Vinorelsin® 50mg/5mL koncentrat za rastvor za infuziju

Vinorelbin je indikovan kod odraslih za lečenje:

• nemikrocelularnog karcinoma pluća (nesitnoćelijski karcinom), (3. i 4. stadijum)
• kao samostalni lek za lečenje karcinoma dojke sa metastazama (4. stadijum), kada se terapija koja uključuje antracikline i taksane pokazala neuspešnom ili nije bila odgovarajuća.

Primena: Isključivo samo intravenska primena nakon odgovarajućeg razblaživanja.

Intratekalna primena je kontraindikovana i može biti smrtonosna.

Za uputstvo o pripremi leka pre upotrebe i druga rukovanja, videti odeljak 6.6.

Lek Vinorelsin, koncentrat za rastvor za infuziju treba primenjivati pod nadzorom lekara koji ima iskustvo u primeni citostatske terapije.

Doziranje

Nemikrocelularni karcinom pluća

Ako se daje u obliku monoterapije, uobičajena doza iznosi 25-30 mg/m2 jednom nedeljno.

Ako se daje u obliku polihemioterapije, doza i učestalost primene zavise od terapijskog protokola. Uobičajena doza je 25-30mg/m2, dok je učestalost primene ograničena na dane 1 i 5 svake treće nedelje, ili dane 1 i 8 svake treće nedelje, u zavisnosti od protokola.

Uznapredovali karcinom dojke ili karcinom dojke sa metastazama

Uobičajena doza je 25-30 mg/m2 jednom nedeljno.

Maksimalna pojedinačno data tolerantna doza je: 35,4 mg/m2 površine tela. Posebne populacije

Stariji pacijenti

Kliničko iskustvo nije zabeležilo značajne razlike između starijih pacijenata s obzirom na stopu odgovora, iako se veća osetljivost kod nekih od tih pacijenata ne može isključiti. Uzrast ne menja farmakokinetiku vinorelbina.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Farmakokinetika vinorelbina nije promenjena kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre. Ipak kao mera opreza preporučuje se smanjena doza od 20 mg/m2 i pažljivo praćenje hematoloških parametara kod bolesnika sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.4. i 5.2.).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

S obzirom na nizak nivo izlučivanja putem bubrega, nema farmakokinetičke osnove za smanjenje doze vinorelbina kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega.

Pedijatrijska populacija

Sigurnost i delotvornost kod dece nije utvrđena, zbog toga se primena ne preporučuje.

Način primene

Isključivo za intravensku upotrebu.

Za uputstvo o razblaživanju leka pre upotrebe videti odeljak 6.6.

Lek Vinorelsin (vinorelbin) može da se primenjuje sporim bolusom tokom (6-10 minuta) nakon razblaživanja rastvora u 20-50 mL izotoničnog rastvora natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) rastvora za injekciju ili glukoze 50 mg/mL (5% ) rastvora za injekciju ili kao kratkotrajna infuzija tokom 20-30 minuta posle razblaživanja u 125 mL izotoničnog rastvora natrijum-hlorida ili 50 mg/mL (5%) glukoze rastvora za injekcije.

Davanje rastvora mora uvek da bude praćeno ispiranjem vene sa najmanje 250 mL natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) rastvora za injekciju direktno u venu.

• Intratekalna primena je kontraindikovana
• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili druge vinka alkaloide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
• Broj neutrofilnih granulocita < 1500/mm³ ili teška trenutna ili skorašnja infekcija (u prethodne 2 nedelje)
• Broj trombocita ispod 100000/mm³
• Dojenje treba prekinuti u toku terapije vinorelbinom (videti odeljak 4.6)
• Žene u reproduktivnom dobu koje ne koriste efikasna sredstva za kontracepciju (videti odeljke 4.4. i 4.6)
• Istovremena primena sa vakcinom protiv žute groznice (videti odeljak 4.5).

Isključivo za intravensku upotrebu. Lek Vinorelsin treba davati pod nadzorom lekara sa iskustvom u primeni hemioterapije.

Neophodno je pažljivo hematološko praćenje tokom terapije (određivanje koncentracije hemoglobina i broja leukocita, neutrofila i trombocita pre svake primene), jer je supresija hematopoeznog sistema najveći rizik u toku terapije vinorelbinom.

Glavna neželjena reakcija koja ograničava doziranje vinorelbina je neutropenija. Ona nije kumulativna, broj neutrofila je najmanji između dana 7 i dana 14 nakon primene, i brzo se normalizuje unutar 5 do 7 dana. Ukoliko je broj neutrofilnih granulocita manji od 1500/mm³ i/ili broj trombocita manji od 100000/mm³, terapiju treba odložiti do oporavka.

Ukoliko se kod pacijenta pojave znaci ili simptomi koji ukazuju na infekciju, odmah treba uraditi dijagnostičku obradu.

Intersticijalna bolest pluća je češće beležena kod populacije japanskog porekla. Treba biti posebno oprezan kod ove populacije.

Poseban oprez je neophodan pri primena leka kod pacijenata sa ishemičnim oboljenjem srca u anamnezi (videti odeljak 4.8).

Klinički značaj smanjene sposobnosti jetre da eliminiše ovaj lek, nije definisan. Iz tog razloga se ne mogu dati precizne preporuke za doziranje. Međutim, u farmakokinetičkim studijama najveća primenjena doza kod pacijenata sa ozbiljnom poremećajem funkcije jetre bila je 20 mg/m2 (videti odeljak 5.2). Kod pacijenata sa ozbiljnim oštećenjem funkcije jetre se preporučuje oprez i potrebno je i pažljivo praćenje hematoloških parametara. Smanjenje doze takođe može biti potrebno (videti odeljak 4.2).

Lek Vinorelsin ne treba primenjivati istovremeno sa radioterapijom, ukoliko terapijsko polje obuhvata jetru.

Lek Vinorelbin ne sme doći u kontakt sa očima; postoji rizik od ozbiljne iritacije, pa čak i pojave kornealnih ulceracija, ukoliko se lek raspršuje pod pritiskom. U slučaju kontakta, oko treba odmah isprati fiziološkim rastvorom i obratiti se oftalmologu.

Primena ovog leka istovremeno sa vakcinom protiv žute groznice je posebno kontraindikovana, a istovremena primena vinorelbina i drugih oslabljenih živih vakcina ne preporučuje.

Snažni inhibitori ili induktori CYP3A4 enzima mogu da utiču na koncentraciju vinorelbina pa je zato potreban oprez (videti odeljak 4.5, Interakcije specifične za vinorelbin), a ne preporučuje se ni njegova primena u kombinaciji sa fenitoinom (kao svi citotoksični lekovi) i itrakonazolom (kao svi vinka alkaloidi).

Za informacije o trudnoći, dojenju i plodnosti, pogledati odeljak 4.6.

Kako bi se izbegao rizik od bronhospazma – posebno pri kombinovanoj terapiji sa mitomicinom C, može se razmotriti odgovarajuća profilaksa. Pacijente koji se leče ambulantno treba obavestiti da ukoliko se javi dispneja o tome treba odmah obavestiti lekara.

S obzirom na to da je nivo bubrežne ekskrecije nizak, ne postoji farmakokinetička osnova za smanjenje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, videti odeljak 4.2.

Interakcije specifične za sve citostatike

Zbog povećanog rizika od tromboze kod tumorskih bolesti, primena antikoagulanasa je česta. Velika intra- individualna varijabilnost koagulacije tokom bolesti, kao i potencijalne interakcije između oralnih antikoagulanasa i antikancerske hemioterapije zahtevaju, ukoliko se donese odluka da se pacijent leči oralnim antikoagulansima, učestalije kontrolisanje INR (internacionalnog normalizovanog odnosa).

Istovremena primena je kontraindikovana

Vakcina protiv žute groznice: postoji rizik od generalizovane vakcinalne bolesti (videti odeljak 4.3). Istovremena primena se ne preporučuje

Vakcine sa živim atenuiranim virusima (za vakcinu protiv žute groznice videti deo „Istovremena primena je kontraindikovana“): rizik od generalizovane vakcinalne bolesti koji može da bude sa smrtnim ishodom. Taj rizik povećan je u slučaju imunosupresije uzrokovane osnovnim oboljenjem. Ukoliko je raspoloživa, preporučuje se primena inaktivirane vakcine (poliomielitis) (videti odeljak 4.4.).

Fenitoin: postoji rizik od pogoršanja konvulzija usled smanjene resorpcije fenitoina u digestivnom sistemu zbog primene citotoksičnog leka ili rizik gubitka efikasnosti citotoksičnog leka zbog povećanja hepatičkog metabolizma fenitoinom.

Istovremenu primenu sledećih lekova treba razmotriti

Ciklosporin, takrolimus: prekomerna imunosupresija sa rizikom od limfoproliferacije.

Interakcije specifične za vinka alkaloide

Istovremena primena se ne preporučuje

Itrakonazol: povećana neurotoksičnost vinka alkaloida, usled smanjenja hepatičkog metabolizma. Istovremenu primenu treba razmotriti

Mitomicin C: Povećan je rizik od bronhospazma i dispneje, u retkim slučajevima prijavljen je i intersticijalni pneumonitis.

S obzirom na to da su vinka alkaloidi poznati kao supstrati za P-glikoprotein, a u odsustvu specifičnih studija, potreban je oprez kada se vinorelbin kombinuje sa snažnim modulatorima ovog membranskog transportera.

Interakcije specifične za vinorelbin

Primena vinorelbina u kombinaciji sa lekovima za koje je poznato da su toksični za koštanu srž verovatno povećava pojavu mijelosupresivnih neželjenih reakcija.

CYP3A4 je glavni enzim uključen u metabolizam vinorelbina, a kombinacija sa nekim lekom koji indukuje (kao što su fenitoin, fenobarbital, rifampicin, karbamazepin, Hypericum perforatum) ili inhibira (kao što su itrakonazol, ketokonazol, inhibitori HIV proteaze, eritromicin, klaritromicin, telitromicin, nefazodon) ovaj koenzim, može da utiče na koncentraciju vinorelbina (videti odeljak 4.4).

Kombinacija vinorelbin - cisplatin (veoma česta kombinacija) ne pokazuje interakciju vezanu za farmakološke parametre vinorelbina. Međutim, prijavljena je veća učestalost granulocitopenije kod pacijenata koji dobijaju kombinovanu terapiju vinorelbina i cisplatina nego kod onih koji dobijaju samo vinorelbin.

Sugerisano je povećanje učestalosti neutropenije gradusa 3/4 kada su intravenski bili primenjivani vinorelbin i lapatinib u jednom kliničkom ispitivanju faze I. U ovom ispitivanju, preporučena doza intravenski primenjenog vinorelbina u 3-nedeljnom režimu, 1. i 8. dana bila je 22,5 mg/m2 kada se kombinovao sa lapatinibom od 1000 mg dnevno. Ova vrsta kombinacije mora se primenjivati sa oprezom.

Trudnoća

Nema dovoljno raspoloživih podataka o upotrebi vinorelbina kod trudnica. Studije na životinjama su pokazale embriotoksičnost i teratogenost (videti odeljak 5.3). Na osnovu rezultata studija na životinjama i farmakološkog dejstva ovog leka, postoji potencijalni rizik od embriotoksičnosti i fetalnih abnormalnosti.

Vinorelbin zato ne treba koristiti tokom trudnoće osim ukoliko to nije indikovano i ukoliko očekivana korist jasno ne nadmašuje potencijalni rizik. Ukoliko do trudnoće dođe tokom terapije, pacijentkinju treba obavestiti o rizicima kojima je izloženo nerođeno dete i treba je pažljivo pratiti. Treba razmotriti mogućnost genetskog savetovanja.

Žene u reproduktivnom dobu

Žene u reproduktivnom dobu treba da primenjuju efikasnu kontracepciju tokom lečenja i do 3 meseca nakon završetka terapije.

Dojenje

Nije poznato da li se vinorelbin izlučuje u majčino mleko. Izlučivanje vinorelbina u mleko nije ispitivano u studijama na životinjama. Kako se ne može isključiti rizik po odojče, neophodno je prekinuti dojenje pre početka terapije vinorelbinom (videti odeljak 4.3).

Plodnost

Muškarcima koji su na terapiji vinorelbinom savetuje se da ne ostvaruju očinstvo tokom lečenja i do 6 meseci (najmanje 3 meseca) nakon završetka terapije. Pre početka terapije muškarce treba takođe posavetovati o mogućnosti konzervisanja sperme, jer može doći do ireverzibilne neplodnosti nakon terapije vinorebinom.

Nisu sprovedene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Na osnovu farmakodinamskog profila, vinorelbin ne utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, oprez je neophodan kod pacijenata koji se leče lekom vinorelbin imajući u vidu neka neželjena dejstva ovog leka.

Neželjena dejstva koja su prijavljivana češće nego samo u izolovanim slučajevma su navedena u nastavku prema klasi sistema organa i učestalosti. Učestalosti su definisane prema sledećim kriterijumima:

veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do

< 1/1000), veoma retko (< 1/10000). Dodatne neželjene reakcije iz postmarketinškog iskustva su uključene prema MedDRA klasifikaciji, a njihova učestalost je definisana kao nepoznato (ne može se proceniti iz dostupnih podataka).

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije na lek su depresija koštane srži sa neutropenijom, anemija, neurološki poremećaji, gastrointestinalna toksičnost sa mučninom, povraćanjem, stomatitisom i konstipacijom, prolazno povećane vrednosti testova funkcije jetre, alopecija i lokalni flebitis.

Detaljne informacije o neželjenim reakcijama: Reakcije su opisane prema klasifikaciji SZO:

(gradus 1 = G1, gradus 2 = G2, gradus 3 = G3, gradus 4 = G4, gradus 1-4 = G14, gradus 1-2 = G1-2, gradus 3-4 = G3-4).

Kao i drugi vinka alkaloidi, vinorelbin ima umeren potencijal za stvaranje vezikula.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Predoziranje može da dovede do teške depresije koštane srži sa povišenom telesnom temperaturom i infekcijom. Prijavljeni su i slučajevi paralitičkog ileusa. Preporučuje se simptomatska terapija koja podrazumeva transfuziju krvi i terapuju antibioticima širokog spektra. Ne postoji poznati specifični antidot.

Postupak u hitnim slučajevima

Kako ne postoji specifičan antidot koji se može primeniti pri predoziranju vinorelbinom koji se daje intravenski, u slučaju predoziranja neophodne su simptomatske mere, kao što su:

• stalna kontrola vitalnih znakova i pažljivo praćenje pacijenta
• svakodnevna kontrola krvne slike da bi se na vreme uočila potreba za transfuzijom krvi, faktora rasta i da bi se na vreme uočila potreba za intenzivnom negom i sveo na minimum rizik od infekcije
• preduzimanje mera za prevenciju ili terapiju paralitičkog ileusa
• kontrola cirkulatornog sistema i funkcije jetre
• u slučaju komplikacija koje su posledica infekcije mogu biti neophodni antibiotici širokog spektra.

Antidot

Ne postoji poznat antidot za predoziranje vinorelbinom.

Farmakoterapijska grupa: Antineoplastici; alkaloidi vinke i analozi

ATC šifra: L01CA04

Vinorelbin je citostatik iz familije vinka alkaloida.

Vinorelbin inhibira polimerizaciju tubulina i preferentno se vezuje za mitotičke mikrotubule utičući na aksonalne mikrotubule samo u visokim koncentracijama. Indukcija spiralizacije tubulina je manja od one do koje dovodi vinkristin. Vinorelbin blokira mitozu na G2-M, izazivajući ćelijsku smrt u interfazi ili pri narednoj mitozi.

Bezbednost i efikasnost vinorelbina kod pedijatrijskih pacijenata nije utvrđena. Klinički podaci iz dva jednostruka ispitivanja faze II pomoću intravenskog vinorelbina u 33 i 46 pedijatrijskih pacijenata sa rekurentnim solidnim tumorima, uključujući rabdomiosarkom, drugi sarkom mekog tkiva, Ewing-ov sarkom, liposarkom, sinovijalni sarkom, fibrosarkom, karcinom centralnog nervnog sistema, osteosarkom ili neuroblastom pri dozama od 30 do 33,75 mg/m2 dana 1 i dana 8 svake 3 nedelje ili jednom nedeljno u periodu od 6 nedelja svakih 8 nedjelja, nisu pokazali značajnu kliničku aktivnost. Profil toksičnosti bio je sličan onom prijavljenom kod odraslih pacijenata. (videti odeljak 4.2.)

Nakon intravenske primene, profil promena koncentracija u krvi u funkciji vremena karakteriše tri- eksponencijalna kriva eliminacije. Terminalno poluvreme eliminacije bilo je u proseku oko 40 sati. Klirens krvi je visok, blizak hepatičkom protoku krvi i bio je u proseku 0,72 L/h/kg (interval: 0,32-1,26 L/h/kg), dok je volumen distribucije u stanju ravnoteže bio veliki, u proseku 21,2 L/kg, što govori o ekstenzivnoj distribuciji u tkiva. Vezivanje za proteine plazme je slabo (13,5%), ali je snažno vezivanje za ćelije krvi, posebno za trombocite (78%). Farmakokinetički parametri za intravenski primenjen vinorelbin pokazuju linearnost za doze vinorelbina do 45 mg/m².

Vinorelbin se uglavnom metaboliše putem CYP3A4, a glavni metabolit je 4-O-deacetilvinorelbin.

Renalna ekskrecija je mala (< 20% doze) i čini je uglavnom osnovna supstanca. Ekskrecija putem žuči je najvažniji put eliminacije, i za metabolite i za neizmenjeni vinorelbin.

Uticaji smanjene funkcije bubrega na raspoloživost vinorelbina nisu procenjivani, ali zbog male renalne ekskrecije smanjenje doze nije neophodno.

Kod pacijenata sa metastazama na jetri, srednji klirens vinorelbina se menjao samo kada je više od 75% jetre bilo zahvaćeno. Kod 6 pacijenata sa karcinomom i sa umerenim poremećajem funkcije jetre (bilirubin ≤ 2 x GGN i aminotransaminaze ≤ 5 x GGN) lečenih vinorelbinom do 25 mg/m² i 8 pacijenata sa karcinomom i sa teškom disfunkcijom jetre (bilirubin > 2 x GGN i/ili aminotransaminaze > 5 x GGN) lečenih vinorelbinom do 20 mg/m², srednji ukupni klirens u obe grupe bio je sličan klirensu kod pacijenata sa normalnom funkcijom jetre.

Međutim, ovi podaci ne moraju biti reprezentativni za pacijente sa smanjenim kapacitetom jetre za eliminaciju lekova i zbog toga je neophodan oprez kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, kao i pažljivo praćenje hematoloških parametara (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pokazana je jaka povezanost između izloženosti krvi vinorelbinu i smanjenja broja leukocita ili polinuklearnih leukocita.

Mutageni i karcinogeni potencijal

U studijama na životinjama vinorelbin je izazivao aneuploidiju i poliploidiju. Može se pretpostaviti da vinorelbin takođe može da izazove genotoksična dejstva kod ljudi (aneuploidiju i poliploidiju). Rezultati koji se odnose na karcinogeni potencijal kod miševa i pacova bili su negativni, ali testirane su samo male doze.

Studije reproduktivne toksičnosti

U studijama reproduktivne toksičnosti zabeležena su dejstva pri primeni subterapijskih doza. Zabeležene su embrio- i fetotoksičnost, kao što su zaostajanje u intrauterinom rastu i odložena osifikacija.

Teratogenost (fuzija pršljenova, nedostajuća rebra) je zabeležena pri primeni doza koje su bile toksične za majku. Osim toga, spermatogeneza i sekrecija prostate i semenih kesica bila je smanjena, ali fertilitet kod pacova nije bio smanjen.

Bezbednosna farmakologija

Studije bezbednosne farmakologije sprovedene na psima i majmunima nisu otkrile bilo kakva neželjena dejstva na kardiovaskularni sistem.

Voda za injekcije.

Vinorelsin, 10 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju ne treba razblaživati alkalnim rastvorima (postoji rizik od precipitacije).

Lek se ne sme mešati sa drugim lekovima ukoliko nisu sprovedne studije kompatibilnosti.

3 godine

Nakon otvaranja

Sadržaj bočice se mora odmah upotrebiti nakon prvog otvaranja bočice.

Rok upotrebe nakon razblaživanja

Fizička i hemijska stabilnost leka nakon razblaživanja u preporučenim rastvorima za infuziju dokazana je tokom 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C i 25ºC.

Sa mikrobiološkog stanovišta, lek treba upotrebiti odmah nakon razblaživanja, osim ako rekonstitucija sprečava rizik od mikrobiološke kontaminacije.

Ako se lek posle razblaživanja ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja rastvora pre upotrebe su odgovornost korisnika.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Bočicu treba čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. NE ZAMRZAVATI.

Za uslove čuvanja nakon razbalaživanja i prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.

Vinorelsin, koncentrat za rastvor za infuziju, 10 mg/mL:

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica od bezbojnog stakla zapremine 5 mL, koja sadrži 1 mL koncentrata za rastvor za infuziju.

Bočice su izrađene od bezbojnog stakla tip I sa halobutil gumenim zatvaračem i aluminijumskom kapicom sa polipropilenskim poklopcem, sa ili bez dodatnog, plastičnog, providnog, zaštitnog omotača i postolja bočice. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 staklena bočica i

Uputstvo za lek.

Vinorelsin, koncentrat za rastvor za infuziju, 50 mg/5 mL:

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica od bezbojnog stakla zapremine 8 mL, koja sadrži 5 mL koncentrata za rastvor za infuziju.

Bočice su izrađene od bezbojnog stakla tip I sa halobutil gumenim zatvaračem i aluminijumskom kapicom sa polipropilenskim poklopcem, sa ili bez dodatnog, plastičnog, providnog, zaštitnog omotača i postolja bočice. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 staklena bočica i

Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Pripremu i primenu rastvora za infuziju citotoksičnih lekova može vršiti isključivo specijalno obučeno osoblje koje poznaje lek koji se koristi u uslovima koji garantuju zaštitu životne sredine i posebno medicinskog osoblja koje rukuje ovim lekom. Za te potrebe neophodno je obezbediti poseban prostor u kome je strogo zabranjeno pušenje, konzumiranje hrane i pića.

Osoblje mora biti opremljeno odgovarajućim materijalom za rukovanje, mantilima sa dugim rukavima, zaštitnim maskama, kapama, zaštitnim naočarima, sterilnim rukavicama za jednokratnu upotrebu, zaštitnim prekrivačem radne površine i kesama za prikupljanje otpada.

Špricevi i infuzioni setovi moraju biti pažljivo sastavljeni kako bi se izbeglo curenje (preporučuje se korišćenje

Luer blokatora).

Proliveni sadržaj treba odmah obrisati.

Treba preduzeti mere opreza kako bi se izbeglo izlaganje osoblja tokom trudnoće.

Kontakt sa očima treba strogo izbegavati. U slučaju kontakta sa lekom, oči moraju odmah da budu obilno isprane fiziološkim rastvorom. Ukoliko dođe do iritacije konsultovati oftalmologa.

U slučaju kontakta sa kožom, površina mora biti temeljno isprana vodom.

Po završetku sve izložene površine moraju se temeljno očistiti, a osoblje treba da opere ruke i lice.

Nema inkompatibilnosti između sadržaja leka Vinorelsin, 10 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju i staklene bočice, PVC kese, polietilenske bočice ili polipropilenskog šprica.

Priprema rastvora za infuziju

Lek Vinorelsin, 10 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju se može davati u vidu sporog bolusa (6-10 minuta) nakon razblaživanja u 20-50 mL rastvora natrijum-hlorida za injekciju 9 mg/mL (0,9%) ili rastvora glukoze za injekciju 50 mg/mL (5%), ili u vidu kratkoktrajne infuzije (20-30 minuta) nakon razblaživanja u 125 mL rastvora natrijum-hlorida za injekciju 9 mg/mL (0,9%) ili rastvora glukoze za injekciju 50 mg/mL (5%). Nakon primene venu treba uvek isprati sa najmanje 250 mL rastvora natrijum-hlorida za injekciju 9 mg/mL (0,9%).

Lek Vinorelsin, 10 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju se mora davati isključivo intravenski. Veoma je važno osigurati da je kanila ispravno postavljena u venu pre početka injekcije. Ukoliko se lek Vinorelsin infiltrira u okolno tkivo tokom intravenske primene može se javiti značajna iritacija. U tom slučaju treba prekinuti primenu leka, isprati venu fiziološkom rastvorom, a ostatak doze dati u drugu venu. U slučaju ekstravazacije, kako bi se smanjio rizik od flebitisa, potrebno je intravenski primeniti glukokortikoide.

Izlučevinama i povraćanim sadržajem mora se rukovati oprezno.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Vinorelsin sadrži aktivnu supstancu vinorelbin (u obliku vinorelbin- tartarata). Lek Vinorelsin je indikovan za upotrebu kod odraslih pacijenata.

Lek Vinorelsin je lek koji se koristi za lečenje raka i pripada grupi lekova koji se nazivaju vinka alkaloidi. Lek Vinorelsin se koristi za lečenje nekih tipova malignih tumora pluća i dojke.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na vinorelbin ili druge vinka alkaloide, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6)
• ukoliko imate ili ste nedavno imali ozbiljnu infekciju ili ozbiljno smanjenje broja belih krvih ćelija (neutropenija)
• ukoliko imate teško smanjenje broja krvnih pločica (trombocita)
• ukoliko dojite
• ukoliko ste žena u reproduktivnom dobu, a ne koristite efikasnu kontracepciju
• u kombinaciji sa vakcinom protiv žute groznice.

Ovaj lek je namenjen isključivo za intravensku primenu i ne sme se ubrizgavati u kičmu.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primite lek Vinorelsin:

• ukoliko imate ili ste imali bolest srca koja uključuje smanjen dotok krvi u srce (ishemijska bolest srca, angina)
• ukoliko ste na terapiji zračenjem, a područje terapije obuhvata jetru
• ukoliko imate znake ili simptome koji ukazuju na infekciju (povišena telesna temperatura, jeza, bol u grlu), odmah o tome obavestite svog lekara, tako da ukoliko je potrebno, lekar sprovede odgovarajuće analize
• ukoliko imate oštećenje funkcije jetre
• ukoliko planirate vakcinaciju. Treba da obavestite svog lekara o terapiji pre svake vakcinacije
• ukoliko primate lek protiv raka koji se zove mitomicin C
• ukoliko ste japanskog porekla, s obzirom da u tom slučaju možete biti podložniji javljanju problema sa plućima tokom terapije Vinorelsinom.

Lek Vinorelsin ne sme da dođe u kontakt sa očima jer postoji rizik od ozbiljne iritacije, pa čak i pojave kornealnih ulceracija. Ukoliko se to desi, odmah isperite oči fiziološkim rastvorom i obratite se oftalmologu.

Muškarci i žene koji se leče lekom Vinorelsin treba da koriste neki efikasan vid kontracepcije tokom terapije. I muškarci i žene treba da pročitaju informacije koje su navedene niže u odeljku „Trudnoća i Dojenje“.

Pre svake primene leka Vinorelsin uzorak krvi će Vam biti uzet i biće urađene analize. Ukoliko rezultati ne budu zadovoljavajući, možda će Vaša terapija biti odložena i sprovedene dodatne kontrole dok se ove vrednosti ne normalizuju.

Drugi lekovi i lek Vinorelsin

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ovo je posebno važno ukoliko koristite neke od sledećih lekova:

• druge lekove koji mogu uticati na koštanu srž, npr. lekove za lečenje karcinoma
• karbamazepin, fenitoin i fenobarbital (lekovi koji se koriste za lečenje epilepsije)
• antibiotike kao što su rifampicin, eritromicin, klaritromicin, telitromicin
• kantarion (Hypericum perforatum)
• ketokonazol i itrakonazol (lekovi koji se koriste za lečenje gljivičnih infekcija)
• antivirusne lekove za lečenje HIV infekcije, npr. ritonavir (inhibitori HIV proteaze)
• nefazodon (lek koji se koristi za lečenje depresije)
• ciklosporin i takrolimus (lekovi koji smanjuju aktivnost imunskog sistema)
• druge lekove koji se koriste u terapiji karcinoma kao što su mitomicin C, cisplatin, lapatinib
• lekove za razređivanje krvi, npr. varfarin
• vakcinu protiv žute groznice i druge žive vakcine. Obavestite Vašeg lekara ako Vam je potrebna vakcinacija, budući da može prouzrokovati ozbiljne neželjene reakcije kada se primenjuje tokom lečenja lekom Vinorelsin.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Vinorelsin ne treba davati trudnicama jer može da prouzrokuje teška oštećenja ploda.

Ako ste žena u reproduktivnom periodu morate koristiti odgovarajuću metodu kontracepcije tokom lečenja i do 3 meseca nakon prestanka lečenja. Ako tokom lečenja ostanete trudni, morate odmah obavestiti svog lekara. Ako ste trudni ili ako zatrudnite tokom terapije lekom Vinorelsin, preporučuje se genetsko savetovanje.

Ako ste muškarac, ne bi trebalo da ostvarujete očinstvo u toku terapije lekom Vinorelsin i do 6 meseci nakon prestanka lečenja. Takođe, postoji rizik da lek Vinorelsin dovede do neplodnosti pa ćete možda želeti da potražite savet o konzervisanju sperme pre početka terapije.

Pre početka terapije treba prekinuti dojenje, jer nije poznato da li se lek Vinorelsin izlučuje u majčino mleko i na taj način utiče na bebu.

Pitajte svog lekara ili farmaceuta za savet pre nego što uzmete bilo koji lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Savetuje se oprez zbog mogućih neželjenih dejstava.

Lek Vinorelsin ćete primati pod nadzorom lekara specijaliste za ovu vrstu terapije.

Preporučena doza je

Doziranje zavisi od stanja zbog kojeg ste na terapiji, od Vašeg odgovora na terapiju kao i od drugih lekova koje dobijate. Vaše opšte stanje i odgovor na terapiju biće pod strogim nadzorom pre, u toku i posle terapije vinorelbinom.

Uobičajena doza vinorelbina je 25-30mg/m² telesne površine primenjena jednom nedeljno.

Stariji pacijenti

Kliničko iskustvo nije utvrdilo značajne razlike s obzirom na to kako stariji pacijenti reaguju na vinorelbin, međutim moguće je da neki stariji pacijenti budu osetljiviji na ovaj lek.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Doziranje će biti smanjeno, ako imate ozbiljno oštećenje funkcije jetre.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Nije potrebno smanjenje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Primena kod dece

Bezbednost i efikasnost kod dece mlađe od 18 godina nije utvrđena, zbog toga se primena ne preporučuje.

Način primene

Ovaj lek pre primene treba razblažiti rastvorom natrijum-hlorida ili glukoze i dati u vidu injekcije u venu tokom 6-10 minuta ili putem infuzije tokom 20-30 minuta. Nakon primene ovog leka rastvor natrijum- hlorida će se koristiti za ispiranje vene.

Ako ste primili više leka Vinorelsin nego što treba

Budući da ćete ovaj lek primati dok ste u bolnici, nije verovatno da ćete ga dobiti premalo ili previše, međutim, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu ako imate bilo kakvih nedoumica.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji ga primaju.

Ozbiljna neželjena dejstva – odmah se obratite lekaru ukoliko se pojavi neko od sledećih neželjenih dejstava:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

Teške infekcije sa otkazivanjem funkcije različitih organa ili sepsom (infekcija krvi). Kratak dah, suženje disajnih puteva (bronhospazam).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Bol u grudima koji može da se širi u zadnji deo vrata i ruku, zbog nedovoljnog dotoka krvi u srce (angina pektoris). Srčani udar (infarkt miokarda).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

Raširene i veoma ozbiljne alergijske reakcije. Simptomi mogu da uključuju iznenadno zviždanje u grudima, otok usana, jezika i grla ili tela, otežano gutanje, osip, ošamućenost, nesvesticu (anafilaksa/anafilaktički šok/anafilaktoidna reakcija).

Bol u grudima, nedostatak daha i nesvestica, koji mogu biti simptom ugruška u krvnom sudu u plućima (plućna embolija).

Glavobolje, promenjeno mentalno stanje koje može dovesti do konfuzije i kome, konvulzije, zamagljen vid i visoki krvni pritisak, što može biti znak neurološkog poremećaja kao što je sindrom posteriorne reverzibilne encefalopatije.

Ovo su veoma ozbiljna neželjena dejstva. Može Vam biti potrebna hitna medicinska pomoć.

Ostala neželjena dejstva – ukoliko se javi bilo koje od sledećih neželjenih dejstava što pre se obratite svom lekaru:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

Smanjen broj belih krvnih ćelija, što može da poveća rizik od infekcije. Smanjen broj crvenih krvnih ćelija (anemija), zbog koje možete osećati zamor. Gubitak dubokih tetivnih refleksa. Slabost donjih ekstremiteta. Zapaljenje usta ili jednjaka. Mučnina i povraćanje. Otežano pražnjenje creva (konstipacija). Povećanje vrednosti testova funkcije jetre. Gubitak kose. Crvenilo (eritem), osećaj pečenja, diskoloracija vena i/ili zapaljenje vena (lokalni flebitis) na mestu injekcije.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

Infekcije (bakterijske, virusne ili gljivične) u telu (respiratorni, urinarni ili digestivni sistem, i moguće drugi sistemi) sa simptomima kao što su povišena telesna temperatura, bolovi i drhtavica. Smanjen broj krvnih pločica (rizik od krvarenja). Proliv. Bol u mišićima i zglobovima, uključujući bol u vilici. Promena funkcije bubrega (povećane vrednosti kreatinina). Slabost, zamor, povišena telesna temperatura, bol na različitim mestima u telu.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

Jak osećaj trnjenja (parestezija). Snižen krvni pritisak (hipotenzija), visok krvni pritisak (hipertenzija). Naleti vrućine i hladnoća perifernih delova tela.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Smanjena koncentracija natrijuma u krvi što može dovesti do pojave simptoma zamora, konfuzije, trzaja mišića i kome.

Promene srčane aktivnosti (EKG promene). Ozbiljno snižen krvni pritisak ili kolaps. Bolest pluća (intersticijalna pneumopatija). Zapaljenje pankreasa. Paralitička blokada creva (ileus). Reakcije na koži kao što su osip, svrab i koprivnjača. Nekroza na mestu injekcije.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): Infekcija krvi (sepsa) koja može biti opasna po život. Snažni otkucaji srca, ubrzani otkucaji srca, poremećaji srčanog ritma.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

Opšta infekcija u kombinaciji sa smanjenjem broja belih krvnih ćelija (neutropenijska sepsa). Smanjenje broja belih krvnih ćelija sa povišenom telesnom temperaturom (febrilna neutropenija). Smanjenje broja belih i crvenih krvnih ćelija kao i krvnih pločica.

Smanjena koncentracija natrijuma zbog prevelike proizvodnje hormona koji uzrokuje zadržavanje tečnosti što dovodi do slabosti, zamora ili konfuzije (SIADH sindrom). Smanjen apetit (anoreksija). Crvenilo (eritem) ruku i stopala. Tamnija boja kože koja prati putanju vena.

Kao i drugi vinka alkaloidi, vinorelbin je lek koji može da dovede do umerenog stvaranja plikova.

S obzirom na to da može doći do promena u krvi, Vaš lekar će možda želeti da uzme uzorke Vaše krvi kako bi to kontrolisao (smanjen broj belih krvnih ćelija, anemija i/ili smanjen broj krvnih pločica, uticaj na funkciju jetre ili bubrega i balans elektrolita u Vašem telu).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Bočicu treba čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. NE ZAMRZAVATI.

Nakon otvaranja

Sadržaj bočice se mora odmah upotrebiti nakon prvog otvaranja bočice.

Rok upotrebe nakon razblaživanja

Fizička i hemijska stabilnost leka nakon razblaživanja u preporučenim rastvorima za infuziju dokazana je tokom 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C i 25ºC.

Sa mikrobiološkog stanovišta, lek treba upotrebiti odmah nakon razblaživanja, osim ako rekonstitucija sprečava rizik od mikrobiološke kontaminacije.

Ako se lek posle razblaživanja ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja rastvora pre upotrebe su odgovornost korisnika.

Ne smete koristiti lek Vinorelsin posle isteka roka upotrebe naznačenog na etiketi na bočici i kartonskoj kutiji nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je vinorelbin. 1 mL koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 10 mg vinorelbina (u obliku vinorelbin-tartarata).

Jedna bočica od 1 mL sadrži 10 mg vinorelbina (u obliku vinorelbin-tartarata) Jedna bočica od 5 mL sadrži 50 mg vinorelbina (u obliku vinorelbin-tartarata)

Pomoćna supstanca: voda za injekcije.

Kako izgleda lek Vinorelsin i sadržaj pakovanja

Bistar, bezbojan do slabo žut rastvor sa pH vrednošću od 3,3 do 3,8 i osmolarnosti od oko 330 mOsm/L.

Vinorelsin, koncentrat za rastvor za infuziju, 10 mg/mL:

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica od bezbojnog stakla zapremine 5 mL, koja sadrži 1 mL koncentrata za rastvor za infuziju.

Bočice su izrađene od bezbojnog stakla tip I sa halobutil gumenim zatvaračem i aluminijumskom kapicom sa polipropilenskim poklopcem, sa ili bez dodatnog, plastičnog, providnog, zaštitnog omotača i postolja bočice. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 staklena bočica i

Uputstvo za lek.

Vinorelsin, koncentrat za rastvor za infuziju, 50 mg/5 mL:

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica od bezbojnog stakla zapremine 8 mL, koja sadrži 5 mL koncentrata za rastvor za infuziju.

Bočice su izrađene od bezbojnog stakla tip I sa halobutil gumenim zatvaračem i aluminijumskom kapicom sa polipropilenskim poklopcem, sa ili bez dodatnog, plastičnog, providnog, zaštitnog omotača i postolja bočice. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 staklena bočica i

Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole:

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD

Đorđa Stanojevića 12 , Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Vinorelsin, 1 x 1 mL (10 mg/mL): 000457004 2023 59010 007 000 515 021 04 001 od 13.02.2024.

Vinorelsin, 1 x 5 mL (50 mg/5 mL): 000457280 2023 59010 007 000 515 021 04 001 od 13.02.2024.

< >

Terapijske indikacije

Vinorelbin je indikovan kod odraslih za lečenje:

• nemikrocelularnog karcinoma pluća (nesitnoćelijski karcinom), (3. i 4. stadijum)
• kao samostalni lek za lečenje karcinoma dojke sa metastazama (4. stadijum), kada se terapija koja uključuje antracikline i taksane pokazala neuspešnom ili nije bila odgovarajuća.

Doziranje i način primene

Primena: Isključivo samo intravenska primena nakon odgovarajućeg razblaživanja.

Intratekalna primena je kontraindikovana i može biti smrtonosna.

Za uputstvo o pripremi leka pre upotrebe i druga rukovanja, videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Lek Vinorelsin, koncentrat za rastvor za infuziju treba primenjivati pod nadzorom lekara koji ima iskustvo u primeni citostatske terapije.

Doziranje

Nemikrocelularni karcinom pluća

Ako se daje u obliku monoterapije, uobičajena doza iznosi 25-30 mg/m2 jednom nedeljno.

Ako se daje u obliku polihemioterapije, doza i učestalost primene zavise od terapijskog protokola. Uobičajena doza je 25-30mg/m2, dok je učestalost primene ograničena na dane 1 i 5 svake treće nedelje, ili dane 1 i 8 svake treće nedelje, u zavisnosti od protokola.

Uznapredovali karcinom dojke ili karcinom dojke sa metastazama

Uobičajena doza je 25-30 mg/m2 jednom nedeljno.

Maksimalna pojedinačno data tolerantna doza je: 35,4 mg/m2 površine tela. Posebne populacije

Stariji pacijenti

Kliničko iskustvo nije zabeležilo značajne razlike između starijih pacijenata s obzirom na stopu odgovora, iako se veća osetljivost kod nekih od tih pacijenata ne može isključiti. Uzrast ne menja farmakokinetiku vinorelbina.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Farmakokinetika vinorelbina nije promenjena kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre. Ipak kao mera opreza preporučuje se smanjena doza od 20 mg/m2 i pažljivo praćenje hematoloških parametara kod bolesnika sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

S obzirom na nizak nivo izlučivanja putem bubrega, nema farmakokinetičke osnove za smanjenje doze vinorelbina kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega.

Pedijatrijska populacija

Sigurnost i delotvornost kod dece nije utvrđena, zbog toga se primena ne preporučuje.

Način primene

Isključivo za intravensku upotrebu.

Za uputstvo o razblaživanju leka pre upotrebe videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Lek Vinorelsin (vinorelbin) može da se primenjuje sporim bolusom tokom (6-10 minuta) nakon razblaživanja rastvora u 20-50 mL izotoničnog rastvora natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) rastvora za injekciju ili glukoze 50 mg/mL (5% ) rastvora za injekciju ili kao kratkotrajna infuzija tokom 20-30 minuta posle razblaživanja u 125 mL izotoničnog rastvora natrijum-hlorida ili 50 mg/mL (5%) glukoze rastvora za injekcije.

Davanje rastvora mora uvek da bude praćeno ispiranjem vene sa najmanje 250 mL natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) rastvora za injekciju direktno u venu.

Lista pomoćnih supstanci

Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Vinorelsin, 10 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju ne treba razblaživati alkalnim rastvorima (postoji rizik od precipitacije).

Lek se ne sme mešati sa drugim lekovima ukoliko nisu sprovedne studije kompatibilnosti.

Rok upotrebe

3 godine

Nakon otvaranja

Sadržaj bočice se mora odmah upotrebiti nakon prvog otvaranja bočice.

Rok upotrebe nakon razblaživanja

Fizička i hemijska stabilnost leka nakon razblaživanja u preporučenim rastvorima za infuziju dokazana je tokom 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C i 25ºC.

Sa mikrobiološkog stanovišta, lek treba upotrebiti odmah nakon razblaživanja, osim ako rekonstitucija sprečava rizik od mikrobiološke kontaminacije.

Ako se lek posle razblaživanja ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja rastvora pre upotrebe su odgovornost korisnika.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Bočicu treba čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. NE ZAMRZAVATI.

Za uslove čuvanja nakon razbalaživanja i prvog otvaranja leka, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Vinorelsin, koncentrat za rastvor za infuziju, 10 mg/mL:

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica od bezbojnog stakla zapremine 5 mL, koja sadrži 1 mL koncentrata za rastvor za infuziju.

Bočice su izrađene od bezbojnog stakla tip I sa halobutil gumenim zatvaračem i aluminijumskom kapicom sa polipropilenskim poklopcem, sa ili bez dodatnog, plastičnog, providnog, zaštitnog omotača i postolja bočice. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 staklena bočica i

Uputstvo za lek.

Vinorelsin, koncentrat za rastvor za infuziju, 50 mg/5 mL:

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica od bezbojnog stakla zapremine 8 mL, koja sadrži 5 mL koncentrata za rastvor za infuziju.

Bočice su izrađene od bezbojnog stakla tip I sa halobutil gumenim zatvaračem i aluminijumskom kapicom sa polipropilenskim poklopcem, sa ili bez dodatnog, plastičnog, providnog, zaštitnog omotača i postolja bočice. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 staklena bočica i

Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Pripremu i primenu rastvora za infuziju citotoksičnih lekova može vršiti isključivo specijalno obučeno osoblje koje poznaje lek koji se koristi u uslovima koji garantuju zaštitu životne sredine i posebno medicinskog osoblja koje rukuje ovim lekom. Za te potrebe neophodno je obezbediti poseban prostor u kome je strogo zabranjeno pušenje, konzumiranje hrane i pića.

Osoblje mora biti opremljeno odgovarajućim materijalom za rukovanje, mantilima sa dugim rukavima, zaštitnim maskama, kapama, zaštitnim naočarima, sterilnim rukavicama za jednokratnu upotrebu, zaštitnim prekrivačem radne površine i kesama za prikupljanje otpada.

Špricevi i infuzioni setovi moraju biti pažljivo sastavljeni kako bi se izbeglo curenje (preporučuje se korišćenje

Luer blokatora).

Proliveni sadržaj treba odmah obrisati.

Treba preduzeti mere opreza kako bi se izbeglo izlaganje osoblja tokom trudnoće.

Kontakt sa očima treba strogo izbegavati. U slučaju kontakta sa lekom, oči moraju odmah da budu obilno isprane fiziološkim rastvorom. Ukoliko dođe do iritacije konsultovati oftalmologa.

U slučaju kontakta sa kožom, površina mora biti temeljno isprana vodom.

Po završetku sve izložene površine moraju se temeljno očistiti, a osoblje treba da opere ruke i lice.

Nema inkompatibilnosti između sadržaja leka Vinorelsin, 10 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju i staklene bočice, PVC kese, polietilenske bočice ili polipropilenskog šprica.

Priprema rastvora za infuziju

Lek Vinorelsin, 10 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju se može davati u vidu sporog bolusa (6-10 minuta) nakon razblaživanja u 20-50 mL rastvora natrijum-hlorida za injekciju 9 mg/mL (0,9%) ili rastvora glukoze za injekciju 50 mg/mL (5%), ili u vidu kratkoktrajne infuzije (20-30 minuta) nakon razblaživanja u 125 mL rastvora natrijum-hlorida za injekciju 9 mg/mL (0,9%) ili rastvora glukoze za injekciju 50 mg/mL (5%). Nakon primene venu treba uvek isprati sa najmanje 250 mL rastvora natrijum-hlorida za injekciju 9 mg/mL (0,9%).

Lek Vinorelsin, 10 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju se mora davati isključivo intravenski. Veoma je važno osigurati da je kanila ispravno postavljena u venu pre početka injekcije. Ukoliko se lek Vinorelsin infiltrira u okolno tkivo tokom intravenske primene može se javiti značajna iritacija. U tom slučaju treba

prekinuti primenu leka, isprati venu fiziološkom rastvorom, a ostatak doze dati u drugu venu. U slučaju ekstravazacije, kako bi se smanjio rizik od flebitisa, potrebno je intravenski primeniti glukokortikoide.

Izlučevinama i povraćanim sadržajem mora se rukovati oprezno.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.