nakon oralne primene leka na prazan želudac. Srednja vrednost apsolutne bioraspoloživosti je 41% (u opsegu 25-63%). Nakon oralne primene sildenafila, vrednosti PIK i Cmax rastu proporcionalno sa dozom u preporučenom rasponu doza (25-100 mg). Kada se sildenafil uzima sa hranom, stepen resorpcije je smanjen, sa prosečnim odlaganjem tmax za 60 minuta i prosečnim sniženjem Cmax od 29%.

Distribucija

Prosečana vrednost volumena distribucije (Vd) u stanju ravnoteže za sildenafil iznosi 105 L, što ukazuje na distribuciju leka u tkiva. Nakon primene pojedinačne doze od 100 mg, srednja vrednost maksimalne koncentracije sildenafila u plazmi je približno 440 nanograma/mL (CV 40%). Kako je 96% sildenafila (i njegov glavni metabolit u cirkulaciji N-desmetil) vezano za proteine u plazmi, stoga je srednja vrednost maksimalne koncentracije slobodnog sildenafila u plazmi 18 nanograma/mL (38 nanomol/L). Vezivanje za proteine ne zavisi od ukupne koncentracije leka.

Kod zdravih dobrovoljaca koji su dobijali sildenafil (pojedinačna doza od 100 mg), manje od 0,0002% (prosečno 188 nanograma) primenjene doze bilo je prisutno u ejakulatu 90 minuta nakon primene leka.

Biotransformacija

Sildenafil se pretežno biotransformiše putem mikrozomalnih izoenzima jetre CYP3A4 (glavni put) i CYP2C9 (sporedni put). Glavni metabolit u cirkulaciji nastaje N-demetilacijom sildenafila. Ovaj metabolit poseduje profil selektivnosti za fosfodiesteraze sličan kao i sildenafil i in vitro potencijal za PDE5 približno 50% od osnovnog leka. Koncentracije ovog metabolita u plazmi su približno 40% od onih koje su zabeležene za sildenafil. N-desmetil metabolit se dalje metaboliše, a njegovo terminalno poluvreme eliminacije je otprilike 4 sata.

Eliminacija

Ukupan klirens sildenafila iz organizma je 41 L/h sa terminalnim poluvrememom eliminacije od 3-5 h. I nakon oralne i nakon intravenske primene, sildenafil se izlučuje u obliku metabolita pretežno fecesom (približno 80% primenjene oralne doze) i u manjoj meri urinom (približno 13% primenjene oralne doze).

Farmakokinetika u posebnim populacijama

Stariji pacijenti:

Kod zdravih dobrovoljaca starijeg životnog doba (≥65 godina) bile su smanjene vrednosti klirensa sildenafila, što je za posledicu imalo povećanje koncentracije sildenafila i njegovog aktivnog N-desmetil metabolita u plazmi od približno 90% u poređenju sa koncentracijama zabeleženim kod zdravih, mlađih dobrovoljaca (18-45 godina). Zbog razlike u vezivanju za proteine plazme u zavisnosti od godina starosti, odgovarajuće povećanje koncentracije slobodnog sildenafila u plazmi bilo je oko 40%.

Insuficijencija bubrega:

Kod dobrovoljaca sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina = 30-80 mL/min), nakon primene pojedinačne doze leka od 50 mg oralnim putem, farmakokinetika sildenafila nije bila promenjena. Srednja vrednost PIK i Cmax za N-desmetil metabolit povećala se za 126% odnosno 73%, u poređenju sa vrednostima istih parametara kod dobrovoljaca odgovarajuće starosti, ali bez oštećenja funkcije bubrega. Međutim, usled postojanja velikih interindividualnih razlika, uočene razlike nisu statistički značajne. Kod dobrovoljaca sa težim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <30 mL/min), klirens sildenafila je bio snižen, što je dovelo do srednjeg povećanja vrednosti PIK i Cmax od 100%, odnosno, 88%, u poređenju sa dobrovoljcima iste starosti, ali sa očuvanom funkcijom bubrega. Takođe, došlo je i do značajnog porasta vrednosti PIK i Cmax N-desmetil metabolita za 200%, odnosno 79%.

Insuficijencija jetre:

Kod pacijenata sa blagom do umerenom cirozom jetre (Child-Pugh A i B) klirens sildenafila je bio smanjen, što je dovelo do povećanja vrednosti PIK za 84% i Cmax za 47%, u poređenju sa vrednostima zabeleženim kod dobrovoljaca iste starosti, ali bez oštećene funkcije jetre. Farmakokinetika sildenafila kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre nije ispitivana.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovnu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike nakon primene leka kod ljudi.

Jezgro tablete:

celuloza, mikrokristalna; kalcijum-hidrogenfosfat; kroskarmeloza-natrijum; hipromeloza (E464); magnezijum-stearat (E470b).

Film tablete:

Opadry II 31K58875 White, sastav: laktoza, monohidrat;

hipromeloza (E464); titan-dioksid (E171); triacetin (E1518).

Nije primenljivo.

5 godina.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje leka je perforirani blister, deljiv na pojedinačne doze (PVC folija/Alu folija) sa 4 film tablete (4 x1).

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalazi 1 perforirani blister, deljiv na pojedinačne doze sa 4 film tablete (ukupno 4 film tablete, 1 x (4 x 1)) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Vizarsin sadrži aktivnu supstancu sildenafil koji pripada grupi lekova koji se nazivaju inhibitori fosfodiesteraze tipa 5 (PDE5). Deluje tako što pomaže širenje krvnih sudova u penisu, omogućavajući tako priliv krvi u penis kada postoji seksualno uzbuđenje. Lek Vizarsin pomaže u postizanju erekcije samo kada ste seksualno stimulisani.

Lek Vizarsin predstavlja terapiju za muškarce sa erektilnom disfunkcijom, poznate pod nazivom impotencija. To je stanje kada muškarac ne može da postigne erekciju, ili kada ne može da održi erekciju penisa potrebnu za seksualnu aktivnost.

• Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na sildenafil ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• Ukoliko uzimate lekove koji se zovu nitrati, zato što ova kombinacija može da izazove potencijalno opasno sniženje krvnog pritiska. Obavestite lekara ako uzimate bilo koji od ovih lekova, koji se često daju za olakšavanje simptoma angine pektoris (ili „bola u grudima“). Ako niste sigurni, pitajte svog lekara ili farmaceuta.
• Ukoliko koristite bilo koji od lekova poznatih kao donori azot oksida, kao što je amil-nitrit („poppers“) zato što ova kombinacija može da dovede do potencijalno opasnog sniženja krvnog pritiska.
• Ukoliko uzimate riociguat. Ovaj lek se koristi za lečenje plućne arterijske hipertenzije (visok krvni pritisak u plućima) i hronične tromboembolijske plućne hipertenzije (visok krvni pritisak u plućima izazvan krvnim ugrušcima). Za inhibitore PDE5, poput lekaVizarsin, pokazalo se da povećavaju hipotenzivno dejstvo ovog leka. Ako uzimate riociguat ili niste sigurni obavestite svog lekara.
• Ako imate teške probleme sa srcem ili jetrom.
• Ako ste nedavno imali moždani udar ili srčani napad ili ako imate nizak krvni pritisak.
• Ako imate dokazano retko nasledno oboljenje oka (kao što je retinitis pigmentosa).
• Ako ste ikada doživeli gubitak vida na jednom oku prouzrokovan nearterijskom anteriornom ishemijskom optičkom neuropatijom (NAION).

Upozorenja i mere opreza:

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Vizarsin. Obavestite svog lekara:

• ako imate srpastu anemiju (poremećaj broja crvenih krvnih zrnaca), leukemiju (karcinom belih krvnih zrnaca), multipli mijelom (karcinom koštane srži).
• Ako imate bilo kakvu deformaciju penisa ili Pejronijevu bolest.
• Ako imate probleme sa srcem. Lekar će u tom slučaju pažljivo proveriti da li Vaše srce može da podnese dodatni napor pri seksualnom odnosu.
• Ako trenutno imate čir na želucu ili poremećaje krvarenja (kao što je hemofilija).
• Ako osetite iznenadno smanjenje ili gubitak vida, prestanite da uzimate lek Vizarsin i odmah se obratite lekaru.

Ne bi trebalo da koristite lek Vizarsin sa bilo kojim drugim lekom za lečenje erektilne disfunkcije koji se primenjuje oralno ili lokalno.

Ne bi trebalo da koristite lek Vizarsin sa lekovima za lečenje plućne arterijske hipertenzije (PAH) koji sadrže sildenafil ili neki drugi PDE5 inhibitor.

Ne bi trebalo da koristite lek Vizarsin ukoliko nemate erektilnu disfunkciju. Ne bi trebalo da koristite lek Vizarsin ukoliko ste žena.

Posebne mere opreza za primenu kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega i jetre

Obavestite Vašeg lekara ako imate poremećaje u radu bubrega ili jetre. Lekar će možda odlučiti da Vam smanji dozu.

Deca i adolescenti

Lek Vizarsin ne treba da se primenjuje kod osoba mlađih od 18 godina.

Drugi lekovi i lek Vizarsin

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Tablete Vizarsin mogu da utiču na druge lekove, naročito one koji se koriste u lečenju bola u grudima. U slučaju da Vam je neophodna hitna medicinska pomoć, trebalo bi da kažete medicinskom radniku koji leči Vaše stanje da ste uzeli lek Vizarsin i kada ste ga uzeli. Nemojte da uzimate Vizarsin sa drugim lekovima osim ako Vam lekar ne kaže da smete.

Ne smete uzimati Vizarsin ako uzimate lekove koji se zovu nitrati, zato što ova kombinacija može da izazove potencijalno opasno sniženje krvnog pritiska. Uvek recite lekaru ili farmaceutu ako uzimate bilo koji od ovih lekova, koji se često koriste za ublažavanje simptoma angine pektoris (ili „bola u grudima“).

Ne smete uzimati lek Vizarsin ako koristite bilo koji od lekova poznatih kao donori azotnog oksida, kao što je amil-nitrit („poppers“) zato što ova kombinacija može da dovede do potencijalno opasnog sniženja krvnog pritiska.

Recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko uzimate lek riociguat.

Ako uzimate lekove poznate kao inhibitori proteaze, kao što su oni koji se koriste u terapiji HIV-a, lekar će možda započeti terapiju sa najmanjom dozom leka Vizarsin (25 mg).

Neki pacijenti kojima je propisana terapija alfa blokatorima za lečenje visokog krvnog pritiska ili uvećanja prostate (benigna hiperplazija prostate BNP), mogu da osete vrtoglavicu ili blage nesvestice, koja može biti prouzrokovana niskim krvnim pritiskom nakon naglog sedanja ili ustajanja. Neki pacijenti su osetili ove simptome kada su uzimali sildenafil sa alfa blokatorima. Najveća verovatnoća da se ovi simptomi jave je tokom prva 4 sata nakon uzimanja leka Vizarsin.

Da bi se smanjila verovatnoća pojave ovih simptoma, trebalo bi da budete na uobičajenoj dnevnoj dozi alfa blokatora. Lekar će možda započeti terapiju sa manjim dozama leka Vizarsin (25 mg).

Uzimanje leka Vizarsin sa hranom ili pićima

Lek Vizarsin može da se uzima bez obzira na obroke. Međutim, možda ćete otkriti da leku Vizarsin treba

više vremena da počne da deluje ako ga uzmete sa obilnim obrokom.

Konzumiranje alkohola može privremeno da smanji sposobnost postizanja erekcije. Da biste imali najveću moguću korist od svog leka, savetuje se da ne pijete velike količine alkohola pre uzimanja leka Vizarsin.

Trudnoća i dojenje

Lek Vizarsin nije indikovan za primenu kod žena.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Vizarsin može izazvati vrtoglavicu i poremećaje vida. Pre upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, treba da znate kako lek Vizarsin utiče na Vas.

Lek Vizarsin sadrži laktozu i natrijum

Lek Vizarsin sadrži pomoćnu supstancu laktozu, monohidrat. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se svom lekaru pre upotrebe ovog leka.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preopručena početna doza leka je 50 mg.

Nemojte uzimati lek Vizarsin više od jednom dnevno.

Lek Vizarsin bi trebalo uzimati približno jedan sat pre seksualne aktivnosti. Progutajte celu tabletu uz čašu vode.

Ako imate utisak da lek Vizarsin deluje suviše jako ili suviše slabo, razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom.

Lek Vizarsin pomaže u postizanju erekcije samo ako ste seksualno stimulisani. Vreme koje protekne dok lek Vizarsin ne počne da deluje razlikuje se od osobe do osobe, ali obično je potrebno između pola sata i sat vremena. Posle obilnog obroka, potrebno je više vremena za početak dejstva.

Ako Vam lek Vizarsin ne pomogne u postizanju erekcije ili ako erekcija ne traje dovoljno dugo da bi se završio seksualni odnos, recite to svom lekaru.

Ako ste uzeli više leka Vizarsin nego što treba

Primenom leka Vizarsin u dozi većoj od 100 mg ne povećava se njegovo dejstvo, već to može rezultirati povećanjem broja neželjenih dejstava kao i njihove jačine.

Ne smete da uzimate više tableta nego što Vam je lekar propisao.

Obavestite svog lekara ukoliko ste uzeli više tableta nego što je trebalo.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Ova dejstva su obično blaga do umerena i kratko traju.

Ako osetite bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava, prestanite da uzimate lek Vizarsin i odmah potražite medicinsku pomoć:

• Alergijska reakcija – dešava se povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

Simptomi uključuju: iznenadno zviždanje u grudima (vizing), otežano disanje ili vrtoglavicu, otok očnih kapaka, lica, usana ili grla.

• Bol u grudima – javlja se povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

Ako se ovo desi tokom ili nakon seksualnog odnosa:

• Sedite u polusedeći položaj i pokušajte da se opustite;
• Nemojte koristiti nitrate za lečenje bola u grudima.
• Produžena i ponekad bolna erekcija – ovo se dešava retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

Ako imate erekciju koja traje duže od 4 sata, trebalo bi da se odmah javite lekaru.

• Iznenadno smanjenje ili gubitak vida – javlja se retko
• Ozbiljne kožne reakcije – javlja se retko

Simptomi mogu uključivati teško ljuštenje ili oticanje kože, pojavu plikova u ustima, genitalijama ili oko očiju, povišenu telesnu temperaturu (groznicu).

• Epileptični napadi ili konvulzije – javlja se retko Ostala neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• mučnina, naleti crvenila lica, naleti vrućine (simptomi uključuju iznenadni osećaj toplote u gornjem delu tela), poremećaj varenja, poremećaj percepcije boja, zamagljen vid, poremećaj vida, zapušen nos, vrtoglavica.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• povraćanje, osip na koži, iritacija oka, krvave/crvene oči, bol u oku, svetlucanje pred očima, bljeskovi pred očima, osetljivost na svetlo, suzenje očiju, lupanje srca, ubrzan rad srca, visok krvni pritisak, nizak krvni pritisak, bol u mišićima, pospanost, smanjena osetljivost kože, vertigo, zujanje u ušima, suva usta, blokirani ili zapušeni sinusi, zapaljenje sluzokože nosa (simptomi uključuju curenje nosa, kijanje i zapušen nos), bol u gornjem delu stomaka, gastroezofagealna refluksna bolest (simptomi uključuju gorušicu), prisustvo krvi u urinu, bol u rukama ili nogama, krvarenje iz nosa, osećaj vrućine i zamora.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• nesvestica, moždani udar (šlog), srčani udar (infarkt miokarda), nepravilan rad srca, privremeno smanjenje dotoka krvi do nekih delova mozga, osećaj stezanja u grlu, utrnulost u ustima, krvarenje u zadnjim delovima oka, duple slike, smanjena oštrina vida, neuobičajeni osećaji u oku, oticanje oka ili očnih kapaka, pojava sitnih čestica ili mrlja u vidnom polju, oreol oko izvora svetlosti, proširene zenice, promena boje beonjače, krvarenje iz penisa, prisustvo krvi u semenoj tečnosti, suva sluzokoža nosa, otok unutrašnjosti nosa, osećanje razdražljivosti i iznenadnog smanjenja i gubitka sluha.

U postmarketinškom periodu retko su bili prijavljeni slučajevi nestabilne angine (srčani poremećaj) i iznenadne smrti. Potrebno je napomenuti kako je većina muškaraca, ali ne svi, koja je imala navedena

neželjena dejstva, imala probleme sa srcem i pre uzimanja ovog leka. Zbog toga nije moguće sa sigurnošću utvrditi da li su ovi događaji direktno povezani sa primenom leka Vizarsin.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Vizarsin posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je sildenafil.

Vizarsin, 50 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 50 mg sildenafila (u obliku sildenafil-citrata).

Vizarsin, 100 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 100 mg sildenafila (u obliku sildenafil-citrata).

- Pomoćne suspstance:

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna; kalcijum-hidrogenfosfat; kroskarmeloza-natrijum; hipromeloza (E464), magnezijum-stearat (E470b)

Film tablete: Opadry II 31K58875 White: laktoza, monohidrat; hipromeloza (E464); titan-dioksid (E171) i triacetin (E1518)

Kako izgleda lek Vizarsin i sadržaj pakovanja

Vizarsin, 50 mg, film tablete: ovalne, bikonveksne film tablete, bele do skoro bele boje, sa oznakom „50“ na jednoj strani.

Vizarsin, 100 mg, film tablete: ovalne, bikonveksne film tablete, bele do skoro bele boje, sa oznakom „100“ na jednoj strani.

Unutrašnje pakovanje leka je perfororani blister, deljiv na pojedinačne doze (PVC folija/Alu folija) sa 4 film tablete (4 x1).

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalazi 1 perforirani blister, deljiv na pojedinačne doze sa 4 film tablete (ukupno 4 film tablete, 1 x (4 x 1)) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

• KRKA D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo Mesto, Slovenija
• TAD PHARMA GMBH, Heinz-Lohmann-Strasse 5, Cuxhaven, Nemačka

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Vizarsin, 50 mg, film tablete: 515-01-00959-21-002 od 22.03.2022.

Vizarsin, 100 mg, film tablete: 515-01-00960-21-002 od 22.03.2022.