Efectin® ER 75mg kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda

Terapija epizoda velike depresije. Prevencija relapsa epizoda velike depresije.

Terapija generalizovanog anksioznog poremećaja. Terapija socijalnog anksioznog poremećaja.

Terapija paničnog poremećaja, sa agorafobijom ili bez nje.

Napomena: Lek Efectin ER, kapsule sa produženim oslobađanjem, jačine 75 mg, nije pogodan za uvođenje u terapiju paničnog poremećaja, odnosno za terapiju prvih 7 dana, usled nemogućnosti postizanja preporučene početne doze od 37,5 mg venlafaksina (videti odeljak 4.2).

Epizode velike depresije

Preporučena početna doza venlafaksin kapsula sa produženim oslobađanjem je 75 mg jednom dnevno. Pacijenti kod kojih ne dođe do poboljšanja primenom doze od 75 mg na dan, mogu imati benefit od povećanja doze do maksimalne doze od 375 mg dnevno. Doza se može povećavati u intervalima od 2 nedelje

ili dužim. Ukoliko je klinički opravdano, zbog težine simptoma, povećanje doze se može vršiti i u kraćim intervalima, ali ne kraćim od 4 dana.

Zbog rizika od pojave dozno-zavisnih neželjenih reakcija, potrebno je da povećanju doze prethodi klinička procena (videti odeljak 4.4). Terapiju održavati najmanjom efektivnom dozom.

Potrebno je da pacijente budu na terapiji dovoljno dug vremenski period, obično nekoliko meseci ili duže. Potrebno je terapiju redovno ponovo procenjivati, od slučaja do slučaja. Dugotrajna terapija je potrebna za prevenciju relapsa epizoda velike depresije (engl. Major Depressive Episodes, MDE). U većini slučajeva, preporučena doza za u terapiji prevencije relapsa epizoda velike depresije ista je kao i doza primenjivana tokom epizode velike depresije.

Terapiju antidepresivima treba nastaviti najmanje 6 meseci nakon postizanja remisije. Generalizovani anksiozni poremećaj

Preporučena početna doza venlafaksin kapsula sa produženim oslobađanjem je 75 mg jednom dnevno. Pacijenti kod kojih ne dođe do poboljšanja primenom doze od 75 mg na dan, mogu imati koristi od povećanja doze do maksimalnih 225 mg dnevno. Povećavanje doze može se vršiti u intervalima od dve nedelje ili dužim.

Zbog rizika od pojave dozno-zavisnih neželjenih reakcija, potrebno je da povećanju doze prethodi klinička procena (videti odeljak 4.4). Terapiju održavati najmanjom efektivnom dozom.

Potrebno je da pacijenti budu na terapiji dovoljno dug vremenski period, obično nekoliko meseci ili duže. Potrebno je terapiju redovno ponovo procenjivati, od slučaja do slučaja.

Socijalni anksiozni poremećaj

Preporučena doza venlafaksin kapsula sa produženim oslobađanjem je 75 mg jednom dnevno. Nema dokaza da veće doze obezbeđuju dodatan benefit.

Međutim, kod pojedinih pacijenata, kod kojih ne dođe do poboljšanja primenom doze od 75 mg dnevno, može se razmotriti povećanje doze do maksimalno 225 mg dnevno. Povećavanje doze može se vršiti u intervalima od dve nedelje ili dužim.

Zbog rizika od pojave dozno-zavisnih neželjenih reakcija, potrebno je da povećanju doze prethodi klinička procena (videti odeljak 4.4). Terapiju održavati najmanjom efektivnom dozom.

Potrebno je da pacijenati budu na terapiji dovoljno dug vremenski period, obično nekoliko meseci ili duže. Potrebno je terapiju redovno ponovo procenjivati, od slučaja do slučaja.

Panični poremećaj

Preporuka je da se doza od 37,5 mg na dan venlafaksin kapsula sa produženim oslobađanjem primenjuje 7 dana. Nakon toga dozu treba povećati na 75 mg na dan. Pacijentima kod kojih ne dođe do poboljšanja sa dozom od 75 mg na dan može koristiti povećavanje doze do maksimalne doze od 225 mg dnevno. Povećanje doze može se vršiti u intervalima od dve nedelje ili dužim.

Zbog rizika od pojave dozno-zavisnih neželjenih reakcija, potrebno je da povećanju doze prethodi klinička procena (videti odeljak 4.4). Terapiju održavati najmanjom efektivnom dozom.

Potrebno je da pacijenti budu na terapiji dovoljno dug vremenski period, obično nekoliko meseci ili duže. Potrebno je terapiju redovno ponovo procenjivati, od slučaja do slučaja.

Stariji pacijenati

Ne smatra se neophodnim posebno prilagođavanje doze venlafaksina samo na osnovu godina pacijenta. Međutim, potreban je oprez pri lečenju starijih pacijenata (npr. zbog mogućnosti da postoji oštećenje funkcije bubrega, promene u osetljivosti i afinitetu neurotransmitera što se može javiti sa starenjem). Uvek treba primenjivati najnižu efektivnu dozu, a pacijente treba pažljivo pratiti kada je potrebno povećati dozu.

Pedijatrijska populacija

Ne preporučuje se primena venlafaksina kod dece i adolescenata.

U kontrolisanim kliničkim studijama sprovedenim kod dece i adolescenata sa velikim depresivnim poremećajem, nije dokazana efikasnost venlafaksina, tako da nema dokaza za primenu venlafaksina u ovoj populaciji pacijenata (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Efikasnost i bezbednost venlafaksina u drugim indikacijama kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, nisu ustanovljene.

Pacijenati sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, generalno, potrebno je razmotriti smanjenje doze za 50%. Međutim, zbog inter-individualne varijabilnosti u klirensu leka, individualno podešavanje doziranja za svakog pacijenta može biti poželjno.

Podaci o primeni venlafaksina kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre su ograničeni. Savetuje se oprez i razmatranje smanjenja doze za više od 50%. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre potrebno je odmeriti potencijalnu korist od terapije u odnosu na rizik.

Pacijenati sa oštećenjem funkcije bubrega

Iako nije neophodno prilagođavanje doze kod pacijenata sa brzinom glomerularne filtracije (eng. glomerular filtration rate, GFR) 30-70 mL/min, savetuje se oprez. Kod pacijenata na hemodijalizi i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR<30 mL/min), potrebno je smanjiti dozu za 50%. Zbog inter- individualne varijabilnosti u klirensu leka, potrebno je, individualno, za svakog pacijenta posebno podesiti dozu.

Simptomi obustave koji se javljaju po prestanku terapije

Izbegavati nagli prekid terapije. Prilikom prekida primene venlafaksina, dozu je potrebno postepeno smanjivati tokom perioda od najmanje nedelju ili dve, da bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave leka (videti odeljke 4.4 i 4.8). Međutim, vremenski interval i stepen smanjenja zavisiće od osnovne doze, dužine trajanja terapije i individualnih karakteristika pacijenta. Kod pojedinih pacijenata prekid terapije treba sprovesti veoma postepeno tokom perioda od nekoliko meseci ili čak i duže. Ukoliko se nakon smanjenja doze ili prekida terapije jave simptomi koje pacijent teško podnosi, potrebno je razmotriti ponovno uvođenje prethodno propisane doze. Zatim, lekar može nastaviti sa smanjenjem doze, ali postepenije.

Način primene

Za oralnu primenu.

Preporučuje se da se kapsule venlafaksina sa produženim oslobađanjem uzimaju uz obrok, u približno isto vreme svakog dana. Kapsula se mora progutati cela, sa tečnošću. Kapsule se ne smeju deliti, lomiti, žvakati, niti rastvarati.

Pacijenti koji su lečeni tabletama venlafaksina sa trenutnim oslobađanjem, mogu biti prebačeni na terapiju kapsulama venlafaksina sa produženim oslobađanjem u najbližoj ekvivalentnoj dnevnoj dozi. Na primer,

venlafaksin tablete sa trenutnim oslobađanjem od 37,5 mg dva puta dnevno, mogu se zameniti kapsulama venlafaksina sa produženim oslobađanjem od 75 mg jednom dnevno. Potrebno je individualno prilagoditi dozu pacijentu.

Kapsule venlafaksina sa produženim oslobađanjem sadrže pelete koje sporo oslobađaju aktivnu supstancu u digestivni trakt. Nerastvorljivi deo ovih peleta se eliminiše fecesom i može se videti u fecesu.

Napomena: Pomoću leka Efectin ER, kapsule sa produženim oslobađanjem, jačine 75 mg, ne može se postići doza 37,5 mg venlafaksina. U slučaju da je potrebna primena ove doze, proveriti dostupnost drugih lekova velafaksina sa produženim oslobađanjem, pomoću kojih je moguće postići dozu 37,5 mg venlafaksina.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Kontraindikovana je istovremena primena venlafaksina i ireverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (MAOI) zbog rizika od razvoja serotoninskog sindroma sa simptomima kao što su agitacija, tremor i hipertermija. Lečenje venlafaksinom se ne sme započeti najmanje 14 dana od prekida terapije sa nekim od ireverzibilnih MAOI.

Lečenje venlafaksinom se mora prekinuti najmanje 7 dana pre početka terapije nekim od ireverzibilnih MAOI (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Suicid/suicidalne misli ili pogoršanje kliničkog stanja

Depresija se karakteriše povećanim rizikom od javljanja suicidalnih misli, samopovređivanja i suicida (suicidalni događaji). Ovaj rizik postoji dok ne dođe do značajne remisije bolesti. Kako do poboljšanja ne mora doći tokom prvih nekoliko nedelja terapije ili više, pacijente treba pažljivo pratiti dok ne dođe do poboljšanja. Opšte kliničko iskustvo pokazuje da se rizik od suicida može povećati u ranim fazama oporavka.

I druga psihijatrijska stanja za koja se propisuje venlafaksin takođe mogu biti povezana sa povećanim rizikom od suicidalnih događaja. Pored toga, ova stanja se mogu javljati istovremeno sa velikim depresivnim poremećajem. Zbog toga, pri lečenju pacijenata sa drugim psihijatrijskim poremećajima, treba primeniti iste mere opreza kao i pri lečenju velikog depresivnog poremećaja.

Kod pacijenata koji u anamnezi imaju suicidalne događaje ili kod onih kod kojih se zapaža značajan stepen suicidalnih ideja pre početka terapije, postoji veći rizik od pojave suicidalnih misli ili pokušaja samoubistva, tako da ih treba pažljivo pratiti tokom terapije. Meta-analiza placebo-kontrolisanih kliničkih studija sa antidepresivima, kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima, pokazala je povećan rizik od suicidalnog ponašanja u grupi pacijenata koji su bili na antidepresivima u odnosu na placebo, kod pacijenata mlađih od 25 godina.

Potrebno je pažljivo praćenje pacijenata, naročito onih sa visokim rizikom, posebno na početku terapije i nakon promene doze. Pacijente kao i osobe koje se brinu o njima, treba savetovati da pažljivo prate svako kliničko pogoršanje, pojavu suicidalnog ponašanja ili razmišljanja kao i neuobičajne promene u ponašanju, i da se odmah jave lekaru ukoliko se jave ovakvi simptomi.

Pedijatrijska populacija

Lek Efectin ER se ne sme koristiti u lečenju dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Suicidalno ponašanje (pokušaji samoubistva i suicidalne misli) i neprijateljski stav (pretežno agresija, suprotstavljanje i bes) u kliničkim ispitivanjima uočeni su mnogo češće kod dece i adolescenata koji su bili na antidepresivima u

odnosu na one koji su bili u placebo grupi. Ako se, na osnovu kliničke potrebe, ipak donese odluka o lečenju, pacijenta treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave suicidalnog ponašanja. Osim toga, nema podataka o dugotrajnoj bezbednosti ovog leka kod dece i adolescenata, odnosno njegovim efektima na rast, sazrevanje, kognitivni razvoja i ponašanje.

Serotoninski sindrom

U toku terapije venlafaksinom, kao i pri primeni drugih serotonergičkih lekova, može se javiti serotoninski sindrom, stanje koje potencijalno ugrožava život, posebno ukoliko se venlafaksin primenjuje istovremeno sa drugim lekovima koji utiču na serotonergički neurotransmiterski sistem (uključujući triptane, SSRI, SNRI, triciklične antidepresive, amfetamine, litijum, sibutramin, kantarion [Hypericum perforatum], opioide [npr. buprenorfin, fentanil i njegove analoge, tramadol, dekstrometorfan, tapentadol, petidin, metadon i pentazocin), sa lekovima koji smanjuju metabolizam serotonina (kao što su inhibitori MAO, npr. metilensko plavo), sa prekursorima serotonina (kao što su suplementi triptofana) ili sa antipsihoticima odnosno drugim dopaminskim antagonistima (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Simptomi serotoninskog sindroma uključuju promene mentalnog statusa (npr. agitacija, halucinacije, koma), nestabilnost autonomnog nervnog sistema (npr. tahikardija, nestabilan krvni pritisak, hipertermija), neuromuskularne poremećaje (hiperrefleksija, poremećaj koordinacije) i/ili gastrointestinalne simptome (mučnina, povraćanje, dijareja). Serotoninski sindrom, u najtežoj formi, podseća na NMS, i odlikuje se simptomima kao što su hipertermija, rigidnost mišića, nestabilnost autonomnog nervnog sistema sa brzim promenama vitalnih parametara i mentalnog statusa.

Ukoliko je istovremena primena venlafaksina i drugih lekova koji mogu uticati na serotonergički i/ili dopaminergički neurotransmiterski sistem, klinički potrebna, savetuje se pažljivo praćenje pacijenata, naročito tokom započinjanja terapije i povećavanja doze.

Ne preporučuje se istovremena primena venlafaksina i prekursora serotonina (kao što su suplementi triptofana).

Glaukom uskog ugla

Pri primeni venlafaksina, može doći do pojave midrijaze. Preporučuje se pažljivo praćenje pacijenata sa povišenim intraokularnim pritiskom i pacijenata sa rizikom od nastanka akutnog glaukoma uskog ugla (glaukoma zatvorenog ugla).

Krvni pritisak

Pri primeni venlafaksina često je prijavljivano dozno-zavisno povećanje krvnog pritiska. U postmarketinškom periodu prijavljeni su slučajevi ozbiljnog povećanja krvnog pritiska koje je zahtevalo hitne terapijske mere. Kod svih pacijenata, pre početka terapije, treba proveriti krvni pritisak, a postojeću hipertenziju treba staviti pod kontrolu pre započinjanja terapije venlafaksinom. Krvni pritisak treba proveravati periodično, nakon započinjanja terapije i nakon povećanja doze. Oprez je potreban kod pacijenata kod kojih povećanje krvnog pritiska može da dovede do pogoršanja postojećih bolesti, npr. kod pacijenata sa oštećenom srčanom funkcijom.

Rad srca

Može se javiti ubrzan rad srca, posebno pri uzimanju većih doza venlafaksina. Oprez je potreban kod pacijenata kod kojih ubrzan rad srca može da dovede do pogoršanja postojećih bolesti.

Bolesti srca i rizik od aritmija

Venlafaksin nije ispitivan kod pacijenata sa nedavnim infarktom miokarda ili nestabilnim srčanim oboljenjem u anamnezi. Zbog toga je potreban oprez kada se venlafaksin primenjuje kod ovih pacijenata.

U postmarketinškom periodu, prijavljeni su slučajevi produženja QTc intervala, Torsade de Pointes (TdP), ventrikularnih tahikardija i srčanih aritmija sa smrtnim ishodom pri primeni venlafaksina, naročito u slučaju predoziranja ili kod pacijenata sa drugim faktorima rizika za produženje QTc intervala odnosno razvoj TdP. Pre propisivanja venlafaksina pacijentima sa visokim rizikom od ozbiljnih srčanih aritmija ili produženja QTc intervala, treba proceniti odnos između rizika i koristi od terapije venlafaksinom (videti odeljak 5.1).

Konvulzije

U toku terapije venlafaksinom mogu se javiti konvulzije. Kao i kod drugih antidepresiva, venlafaksin treba oprezno uvoditi u terapiju kod pacijenata koji su nekada imali konvulzije i te pacijente zatim treba pažljivo pratiti. Terapiju treba prekinuti kod svakog pacijenta kod koga se jave konvulzije.

Hiponatremija

Pri lečenju venlafaksinom može doći do pojave hiponatremije i/ili sindroma neadekvatne sekrecije antidiuretičkog hormona (SIADH). Ovo je najčešće prijavljivano kod pacijenata sa smanjenim volumenom ekstracelularne tečnosti i kod dehidriranih pacijenata. Stariji pacijenti, pacijenti koji uzimaju diuterike i pacijenti kod kojih je iz drugih razloga smanjen volumen ekstracelularne tečnosti su pod velikim rizikom od ovakvih neželjenih događaja.

Abnormalno krvarenje

Lekovi koji inhibiraju preuzimanje serotonina mogu dovesti do smanjene funkcije trombocita. Događaji povezani sa krvarenjem prilikom primene SSRI i SNRI varirali su od ekhimoza, hematoma, epistakse i petehija do gastrointestinalnih i životno-ugrožavajućih hemoragija. Primena SSRI/SNRI, uključujući venlafaksin, može povećati rizik od razvoja postpartalnih krvarenja (videti odeljke 4.6 i 4.8). Rizik od hemoragije može biti povećan kod pacijenata koji uzimaju venlafaksin. Kao i druge inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina, i venlafaksin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih postoji sklonost ka krvarenju, uključujući pacijente koji su na terapiji antikoagulansima i inhibitorima agregacije trombocita.

Koncentracija holesterola u serumu

U placebo kontrolisanim kliničkim studijama, nakon najmanje 3 meseca ispitivanja uočeno je klinički značajno povećanje holesterola u serumu kod 5,3% pacijenata lečenih venlafaksinom i 0,0% pacijenata na placebu. Treba razmotriti praćenje koncentracije holesterola u serumu tokom dugotrajne terapije venlafaksinom.

Istovremena primena sa preparatima za smanjenje telesne mase

Bezbednost i efikasnost primene venlafaksina u kombinaciji sa preparatima za smanjenje telesne mase, uključujući fentermin, nije ustanovljena. Ne preporučuje se istovremena primena venlafaksina i preparata za smanjenje telesne mase. Venlafaksin nije indikovan za smanjenje telesne mase, ni sam, ni u kombinaciji sa drugim proizvodima.

Manija/hipomanija

Kod malog broja pacijenata sa poremećajima raspoloženja koji se leče antidepresivima uključujući venlafaksin, može se javiti manija/hipomanija. Kao i ostale antidepresive, i venlafaksin treba primenjivati uz oprez kod pacijenata koji u anamnezi ili porodičnoj anamnezi imaju bipolarni poremećaj.

Agresija

Kod nekih pacijenata koji su lečeni antidepresivima uključujući venlafaksin, može se javiti agresija. Ova neželjena reakcija prijavljena je na početku terapije, pri promeni doze ili pri prekidu primene leka. Kao i druge antidepresive, i venlafaksin treba primenjivati uz oprez kod pacijenata sa agresijom u anamnezi.

Prekid terapije

Pojava simptoma usled prekida terapije veoma je karakteristična za antidepresive, a ovi simptomi ponekad mogu biti teški i mogu trajati dugo. Suicid/suicidalne misli i agresija zabeleženi su kod pacijenata prilikom promene doze venlafaksina, uključujući i ukidanje terapije. Iz tog razloga pacijente treba pažljivo pratiti tokom perioda smanjivanja doze ili prekida terapije (videti u tekstu iznad u odeljku 4.4 podnaslov

„Suicid/suicidalne misli ili pogoršanje kliničkog stanja“ i „Agresija“). Simptomi obustave leka prilikom prekida terapije su česti, posebno ukoliko se naglo prekine sa terapijom (videti odeljak 4.8). U kliničkim studijama, neželjeni događaji uočeni nakon prekida terapije (tokom postepenog smanjenja doze i prekida terapije) javili su se kod oko 31% pacijenata koji su bili na terapiji venlafaksinom i 17% pacijenata koji su uzimali placebo.

Rizik od javljanja simptoma obustave zavisi od nekoliko faktora kao što su: trajanje terapije, primenjivana doza kao i brzinu kojom se smanjuje doza pri obustavi terapije. Vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući parestezije), poremećaji spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, glavobolja, oštećenje vida i hipertenzija su najčešće prijavljene reakcije. Obično su ovi simptomi blagi do umereni; međutim, kod nekih pacijenata mogu biti i teški. Obično se javljaju tokom prvih nekoliko dana od prekida terapije, a veoma retko su prijavljivani kod pacijenata koji su slučajno preskočili dozu. Najčešće ovi simptomi sami prolaze u okviru 2 nedelje, iako u pojedinim slučajevima mogu trajati i duže (2-3 meseca ili više). Preporučuje se da se prilikom prekida terapije venlafaksinom, doza postepeno smanjuje tokom nekoliko nedelja ili meseci, u skladu sa potrebama pacijenata (videti odeljak 4.2). Kod pojedinih pacijenata za postepeni prekid terapije može biti potrebno nekoliko meseci ili čak i duže.

Seksualna disfunkcija

Inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI) mogu izazvati simptome seksualne disfunkcije (videti odeljak 4.8). Prijavljivani su slučajevi dugotrajne seksualne disfunkcije čiji su se simptomi nastavili i posle prestanka lečenja sa SNRI.

Akatizija/psihomotorni nemir

Primena venlafaksina se povezuje sa pojavom akatizije, koju karakteriše subjektivan osećaj unutrašnjeg nemira i potreba za kretanjem često udružena sa nemogućnošću da se mirno sedi ili stoji. Ova neželjena reakcija se najčešće javlja u prvim nedeljama lečenja. Kod pacijenata kod kojih se razviju ovakvi simptomi, povećanje doze može biti štetno.

Suvoća usta

Suvoća usta je prijavljena kod 10% pacijenata koji su lečeni venlafaksinom. Ovo može povećati rizik od pojave karijesa, pa pacijentima treba ukazati na značaj higijene usne duplje.

Dijabetes

Kod pacijenata sa dijabetesom, terapija lekovima iz grupe SSRI ili venlafaksinom može dovesti do promene u kontroli glikemije. Može biti potrebno prilagođavanje doze insulina i/ili oralnih antidijabetika.

Interakcije sa laboratorijskim testovima

Kod pacijenata na terapiji venlafaksinom zabeleženi su lažno pozitivni rezultati imunskih testova na fenciklidin (PCP) i amfetamin. Ovakvi rezulati se javljaju usled nedostatka specifičnosti screening testova. Lažno pozitivni rezultati se mogu javiti i do nekoliko dana nakon završetka terapije venlafaksinom. Za razlikovanje venlafaksina od fenciklidina i amfetamina treba koristiti konfirmativne testove kao što je gasna hromatografija/masena spektrometrija.

Inhibitori monoaminooksidaze (MAOI)

Ireverzibilni neselektivni MAOI

Venlafaksin se ne sme primenjivati u kombinaciji sa ireverzibilnim neselektivnim MAOI. Terapija venlafaksinom se može započeti tek po isteku najmanje 14 dana od prekida primene ireverzibilnih neselektivnih MAOI. Primena venlafaksina mora se prekinuti najmanje 7 dana pre početka terapije nekim od ireverzibilnih neselektivnih MAOI (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Reverzibilni selektivni inhibitor MAO-A (moklobemid)

Zbog rizika od pojave serotoninskog sindroma, ne preporučuje se primena venlafaksina u kombinaciji sa reverzibilnim i selektivnim MAOI, kao što je moklobemid. Nakon terapije reverzibilnim MAOI, terapija venlafaksinom može se započeti u periodu obustave kraćem od 14 dana. Preporučuje se prekid primene venlafaksina najmanje 7 dana pre početka terapije nekim od reverzibilnih MAOI (videti odeljak 4.4).

Reverzibilni neselektivni MAOI (linezolid)

Antibiotik linezolid je slab reverzibilni i neselektivni MAOI i ne treba ga davati pacijentima koji se leče venlafaksinom (videti odeljak 4.4).

Kod pacijenata koji su nedavno prekinuli primenu MAOI i počeli da uzimaju venlafaksin ili kojima je terapija venlafaksinom ukinuta uoči uvođenja terapije sa MAOI, prijavljene su teške neželjene reakcije. Reakcije su obuhvatale tremor, grčenje mišića, dijaforezu, mučninu, povraćanje, crvenilo lica, vrtoglavicu i hipertermiju sa simptomima sličnim neuroleptičnom malignom sindromu, konvulzije i smrt.

Serotoninski sindrom

Kao i pri primeni drugih serotonergičkih lekova, u toku terapije venlafaksinom može da se javi serotoninski sindrom, stanje koje potencijalno ugrožava život, naročito pri istovremenoj primeni drugih lekova koji mogu da utiču na serotonergički neurotransmiterski sistem (npr. triptani, SSRI, SNRI, triciklični antidepresivi, amfetamini, litijum, sibutramin, kantarion [Hypericum perforatum], opioidi [npr. buprenorfin, fentanil i njegovi analozi, tramadol, dekstrometorfan, tapentadol, petidin, metadon i pentazocin]), lekova koji ometaju metabolizam serotonina (kao što su inhibitori MAO, npr. metilensko plavo), prekursora serotonina (kao što su suplementi triptofana) ili antipsihotika odnosno drugih dopaminskih antagonista (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Ukoliko je istovremena terapija venlafaksinom i SSRI, SNRI ili agonistom serotoninskog receptora (triptanom) klinički opravdana, preporučuje se da pacijent bude pod pažljivim nadzorom, pogotovo pri uvođenju terapije i povećavanju doze. Ne preporučuje se istovremena primena venlafaksina i prekursora serotonina (npr. suplementi triptofana) (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji deluju na CNS

Rizik primene venlafaksina sa drugim lekovima koji deluju na CNS nije sistematski evaluiran. U tom smislu, savetuje se oprez ako je neophodno istovremeno primenjivati venlafaksin sa tim lekovima.

Etanol

Venlafaksin nije pojačavao efekte etanola na oštećenje mentalne ili psihomotorne funkcije. Ipak, kao i kod primene drugih lekova koji deluju na CNS, pacijentima treba savetovati da izbegavaju konzumiranje alkohola dok uzimaju venlafaksin.

Lekovi koji produžavaju QT interval

Rizik od produženja QTc intervala i/ili ventrikularnih aritmija (npr. TdP) povećan je prilikom istovremene primene lekova koji produžavaju QTc interval. Istovremenu primenu ovih lekova treba izbegavati (videti odeljak 4.4).

Ovo se odnosi na sledeće klase lekova:

• antiaritmici grupe Ia i III (npr. hinidin, amjodaron, sotalol, dofetilid)
• neki antipsihotici (npr. tioridazin)
• neki makrolidi (npr. eritromicin)
• neki antihistaminici
• neki hinolonski antibiotici (npr. moksifloksacin)

S obzirom na to da ovaj spisak nije konačan, potrebno je izbegavati istovremenu primenu i sa drugim lekovima za koje je poznato da značajno produžavaju QT interval.

Uticaj drugih lekova na venlafaksin

Ketokonazol (CYP3A4 inhibitor)

U farmakokinetičkoj studiji sa ketokonazolom kod pacijenata sa brzim (EM) i sporim metabolizmom (PM) CYP2D6, kod ispitanika su registrovane povećane PIK vrednosti venlafaksina (70% kod CYP2D6 PM i 21% kod CYP2D6 EM pacijenata) i O-demetilvenlafaksina (ODV) (33% kod CYP2D6 PM i 23% kod CYP2D6 EM pacijenata) posle primene ketokonazola. Istovremena primena inhibitora CYP3A4 (atazanavira, klaritrominica, indinavira, itrakonazola, vorikonazola, posakonazola, ketokonazola, nelfinavira, ritonavira, sakvinavira, telitromicina) i venlafaksina može povećati koncentracije venlafaksina i O-demetilvenlafaksina. Shodno tome se preporučuje poseban oprez ako terapija obuhvata istovremenu primenu inhibitora CYP3A4 i venlafaksina.

Uticaj venlafaksina na druge lekove

Litijum

Istovremena primena venlafaksina i litijuma može da dovede do pojave serotoninskog sindroma (videti

„Serotoninski sindrom“).

Diazepam

Venlafaksin ne utiče na farmakokinetiku i farmakodinamiku diazepama i njegovog aktivnog metabolita, demetildiazepama. Izgleda da diazepam ne utiče na farmakokinetiku ni venflaksina, ni O- demetilvenlafaksina. Nije poznato da li postoji farmakokinetička i/ili farmakodinamska interakcija sa ostalim benzodiazepinima.

Imipramin

Venlafaksin nije uticao na farmakokinetiku imipramina i 2-OH-imipramina. Uočeno je dozno zavisno povećanje PIK vrednosti 2-OH-dezipramina 2,5 do 4,5 puta u zavisnosti od doze, nakon primene 75mg do 150mg venlafaksina dnevno. Imipramin nije uticao na farmakokinetiku venlafaksina i O- demetilvenlafaksina. Klinički značaj ove interakcije nije poznat. Preporučuje se oprez prilikom istovremene primene venlafaksina i imipramina.

Haloperidol

Farmakokinetičke studije sa haloperidolom su pokazale smanjenje ukupnog klirensa haloperidola nakon oralne primene za 42%, 70% povećanje PIK, 88% povećanje Cmax, dok se poluvreme eliminacije ne menja. Ova saznanja treba uzeti u obzir prilikom istovremene primene haloperidola i venlafaksina. Klinički značaj ove interakcije nije poznat.

Risperidon

Venlafaksin je povećavao PIK risperidona za 50%, ali ne utiče značajno na farmakokinetički profil ukupne aktivnosti (risperidona i 9-hidroksirisperidona). Klinički značaj ove interakcije nije poznat.

Metoprolol

Istovremena primena venlafaksina i metoprolola zdravim dobrovoljcima u ispitivanju farmakokinetičke interakcije za oba leka, imala je za posledicu povećanje koncentracija metoprolola u plazmi za oko 30-40%, bez promene koncentracije aktivnog metabolita leka, α-hidroksimetoprolola, u plazmi. Klinički značaj ovog otkrića kod hipertenzivnih pacijenata nije poznat. Metoprolol nije uticao na farmakokinetički profil venlafaksina i njegovog aktivnog metabolita, O-demetilvenlafaksina. Neophodan je oprez pri istovremenoj primeni venlafaksina i metoprolola.

Indinavir

Farmakokinetičke studije su pokazale 28% smanjenje vrednosti PIK i 36% smanjenje vrednosti Cmax za indinavir. Indinavir nije uticao na farmakokinetiku venlafaksina i O-demetilvenlafaksina. Klinički značaj ove interakcije nije poznat.

Lekovi koji se metabolišu preko citohrom P450 izoenzima

In vivo studije ukazuju da je venlafaksin relativno slab inhibitor CYP2D6. Venlafaksin nije doveo do inhibicije CYP3A4 (alprazolam i karbamazepin), CYP1A2 (kofein) i CYP2C9 (tolbutamid) ili CYP2C19 (dijazepam) u in vivo studijama.

Oralni kontraceptivi

Postmarketinški su prijavljene neplanirane trudnoće kod žena koje su uzimale oralne kontraceptive dok su bile na terapiji venlafaksinom. Nema sigurnog dokaza da su ove trudunoće rezultat interakcije sa venlafaksinom. Studije interakcija sa hormonskim kontraceptivima nisu sprovođene.

Trudnoća

Nema odgovarajućih podataka o primeni venlafaksina kod trudnica.

Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik kod ljudi nije poznat. Venlafaksin se sme primeniti kod trudnica samo ukoliko očekivana korist od terapije prevazilazi bilo koji mogući rizik.

Kao i kod drugih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI/SNRI), mogu se javiti simptomi obustave kod novorođenčadi ako je trudnica uzimala venlafaksin do porođaja ili neposredno pre porođaja. U pojedinim slučajevima kod novorođenčadi koji su bili izloženi venlafaksinu u kasnom trećem trimestru trudnoće, javljale su se komplikacije koje su zahtevale: hranjenje pomoću sonde, primenu asistirane ventilacije ili produženu hospitalizaciju. Ovakve komplikacije se mogu javiti odmah nakon porođaja.

Opservacioni podaci ukazuju na (manje od dvostruko) povećan rizik od postpartalnih krvarenja nakon izloženosti SSRI/SNRI u toku jednog meseca pre porođaja (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Epidemiološki podaci pokazuju da primena SSRI u trudnoći, naročito u kasnoj trudnoći može dovesti do povećanja rizika od pojave perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčadi (PPHN). Iako nisu sprovedene studije koje bi ispitale povezanost PPHN i primene SNRI, potencijalni rizik od PPHN se ne može isključiti sa venlafaksinom, s obzirom na poznat mehanizam delovanja (inhibicija ponovnog preuzimanja serotonina).

Ako je majka koristila SSRI/SNRI u odmakloj trudnoći, kod novorođenčadi se mogu javiti sledeći simptomi: razdražljivost, tremor, hipotonija, uporan plač, poremećaji u sisanju i spavanju. Ovi simptomi se mogu javiti

ili usled serotonegričkih efekata venlafaksina ili usled izloženosti leku. U većini slučajeva, ove komplikacije se uočavaju odmah nakon porođaja ili u roku od 24 sata od porođaja.

Dojenje

Venlafaksin i njegov aktivni metabolit, O-demetilvenlafaksin, se izlučuju u majčino mleko. U postmarketinškom periodu kod dece koju su dojile majke lečene venlafaksinom, prijavljeni su razdražljivost, plakanje i poremećaji spavanja. Simptomi slični simptomima obustave terapije venlafaksinom, takođe su prijavljeni nakon prekida dojenja. Ne može se isključiti rizik za odojče. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija lekom Efectin ER mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije lekom Efectin ER za ženu.

Plodnost

Uočena je smanjena plodnost kod mužjaka i ženki pacova koji su bili izloženi O-demetilvenlafaksinu. Značaj ovog nalaza za ljude nije poznat (videti odeljak 5.3).

Svaki psihoaktivni lek može da umanji sposobnost rasuđivanja, razmišljanja ili motorne sposobnosti. Zbog toga, svi pacijenti koji uzimaju venlafaksin moraju biti upozoreni da lek može uticati na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Neželjene reakcije koje su prijavljene kao veoma česte (>1/10) u kliničkim studijama su mučnina, suvoća usta, glavobolja i znojenje (uključujući noćno znojenje).

Tabelarni prikaz nežljenih reakcija

Neželjene reakcije su dole navedene prema sistemu organa i učestalosti, a prikazane su prema opadajućoj ozbiljnosti sa medicinskog aspekta u okviru svake kategorije učestalosti.

Učestalost je definisana na sledeći način: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (< 1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

*Neželjene reakcije koje su identifikovane u postmarketinškom periodu

a Slučajevi suicidalnih ideja i ponašanja su prijavljeni tokom terapije venlafaksinom ili ubrzo nakon prekida terapije (videti odeljak 4.4).

b Videti odeljak 4.4

c Rezultati objedinjenih kliničkih ispitivanja pokazuju da je učestalost javljanja glavobolje pri primeni venlafaksina slična u odnosu na placebo.

d Ovaj događaj je prijavljen za lekove iz terapijske grupe SSRI/SNRI (videte odeljke 4.4 i 4.6). Prekid terapije

Prekid terapije venlafaksinom (naročito ako se naglo prekine) obično je praćen simptomima obustave. Najčešće prijavljene reakcije su vrtoglavica, poremećaji čula (uključujući paresteziju), poremećaji spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, vertigo, glavobolja, sindrom gripa, oštećenje vida i hipertenzija. Obično su ovi simptomi blagi do umereni i samoograničavajući; međutim, kod nekih pacijenata oni mogu biti ozbiljni i mogu duže trajati. Zbog toga se savetuje, kada terapija venlafaksinom nije više neophodna, da se doza postepeno smanjuje do prekida terapije. Međutim, kod nekih pacijenata zabeležena je pojava teške agresije i suicidalnih ideja tokom perioda postepenog smanjivanja doze, odnosno prekida terapije (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pedijatrijska populacija

Uopšteno, profil neželjenih reakcija venlafaksina (u placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima) kod dece i adolescenata (6 do 17 godina) bio je sličan profilu kod odraslih. Kao i kod odraslih, registrovani su smanjeni apetit, gubitak telesne mase, povišen krvni pritisak i povećan nivo serumskog holesterola (videti odeljak 4.4).

U pedijatrijskim kliničkim studijama, kao neželjena reakcija je prijavljena pojava suicidalnih ideja. Takođe je prijavljena povećana učestalost pojave neprijateljskog ponašanja i samopovređivanja, naročito kod pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem.

Kod pedijatrijskih pacijenata prijavljene su i sledeće neželjene reakcije: abdominalni bol, agitacija, dispepsija, ekhimoze, krvarenje iz nosa i mijalgija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

U postmarketinškom iskustvu, predoziranje venlafaksinom bilo je prijavljeno uglavnom u kombinaciji sa alkoholom i/ili drugim lekovima. Najčešće registrovani neželjeni događaji kod predoziranja bili su: tahikardija, promena nivoa svesti (u rasponu od somnolencije do kome), midrijaza, konvulzije i povraćanje. Registrovane su i promene elektrokardiograma (npr. produženje QT intervala, blok grane, produžavanje QRS [videti odeljak 5.1]), ventrikularna tahikardija, bradikardija, hipotenzija, vertigo i smrt.

Prema objavljenim retrospektivnim studijama, predoziranje venlafaksinom može da prati veći rizik od smrtnog ishoda nego što je slučaj sa SSRI antidepresivima, ali ipak niži od rizika koji prati triciklične antidepresive. Epidemiološke studije su pokazale da pacijenti tretirani venlafaksinom imaju veći faktor rizika za suicid nego pacijenti lečeni sa SSRI. Nije sasvim jasno u kojoj meri ovo saznanje o povećanom riziku za smrtne ishode može da se pripiše toksičnosti venlafaksina pri predoziranju, a koliko nekim karakteristikama pacijenata lečenih venlafaksinom. Pri propisivanju venlafaksina, treba voditi računa da se propiše najmanja količina leka potrebna za dobru kontrolu pacijenta, kako bi se smanjio rizik od predoziranja.

Preporučena terapija

Preporučuje se primena opštih suportivnih i simptomatskih mera; mora se vršiti praćenje srčanog ritma i znakova vitalnih funkcija. Kod pacijenata kod kojih postoji rizik od aspiracije, ne preporučuje se indukovanje emeze. Lavaža želuca može biti indikovana ako se vrši ubrzo nakon unosa leka ili kod pacijenata kod kojih su prisutni simptomi. Primena aktivnog uglja može takođe ograničiti resorpciju aktivne supstance. Forsirana diureza, dijaliza, hemoperfuzija i transfuzija verovatno nisu od koristi. Za venlafaksin ne postoje specifični antidoti.

Farmakoterapijska grupa: Psihoanaleptici; ostali antidepresivi

ATC šifra: N06AX16 Mehanizam dejstva

Smatra se da je mehanizam antidepresivnog dejstva venlafaksina kod ljudi povezan sa pojačanjem aktivnosti neurotransmitera u centralnom nervnom sistemu. Preklinička ispitivanja su pokazala da su venlafaksin i njegov glavni metabolit, O-demetilvenlafaksin (ODV), inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina. Venflaksin takođe slabo inhibira preuzimanje dopamina. Venflaksin i njegov aktivni metabolit smanjuju β-adrenergički odgovor nakon akutne (jedna doza) i hronične primene. Venlafaksin i ODV su veoma slični u odnosu na njihovo ukupno dejstvo na ponovno preuzimanje neurotransmitera i vezivanje za receptore.

In vitro ispitivanjima na mozgu pacova utvrđeno je da venlafaksin praktično nema afinitet za muskarinske, holinergičke, H1-histaminergičke ili α1-adrenergičke receptore. Farmakološka aktivnost na ovim receptorima može biti povezana sa različitim neželjenim efektima, kao što su antiholinergički, sedativni i kardiovaskularni neželjeni efekti, koji se sreću kod drugih antidepresiva.

Venlafaksin ne deluje inhibitorno na monoaminooksidazu (MAO).

In vitro studije su pokazale da venlafaksin gotovo nema afinitet za receptore osetljive na opijate ili benzodiazepine.

Klinička efikasnost i bezbednost

Epizode velike depresije

Efikasnost venlafaksina sa trenutnim oslobađanjem, u lečenju epizode velike depresije ustanovljena je u pet randomizovanih, dvostruko slepih, placebo kontrolisanih, kratkotrajnih studija koje su trajale od 4 do 6 nedelja, za doze do 375 mg dnevno. Efikasnost venlafaksina sa produženim oslobađanjem, u lečenju epizode velike depresije, ustanovljena je u dve placebo kontrolisane, kratkotrajne studije u trajanju 8-12 nedelja, sa dozama od 75 mg do 225 mg dnevno.

U jednoj dugotrajnoj studiji, odrasli ambulantni pacijenti koji su tokom 8-nedeljnog otvorenog ispitivanja odgovorili na terapiju venlafaksinom sa produženim oslobađanjem (75, 150 ili 225 mg), randomizovani su ili da nastave lečenje sa istom dozom venlafaksina sa produženim oslobađanjem ili da primaju placebo, tokom perioda od 26 nedelja, radi praćenja pojave relapsa.

U drugoj dugotrajnoj studiji, ustanovljena je efikasnost venlafaksina u prevenciji rekurencije depresivnih epizoda tokom perioda od 12 meseci u placebo kontrolisanoj, dvostruko slepoj kliničkoj studiji kod odraslih

ambulantnih pacijenata sa rekurentnim epizodama velike depresije koji su odgovorili na terapiju venlafaksinom (100 do 200 mg dnevno, podeljeno u dve doze) tokom poslednje depresivne epizode.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Efikasnost venlafaksina, u obliku kapsula sa produženim oslobađanjem, u lečenju generalizovanog anksioznog poremećaja ustanovljena je u dve placebo kontrolisane, 8- nedeljne studije sa fiksnim dozama leka (75 do 225 mg dnevno), jednoj 6-mesečnoj, placebo kontrolisanoj studiji sa fiksnim dozama leka (75 do 225 mg dnevno) i jednoj 6-mesečnoj, placebo kontrolisanoj studiji sa fleksibilnim dozama leka (37,5; 75; 150 mg dnevno). Sve studije sprovedene su kod odraslih ambulantnih pacijenata.

Iako je i doza venlafaksina od 37,5mg dnevno pokazala superiornost u odnosu na placebo, sa ovom dozom nije pokazana konzistentna efikasnost, kao sa većim dozama leka.

Socijalni anksiozni poremećaj

Efikasnost venlafaksina, u obliku kapsula sa produženim oslobađanjem, u lečenju socijalnog anksioznog poremećaja ustanovljena je u četiri dvostruko slepe, multicentrične, placebo kontrolisane studije sa paralelnim grupama i fleksibilnim dozama leka kod odraslih ambulantnih pacijenata, koje su trajale 12 nedelja i jednoj dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj studiji sa paralelnim grupama i fiksnim/fleksibilnim dozama leka kod odraslih ambulantnih pacijenata, koja je trajala 6 meseci. Pacijenti su dobijali doze u rasponu od 75 mg do 225 mg dnevno. U studiji koja je trajala 6 meseci, nije pokazana veća efikasnost u grupama koje su uzimale doze od 150-225 mg dnevno, u odnosu na one koje su bile na dozama od 75 mg dnevno.

Panični poremećaj

Efikasnost venlafaksin kapsula sa produženim oslobađanjem u terapiji paničnog poremećaja ustanovljena je u dve multicentrične, dvostruko slepe, placebo kontrolisane studije u trajanju od 12 nedelja, sprovedene kod odraslih ambulantnih pacijenata sa paničnim poremećajem, sa agorafobijom ili bez nje. Početna doza u ovim studijama bila je 37,5 mg dnevno tokom 7 dana. Pacijenti su zatim dobijali fiksne doze od 75 ili 150 mg dnevno u jednoj studiji i 75 ili 225 mg dnevno u drugoj studiji.

Efikasnost u lečenju paničnog poremećaja ustanovljena je takođe i u jednoj dugotrajnoj, dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj studiji sa paralelnim grupama, u kojoj je ispitivana dugoročna bezbednost, efikasnost i prevencija relapsa kod odraslih ambulantnih pacijenata koji su odgovorili na terapiju tokom otvorene faze studije. Pacijenti su nastavili da uzimaju istu dozu venlafaksina sa produženim oslobađanjem koju su uzimali na kraju otvorene faze studije (75, 150 ili 225 mg).

Elektrofiziologija srca

U posebnoj studiji u kojoj je proučavan uticaj na QTc interval kod zdravih dobrovoljaca, venlafaksin nije doveo do klinički značajnog produženja QT intervala pri primeni supraterapijskih doza od 450 mg dnevno (225 mg dva puta dnevno). Međutim, u postmarketinškom periodu prijavljeni su slučajevi produženja QTc intervala/TdP i slučajevi ventrikularnih aritmija, naročito u slučaju predoziranja ili kod pacijenata sa drugim faktorima rizika za produženje QTc intervala odnosno razvoj TdP (videti odeljke 4.4, 4.8 i 4.9).

Venlafaksin se u velikoj meri metaboliše, primarno do aktivnog metabolita, O-demetilvenlafaksina (ODV). Prosečne vrednosti ± SD poluvremena eliminacije venlafaksina i ODV iz plazme iznose 5±2, odnosno 11±2 sata, redom. Koncentracije venlafaksina i ODV u stanju ravnoteže postižu se tokom 3 dana primene terapije. Venlafaksin i ODV imaju linearnu kinetiku u rasponu doza od 75 do 450 mg/dan.

Resorpcija

Najmanje 92% venlafaksina se resorbuje nakon pojedinačne oralne doze venlafaksina sa trenutnim oslobađanjem. Apsolutna bioraspoloživost je 40% do 45% zbog presistemskog metabolizma. Nakon primene venlafaksina sa trenutnim oslobađanjem, maksimalne koncentracije venlafaksina i ODV u plazmi postižu se za 2, odnosno 3 sata. Nakon primene venlafaksina sa produženim oslobađanjem, maksimalne koncentracije venlafaksina i ODV u plazmi postižu se u roku od 5,5 i 9 sati, redom. Nakon primene iste dnevne doze venlafaksina u obliku tablete sa trenutnim oslobađanjem i u obliku kapsule sa produženim oslobađanjem, uočeno je da venlafaksin kapsule sa produženim oslobađanjem imaju manju brzinu resorpcije, ali isti stepen resorpcije kao i venlafaksin tablete sa trenutnim oslobađanjem. Hrana ne utiče na bioraspoloživost venlafaksina i ODV.

Distribucija

Venlafaksin i ODV, u terapijskim koncentracijama, minimalno se vezuju za proteine plazme (27%, odnosno 30%). Nakon intravenske primene, volumen distribucije venlafaksina u stanju ravnoteže iznosi 4,4±1,6 L/kg.

Biotransformacija

Venlafaksin podleže intenzivnom metabolizmu u jetri. In vitro i in vivo studije pokazuju da se venlafaksin metaboliše do svog glavnog aktivnog metabolita, ODV, pomoću CYP2D6. In vitro i in vivo studije pokazuju da se venlafaksin u manjoj meri metaboliše do manje aktivnog metabolita, N-demetilvenlafaksina pomoću CYP3A4. In vitro i in vivo studije pokazuju da je venlafaksin slab inhibitor CYP2D6. Venlafaksin ne inhibiše CYP1A2, CYP2C9 ili CYP3A4.

Eliminacija

Venlafaksin i njegovi metaboliti se prvenstveno izlučuju putem bubrega. Oko 87% doze venlafaksina se izluči urinom u roku od 48 sati u vidu nepromenjenog venlafaksina (5%), nekonjugovanog ODV (29%), konjugovanog ODV (26%) ili drugih manje bitnih neaktivnih metabolita (27%). Srednje vrednosti ± SD klirensa venlafaksina i ODV u stanju ravnoteže iznose 1,3±0,6 L/h/kg, odnosno 0,4±0,2 L/h/kg.

Posebne populacije

Starost i pol

Starost i pol pacijenta nemaju značajnijeg uticaja na farmakokinetiku venlafaksina i ODV.

Brzi/spori CYP2D6 metabolizeri

Koncentracije venlafaksina u plazmi su veće kod sporih CYP2D6 metabolizera u odnosu na brze CYP2D6 metabolizere. Pošto je ukupna izloženost (PIK) venlafaksina i ODV slična kod brzih i sporih metabolizera, nije potrebno različito doziranje za ove dve grupe pacijenata.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa Child-Pugh stepenom A (blago oštećenje funkcije jetre) i Child-Pugh stepenom B (umereno oštećenje funkcije jetre), poluvreme eliminacije venlafaksina i ODV je bilo produženo u odnosu na pacijente sa zdravom jetrom. Bio je smanjen klirens venlafaksina i ODV nakon oralne primene. Primećen je visok stepen varijabilnosti među pacijentima. Podaci o pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije jetre su ograničeni (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata na dijalizi, poluvreme eliminacije venlafaksina je produženo za oko 180%, a klirens smanjen za oko 57% u odnosu na ostale pacijente, dok je poluvreme eliminacije ODV produženo za oko 142%, a klirens smanjen za oko 56%. Potrebno je podešavanje doze kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i kod pacijenata kojima je potrebna hemodijaliza (videti odeljak 4.2).

Venlafaksin u studijama na pacovima i miševima nije pokazao karcinogena svojstva. Venlafaksin nije ispoljio mutageni potencijal u velikom broju in vitro i in vivo ispitivanja.

U studijama ispitivanja reproduktivne toksičnosti kod životinjama kod pacova, uočeni su smanjenje telesne mase mladunaca, povećan broj mrtvorođenih mladunaca i povećana smrtnost mladunaca tokom prvih pet dana laktacije. Uzrok ovih smrti je nepoznat. Ovi efekti su se javili pri dozama od 30 mg/kg dnevno, koje su 4 puta veće od dnevne doze kod ljudi od 375 mg (na bazi mg/kg). Doza koja nije izazvala ove efekte bila je 1,3 puta veća od one koja se primenjuje kod ljudi. Potencijalni rizik ovih nalaza za ljude nije poznat.

Uočena je smanjena plodnost u studiji u kojoj su mužjaci i ženke pacova bili izloženi O-demetilvenlafaksinu (ODV). Izloženost životinja bila je oko 1 do 2 puta veća od izloženosti koja se postiže kod ljudi sa dozom od 375 mg/dan. Značaj ovog nalaza za ljude nije poznat.

Sadržaj kapsule:

celuloza, mikrokristalna; etilceluloza; hidroksipropilmetilceluloza.

Obloga kapsule:

želatin;

gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172) ; titan-dioksid (E171);

boja za mastilo (Opacode S-1-15094/S-1-15095, crvena).

Sastav boje za mastilo:

šelak;

gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); propilenglikol;

amonijum-hidroksid; simetikon; butilalkohol; izopropilalkohol.

Nije primenljivo.

Tri (3) godine.

Čuvati na temperaturi do 30 °C.

Unutrašnje pakovanje je PVC-aluminijumski blister koji sadrži 14 kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (ukupno 28 kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Efectin ER sadrži aktivnu supstancu venlafaksin.

Lek Efectin ER je antidepresiv koji pripada grupi lekova koji se nazivaju inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI). Ova grupa lekova se koristi za lečenje depresije i drugih stanja kao što su anksiozni poremećaji. Nije sasvim poznato kako antidepresivi deluju, ali se smatra da dovode do povećanja koncentracije serotonina i norepinefrina u mozgu.

Lek Efectin ER se koristi za lečenje odraslih koji pate od depresije (za lečenje epizoda velike depresije i prevenciju ponovnog javljanja epizoda velike depresije). Lek Efectin ER se takođe koristi za lečenje odraslih koji pate od sledećih anksioznih poremećaja: generalizovanog anksioznog poremećaja, socijalnog anksioznog poremećaja (strah i izbegavanje socijalnih situacija) i paničnog poremećaja (napadi panike, sa agorafobijom ili bez nje). Pravilno lečenje depresije ili anksioznih poremećaja je veoma važno da biste se osećali bolje. Ako se ne leči, Vaše stanje može postati ozbiljnije i teže za lečenje.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na venlafaksin ili na bilo koju od pomoćnih supstancu ovog leka (navedene u odeljku 6).
• ako trenutno uzimate ili ste nedavno (tokom poslednjih 14 dana) uzimali neki drugi lek iz grupe ireverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (MAOI) za lečenje depresije ili Parkinsonove bolesti. Istovremena primena ireverzibilnih MAOI sa lekom Efectin ER može dovesti do ozbiljnih, čak i životno-ugrožavajućih neželjenih reakcija. Takođe, nakon prestanka primene leka Efectin ER, neophodno je sačekati najmanje 7 dana pre nego što počnete sa primenom bilo kog leka iz grupe MAOI (videti odeljak „Primena drugih lekova“ i informacije u podnaslovu „Serotoninski sindrom“).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Efectin ER:

• ako koristite druge lekove koji pri istovremenoj upotrebi sa lekom Efectin ER mogu povećati rizik od pojave serotoninskog sindroma (videti odeljak „Primena drugih lekova“).
• ako imate problema sa očima, kao što su određene vrste glaukoma (povišenog očnog pritiska).
• ako imate ili ste ranije imali visok krvni pritisak.
• ako imate ili ste ranije imali problema sa srcem.
• ako je utvrđeno da imate poremećaj srčanog ritma.
• ako imate ili ste ranije imali konvulzije (epileptične napade).
• ako imate ili ste ranije imali nisku koncentraciju natrijuma u krvi (hiponatremija).
• ako ste ranije imali poremećaje krvarenja (sklonost ka stvaranju modrica ili krvarenju), ili uzimate druge lekove koji povećavaju rizik od krvarenja, na primer varfarin (koji sprečava stvaranje krvnih ugrušaka) ili ste trudni (videti odeljak „Trudnoća i dojenje“).
• ako ste Vi, ili je neko od članova Vaše porodice, patio od manije ili bipolarnog poremećaja (karakterišu ga promene raspoloženja koje osciluju od depresivnog do maničnog).
• ako ste skloni agresivnom ponašanju.

Lek Efectin ER može izazvati osećaj nemira ili nemogućnosti da se mirno sedi ili stoji u toku prvih nekoliko nedelja terapije. Ukoliko Vam se javi ovaj osećaj, obratite se lekaru.

Misli o samoubistvu i pogoršanje simptoma depresije i anksioznog poremećaja

Ukoliko ste depresivni i/ili anksiozni, mogu Vam se povremeno javiti misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Ovakve misli se mogu pojačati kada počnete sa uzimanjem antidepresiva, jer svim ovim lekovima je potrebno izvesno vreme (obično dve nedelje) da počnu da deluju, a nekada i duže. Ovakve misli se takođe mogu javiti tokom perioda postepenog smanjivanja doze ili prekida terapije.

Ove misli se češće javljaju kod:

• Osoba koje su ranije imale misli o samoubistvu ili samopovređivanju.
• Mlađih odraslih osoba. Informacije iz kliničkih studija pokazuju povećan rizik od pojave samoubilačkog ponašanja kod mlađih odraslih osoba (do 25 godina) sa psihijatrijskim poremećajima koji su lečeni antidepresivima.

Ukoliko Vam se, u bilo kom periodu, jave misli o samoubistvu ili samopovređivanju, odmah se obratite lekaru ili idite do najbliže zdravstvene ustanove.

Može biti od pomoći da kažete rođaku ili bliskom prijatelju da ste depresivni ili patite od anksioznog poremećaja, i da ih zamolite da pročitaju ovo uputstvo. Možete ih pitati da li misle da se simptomi Vaše depresije ili anksioznosti pogoršavaju ili da li su zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.

Suvoća usta

Suvoća usta je prijavljena kod 10% pacijenata koji su lečeni venlafaksinom. Ovo može povećati rizik od nastanka karijesa. Zbog toga je potrebno da posebno vodite računa o higijeni usta i zuba.

Dijabetes

Nivo glukoze u krvi može biti izmenjen usled uzimanja leka Efectin ER, pa može biti potrebno podešavanje doze lekova za dijabetes.

Seksualni problemi

Lekovi kao što je lek Efectin ER (takozvani SNRI) mogu izazvati simptome seksualne disfunkcije (videti odeljak 4). U nekim slučajevima, ovi simptomi su se nastavili i posle prestanka lečenja.

Deca i adolescenti

Lek Efectin ER se ne sme koristiti kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Takođe, morate da znate da je kod pacijenata mlađih od 18 godina povećan rizik od pojave neželjenih efekata, npr. pokušaja samoubistva, samoubilačkih misli i neprijateljskog ponašanja (pretežno agresije, suprotstavljenog ponašanja i besa), kada uzimaju ovaj lek. I pored toga, lekar može da propiše lek Efectin ER pacijentima mlađim od 18 godina kada proceni da je to u njihovom interesu. Ako je lekar propisao lek Efectin ER za pacijenta mlađeg od 18 godina, i Vi želite da se o tome posavetujete, obratite se lekaru. Lekara treba da obavestite u slučaju da se neki od prethodno navedenih simptoma pojavi ili se pogorša dok pacijent mlađi od 18 godina uzima lek Efectin ER. Osim toga, efekti dugoročne bezbednosti leka Efectin ER u pogledu rasta, sazrevanja, razvoja spoznaje i ponašanja u ovoj starosnoj grupi nisu još utvrđeni.

Drugi lekovi i lek Efectin ER

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Vaš lekar će odlučiti da li možete da uzimate lek Efectin ER zajedno sa drugim lekovima.

Nemojte započinjati niti prekidati terapiju bilo kojim lekom, uključujući i lekove koji se nabavljaju bez lekarskog recepta, biljne lekove i prirodne preparate, pre nego što se posavetujete sa lekarom ili farmaceutom.

• Inhibitori monoaminooksidaze koji se koriste u terapiji Parkinsonove bolesti ne smeju se uzimati sa lekom Efectin ER. Obavestite lekara ako ste uzimali ove lekove tokom poslednjih 14 dana (MAOI: videti odeljak „ Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Efectin ER”)
• Serotoninski sindrom:

Potencijalno životno-ugrožavajuće stanje ili reakcija koja podseća na Neuroleptični Maligni Sindrom (NMS) (videti odeljak „Moguća neželjena dejstva“) može se javiti usled primene venlafaksina, posebno ako se uzima sa drugim lekovima.

Primeri ovih lekova obuhvataju:

• Triptani (za lečenje migrene)
• Drugi antidepresivi, npr. SNRI, SSRI, triciklični antidepresivi, ili lekovi koji sadrže litijum
• Lekovi koji sadrže amfetamine (koriste se u lečenju poremećaja nedostatka pažnje i hiperaktivnosti, narkolepsije i gojaznosti)
• Lekovi koji sadrže linezolid, antibiotik (za lečenje infekcija)
• Lekovi koji sadrže moklobemid, reverzibilni MAOI (za lečenje depresije)
• Lekovi koji sadrže sibutramin (koji se koristi za smanjenje telesne mase)
• Lekovi koji sadrže opioide (npr. buprenorfin, tramadol, fentanil, tapentadol, petidin ili pentazocin koji se koriste za terapiju jakih bolova)
• Lekovi koji sadrže dekstrometorfan (za lečenje kašlja)
• Lekovi koji sadrže metadon (za lečenje zavisnosti od opijata i terapiju jakih bolova)
• Lekovi koji sadrže metilensko plavo (za lečenje povećane koncentracije methemoglobina u krvi)
• Preparati koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum, biljni lek ili prirodni preparat za lečenje blage depresije)
• Preparati koji sadrže triptofan (koji se koristi kod problema sa spavanjem i depresije)
• Antipsihotici (koji se koriste za lečenje oboljenja sa simptomima kao što su opažanje stvari koje nisu tu čulom sluha, vida i dodira, pogrešna verovanja, neuobičajene sumnje, nejasno rasuđivanje i povučenost u sebe)

Znakovi i simptomi serotoninskog sindroma mogu obuhvatati kombinaciju sledećih simptoma: nemir, halucinacije, poremećaj koordinacije pokreta, ubrzan rad srca, povišena telesna temperatura, brze promene krvnog pritiska, pojačani refleksi, proliv, koma, mučnina, povraćanje.

U najozbiljnijem obliku, serotoninski sindrom može ličiti na Neuroleptički Maligni Sindrom (NMS). Znaci i simptomi NMS-a mogu uključiti kombinaciju povišene telesne temperature, ubrzanog rada srca, znojenja, teške mišićne ukočenosti, konfuzije, povećanja nivoa mišićnih enzima (određenih analizom krvi).

Odmah se obratite lekaru ili idite do najbliže zdravstvene ustanove ako Vam se pojave simptomi serotoninskog sindroma.

Neophodno je da obavestite lekara ukoliko uzimate lekove koji utiču na srčani ritam. Primeri ovih lekova obuhvataju:

• Antiaritmike kao što su hinidin, amjodaron, sotalol ili dofetilid (koji se koriste za lečenje poremećaja srčanog ritma)
• Antipsihotici kao što je tioridazin (videti odeljak „Serotoninski sindrom“ u prethodnom tekstu)
• Antibiotici kao što su eritromicin ili moksifloksacin (koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija)
• Antihistaminici (koji se koriste za lečenje alergija)

Sledeći lekovi mogu stupiti u interakcije sa lekom Efectin ER, i treba ih primenjivati sa oprezom. Veoma je važno da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate lekove koji sadrže:

• Ketokonazol (lek u terapiji gljivičnih infekcija)
• Haloperidol ili risperidon (u terapiji nekih psihijatrijskih poremećaja)
• Metoprolol (beta-blokator u terapiji povišenog krvnog pritiska i problema sa srcem)

Uzimanje leka Efectin ER sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Efectin ER treba uzimati uz obrok (videti odeljak 3 „Kako se uzima lek Efectin ER”). Nemojte konzumirati alkohol u toku terapije lekom Efectin ER.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Vaš lekar će odlučiti da li treba da uzimate lek Efectin ER na osnovu procene potencijalne koristi i mogućih rizika za Vaše nerođeno dete.

Obavezno obavestite Vašeg lekara ginekologa i/ili babicu ukoliko ste na terapiji lekom Efectin ER. Kada se uzimaju u toku trudnoće, slični lekovi (SSRI) mogu povećati rizik od nastajanja ozbiljnog stanja kod beba, zvanog perzistentna plućna hipertenzija kod novorođenčadi (PPHN), koja uzrokuje ubrzano disanje beba i plavičastu prebojenost kože. Ovi simptomi se najčešće ispoljavaju u toku prvih 24 sata nakon rođenja. Ako se ovo dogodi Vašoj bebi, odmah obavestite lekara i/ili babicu.

Ukoliko uzimate lek Efectin ER u periodu pred kraj trudnoće, može postojati povećan rizik od obilnog vaginalnog krvarenja neposredno nakon porođaja, posebno ukoliko ste u prošlosti imali poremećaje krvarenja. Vaš lekar ili babica treba da znaju da uzimate lek Efectin ER da bi mogli pravilno da Vas posavetuju.

Ukoliko uzimate lek Efectin ER tokom trudnoće, pored toga što se mogu javiti problemi pri disanju, kod Vaše bebe se mogu javiti i drugi simptomi nakon rođenja, kao što su teškoće pri hranjenju. Ako Vaša beba ima ove simptome nakon rođenja i ako ste zabrinuti, posavetujte se sa lekarom i/ili babicom.

Lek Efectin ER se izlučuje u majčino mleko. Postoji rizik od njegovog uticaja na bebu. Zbog toga, o ovom pitanju treba da se posavetujete sa lekarom koji će doneti odluku da li da prestanete sa dojenjem ili da prekinete terapiju ovim lekom.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek može uticati na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Nemojte upravljati vozilima ni rukovati mašinama dok ne utvrdite kako lek Efectin ER deluje na Vas.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uobičajena preporučena početna doza u lečenju depresije, generalizovanog anksioznog poremećaja i socijalno anksioznog poremećaja je 75 mg dnevno. Ukoliko je neophodno, u lečenju depresije lekar može postepeno povećati dozu do maksimalne doze od 375 mg dnevno. Ako se lečite zbog paničnog poremećaja, lekar će započeti lečenje sa manjom dozom (37,5 mg), a zatim će je postepeno povećavati. Maksimalna doza u lečenju generalizovanog anksioznog poremećaja, socijalnog anksioznog poremećaja i paničnog poremećaja je 225 mg dnevno.

Lek Efectin ER treba uzimati svakog dana u približno isto vreme, ujutro ili uveče. Kapsulu treba progutati celu, sa malo tečnosti. Kapsulu nemojte otvarati, mrviti, žvakati niti rastvarati u vodi.

Lek Efectin ER treba uzimati uz obrok.

Ako imate problema sa jetrom ili bubrezima, obavestite lekara jer može biti potrebno da Vam propiše drugačiju dozu leka.

Nemojte prestati da uzimate lek Efectin ER bez konsultacije sa lekarom (videti odeljak „Ako naglo prestanete da uzimate lek Efectin ER“).

Ako ste uzeli više leka Efectin ER nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu ovog leka nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom.

Mogući simptomi predoziranja su ubrzan rad srca, izmenjeno stanje svesti (od pospanosti do kome), zamućen vid, konvulzije i povraćanje.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Efectin ER

Ukoliko zaboravite da popijete lek, uzmite ga čim se setite. Ipak, ukoliko je vreme za sledeću dozu leka, popijte uobičajenu dozu, a zaboravljenu dozu preskočite. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Efectin ER

Nemojte prestati da uzimate lek niti smanjivati dozu bez konsultovanja sa lekarom, čak i ako se osećate bolje. Ako Vaš lekar misli da ne treba više da koristite lek Efectin ER, može Vam savetovati da postepeno smanjujete dozu pre potpunog prekida terapije. Moguća je pojava neželjenih reakcija kod pacijenata koji prekinu terapiju lekom Efectin ER, naročito ako se terapija naglo prekine ili se doza prebrzo smanjuje. Kod nekih pacijenata javljaju se simptomi kao što su misli o samoubistvu, agresivnost, zamor, vrtoglavica, ošamućenost, glavobolja, nesanica, noćne more, suvoća usta, gubitak apetita, mučnina, proliv, nervoza, uznemirenost, konfuzija, zujanje u ušima, osećaj peckanja ili, retko, osećaj elektro šoka, slabost, znojenje, konvulzije, simptomi slični gripu, problemi sa vidom i povećanje krvnog pritiska (što može da izazove glavobolju, vrtoglavicu, zujanje u ušima, znojenje itd.).

Vaš lekar će Vas posavetovati kako da postepeno prekinete terapiju lekom Efectin ER. Za to može biti potrebno nekoliko nedelja ili meseci. Kod nekih pacijenata prekid terapije se mora sprovesti veoma postepeno tokom nekoliko meseci ili čak i duže. Ako osetite neki od navedenih ili druge simptome koji Vas zabrinjavaju, obratite se Vašem lekaru.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko Vam se javi bilo koja od sledećih reakcija, prestanite sa uzimanjem leka Efectin ER. Odmah se obratite lekaru ili idite do najbliže zdravstvene ustanove:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• Oticanje lica, usta, jezika, ždrela, šaka ili stopala, i/ili osip sa svrabom (koprivnjača), problemi pri gutanju ili disanju (angioedem)

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Ozbiljna i životno ugrožavajuća alergijska reakcija koja se manifestuje osipom, oticanjem lica, osećajem stezanja u grudima, zviždanjem u grudima, otežanim gutanjem i disanjem, padom krvnog pritiska, dezorijentacijom do gubitka svesti (anafilaktička reakcija);
• Znaci i simptomi serotoninskog sindroma kao što su nemir, halucinacije, gubitak koordinacije, ubrzan rad srca, povećana telesna temperatura, brze promene u krvnom pritisku, pojačani refleksi, proliv, koma, mučnina, povraćanje.

U najozbiljnijem obliku, serotoninski sindrom može ličiti na Neuroleptični Maligni Sindrom (NMS). Znaci i simptomi NMS-a mogu uključiti kombinaciju groznice, ubrzanog rada srca, znojenja, teške mišićne ukočenosti, konfuzije, povećanja vrednosti mišićnih enzima (određeni analizom krvi).

• Smanjenje broja određene vrste belih krvnih zrnaca (neutropenija), nedostatak belih krvnih zrnaca (agranulocitoza), smanjenje broja svih ćelija krvi (pancitopenija) koje nastaje usled poremećaja funkcije koštane srži (aplastična anemija). Navedeni poremećaji krvi mogu dovesti do povećanog rizika od infekcija i simptoma kao što su visoka telesna temperatura, jeza, drhtavica, glavobolja, znojenje, simpotomi slični gripu.
• Teške bulozne reakcije na koži koje mogu ugroziti život pacijenta, a uključuju izražen osip na koži, koprivnjaču, crvenilo kože koje zahvata celo telo, težak svrab, plikove, ljuštenje i oticanje kože, zapaljenje mukoznih membrana (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza);
• Kožni osip, koji može da bude sa plikovima i da ima izgled malih meta u čijem centru se nalaze tamne mrlje okružene koncentričnim prstenovima (multiformni eritem).
• Neobjašnjiv bol u mišićima, osetljivost ili slabost. Ovi simptomi mogu biti znaci rabdomiolize.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• Znaci i simptomi stanja zvanog kardiomiopatija uzrokovana stresom koji mogu uključiti bol u grudima, kratak dah, vrtoglavicu, nesvesticu i nepravilan rad srca.

Druga neželjena dejstva o kojima bi trebalo obavestiti lekara su (učestalost ovih neželjenih dejstava je uključena ispod u odeljku Druga neželjena dejstva koja se mogu javiti):

• Kašalj, zviždanje u grudima i nedostatak daha koji mogu biti praćeni visokom telesnom temperaturom
• Crna stolica ili krv u stolici
• Svrab, žuta prebojenost kože ili očiju, ili taman urin, što mogu biti simptomi zapaljenja jetre (hepatitis)
• Problemi sa srcem, kao što su ubrzan i nepravilan rad srca, povišen krvni pritisak
• Problemi sa očima, kao što su zamućen vid i proširene zenice
• Problemi sa nervima, kao što su vrtoglavica, osećaj trnjenja i bockanja, poremećaj kretanja (spazam mišića ili ukočenost), konvulzije
• Psihijatrijski problemi, kao što su hiperaktivnost i osećaj neuobičajenog prekomerenog uzbuđenja
• Simptomi obustave (videti odeljak „Kako se uzima lek Efectin ER - Ako naglo prestanete da uzimate lek Efectin ER“)
• Produženo krvarenje – ako se posečete ili povredite, može biti potrebno više vremena nego što je uobičajeno da se krvarenje zaustavi.

Nemojte se zabrinuti ako primetite male bele granule ili kuglice u stolici nakon uzimanja leka Efectin ER. Unutar Efectin ER kapsula nalaze se pelete (male bele kuglice) koje sadrže aktivnu supstancu, venlafaksin. Ove pelete se oslobađaju iz kapsule u gastrointestinalni trakt. Tokom njihovog kretanja

duž gastrointestinalnog trakta, venlafaksin se sporo oslobađa. Opna peleta ostaje nerastvorena i izlučuje se u stolicu. Zbog toga, i ako primetite pelete u stolici, Vaša doza venlafaksina je resorbovana.

Druga neželjena dejstva koja se mogu javiti

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• Vrtoglavica; glavobolja; sedacija
• Nesanica
• Mučnina; suvoća usta; otežano pražnjenje creva (konstipacija)
• Znojenje (uključujući noćno znojenje)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• Smanjenje apetita
• Konfuzija; osećaj odvajanja od sebe; nemogućnost postizanja orgazma; smanjen libido; uznemirenost; nervoza; neuobičajeni snovi
• Nevoljno podrhtavanje; osećaj nemira i nemogućnost da se mirno sedi ili stoji; osećaj trnjenja i bockanja; izmene čula ukusa; povećan mišićni tonus
• Poremećaj vida uključujući zamućen vid; proširene zenice; nemogućnost oka da automatski promeni fokus sa udaljenih objekata na objekte koji su blizu
• Zujanje u ušima (tinitus)
• Ubrzan rad srca; palpitacije; subjektivan osećaj lupanja srca (palpitacije)
• Povišen krvni pritisak; naleti vrućine/crvenila
• Otežano disanje; zevanje
• Povraćanje; proliv
• Osip; svrab
• Učestalo mokrenje; nemogućnost mokrenja; otežan početak mokrenja
• Poremećaji menstrualnog ciklusa kao što su pojačano krvarenje ili pojačano i neredovno krvarenje; poremaćaj ejakulacije/orgazma (kod muškaraca); erektilna disfunkcija (impotencija)
• Slabost (astenija); zamor; jeza
• Povećanje telesene mase; gubitak telesne mase
• Povećan nivo holesterola

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• Prekomerena aktivnost, ubrzane misli i smanjena potreba za snom, prekomerno uzbuđenje (manija, hipomanija);
• Halucinacije; osećaj odvajanja od realnosti; poremećaj orgazma; gubitak osećanja ili emocija; škrgutanje zubima
• Kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa); iznenadni, kratak i nevoljni trzaj mišića (mioklonus); poremećaj ravnoteže i koordinacije; otežano izvršavanje voljnih pokreta (diskinezija)
• Vrtoglavica (posebno pri naglom ustajanju); smanjenje krvnog pritiska
• Povraćanje krvi, crna stolica (feces) ili krv u stolici; što može biti znak unutrašnjeg krvarenja
• Osetljivost na sunčevu svetlost; modrice; prekomerno opadanje kose;
• Koprivnjača
• Nemogućnost kontrole mokrenja
• Izmene nivoa enzima jetre u krvi (na osnovu rezultata funkcionalnih testova jetre)

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Konvulzije
• Poremećaj tonusa mišića (distonija)
• Kašalj, zviždanje u grudima i nedostatak daha koji mogu biti praćeni visokom telesnom temperaturom (ovi simptomi mogu ukazivati na intersticijalnu bolest pluća ili plućnu eozinofiliju)
• Dezorijentacija i konfuzija često praćene halucinacijama (delirijum)
• Povećan unos vode (poznat kao sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretičkog hormona - SIADH)
• Smanjenje koncentracije natrijuma u krvi
• Oštar bol u očima, smanjenje oštrine vida ili zamućen vid
• Izmenjen, ubrzan ili nepravilan rad srca, koji može dovesti do nesvetice (uključujući torsade de pointes, tešku srčanu aritmiju koja može ugroziti život pacijenta)
• Jak bol u trbuhu ili bolovi u leđima (što može da ukazuje na ozbiljan problem sa crevima, jetrom ili na zapaljenje pankreasa)
• Svrab, žuta prebojenost kože ili očiju, taman urin, simptomi slični gripu, što su simptomi zapaljenja jetre (hepatitis)

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Produženo krvarenje, što može biti znak smanjenog broja trombocita u krvi što može dovesti do povećanog rizika od stvaranja modrica ili krvarenja
• Povećanje vrednosti prolaktina (što dovodi do poremećaja u stvaranju mleka)
• Neočekivano krvarenje, npr. krvarenje desni, krv u urinu ili povraćanom sadržaju, pojava neočekivanih modrica ili oštećenih krvnih sudova (vena)
• Ritmični nevoljni pokreti jezika, lica, usta ili vilice (tardivna diskinezija)

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• Misli o samopovređivanju ili samoubistvu; tokom terapije venlafaksinom ili ubrzo nakon prekida prijavljena je pojava misli o samopovređivanju ili samoubistvu (videti odeljak 2 „ Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Efectin ER”)
• Agresivnost
• Vertigo
• Obilno vaginalno krvarenje neposredno nakon porođaja (postpartalno krvarenje), za više informacija videti podnaslov „Trudnoća i dojenje“ u odeljku 2.

Lek Efectin ER ponekad može izazvati neželjene reakcije kojih niste svesni, kao što je povišen krvni pritisak ili poremećaj rada srca; blage promene vrednosti enzima jetre, natrijuma ili holesterola. Retko, primena leka Efectin ER može smanjiti agregaciju trombocita, što može povećati rizik od nastanka modrica ili krvarenja. Vaš lekar će možda povremeno sprovesti određene testove krvi, posebno ako koristite lek Efectin ER duže vreme.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Efectin ER posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati na temperaturi do 30 °C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je venlafaksin.

Jedna kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda sadrži 75 mg venlafaksina (u obliku venlafaksin- hidrohlorida).

Pomoćne supstance su:

Sadržaj kapsule: celuloza, mikrokristalna; etilceluloza; hidroksipropilmetilceluloza.

Obloga kapsule: želatin; titan-dioksid (E171); gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); boja za mastilo.

Sastav boje za mastilo: šelak; gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); propilenglikol; amonijum-hidroksid; simetikon; butilalkohol; izopropilalkohol.

Kako izgleda lek Efectin ER i sadržaj pakovanja

Tvrde, dvodelne, neprovidne želatinske kapsule, svetloružičaste boje, veličine No1.

Kapa kapsule ima odštampanu oznaku crvene boje "W", a telo kapsule ima oznaku crvene boje "75". Kapsule sadrže pelete bele do skoro bele boje.

Unutrašnje pakovanje je PVC-aluminijumski blister koji sadrži 14 kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (ukupno 28 kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PFIZER SRB D.O.O., Trešnjinog cveta 1/VI, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač:

• PFIZER MANUFACTURING DEUTSCHLAND GMBH - BETRIEBSSTATTE FREIBURG,

Mooswaldallee 1, Freiburg, Nemačka

• PFIZER IRELAND PHARMACEUTICALS, Little Connell, Newbridge, Co. Kildare, Irska

Napomena: štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi , tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-03011-21-001 od 22.08.2022.