VARIVAX® 1350PFU/0.5mL prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju u napunjenom injekcionom špricu

Vakcina VARIVAX je indikovana za vakcinaciju protiv varičele kod osoba uzrasta od 12 meseci i starijih (videti odeljke 4.2 i 5.1).

Vakcina VARIVAX se može primenjivati kod odojčadi uzrasta od 9 meseci i starijih u posebnim okolnostima, kao što je navedeno u nacionalnom kalendaru vakcinacije ili u slučaju epidemije (videti odeljke 4.2, 4.5 i 5.1)

Vakcina VARIVAX se takođe može primenjivati kod osetljivih osoba koje su bile izložene varičeli. Vakcinacija u roku od 3 dana od izlaganja može sprečiti klinički manifestovanu infekciju ili promeniti tok infekcije. Dodatno, postoje ograničeni podaci koji ukazuju na to da vakcinacija i do 5 dana nakon izlaganja može promeniti tok infekcije (videti odeljak 5.1).

Doziranje

Primena vakcine VARIVAX treba da bude u skladu sa zvaničnim preporukama.

Osobe mlađe od 9 meseci

Vakcinu VARIVAX ne treba primenjivati kod osoba mlađih od 9 meseci.

Osobe starije od 9 meseci

Osobe treba da prime dve doze vakcine VARIVAX kako bi se osigurala optimalna zaštita protiv varičele (videti odeljak 5.1).

• Osobe uzrasta od 9 do 12 meseci

U situacijama kada je vakcinacija započeta u uzrastu između 9 i 12 meseci, potrebna je druga doza vakcine i treba je primeniti nakon perioda od najmanje 3 meseca (videti odeljak 5.1).

• Osobe uzrasta od 12 meseci do 12 godina

Kod osoba uzrasta od 12 meseci do 12 godina, mora da prođe najmanje mesec dana između prve i druge doze (videti odeljak 5.1)

Napomena: važeće zvanične preporuke se mogu razlikovati u pogledu toga da li je potrebna jedna ili dve doze i u pogledu intervala između doza vakcina koje sadrže varičelu.

Osobe uzrasta od 12 meseci do 12 godina sa asimptomatskom HIV infekcijom [CDC klasa 1] sa starosno specifičnim procentom CD4+ T limfocita ≥25% treba da prime dve doze u razmaku od 12 nedelja.

• Osobe uzrasta od 13 godina i starije

Osobe uzrasta od 13 godina i starije treba da prime dve doze u razmaku od 4-8 nedelja. Ako je interval između doza veći od 8 nedelja, drugu dozu treba primeniti što je pre moguće (videti odeljak 5.1).

Postoje dostupni podaci o efikasnosti zaštite do 9 godina nakon vakcinacije (videti odeljak 5.1). Međutim, još uvek nije utvrđena potreba za buster dozom.

Ukoliko se vakcina VARIVAX primenjuje kod seronegativnih osoba pre planirane ili moguće buduće imunosupresije (kao što su osobe koje čekaju transplantaciju organa i oni sa malignom bolešću u remisiji), prilikom odabira termina vakcinacije treba uzeti u obzir interval nakon druge doze pre nego što se može očekivati maksimalna zaštita (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Nema podataka o efikasnosti zaštite ili imunskog odgovora na vakcinu VARIVAX kod seronegativnih osoba starijih od 65 godina.

Način upotrebe

Vakcinu treba primeniti intramuskularno (i.m.) ili subkutano (s.c.).

Preporučena mesta za primenu injekcije su anterolateralno područje butine kod mlađe dece i deltoidno područje kod starije dece, adolescenata i odraslih.

Vakcinu treba primeniti subkutano kod pacijenata sa trombocitopenijom ili bilo kojim poremećajem koagulacije.

NE PRIMENJIVATI INTRAVASKULARNO.

Mere opreza koje treba preduzeti pre rukovanja ili primene vakcine: Videti odeljak 6.6.

• Preosetljivost u anamnezi na bilo koju vakcinu protiv varičele, bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1 ili neomicin (čiji ostaci mogu biti prisutni u tragovima, videti odeljke 2 i 4.4).
• Krvne diskrazije, leukemija, limfomi bilo koje vrste ili druge maligne neoplazme koje utiču na krvni i limfni sistem.
• Osobe koje primaju imunosupresivnu terapiju (uključujući visoke doze kortikosteroida) (videti odeljak 4.8).
• Teška humoralna ili celularna (primarna ili stečena) imunodeficijencija, npr. teška kombinovana imunodeficijencija, agamaglobulinemija i SIDA ili simptomatska HIV infekcija ili starosno- specifični procenat CD4+ T-limfocita kod dece mlađe od 12 meseci: CD4+ <25%; deca uzrasta između 12-35 meseci: CD4+ <20%; deca uzrasta između 36-59 meseci: CD4+ <15% (videti

odeljke 4.4 i 4.8).

• Osobe sa kongenitalnom ili naslednom imunodeficijencijom u porodičnoj anamnezi, osim ukoliko je dokazana imunokompetencija mogućeg primaoca vakcine.
• Aktivna nelečena tuberkuloza.
• Bilo koja bolest sa povišenom telesnom temperaturom >38,5ºC; međutim, blago povišena telesna temperatura nije sama po sebi kontraindikacija za vakcinaciju.
• Trudnoća. Osim toga, trudnoću treba izbegavati 1 mesec nakon vakcinacije (videti odeljak 4.6).

U cilju poboljšanja praćenja bioloških lekova, potrebno je jasno zabeležiti broj serije i naziv primenjenog leka.

Kao i kod svih injekcionih vakcina, potrebno je da uvek bude dostupne odgovarajuće medicinsko lečenje i nadzor u slučaju da nakon primene vakcine nastupi retka anafilaktička reakcija.

Kao i kod drugih vakcina, postoji mogućnost reakcija preosetljivosti, ne samo na aktivnu komponentu nego i na pomoćne supstance navedene u odeljku 6.1 ili neomicin (koji mogu biti u tragovima prisutni u vakcini videti odeljke 2 i 4.3).

Kao i kod drugih vakcina, ni VARIVAX neće u potpunosti zaštititi sve osobe od prirodne infekcije varičelom. U kliničkim ispitivanjima se procenjivala efikasnost počevši od 6 nedelja nakon primene pojedinačne doze kod zdravih osoba uzrasta do 12 godina ili 6 nedelja nakon primene druge doze kod starijih ispitanika (videti odeljak 5.1).

Vakcinacija se može razmotriti kod pacijenata sa određenim imunodeficijencijama kod kojih korist prevazilazi rizik (npr. asimptomatski HIV pacijenti, deficijencije IgG podklase, kongenitalna neutropenija, hronična granulomatozna bolest i bolesti deficijencije komplementa).

Imunokompromitovani pacijenti koji nemaju kontraindikacije za ovu vakcinaciju (videti odeljak 4.3) možda neće odgovoriti jednako dobro kao imunokompetentne osobe; zato se neki od tih pacijenata u slučaju kontakta mogu zaraziti varičelom, i pored odgovarajuće primene vakcine. Ove pacijente je potrebno pažljivo pratiti zbog mogućih znakova varičele.

Vakcinisane osobe treba da izbegavaju primenu salicilata 6 nedelja nakon vakcinacije (videti odeljak 4.5).

Transmisija

Retko se može dogoditi prenos virusa varičele (Oka/Merck soj) iz vakcine između vakcinisanih osoba (koje razviju ili ne razviju osip sličan varičeli) i osoba osetljivih na virus varičele uključujući zdrave i visokorizične osobe (videti odeljak 4.8).

Stoga, kad god je to moguće, vakcinisane osobe treba da pokušaju da izbegavaju bliski kontakt sa osetljivim visokorizičnim osobama do 6 nedelja nakon vakcinacije.

U situacijama kada se kontakt sa visokorizičnim osobama ne može izbeći, potrebno je pre vakcinacije proceniti rizik od prenosa virusa iz vakcine u odnosu na rizik od dobijanja i prenosa divljeg tipa virusa varičele (videti odeljak 4.8).

Osetljive visokorizične osobe su:

• Imunokompromitovane osobe (videti odeljak 4.3);
• Trudnice bez dokumentovane pozitivne istorije ovčijih boginja ili laboratorijskog dokaza prethodne infekcije;
• Novorođenčad majki bez dokumentovane pozitivne istorije ovčijih boginja ili laboratorijskog dokaza prethodne infekcije.

Natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma. Kalijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (39 mg) kalijuma po dozi, tj. suštinski je bez kalijuma.

Vakcina VARIVAX se ne sme mešati ni sa jednom drugom vakcinom ili drugim lekom u istom špricu. Druge injekcione vakcine ili drugi lekovi se moraju primeniti kao odvojene injekcije na različitim delovima tela.

Istovremena primena sa drugim vakcinama

Vakcina VARIVAX je bila primenjena kod male dece u isto vreme, ali na različitim mestima za primenu injekcije, sa kombinovanom vakcinom protiv morbila, parotitisa i rubele, konjugovanom vakcinom protiv Haemophilus influenzae tipa b, vakcinom protiv hepatitisa B, vakcinom protiv difterije/tetanusa/celularnom vakcinom protiv pertusisa i oralnom virusnom vakcinom protiv poliomijelitisa. Nije bilo dokaza klinički značajnih razlika u imunskom odgovoru na neki od antigena prilikom istovremene primene sa vakcinom VARIVAX. Ukoliko se vakcina protiv varičele (živa) (soj Oka/Merck) ne daje istovremeno sa živom virusnom vakcinom protiv morbila, parotitisa i rubele, interval između primene 2 žive virusne vakcine mora bitii 1 mesec.

Nije procenjena istovremena primena vakcine VARIVAX i tetravalentnih, pentavalentih ili heksavalentnih vakcina (difterija, tetanus i acelularna vakcina protiv pertusisa [DTaP]).

Vakcinaciju treba odložiti najmanje 5 meseci nakon transfuzije krvi ili krvne plazme ili primene normalnog humanog imunoglobulina ili varičela-zoster imunoglobulina (VZIG).

Primena proizvoda iz krvi koji sadrže antitelo na varičela-zoster virus, uključujući VZIG ili druge imunoglobuline unutar 1 meseca od primene doze vakcine VARIVAX, može smanjiti imunski odgovor na vakcinu i tako smanjiti efikasnost zaštite. Stoga, treba izbegavati primenu bilo kojih od ovih proizvoda unutar 1 meseca nakon primene doze vakcine VARIVAX osim ukoliko se ne smatra da je to neophodno.

Vakcinisane osobe treba da izbegavaju upotrebu salicilata tokom 6 nedelja nakon vakcinacije vakcinom VARIVAX jer je nakon uzimanja salicilata tokom infekcije divljim tipom virusa varičele zabeležen Reye-ov sindrom (videti odeljak 4.4).

Plodnost

Nisu sprovedena reproduktivna ispitivanja na životinjama sa vakcinom VARIVAX. Nije procenjena mogućnost da VARIVAX smanji plodnost.

Trudnoća

Trudnice ne treba da budu vakcinisane vakcinom VARIVAX.

Nisu sprovedena ispitivanja vakcine VARIVAX kod trudnica.

Međutim, kada su se vakcine protiv varičele primenjivale kod trudnica nisu bila zabeležena oštećenja fetusa. Nije poznato da li vakcina VARIVAX može naškoditi fetusu kada se primenjuje kod trudnica ili da li može da utiče na reproduktivnu sposobnost.

Trudnoću treba izbegavati tokom 1 meseca nakon vakcinacije. Ženama koje nameravaju da zatrudne treba savetovati odlaganje.

Dojenje

Budući da teoretski postoji rizik od prenosa soja virusa iz vakcine sa majke na dete, VARIVAX se generalno ne preporučuje dojiljama (videti takođe odeljak 4.4). Vakcinacija izloženih žena koje nisu imale varičelu ili za koje se zna da su seronegativne na varičelu treba procenjivati individulano.

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

• Sažetak bezbednosnog profila

U kliničkim ispitivanjima su formulacije vakcine protiv varičele (žive) (soj Oka/Merck), koje su stabilne pri zamrzavanju i čuvanju u frižideru, primenjene kod približno 17 000 zdravih osoba uzrasta ≥12 meseci koje su bile praćene do 42 dana nakon svake doze. Čini se da rizik od neželjenih reakcija kod primene vakcine VARIVAX nije bio povišen kod seropozitivnih osoba. Bezbednosni profil vakcine protiv varičele (žive) (soj Oka/Merck) koja je stabilna pri čuvanju u frižideru je uopšteno bio sličan bezbednosnom profilu ranijih formulacija ove vakcine.

U dvostruko slepom, placebo-kontrolisanom ispitivanju kod 956 zdravih osoba uzrasta od 12 meseci do 14 godina, od kojih je kod 914 serološki bilo potvrđeno da su osetljivi na varičelu, jedine neželjene reakcije koje su se javile u značajno većoj stopi kod vakcinisanih osoba nego kod onih koji su primili placebo bile su bol (26,7% naspram 18,1%) i crvenilo (5,7% naspram 2,4%) na mestu primene i osip sličan varičeli van mesta primene (2,2% naspram 0,2%).

U kliničkom ispitivanju 752 deteta je primilo vakcinu VARIVAX intramuskularno ili subkutano. Opšti bezbednosni profil kod oba puta primene bio je uporediv, iako su reakcije na mestu davanja injekcije bile manje učestale u grupi vakcinisanoj intramuskularno (20,9%) u odnosu na grupu vakcinisanu subkutano (34,3%).

U postmarketinškom ispitivanju vakcine protiv varičele (žive) (soj Oka/Merck), sprovedenom radi procene kratkoročne bezbednosti (praćenje od 30 do 60 dana) kod približno 86 000 dece uzrasta od 12 meseci do 12 godina i kod 3600 osoba uzrasta od 13 godina i starijih, nisu bile prijavljene ozbiljne neželjene reakcije povezane sa vakcinom.

• Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Klinička ispitivanja

U svim kliničkim ispitivanjima u kojima se procenjivala kauzalnost (5185 ispitanika), prijavljene su sledeće neželjene reakcije vremenski povezane sa vakcinacijom:

Neželjene reakcije su navedene prema učestalosti u skladu sa sledećom konvencijom:

Veoma često (≥1/10), često (≥1/100 i <1/10), povremeno (≥1/1000 i <1/100), retko (≥1/10 000 i <1/1000) Zdrave osobe uzrasta od 12 meseci do 12 godina (1 doza)

Zdrave osobe uzrasta od 12 meseci do 12 godina (2 doze primljene u razmaku od ≥3 meseca)

Sledeće ozbiljne neželjene reakcije vremenski povezane sa vakcinacijom prijavljene su kod osoba uzrasta od 12 meseci do 12 godina koje su primile vakcinu protiv varičele (živu) (soj Oka/Merck): dijareja, febrilne konvulzije, groznica, postinfektivni artritis, povraćanje.

Stope sistemskih kliničkih neželjenih reakcija nakon primene druge doze vakcine VARIVAX bile su uopšteno manje od onih opaženih uz prvu dozu. Stope reakcija na mestu davanja injekcije (prvenstveno eritem i oticanje) bile su više nakon druge doze (videti odeljak 5.1 za opis ispitivanja).

Zdrave osobe uzrasta od 13 godina i starije (većina je primila 2 doze u razmaku od 4 do 8 nedelja)

Kauzalnost nije bila procenjena kod osoba uzrasta od 13 godina i starijih, osim za ozbiljne neželjene reakcije.

Međutim, u svim kliničkim ispitivanjima (1648 ispitanika) sledeće neželjene reakcije su bile vremenski povezane sa vakcinacijom:

Postmarkentiško praćenje

Sledeće neželjene reakcije su spontano prijavljene kao vremenski povezane sa vakcinom VARIVAX tokom primene nakon stavljanja u promet širom sveta:

+ S obzirom da su ove reakcije dobrovoljno prijavljene iz populacije nepoznate veličine, nije uvek moguće pouzdano proceniti njihovu učestalost ili ustanoviti uzročnu povezanost sa izloženošću vakcini.

Posledično, učestalost ovih neželjenih reakcija se opisuje se kao „nepoznata“.

* Ove odabrane neželjene reakcije prijavljene kod primene vakcine protiv varičele (žive) (soj Oka/Merck) su takođe posledica infekcije divljim tipom virusa varičele. Na osnovu studija aktivnog postmarketinškog praćenja ili pasivnog prijavljivanja tokom postmarketinškog praćenja, nema indikacija da je rizik od ovih neželjenih reakcija povećan nakon vakcinacije u poređenju sa bolešću izazvanom divljim tipom (videti odeljak 5.1).

‡ Videti odeljak c.

Osipi nakon vakcinacije gde je izolovan virus soja Oka/Merck uglavnom su bili blagi (videti odeljak 5.1).

• Opis odabranih neželjenih reakcija

Slučajevi herpes zostera u kliničkim ispitivanjima

U kliničkim ispitivanjima je prijavljeno 12 slučajeva herpes zostera kod 9543 vakcinisanih osoba uzrasta od 12 meseci do 12 godina tokom 84414 osoba-godina praćenja. To je rezultiralo izračunavanjem incidence od najmanje 14 slučajeva na 100 000 osoba-godina, u poređenju sa 77 slučajeva na 100 000 osoba-godina nakon infekcije divljim tipom virusa varičele. Kod 1652 vakcinisanih osoba uzrasta od 13 godina i starijih prijavljena su 2 slučaja herpes zostera. Svih 14 slučajeva bili su blagi i nisu zabeležene nikakve posledice.

U drugom kliničkom ispitivanju kod osoba uzrasta od 12 meseci do 12 godina prijavljena su 2 slučaja herpes zostera u grupi koja je primila jednu dozu vakcine, i nije prijavljen nijedan slučaj u grupi koja je primila dve doze. Ispitanici su bili praćeni 10 godina nakon vakcinacije.

Podaci prikupljeni aktivnim praćenjem dece vakcinisane vakcinom protiv varičele (živom) (soj Oka/Merck) koja su praćena 14 godina nakon vakcinacije su pokazali da nema povećane učestalosti herpes zostera u poređenju sa decom koja su prethodno imala divlji tip varičele u vreme dok se nije sprovodila vakcinacija. Međutim, dugoročni efekat vakcine protiv varičele (žive) (soj Oka/Merck) na incidencu herpes zostera za sada nije poznat (videti odeljak 5.1).

Komplikacije povezane sa varičelom

Komplikacije varičele uzrokovane sojem iz vakcine, uključujući herpes zoster i diseminovanu bolest kao što su aseptični meningitis i encefalitis, prijavljene su i kod imunokompromitovanih i kod imunokompetentnih osoba.

Transmisija

Na osnovu izolovanih opisa slučajeva tokom postmarketinškog praćenja, virus vakcine se retko može preneti osobama u kontaktu sa vakcinisanim osobama koje razviju ili ne razviju osip sličan varičeli (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena vakcine protiv varičele (žive) (soj Oka/Merck) sa drugim pedijatrijskim vakcinama Kada se vakcina protiv varičele (živa) (soj Oka/Merck) primenjivala istovremeno sa vakcinom protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR) osobama uzrasta od 12 do 23 meseca, zabeležena je groznica (≥38,9°C; oralni ekvivalent, od 0. do 42. dana nakon vakcinacije) sa stopom od 26% - 40% (videti takođe odeljak 4.5).

• Druge posebne populacije

Imunokompromitovane osobe (videti odeljak 4.3)

Nekrotizirajući retinitis je prijavljen nakon stavljanja vakcine u promet kod imunokompromitovanih osoba.

Starije osobe

Iskustva iz kliničkih ispitivanja nisu pokazala razlike u bezbednosnom profilu između starijih (osobe uzrasta

≥65 godina) i mlađih osoba. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Prijavljena je slučajna primena veće doze vakcine protiv varičele (žive) (soj Oka/Merck) od preporučene (bilo da je injektovana veća doza od preporučene, primenjeno više od jedne injekcije ili da je interval između primenjenih injekcija bio kraći od preporučenog). U ovim slučajevima su zabeležene sledeće neželjene reakcije: crvenilo na mestu davanja injekcije, bol, inflamacija, razdražljivost, gastrointestinalne smetnje (tj. hematemeza, povraćanje fekalnog sadržaja, gastroenteritis sa povraćanjem i dijarejom); kašalj i virusna infekcija. Nijedan od ovih slučajeva nije imao dugoročne posledice.

Farmakoterapijska grupa: virusna vakcina – virusi varičele

ATC šifra: J07BK01

Procena kliničke efikasnosti

Efikasnost kod osoba mlađih od 12 meseci

Klinička efikasnost nije procenjena kada je vakcinacija započela u uzrastu mlađem od 12 meseci.

Jednodozni režim doziranja kod zdravih osoba uzrasta od 12 meseci do 12 godina

U kombinovanim kliničkim ispitivanjima u kojima su se primenjivale ranije formulacije vakcine protiv varičele (žive) (soj Oka/Merck) u dozama u opsegu od približno 1000 do 17 000 PFU, većina ispitanika koji su primili vakcinu protiv varičele (živu) (soj Oka/Merck) i koji su bili izloženi divljem tipu virusa bili su ili potpuno zaštićeni od ovčijih boginja ili su razvili blaži oblik bolesti.

Konkretno, efikasnost zaštite vakcinom protiv varičele (živom) (soj Oka/Merck) počevši od 42. dana nakon vakcinacije procenjena je na tri različita načina:

• dvostruko slepim, placebo-kontrolisanim ispitivanjem tokom 2 godine (N=956; efikasnost od 95% do 100%; formulacija je sadržala 17 430 PFU);
• procenom zaštite od bolesti nakon izloženosti u domaćinstvu tokom 7 do 9 godina posmatranja (N=259; efikasnost od 81% do 88%; formulacija je sadržala 1000 do 9000 PFU); i
• upoređivanjem stope pojave velikih boginja tokom 7 do 9 godina kod vakcinisanih osoba u poređenju sa istorijskim kontrolnim podacima od 1972. do 1978. godine (N=5404; efikasnost 83% do 94%; formulacija je sadržala 1000 do 9000 PFU).

U grupi od 9202 osobe uzrasta od 12 meseci do 12 godina koje su primile dozu vakcine protiv varičele (žive) (soj Oka/Merck) zapaženo je 1149 slučajeva infekcije (koje su nastale nakon više od 6 nedelja posle vakcinacije) tokom perioda praćenja do 13 godina. Od tih 1149 slučajeva, 20 (1,7%) ih je bilo klasifikovano kao teško (broj lezija ≥300, oralno merena telesna temperatura ≥37,8°C). Gore navedeni podaci, u poređenju sa 36% teških slučajeva zapaženih nakon infekcije divljim tipom virusa kod nevakcinisanih istorijskih kontrola, odgovara relativnom smanjenju za 95% teških slučajeva zapaženih kod vakcinisanih osoba koje su dobile infekciju nakon vakcinacije.

Profilaksa varičele vakcinacijom do 3 dana nakon izloženosti ispitivana je u dva mala kontrolisana ispitivanja. Prvo ispitivanje je pokazalo da nijedno od 17 dece nije razvilo varičelu nakon izloženosti u

domaćinstvu u poređenju sa 19 od 19 nevakcinisanih koji su bili u kontaktu sa virusom. U drugom placebo kontrolisanom ispitivanju profilakse nakon izloženosti, jedno od 10 dece u grupi vakcinisanih naspram 12 od 13 dece u grupi koja je primila placebo razvilo je varičelu. U nekontrolisanom ispitivanju u bolnici, 148 pacijenata od kojih je 35 bilo imunokompromitovano primilo je dozu vakcine protiv varičele 1 do 3 dana nakon izloženosti i nijedno nije razvilo varičelu.

Objavljeni podaci o prevenciji varičele 4 do 5 dana nakon izloženosti su ograničeni. U dvostruko slepom ispitivanju, 26 osetljive braće i sestara dece sa aktivnom varičelom randomizovano je kako bi primilo ili placebo ili vakcinu protiv varičele. U grupi vakcinisanoj protiv varičele, 4 od 13 dece (30,8%) razvilo je varičelu, među kojima je 3 dece bilo vakcinisano 4. do 5. dan nakon izloženosti. Međutim, bolest je bila blaga (1, 2 odnosno 50 lezija). Nasuprot tome, 12 od 13 dece (92,3%) u placebo grupi razvilo je tipičnu varičelu (60 do 600 lezija). Stoga vakcinacija 4 do 5 dana nakon izloženosti varičeli može modifikovati tok bilo kojih sekundarnih slučajeva varičela.

Dvodozni režim doziranja kod zdravih osoba uzrasta od 12 meseci do 12 godina

U ispitivanju u kom se poredi 1 doza (N=1114) i 2 doze (N=1102) primenjene u razmaku od 3 meseca, procenjena efektivnost protiv bolesti varičele svih stepena težine tokom perioda posmatranja od 10 godina iznosila je 94% za 1 dozu i 98% za 2 doze (p<0,001). Kumulativna stopa varičele tokom perioda posmatranja od 10 godina iznosila je 7,5% nakon 1 doze i 2,2% nakon 2 doze. Varičela je bila blaga u većini slučajeva prijavljenih kod primaoca 1 doze ili 2 doze.

Dvodozni režim doziranja kod zdravih osoba uzrasta od 13 godina i starijih

Efikasnost zaštite nakon primene dve doze u razmaku od 4 ili 8 nedelja kod osoba uzrasta od 13 godina i starijih procenjena je na osnovu izloženosti u domaćinstvu tokom 6 do 7 godina nakon vakcinacije. Stopa kliničke efikasnosti bila je u rasponu od približno 80% do 100%.

Imunogenost vakcine protiv varičele (žive) (soj Oka/Merck)

Jednodozni režim doziranja kod osoba uzrasta od 12 meseci do 12 godina

Kliničkim ispitivanjima je ustanovljeno da je imunogenost formulacije koja je stabilna dok se čuva u frižideru slična imunogenosti ranijih formulacija čija je efikasnost bila procenjena.

Pokazano je da je titar od ≥5 gpELISA jedinica/mL (gpELISA je visoko osetljiv test koji nije komercijalno dostupan) 6 nedelja nakon vakcinacije približno u korelaciji sa kliničkom zaštitom. Međutim, nije poznato da li je titar od ≥0,6 gpELISA jedinica/mL u korelaciji sa dugoročnom zaštitom.

Humoralni imunski odgovor kod osoba uzrasta od 12 meseci do 12 godina

Serokonverzija (na osnovu granične vrednosti testa koja uglavnom odgovara ≥0,6 gpELISA jedinica/mL) je bila primećena kod 98% od 9610 osetljivih osoba uzrasta od 12 meseci do 12 godina koje su primile doze u rasponu od 1000 do 50 000 PFU. Titar antitela na varičelu od ≥5 gpELISA jedinica/mL bio je indukovan kod približno 83% tih osoba.

Kod osoba uzrasta od 12 do 23 meseca, primena vakcine VARIVAX koja je čuvana u frižideru (8000 PFU/dozi ili 25 000 PFU/dozi) indukovala je titar antitiela na varičelu od ≥5 gpELISA jedinica/mL 6 nedelja nakon vakcinacije kod 93% vakcinisanih osoba.

Humoralni imunski odgovor kod osoba uzrasta od 13 godina i starijih

Kod 934 osobe uzrasta od 13 godina i starijih, nekoliko kliničkih ispitivanja vakcine protiv varičele (žive) (soj Oka/Merck) u rasponu doza od približno 900 do 17 000 PFU, je pokazalo stopu serokonverzije (titar antitela na varičelu ≥0,6 gpELISA jedinica/mL) nakon 1 doze vakcine u rasponu od 73% do 100%. Procenat ispitanika sa titrom antitela od ≥5 gpELISA jedinica/mL kretao se u rasponu od 22% do 80%.

Nakon primene 2 doze vakcine (601 ispitanik), kad su doze bile u rasponu od približno 900 do 9000 PFU, stopa serokonverzije iznosila je od 97% do 100%, a procenat ispitanika koji su imali titar antitela

≥5 gpELISA jedinica/mL je bio u rasponu od 76% do 98%.

Nema podataka o imunološkom odgovoru na vakcinu VARIVAX kod osoba uzrasta od ≥65 godina koje su seronegativne na varičela-zoster virus (VZV).

Humoralni imunitet prema načinu primene

Komparativno ispitivanje kod 752 ispitanika koji su primili vakcinu VARIVAX bilo intramuskularnim ili subkutanim putem pokazalo je sličan profil imunogenosti kod oba puta primene.

Dvodozni režim kod zdravih osoba uzrasta od 12 meseci do 12 godina

U multicentričnom ispitivanju, zdrava deca uzrasta od 12 meseci do 12 godina primila su ili 1 dozu vakcine VARIVAX ili 2 doze u razmaku od 3 meseca. Rezultati imunogenosti prikazani su u sledećoj tabeli.

Rezultati ovog i drugih ispitivanja u kojima je druga doza vakcine primenjena 3 do 6 godina nakon početne doze pokazuju značajno pojačanje odgovora antitela na VZV primenom druge doze. Nivoi antitela na VZV nakon 2 doze primenjene u razmaku od 3 do 6 godina uporedivi su sa onima dobijenim kada su 2 doze primenjene u razmaku od 3 meseca. Stope serokonverzije bile su približno 100% nakon prve doze i 100% nakon druge doze. Stope seroprotekcije vakcinom (≥5 gpELISA jedinica/mL) iznosile su približno 85% nakon prve i 100% nakon druge doze, a geometrijska srednja vrednost titra (GMT) prosečno se povećala za približno 10 puta nakon druge doze (za bezbednost primene videti odeljak 4.8).

Dvodozni režim vakcinisanja kod zdravih osoba uzrasta od 9 do 12 meseci u vreme primene prve doze

Kliničko ispitivanje kombinovane vakcine protiv morbila, parotitisa, rubele i varičele (Oka/Merck) (MMRV) primenjene prema rasporedu za 2 doze, u razmaku od 3 meseca, sprovedeno je kod 1620 zdravih ispitanika koji su u vreme primene prve doze bili uzrasta od 9 do 12 meseci.

Bezbednosni profil nakon 1. i 2. doze generalno je bio uporediv između kohorti svih uzrasta.

U celom skupu podataka za analizu (vakcinisani ispitanici bez obzira na njihov titar antitela na početku ispitivanja), stope seroprotekcije od 100% na varičelu dobijene su nakon 2. doze nezavisno od uzrasta vakcinisane osobe kod primene prve doze.

Stope seroprotekcije i geometrijske srednje vrednosti titra (GMT) na varičelu u celom skupu podataka za analizu prikazane su u sledećoj tabeli.

Trajanje imunološkog odgovora

Jednodozni režim kod osoba uzrasta od 12 meseci do 12 godina

U onim kliničkim ispitivanjima koja su uključila zdrave osobe uzrasta od 12 meseci do 12 godina koje su dugoročno praćene nakon vakcinacije jednom dozom, merljiva antitela na varičelu (gpELISA ≥0,6 jedinica/mL) bila su prisutna kod 99,1% (3092/3120) 1 godinu nakon vakcinisanja, 99,4% (1382/1391) 2 godine nakon vakcinacije, 98,7% (1032/1046) 3 godine nakon vakcinacije, 99,3% (997/1004) 4 godine nakon vakcinacije, 99,2% (727/733) 5 godina nakon vakcinacije i 100% (432/432) 6 godina nakon vakcinacije.

Dvodozni režim kod osoba uzrasta od 12 meseci do 12 godina

Tokom 9 godina praćenja, GMT i procenat ispitanika sa titrom antitela na VZV ≥5 gpELISA jedinica/mL bili su viši kod osoba koje su primile 2 doze nego kod osoba koje su primile 1 dozu tokom prve godine praćenja i uporedive tokom celog perioda praćenja. Kumulativna stopa prisutnosti antitela na VZV kod oba režima vakcinacije ostala je vrlo visoka nakon 9 godina (99,0% u grupi koja je primila 1 dozu i 98,8% u grupi koja je primila 2 doze).

Osobe uzrasta od 13 godina i starije

U kliničkim ispitivanjima koja su uključila zdrave osoba uzrasta od 13 godina i starije koje su primile 2 doze vakcine, merljiva antitela na varičelu (gpELISA ≥0,6 jedinica/mL) bila su prisutna kod 97,9% (568/580) 1 godinu nakon vakcinacije, 97,1% (34/35) 2 godine nakon vakcinacije, 100% (144/144) 3 godine nakon vakcinacije, 97,0% (98/101) 4 godine nakon vakcinacije, 97,5% (78/80) 5 godina nakon vakcinacije i 100% (45/45) 6 godina nakon vakcinacije.

Veliko povećanje nivoa antitela kod vakcinisanih osoba zapaženo je nakon izloženosti divljem tipu varičele, što bi moglo objasniti prividno dugotrajnu prisutnost antitela nakon vakcinacije u tim ispitivanjima. Nije poznato koliko traje imunski odgovor nakon primene vakcine protiv varičele (žive) (soj Oka/Merck) kad nema pojačanja odgovora divljim tipom virusa (videti odeljak 4.2).

Imunsko pamćenje dokazano je prilikom primene buster doze vakcine protiv varičele (žive) (soj Oka/Merck) 4 do 6 godina nakon prve vakcinacije kod 419 osoba koje su u vreme prve injekcije bile uzrasta od 1 do 17 godina. GMT pre primene buster doze iznosio je 25,7 gpELISA jedinica/mL i povećao se na 143,6 gpELISA jedinica/mL približno 7-10 dana nakon primene buster doze.

Efikasnost vakcine protiv varičele (žive) (soj Oka/Merck)

Opservacione studije dugotrajne efikasnosti vakcine VARIVAX

Podaci prikupljeni tokom praćenja efikasnosti u dve američke opservacione studije potvrdili su da rasprostranjenost vakcinacije protiv varičele smanjuje rizik od varičele za približno 90%. Osim toga, smanjeni rizik od varičele održao se na nivou populacije tokom najmanje 15 godina i kod vakcinisanih i kod nevakcinisanih osoba. Podaci takođe ukazuju na to da vakcinacija protiv varičele može smanjiti rizik od herpes zostera kod vakcinisanih osoba.

U prvom ispitivanju, dugotrajnom prospektivnom kohortnom ispitivanju, približno 7600 dece koja su vakcinisana 1995. godine u drugoj godini života vakcinom protiv varičele aktivno je praćeno 14 godina kako bi se procenila pojava varičele i herpes zostera. Do kraja ispitivanja 2009. godine, znalo se da je 38% dece u ispitivanju primilo drugu dozu vakcine protiv varičele. Treba napomenuti da se 2006. godine u SAD-u preporučivala druga doza vakcine protiv varičele. Tokom celog perioda praćenja, incidenca varičele bila je približno 10 puta niža među vakcinisanom decom nego među decom istog uzrasta u periodu dok se nije sprovodila vakcinacija (procenjena efikasnost vakcine u periodu ispitivanja bila je između 73% i 90%). U pogledu herpes zostera, tokom perioda praćenja bilo je manje slučajeva herpes zostera među osobama vakcinisanim protiv varičele nego što se očekivalo na osnovu stopa kod dece istog uzrasta koja su prebolela varičelu uzrokovanu divljim tipom virusa u periodu dok se nije sprovodila vakcinacija (relativni rizik = 0,61, 95% CI 0,43 – 0,89). Slučajevi varičele i zostera bili su uglavnom blagi.

U drugom dugotrajnom ispitivanju praćenja, tokom 15 godina – od 1995. (pre vakcinacije) do 2009. godine – sprovedeno je pet ukrštenih ispitivanja incidence varičele od kojih je svako uključilo slučajni uzorak od približno 8000 dece i adolescenata uzrasta od 5 do 19 godina. Rezultati su pokazali postepeno smanjenje stope varičele za ukupno 90% do 95% (približno 10 do 20 puta) od 1995. do 2009. godine u svim starosnim grupama, i kod vakcinisane i kod nevakcinisane dece i adolescenata. Osim toga, u svim starosnim grupama zapaženo je smanjenje stope hospitalizacije zbog varičele za približno 90% (približno 10 puta).

Za vakcine nije potrebna procena farmakokinetičkih podataka.

Tradicionalna pretklinička ispitivanja bezbednosti nisu sprovedena, ali nema pretkliničkih razloga za zabrinutost koji bi se smatrali značajnim za kliničku bezbednost osim podataka koji su uključeni u druge delove ovog Sažetka karatkeristika leka.

Prašak:

Saharoza Hidrolizovani želatin Urea

Natrijum-hlorid

Natrijum L-glutamat Dinatrijum-fosfat, bezvodni Kalijum-dihidrogenfosfat Kalijum-hlorid

Za informacije o komponentama koje su zaostale u tragovima, videti odeljke 2, 4.3 i 4.4.

Rastvarač:

Voda za injekcije

Vakcina se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Vakcina se ne sme rekonstituisati sa drugim lekovima osim onih koji su navedeni u odeljku 6.6.

Čuvati u frižideru na temperaturi od 2°C do 8°C. Ne zamrzavati. Čuvati bočicu sa praškom u spoljnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije vakcine, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje leka je:

za prašak:

Bočica (staklo tip I) od 3 mL sa sivim bromo/hlorobutil gumenim čepom i aluminijumskom kapicom sa plastičnim “flip-off” poklopcem.

za rastvarač:

Napunjeni injekcioni špric (staklo) zapremine 1 mL sa klipnim zatvaračem (hlorobutil guma) i zatvaračem (tip cap) od stiren-butadien gume.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa praškom, jedan napunjeni injekcioni špric sa rastvaračem, 2 odvojene igle u blisteru i Uputstvo za lek.

Rastvarač i rekonstituisanu vakcinu treba vizuleno prekontrolisati na prisustvo stranih čestica i/ili promene fizičko izleda pre primene vakcine.Ukoliko se primate bilo kakve promene, odbaciti rastvarač i rekonstituisanu vakcinu.

Uputstvo za pripremu vakcine:

Izbegavajte kontakt sa dezinficijensima.

Za rekonstituciju vakcine koristiti isključivo vodu za injekcije obezbeđenu u napunjenom injekcionom špricu, bez spojene igle: jedna igla se koristi za rekonstituciju, a druga za injekciju.

Iglu treba čvrsto postaviti na vrh šprica i dodatno zatenuti zatvaranjem za četvrtinu kruga (90°).

Ubrizgajte celokupni sadržaj napunjenog šprica u bočicu koja sadrži prašak. Lagano protresite kako bi se sadržaj potpuno promešao.Izvucite celokupni sadržaj u isti špric injektujte vakcinu subkutanim ili intramuskularnim putem.

Važno je za svakog pacijenta upotrebiti novi sterilni špric I iglu kako bi se sprečio prenos uzročnika infekcije sa jedne osobe na drugu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukoniti, u skladu sa važećim propisima.

VARIVAX je vakcina koja pomaže u zaštiti odraslih i dece protiv ovčijih boginja (varičele). Vakcine se primenjuju da bi zaštitile Vas ili Vaše dete od zaraznih bolesti.

Vakcina VARIVAX se može primenjivati kod osoba uzrasta od 12 meseci ili starijih.

Vakcina VARIVAX se takođe može primenjivati kod odojčadi uzrasta od 9 meseci i starijih u posebnim okolnostima, kao što je navedeno u nacionalnom kalendaru vakcinacije ili u slučaju epidemije.

Takođe se može primenjivati kod osoba koje nemaju istoriju ovčijih boginja, ali su bile u kontaktu sa nekim ko ima ovčije boginje.

Vakcinacija u roku od 3 dana nakon izloženosti može pomoći u sprečavanju ovčijih boginja ili može smanjiti težinu bolesti, sa posledično manjim brojem promena na koži i kraćim trajanjem bolesti. Osim toga, postoje ograničeni podaci koji pokazuju da vakcinacija i u roku do 5 dana nakon izloženosti može smanjiti težinu bolesti.

Kao i druge vakcine, vakcina VARIVAX neće potpuno zaštititi sve osobe od dobijanja ovčijih boginja prirodnim putem.

Nemojte primenjivati vakcinu VARIVAX ako:

• ste Vi ili Vaše dete alergični na bilo koju vakcinu protiv varičele ili na bilo koji sastojak ove vakcine (naveden u odeljku 6) ili neomicin (koji može biti prisutan u tragovima).
• Vi ili Vaše dete imate poremećaj krvi ili bilo koju vrstu malignog karcinoma uključujući leukemiju i limfome koji zahvataju imunski sistem.
• Vi ili Vaše dete primate imunosupresivnu terapiju (uključujući visoke doze kortikosteroida).
• Vi ili Vaše dete imate bilo koju bolest (kao što je infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV) ili sindrom stečene imunodeficijencije (SIDA)) ili ukoliko uzimate bilo koji lek koji slabi imunski sistem. Da li ćete Vi ili Vaše dete primiti vakcinu zavisiće od stepena odbrane Vašeg imunološkog sistema.
• Vi ili Vaše dete imate člana porodice rođenog sa imunodeficijencijom ili ukoliko postoji porodična istorija imunodeficijencije.
• Vi ili Vaše dete imate aktivnu nelečenu tuberkulozu.
• Vi ili Vaše dete imate telesnu temperaturu višu od 38,5°C; međutim, blago povišena telesna temperatura nije razlog da se ne vakcinišete.
• ste trudni. Osim toga, trudnoću treba izbegavati 1 mesec nakon vakcinacije.

Upozorenja i mere opreza:

U retkim je slučajevima moguće dobiti ovčije boginje, uključujući težak oblik te bolesti, od osobe koja je primila vakcinu VARIVAX. To se može dogoditi osobama koje se prethodno nisu vakcinisale ili koje nisu preležale ovčije boginje, kao i osobama koje pripadaju jednoj od sledećih kategorija:

• osobe sa oslabljenim imunskim sistemom.
• trudnice koje nikad nisu imale ovčije boginje.
• novorođenčad čije majke nikad nisu imale ovčije boginje.

Kad god je to moguće, osobe koje su primile vakcinu VARIVAX trebalo bi do 6 nedelja nakon vakcinacije da nastoje da izbegavaju blizak kontakt sa osobama koje pripadaju nekoj od gore navedenih kategorija. Obavestite svog lekara ako se očekuje da će neko ko pripada jednoj od tih kategorija biti u bliskom kontaktu sa osobom koja se vakciniše.

Obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre nego što Vi ili Vaše dete primite vakcinu VARIVAX:

• ukoliko Vi ili Vaše dete imate oslabljen imunski sistem (kao kod HIV infekcije). Vi ili Vaše dete morate biti pod strogim nadzorom jer odgovor na vakcinu možda neće biti dovoljan da osigura zaštitu od bolesti (videti odeljak 2 "Nemojte primenjivati vakcinu VARIVAX").

Drugi lekovi (ili druge vakcine) i vakcina VARIVAX

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko Vi ili Vaše dete uzimate ili ste donedavno uzimali bilo koje druge lekove (ili druge vakcine).

Ukoliko se bilo koja druga vrsta vakcine treba primeniti u isto vreme kada i vakcina VARIVAX, Vaš lekar ili drugi zdravstveni radnik će Vas savetovati da li se može primeniti ili ne. Vakcina VARIVAX se može primeniti u isto vreme sa sledećim vakcinama kojima se deca rutinski vakcinišu: vakcina protiv malih boginja, zauški i rubele (MMR), vakcina protiv bakterije Haemophilus influenza tip b, vakcina protiv hepatitisa B, vakcina protiv difterije, tetanusa, pertusisa (veliki kašalj) i vakcina protiv poliomijelitisa koje se daje na usta.

Vakcinaciju treba odložiti najmanje 5 meseci nakon bilo koje transfuzije krvi ili plazme ili primene normalnog humanog imunoglobulina (sterilnog rastvora prirodno proizvedenih antitela koja se uzimaju iz donirane ljudske krvi) ili varičela-zoster imunoglobulina (VZIG).

Nakon vakcinacije vakcinom VARIVAX Vi ili Vaše dete ne treba da primate bilo koji imunoglobulin, uključujući VZIG, tokom 1 meseca nakon vakcinacije ukoliko Vaš lekar ne odluči da je to neophodno.

Vakcinisane osobe treba da izbegavaju lekove koji sadrže aspirin (salicilate) tokom 6 nedelja nakon vakcinacije vakcinom VARIVAX zato što to može uzrokovati ozbiljno stanje pod nazivom Reyev sindrom, koje može zahvatiti sve organe u Vašem telu.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Vakcinu VARIVAX ne treba primenjivati kod trudnica.

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovu vakcinu. Takođe je važno da ne zatrudnite mesec dana nakon što ste se vakcinisali. U tom periodu treba da koristite efikasnu metodu kontrole začeća kako biste izbegli trudnoću.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko dojite ili nameravate da dojite. Vaš Lekar će odlučiti da li smete da primite vakcinu VARIVAX.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nema podataka koji bi ukazivali na to da će vakcina VARIVAX uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

VARIVAX sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

VARIVAX sadrži kalijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (39 mg) kalijuma po dozi, tj. suštinski je bez kalijuma.

Vakcinu VARIVAX će Vam primeniti Vaš lekar ili drugi zdravstveni radnik.

Vakcina VARIVAX se primenjuje injekcijom na sledeći način:

• Odojčad uzrasta od 9 meseci do 12 meseci:

U posebnim okolnostima (shodno nacionalnom kalendaru vakcinacije ili zbog epidemije ovčijih boginja), vakcina VARIVAX se može primeniti u uzrastu između 9 i 12 meseci. Kako bi se osigurala optimalna zaštita od ovčijih boginja, potrebne su dve doze vakcine VARIVAX i treba ih primeniti u razmaku od najmanje tri meseca.

• Deca uzrasta od 12 meseci do 12 godina:

Da bi se osigurala optimalna zaštita od ovčijih boginja, potrebno je primeniti dve doze vakcine VARIVAX u razmaku od najmanje mesec dana.

• Deca uzrasta od 12 meseci do 12 godina sa asimptomatskom HIV infekcijom:

Potrebno je injekcijom primeniti dve doze vakcine VARIVAX u razmaku od 12 nedelja. Za dodatne informacije pitajte svog lekara.

• Adolescenti uzrasta od 13 godina i stariji i odrasli:

Injekcijom se primenjuju dve doze vakcine VARIVAX. Drugu dozu treba primeniti 4 do 8 nedelja nakon prve doze.

Broj i vreme primene doza treba da odredi Vaš lekar koristeći zvanične preporuke. Vakcina VARIVAX se ne sme primeniti kod dece mlađe od 9 meseci.

Vakcina VARIVAX se ubrizgava u mišić ili pod kožu u spoljašnji deo bedra ili nadlaktice. Obično se maloj deci injekcije primenjuju u mišić u području bedra, dok se kod starijih osoba za mesto injekcije bira nadlaktica.

Ako imate poremećaj zgrušavanja krvi ili nizak broj krvnih pločica u krvi, injekciju ćete primiti pod kožu.

Vaš lekar ili drugi zdravstveni radnik će voditi računa o tome da se vakcina VARIVAX ne ubrizga u krvotok.

Ako ste primili više vakcine VARIVAX nego što treba

Predoziranje je vrlo malo verovatno zato što se vakcina isporučuje u bočicama sa jednom dozom i primenjuje se od strane lekara ili drugog zdravstvenog radnika.

Ako mislite da ste propustili dozu vakcine VARIVAX

Obratite se svom lekaru koji će odlučiti da li je potrebno primeniti dozu i kada.

Kao i sve vakcine i lekovi, ova vakcina može da prouzrokuje neželjena dejstva iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata.

Veoma retko (može da se javi kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek) može se javiti teška alergijska reakcija sa simptomima koji uključuju oticanje lica, nizak krvni pritisak i otežano disanje, sa ili bez osipa. Ove reakcije se često javljaju veoma brzo nakon injekcije. Ukoliko se nakon vakcinacije primeti bilo koji od ovih simptoma ili drugi ozbiljni simptomi, morate odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Obavestite svog lekara ukoliko primetite bilo koji od sledećih retkih ili veoma retkih neželjenih dejstava:

• nastajanje modrica ili lakše krvarenje nego obično; crvene ili ljubičaste, ravne, tačkaste mrlje pod kožom, izrazito bledilo
• jak kožni osip (čirevi i plikovi koji mogu zahvatiti oči, usta i/ili polne organe; crvena mesta koja

često svrbe, a počinju na rukama ili nogama i ponekad na licu i ostatku tela) (Stevens-Johnson- ov sindrom; multiformni eritem)

• mišićna slabost, neuobičajeni osećaji, peckanje u rukama, nogama i gornjem delu tela (Guillain- Barré-ov sindrom)
• groznica, mučnina, povraćanje, glavobolja, ukočen vrat i osetljivost na svetlost (meningitis)
• moždani udar
• napadi (konvulzije) sa ili bez groznice Zapažena se sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) bila su:

• visoka telesna temperatura
• crvenilo kože na mestu primene injekcije, bol/osetljivost na dodir/jači bol i oticanje

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) bila su:

• infekcije gornjih disajnih puteva (nosa, grla, disajnih puteva)
• razdražljivost
• osip, osip sličan malim boginjama/zauškama/ovčijim boginjama
• osip na mestu primene injekcije, svrab na mestu primene injekcije

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek) bila su:

• glavobolja, pospanost
• iscedak i svrab očiju sa krastama na očnim kapcima (konjunktivitis)
• kašalj, začepljenost nosa, kongestija u grudnom košu, curenje nosa, gubitak apetita, grip
• probavne tegobe uz povraćanje, grčeve, proliv uzrokovan virusom
• proliv, povraćanje (gastroenteritis)
• infekcija uha, bol u grlu
• plakanje, nemogućnost sna, poremećaji spavanja
• osip na koži izazvan virusom varičele (ovčijih boginja), bolest uzrokovana virusom, zapaljenje kože, pelenski osip, crvenilo kože, osip uzrokovan znojem ili vrućinom, koprivnjača
• slabost/umor, opšte loše osećanje, reakcije na mestu primene injekcije uključujući osip sličan koprivnjači, utrnulost, krvarenje, stvaranje modrica, stvrdnuto uzdignuto područje na koži, osećaj toplote, toplota na dodir

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek) bila su:

• otečene žlezde, nastajanje modrica ili lakše krvarenje nego obično
• nedostatak emocija, nervoza, uznemirenost, previše spavanja, neuobičajeni snovi, promene emocija, otežano hodanje, napadi sa groznicom, drhtavica
• oticanje očnih kapaka, nadražaj oka
• bol u uhu
• osećaj punog nosa ponekad sa pulsirajućim bolom i pritiskom ili bolom u licu (sinuzitis), kijanje, curenje nosa (rinitis), kongestija pluća, krvarenje iz nosa, zviždanje pri disanju, sužavanje disajnih puteva (bronhitis), infekcija pluća, teška infekcija pluća sa groznicom, drhtavica, kašalj, kongestija i nedostatak daha (zapaljenje pluća)
• bolne bele naslage u ustima (gljivična infekcija), bolest nalik gripu, neotrovni ugriz/ubod
• bol u želucu, nadražen želudac i mučnina, previše gasova u stomaku, krv u stolici, čir u ustima
• navale crvenila, plikovi, kožni poremećaji i infekcije (uključujući akne, modrice, plik od virusa herpes simpleksa, ekcem, koprivnjaču, ospice i opekotine od Sunca)
• bol u mišićima/kostima, bolni mišići, bol u kuku, nozi ili vratu, ukočenost
• isticanje krvi ili tečnosti iz krvnih sudova
• reakcije na mestu injekcije uključujući promene boje kože, traumu, hrapavost/suvoću, otečene usne

Neželjena dejstva zabeležena nakon stavljanja vakcine VARIVAX u promet:

• bolesti koje zahvataju nervni sistem (mozak i/ili kičmenu moždinu) kao što je opuštanje mišića lica i spuštanje očnih kapaka na jednoj strani lica (Bell-ova paraliza), nesiguran hod, vrtoglavica, peckanje i utrnulost šaka i stopala, zapaljenje mozga (encefalitis), zapaljenje ovojnica mozga i kičmene moždine koja nije uzrokovana bakterijskom infekcijom (aseptični meningitis)
• šindre (herpes zoster), zapaljenje grla (faringitis), ljubičaste ili crvenosmeđe mrlje koje su vidljive po koži (Henoch-Schönlein-ova purpura), sekundarna bakterijska infekcija kože i mekih tkiva uključujući impetigo i celulitis, ovčije boginje (varičela), aplastična anemija, koja može uključivati nastajanje modrica i krvarenja lakše nego obično; crvene ili ljubičaste, ravne tačkice pod kožom; izrazito bledilo

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati vakcinu van vidokruga i domašaja dece.

Nemojte koristiti ovu vakcinu nakon isteka roka upotrebe naznačenog na spoljnjem pakovanju nakon: "Važi do:". Rok upotrebe odnosi se na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Ne zamrzavati. Bočicu čuvati u spoljnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Sa mikrobiološkog stanovišta, rekonstituisana vakcina se mora upotrebiti odmah. Dokazana je stabilnost vakcine tokom 30 minuta na temperaturi između +20°C i +25°C. Ukoliko rekonstituisana vakcina nije upotrebljena u ovom vremenskom periodu, mora se odbaciti.

Neupotrebljeni lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je:

Nakon rekonsitucije, jedna doza (0,5 mL) sadrži:

Varičela virus* Oka/Merck soj (živi, atenuisani) najmanje 1350 PFU**

*Proizveden u humanim diploidnim ćelijama (MRC-5)

**PFU = jedinice za formiranje plaka (engl. plaque-forming units)

Pomoćne supstance su:

Prašak:

Saharoza, hidrolizovani želatin, urea, natrijum-hlorid, natrijum L-glutamat, dinatrijum-fosfat, bezvodni, kalijum-dihidrogenfosfat, kalijum-hlorid.

Ova vakcina može sadržati neomicin u tragovima.

Rastvarač:

Voda za injekcije

Kako izgleda vakcina VARIVAX i sadržaj pakovanja

Prašak:

liofilizovani, beli, kompaktni kristalni kolač. Rastvarač:bistra, bezbojna tečnost.

Unutrašnje pakovanje leka je:

za prašak:

Bočica (staklo tip I) od 3 mL sa sivim bromo/hlorobutil gumenim čepom i aluminijumskom kapicom sa plastičnim “flip-off” poklopcem.

za rastvarač:

Napunjeni injekcioni špric (staklo) zapremine 1mL sa klipnim zatvaračem (hlorobutil guma) i zatvaračem (tip cap) od stiren-butadien gume.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa praškom, jedan napunjeni injekcioni špric sa rastvaračem, 2 odvojene igle u blisteru i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole :

MERCK SHARP & DOHME D.O.O.

Omladinskih brigada 90A/1400, Beograd – Novi Beograd

Proizvođač:

MERCK SHARP & DOHME B.V., Waarderweg 39,

Haarlem, Holandija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-04593-19-001 od 04.02.2021.

< >

Terapijske indikacije

Vakcina VARIVAX je indikovana za vakcinaciju protiv varičele kod osoba uzrasta od 12 meseci i starijih (videti odeljke Doziranje i način primene i 5.1 Sažetka karakteristika leka).

Vakcina VARIVAX se može primenjivati kod odojčadi uzrasta od 9 meseci i starijih u posebnim okolnostima, kao što je navedeno u nacionalnom kalendaru vakcinacije ili u slučaju epidemije (videti odeljak Doziranje i način primene, kao i odeljke 4.5 i 5.1 Sažetka karakteristika leka).

Vakcina VARIVAX se takođe može primenjivati kod osetljivih osoba koje su bile izložene varičeli. Vakcinacija u roku od 3 dana od izlaganja može sprečiti klinički manifestovanu infekciju ili promeniti tok infekcije. Dodatno, postoje ograničeni podaci koji ukazuju na to da vakcinacija i do 5 dana nakon izlaganja može promeniti tok infekcije (videti odeljak 5.1 Sažetka karakteristika leka).

Doziranje i način primene

Doziranje

Primena vakcine VARIVAX treba da bude u skladu sa zvaničnim preporukama. Osobe mlađe od 9 meseci

Vakcinu VARIVAX ne treba primenjivati kod osoba mlađih od 9 meseci.

Osobe starije od 9 meseci

Osobe treba da prime dve doze vakcine VARIVAX kako bi se osigurala optimalna zaštita protiv varičele (videti odeljak 5.1 Sažetka karakteristika leka).

• Osobe uzrasta od 9 do 12 meseci

U situacijama kada je vakcinacija započeta u uzrastu između 9 i 12 meseci, potrebna je druga doza vakcine i treba je primeniti nakon perioda od najmanje 3 meseca (videti odeljak 5.1 Sažetka karakteristika leka).

• Osobe uzrasta od 12 meseci do 12 godina

Kod osoba uzrasta od 12 meseci do 12 godina, mora da prođe najmanje mesec dana između prve i druge doze (videti odeljak 5.1 Sažetka karakteristika leka).

Napomena: važeće zvanične preporuke se mogu razlikovati u pogledu toga da li je potrebna jedna ili dve doze i u pogledu intervala između doza vakcina koje sadrže varičelu.

Osobe uzrasta od 12 meseci do 12 godina sa asimptomatskom HIV infekcijom [CDC klasa 1] sa starosno specifičnim procentom CD4+ T limfocita ≥25% treba da prime dve doze u razmaku od 12 nedelja.

• Osobe uzrasta od 13 godina i starije

Osobe uzrasta od 13 godina i starije treba da prime dve doze u razmaku od 4-8 nedelja. Ako je interval između doza veći od 8 nedelja, drugu dozu treba primeniti što je pre moguće (videti odeljak 5.1 Sažetka karakteristika leka).

Postoje dostupni podaci o efikasnosti zaštite do 9 godina nakon vakcinacije (videti odeljak 5.1 Sažetka karakteristika leka). Međutim, još uvek nije utvrđena potreba za buster dozom.

Ukoliko se vakcina VARIVAX primenjuje kod seronegativnih osoba pre planirane ili moguće buduće imunosupresije (kao što su osobe koje čekaju transplantaciju organa i oni sa malignom bolešću u remisiji), prilikom odabira termina vakcinacije treba uzeti u obzir interval nakon druge doze pre nego što se može očekivati maksimalna zaštita (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1 Sažetka karakteristika leka).

Nema podataka o efikasnosti zaštite ili imunskog odgovora na vakcinu VARIVAX kod seronegativnih osoba starijih od 65 godina.

Način upotrebe

Vakcinu treba primeniti intramuskularno (i.m.) ili subkutano (s.c.).

Preporučena mesta za primenu injekcije su anterolateralno područje butine kod mlađe dece i deltoidno područje kod starije dece, adolescenata i odraslih.

Vakcinu treba primeniti subkutano kod pacijenata sa trombocitopenijom ili bilo kojim poremećajem koagulacije.

Lista pomoćnih supstanci

Prašak:

Saharoza Hidrolizovani želatin Urea

Natrijum-hlorid Natrijum L-glutamat

Dinatrijum-fosfat, bezvodni Kalijum-dihidrogenfosfat Kalijum-hlorid

Za informacije o komponentama koje su zaostale u tragovima, videti odeljak Kvalitativni i kvantitativni sastav, kao i odeljke 4.3 i 4.4 Sažetka karakterisika leka.

Rastvarač:

Voda za injekcije

Inkompatibilnost

Vakcina se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Vakcina se ne sme rekonstituisati sa drugim lekovima osim onih koji su navedeni u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka.

Rok upotrebe 2 godine.

Sa mikrobiološkog stanovišta, rekonstituisana vakcina se mora upotrebiti odmah. Dokazana je stabilnost vakcine tokom 30 minuta na temperaturi između +20°C i +25°C. .

Ukoliko rekonstituisana vakcina nije upotrebljena u ovom vremenskom periodu, mora se odbaciti.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati u frižideru na temperaturi od 2°C do 8°C. Ne zamrzavati. Čuvati bočicu sa praškom u spoljnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije vakcine, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je:

za prašak:

Bočica (staklo tip I) od 3 mL sa sivim bromo/hlorobutil gumenim čepom i aluminijumskom kapicom sa plastičnim “flip-off” poklopcem.

za rastvarač:

Napunjeni injekcioni špric (staklo) zapremine 1 mL sa klipnim zatvaračem (hlorobutil guma) i zatvaračem (tip cap) od stiren-butadien gume.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa praškom, jedan napunjeni injekcioni špric sa rastvaračem, 2 odvojene igle u blisteru i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka

Rastvarač i rekonstituisanu vakcinu treba vizuleno prekontrolisati na prisustvo stranih čestica i/ili promene fizičko izleda pre primene vakcine.Ukoliko se primate bilo kakve promene, odbaciti rastvarač i rekonstituisanu vakcinu.

Uputstvo za pripremu vakcine:

Izbegavajte kontakt sa dezinficijensima.

Za rekonstituciju vakcine koristiti isključivo vodu za injekcije obezbeđenu u napunjenom injekcionom špricu, bez spojene igle: jedna igla se koristi za rekonstituciju, a druga za injekciju.

Iglu treba čvrsto postaviti na vrh šprica i dodatno zatenuti zatvaranjem za četvrtinu kruga (90°).

Ubrizgajte celokupni sadržaj napunjenog šprica u bočicu koja sadrži prašak. Lagano protresite kako bi se sadržaj potpuno promešao.Izvucite celokupni sadržaj u isti špric injektujte vakcinu subkutanim ili intramuskularnim putem.

Važno je za svakog pacijenta upotrebiti novi sterilni špric I iglu kako bi se sprečio prenos uzročnika infekcije sa jedne osobe na drugu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukoniti, u skladu sa važećim propisima.