Venlax® 75mg kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda

Lečenje epizoda velike depresije.

Prevencija rekurencije epizoda velike depresije. Lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja. Lečenje socijalnog anksioznog poremećaja.

Lečenje paničnog poremećaja, sa agorafobijom ili bez agorafobije

Preporučena početna doza kapsula venlafaksina sa produženim oslobađanjem je 75 mg jednom dnevno. Pacijenti kod kojih ne dođe do poboljšanja sa primenom doze od 75 mg/dan, mogu imati koristi od povećanja doze do maksimalne doze od 375 mg/dan. Doza se može povećavati u intervalima od 2 nedelje ili dužim. Ako je klinički opravdano, zbog težine simptoma, doza se može povećavati i u kraćim intervalima, ali ne kraćim od 4 dana.

Zbog rizika od pojave dozno-zavisnih neželjenih dejstava, dozu treba povećavati samo nakon kliničke procene pacijenta (videti odeljak 4.4). Terapiju treba održavati najmanjom efektivnom dozom.

Pacijente treba lečiti dovoljno dugo, obično nekoliko meseci ili duže. Lečenje treba redovno procenjivati, za svakog pacijenta posebno. Dugotrajno lečenje može biti potrebno za prevenciju rekurencije velikih depresivnih epizoda (MDE - engl. major depressive episodes). U većini slučajeva, preporučena doza za prevenciju relapsa je ista kao terapijska doza.

Sa primenom antidepresiva se mora nastaviti najmanje 6 meseci nakon postizanja remisije.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Preporučena početna doza kapsula venlafaksina sa produženim oslobađanjem je 75 mg jednom dnevno. Pacijenti kod kojih ne dođe do poboljšanja sa primenom početne doze od 75 mg/dan, mogu imati koristi od povećanja doze do maksimalne doze od 225 mg/dan. Doza se može povećavati u intervalima od 2 nedelje ili dužim.

Zbog rizika od pojave dozno-zavisnih neželjenih dejstava, dozu treba povećavati samo nakon kliničke procene pacijenta (videti odeljak 4.4). Terapiju treba održavati najmanjom efektivnom dozom.

Pacijente treba lečiti u dovoljno dugom periodu, obično nekoliko meseci ili duže. Terapiju treba redovno procenjivati za svakog pacijenta posebno.

Socijalni anksiozni poremećaji

Preporučena doza kapsula venlafaksina sa produženim oslobađanjem je 75 mg jednom dnevno. Nema dokaza da se većim dozama može postići bila kakva dodatna korist.

Ipak, kod pojedinih pacijenata kod kojih ne dođe do poboljšanja sa početnom dozom od 75 mg/dan, može se razmotriti povećanje doze do maksimalne doze od 225 mg/dan. Povećanje doze može se vršiti u intervalima od 2 nedelje ili dužim.

Zbog rizika od pojave dozno-zavisnih neželjenih dejstava, dozu treba povećavati samo nakon kliničke procene pacijenta (videti odeljak 4.4). Terapiju treba održavati najmanjom efektivnom dozom.

Pacijente treba lečiti u dovoljno dugom periodu, obično nekoliko meseci ili duže. Terapiju treba redovno procenjivati za svakog pacijenta posebno.

Panični poremaćaj

Preporuka je da se doza od 37,5 mg/dan kapsula venlafaksina sa produženim oslobađanjem primenjuje 7 dana. Nakon toga dozu treba povećati na 75 mg/dan. Pacijentima kod kojih ne dođe do poboljšanja sa dozom od 75 mg/dan može koristiti povećanje doze do maksimalne doze od 225 mg/dan. Povećanje doze se može vršiti u intervalima od 2 nedelje ili dužim.

Zbog rizika od pojave dozno-zavisnih neželjenih dejstava, dozu treba povećavati samo nakon kliničke procene pacijenta (videti odeljak 4.4). Terapiju treba održavati najmanjom efektivnom dozom.

Pacijente treba lečiti u dovoljno dugom periodu, obično nekoliko meseci ili duže. Terapiju treba redovno procenjivati za svakog pacijenta posebno.

Stariji pacijenti

Smatra se da nije potrebno posebno podešavati dozu venlafaksina samo na osnovu starosti pacijenta. Međutim, oprez je potreban pri lečenju starijih pacijenata zbog mogućeg slabljenja fukcije bubrega i

promena u osetljivosti i afinitetu neurotransmitera, nastalih kao posledica starenja. Uvek treba primenjivati najnižu efektivnu dozu, a pacijente treba pažljivo pratiti kada je neophodno povećati dozu.

Pedijatrijska populacija

Ne preporučuje se primena venlafaksina kod dece i adolescenata.

U kontrolisanim kliničkim studijama sprovedenim sa decom i adolescentima sa velikim depresivnim poremećajem, nije dokazana efikasnost venlafaksina u ovoj populaciji pacijenata, tako da nema osnova za njegovu primenu u ovoj populaciji (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Efikasnost i bezbednost venlafaksina u drugim indikacijama kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, nisu ustanovljene.

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, generalno, treba razmotriti smanjenje doze za 50%. Međutim, zbog interindividualnih varijabilnosti u klirensu leka, poželjno je svakom pacijentu ponaosob podesiti dozu.

Podaci o primeni venlafaksina kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre su ograničeni. Savetuje se oprez i treba razmotriti smanjenje doze za više od 50%. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre treba proceniti potencijalnu korist u odnosu na rizik terapije venlafaksinom.

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

Iako nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa brzinom glomerularne filtracije (GRF) od 30-70 mL/min, savetuje se oprez. Kod pacijenata na hemodijalizi i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GRF < 30 mL/min), dozu treba smanjiti za 50%. Međutim, zbog interindividualnih varijabilnosti u klirensu leka, poželjno je svakom pacijentu ponaosob podesiti dozu.

Simptomi obustave koji se javljaju po prekidu terapije venlafaksinom

Nagli prekid terapije treba izbegavati. Prilikom obustave terapije venlafaksinom, dozu treba postepeno smanjivati tokom najmanje nedelju dana do dve nedelje, kako bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave primene leka (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ukoliko se jave nepodnošljivi simptomi nakon smanjenja doze ili nakon prekida terapije, treba razmotriti ponovno uvođenje prethodno propisane doze. Posle toga, lekar može nastaviti sa smanjenjem doze, ali postepenije.

Način primene

Lek je namenjen za oralnu primenu.

Preporučuje se da se kaspule sa produženim oslobađanjem uzimaju uz obrok, u približno isto vreme svakog dana. Kapsule treba progutati cele sa tečnošću i ne smeju se deliti, lomiti, žvakati, niti rastvarati.

Pacijenti lečeni tabletama venlafaksina sa trenutnim oslobađanjem mogu biti prebačeni na kapsule venlafaksina sa produženim oslobađanjem, u najbližoj ekvivalentnoj dnevnoj dozi. Na primer, tablete venlafaksina sa trenutnim oslobađanjem od 37,5 mg koje se uzimaju dva puta dnevno, mogu biti zamenjene kapsulama venlafaksina sa produženim oslobađanjem od 75 mg jednom dnevno. Potrebno je individualno, za svakog pacijenta posebno, prilagoditi dozu.

Kapsule venlafaksina sa produženim oslobađanjem sadrže tablete koje sporo oslobađaju aktivnu supstancu u digestivni trakt. Nerastvorljivi deo ovih tableta se izlučuje fecesom i može se videti u fecesu.

Preosetljivost na venlafaksin ili bilo koju pomoćnu supstancu leka navedenu u odeljku 6.1.

Istovremena upotreba venlafaksina sa ireverzibilnim inhibitorima monoaminooksidaze (MAOI) je kontraindikovana zbog moguće pojave serotoninskog sindroma koji podrazumeva agitaciju, tremor i hipertermiju. Venlafaksin se ne sme uvoditi u terapiju najmanje 14 dana nakon prekida korišćenja ireverzibilnih MAOI.

Upotreba venlafaksina se mora prekinuti najmanje 7 dana pre započinjanja terapije nekim od ireverzibilnih MAOI (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Depresija je povezana sa postojanjem povećanog rizika od suicidalnih misli, samopovređivanja i suicida (događaji povezani sa suicidom). Ovaj rizik postoji sve dok se ne postigne remisija oboljenja. S obzirom na to da ne mora doći do poboljšanja tokom prvih nekoliko nedelja terapije i duže, pacijente treba pažljivo pratiti dok se stanje ne popravi. Kliničko iskustvo je pokazalo da je rizik od suicida povećan u ranom stadijumu oporavka.

Ostala psihijatrijska stanja za koja se venlafaksin propisuje takođe se mogu dovesti u vezu sa povećanim rizikom od događaja povezanih sa suicidom. Osim toga, ova stanja mogu biti udružena sa postojanjem velikog depresivnog poremećaja. Zbog toga, predostrožnost treba da postoji kako za pacijente koji su na terapiji zbog velikog depresivnog poremećaja, tako i za pacijente koji se leče od drugih psihijatrijskih poremećaja za koje je venlafaksin indikovan.

Kod pacijenata koji u anamnezi imaju događaje povezane sa suicidom ili izraženim suicidnim ideacijama pre uvođenja terapije, postoji povećan rizik od pojave suicidnih misli i pokušaja samoubistva. Takve osobe zahtevaju pažljivo praćenje tokom terapije. Meta-analiza placebo kontrolisanih kliničkih studija u kojima je ispitivana primena antidepresiva kod odraslih osoba sa psihijatrijskim poremećajima, pokazala je da postoji povećan rizik od suicidnog ponašanja kod pacijenata mlađih od 25 godina koji su primali antidepresive u odnosu na one koji su primali placebo.

Pažljivo praćenje pacijenata, naročito onih sa visokim rizikom, treba sprovoditi naročito na početku terapije i prilikom promene doznog režima. Pacijente i njihove staratelje treba upozoriti da je neophodno pratiti pojavu bilo kakvog kliničkog pogoršanja, suicidalnih misli i ponašanja ili neuobičajenih promena u ponašanju i da hitno treba tražiti medicinsku pomoć ukoliko su ovi simptomi prisutni.

Pedijatrijska populacija

Venlafaksin kapsule sa produženim oslobađanjem ne treba koristiti u terapiji kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Tokom kliničkih ispitivanja se pokazalo da su se suicidalno ponašanje (pokušaj samoubistva i suicidalne misli) kao i neprijateljsko ponašanje (uglavnom agresija, suprotstavljanje i bes) mnogo češće javljali među decom i adolescentima koji su bili na terapiji antidepresivima, u poređenju sa onima koji su primali placebo. Ukoliko je ipak klinički opravdano i neophodno primeniti terapiju antidepresivima kod osoba mlađih od 18 godina, pacijente treba pažljivo pratiti zbog mogućnosti pojave suicidalnih simptoma. Nema podataka o bezbednosti venlafaksina pri dugotrajnoj primeni kod dece i adolescenata, kao i o uticaju leka na rast, sazrevanje, kognitivni i bihejvioralni razvoj.

Serotoninski sindrom

Serotoninski sindrom koji je potencijalno životno ugrožavajuće stanje, može se javiti pri upotrebi venlafaksina kao i pri upotrebi ostalih serotonergičkih lekova, posebno pri istovremenoj primeni sa drugim supstancama koji deluju na serotonergički neurotransmiterski sistem (uključujući triptane, SSRI, SNRI, amfetamine, litijum, sibutramin, kantarion [Hypericum perforatum], fentanil i njegove analoge, tramadol,

dekstrometorfan, tapentadol, petidin, metadon i pentazocin); sa lekovima koji utiču na metabolizam serotonina (kao što su MAOI ili npr. metilen plavo); sa prekursorima serotonina (kao što su suplementi triptofana) ili sa antipsihoticima ili antagonistima dopamina (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Simptomi serotoninskog sindroma su: promena mentalnog statusa (npr. agitacija, halucinacije, koma), nestabilnost autonomnog sistema (npr. tahikardija, promenljiv krvni pritisak, hipertermija), neuromuskularni poremećaji (npr. hiperrefleksija, poremećaj koordinacije) i/ili gastrointestinalni simptomi (npr. mučnina, povraćanje, dijareja). Serotoninski sindrom, u svom najtežem obliku, može podsećati na neuroleptički maligni sindrom (NMS) sa simptomima kao što su hipertermija, rigidnost mišića, nestabilnost autonomnog sistema sa mogućim brzim promenama vitalnih znakova i mentalnog statusa.

Ukoliko je klinički opravdana istovremena primena venlafaksina sa drugim lekovima koji deluju na serotonergički i/ili dopaminergički sistem, neophodno je pažljivo praćenje pacijenata, naročito pri uvođenju terapije i povećanju doze.

Ne preporučuje se istovremena primena venlafaksina sa prekursorima serotonina (kao što su suplementi triptofana).

Glaukom zatvorenog ugla

Pri primeni venlafaksina može doći do pojave midrijaze. Iz tog razloga treba redovno pratiti osobe sa povišenim intraokularnim pritiskom ili pacijente koji su pod rizikom od nastanka glaukoma zatvorenog ugla.

Krvni pritisak

Dozno zavisno povećanje krvnog pritiska je često prijavljivano pri primeni venlafaksina. Tokom postmarketinškog praćenja bili su prijavljivani i slučajevi izrazitog povećanja krvnog pritiska koji su zahtevali hitnu terapiju. Svim pacijentima je neophodno detaljno proveriti krvni pritisak i lečiti postojeću hipertenziju pre započinjanja terapije. Nakon započinjanja terapije i pri svakom povećanju doze, neophodno je periodično kontrolisati vrednosti krvnog pritiska. Neophodan je oprez kod pacijenata kod kojih već postojeće oboljenje može biti pogoršano porastom krvnog pritiska, npr. onih sa oštećenjem srčane funkcije.

Srčana frekvencija

Može doći do ubrzanja srčanog rada, posebno pri većim dozama leka. Potreban je oprez kod pacijenata kod kojih ubrzanje srčanog rada može pogoršati postojeću bolest.

Bolesti srca i rizik od pojave aritmija

Venlafaksin nije ispitivan kod pacijenata koji u skorašnjoj anamnezi imaju infarkt miokarda ili nestabilno srčano oboljenje. Lek treba oprezno davati takvim pacijentima.

U postmarketinškom praćenju, zabeleženi su slučajevi produženja QTc intervala, Torsades de Pointes (TdP), ventrikularnih tahikardija i srčanih aritmija sa smrtnim ishodom pri primeni venlafaksina, posebno kod predoziranja ili kod pacijenata sa drugim faktorima rizika za nastanak produženja QTc intervala odnosno razvoj TdP. Neophodno je proceniti odnos rizika i koristi kod pacijenata kod kojih postoji visoki rizik od pojave ozbiljnih aritmija ili produženja QTc inervala (videti odeljak 5.1).

Konvulzije

Pri upotrebi venlafaksina može doći do pojave konvulzija. Kao i sa drugim antidepresivima i sa venlafaksinom treba biti oprezan pri uvođenju u terapiju kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju pojavu konvulzija. Ovakve pacijente treba pažljivo pratiti. Potrebno je obustaviti terapiju u slučaju pojave konvulzija.

Hiponatremija

Slučajevi hiponatremije i/ili sindrom neadekvatnog lučenja antidiuretskog homona (SIADH) se mogu javiti pri upotrebi venlafaksina. Ovo se mnogo češće javlja kod pacijenata koji imaju smanjen cirkulatorni volumen ili koji su dehidrirali. Stariji pacijenti, pacijenti koji koriste diuretike ili pacijenti koji iz drugih razloga imaju smanjen cirkulatorni volumen su pod mnogo većim rizikom od pojave hiponatremije.

Abnormalna krvarenja

Lekovi koji inhibiraju preuzimanje serotonina mogu dovesti do poremećaja agregacije trombocita. Slučajevi krvarenja povezani sa primenom lekova iz grupe SSRI i SNRI kretali su se od ekhimoza, hematoma, epistakse i petehija do gastrointestinalnog i životno ugrožavajućeg krvarenja. Rizik od krvarenja može biti povećan i kod pacijenata koji uzimaju venlafaksin. Kao i kod primene drugih inhibitora preuzimanja serotonina, i pri primeni venlafaksina je neophodan oprez kod pacijenata sklonih krvarenju, uključujući i pacijente koji su na terapiji antikoagulansima i inhibitorima agregacije trombocita.

Koncentracija holesterola u serumu

U placebo kontrolisanim kliničkim studijama zabeleženo je klinički značajno povećanje holesterola u serumu kod 5,3% pacijenata na terapiji venlafaksinom, u odnosu na 0,0% pacijenata koji su primali placebo u periodu od najmanje 3 meseca. Tokom dugotrajne terapije treba pratiti koncentracije holesterola u serumu.

Istovremena primena lekova koji redukuju telesnu masu

Bezbednost i efikasnost terapije venlafaksinom u kombinaciji sa lekovima koji utiču na smanjenje telesne mase, uključujući fentermin, nije utvrđena. Ne preporučuje se istovremena primena venlafaksina sa ovim lekovima. Nije indikovana upotreba venlafaksina u cilju smanjenja telesne mase, samostalno ili u kombinaciji sa drugim lekovima.

Manija/hipomanija

Pojava manije ili hipomanije je retko beležena kod pacijenata sa poremećajima raspoloženja koji su na terapiji antidepresivima, uključujući venlafaksin. Kao što važi za sve lekove iz ove grupe, treba biti oprezan prilikom primene venlafaksina kod pacijenata koji u ličnoj ili porodičnoj anamnezi imaju bipolarni poremećaj.

Agresija

Agresija se može javiti kod manjeg broja pacijenata koji su na terapiji antidepresivima, uključujući venlafaksin, pri uvođenju leka, promeni doze i nakon prekida terapije. Iz tog razloga, lek treba oprezno primenjivati kod pacijenata koji su ranije ispoljavali agresiju.

Prekid terapije

Simptomi nakon prekida terapije su česti, posebno kada se sa terapijom prekine naglo (videti odeljak 4.8). U kliničkim studijama, neželjeni efekti zabeleženi nakon prekida terapije (u toku smanjenja doze ili nakon obustave primene leka) su se javljali kod oko 31% pacijenata lečenih venlafaksinom i kod 17% pacijenata koji su uzimali placebo.

Rizik od pojave simptoma nakon prekida terapije može biti uslovljena većim brojem faktora uključujući dužinu terapije, dozu, kao i brzinu kojom je doza redukovana. Vrtoglavica, senzorni poremećaji (npr. parestezije), poremećaj spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor i glavobolja su najčešće neželjene reakcije. Uopšteno, ovi simptomi su blagi do umereni; međutim, kod nekih pacijenata mogu biti ozbiljni. Obično se javljaju u toku prvih nekoliko dana od prekida terapije, ali bilo je vrlo retkih slučajeva pojave ovih simptoma i kod pacijenata koji su nepažnjom propustili jednu dozu leka. Ovi simptomi obično prolaze sami od sebe i uglavnom nestaju u roku od 2

nedelje, mada kod nekih pacijenata mogu trajati i duže (2-3 meseca ili duže). Zbog toga se pri prekidu terapije preporučuje postepeno smanjenje doze venlafaksina u toku nekoliko nedelja ili meseci, u skladu sa individualnim potrebama pacijenta (videti odeljak 4.2).

Poremećaj seksualne funkcije

Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) mogu prouzrokovati simptome poremećaja seksualne funkcije (videti odeljak 4.8). Postoje izveštaji o dugotrajnom poremećaju seksualne funkcije gde se simptomi nastavljaju uprkos obustavljanju SNRI.

Akatizija/psihomotorni nemir

Upotreba venlafaksina može biti povezana sa razvojem akatizije, koja se karakteriše subjektivnim osećajem teskobe, neprijatnog nemira i potrebom za kretanjem, često udružene sa nemogućnošću mirnog sedenja ili stajanja. Ovo se najčešće javlja u toku prvih nekoliko nedelja od početka terapije. Kod pacijenata kod kojih se jave ovi simptomi povećanje doze može biti štetno.

Suva usta

Kod 10% pacijenata koji su na terapiji venlafaksinom dolazi do pojave suvoće usta. Ovo može povećati rizik od nastanka karijesa i pacijentima treba skrenuti pažnju na redovno održavanje higijene usta.

Dijabetes

Primena SSRI ili venlafaksina kod pacijenata sa dijabetesom može poremetiti kontrolu glikemije. Može biti potrebno prilagođavanje doze insulina i/ili oralnih antidijabetika.

Interakcije leka sa laboratorijskim testovima

Kod pacijenata koji koriste venlafaksin zabeleženi su slučajevi lažno pozitivnih rezultata imuno testova za otkrivanje fenciklidina (PCP) i amfetamina u urinu. To nastaje zbog male specifičnosti ovih testova. Lažno pozitivni rezultati se mogu očekivati tokom nekoliko dana nakon prekida terapije venlafaksinom. Testovima kao što su gasna hromatografija/masena spektrometrija može se potvrditi, odnosno napraviti razlika između prisustva venlafaksina i fenciklidina i amfetamina.

Ireverzibilni neselektivni MAOI

Venlafaksin se ne sme primenjivati sa neselektivnim ireverzibilnim MAOI. Venlafaksin se ne sme uvoditi u terapiju najmanje 14 dana nakon prekida terapije neselektivnim ireverzibilnim MAOI. Upotreba venlafaksina se mora prekinuti najmanje 7 dana pre započinjanja terapije nekim od neselektivnih ireverzibilnih MAOI (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Reverzibilni, selektivni MAO-A inhibitori (moklobemid)

Zbog moguće pojave serotoninskog sindroma ne preporučuje se istovremena primena venlafaksina sa reverzibilnim i selektivnim MAOI kao što je moklobemid. Venlafaksin se ne sme uvoditi u terapiju najmanje 14 dana nakon prekida korišćenja reverzibilnih MAOI. Upotreba venlafaksina se mora prekinuti najmanje 7 dana pre započinjanja terapije nekim od reverzibilnih MAOI (videti odeljak 4.4).

Reverzibilni, neselektivni MAOI (linezolid)

Antibiotik linezolid je slab reverzibilni i neselektivni inhibitor MAOI i ne treba ga primenjivati kod pacijenata koji su na terapiji venlafaksinom (videti odeljak 4.4).

Ozbiljne neželjene reakcije su zabeležene kod pacijenata koji su nedavno završili terapiju lekovima iz grupe MAOI i započeli terapiju venlafaksinom ili kod pacijenata koji su nedavno prekinuli terapiju venlafaksinom i započeli terapiju lekovima iz grupe MAOI. U ove neželjene reakcije se ubrajaju: tremor, mioklonus, dijaforeza, mučnina, povraćanje, naleti crvenila, vrtoglavica i hipertermija sa simptomima nalik neuroleptičnom malignom sindromu, epileptičkim napadima i smrću.

Serotoninski sindrom

Kao i sa drugim serotonergičnim lekovima, serotoninski sindrom, stanje koje je potencijalno životno ugrožavajuće, može da se javi sa terapijom venlafaksinom, naročito kod istovremene primene drugih lekova koji mogu da utiču na serotonergični neurotransmiterski sistem (uključujući triptane, lekove SSRI, SNRI grupe, amfetamine, litijum, sibutramin, kantarion [Hypericum perforatum]), fentanil i njegove analoge, tramadol, dekstrometorfan, tapentadol, petidin, metadon i pentazocin)sa lekovima koji smanjuju metabolizam serotonina (kao što su lekovi MAOI grupe npr. metilen plavo) ili sa prekursorima serotonina (kao što su suplementi triptofana) ili sa antipsihoticima ili drugim dopaminskim antagonistima (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Ukoliko je klinički opravdana istovremena primena venlafaksina sa nekim lekom iz grupe SSRI ili SNRI ili agonistom serotoninskog receptora (triptan), preporučuje se pažljivo praćenje pacijenata posebno na početku terapije i pri povećanju doze. Ne preporučuje se istovremena primena venlafaksina i prekursora serotonina (kao što su suplementi triptofana) (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji deluju na CNS

Nije dokazana bezbednost istovremene primene venlafaksina sa drugim lekovima koji deluju na CNS. Zbog toga je neophodan oprez pri istovremenoj primeni venlafaksina sa drugim lekovima koji deluju na CNS.

Etanol

Pokazano je da venlafaksin ne pogoršava već narušenu motoriku i mentalno stanje izazvano primenom etanola. Ipak, kao i za sve lekove koji deluju na centralni nervni sistem, pacijente treba savetovati da ne konzumiraju alkohol ukoliko su na terapiji venlafaksinom.

Lekovi koji produžavaju QT interval

Istovremena primena venlafaksina i lekova koji produžvaju QTc interval povećava rizik od produženja QTc intervala i/ili ventrikularnih aritmija (npr. torsades de pointes). Istovremenu primenu ovih lekova treba izbegavati (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji produžavaju QT interval

• Antiaritmici Ia i III klase (npr. hinidin, amjodaron, sotalol, dofetilid);
• Određeni antipsihotici (npr. tioridazin);
• Određeni makrolidi (npr. eritromicin);
• Određeni antihistaminici;
• Određeni hinolonski antibiotici (npr. moksifloksacin).

Navedena lista nije konačna, tako da treba izbegavati primenu svih lekova za koje je poznato da značajno produžavaju QT interval.

Uticaj drugih lekova na venlafaksin

Ketokonazol (CYP3A4 inhibitor)

U farmakokinetičkoj studiji sa ketokonazolom sa ekstenzivnim (engl. extensive metabolisers, EM) i slabim metabolizerima (engl. poor metabolisers, PM) CYP2D6, javila se veća PIK vrednost za venlafaksin (70% i 21% kod CYP2D6 PM i EM ispitanika, tim redosledom) i za O-desmetilvenlafaksin (33% i 23% kod CYP2D6 PM i EM ispitanika, tim redosledom) nakon primene ketokonazola. Istovremena primena inhibitora

CYP3A4 (npr. atazanavira, klaritromicina, indinavira, itrakonazola, vorikonazola, posakonazola, ketokonazola, nelfinavira, ritonavira, sakvinavira, telitromicina) i venlafaksina, može da poveća koncentraciju venlafaksina i O-desmetilvenlafaksina. Zbog toga se savetuje oprez kada terapija obuhvata istovremenu primenu inhibitora CYP3A4 i venlafaksina.

Uticaj venlafaksina na druge lekove

Litijum

Može doći do pojave serotoninskog sindroma pri istovremenoj primeni venlafaksina i litijuma (videti “Serotoninski sindrom”).

Diazepam

Venlafaksin nema uticaj na farmakokinetiku i farmakodinamiku diazepama i njegovog aktivnog metabolita, demetildiazepama. Farmakokinetički profili venlafaksina i O-desmetilvenlafaksina (ODV) se ne menjaju značajno prilikom istovremene upotrebe diazepama. Nije poznato da li ima farmakokinetičkih i/ili farmakodinamskih interakcija sa drugim benzodiazepinima.

Imipramin

Venlafaksin ne utiče na farmakokinetiku imipramina i 2-OH-imipramina. Dolazi do dozno zavisnog povećanja PIK 2-OH-dezipramina 2,5 do 4,5 puta, kada se primenjuje doza venlafaksina od 75 mg do 150 mg dnevno. Imipramin ne utiče na farmakokinetiku venlafaksina i O-desmetilvenlafaksina. Klinički značaj ove interakcije nije poznat. Neophodan je oprez pri istovremenoj primeni.

Haloperidol

Farmakokinetička studija u kojoj je istovremeno primenjivan venlafaksin sa haloperidolom, pokazala je da postoji smanjenje ukupnog klirensa haloperidola nakon oralne primene za 42%, povećanje PIK za 70% i Cmax za 88%. Poluvreme eliminacije haloperidola je ostalo nepromenjeno. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji venlafaksinom i haloperidolom. Klinički značaj ove interakcije nije poznat.

Risperidon

Venlafaksin povećava PIK risperidona za 50%, ali značajno ne menja farmakokinetički profil ukupne aktivnosti (risperidon plus 9-hidroksirisperidon). Klinički značaj ove interakcije nije poznat.

Metoprolol

Istovremena primena venlafaksina i metoprolola kod zdravih dobrovoljaca u ispitivanju farmakokinetičkih interakcija, za oba leka, dovela je do povećanja koncentracije metoprolola u plazmi za približno 30-40% bez izmene koncentracije u plazmi njegovog aktivnog metabolita, α-hidroksimetoprolola. Klinički značaj ovog nalaza kod hipertenzivnih pacijenata nije poznat. Metoprolol nije izmenio farmakokinetički profil venlafaksina ili njegovog aktivnog metabolita, O-desmetilvenlafaksina. Neophodan je oprez pri istovremenoj primeni venlafaksina i metoprolola.

Indinavir

Farmakokinetičke studije sa indinavirom su pokazale smanjenje PIK indinavira za 28% i Cmax za 36%. Indinavir nema uticaja na farmakokinetički profil venlafaksina i O-dezmetilvenlafaksina. Klinički značaj ove interakcije nije poznat.

Lekovi koji se metabolišu preko izoenzima citohrom P450

In vivo ispitivanja pokazuju da je venlafaksin relativno slab inhibitor CYP2D6. In vivo venlafaksin nije inhibirao CYP3A4 (alprazolam i karbamazepin), CYP1A2 (kofein) i CYP2C9 (tolbutamid) ili CYP2C19 (diazepam) .

Oralni kontraceptivi

U postmarketinškom periodu, prijavljeni su slučajevi neželjene trudnoće kod osoba koje su uzimale oralne kontraceptive dok su bili na venlafaksinu. Nema jasnih dokaza da su ove trudnoće rezultat interakcije leka sa venlafaksinom. Nije sprovedena studija interakcije sa hormonskim kontraceptivima.

Nema adekvatnih podataka o primeni venlafaksina u toku trudnoće.

Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude je nepoznat. Lek se sme primenjivati tokom trudnoće samo ukoliko očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik.

Kao i sa primenom drugih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI/SNRI), simptomi nakon obustave primene leka se mogu javiti kod novorođenčadi ukoliko se venlafaksin koristio do porođaja ili neposredno pred porođaj. Kod neke novorođenčadi koja su bila izložena dejstvu venlafaksina u trećem trimestru mogu se razviti komplikacije koje zahtevaju hranjenje putem tubusa, respiratornu podršku ili produženu hospitalizaciju. Ove komplikacije se mogu javiti odmah po porođaju.

Epidemiološki podaci ukazuju da primena lekova iz grupe SSRI u toku trudnoće (posebno u poodmakloj trudnoći) može povećati rizik od nastanka perzistentne pulmonalne hipertenzije kod novorođenčeta (PPHN). Iako do sada nisu sprovedene studije koje bi ispitale povezanost PPHN sa primenom lekova iz grupe SNRI, ne može se isključiti mogućnost sličnog rizika i pri primeni venlafaksina, imajući u vidu mehanizam dejstva leka (inhibicija ponovnog preuzimanja serotonina).

Siptomi koji se mogu javiti kod novorođenih beba čije su majke koristile SSRI/SNRI u kasnoj trudnoći su: iritabilnost, tremor, hipotonija, perzistentni plač, poteškoće u sisanju i spavanju. Ovi simptomi se mogu javiti ili usled serotonergičkih efekata venlafaksina ili usled izloženosti leku. U najvećem broju slučajeva, ove komplikacije se mogu videti odmah ili u toku prvih 24 sata od rođenja.

Dojenje

Venlafaksin i njegov aktivni metabolit O-desmetilvenlafaksin se izlučuju u majčino mleko. U postmarketinškom periodu praćenja leka prijavljeni su slučajevi odojčadi kod kojih su se javili plač, iritabilnost i poremećaj ritma spavanja. Nakon prestanka dojenja prijavljivani su i simptomi koji odgovaraju simptomima nakon obustave primene venlafaksina. Ne može se isključiti potencijalni rizik po odojče. Zbog toga treba doneti odluku o prekidu dojenja ili prekidu terapije, uzimajući u obzir korist dojenja po bebu kao i korist terapije venlafaksinom po majku.

Plodnost

U studiji u kojoj su mužijaci i ženke pacova bili izloženi O-demetilvenlafaksinu, uočena je smanjena plodnost. Značaj ovog nalaza za ljude nije poznat (videti odeljak 5.3).

Svaka psihoaktivna supstanca može smanjiti moć rasuđivanja i uticati na razmišljanje i motoriku. Iz tog razloga pacijente treba upozoriti da lek može uticati na njihove sposobnosti prilikom upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.

Sažetak bezbedonosnog profila

Neželjene reakcije koje su prijavljivane kao veoma česte (> 1/10) u kliničkim studijama su: mučnina, suvoća usta, glavobolja i znojenje (uključujući noćno znojenje).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije navedene u nastavku teksta su klasifikovane prema sistemima organa i učestalosti, a prikazane su prema opadajućoj ozbiljnosti sa medicinskog aspekta u okviru svake kategorije učestalosti.

Učestalost neželjenih reakcija je definisana na sledeći način: veoma česta ( 1/10); česta ( 1/100 i < 1/10); povremena ( 1/1000 do < 1/100); retka ( 1/10000 do < 1/1000); veoma retka (<1/10000); nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

*Neželjene reakcije koje su identifikovane u postmarketinškom periodu

a Slučajevi suicidalnih ideja i ponašanja su zabeleženi za vreme terapije venlafaksinom ili neposredno nakon prekida terapije (videti odeljak 4.4).

b Videti odeljak 4.4.

c Rezultati objedinjenih kliničkih ispitivanja pokazuju da je učestalost javljanja glavobolje bila slična pri primeni venlafaksina i placeba.

Prekid terapije

Prekid terapije venlafaksinom (naročito nagli prekid), najčešće dovodi do simptoma nakon prekida terapije. Vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući parestezije), poremećaji spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, vertigo, glavobolja i sindrom sličan gripu su najčešće zabeležene reakcije. Uopšteno, ovi događaji su blagi ili umereni i prolaze sami od sebe. Međutim kod nekih pacijenata mogu biti teški i/ili prolongirani. Zbog toga se predlaže da se lek polako ukida postepenim smanjivanjem doze čim se pokaže da terapija više nije potrebna (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pedijatrijski pacijenti

Uopšteno, profil neželjenih reakcija venlafaksina (u placebo kontrolisanim studijama) kod dece i adolescenata (uzrasta od 6 do 17 godina) je bio sličan kao kod odraslih. Kao i kod odraslih zabeleženi su: smanjenje apetita, gubitak telesne mase, povišen krvni pritisak, povećan nivo holesterola u serumu (videti odeljak 4.4).

U pedijatrijskim kliničkim studijama primećena je pojava suicidalnih ideja kao neželjene reakcije. Takođe je zabeležena povećana učestalost pojave neprijateljskog ponašanja i samopovređivanja (posebno kod pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem).

U pedijatrijskoj populaciji posebno je zabeležena pojava sledećih neželjenih reakcija: abdominalni bol, agitacija, dispepsija, ekhimoze, epistaksa i mijalgija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Tokom postmarketinškog praćenja, predoziranje venlafaksinom je zapaženo posebno kod kombinovanja venlafaksina sa alkoholom i/ili drugim lekovima. Najčešće prijavljeni događaji usled predoziranja uključuju tahikardiju, promene nivoa svesti (od somnolencije do kome), midrijazu, konvulzije i povraćanje. Javljale su se i promene u EKG-u (produženje QT intervala, blok grane, produženje QRS kompleksa (videti odeljak 5.1), ventrikularna tahikardija, bradikardija, hipotenzija, vertigo i smrt.

Prema objavljenim retrospektivnim studijama, predoziranje venlafaksinom može biti povezano sa povećanim rizikom od smrtnog ishoda u poređenju sa rizikom primećenim sa SSRI antidepresivnim lekovima, ali nižim od rizika sa tricikličnim antidepresivima. Epidemiološka ispitivanja su pokazala da pacijenti lečeni venlafaksinom imaju veći faktor rizika za suicid nego pacijenti na SSRI lekovima. Stepen u kojem ovi nalazi o povećanom riziku od smrtnih ishoda mogu biti pripisani toksičnosti venlafaksina pri predoziranju, naspram određenih karakteristika pacijenata lečenih venlafaksinom, nije jasan.

Pri propisivanju venlafaksina, treba voditi računa da se propiše najmanja količina leka potrebna za dobru kontrolu pacijenta, kako bi se smanjio rizik od predoziranja.

Preporučena terapija

Preporučuje se primena opštih suportivnih i simptomatskih mera; moraju se pratiti srčani ritam i vitalni znaci. Kada postoji rizik od aspiracije ne preporučuje se indukovanje emeze. Lavaža želuca može biti indikovana ako se izvrši ubrzo nakon uzimanja hrane ili kod pacijenata kod kojih su prisutni simptomi. Primena aktivnog uglja može da ograniči resorpciju aktivne supstance. Malo je verovatno da forsirana diureza, dijaliza, hemoperfuzija i supstituciona transfuzija mogu biti od koristi. Ne postoje specifični antidoti za venlafaksin.

Farmakoterapijska grupa: psihoanaleptici; ostali antidepresivi

ATC šifra: N06AX16 Mehanizam dejstva

Smatra se da je mehanizam antidepresivnog dejstva koji venlafaksin ispoljava kod ljudi u vezi sa njegovim

potenciranjem neurotransmiterske aktivnosti u centralnom nervnom sistemu. Pretkliničke studije su pokazale da su venlafaksin i njegov glavni metabolit O-desmetilvenlafaksin (ODV) inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina. Venlafaksin takođe u slabijoj meri inhibira ponovno preuzimanje dopamina. Venlafaksin i O-desmetilvenlafaksin smanjuju beta-adrenergički odgovor i posle akutne (primena jedne doze), i nakon hronične primene. Venlafaksin i ODV su vrlo slični u pogledu njihovog opšteg dejstva na ponovno preuzimanje neurotransmitera i vezivanja za receptore.

U in vitro ispitivanjima, na mozgu pacova, utvrđeno je da venlafaksin praktično nema afinitet za muskarinske, holinergične, H1-histaminergične ili α1-adrenergičke receptore. Farmakološka aktivnost na ovim receptorima može biti povezana sa različitim neželjenim efektima, kao što su antiholinergički, sedativni i kardiovaskularni neželjeni efekti, koji su uočeni pri primeni drugih antidepresiva.

Venlafaksin ne deluje inhibitorno na monoaminooksidazu.

In vitro studije su pokazale da venlafaksin gotovo nema afinitet za receptore osetljive na opijate ili benzodiazepine.

Klinička efikasnost i bezbednost

Epizode velike depresije

Efikasnost venlafaksina sa trenutnim oslobađanjem u lečenju velikih depresivnih epizoda je dokazana u pet randomizovanih, dvostruko slepih, placebo kontrolisanih, kratkotrajnih studija (trajanje od 4 do 6 nedelja), u dozama do 375 mg/dan. Efikasnost venlafaksina sa produženim dejstvom u lečenju velikih depresivnih epizoda je dokazana u dve placebo kontrolisane, kratkotrajne studije koje su trajale od 8 do 12 nedelja, u kojima su ispitivane doze od 75 do 225 mg/dan.

Efikasnost venlafaksina sa produženim oslobađanjem (75, 150 ili 225 mg) u održavanju antidepresivnog odgovora pokazana je u jednoj dugotrajnoj studiji u kojoj su odrasli ambulantni pacijenti, koji su tokom 8-nedeljnog otvorenog perioda studije odgovorili na terapiju venlafaksinom sa produženim oslobađanjem, bili randomizovani ili da nastave lečenje istom dozom venlafaksina ili da uzimaju placebo, tokom perioda od 26 nedelja radi praćenja pojave relapsa.

U drugoj dugotrajnoj studiji, utvrđena je efikasnost venlafaksina u prevenciji rekurencije depresivnih epizoda tokom perioda od 12 meseci u placebo kontrolisanoj, dvostruko slepoj kliničkoj studiji sa odraslim ambulantnim pacijentima sa rekurentnim epizodama velike depresije koji su odgovorili na terapiju venlafaksinom (100 do 200 mg dnevno, podeljeno u dve doze) tokom poslednje depresivne epizode.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Efikasnost venlafaksina u obliku kapsula sa produženim oslobađanjem u lečenju generalizovanog anksioznog poremećaja je dokazana u dve osmonedeljne placebo kontrolisane studije sa fiksnim dozama leka (75 do 225 mg/dan); u jednoj šestomesečnoj placebo kontrolisanoj studiji sa fiksnim dozama (75 do 225 mg/dan) i u jednoj šestomesečnoj placebo kontrolisanoj studiji sa fleksibilnim dozama leka (37,5; 75 i 150 mg/dan) kod odraslih ambulantnih pacijenata.

Iako je bilo dokaza o superiornosti u odnosu na placebo i za dozu od 37,5 mg/dan, sa ovom dozom nije pokazana konzistentnost u efikasnosti kao sa većim dozama venlafaksina.

Socijalni anksiozni poremećaj

Efikasnost venlafaksina u obliku kapsula sa produženim oslobađanjem u terapiji socijalnog anksioznog poremećaja je dokazana u četiri dvostruko slepe, placebo kontrolisane, multicentrične, dvanaestonedeljne studije sa paralelnim grupama, sa fleksibilnim dozama i u jednoj dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj, šestomesečnoj studiji sa paralelnim grupama, sa fiksnim/fleksibilnim dozama sa odraslim ambulantnim pacijentima. Pacijenti su primali doze u rasponu od 75 do 225 mg/dan. Nije bilo dokaza o bilo kakvoj većoj efikasnosti u grupi koja je dobijala doze od 150 do 225 mg/dan u poređenju sa grupom koja je primenjivala dozu od 75 mg/dan u 6-mesečnoj studiji.

Panični poremećaj

Efikasnost venlafaksin kapsula sa produženim oslobađanjem u terapiji paničnog poremećaja ustanovljena je u dve multicentrične, dvostruko slepe, placebo kontrolisane studije u trajanju od 12 nedelja, na odraslim ambulantnim pacijenatima sa paničnim poremećajem, sa agorafobijom ili bez nje. Početna doza u ovim studijama bila je 37,5 mg/dan tokom 7 dana. Pacijenti su zatim dobijali fiksne doze od 75 ili 150 mg/dan u jednoj studiji i 75 ili 225 mg/dan u drugoj studiji.

Efikasnost u lečenju paničnog poremećaja ustanovljena je takođe i u jednoj dugotrajnoj, dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj studiji sa paralelnim grupama, u kojoj je ispitivana dugoročna bezbednost, efikasnost i prevencija relapsa kod odraslih ambulantnih pacijenata, koji su odgovorili na terapiju tokom otvorene faze studije. Pacijenti su nastavili da uzimaju istu dozu venlafaksina sa produženim oslobađanjem koju su uzimali na kraju otvorene faze studije (75, 150 ili 225 mg).

Elektrofiziologija srca

U detaljnoj QTc studiji sa zdravim pacijentima, venlafaksin nije produžio QT interval u bilo kojoj klinički značajnoj meri u supraterapeutskoj dozi od 450 mg / dan (dat kao 225 mg dva puta dnevno). Međutim, u postmarketinškom praćenju prijavljeni su slučajevi QTc prolongacije / TdP i ventrikularne aritmije, posebno kod predoziranja ili kod pacijenata sa drugim faktorima rizika za produženje QTc / TdP (vidi odeljak 4.4, 4.8 i 4.9).

Venlafaksin se ekstenzivno metaboliše, uglavnom do aktivnog metabolita, O-demetilvenlafaksina (ODV). Prosečno poluvreme eliminacije venlafaksina iznosi 5 ± 2 sata, a metabolita ODV 11 ± 2 sata. Ravnotežno stanje postiže se unutar 3 dana, oralnim unosom ponovljenih doza. Venlafaksin i metabolit ODV pokazuju linearnu kinetiku u rasponu doza od 75 mg do 450 mg dnevno.

Resorpcija

Najmanje 92% venlafaksina se resorbuje nakon oralnog unosa pojedinačne doze leka u obliku sa trenutnim oslobađanjem. Apsolutna bioraspoloživost iznosi 40% - 45% zbog izraženog presistemskog metabolizma. Nakon unosa venlafaksina u obliku sa trenutnim oslobađanjem, maksimalna koncentracija venlafaksina u plazmi postiže se nakon 2 sata, a maksimalna koncentracija ODV nakon 3 sata. Nakon uzimanja venlafaksin kapsule sa produženim oslobađanjem, maksimalne koncentracije leka i glavnog metabolita O- desmetilvenlafaksina (ODV) u plazmi se dostižu za 5,5 odnosno 9 sati. Primenom ekvivalentnih dnevnih

doza venlafaksina u vidu tableta sa trenutnim oslobađanjem i kapsula sa produženim oslobađanjem, postiže se isti stepen resorpcije, ali primena kapsula sa produženim oslobađanjem omogućava sporiju resorpciju. Uzimanje leka zajedno sa hranom ne utiče na biološku raspoloživost venlafaksina ili metabolita(ODV).

Distribucija

Venlafaksin i ODV se u terapijskim koncentracijama minimalno vezuju za proteine plazme kod ljudi (27% odnosno 30%). Volumen distribucije venlafaksina u stanju ravnoteže nakon intravenske primene leka iznosi 4,4 ± 1,6 L/kg.

Metabolizam

Venlafaksin podleže ekstenzivnom metabolizmu kroz jetru. In vitro i in vivo ispitivanja ukazuju da se venlafaksin do svog glavnog, aktivnog metabolita O-desmetilvenlafaksina (ODV) metaboliše putem CYP2D6 izoenzima. In vitro i in vivo studije su takođe pokazale da se lek u manjoj meri metaboliše do manje aktivnog metabolita N-desmetilvenlafaksina pod dejstvom izoenzima CYP3A4. In vitro i in vivo studije su pokazale da venlafaksin deluje kao slab inhibitor izoenzima CYP2D6, dok ne deluje na CYP1A2, CYP2C9 i CYP3A4.

Eliminacija

Venlafaksin i njegovi metaboliti se izlučuju primarno preko bubrega. Oko 87% doze venlafaksina se javlja u urinu unutar 48 sati, u obliku nepromenjenog leka (5%), nekonjugovanog ODV (29%), konjugovanog ODV (26%) i ostalih neaktivnih metabolita (27%). Srednja vrednost klirensa venlafaksina u ravnotežnom stanju iznosi 1,3 ± 0,6 L/h/kg, a klirens ODV iznosi 0,4 ± 0,2 L/h/kg.

Posebne populacije

Uzrast i pol

Uzrast i pol ne utiču značajno na farmakokinetiku venlafaksina i metabolita ODV.

Brzi/spori CYP2D6 metabolizeri

Koncentracije venlafaksina u plazmi su veće kod sporih CYP2D6 metabolizera u odnosu na brze CYP2D6 metabolizere. Pošto je ukupna izloženost (PIK) venlafaksinu i ODV slična kod brzih i sporih metabolizera, nije potrebno primenjivati različit režim doziranja za ove dve grupe pacijenata.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa stepenom oštećenja funkcije jetre: Child-Pugh A (blago oštećenje funkcije jetre) i Child- Pugh B (umereno oštećenje funkcije jetre), poluvreme eliminacije venlafaksina i ODV bilo je produženo u odnosu na pacijente sa zdravom jetrom. Klirens venlafaksina i ODV nakon oralne primene bio je smanjen u ovoj grupi pacijenata.

Takođe, uočen je visoki stepen varijabilnosti u klirensu leka među pacijentima. Ne postoji dovoljno podataka za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata na hemodijalizi poluvreme eliminacije venlafaksina produženo je za oko 180%, a vrednost klirensa snižena za oko 57% u odnosu na zdravu populaciju. Poluvreme eliminacije metabolita ODV produženo je za 142%, a klirens snižen za oko 56%. Podešavanje doze je neophodno kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i kod pacijenata kojima je potrebna hemodijaliza (videti odeljak 4.2).

U studijama na pacovima i miševima venlafaksin nije pokazao karcinogena svojstva. Venlafaksin nije ispoljio mutagena svojstva u velikom broju in vitro i in vivo testova.

U studijama ispitivanja reproduktivne toksičnosti na životinjama (pacovima), zabeleženi su: smanjenje telesne mase mladunčadi, povećan broj mrtvorođenih mladunaca i povećana smrtnost među mladuncima u prvih pet dana laktacije. Uzrok ovih smrtnih slučajeva nije poznat. Ovi efekti su se javili pri dozama od 30 mg/kg/dan, koje su 4 puta veće od dnevne doze od 375 mg venlafaksina kod ljudi (na osnovu mg/kg).

Doza 1,3 puta veća od one koja se primenjuje kod ljudi nije izazvala ove efekte. Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

U studiji u kojoj su mužjaci i ženke pacova bili izloženi O-desmetilvenlafaksinu (ODV) uočen je smanjen fertilitet. Izloženost životinja ODV bila je oko 1 do 2 puta veća od izloženosti koja se postiže kod ljudi sa dozom venlafaksina od 375 mg/dan. Značaj ovog nalaza za ljude nije poznat.

Venlax 37,5mg, kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda Jezgro tablete:

Hipromeloza;

Eudragit RS 100;

Natrijum-laurilsulfat;

Magnezijum-stearat.

Film obloga:

Eudragit E 12,5

Prazna kapsula:

Titan-dioksid (E171); Želatin.

Venlax 75mg, kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda:

Jezgro tablete:

Hipromeloza;

Eudragit RS 100;

Natrijum-laurilsulfat;

Magnezijum-stearat.

Film obloga:

Eudragit E 12,5

Sadržaj prazne kapsule:

Titan-dioksid (E171); Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); Želatin.

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PVDC/Al blister sa 10 kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrdih. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Venlax sadrži aktivnu supstancu venlafaksin.

Lek Venlax je antidepresiv koji pripada grupi lekova koji se nazivaju inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina. Lekovi iz ove grupe se koriste u terapiji depresije i drugih poremećaja, kao što je anksioznost (uznemirenost). Smatra se da osobe koje su depresivne i/ili anksiozne imaju nižu koncentraciju serotonina i noradrenalina u mozgu. Još uvek nije u potpunosti razjašnjeno kako antidepresivi deluju, ali moguće je da pomažu tako što povećavaju koncentracije serotonina i noradrenalina u mozgu.

Venlax je lek koji se koristi za lečenje odraslih osoba sa depresijom. Venlax se takođe koristi u lečenju odraslih osoba sa sledećim anksioznim poremećajima: generalizovani anksiozni poremećaj (trajna i vrlo izražena zabrinutost i strah), socijalni anksiozni poremećaj (strah i izbegavanje određenih društvenih situacija i javnih nastupa) i panični poremećaj (napadi panike). Lečenje depresije i anksioznosti neophodno je radi poboljšanja Vašeg opšteg stanja. Ako se ne leči, Vaše stanje neće proći, može se pogoršati i biti teže za lečenje.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na venlafaksin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka

(navedene u odeljku 6).

• ako istovremeno uzimate ili ako ste u prethodnih 14 dana uzimali bilo koji lek iz grupe ireverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (MAOI), koji se koriste za lečenje depresije ili Parkinsonove bolesti. Uzimanje ireverzibilnih MAOI zajedno sa drugim lekovima, uključujući i lek Venlax, može da prouzrokuje ozbiljna neželjena dejstva, koja mogu biti opasna po život. Takođe, morate sačekati najmanje 7 dana nakon prestanka uzimanja leka Venlax pre nego što uzmete bilo koji lek iz MAOI grupe (videti odeljak „ Drugi lekovi i lek Venlax“ i informacije koje se nalaze u tom odeljku pod naslovom „Serotoninski sindrom“).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete leka Venlax ukoliko se bilo šta od sledećeg odnosi na Vas:

• ako koristite bilo koji lek koji pri zajedničkoj upotrebi sa lekom Venlax može povećati rizik od nastanka serotoninskog sindroma (videti odeljak „Drugi lekovi i lek Venlax“);
• ako imate problema sa očima ili bolujete od pojedinih vrsta glaukoma (povišen očni pritisak);
• ako imate ili ste ranije imali povišen krvni pritisak;
• ako imate ili ste ranije imali srčane tegobe;
• ako imate poremećaje srčanog ritma;
• ako imate ili ste ranije imali konvulzije (epileptički napadi);
• ako imate ili ste ranije imali nisku koncentraciju natrijuma u krvi (hiponatremija);
• ako ste skloni stvaranju modrica i krvarenju ili koristite lekove koji povećavaju sklonost ka krvarenju (npr. varfarin, lek koji sprečava zgrušavanje krvi);
• ako ste Vi ili je neko od članova Vaše porodice patio od manije ili bipolarnog poremećaja (osećanje preterane uzbuđenosti ili euforije);
• ako ste skloni agresivnom ponašanju.

Lek Venlax u prvim nedeljama lečenja može izazvati osećaj nemira i nemogućnosti da se sedi ili stoji u miru. Ukoliko Vam se javi ovaj osećaj, obratite se svom lekaru.

Misli o samoubistvu i pogoršanje depresije i anksioznosti

Ukoliko ste depresivni i/ili anksiozni mogu Vam se povremeno javiti misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Moguće je da se ove misli pojačaju u prvih nekoliko nedelja terapije. Poboljšanje tj. dejstvo leka očekuje se tek nakon dve nedelje, a nekad i duže.

Veća je verovatnoća da će Vam se javiti ovakve misli:

• ako ste bilo kada ranije već imali ideje o samopovređivanju ili samoubistvu;
• ako ste mlađa osoba. Podaci iz kliničkih studija pokazuju da je rizik od samoubilačkog ponašanja veći kod odraslih osoba mlađih od 25 godina kod kojih su psihijatrijski poremećaji lečeni antidepresivima.

Odmah se javite lekaru ili idite do najbliže zdravstvene ustanove ukoliko Vam se u bilo kom trenutku jave ideje o samopovređivanju ili samoubistvu.

Može Vam biti od pomoći da kažete rođaku ili bliskom prijatelju da imate depresiju ili anksiozni poremećaj i da ih zamolite da pročitaju ovo uputstvo. Možete ih pitati da li misle da se Vaše stanje pogoršava i da li su zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.

Suva usta

Sušenje usta se javlja kod oko 10% pacijenata koji koriste lek Venlax. Ovo može povećati rizik od nastanka karijesa. Potrebno je da posebno vodite računa o higijeni usta i zuba.

Šećerna bolest

Primena leka Venlax može uticati na koncentraciju glukoze (šećera) u Vašoj krvi, tako da je neophodno prilagoditi dozu lekova za lečenje šećerne bolesti.

Seksualni problemi

Lekovi kao što je Venlax (tzv. SNRI) mogu uzrokovati simptome poremećaja seksualne funkcije (videti odeljak 4). U nekim slučajevima, ovi simptomi se nastavljaju i nakon prekida terapije.

Deca i adolescenti

Lek Venlax se obično ne sme upotrebljavati za lečenje dece i adolescenata uzrasta do 18 godina. Kod pacijenata mlađih od 18 godina koji su na terapiji ovim lekom, postoji povećan rizik od nastanka neželjenih reakcija kao što su samoubilačke misli, pokušaj samoubistva ili neprijateljsko ponašanje (agresija, bes, protivljenje). Uprkos tome, lekar može propisati lek Venlax pacijentu mlađem od 18 godina ako proceni da je to u njegovom najboljem interesu. Ako je lekar propisao ovaj lek pacijentu mlađem od 18 godina, a Vi želite da razmotrite takvu odluku, ponovo se obratite lekaru. Obavestite lekara ako se bilo koji od gore navedenih simptoma javi ili pogorša kod pacijenata mlađih od 18 godina koji uzimaju lek Venlax. Osim toga, efekti dugoročne bezbednosti leka Venlax u pogledu rasta, sazrevanja, razvoja spoznaje (kognitivni razvoj) i ponašanja u ovoj uzrasnoj grupi nisu još utvrđeni.

Drugi lekovi i Venlax

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Vaš lekar će odlučiti da li možete da uzimate lek Venlax zajedno sa drugim lekovima.

Nemojte počinjati niti prekidati terapiju bilo kojim lekom, uključujući i lekove koji se nabavljaju bez lekarskog recepta, biljne lekove i prirodne preparate, pre nego što razgovarate o tome sa Vašim lekarom.

• Lekovi koji se nazivaju inhibitori monoaminooksidaze (inhibitori MAO) i koriste se u lečenju depresije ili Parkinsonove bolesti ne smeju se koristiti sa lekom Venlax. Obavestite lekara ukoliko ste u poslednjih 14 dana koristili ove lekove (MAOI: videti odeljak „Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Venlax”);
• Serotoninski sindrom: Potencijalno životno ugrožavajuće stanje ili reakcije slične neuroleptičkom malignom sindromu - NMS (videti odeljak „Moguća neželjena dejstva“), mogu se javiti u toku primene leka Venlax posebno ukoliko se uz lek Venlax koriste i neki drugi lekovi.

Neki od tih lekova su:

• triptani (primenjuju se kod migrene);
• lekovi koji se koriste u terapiji depresije, na primer, lekovi SNRI, SSRI grupe, triciklični antidepresivi ili lekovi koji sadrže litijum;
• lekovi koji sadrže amfetamine (za lečenje poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje, narkolepsije i gojaznosti);
• lekovi koji sadrže linezolid, antibiotik (primenjuje se za lečenje infekcija);
• lekovi koji sadrže moklobemid, MAOI (primenjuje se za lečenje depresije);
• lekovi koji sadrže sibutramin (koristi se za smanjenje telesne mase);
• lekovi koji sadrže tramadol, fentanil, tapentadol, petidin ili pentazocin (lekovi za ublažavanje jakih bolova);
• lekovi koji sadrže dekstrometorfan (koristi se u terapiji kašlja);
• lekovi koji sadrže metadon (koristi se u terapiji zavisnosti od opioida i jakog bola);
• lekovi koji sadrže metilen plavo (koristi se za lečenje visokog nivoa methemoglobina u krvi);
• proizvodi koji sadrže kantarion (on se naziva i Hypericum perforatum, prirodni ili biljni lek koji se koristi za lečenje blage depresije);
• preparati koji sadrže triptofan (primenjuje se kod problema sa snom i depresijom);
• antipsihotici (koriste se za lečenje bolesti za koje je karakteristično da pacijent čuje, vidi ili oseća stvari kojih nema, da ima pogrešna verovanja, da je neobično sumnjičav i da se povlači u sebe).

Simptomi i znaci serotoninskog sindroma mogu biti:

Nemir, halucinacije, gubitak koordinacije, ubrzan rad srca, povišena telesna temperatura, brze promene krvnog pritiska, pojačani refleksi, proliv, koma, mučnina, povraćanje.

U najtežem obliku, serotoninski sindrom može da liči na neuroleptički maligni sindrom (NMS). Znaci i simptomi NMS uključuju: groznicu, ubrzan rad srca, znojenje, tešku ukočenost mišića, zbunjenost, povećanje vrednosti mišićnih enzima (određuje se analizom krvi).

Odmah se javite lekaru ili idite do najbliže zdravstvene ustanove, ukoliko mislite da Vam se javio serotoninski sindrom.

Obavestite svog lekara ukoliko koristite neki od sledećih lekova koji mogu uticati na srčani ritam:

• antiaritmici kao što su hinidin, amjodaron, sotalol ili dofetilid (koriste se za lečenje poremećaja srčanog ritma);
• antipsihotici kao što je tioridazin (videti Serotoninski sindrom u prethodnom tekstu);
• antibiotici kao što su eritromicin ili moksifloksacin (koriste se za lečenje bakterijskih infekcija);
• antihistaminici (koriste se za lečenje alergije).

Sledeći lekovi takođe mogu ući u interakciju sa lekom Venlax i treba ih primenjivati sa oprezom. Važno je da napomenete svom lekaru ukoliko koristite bilo koji od sledećih lekova:

• ketokonazol (lek u terapiji gljivičnih infekcija);
• haloperidol ili risperidon (lekovi u terapiji nekih psihičkih poremećaja);
• metoprolol (beta-blokator, koristi se u terapiji povišenog krvnog pritiska i srčanih problema).

Uzimanje leka Venlax sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Venlax treba uzimati uz obrok (videti odeljak 3 „Kako se uzima lek Venlax"). Ne konzumirajte alkohol dok ste na terapiji lekom Venlax.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Venlax možete koristiti u toku trudnoće samo ukoliko Vaš lekar proceni da je korist od primene leka veća od mogućeg rizika po bebu.

Ukoliko koristite lek u toku trudnoće, obavezno to kažite svom ginekologu i/ili babici. Primena sličnih lekova (SSRI) u toku trudnoće povećava rizik od nastanka ozbiljnog problema kod novorođenčeta koji se naziva perzistentna plućna hipertenzija, zbog koje bebe dišu brže i izgledaju modre. Ovi simptomi obično počinju unutar prva 24 sata od rođenja. Ukoliko primetite ove simptome kod Vaše bebe, odmah je odvedite lekaru.

Ako ovaj lek uzimate tokom trudnoće, pored problema sa disanjem, drugi simptomi koji mogu da se jave kod Vaše bebe kada se rodi su teškoće pri hranjenju. Ako Vaša beba ima bilo koji od ovih simptoma kada se rodi, ili ako ste zabrinuti za njeno zdravlje, obratite se lekaru i/ili babici za savet.

Lek Venlax se izlučuje u mleko majke. Postoji rizik od uticaja na bebu. Zbog toga bi trebalo da razgovarate sa lekarom o ovome, a on će odlučiti da li treba da prestanete sa dojenjem ili da prekinete terapiju ovim lekom.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nemojte upravljati vozilom niti rukovati mašinama dok ne utvrdite kako lek Venlax deluje na Vas.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uobičajena početna doza u lečenju depresije, generalizovanog anksioznog poremećaja i socijalnog anksioznog poremećaja je 75 mg dnevno. Ukoliko lekar smatra da je potrebno, doza se može postepeno povećavati. U lečenju depresije maksimalna doza iznosi do 375 mg dnevno. U lečenju paničnog poremećaja početna doza je obično niža (37,5 mg) i postepeno se povećava. Maksimalna dnevna doza za generalizovani anksiozni poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj i panični poremećaj je 225 mg.

Lek Venlax uzimajte u približno isto vreme svakoga dana, ujutro ili uveče. Kapsule se moraju progutati cele sa tečnošću i ne smeju se otvarati, mrviti, žvakati ni rastvarati.

Lek Venlax treba uzimati uz obrok.

Ako imate probleme sa jetrom ili bubrezima, razgovarajte sa lekarom, jer to može zahtevati drugačije doziranje leka.

Ne prekidajte terapiju bez dogovora sa svojim lekarom (videti odeljak „Ako naglo prestanete da uzimate lek Venlax“).

Ako ste uzeli više leka Venlax nego što treba

Odmah se javite lekaru ili farmaceutu ako ste uzeli veću količinu ovog leka od propisane.

Simptomi mogućeg predoziranja su ubrzan rad srca, izmenjeno stanje svesti (od pospanosti do kome), zamućen vid, konvulzije (epileptički napadi) i povraćanje.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Venlax

Ako zaboravite da uzmete lek, uzmite ga čim se setite. Međutim, ako je vreme za Vašu sledeću dozu, preskočite propuštenu i uzmite samo jednu dozu kao i obično. Tokom jednog dana nemojte uzimati više od dnevne doze leka Venlax koja Vam je propisana.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Venlax

Nemojte prestati da uzimate lek bez konsultovanja sa lekarom, čak i ako se osećate bolje. Ako Vaš lekar misli da ne treba više da koristite lek Venlax, objasniće Vam na koji način postepeno da smanjujete doze pre potpunog prekida terapije.

Ako se terapija lekom Venlax iznenada prekine ili se doza prebrzo smanji, kod nekih pacijenata javljaju se simptomi kao što su zamor, vrtoglavica, ošamućenost, glavobolja, pospanost, noćne more, sušenje usta, gubitak apetita, mučnina, proliv, razdražljivost, uznemirenost, zbunjenost, zujanje u ušima, osećaj trnjenja po

telu ili retko osećaj sličan električnom udaru, slabost, znojenje, konvulzije (epileptički napadi) i simptomi slični gripu.

Lekar će Vas posavetovati na koji način postepeno da prekinete terapiju. Ako osetite bilo koji od ovih simptoma ili druge simptome koji Vam zadaju probleme, vratite se kod lekara po dalja uputstva.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o korišćenju ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko Vam se javi bilo koja od sledećih reakcija, prestanite sa uzimanjem leka.

Javite se odmah svom lekaru ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu ukoliko Vam se javi bilo koja od navedenih reakcija:

Povremena neželjena dejstva ( mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• oticanje lica, usta, jezika, ždrela, šaka ili stopala i /ili osip sa svrabom (koprivnjača), problemi pri gutanju ili disanju (angioedem).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Ozbiljna i životno ugrožavajuća alergijska reakcija koja se manifestuje osipom, oticanjem lica, osećajem stezanja u grudima, zviždanjem u grudima, otežanim gutanjem i disanjem, padom krvnog pritiska, dezorijentacijom do gubitka svesti (anafilaktička reakcija).
• Osip po koži, svrab ili koprivnjača (izdignute površine crvene ili blede kože koje su često praćene svrabom);
• Simptomi i znaci serotoninskog sindroma: uznemirenost, halucinacije, gubitak koordinacije, ubrzan rad srca, povišena telesna temperatura, brze promene krvnog pritiska, pojačani refleksi, proliv, koma, mučnina, povraćanje.

U najtežem obliku, serotoninski sindrom liči na neuroleptički maligni sindrom (NMS) sa simptomima kao što su: groznica, ubrzan rad srca, znojenje, teška ukočenost mišića, zbunjenost, povećane vrednosti mišićnih enzima (određuje se laboratorijskim testovima).

• Znaci infekcije, kao što su visoka temperatura, jeza, drhtavica, glavobolja, znojenje, simptomi slični gripu. To može biti rezultat poremećaja krvi, koji dovodi do povećanog rizika od infekcije.
• Izražen osip po koži, koji može prouzrokovati ozbiljne plikove i ljuštenje kože
• Neobjašnjiv bol u mišićima, osetljivost ili slabost. Ovi simptomi mogu biti znaci rabdomiolize.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• Znaci i simptomi stanja koje se naziva „stres kardiomiopatija“ koji uključuju bol u grudima, kratak dah, vrtoglavicu, nesvesticu, nepravilan rad srca.

Ostala neželjena dejstva koja morate prijaviti lekaru su (učestalost ovih neželjenih dejstava je navedena u nastavku teksta „Druga neželjena dejstva“):

• Kašalj, zviždanje u grudima, nedostatak vazduha, povišena temperatura;
• Crna (kao katran) stolica ili krv u stolici;
• Žuta prebojenost kože i beonjača, svrab ili taman urin što mogu biti simptomi zapaljenja jetre (hepatitis);
• Srčani problemi kao što su brz i nepravilan srčani rad, povišen krvni pritisak;
• Problemi sa očima, kao što je zamućen vid i proširene zenice;
• Problemi sa nervima kao što su vrtoglavica, žmarci, poremećaji pokreta, konvulzije ili napadi;
• Psihijatrijski problemi, kao što su hiperaktivnost i euforija (neuobičajen i preteran osećaj razdraganosti);
• Efekti pri obustavi leka (videti odeljak „Kako se uzima lek Venlax- ako naglo prestanete da uzimate lek Venlax“).
• Produženo krvarenje - ako se posečete ili povredite možda će biti potrebno više vremena nego inače da krvarenje prestane.

Nemojte biti zabrinuti ako se male bele kuglice (granule) pojave u Vašoj stolici nakon primene leka Venlax. Unutar Venlax kapsule se nalaze male bele kuglice koje sadrže aktivnu supstancu (venlafaksin). Te kuglice se oslobađaju iz kapsule u želucu i postepeno oslobađaju aktivnu supstancu na svom putu kroz želudac i creva. Kuglice nisu rastvorljive i zato se izlučuju u Vašu stolicu. Iako nisu rastvorljive i možete videti kuglice u stolici, vaša doza leka (aktivne supstance) je resorbovana.

Druga neželjena dejstva

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• Vrtoglavica, glavobolja; pospanost
• Nesanica
• Mučnina, sušenje usta; zatvor
• Znojenje (uključujući noćno znojenje).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• Gubitak apetita;
• Konfuzija, osećaj otuđenja od sebe samog, nemogućnost postizanja orgazma, smanjenje seksualne želje, nervoza, nesanica, neuobičajeni snovi;
• Nevoljno podrhtavanje; osećaj nemira i nemogućnost da se mirno sedi ili stoji; osećaj trnjenja i bockanja; izmene čula ukusa; povećan mišićni tonus;
• Poremećaji vida kao što su zamućen vid, proširene zenice, poremećaj akomodacije oka (nesposobnost oka da brzo promeni fokus sa udaljenih na bliske predmete);
• Zujanje u ušima (tinitus);
• Ubrzan rad srca, palpitacije (osećaj lupanja srca);
• Povišen krvni pritisak; crvenilo lica;
• Otežano disanje, zevanje;
• Povraćanje, proliv;
• Osip, svrab;
• Učestalo mokrenje, nemogućnost mokrenja, otežan početak mokrenja;
• Poremećaj menstrualnog ciklusa kao što je pojačano krvarenje i pojačano neredovno krvarenje, poremećaj ejakulacije/orgazma (muškarci), erektilna disfunkcija (impotencija);
• Slabost (astenija), zamor, jeza;
• Povećanje telesne mase; gubitak telesne mase;
• Povećan holesterol.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• Prekomerna aktivnost, ubrzane misli i smanjena potreba za snom (manija);
• Halucinacije, osećaj otuđenja od realnosti, uznemirenost, poremećaj orgazma, nedostatak emocija, osećaj preterane uzbuđenosti, škrgutanje zubima;
• Nesvestica, nevoljni pokreti mišića, poremećaj koordinacije i ravnoteže;
• Vrtoglavica (posebno pri naglom ustajanju),smanjenje krvnog pritiska;
• Povraćanje krvi, crna stolica (feces) ili krv u stolici, što može biti znak unutrašnjeg krvarenja;
• Osetljivost na sunčevu svetlost; modrice; pojačano opadanje kose;
• Nemogućnost kontrole mokrenja;
• Ukočenost, grčevi, nevoljni pokreti mišića;
• Izmene vrednosti enzima jetre u krvi (na osnovu rezultata funkcionalnih testova jetre).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Konvulzije ili epileptički napadi;
• Kašalj, zviždanje u grudima i nedostatak daha koji mogu biti praćeni visokom temperaturom;
• Dezorijentacija i konfuzija često praćene halucinacijama (delirijum);
• Povećan unos vode (poznat kao sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretičkog hormona – SIADH);
• Smanjenje koncentracije natrijuma u krvi;
• Oštar bol u očima , smanjenje oštrine vida ili zamućen vid;
• Izmenjen, ubrzan ili nepravilan rad srca, koji može dovesti do nesvestice;
• Jak bol u trbuhu ili bolovi u leđima (što može da ukazuje na ozbiljan problem sa crevima, jetrom ili pankreasom);
• Svrab, žuta prebojenost kože ili očiju, taman urin, simptomi slični gripu, što su simptomi zapaljenja jetre (hepatitis).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Produženo krvarenje, što može biti znak smanjenog broja trombocita u krvi što može dovesti do povećanog rizika od stvaranja modrica ili krvarenja;
• Abnormalna produkcija mleka u dojkama;
• Neočekivano krvarenje, npr. krvarenje desni, krv u urinu ili povraćenom sadržaju, pojava neočekivanih modrica ili oštećenih krvnih sudova;
• Ritmični nevoljni pokreti jezika, lica, usta ili vilice (tardivna diskinezija).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• Misli o samopovređivanju ili samoubistvu, pojava misli o samoubistvu i samoubilačkog ponašanja prijavljena je u toku terapije venlafaksinom ili kratko nakon prekida terapije (videti odeljak 2. „Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Venlax”);
• Agresija;
• Vertigo.

Neželjene reakcije na lek Venlax mogu se javiti bez simptoma (kao npr. povišen krvni pritisak ili poremećaj srčanog ritma, povećana koncentracija enzima jetre, promene u vrednostima natrijuma i holesterola). Mnogo ređe, lek može da smanji funkciju trombocita u krvi, što može dovesti do povećanog rizika od nastanka modrica ili krvarenja. Vaš lekar će zbog toga možda sprovesti određena ispitivanja ili testove krvi, posebno ukoliko koristite lek Venlax duži vremenski period.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Venlax posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon "Važi do". Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Venlax

Aktivna supstanca je venlafaksin.

Jedna kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda sadrži 37,5 mg venlafaksina, u obliku venlafaksin- hidrohlorida.

Jedna kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda sadrži 75 mg venlafaksina, u obliku venlafaksin- hidrohlorida.

Pomoćne supstance su:

Venlax 37,5 mg, kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda

Jezgro tablete: hipromeloza; Eudragit RS 100; natrijum-laurilsulfat; magnezijum-stearat.

Film obloga: Eudragit E 12,5

Prazna kapsula: titan-dioksid (E171); želatin.

Venlax 75 mg, kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda

Jezgro tablete: hipromeloza; Eudragit RS 100); natrijum-laurilsulfat; magnezijum-stearat.

Film obloga: Eudragit E 12,5

Prazna kapsula: titan-dioksid (E171); gvožđe(III) - oksid crveni (E172); želatin.

Kako izgleda lek Venlax i sadržaj pakovanja

Kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda.

Venlax 37,5 mg, kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda

Kapsule: dvodelne, neprovidne, tvrde želatinske kapsule bele boje, br. 0. Kapsula sadrži jednu tabletu od 37,5 mg.

Tablete: okrugle, bikonveksne film tablete bele boje.

Venlax 75 mg, kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda

Kapsule: dvodelne, neprovidne, tvrde želatinske kapsule svetloružičaste boje, br. 0. Kapsula sadrži dve tablete od 37,5 mg.

Tablete: okrugle, bikonveksne film tablete bele boje.

Unutrašnje pakovanje: PVC/PE/PVDC/Al blister sa 10 kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrdih. Spoljašnje pakovanje: u složivoj kartonskoj kutiji se nalaze 3 blistera (ukupno 30 kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

GALENIKA AD BEOGRAD,

Batajnički drum b.b., Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Venlax, 37,5 mg, kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda: 515-01-04066-19-001 od 07.08.2020. Venlax, 75 mg, kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda: 515-01-04067-19-001 od 07.08.2020.