Valomindo® 80mg+1.5mg tableta sa modifikovanim oslobađanjem

Lek Valomindo je indikovan u terapiji esecijalne hipertenzije kao supstituciona terapija kod pacijenata kod kojih je postignuta odgovarajuća kontrola istovremenom primenom odvojenih tableta valsartana i indapamida u istim dozama koje se nalaze u ovoj kombinaciji.

Doziranje

Preporučena dnevna doza je jedna tableta odgovarajuće jačine. Kombinacija fiksnih doza nije pogodna kao početna terapija.

Pre prelaska na lek Valomindo kod pacijenata se mora uspostaviti kontrola stabilnim dozama monokomponenata, koje se uzimaju u isto vreme. Doza leka Valomindo mora biti zasnovana na dozama pojedinačnih komponenti kombinacije u trenutku prelaska.

Ako je potrebna promena doze, ona se mora sprovesti individualnom titracijom slobodnih sastojaka ove kombinacije.

Posebne populacije

Starije osobe

Kod starijih osoba kreatinin u plazmi se mora procenjivati u odnosu na godine starosti, telesnu težinu i pol. Stariji pacijenti se mogu lečiti lekom Valomindo ako im je funkcija bubrega normalna ili minimalno smanjena.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod ozbiljne insuficijencije bubrega (klirens kreatinina ispod 30 mL/min), lečenje je kontraindikovano.

Tiazidni i njima srodni diuretici su u punoj meri efikasni samo kada je funkcija bubrega normalna ili minimalno smanjena.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem jetre bez holestaze doza valsartana ne sme da prelazi 80 mg. Lek Valomindo je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre, bilijarnom cirozom i kod pacijenata sa holestazom (videti odeljke4.3, 4.4 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Lek Valomindo se ne preporučuje kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina. Bezbednost i efikasnost leka Valomindo nisu utvrđene u ovim populacijama.

Način primene Oralna upotreba.

Lek Valomindo se može uzimati nezavisno od obroka i treba ga uzimati sa vodom.

- Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge sulfonamide ili bilo koju pomoćnu supstancu –nabrojane u odeljku 6.1.

- Teška insuficijencija jetre, bilijarna ciroza, holestaza ili hepatična encefalopatija. - Drugo i treće tromesečje trudnoće (videti odeljke4.4 i 4.6).

- Istovremeno korišćenje valsartana sa proizvodima koji sadrže aliskiren kontraindikovano je kod pacijenata sa dijabetesom melitusom ili oštećenjem bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke4.5 i 5.1).

- Teška insuficijencija bubrega. - Hipokalemija.

Kalijum u plazmi

Ne preporučuje se istovremena upotreba valsartana sa suplementima kalijuma, diureticima koji čuvaju kalijum, zamenama za kuhinjsku so sa kalijumom ili drugim agensima koji mogu povećati koncentraciju kalijuma (heparin, itd.). Po potrebi treba sprovoditi praćenje kalijuma.

Gubitak kalijuma sa hipokalemijom predstavlja glavni rizik prilikom upotrebe tiazidnih itiazidima srodnih diuretika. Mora se sprečiti rizik od nastanka hipokalemije (<3,4 mmol/L) kod određenih populacija sa visokim rizikom, npr. starije osobe, pothranjeni i/ili pacijenti koji uzimaju više lekova, pacijenti sa cirozom jetrepraćenomedemom i ascitesom, kao i pacijenti sa koronarnom arterijskom bolestii srčanom insuficijencijom. U ovim slučajevima hipokalemija povećava srčanu toksičnost preparata digitalisa i rizik od pojave aritmija.

Pojedinci kod kojih je prisutan produžen QT interval takođe podležu riziku, bez obzira na to da li je uzrok urođen ili jatrogen. Hipokalemija, kao i bradikardija, tako predstavljaju predisponirajući faktor za nastanak teških aritmija, posebnopotencijalno fatalnetorsades de pointes.

Češće praćenjekoncentracije kalijuma u plazmi je obavezno u svim situacijama koje su napred navedene. Prvo merenje koncentracije kalijuma u plazmi treba izvršiti tokom prve nedelje nakon otpočinjanja terapije.

Ako se hipokalemija otkrije, ona mora da se koriguje. Ustanovljena hipokalemija povezana sa niskim koncentracijama magnezijuma u serumu može da bude otporna na terapiju, ako se ne koriguje koncentracije magnezijuma u serumu.

Natrijum u plazmi

Sniženje koncentracijenatrijuma i/ili volumena treba korigovati pre otpočinjanja terapije lekom Valomindo.

Mora se proveriti koncentracija natrijuma u plazmi pre uvođenja terapije indapamidom i u redovnim intervalima nakon toga. Sniženje koncentracije natrijuma u krvi može na početku da bude asimptomatsko i zbog toga je ključno da se prati. Praćenje mora biti još češće kod starijih pacijenata i pacijenata sa cirozom (videti odeljke4.8 i 4.9). Svaka terapija diuretikom može izazvati hiponatremiju, ponekad sa veoma ozbiljnim posledicama. Hiponatremija sa hipovolemijom može biti odgovorna za dehidrataciju i ortostatsku hipotenziju.

Istovremeni gubitak hloridnih jona može dovesti do sekundarne kompenzacione metaboličke alkaloze – incidenca i stepen ovog dejstva su neznatni.

Magnezijum u plazmi

Pokazalo se da tiazidi i tiazidima srodni diuretici, uključujući indapamid, pojačavaju urinarno izlučivanje magnezijuma, što može da dovede do hipomagnezijemije (videti odeljke4.5. i 4.8).

Kalcijum u plazmi

Tiazid i tiazidima srodni diuretici mogu da smanje urinarno izlučivanje kalcijuma i da prouzrokuju blag i prolazan porast kalcijuma u plazmi. Ispoljena hiperkalcemija može da bude prouzrokovana ranije nedijagnostikovanim hiperparatiroidizmom.

Terapiju treba prekinuti pre ispitivanja funkcije paratiroidnih žlezda.

Glukoza u krvi

Kontrola glukoze u krvi je važna kod dijabetičara, posebno u prisustvu hipokalemije.

Mokraćna kiselina

Sklonost ka napadima gihta je povećana kod pacijenata sa hiperurikemijom koji se leče indapamidom.

Poremećaj u radu bubrega

Tiazid i tiazidima srodni diuretici su u punoj meri efikasni samo kada je funkcija bubrega normalna ili minimalno umanjena (koncentracija kreatinina u plazmije niža od 25 mg/L, tj. 220 mikromola/L kod odraslih). Kod starijih osoba ovaj kreatinin u plazmi se mora procenjivati u odnosu na godine starosti, telesnu težinu i pol.

Hipovolemija, nastala na početku terapije usled gubitka vode i natrijuma izazvanog diureticima na početku terapije, prouzrokuje smanjenje glomerularne filtracije. To može da dovede do povećanja koncentracije uree i kreatinina u plazmi. Ova prolazna funkcionalna bubrežna insuficijencija nema posledice kod pojedinaca sa normalnom funkcijom bubrega, ali može da pogorša prethodno postojeću bubrežnu insuficijenciju.

Stenoza bubrežne arterije

Nije dokazana bezbedna upotreba valsartana kod pacijenata sa bilateralnom stenozom bubrežnih arterija ili stenozom arterije jednogbubrega koji je u funkciji.

Kratkotrajna primena valsartana kod dvanaest pacijenata sa renovaskularnom hipertenzijom kao posledicom unilateralne stenoze bubrežne arterije nije dovela do značajnih promena u renalnoj hemodinamici, kreatinina u serumu ili azota iz uree u krvi (BUN). Međutim, drugi agensi koji utiču na sistem renin-angiotenzin mogu da povećaju ureu u krvi i kreatinin u serumu kod pacijenata sa unilateralnom stenozom bubrežne arterije, zbog toga se preporučuje praćenje funkcije bubrega kada se ovi pacijenti leče valsartanom.

Transplantacija bubrega

Trenutno nema iskustava o bezbednoj upotrebi valsartana kod pacijenata koji su nedavno imali transplantaciju bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Primena leka Valomindo je kontraindikovana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, bilijarnom cirozom i kod pacijenata sa holestazom (videti odeljke 4.2, 4.3 i 5.2).

Kada je funkcija jetre umanjena, diuretici srodni tiazidu mogu da izazovu hepatičnu encefalopatiju, naročito u slučaju disbalansa elektrolita. Ukoliko do ovoga dođe, istog trenutka treba prekinuti sa davanjem diuretika.

Primarni hiperaldosteronizam

Pacijente sa primarnim hiperaldosteronizmom ne treba lečiti valsartanom zato što njihov sistem renin-angiotenzin nije aktiviran.

Stenoza aorte i mitralnog zaliska, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Kao i sa drugim vazodilatatorima, posebna pažnja se mora obratiti kod pacijenata koji pate od stenoze arterije ili mitralnog zaliska, ili hipertrofične opstruktivne kardiomiopatije (HOCM).

Trudnoća

Terapiju antagonistima receptora angiotenzina II (ARB) ne treba otpočinjati tokom trudnoće. Osim ako se ne smatra da je nastavak terapije lekovima ARB grupe neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prebaciti na alterantivne antihipertenzivne terapije, koje imaju utvrđen bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće. Kada se dijagnostikuje trudnoća, lečenje lekovima ARB grupe treba odmah prekinuti i, ukoliko je moguće, treba otpočeti alternativnu terapiju (videtiodeljke4.3 i 4.6).

Anamneza angioedema

Angioedem, uključujući oticanje larinksa i glotisa, koje dovodi do opstrukcije disajnih puteva, i/ili oticanje lica, usana, farinksa i/ili jezika, bio je zabeležen kod nekih od pacijenta lečenih valsartanom. Kod nekih od ovih pacijenta angioedem se u prošlosti javljao u vezi sa drugim lekovima, uključujući i ACE inhibitore. Terapiju lekom Valomindotreba odmah prekinuti kod pacijenata kod kojih se razvije angioedem i Valomindo se ne sme ponovo primenjivati (videti odeljak 4.8).

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući i akutnu insuficijenciju bubrega). Stoga se ne preporučuje dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron kroz kombinovanu upotrebu ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena (videti odeljke4.5 i 5.1).

Ako se smatra da je terapija sa dvostrukom blokadom apsolutno neophodna, ona se sme sprovoditi isključivo pod nadzorom lekara specijaliste i uz često pomno praćenje funkcije bubrega, koncentracije elektrolita i krvnog pritiska.

ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II ne smeju se istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetičkom nefropatijom.

Fotosenzitivnost

Zabeleženi su slučajevi fotosenzitivnih reakcija sa tiazidnim i tiazidima srodnim diureticima (videti odeljak4.8). Ako se jave fotosenzitivne reakcije tokom terapije, preporučuje se njeno prekidanje. Ako se smatra da je ponovna primena diuretika neophodna, preporučuje se zaštita izloženih površina od sunca ili od veštačkih UVA zraka.

Sportisti

Sportistima se skreće pažnja na činjenicu da ovaj lek sadrži aktivnu supstancu koja može dati pozitivnu reakciju na doping testu.

Efuzija horoidee, akutna miopija i sekundarni glaukom zatvorenog ugla

Sulfonamidi ili derivati sulfonamida, lekovi koji mogu izazvati idiosinkratsku reakciju koja dovodi do efuzije horoidee sa poremećajem vidnog polja, prolazne kratkovidosti i akutnog glaukoma zatvorenog

ugla. Simptomi obuhvataju akutnu pojavu smanjene oštrine vida ili bola u oku i obično se javljaju u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja nakon uvođenja leka. Ukoliko se ne leči, akutni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Primarna terapija je da se obustavi primena leka što je pre moguće. Može se razmotriti hitno medicinsko ili hirurško lečenje akointraokularni pritisak i dalje ostane nekontrolisan. Faktori rizika za razvoj glaukoma zatvorenog ugla mogu da uključuju alergije na sulfonamide ili penicilin u anamnezi.

U vezi sa valsartanom

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin (RAS) pomoću lekova iz grupe ARB, ACEI ili aliskirena: Podaci iz kliničkih ispitivanja pokazali su da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povezana sa većom učestalošću neželjenih dejstava kao što su hipotenzija, hiperkalemija i slabljenje bubrežne funkcije (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa upotrebom samo jednog leka koji deluje na sistem RAAS (videti odeljke4.3, 4.4 i 5.1).

Istovremena primena se ne preporučuje

Litijum:

Reverzibilni porast koncentracije litijuma u serumu i porast njegove toksičnosti zabeleženi su tokom istovremene primene litijuma sa inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima i antagonistima receptora angiotenzina II, uključujući i valsartan. Ako se pokaže da je ova kombinacija neophodna, preporučuje se pažljivo praćenje nivoa litijuma u serumu. Pretpostavlja se da je rizik od toksičnosti litijuma dodatno povećan ako se koristi i duretik.

Diuretici koji čuvaju kalijum, suplementi kalijuma, zamene za kuhinjsku so sa kalijumom i druge supstance koje mogu da povećaju koncentraciju kalijuma,

Ako se lekovi koji utiču na nivo kalijuma smatraju neophodnim u kombinaciji sa valsartanom, savetuje se praćenje nivoa kalijuma u plazmi.

Preporučuje se oprez kod istovremene primene

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), uključujući selektivne COX-2 inhibitore, acetilsalicilnu kiselinu >3g/dnevno) i neselektivne lekove NSAIL grupe:

Kada se antagonisti angiotenzina II primenjuju istovremeno sa lekovima NSAIL grupe može se javiti slabljenje antihipertenzivnog dejstva. Osim toga, istovremena terapija antagonistima angiotenzina II i lekovima NSAIL grupe može da dovede do povećanog rizika od pogoršanja funkcije bubrega i do povećanja kalijuma u serumu. Zbog toga se preporučuje praćenje renalne funkcije na početku terapije, kao i odgovarajuća hidracija pacijenta.

Transporteri:

Podaci in vitroukazuju na to da valsartan predstavlja supstrat transportera hepatičkog preuzimanja OATP1B1/OATP1B3 i transportera hepatičkog efluksa MRP2. Klinički značaj ovog nalaza nije poznat. Istovremena primena inhibitora transportera preuzimanja (npr. rifampin, ciklosporin) ili transportera efluksa (npr. ritonavir) može povećati sistemsku izloženost valsartanu. Primenite odgovarajuće mere prilikom otpočinjanja ili završavanja istovremene terapije takvim lekovima.

Drugi:

U studijama interakcija lekova sa valsartanom nisu pronađene klinički značajne interakcije sa valsartanom ili sa bilo kojom od sledećih supstanci: cimetidin, varfarin, furosemid, digoksin, atenolol, indometacin, hidrohlortiazid, amlodipin, glibenklamid.

U vezi sa indapamidom

Kombinacije koje se ne preporučuju

Litijum:

Porast litijuma u plazmi sa znakovima predoziranja, kao kod režima ishrane bez soli (smanjeno izlučivanje litijuma putem urina). Međutim, ako je primena diuretika neophodna, mora se pažljivo pratiti litijum u plazmi i prilagođavatidoziranje.

Kombinacije koji zahtevaju oprez pri upotrebi

Lekovi koji izazivaju torsades de pointes:

- antiaritmici klase Ia (hinidin, hidrohinidin, disopiramid),

- antiaritmici klase III (amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid),

- neki antipsihotici: fenotiazini (hlorpromazin, ciamemazin, levomepromazin, tioridazin, trifluoperazin),

- benzamidi (amisulprid, sulpirid, sultoprid, tiaprid), - butirofenoni (droperidol, haloperidol),

- drugo: bepridil, cisaprid, difemanil, eritromicin IV, halofantrin, mizolastin, pentamidin, sparfloksacin, moksifloksacin, vinkamin IV.

Postoji povećani rizik od ventrikularnih aritmija, pre svega torsades de pointes(hipokalemija je faktor rizika). Pre nego što se uvede ova kombinacija lekova, pratite hipokalemiju i korigujte je ako je potrebno. Potrebno je kliničko praćenje, praćenje elektrolita u plazmi i EKG. Koristite supstance koje nemaju nepovoljno dejstvo izazivanja torsades de pointes kada postoji hipokalemija.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (sistemski put) uključujući selektivne inhibitore COX-2 i visoke doze salicilne kiseline (≥ 3 g/dan):

Moguće je smanjenje antihipertenzivnog dejstva indapamida. Postoji rizik od akutnog otkazivanja bubrega kod dehidriranih pacijenata (smanjena glomerularna filtracija). Hidrirajte pacijenta. Pratite funkciju bubrega na početku terapije.

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE):

Postoji rizik od iznenadne hipotenzije i/ili akutne insuficijencije bubrega prilikom uvođenja ACE inhibitora sa prethodno postojećim niskim koncentracijama natrijuma (naročito kod pacijenata sa stenozom bubrežne arterije).

Kod hipertenzije, ako je prethodna terapija diureticima mogla da prouzrokuje sniženje koncentracije natrijuma, neophodno je:

- ili prekinuti davanje diuretika 3 dana pre započinjanja terapije ACE inhibitorom ili po potrebi ponovo uvesti hipokalemijski diuretik;

- ili dati malu početnu dozu ACE inhibitora i postepeno je povećavati.

Kod kongestivne srčane insuficijencijepočnite sa veoma malom dozom ACE inhibitora, možda i nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog hipokalemijskog diuretika.

U svakom slučaju, pratite funkciju bubrega (kreatinin u plazmi) tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom.

Druga jedinjenja koja prouzrokuju hipokalaemiju:amfotercin B (IV), glukokortikoidi i mineralokortikoidi (sistemska primena), tetrakosaktidi, stimulativni laksativi.

Povećan rizik od hipokalemije (aditivno dejstvo). Praćenje i, po potrebi, korigovanje kalijuma u plazmi. Ovo se pre svega mora imati na umu prilikom istovremene terapije digitalisom. Koristite nestimulativne laksative.

Baklofen:

Pojačava antihipertenzivno dejstvo.

Hidrirajte pacijenta. Pratite funkciju bubrega na početku terapije.

Preparati digitalisa:

Hipokalemija i/ili hipomagnezemija predisponiraju toksična dejstva digitalisa.

Potrebno je praćenje kalijuma i magnezijuma u plazmi i EKG i, po potrebi, prilagođavanje terapije.

Kombinacije koje zahtevaju poseban oprez Alopurinol

Istovremena terapija indapamidom može povećati učestalost reakcija preosetljivosti na alopurinol.

Kombinacije koje se moraju uzeti u obzir

Diuretici koji štede kalijum (amilorid, spirinolakton, triamteren):

Iako je racionalna kombinacija korisna kod nekih pacijenata, i dalje se može javiti hipokalemija ili hiperkalemija (naročito kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom ili dijabetesom). Potrebno je pratiti koncentracije kalijuma u plazmi i EKG, i po potrebi ponovo razmotriti terapiju

Metformin:

Povećani rizik od laktične acidoze indukovane metforminom usled moguće funkcionalne insuficijencije bubrega povezane sa diureticima i, konkretnije, diureticima Henleove petlje. Nemojte primenjivati metformin ako kreatinin u plazmi prelazi vrednost od 15 mg/L (135 mikromolal/L) kod muškaraca i 12 mg/L (110 mikromola/L) kod žena.

Kontrastna sredstva na bazi joda:

U prisustvu dehidratacije zbog primene diuretika postoji povećan rizik od akutne bubrežne insuficijencije, posebno kada se koriste velike doze kontrastnih sredstava na bazi joda. Potrebna je rehidracija pre primene kontrastnih sredstava koja sadrže jod.

Antidepresivi imipraminskog tipa, neuroleptici:

Povećava se antihipertenzivno dejstvo i rizik od ortostatske hipotenzije (aditivno delovanje).

Kalcijum (soli):

Postoji rizik od hiperkalcemije usled smanjene eliminacije kalcijuma putem urina.

Ciklosporin, takrolimus:

Rizik od povećanja kreatinina u plazmi bez promene u koncentraciji ciklosporina u cirkulaciji, čak i kada nema deplecije vode/natrijuma.

Kortikosteroidi, tetrakosaktidi (sistemska primena):

Smanjeno antihipertenzivno dejstvo (retencija vode/natrijuma usled dejstva kortikosteroida).

Trudnoća

Ne preporučuje se upotreba antagonista receptora angiotenzina II tokom prvog tromesečja trudnoće (videti odeljak4.4). Upotreba lekova ARB grupe je kontraindikovana tokom drugog i trećeg tromesečja trudnoće (videti odeljke4.3 i 4.4).

Epidemiološki dokazi vezani za rizik od nastanka teratogenosti nakon izlaganja ACE inhibitorima tokom prvog tromesečja trudnoće nisu bili dovoljni za donošenjezaključaka, međutim ne može se isključiti malo povećanje rizika. Iako ne postoje kontrolisani epidemiološki podaci o riziku sa inhibitorima receptora angiotenzina II (ARB), može postojati sličan rizik sa ovom vrstom lekova. Osim ako se ne smatra da je nastavak terapije lekovima ARB grupe neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prebaciti na alterantivne antihipertenzivne terapije, koje imaju utvrđen bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće. Kada se dijagnostikuje trudnoća, lečenje lekovima ARB grupe treba odmah prekinuti i, ukoliko je moguće, treba otpočeti drugu odgovarajuću terapiju.

Poznato je da izloženost terapiji lekovima ARB grupe u drugom i trećem tromesečju trudnoće dovodi

do toksičnih dejstava na fetus kod ljudi (oslabljena renalna funkcija, oligohidramnios, usporena osifikacija lobanje) i na novorođenčad (renalna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak5.3 „Pretklinički podaci o bezbednosti leka“).

Akoje do izloženosti došlo od drugog tromesečja trudnoće, renalnu funkciju i okoštavanje lobanje treba proveriti ultrazvukom.

Novorođenčad čije su majke uzimale lekove ARB grupe treba pažljivo pratiti zbog mogućeg razvoja hipotenzije (videti i odeljke4.3 i4.4).

Nema podataka ili su podaci o upotrebi indapamida kod trudnica ograničeni (manje od 300 ishoda trudnoće). Dugotrajna izloženost tiazidu tokom trećeg tromesečja trudnoće može da smanji volumen plazme kod majke kao i uteroplacentalni protok krvi, što može da izazove fetoplacentalnu ishemiju i zaostajanje u rastu.

Studije na životinjama nisu pokazale ni direktna ni indirektna dejstva kada je u pitanju reproduktivna toksičnost (videti odeljak5.3).

Dojenje

Valomindo se ne sme koristiti tokom dojenja.

Zbog toga što nema dostupnih podataka o upotrebi valsartana tokom dojenja, on se ne preporučuje i prednost se daje alternativnim terapijama kod kojih je bezbednosni profil tokom dojenja bolje utvrđen, naročito tokom dojenja novorođenčadi i prerano rođenih beba.

Ne postoji dovoljno podataka u vezi sa izlučivanjem indapamida/njegovih metabolita u majčino mleko. Može da se pojavi preosetljivost na sulfonamidske derivate i hipokalemija. Ne može se isključiti rizik po novorođenče/bebu.

Indapamid je veoma sličan tiazidnim diureticima koji su tokom dojenja bili povezani sa smanjenjem ili čak supresijom laktacije.

Fertilitet

Valsartan nije imao neželjena dejstva na reproduktivni učinak kod mužjaka i ženki pacova pri oralnim dozama i do 200 mg/kg/dnevno. Ova doza je 6 puta veća od maksimalne preporučene doze kod ljudi na osnovu mg/m2 (u proračunu se pretpostavlja oralna doza od 320 mg/dnevno i pacijent od 60 kg).

Studije reproduktivne toksičnosti nisu pokazale uticaj na plodnost kod ženki i mužjaka pacova (videti odeljak 5.3). Ne očekuje se uticaj na plodnost kod ljudi.

Valsartan/indapamid mogu da prouzrokuju različite reakcije povezane sa padom krvnog pritiska u pojedinačnim slučajevima, naročito na početku terapije. Prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama treba uzeti u obzir da se mogu javiti vrtoglavica ili malaksalost.

Neželjena dejstva koja mogu da se jave tokom terapije sa valsartanom/indapamidom razvrstana su po učestalosti u sledeće grupe:

- veoma često (≥ 1/10),

- često (≥ 1/100 do < 1/10),

- povremeno (≥ 1/1.000 do < 1/100), - retko (≥ 1/10.000 do < 1/1.000),

- veoma retko (< 1/10.000),

- nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Sažetak bezbednosnog profila

U kontrolisanim kliničkim istraživanjima sa valsartanom kod odraslih pacijenata sa hipertenzijom, ukupna incidenca pojave neželjenih reakcija na lek bila je slična kao kod placeba i bila je u skladu sa farmakologijom valsartana. Deluje da incidenca neželjenih reakcija nije bila povezana sa dozom ili trajanjem terapije, a takođe nije pokazana povezanost sa polom, starošću ili rasom. Neželjene reakcije zabeležene u kliničkim istraživanjima, iskustvima nakon pojave leka na tržištu i laboratorijskim nalazima nabrojane su ispod prema sistemima organa.

Najčešće neželjene reakcije povezane sa lečenjem indapamidom su hipokalemija, reakcije preosetljivosti, uglavnom dermatološke, kod osoba sa predispozicijom za alergijske i astmatične reakcije i makulopapularne osipe. Većina neželjenih reakcija koje se tiču kliničkih i laboratorijskih parametara su zavisne od doze.

Tabelarni pregled neželjenih reakcija

Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Opis pojedinih neželjenih reakcija

Tokom studija II i III faze u kojima je poređen indapamid od 1,5 mg i 2,5 mg, analiza kalijuma u plazmi je pokazala da je dejstvo indapamida zavisno od doze:

- Indapamid od 1,5 mg: kalijum u plazmi <3,4 mmol/L zabeležen je kod 10% pacijenata, a <3,2 mmol/L kod 4% pacijenata nakon 4 do 6 nedelja terapije. Nakon 12 nedelja terapije prosečan pad kalijuma u plazmi bio je 0,23 mmol/L.

- Indapamid od 2,5 mg: kalijum u plazmi <3,4 mmol/L zabeležen je kod 25 % pacijenata, a <3,2 mmol/L kod 10 % pacijenata nakon 4 do 6 nedelja terapije. Nakon 12 nedelja terapije prosečan pad kalijuma u plazmi bio je 0,41 mmol/L.

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

U vezi sa valsartanom

Predoziranje valsartanom može da izazove izraženu hipotenziju, što može da dovede do smanjenog nivoa svesti, kolapsa cirkulacije i/ili šoka.

U vezi sa indapamidom

Nalazi su pokazali da indapamid nije toksičan do 40 mg, tj. doze koja je 27 puta veća od terapijske. Znakovi akutnog trovanja se pre svega javljaju u obliku poremećaja vode/elektrolita (hiponatremija, hipokalemija). Klinički, postoji mogućnost pojave mučnine, povraćanja, hipotenzije, grčeva, vertiga, pospanosti, zbunjenosti, poliurije ili oligurije, moguće do tačke anurije (zbog hipovolemije).

Terapija

U vezi sa valsartanom

Terapijske mere zavise od vremena unosa te tipa i ozbiljnosti simptoma – stabilizacija stanja cirkulacije je od primarne važnosti.

Ako se javi hipotenzija, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj i treba sprovesti korigovanje soli i volumena.

Ne može se očekivati da valsartan može da se ukloni hemodijalizom.

U vezi sa indapamidom

Početne mere uključuju hitnu eliminaciju unetih supstanci ispiranjem želuca i/ili primenu aktivnog uglja, praćenu vraćanjem balansa vode/elektrolita na normalan nivo u specijalizovanom centru.

Farmakoterapijskagrupa: blokatori receptora angiotenzina II (ARB), kombinacije, blokatori receptora angiotenzina II (ARB) i diuretici

ATC šifra: C09DA03

U vezi sa valsartanom

Mehanizam dejstva

Valsartan je oralno aktivan, snažan i specifičan antagonist receptora angiotenzina II (Ang II). On deluje selektivno na podtip receptora AT1, koji je odgovoran za poznata dejstva angiotenzina II. Povećana koncentracija Ang II u plazmi nakon blokade AT1 receptora valsartanom može da stimuliše neblokirane AT2 receptore, za koje se smatra da deluju kao protivteža dejstvu AT1 receptora. Valsartan ne ispoljava nikakvu parcijalnu agonističku aktivnost na AT1 receptorima i ima mnogo veći afinitet (oko 20.000 puta) za AT1 receptore nego za AT2 receptore. Nije poznato da valsartan vezuje ili blokira receptore drugih hormona niti kanale jona za koje se zna da su važni u kardiovaskularnoj regulaciji.

Farmakodinamski efekti

Valsartan ne inhibira ACE (poznat i kao kininaza II), koji konvertuje angiotenzin I u angiotenzin II i razgrađuje bradikinin. Pošto nema dejstva na ACE i nema pojačavanja dejstva bradikinina ili supstance P, malo je verovatno da su angiotenzin II antagonisti povezani sa kašljem. U kliničkim istraživanjima u kojima je valsartan poređen sa ACE inhibitorom, incidenca suvog kašlja je bila značajno manja (P<0,05) kod pacijenata lečenih valsartanom nego kod onih koji su lečeni ACE inhibitorom (2,6% naspram 7,9%). U kliničkim istraživanjima sa pacijentima koji su u anamnezi imali suvi kašalj tokom terapije ACE inhibitorima, kod 19,5% ispitanika u istraživanju koji su dobijali valsartan i 19,0% onih koji su dobijali tiazidne diuretike javio se kašalj, u poređenju sa 68,5% onih koji su lečeni ACE inhibitorom (P<0,05).

U vezi sa indapamidom

Mehanizam dejstva

Indapamid je derivat sulfonamida sa indolskim prstenom, farmakološki srodan tiazidnoj grupi diuretika, koji deluje tako što inhibira reapsorpciju natrijuma u kortikalnom dilucionom segmentu.

Farmakodinamski efekti

Indapamid povećava urinarno izlučivanje natrijuma i hlorida i, u manjoj meri, kalijuma i magnezijuma, čime se povećava ukupno izlučivanje urina praćeno antihipertenzivnim dejstvom.

Klinička efikasnost i bezbednost

U vezi sa valsartanom

Primena valsartana kod pacijenata sa hipertenzijom dovela je do smanjenja krvnog pritiska bez uticaja na stopu pulsa.

Kod većine pacijenata, nakon primene pojedinačne oralne doze, početak antihipertenzivnog dejstva javio se i roku od 2 sata, a maksimalno smanjenje krvnog pritiska dostignuto je u roku od 4–6 sati. Antihipertenzivno dejstvo je prisutno tokom 24 sata nakon doziranja. Tokom ponovljenog doziranja antihipertenzivno dejstvo je u znatnoj meri prisutno u roku od 2 nedelje, a maksimalno dejstvo se postiže u roku od 4 nedelje i održava se tokom dugotrajne terapije. U kombinaciji sa hidrohlortiazidom, postiže se značajno dodatno sniženje krvnog pritiska.

Nagli prekid terapije valsartanom nije bio povezan sa vraćanjem hipertenzije ili drugim neželjenim kliničkim događajima.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

U dva velika kontrolisana istraživanja – Globalno istraživanje ishoda stalne terapije samim telmisartanom i u kombinaciji sa ramiprilom (ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial – ONTARGET) i Nefropatija kod dijabetesa (Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes – NEPHRON-D), istraživana je primena ACE inhibitora sa blokatorima receptora angiotenzina II.

ONTARGET je bilo istraživanje sprovedeno kod pacijenata sa istorijom kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih oboljenja, ili sa dijabetesom melitusom tipa 2 praćenim potvrđenim oštećenjem ciljnog organa. VANEPHRON-D je bilo istraživanje sa pacijentima sa dijabetesom melitusom tipa 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ova istraživanja su pokazala da nema značajnog korisnog dejstva na renalne i/ili kardiovaskularne ishode i mortalitet, dok je zabeležen povećan rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. S obzirom na njihova slična farmakodinamska svojstva, ovi rezultati su relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II.

Zbog toga se ACE inhibitori iblokatori receptora angiotenzina II ne smeju koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Istraživanje aliskirena kod dijabetesa tipa 2 korišćenjem ishoda za kardiovaskularna i bubrežna oboljenja (Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints –ALTITUDE) bilo je osmišljeno da ispita korisna dejstva dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetesom melitusom tipa 2 i hroničnim oboljenjem bubrega, kardiovaskularnim oboljenjem ili oba. Ovo istraživanje je prekinuto ranije zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. I kardiovaskularna smrt i moždani udar su bili češći u grupi koja je dobijala aliskiren u odnosu na grupu koja je dobijala placebo, a ozbiljni neželjeni događaji i ispitivani neželjeni događaji (hiperkalemija, hipotenzija i disfunkcija bubrega) bili su češće zabeleženi u grupi koja je dobijala aliskiren nego grupi koja je dobijala placebo.

U vezi sa indapamidom

Studije II i III faze u kojima je korišćena monoterapija pokazale su da antihipertenzivno dejstvo traje 24 sata. Ono je bilo prisutno kod doza pri kojima je diuretsko dejstvo bilo blagog intenziteta. Antihipertenzivno dejstvo indapamida povezano je sa poboljšanjem komplijanse arterija i smanjenjem arterijskog i ukupnog perifernog otpora.

Indapamid smanjuje hipertrofiju leve komore.

Tiazid i srodni diuretici dostižu plato terapijskog dejstva iznad određene doze, dok neželjena dejstva nastavljaju da rastu. Dozu ne treba povećavati ako terapija nije efikasna.

Osim toga, pokazalo se da kod kratkotrajne, srednje i dugotrajne terapije pacijenata koji boluju od hipertenzije, indapamid:

- ne utiče na metabolizam lipida: triglicerida, LDL holesterola i HDL holesterola;

- ne utiče na metabolizam ugljenih hidrata, čak ni kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom.

U vezi sa valsartanom

Resorpcija

Nakon oralne primene samog valsartana, maksimalna koncentracija valsartana u plazmi dostiže se za 2–4 sata sa tabletama i za 1–2 sata sa rastvorom. Srednja apsolutna bioraspoloživost je 23% sa formulacijom u obliku tableta i 39% u obliku rastvora. Sistemska izloženost i maksimalna koncentracija valsartana u plazmi je oko 1,7 puta i 2,2 puta veća sa rastvorom u poređenju sa tabletama.

Hrana smanjuje izloženost valsartanu (kako je pokazala vrednost PIK) za oko 40% i maksimalnu koncentraciju u plazmi (Cmax) za oko 50%, iakosu od oko 8 h nakon doziranja, koncentracije valsartana u plazmi slične u grupama koje lek uzimaju na pun i na prazan stomak. Ovo smanjenje vrednosti PIK, međutim, ne prati klinički značajno smanjenje terapijskog dejstva te se valsartan tako može davati sa hranom ili bez nje.

Distribucija

U stabilnom stanju volumen distribucije valsartana nakon intravenske primene je oko 17 litara, što pokazuje da se valsartan ne distribuira ekstenzivno u tkiva. Valsartan se u velikoj meri vezuje za proteine iz seruma (94–97%), uglavnom za albumin.

Biotransformacija

Valsartan nema izraženu biotransformaciju i samo oko 20% doze je otkriveno u obliku metabolita. Hidroksilni metabolit je identifikovan u malim koncentracijama (manje od 10% vrednosti PIK valsartana). Ovaj metabolit je farmakološki neaktivan.

Eliminiše se uglavnom putem urina (70% doze) i fecesa (22%) u obliku neakativnih metabolita.

Eliminacija

Valsartan pokazuje multieksponencijalnu kinetiku razlaganja (t1/2<1 h i t1/2β oko 9 h). On se primarno eliminiše putem bilijarne ekskrecije u fecesu (oko 83% doze) i renalno u urinu (oko 13% doze), uglavnom u neizmenjenom obliku. Nakon intravenske primene, klirens u plazmi valsartana je oko 2 l/h, a njegov renalni klirens je 0,62 L/h (približno 30% od ukupnog klirensa). Poluživot valsartana je 6 sati.

Posebne populacije

Starije osobe

Nešto veća sistemska izloženost valsartanu bila je primećena kod nekih starijih ispitanika nego kod mlađih ispitanika. Međutim, nije se pokazalo da ovo ima bilo kakav klinički značaj.

Poremećaj u radu bubrega

Kao što je i očekivano za jedinjenje za koje renalni klirens predstavlja samo 30% od ukupnog klirensa u plazmi, nije primećena uzajamna veza između funkcije bubrega i sistemske izloženosti valsartanu. Zbog toga nije potrebno prilagođavanje doze leka kod pacijenata sa oštećenjem bubrega (klirens kreatinina >10 mL/min). Trenutno nema iskustava o bezbednoj primeni kod pacijenata sa klirensom kreatinina <10 mL/min i kod pacijenata koji idu na dijalizu, zbog toga bi valsartan trebalo oprezno koristiti kod ovih pacijenata (videti odeljke4.2 i 4.4). Valsartan se u velikoj meri vezuje za proteine plazme i malo je verovatno da se može ukloniti dijalizom.

Oštećenje funkcije jetre

Približno 70% resorbovane doze se eliminiše putem žuči, uglavnom u neizmenjenom obliku. Valsartan ne podleže bilo kakvoj biotransformaciji koja bi bila vredna pažnje. Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem jetre bilo je primećeno udvostručavanje izloženosti (PIK) u poređenju sa zdravim ispitanicima. Međutim, nije bila primećena korelacija između koncentracije valsartana u

plazmi i stepena disfunkcije jetre. Valsartan nije istraživan kod pacijenata sa ozbiljnim oštećenjem jetre (videti odeljke4.2, 4.3 i 4.4).

Poremećaj u radu bubrega

Upotreba kod pedijatrijskih pacijenata sa klirensom kreatinina <30 mL/min i pedijatrijskih pacijenata koji idu na dijalizu nije istraživana, zbog toga se upotreba valsartana ne preporučuje kod ovih pacijenata. Nije potrebno prilagođavanje doze kod pedijatrijskih pacijenata sa klirensom kreatinina >30 mL/min. Treba pažljivo pratiti renalnu funkciju i kalijum u serumu (videti odeljke4.2 i 4.4).

U vezi sa indapamidom

Resorpcija

Deo oslobođenog indapamida se brzo i gotovo potpuno resorbuje iz digestivnog trakta. Hrana u maloj meri povećava brzinu resorpcije, ali nema uticaja na količinu leka koja se resorbuje. Maksimalna koncentracija u serumu nakon pojedinačne doze se javlja oko 12 sati nakon unošenja, a ponovljena primena smanjuje varijaciju koncentracije u serumu između 2 doze. Postoje razlike na individualnom nivou.

Distribucija

Vezivanje indapamida za proteine plazme je 79%. Vreme polueliminacije u plazmi je 14 do 24 sata (prosečno 18 sati). Stabilno stanje se dostiže nakon 7 dana. Ponovljena primena ne dovodi do akumulacije.

Eliminacija

Indapamid se ekstenzivno metaboliše u jetri; manje od 7% doze se izlučuje nepromenjeno. Eliminiše se uglavnom putem urina (70% doze) i fecesa (23% doze) u obliku neaktivnih metabolita.

Posebne populacije

Poremećaj u radu bubrega

Farmakokinetički parametri indapamida su nepromenjeni kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega.

U vezi sa valsartanom

Pretklinički podaci o valsartanu dobijeni na osnovnu konvencionalnih studija o farmakološkoj bezbednosti, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i kancerogenom potencijalu ne ukazuju na posebnu opasnost za ljude.

Kod pacova, doze valsartana koje su toksične za majku (600 mg/kg/dnevno) tokom poslednjih dana gestacije i laktacije dovele su do manjeg preživljavanja, manjeg dobijanja na težini i kašnjenja u razvoju (odvajanje ušne školjke i otvaranje ušnog kanala) kod mladunaca (videti odeljak 4.6). Ove doze kod pacova (600 mg/kg/dnevno) su približno 18 puta veće od maksimalne preporučene humane doze na osnovu mg/m2 (u proračunu se pretpostavlja oralna doza od 320 mg dnevno i pacijent od 60 kg).

U nekliničkim istraživanjima bezbednosti, visoke doze valsartana (200 do 600 mg/kg telesne mase) kod pacova su pouzrokovale smanjenje parametara crvenih krvnih zrnaca (eritrocita, hemoglobina, hematokrita) i pokazatelje promena u bubrežnoj hemodinamici (blago povećana urea u plazmi i renalna tubularna hiperplazija i bazofilija kod mužjaka). Ove doze kod pacova (200 i 600 mg/kg/dan) približno su 18 puta veće od maksimalne preporučene humane doze na osnovu mg/m2 (u proračunu se pretpostavlja oralna doza od 320 mg dnevno i pacijent od 60 kg).

Kod marmozet majmuna sa sličnim dozama, promene su bile slične, premda malo ozbiljnije, naročito kada su u pitanju bubrezi gde su se promene razvile do nefropatije koja je uključivala povećanu ureu i kreatinin.

Hipertrofija bubrežnih jukstaglomerularnih ćelija je takođe bila primećena kod obe vrste. Smatra se da su sve promene bile izazvane farmakološkim dejstvom valsartana koji je proizveo dugotrajnu hipotenziju, naročito kod marmozeta. U terapijskim dozama valsartana kod ljudi deluje da

hiperplazija/hipertrofija bubrežnih jukstaglomerularnih ćelija nema nikakav značaj.

U vezi sa indapamidom

Indapamid je bio negativan na testovima vezanim za mutagena i kancerogena svojstva.

Najviša doza primenjena oralno kod različitih vrsta životinja (40 do 8000 veća od terapijske doze) pokazala je pogoršanje diuretičkih svojstava indapamida. Osnovni simptomi trovanja tokom istraživanja akutne toksičnosti sa indapamidom primenjenim intravenski ili intraperitonealno bili su povezani sa farmakološkim dejstvom indapamida, tj. bradipneja i periferna vazodilatacija.

Studije toksičnih dejstava na reprodukciju nisu pokazale embriotoksičnost i teratogenost. Fertilitet nije bio umanjen ni kod mužjaka ni kod ženki pacova.

Sloj valsartana Celuloza, mikrokristalna Krospovidon

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat

Sloj indapamida Celuloza, mikrokristalna Manitol

Hipromeloza

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat

Karbomeri

Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172)

Inkompatibilije nisu poznate.

2 godine.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage i svetlosti. Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Unutrašnjepakovanjeje blister (OPA/Alu/PVC//Alu) sa 10tableta sa modifikovanim oslobađanjem. Spoljašnjepakovanje je složiva kartonska kutija sa 3blistera odpo10 tableta sa modifikovanim oslobađanjem(ukupno30 tableta sa modifikovanim oslobađanjem) i Uputstvomza lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Lek Valomindo sadrži dve aktivne supstance koje se zovu valsartan i indapamid.

Valsartan pripada grupilekova poznatih kao antagonisti receptora angiotenzina II, koji pomažu u kontroli visokog krvnog pritiska. Angiotenzin II je supstanca u organizmu koja izaziva sužavanje krvnih sudova i tako prouzrokuje povećanje krvnog pritiska. Deluje tako što blokira dejstvo angiotenzina II. Kao rezultat toga, krvni sudovi se šire, a krvni pritisak se smanjuje.

Indapamid je diuretik. Većina duretika povećava količinu mokraćekoju proizvode bubrezi. Međutim, indapamid se razlikuje od drugih diuretika, zato što izaziva samo blago povećanje količine stvorene mokraće.

Ovaj lek je namenjenza lečenjevisokog krvnog pritiska (hipertenzije) kod odraslih. Vaš lekar može propisati lek Valomindo ukoliko već uzimate i valsartan i indapamid u istoj dozi, ali kao zasebne tablete.

Lek Valomindo ne smete uzimati:

- ako ste alergični na valsartan, indapamid, bilo koji drugi sulfonamid ili neki drugi sastojak ovog leka (nabrojani u odeljku 6),

- ako imate teško oboljenje jetre ili ako patite od stanja koje se zove hepatična encefalopatija (degenerativno oboljenje mozga),

- ako ste trudni više od 3 meseca (izbegavanje leka Valomindo se savetuje i u ranoj trudnoći –pogledajte odeljak o trudnoći),

- ako imate šećernu bolest ili oštećenje funkcije bubrega i uzimate lek za snižavanje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren.,

- ako imate ozbiljno oboljenje bubrega,

- ako imate nisku koncentraciju kalijuma u krvi.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Valomindo: - ako imate oboljenje jetre,

- ako imate ozbiljno oboljenje bubrega ili ako idete na dijalizu, - ako patite od sužavanja arterija bubrega,

- ako ste nedavno imali transplantaciju bubrega (ako ste dobili novi bubreg), - ako imate neko drugo oboljenje srca osim slabosti srca ili srčanog udara,

- ako ste ikada imali oticanje jezika ili lica usled alergijske reakcije koja se naziva angioedem nakon uzimanja nekog drugog leka (između ostalog i ACE inhibitora), recite to svom lekaru. Ako se ti simptomi jave dok uzimate lek Valomindo, prestanite odmah da uzimate lek Valomindo i nemojte više nikada da ga uzimate. Pogledajte i odeljak

Lek Valomindo uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekaromili farmaceutom.

Preporučena doza leka Valomindo je jedna tableta dnevno, najbolje ujutro. Lek Valomindo uzimajte svakoga dana u približno isto vreme.

Ove tablete se mogu uzimati nezavisno od obroka. Tablete treba progutati cele, sa vodom. Nemojte ih drobiti ni žvakati.

Osobe sa visokim krvnim pritiskom često ne primećuju nikakve znake ovog problema. Mnogi se osećaju potpuno normalno. Zbog toga je veoma važno da redovno idete na preglede kod lekara, čak iako se osećate dobro. Terapija visokog krvnog pritiska je obično doživotna.

Ako ste uzeli više leka Valomindo nego što treba

Ako ste uzeli previše tableta, odmah se posavetujte sa lekarom ili farmaceutom.

Veoma velika doza leka Valomindo može da prouzrokuje mučninu, povraćanje, nizak krvni pritisak, grčeve, vrtoglavicu, pospanost, zbunjenost i promenu količine urina koju izlučuju bubrezi.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Valomindo

Ako ste zaboravili da uzmete dozu leka Valomindo, sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme.

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili preskočenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Valomindo

Pošto je terapija visokog krvnog pritiska obično doživotna, morate razgovarati sa lekarom pre nego što odlučite da prestanete da uzimate ovaj lek. Nemojte prestajati da uzimate lek, osim ako Vam to nije rekao lekar.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o korišćenju ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Prestanite sa uzimanjem leka i odmah se obratite lekaru ako se javi bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:

- angioedem i/ili urtrikarija. Angioedem se manifestuje oticanjem kože na ekstremitetima ili licu, oticanjem usana ili jezika, oticanjem sluzokože grla ili disajnih puteva koje dovodi do kratkog daha ili teškoća pri gutanju. Ako se ovo javi, odmah se obratite lekaru (veoma retko: mogu da se jave kod 1 od 10.000 pacijenata),

- teške reakcije na koži uključujući intenzivni osip, crvenilo na koži celog tela, težak svrab, pojavu plikova, ljuštenje i oticanje kože, zapaljenje sluzokože (Stivens-Džonsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza) ili druge alergijske reakcije (veoma retko: mogu da se jave kod 1 od 10.000 pacijenata),

- nepravilan srčani ritam koji može da bude opasan po život (veoma retko: može da se javi kod 1 od 10.000 pacijenata),

- zapaljenje pankreasa koje može da prouzrokuje jak bol u stomaku i leđima, praćen veoma lošim opštim stanjem (veoma retko: može da se javi kod 1 od 10.000 pacijenata),

- oboljenje mozga izazvano bolešću jetre (hepatična encefalopatija) (nepoznata učestalost), - zapaljenje jetre (hepatitis) (nepoznata učestalost).

Ako se kod Vas jave neki od ovihsimptoma, prestanite da uzimate Valomindo i odmah se

obratite svom lekaru (pogledajte i odeljak 2, „Upozorenja i mere opreza“).

Druga neželjena dejstva uključuju:

Često (mogu da se jave kod 1 od 10 pacijenata):

niska vrednost kalijum u krvi; alergijske reakcije, uglavnom dermatološke, kod osoba sa predispozicijom za alergijske i astmatične reakcije; osip na koži sa crvenim i izdignutim površinama.

Povremeno (mogu da se jave kod 1 od 100 pacijenata):

niska vrednost natrijuma u krvi koji može da dovede do dehidriranja i niskog krvnog pritiska; osećanje okretanja (vertigo); kašalj; povraćanje; bol u abdomenu; crvene tačkice na koži (purpura); impotencija (nemogućnost postizanja ili zadržavanja erekcije), zamor.

Retko (mogu da sejave kod 1 do 1000 pacijenta):

niska vrednost hlorida u krvi; niska vrednost magnezijuma u krvi; glavobolja; žmarci (parestezija), gastrointestinalni poremećaji (kao što su mučnina i zatvor), suva usta.

Veoma retko (mogu da se jave kod 1 od 10.000 pacijenata):

promene u broju krvnih zrnaca, kao što su trombocitopenija (pad broja krvnih pločica koji prouzrokuje lakši nastanak modrica i krvarenje iz nosa), leukopenija (pad broja belih krvnih zrnaca koji može da izazove neobjašnjivu temperaturu, bol u grlu ili druge simptome slične gripu – ako do ovoga dođe, obratite se lekaru) i anemija (pad broja crvenih krvnih zrnaca); visoka koncentracija kalcijuma u krvi; nizak krvni pritisak; poremećaj funkcije jetre; oboljenje bubrega (sa simptomima zamora, povećane potrebe za mokrenjem, svraba na koži, mučnine, otečenihekstremiteta).

Nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

smanjenje koncentracije hemoglobina i pad procenta crvenih krvnih zrnaca u krvi (što u težim slučajevima dovodi do anemije); povećanje koncentracije kalijuma u krvi (što u težim slučajevima može da pokrene grčenje mišića i poremećaj srčanog ritma); iznenadni gubitak svesti (sinkopa); kratkovidost (miopija); zamućeni vid; poremećaj vida; pogoršanje vida ili bol u očima zbog visokog pritiska (mogući znakovi akumulacije tečnosti u vaskularnom sloju oka (efuzija horoidee) ili akutnog glaukoma zatvorenog ugla); neuobičajen nalaz na EKG snimku; ljubičastocrvene tačkice, visoka temperatura, svrab (znakovi zapaljenja krvnih sudova koje se zove vaskulitis); povećanje vrednosti testova funkcije jetre (što može da ukaže na oštećenjefunkcijejetre) uključujući i povećanje bilirubina u krvi (što u težim slučajevima može da izazovežutu prebojenost kože i beonjača); ako imate sistemski eritemski lupus (poremećaj imunskog sistema koji dovodi do zapaljenja i oštećenja zglobova, tetiva i organa sa simptomima koji uključuju osipe na koži, zamor, gubitak apetita, povećanje telesne težine i bol u zglobovima), on može da se pogorša; slučajevi fotosenzitivnih reakcija (izmenjeni izgled kože) nakon izlaganja suncu ili veštačkim UVA zracima; osip na koži; svrab na koži; bol u mišićima; povećana koncentracija kreatinina u serumu (koja može da ukazuje na poremećaj funkcije bubrega); povećanje nivoa glukoze u krvi kod dijabetičara; porast mokraćne kiseline, supstance koja može da izazove giht ili da ga pogorša (bol u zglobovima, naročito u stopalima).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Nemojte koristiti lek Valomindo posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage i svetlosti. Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Valomindo

- Aktivne supstance su valsartan i indapamid.

Jedna tableta sa modifikovanim oslobađanjemsadrži80 mg valsartana i 1,5 mg indapamida. - Pomoćne supstance u sloju valsartana su celuloza, mikrokristalna; krospovidon; silicijum-

dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat. Pomoćne supstance u sloju indapamida su celuloza, mikrokristalna; manitol; hipromeloza; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat; karbomeri; gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).

Kako izgleda lek Valomindo i sadržaj pakovanja

Okrugle, bikonveksne, dvoslojne tablete. Jedan sloj je svetlo ružičast, mramoran, sa oznakom VI1. Drugi sloj je beo do žuto-beo. Dimenzije tablete: prečnik približno 11 mm.

Unutrašnje pakovanjeje blister (OPA/Alu/PVC//Alu) sa 10 tableta sa modifikovanim oslobađanjem. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 3 blistera od po 10 tableta sa modifikovanim oslobađanjem (ukupno 30 tableta sa modifikovanim oslobađanjem) i Uputstvom za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd Proizvođač:

KRKA, D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2025.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

000571705 2024 od 24.04.2025.