Valomindo® 160mg+1.5mg tableta sa modifikovanim oslobađanjem

Lek Valomindoje indikovan u terapiji esecijalne hipertenzije kao supstituciona terapija kod pacijenata čija je bolest na odgovarajući načinkontrolisana pojedinačnim lekovima koji se daju istovremeno iu istim dozama kao u ovoj kombinaciji, ali kao odvojene tablete.

Doziranje

Preporučena dnevna doza je jedna tableta odgovarajuće jačine. Kombinacija fiksnih doza nije pogodna kao početna terapija.

Pre prevođenja na lek Valomindokod pacijenata se mora uspostaviti kontrola stabilnim dozama monokomponenti, koje se uzimaju u isto vreme. Doza leka Valomindo mora biti zasnovana na dozama pojedinačnih komponenti kombinacije u trenutku prevođenja.

Ako je potrebna promena doze, ona se mora sprovesti individualnom titracijom pojedinačnihsastojaka ove kombinacije.

Posebne populacije

Starije osobe

Kod starijih osoba kreatinin u plazmi se mora procenjivati u odnosu na godine starosti, telesnu masu i pol. Stariji pacijenti se mogu lečiti lekom Valomindoako im je funkcija bubrega očuvana ili minimalno oštećena.

Oštećenje funkcije bubrega

1 od 17

Kod ozbiljne insuficijencije bubrega (klirens kreatinina manji od30 mL/min), lečenje je kontraindikovano.

Tiazidni i njima srodni diuretici su u punoj meri efikasni samo kada je funkcija bubrega očuvana ili minimalno oštećena.

Oštećenje funkcije jetre

Lek Valomindoje kontraindikovan kod pacijenata sa blagim, umerenim i teškim oštećenjem funkcije jetre, bilijarnom cirozom i kod pacijenata sa holestazom (videti odeljke4.3, 4.4 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Lek Valomindose ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađih od18 godina. Bezbednost i efikasnost leka Valomindonisu utvrđene u ovim populacijama.

Način primene Oralna upotreba.

Lek Valomindose može uzimati nezavisno od obroka i treba ga uzimati sa vodom.

- Preosetljivost na aktivnesupstance, druge sulfonamide ili na bilo koju odpomoćnihsupstanci navedenihu odeljku 6.1.

- Blago, umerenoili teško oštećenje funkcijejetre, bilijarna ciroza, holestaza ili hepatična encefalopatija.

- Drugii trećitrimestar trudnoće(videti odeljke4.4 i 4.6).

- Istovremena primena leka Valomindosa lekovima koji sadrže aliskiren kontraindikovana je kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke4.5 i 5.1).

- Teška insuficijencija bubrega. - Hipokalemija.

Koncentracija kalijuma u plazmi

Ne preporučuje se istovremena upotreba valsartana sa suplementima kalijuma, diureticima koji štede kalijum, zamenama za kuhinjsku so sa kalijumom ili drugim lekovima koji mogu povećati koncentraciju kalijuma (heparin, itd.). Po potrebi treba sprovoditi kontrolu koncentracijekalijuma.

Gubitak kalijuma sa hipokalemijom predstavlja glavni rizik prilikom upotrebe tiazidnih i njima srodnih diuretika. Mora se sprečiti rizik od nastanka hipokalemije (< 3,4 mmol/L) kod određenih populacija sa visokim rizikom, npr. starijihosoba, pothranjenihi/ili pacijenata koji uzimaju više lekova, pacijenata sa cirozom praćenom edemom i ascitesom, kao i pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću i srčanom insuficijencijom. Kod takvihslučajeva hipokalemija povećava srčanu toksičnost lekova digitalisa i rizik od aritmija.

Pojedinci kod kojih je prisutan produžen QT interval takođe podležu riziku, bez obzira na to da li je uzrok urođen ili jatrogen. Hipokalemija, kao i bradikardija, tako predstavljaju predisponirajući faktor za nastanak teških aritmija, posebno potencijalno smrtno ugrožavajuće torsades de pointes.

Češće praćenje kalijuma u plazmi je obavezno u svim situacijama koje su iznad navedene. Prvo merenje koncentracije kalijuma u plazmi treba izvršiti tokom prve nedelje nakon otpočinjanja terapije.

Ako se hipokalemija otkrije, ona mora da se koriguje. Ustanovljena hipokalemija povezana sa malim koncentracijama magnezijuma u serumu može da bude otporna na terapiju, ako se ne koriguje magnezijum u serumu.

Koncentracija natrijuma u plazmi

2 od 17

Manjaknatrijuma i/ili volumena treba korigovati pre započinjanja terapije lekom Valomindo.

Mora se izmeriti natrijum u plazmi pre uvođenja terapije indapamidom i u redovnim intervalima nakon toga. Smanjenje koncentracijenatrijuma u krvi može na početku da bude asimptomatskoi zbog toga je važno da se kontroliše. Kontrole moraju biti još češće kod starijih pacijenata i pacijenata sa cirozom (videti odeljke4.8 i 4.9). Svaka terapija diuretikom može izazvati hiponatremiju, ponekad sa veoma ozbiljnim posledicama. Hiponatremija sa hipovolemijom može biti odgovorna za dehidrataciju i ortostatsku hipotenziju.

Istovremeni gubitak hloridnih jona može dovesti do sekundarne kompenzacione metaboličke alkaloze – incidenca i stepen ovog dejstva su neznatni.

Koncentracija magnezijuma u plazmi

Pokazalo se da tiazidi i srodni diuretici, uključujući indapamid, pojačavaju izlučivanje magnezijuma putem urina, što može da dovede do hipomagnezemije (videti odeljke4.5. i 4.8).

Koncentracija kalcijuma u plazmi

Tiazidii srodni diuretici mogu da smanje izlučivanje kalcijuma putem urina i da prouzrokuju blagoi prolaznopovećanje koncentracije kalcijuma u plazmi. Ispoljena hiperkalcemija može da bude prouzrokovana ranije nedijagnostikovanim hiperparatiroidizmom.

Kod takvih slučajeva terapiju treba prekinuti pre ispitivanja funkcije paratiroidnih žlezda.

Glukoza u krvi

Kontrola glukoze u krvi je važna kod dijabetičara, posebno u prisustvu hipokalemije.

Mokraćna kiselina

Kod pacijenata sa hiperurikemijom koji se leče indapamidompovećana je sklonost ka napadima gihta.

Oštećenje funkcijebubrega

Tiazidii srodni diuretici su u punoj meri efikasni samo kada je funkcija bubrega očuvana ili minimalno oštećena (koncentracija kreatinina u plazmi manja od približno25 mg/L, tj. 220 mikromol/L kod odraslih). Kod starijih osoba koncentracija kreatinina u plazmi se mora procenjivati u odnosu na godine starosti, telesnu masu i pol.

Hipovolemija, nastala na početku terapije usled gubitka vode i natrijuma izazvanog diureticima na početku terapije, prouzrokuje smanjenje glomerularne filtracije. To može da dovede do povećanja koncentracije uree i kreatinina u plazmi. Ova prolazna funkcionalna bubrežna insuficijencija nema posledice kod pojedinaca sa očuvanomfunkcijom bubrega, ali može da pogorša prethodno postojeću bubrežnu insuficijenciju.

Stenoza bubrežne arterije

Nije dokazana bezbedna upotreba valsartana kod pacijenata sa bilateralnom stenozom bubrežnih arterija ili stenozom arterije jedinog bubrega koji je u funkciji.

Kratkotrajna primena valsartana kod dvanaest pacijenata sa renovaskularnom hipertenzijom kao posledicom unilateralne stenoze bubrežne arterije nije dovela do značajnih promena u renalnoj hemodinamici, kreatinina u serumu ili azota iz uree u krvi (BUN). Međutim, drugi lekovi koji utiču na sistem renin-angiotenzin mogu da povećaju ureu u krvi i kreatinin u serumu kod pacijenata sa unilateralnom stenozom bubrežne arterije, zbog toga se preporučuje praćenje funkcije bubrega kada se ovi pacijenti leče valsartanom.

Transplantacija bubrega

Trenutno nema iskustava o bezbednoj upotrebi valsartana kod pacijenata koji su nedavno imali transplantaciju bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Primena leka Valomindo je kontraindikovana kod pacijenata sa blagim, umerenimili teškim

3 od 17

oštećenjem funkcije jetre, bilijarnom cirozom i kod pacijenata saholestazom(videti odeljke4.2, 4.3 i 5.2).

Kada je funkcija jetre oštećena, diuretici srodni tiazidima mogu da izazovu hepatičnu encefalopatiju, naročito u slučaju disbalansa elektrolita. Ukoliko do ovoga dođe, odmahtreba prekinuti sa davanjem diuretika.

Primarni hiperaldosteronizam

Pacijente sa primarnim hiperaldosteronizmom ne treba lečiti valsartanom zato što njihov sistem renin-angiotenzin nije aktiviran.

Stenoza aortnogi mitralnog zaliska, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Kao i pri upotrebidrugih vazodilatatora, posebna pažnja se mora obratiti kod pacijenata koji pate od stenoze aortnogili mitralnog zaliska, ili hipertrofične opstruktivne kardiomiopatije (engl. hypertrophic obstructive cardiomyopathy, HOCM).

Trudnoća

Terapiju antagonistima receptora angiotenzina II (engl. angiotensin II receptor blockers, ARB) ne treba započinjati tokom trudnoće. Osim ako se ne smatra da je nastavak terapije lekovima ARBgrupe neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevestina alterantivne antihipertenzivne terapije, koje imaju utvrđen bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće. Kada se dijagnostikuje trudnoća, lečenje lekovima ARBgrupe treba odmah prekinuti i, ukoliko je moguće, treba započeti alternativnu terapiju (videti odeljke4.3 i 4.6).

Angioedemu anamnezi

Angioedem, uključujući oticanje larinksa i glotisa, kojidovodi do opstrukcije disajnih puteva, i/ili oticanje lica, usana, farinksa i/ili jezika, bio je zabeležen kod nekih od pacijenta lečenih valsartanom. Kod nekih od ovih pacijenta angioedem se u prošlosti javljao u vezi sa drugim lekovima, uključujući i ACE inhibitore. Terapiju lekom Valomindotreba odmah prekinuti kod pacijenata kod kojih se razvije angioedem, a lekValomindose ne sme ponovo primenjivati.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, antagonista receptora angiotenzina II ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući i akutnu insuficijenciju bubrega). Stoga se ne preporučuje dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron kroz kombinovanu upotrebu ACE inhibitora, antagonista receptora angiotenzina II ili aliskirena (videti odeljke4.5 i 5.1).

Ako se smatra da je terapija sa dvostrukom blokadom apsolutno neophodna, ona se sme sprovoditi isključivo pod nadzorom lekara specijaliste i uz često pažljivopraćenje funkcije bubrega, koncentracije elektrolita i krvnog pritiska.

ACE inhibitorei antagoniste receptora angiotenzina II ne treba istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetičnom nefropatijom.

Fotosenzitivnost

Zabeleženi su slučajevi fotosenzitivnosti vezani za primenu tiazidnihi njima srodnihdiuretika (videti odeljak4.8). Ako se javifotosenzitivnost tokom terapije, preporučuje se njeno prekidanje. Ako se smatra da je ponovna primena diuretika neophodna, preporučuje se zaštita izloženih površina od sunca ili od veštačkih UVA zraka.

Sportisti

Sportistima se skreće pažnja na činjenicu da ovaj lek sadrži aktivnu supstancu koja može dati pozitivnu reakciju na doping testu.

Efuzija horoidee, akutna miopija i sekundarni glaukom zatvorenog ugla

Sulfonamidi ili derivati sulfonamida, lekovi koji mogu izazvati idiosinkratsku reakciju koja dovodi do efuzije horoidee sa poremećajem vidnog polja, prolazne kratkovidosti i akutnog glaukoma zatvorenog

4 od 17

ugla. Simptomi obuhvataju akutnu pojavu smanjene oštrine vida ili bol u oku i obično se javljaju u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja nakon početka uzimanja leka. Ukoliko se ne leči, akutni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Primarna terapija je da se obustavi primena leka što je pre moguće. Može se razmotriti hitno medicinsko ili hirurško lečenje ako intraokularni pritisak i dalje ostane nekontrolisan. Faktori rizika za razvoj glaukoma zatvorenog ugla mogu da uključuju alergije na sulfonamide ili penicilin u anamnezi.

Interakcije povezane sa valsartanom

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) salekovima iz grupe ARB(engl. angiotensin II receptor blocker), ACEI (engl. angiotension-converting enzyme inhibitor) ili aliskirena: Podaci iz kliničkih ispitivanja pokazali su da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, antagonista receptora angiotenzina II ili aliskirena povezana sa većom učestalošću neželjenih dejstava kaošto su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa upotrebom samo jednog leka koji deluje na sistem RAAS (videti odeljke4.3, 4.4 i 5.1).

Kombinacije koje se ne preporučuju

Litijum:

Reverzibilnopovećanjekoncentracije litijuma u serumu i porast njegove toksičnosti zabeleženi su tokom istovremene primene litijuma sa inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima i antagonistima receptora angiotenzina II, uključujući i valsartan. Ako se pokaže da je ova kombinacija neophodna, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracijelitijuma u serumu. Pretpostavlja se da je rizik od toksičnosti litijuma dodatno povećan ako se koristi i duretik.

Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma, zamene za kuhinjsku so sa kalijumom i druge supstance koje mogu da povećaju koncentraciju kalijuma:

Ako se lekovi koji utiču na koncentraciju kalijuma smatraju neophodnim u kombinaciji sa valsartanom, savetuje se praćenje koncentracije kalijuma u plazmi.

Kombinacije koji zahtevaju oprez pri upotrebi

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), uključujući selektivne COX-2 inhibitore, acetilsalicilnu kiselinu (>3g/dnevno) i neselektivne lekove NSAIL grupe:

Kada se antagonisti angiotenzina II primenjuju istovremeno sa lekovima NSAIL grupe može se javiti slabljenje antihipertenzivnog dejstva. Osim toga, istovremena terapija antagonistima angiotenzina II i lekovima NSAIL grupe može da dovede do povećanog rizika od pogoršanja funkcije bubrega i do povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Zbog toga se preporučuje praćenje funkcijebubrega na početku terapije, kao i odgovarajuća hidratacija pacijenta.

Transporteri:

Podaci in vitroukazuju na to da valsartan predstavlja supstrat transportera hepatičnog preuzimanja OATP1B1/OATP1B3 i transportera hepatičnog efluksa MRP2. Klinički značaj ovog nalaza nije poznat. Istovremena primena inhibitora transportera preuzimanja (npr. rifampin, ciklosporin) ili transportera efluksa (npr. ritonavir) može povećati sistemsku izloženost valsartanu. Potrebno je primenitiodgovarajuće mere prilikom započinjanja ili završavanja istovremene terapije takvim lekovima.

Ostali:

U studijama interakcija lekova sa valsartanom nisu pronađene klinički značajne interakcije sa valsartanom ili sa bilo kojom od sledećih supstanci: cimetidin, varfarin, furosemid, digoksin, atenolol, indometacin, hidrohlortiazid, amlodipin, glibenklamid.

5 od 17

Interakcije povezane sa indapamidom

Kombinacije koje se ne preporučuju

Litijum:

Povećanje koncentracije litijuma u plazmi sa znakovima predoziranja, kao kod režima ishrane bez soli (smanjeno izlučivanje litijuma putem urina). Međutim, ako je primena diuretika neophodna, mora se pažljivo pratiti koncentracija litijuma u plazmi i prilagođavati doziranje.

Kombinacije koji zahtevaju oprez pri upotrebi

Lekovi koji izazivaju torsades de pointes:

- antiaritmici klase Ia (hinidin, hidrohinidin, disopiramid),

- antiaritmici klase III (amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid),

- neki antipsihotici: fenotiazini (hlorpromazin, ciamemazin, levomepromazin, tioridazin, trifluoperazin),

- benzamidi (amisulprid, sulpirid, sultoprid, tiaprid), - butirofenoni (droperidol, haloperidol),

- ostali: bepridil, cisaprid, difemanil, eritromicin i.v., halofantrin, mizolastin, pentamidin, sparfloksacin, moksifloksacin, vinkamin i.v.

Postoji povećani rizik od ventrikularnih aritmija, pre svega torsades de pointes(hipokalemija je faktor rizika). Pre nego što se uvede ova kombinacija lekova, potrebno je pratitikoncentraciju kalijuma i po potrebikorigovati. Potrebno je kliničko praćenje elektrolita u plazmi i EKG-a. Koristitilekove koje nemaju nepovoljno dejstvo izazivanja torsades de pointes kada postoji hipokalemija.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (sistemska primena) uključujući selektivne inhibitore COX-2 i velike doze acetilsalicilne kiseline (≥ 3 g/dan):

Moguće je smanjenje antihipertenzivnog dejstva indapamida. Postoji rizik od akutnog otkazivanja bubrega kod dehidriranih pacijenata (smanjena glomerularna filtracija). Hidriratipacijenta. Potrebno je praćenje funkcijebubrega na početku terapije.

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACEinhibitori):

Postoji rizik od iznenadne hipotenzije i/ili akutne insuficijencije bubrega prilikom uvođenja ACE inhibitora sa prethodno postojećom smanjenom koncentracijomnatrijuma (naročito kod pacijenata sa stenozom bubrežne arterije).

Kod hipertenzije, ako je prethodna terapija diureticima mogla da prouzrokuje smanjenje koncentracije natrijuma, neophodno je:

- iliprekinuti davanje diuretika 3 dana pre započinjanja terapije ACE inhibitorom ili po potrebi ponovo uvesti hipokalemijski diuretik;

- ili dati malu početnu dozu ACE inhibitora i postepeno je povećavati.

Kod kongestivne srčane insuficijencijepočnite sa veoma malom dozom ACE inhibitora, možda i nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog hipokalemijskog diuretika.

U svakom slučaju, pratite funkciju bubrega (kreatinin u plazmi) tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom.

Druga jedinjenja koja prouzrokuju hipokalemiju:amfotericin B (i.v.), glukokortikoidi i mineralokortikoidi (sistemska primena), tetrakosaktidi, stimulativni laksativi.

Povećan rizik od hipokalemije (aditivno dejstvo). Praćenje i, po potrebi, korigovanje kalijuma u plazmi. Ovo se pre svega mora imati na umu prilikom istovremene terapije digitalisom. Koristite nestimulativne laksative.

Baklofen:

Pojačava antihipertenzivno dejstvo.

Hidriratipacijenta. Potrebno je praćenjefunkcijebubrega na početku terapije.

6 od 17

Preparati digitalisa:

Hipokalemija i/ili hipomagnezemija predisponiraju toksična dejstva digitalisa.

Potrebno je praćenje koncentracije kalijuma i magnezijuma u plazmi i EKG i, po potrebi, prilagođavanje terapije.

Kombinacije koje zahtevaju poseban oprez Alopurinol

Istovremena terapija indapamidom može povećati učestalost reakcija preosetljivosti na alopurinol.

Kombinacije koje se moraju uzeti u obzir

Diuretici koji štede kalijum (amilorid, spirinolakton, triamteren):

Iako je racionalna kombinacija korisna kod nekih pacijenata, i dalje se može javiti hipokalemija ili hiperkalemija (naročito kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom ili dijabetesom). Potrebno je pratiti koncentracije kalijuma u plazmi i EKG, i po potrebi ponovo razmotriti terapiju.

Metformin:

Povećani rizik od laktične acidoze indukovane metforminom usled moguće funkcionalne insuficijencije bubrega povezane sa diureticima i, konkretnije, diureticima Henleove petlje. Nemojte primenjivati metformin ako kreatinin u plazmi prelazi vrednost od 15 mg/L (135 mikromol/L) kod muškaraca i 12 mg/L (110 mikromol/L) kod žena.

Kontrastna sredstva na bazi joda:

U prisustvu dehidratacije zbog primene diuretika postoji povećan rizik od akutne bubrežne insuficijencije, posebno kada se koriste velike doze kontrastnih sredstava na bazi joda. Potrebna je rehidracija pre primene kontrastnih sredstava koja sadrže jod.

Antidepresivi imipraminskog tipa, neuroleptici:

Povećava se antihipertenzivno dejstvo i rizik od ortostatske hipotenzije (aditivno dejstvo).

Kalcijum (soli):

Postoji rizik od hiperkalcemije usled smanjene eliminacije kalcijuma putem urina.

Ciklosporin, takrolimus:

Rizik od povećanja koncentracije kreatinina u plazmi bez promene u koncentraciji ciklosporina u cirkulaciji, čak i kada nema deplecije vode/natrijuma.

Kortikosteroidi, tetrakosaktidi (sistemska primena):

Smanjeno antihipertenzivno dejstvo (retencija vode/natrijuma usled dejstva kortikosteroida).

Trudnoća

Ne preporučuje se upotreba antagonista receptora angiotenzina II (engl. angiotensin II receptor blockers, ARB) tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak4.4). Upotreba lekova ARBgrupe je kontraindikovana tokom drugog i trećeg tromesečja trudnoće (videti odeljke4.3 i 4.4).

Epidemiološki dokazi vezani za rizik od teratogenosti nakon izlaganja ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće nisu bili dovoljni za donošenje zaključaka, međutim ne može se isključiti malo povećanje rizika. Iako ne postoje kontrolisani epidemiološki podaci o riziku sa antagonistima receptora angiotenzina II (ARB), može postojati sličan rizik sa ovom vrstom lekova. Osim ako se ne smatra da je nastavak terapije lekovima ARBgrupe neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevestina alterantivne antihipertenzivne terapije, koje imaju utvrđen bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće. Kada se dijagnostikuje trudnoća, lečenje lekovima ARBgrupe treba odmah prekinuti i, ukoliko je moguće, treba otpočeti alternativnu terapiju.

7 od 17

Poznato je da izloženost terapiji lekovima ARBgrupe u drugom i trećem trimestru trudnoće dovodi do toksičnih dejstava na fetus kod ljudi (oštećena funkcija bubrega, oligohidramnion, usporena osifikacija lobanje) i na novorođenčad (insuficijencija bubrega, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak5.3 „Pretklinički podaci o bezbednosti leka“).

Ako je do izloženosti došlo od drugog trimestra trudnoće, funkciju bubrega i okoštavanje lobanje treba proveriti ultrazvukom.

Novorođenčad čije su majke uzimale lekove ARBgrupe treba pažljivo pratiti zbog mogućeg razvoja hipotenzije (videti i odeljke4.3 i 4.4).

Nema podataka ili su podaci o upotrebi indapamida kod trudnica ograničeni (manje od 300 ishoda trudnoće). Dugotrajna izloženost tiazidu tokom trećeg trimestra trudnoće može da smanji volumen plazme kod majke kao i uteroplacentalni protok krvi, što može da izazove fetoplacentalnu ishemiju i zaostajanje u rastu.

Studijena životinjama nisu pokazale ni direktna ni indirektna dejstva kada je u pitanju reproduktivna toksičnost (videti odeljak5.3).

Dojenje

Lek Valomindone treba koristititokom dojenja.

Zbog toga što nema dostupnih podataka o upotrebi valsartana tokom dojenja, on se ne preporučuje i prednost se daje alternativnim terapijama kod kojih je bezbednosni profil tokom dojenja bolje utvrđen, naročito tokom dojenja novorođenčadi i prerano rođenih beba.

Ne postoji dovoljno podataka u vezi sa izlučivanjem indapamida/njegovih metabolita u majčino mleko. Može da se pojavi preosetljivost na sulfonamidske derivate i hipokalemija. Ne može se isključiti rizik po novorođenče/bebu.

Indapamid je veoma sličan tiazidnim diureticima koji su tokom dojenja bili povezani sa smanjenjem ili čak supresijom laktacije.

Plodnost

Valsartan nije imao neželjena dejstva na reproduktivni učinak kod mužjaka i ženki pacova pri oralnim dozama i do 200 mg/kg/dnevno. Ova doza je 6 puta veća od maksimalne preporučene doze kod ljudi na osnovu mg/m2 (u proračunu se pretpostavlja oralna doza od 320 mg/dnevno i pacijent od 60 kg).

Studije reproduktivne toksičnosti nisu pokazale uticaj na plodnost kod ženki i mužjaka pacova (videti odeljak 5.3). Ne očekuje se uticaj na plodnost kod ljudi.

Valsartan/indapamid mogu da prouzrokuju različite reakcije povezane sa sniženjem krvnog pritiska u pojedinačnim slučajevima, naročito na početku terapije. Prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama treba uzeti u obzir da se mogu javiti vrtoglavica ili umor.

Neželjena dejstva koja mogu da se jave tokom terapije sa valsartanom/indapamidomrazvrstana su po učestalosti u sledeće grupe:

- veoma često (≥ 1/10),

- često (≥ 1/100 do < 1/10),

- povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), - retko (≥ 1/10000 do < 1/1000),

- veoma retko (< 1/10000),

8 od 17

- nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Sažetak bezbednosnog profila

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima sa valsartanomkod odraslih pacijenata sa hipertenzijom, ukupna incidenca pojave neželjenih reakcija na lek bila je slična kao kod placeba i bila je u skladu sa farmakologijom valsartana. Incidenca neželjenih reakcija nije bila povezana sa dozom ili trajanjem terapije, a takođe nije pokazana povezanost sa polom, starošću ili rasom. Neželjene reakcije zabeležene u kliničkim ispitivanjima, iskustvima nakon stavljanja leka u promet i laboratorijskim nalazima, navedene su prema sistemima organa.

Najčešće neželjenereakcije povezane sa lečenjem indapamidom su hipokalemija, reakcije preosetljivosti, uglavnom dermatološke, kod osoba sa predispozicijom za alergijske i astmatične reakcije i makulopapularne osipe. Većina neželjenih reakcija koje se tiču kliničkih i laboratorijskih parametara su zavisne od doze.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti.

9 od 17

10 od 17

Opis odabranih neželjenih reakcija

Tokom studija II i III faze u kojima je poređen indapamid od 1,5 mg i 2,5 mg, analiza kalijuma u plazmi je pokazala da je dejstvo indapamida zavisno od doze:

- Indapamid od 1,5 mg: koncentracija kalijuma u plazmi < 3,4 mmol/L zabeležena je kod 10% pacijenata, a < 3,2mmol/L kod 4% pacijenata nakon 4 do 6 nedelja terapije. Nakon 12 nedelja terapije prosečno smanjenje koncentracije kalijuma u plazmi bilo je 0,23 mmol/L.

- Indapamid od 2,5 mg: koncentracija kalijum u plazmi < 3,4 mmol/L zabeležena je kod 25 % pacijenata, a < 3,2mmol/L kod 10 % pacijenata nakon 4 do 6 nedelja terapije. Nakon 12 nedelja terapije prosečnosmanjenje koncentracije kalijuma u plazmi bilo je 0,41 mmol/L.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Povezano sa valsartanom

Predoziranje valsartanom može da izazove izraženu hipotenziju, što može da dovede do smanjenog nivoa svesti, cirkulatornog kolapsa i/ili šoka.

Povezano sa indapamidom

Nalazi su pokazali da indapamid nije toksičan do 40 mg, tj. doze koja je 27 puta veća od terapijske. Znakovi akutnog trovanja se pre svega javljaju u obliku poremećaja vode/elektrolita (hiponatremija, hipokalemija). Klinički, postoji mogućnost pojave mučnine, povraćanja, hipotenzije, grčeva, vertiga, pospanosti, zbunjenosti, poliurije ili oligurije, moguće do anurije (kao posledica hipovolemije).

Terapija

Povezano sa valsartanom

Terapijske mere zavise od vremena unosa, tipa i ozbiljnosti simptoma, pri čemu jestabilizacija stanja cirkulacije od primarne važnosti.

Ako se javi hipotenzija, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj i treba sprovesti korigovanje soli i volumena.

Ne može se očekivati da valsartan može da se ukloni hemodijalizom.

Povezano sa indapamidom

11 od 17

Početne mere uključuju hitnu eliminaciju unetih lekova ispiranjem želuca i/ili primenu aktivnog uglja, a nakon toga ponovno uspostavljanjeravnoteže vode/elektrolita na normalnu koncentraciju, u zdravstvenoj ustanovi.

Farmakoterapijska grupa: lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem; antagonistireceptora angiotenzina II (ARB) i diuretici

ATC šifra: C09DA03

Valsartan

Mehanizam dejstva

Valsartan uzet oralno je aktivanlek, snažan i specifičan antagonist receptora angiotenzina II (Ang II). On deluje selektivno na podtip receptora AT1, koji je odgovoran za poznata dejstva angiotenzina II. Povećana koncentracija Ang II u plazmi nakon blokade AT1 receptora valsartanom može da stimuliše neblokirane AT2 receptore, za koje se smatra da deluju kao protivteža dejstvu AT1 receptora. Valsartan neispoljava nikakvu parcijalnu agonističku aktivnost na AT1 receptorima i ima mnogo veći afinitet (oko 20000 puta) za AT1 receptore nego za AT2 receptore. Nije poznato da valsartan vezuje ili blokira receptore drugih hormona niti kanale jona za koje se zna da su važni u kardiovaskularnoj regulaciji.

Farmakodinamskodejstvo

Valsartan ne inhibira ACE (poznat i kao kininaza II), koji konvertuje angiotenzin I u angiotenzin II i razgrađuje bradikinin. Pošto nema dejstva na ACE i nema pojačavanja dejstva bradikinina ili supstance P, malo je verovatno da su angiotenzin II antagonisti povezani sa kašljem. U kliničkim ispitivanjima u kojima je valsartan poređen sa ACE inhibitorom, incidenca suvog kašlja je bila značajno manja (p < 0,05) kod pacijenata lečenih valsartanom nego kod onih koji su lečeni ACE inhibitorom (2,6% naspram 7,9%). U kliničkim ispitivanjima kodpacijenata koji su u anamnezi imali suvi kašalj tokom terapije ACE inhibitorima, kod 19,5% ispitanika koji su dobijali valsartan i 19,0% onih koji su dobijali tiazidne diuretike javio se kašalj, u poređenju sa 68,5% onih koji su lečeni ACE inhibitorom (p < 0,05).

Indapamid

Mehanizam dejstva

Indapamid je derivat sulfonamida sa indolskim prstenom, farmakološki srodan tiazidnoj grupi diuretika, koji deluje tako što inhibira reapsorpciju natrijuma u kortikalnom dilucionom segmentu.

Farmakodinamskodejstvo

Indapamid povećava izlučivanje natrijuma i hlorida putem urina i, u manjoj meri, kalijuma i magnezijuma, čime se povećava ukupno izlučivanje urina praćeno antihipertenzivnim dejstvom.

Klinička efikasnost i bezbednost

Povezano sa valsartanom

Primena valsartana kod pacijenata sa hipertenzijomdovela je do smanjenja krvnog pritiska bez uticaja

12 od 17

na stopu pulsa.

Kod većine pacijenata, nakon primene pojedinačne oralne doze, početak antihipertenzivnog dejstva javio se u roku od 2 sata, a maksimalno smanjenje krvnog pritiska dostignuto je u roku od 4–6 sati. Antihipertenzivno dejstvo trajetokom 24 sata nakon doziranja. Tokom ponovljenog doziranja antihipertenzivno dejstvo je u znatnoj meri prisutno u roku od 2 nedelje, a maksimalno dejstvo se postiže u roku od 4 nedelje i održava se tokom dugotrajne terapije. U kombinaciji sa hidrohlortiazidom, postiže se značajno dodatno sniženje krvnog pritiska.

Nagli prekid terapije valsartanom nije bio povezan sa vraćanjem hipertenzije ili drugim neželjenim kliničkim događajima.

Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i mikroalbuminurijom, nije se pokazalo da valsartan redukuje ekskreciju albumina putem urina. U studiji koja je istraživala smanjenje mikroalbuminurije sa valsartanom (engl. Micro Albuminuria Reduction with Valsartan, MARVAL) procenjivanoje smanjenje ekskrecije albumina putem urina (engl. urinary albumin excretion, UAE) sa valsartanom (80-160 mgjednom dnevno) u odnosu na amlodipin (5-10 mgjednom dnevno) kod 332 pacijenta sa dijabetesom tipa 2 (prosečne starosti: 58 godina; 265 muškaraca) sa mikroalbuminurijom (valsartan: 58 mikrograma/min; amlodipin: 55,4 mikrograma/min), normalnim ili visokim krvnim pritiskom i sa očuvanom funkcijom bubrega (koncentracija kreatinina u krvi < 120 mikromol/L). U 24. nedelji, UAE je bila smanjena (p < 0,001) za 42% (-24,2 mikrograma/min; 95% CI: -40,4 do -19,1) sa valsartanom i približno 3% (-1,7 mikrograma/min; 95% CI: -5,6 do 14,9) sa amlodipinom, uprkos sličnimstopama smanjenja krvnog pritiska u obe grupe.

Kliničko ispitivanje DROP (engl. Diovan Reduction of Proteinuria) dodatnoje ispitivana efikasnost valsartana u smanjenju UAE kod 391 hipertenzivnog pacijenta (TA=150/88 mmHg) sa dijabetesom tipa 2, albuminurijom (prosečno=102 mikrograma/min; 20-700 mikrograma/min) i očuvanom funkcijom bubrega (prosečan kreatinin u serumu = 80 mikromol/L). Pacijentima je slučajnim uzorkom davana jedna od 3 doze valsartana (160, 320 i 640mg/jednom dnevno) i lečeni su 30 nedelja. Cilj ove studije je bila da se utvrdi optimalna doza valsartana za smanjenje UAE kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom tipa 2. U 30. nedelji, procenat promene u UAE bio je značajno smanjen: 36% od osnovne vrednosti sa valsartanom od 160 mg (95% CI: 22 do 47%) i 44% sa valsartanom od 320 mg (95% CI: 31 do 54%). Zaključeno je da 160–320 mg valsartana proizvodi klinički značajno smanjenje UAE kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes tipa 2.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

U dva velika randomizovana, kontrolisana ispitivanja –ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i NEPHRON-D (engl. Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes), ispitivana je primena ACE inhibitora sa antagonistima receptora angiotenzina II.

ONTARGET je bilo ispitivanjesprovedeno kod pacijenata sa istorijom kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih oboljenja, ili sa dijabetes melitusom tipa 2 praćenim potvrđenim oštećenjem ciljnog organa. VANEPHRON-D je bilo ispitivanje kodpacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ova ispitivanja su pokazala da nema značajnog korisnog dejstva na bubrežnei/ili kardiovaskularne ishode i smrtnost, dok je zabeležen povećan rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. S obzirom na njihova slična farmakodinamska svojstva, ovi rezultati su relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II.

Zbog toga se ACE inhibitori i antagonisti receptora angiotenzina II ne smeju koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bilo ispitivanje osmišljeno da ispita korist od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i hroničnim oboljenjem bubrega, kardiovaskularnim oboljenjemili oba. Ovo ispitivanje je prekinuto ranije zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. I kardiovaskularna smrt i moždani udar su bili češći u grupi koja je dobijala aliskiren u odnosu na grupu koja je dobijala placebo, a ozbiljni neželjeni događaji i ispitivani neželjeni događaji (hiperkalemija, hipotenzija i poremećaj funkcijebubrega) bili su češće zabeleženi u grupi koja je dobijala aliskiren nego grupi koja je dobijala placebo.

13 od 17

Povezano sa indapamidom

Studije II i III faze u kojima je korišćena monoterapija pokazale su da antihipertenzivno dejstvo traje 24 sata. Ono je bilo prisutno kod doza pri kojima je diuretsko dejstvo bilo blagog intenziteta. Antihipertenzivno dejstvo indapamida povezano je sa poboljšanjem komplijanse arterija i smanjenjem arterijskog i ukupnog perifernog otpora.

Indapamid smanjuje hipertrofiju leve komore.

Tiazidii srodni diuretici dostižu plato terapijskog dejstva iznad određene doze, dok neželjena dejstva nastavljaju da rastu. Dozu ne treba povećavati ako terapija nije efikasna.

Osim toga, pokazalo se da kod kratkotrajne, srednje i dugotrajne terapije pacijenata koji boluju od hipertenzije, indapamid:

- ne utiče na metabolizam lipida: triglicerida, LDL holesterola i HDL holesterola;

- ne utiče na metabolizam ugljenih hidrata, čak ni kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom.

Valsartan

Resorpcija

Nakon oralne primene samog valsartana, maksimalna koncentracija valsartana u plazmi dostiže se za 2–4 sata sa tabletama i za 1–2 sata sa rastvorom. Srednja apsolutna bioraspoloživost je 23% sa formulacijom u obliku tableta i 39% u obliku rastvora. Sistemska izloženost i maksimalna koncentracija valsartana u plazmi je oko 1,7 puta i 2,2 puta veća sa rastvorom u poređenju sa tabletama.

Hrana smanjuje izloženost valsartanu (kako je pokazala vrednost PIK) za oko 40% i maksimalnu koncentraciju u plazmi (Cmax) za oko 50%, iako su od oko 8 satinakon primene koncentracije valsartana u plazmi slične u grupama koje lek uzimaju na pun i na prazan stomak. Ovo smanjenje vrednosti PIK, međutim, ne prati klinički značajno smanjenje terapijskog dejstva te se valsartan tako može davati sa hranom ili bez nje.

Distribucija

U stabilnom stanju volumen distribucije valsartana nakon intravenske primene je oko 17 litara, što pokazuje da se valsartan ne distribuira ekstenzivno u tkiva. Valsartan se u velikoj meri vezuje za proteine iz seruma (94–97%), uglavnom za albumin.

Biotransformacija

Valsartan nema izraženu biotransformaciju i samo oko 20% doze je otkriveno u obliku metabolita. Hidroksilni metabolit je identifikovan u malim koncentracijama (manje od 10% vrednosti PIK valsartana). Ovaj metabolit je farmakološki neaktivan.

Eliminacija

Valsartan pokazuje multieksponencijalnu kinetiku razlaganja (t1/2alfa <1 sat i t1/2beta oko 9 sati). On se primarno eliminiše putem bilijarne ekskrecije u fecesu (oko 83% doze) i renalno u urinu (oko 13% doze), uglavnom u neizmenjenom obliku. Nakon intravenske primene, klirens u plazmi valsartana je oko 2 L/sat, a njegov renalni klirens je 0,62 L/sat(približno 30% od ukupnog klirensa). Poluvreme eliminacije valsartana je 6 sati.

Posebne populacije

Starije osobe

Nešto viša sistemska izloženost valsartanu bila je primećena kod nekih starijih ispitanika nego kod mlađih ispitanika. Međutim, nije se pokazalo da ovo ima bilo kakav klinički značaj.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

14 od 17

Kao što je i očekivano za jedinjenje za koje renalni klirens predstavlja samo 30% od ukupnog klirensa u plazmi, nije primećena uzajamna veza između funkcije bubrega i sistemske izloženosti valsartanu. Zbog toga nije potrebno prilagođavanje doze leka kod pacijenata sa oštećenjemfunkcijebubrega (klirens kreatinina > 10 mL/min). Trenutno nema iskustava o bezbednoj primeni kod pacijenata sa klirensom kreatinina < 10 mL/min i kod pacijenata koji idu na dijalizu, zbog toga bi valsartan trebalo oprezno koristiti kod ovih pacijenata (videti odeljke4.2 i 4.4). Valsartan se u velikoj meri vezuje za proteine plazme i malo je verovatno da se može ukloniti dijalizom.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Približno 70% resorbovane doze se eliminiše putem žuči, uglavnom u neizmenjenom obliku. Valsartan ne podleže bilo kakvoj biotransformaciji koja bi bila vredna pažnje. Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjemfunkcijejetre bilo je primećeno udvostručavanje izloženosti (PIK) u poređenju sa zdravim ispitanicima. Međutim, nije bila primećena korelacija između koncentracije valsartana u plazmi i stepena poremećaja funkcije jetre. Valsartan nije istraživan kod pacijenata sa ozbiljnim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke4.2, 4.3 i 4.4).

Indapamid

Resorpcija

Deo oslobođenog indapamida se brzo i gotovo potpuno resorbuje iz digestivnog trakta. Hrana u maloj meri povećava brzinu resorpcije, ali nema uticaja na količinu leka koja se resorbuje. Maksimalna koncentracija u serumu nakon pojedinačne doze se javlja oko 12 sati nakon unošenja, a ponovljena primena smanjuje varijaciju koncentracije u serumu između 2 doze. Postoje razlike na individualnom nivou.

Distribucija

Vezivanje indapamida za proteine plazme je 79%. Vreme polueliminacije u plazmi je 14 do 24 sata (prosečno 18 sati). Stabilno stanje se dostiže nakon 7 dana. Ponovljena primena ne dovodi do akumulacije.

Eliminacija

Eliminiše se uglavnom putem urina (70% doze) i fecesa (22%) u obliku neakativnih metabolita.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Farmakokinetički parametri indapamida su nepromenjenikod pacijenata sa insuficijencijom bubrega.

Valsartan

Neklinički podaci dobijenina osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i karcinogenogpotencijala ne ukazuju na posebnu opasnost za ljude.

Kod pacova, doze valsartana koje su toksične za majku (600 mg/kg/dnevno) tokom poslednjih dana gestacije i laktacije dovele su do manjeg preživljavanja, manjeg dobijanja na telesnoj masii kašnjenja u razvoju (odvajanje ušne školjke i otvaranje ušnog kanala) kod mladunaca (videti odeljak4.6). Ove doze kod pacova (600 mg/kg/dnevno) su približno 18 puta veće od maksimalne preporučene humane doze na osnovu mg/m2 (u proračunu se pretpostavlja oralna doza od 320 mg dnevno i pacijent od 60 kg).

U nekliničkim ispitivanjima bezbednosti, velike doze valsartana (200 do 600 mg/kg telesne mase) kod pacova su pouzrokovale smanjenje parametara crvenih krvnih zrnaca (eritrocita, hemoglobina, hematokrita) i pokazatelje promena u bubrežnoj hemodinamici (blago povećana koncentracija ureeu plazmi i renalna tubularna hiperplazija i bazofilija kod mužjaka). Ove doze kod pacova (200 i 600 mg/kg/dan) približno su 18 puta veće od maksimalne preporučene doze kod ljudina osnovu mg/m2 (u proračunu se pretpostavlja oralna doza od 320 mg dnevno i pacijent telesne mase od 60 kg).

15 od 17

Kod marmozet majmuna sa sličnim dozama, promene su bile slične, premda malo ozbiljnije, naročito kada su u pitanju bubrezi gde su se promene razvile do nefropatije koja je uključivala povećanu koncentraciju uree i kreatinina.

Hipertrofija bubrežnih jukstaglomerularnih ćelija je takođe bila primećena kod obe vrste. Smatra se da su sve promene bile izazvane farmakološkim dejstvom valsartana koji je proizveo dugotrajnu hipotenziju, naročito kod marmozeta. U terapijskim dozama valsartana kod ljudi deluje da hiperplazija/hipertrofija bubrežnih jukstaglomerularnih ćelija nema nikakav značaj.

Indapamid

Indapamid nije pokazao mutagena i karcinogena svojstva u ispitivanjima.

Najveća doza primenjena oralno kod različitih vrsta životinja (40 do 8000 veća od terapijske doze) pokazala je pogoršanje diuretičkih svojstava indapamida. Glavnisimptomi trovanja tokom istraživanja akutne toksičnosti sa indapamidom primenjenim intravenski ili intraperitonealno, bili su povezani sa farmakološkim dejstvom indapamida, tj. bradipneja i periferna vazodilatacija.

Studije reproduktivne toksičnih nisu pokazale embriotoksičnost i teratogenost. Plodnost nije bila oštećena ni kod mužjaka ni kod ženki pacova.

Sloj valsartana Celuloza, mikrokristalna Krospovidon

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat.

Sloj indapamida Celuloza, mikrokristalna Manitol

Hipromeloza

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat

Karbomer

Gvožđe(III)-oksid, žuti.

Nije primenljivo.

2 godine

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage i svetlosti. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanjejeblister (OPA/Alu/PVC//Alu) sa 10tableta sa modifikovanim oslobađanjem. Spoljašnje pakovanje jesloživa kartonska kutija koja sadrži 3 blistera sa po 10tableta sa modifikovanim oslobađanjem(ukupno 30 tableta sa modifikovanim oslobađanjem) i Uputstvo za lek.

16 od 17

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Valomindosadrži aktivne supstance valsartani indapamid.

Valsartan pripada grupilekova poznatih kao antagonisti receptora angiotenzina II, koji pomažu u kontroli visokog krvnog pritiska. Angiotenzin II je supstanca u organizmu koja izaziva sužavanje krvnih sudova i tako prouzrokuje povećanje krvnog pritiska. Deluje tako što blokira dejstvo angiotenzina II. Kao rezultat toga, krvni sudovi se opuštaju, a krvni pritisak se smanjuje.

Indapamid je diuretik. Većina diuretika povećava količinu urina koju proizvode bubrezi. Međutim, indapamid se razlikuje od drugih diuretika, zato što izaziva samo blago povećanje količine proizvedenogurina.

Ovaj lek je namenjen smanjenju visokog krvnog pritiska (hipertenzije) kod odraslih. Vaš lekar može propisati lek Valomindo ukoliko već uzimate i valsartan i indapamid u istoj dozi, ali kao zasebne tablete.

Lek Valomindo ne smete uzimati:

- ako ste alergični na valsartan, indapamid, bilo koji drugi sulfonamid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

- ako imate oboljenje jetre ili ako patite od stanja koje se zove hepatična encefalopatija (degenerativno oboljenje mozga).

- ako ste trudni više od 3 meseca (izbegavanje leka Valomindose savetuje i u ranoj trudnoći –vidite odeljak o trudnoći).

- ako imate dijabetes ili oštećenje funkcije bubrega i uzimate lek za snižavanje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren,

- ako imate ozbiljno oboljenje bubrega.

- ako imate smanjenu koncentraciju kalijuma u krvi.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Valomindo: - ako imate oboljenje jetre,

- ako imate ozbiljno oboljenje bubrega ili ako idete na dijalizu, - ako patite od suženja arterija bubrega,

- ako ste nedavno imali transplantaciju bubrega,

- ako imate neko drugo oboljenje srca osim slabosti srca ili srčanog udara,

- ako ste ikada imali oticanje jezika ili lica usled alergijske reakcije koja se naziva angioedem nakon uzimanja nekog drugog leka (između ostalog i ACE inhibitora), recite to svom lekaru. Ako se ti simptomi jave dok uzimate lek Valomindo, prestanite odmah da uzimate lek Valomindoi nemojte više nikada da ga uzimate. Viditei odeljak4, „Moguća neželjena dejstva“,

- ako uzimate lekove koji povećavaju koncentraciju kalijuma u krvi. To uključuje suplemente kalijuma, zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum, lekove koji štede kalijum i heparin. Možda će biti neophodno kontrolisanje koncentracije kalijuma u krvi u redovnim intervalima,

- ako patite od hiperaldosteronizma, bolest kod koje nadbubrežne žlezde proizvode previše hormona aldosterona. Ako se ovo odnosi na Vas, ne preporučuje se upotreba leka Valomindo,

- ako ste izgubili dosta tečnosti (dehidracija) usled dijareje, povraćanja ili velikih doza tableta za izbacivanje vode (diuretika).

- ako uzimate bilo koji od sledećih lekova koji se koriste za snižavanje visokog krvnog pritiska: - ACE inhibitori (na primer enalapril, lizinopril, ramipril), naročito ako imate probleme sa

bubrezima povezane sa dijabetesom, - aliskiren,

- ako imate dijabetes,

- ako bolujete od gihta,

- ako imate bilo kakve probleme sa srčanim ritmom,

2 od 7

- ako idete na analize za proveru funkcije paratiroidnih žlezda.

Morate reći lekaru ako imate reakcije preosetljivosti na svetlo(fotosenzitivnost).

Ako imate smetnje sa vidom ili bolove u očima, to mogu biti simptomi nakupljanja tečnosti u vaskularnom sloju oka (efuzija horoidee) ili povećanja očnog pritiska i mogu da se jave u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja od početka uzimanja indapamida. Ako se ne leče, mogu da dovedu do trajnog gubitka vida. Ako ste ranije imali alergiju na penicilin ili sulfonamid, možete imati veći rizik od razvoja ovog stanja.

Lekar može redovno da proverava funkciju bubrega, krvni pritisak i količinu elektrolita (npr. kalijuma) u krvi.

Viditetakođeinformacije u delu „Lek Valomindo ne smete uzimati“.

Morate reći lekaru ako mislite da ste trudni (ili ako planirate trudnoću). Lek Valomindose ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati ako ste trudni više od 3 meseca, zato što u tom stadijumu trudnoće može ozbiljno da naškodi bebi (viditeodeljak o trudnoći).

Ako se nešto od ovoga odnosi na Vas, recite to svom lekaru pre nego što počnete da uzimate lek Valomindo.

Važne informacije za sportiste

Sportistimoraju da imaju u vidu da ovaj lek sadrži aktivnu supstancu koja može da prouzrokuje pozitivnu reakciju na doping testu.

Primena kod dece

Zbog nedostatka dokaza o bezbednosti i efikasnosti, korišćenje ovog leka se ne preporučuje kod dece i adolescenata.

Drugi lekovi i lek Valomindo

Obavestite Vašeglekara ili farmaceuta ukolikouzimate, donedavnosteuzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one kojise nabavljaju bez lekarskog recepta.

Dejstvo leka Valomindo može biti izmenjeno ako se uzima zajedno sa nekim drugim lekovima. Možda će biti neophodno da se promeni doza, da se preduzmu druge mere opreza ili, u nekim slučajevima, da se prekine uzimanje nekog leka. To se odnosi i na lekove koji se dobijaju na recept i na one koji se nabavljaju bez lekarskog recepta.

Obavezno recite lekaru ako uzimate bilo koji od sledećih lekova zato što može biti neophodan poseban oprez:

- druge lekovekoji snižavaju krvnipritisak, naročito tablete za izbacivanje vode (diuretici), ACE inhibitori (kao što su enalapril, lizinopril itd.) ili aliskiren (vidite i informacije navedene u delu „Lek Valomindo ne smete uzimati“ i „Upozorenja i mere opreza“),

- lekove koji povećavaju koncentraciju kalijuma u krvi. To uključuje suplemente kalijuma, zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum, lekove koji štede kalijum i heparin,

- određenu vrstu lekova protiv bolova koji se zovu nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL),

- neke antibiotike(iz grupe rifamicina), lek koji se koristiza prevenciju odbacivanja transplantata (ciklosporin) ili antiretrovirusni lek koji se za lečenje HIV/AIDS infekcije (ritonavir). Ovi lekovi mogu pojačati delovanje leka Valomindo,

- litijum(lek koji se koristi se u lečenju nekih vrsta psihijatrijskih oboljenja),

- lekove koji se koriste za probleme sa srčanim ritmom (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, ibutilid, dofetilid, digitalis),

- lekove koji se koriste u terapiji mentalnih poremećaja kao što su depresija, anksioznost, šizofrenija (npr. triciklični antidepresivi, antipsihotični lekovi, neuroleptici),

- bepridil (koristi se u lečenju angine pektoris, stanje koje prouzrokuje bol u grudima),

3 od 7

- cisaprid, difemanil (koriste se u lečenju gastrointestinalnih problema),

- sparfloksacin, moksifloksacin, eritromicinprimenjen puteminjekcije (antibiotici koji se koriste u lečenju infekcija),

- vinkamin primenjen puteminjekcije (koristi se u lečenju simptomatskih kognitivnih poremećaja kod starijih osoba, uključujući i gubitak pamćenja),

- halofantrin (antiparazitski lek koji se koristi u terapiji određenih vrsta malarije), - pentamidin (koristi se u terapiji određenih vrsta pneumonije),

- mizolastin (koristi se u lečenju alergijskih reakcija, kao što je polenska groznica),

- inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) (koriste se u terapiji visokog krvnog pritiska i insuficijencije srca),

- amfotercin B primenjen puteminjekcije (antimikotici),

- kortikosteroideza oralnu upotrebu, koji se koriste u terapiji različitih stanja uključujući tešku astmu i reumatoidni artritis,

- stimulativni laksativi,

- baklofen (za lečenje ukočenosti mišića koja se javlja kod oboljenja kao što je multipla skleroza), - alopurinol (za lečenje gihta),

- metformin (za lečenje dijabetesa),

- kontrastna sredstva na bazi joda (koriste se u analizama koje uključuju rendgensko zračenje), - tablete kalcijuma ili drugi suplementi kalcijuma,

- ciklosporin, takrolimus ili drugi lekovi za imunosupresiju nakon transplantacije organa, za lečenje autoimunskih oboljenja ili teškihreumatskih ili dermatoloških oboljenja,

- tetrakosaktid (za lečenje Kronove bolesti).

Uzimanje leka Valomindo sa hranom i pićima

Lek Valomindo možete uzimati sa hranom ili bez nje.

Trudnoća i dojenje

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

- Morate reći lekaru ako mislite da ste trudni (ili ako planirate trudnoću). Lekar će obično savetovati da prestanete da uzimate lek Valomindopre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni i savetovaće Vam da uzimate neki drugi lek umesto leka Valomindo. Lek Valomindose ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati ako ste trudni više od 3 meseca, zato što u tom stadijumu trudnoće može ozbiljno da naškodi bebi.

- Obavestite lekara ako dojite ili ako nameravate da počnete da dojite. Lek Valomindose ne preporučuje majkama koje doje, a lekar može da odabere drugu terapiju za Vas ukoliko želite da dojite, naročito ako je Vaša beba novorođenče ili ako je rođena prevremeno.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Pre nego što počnete da upravljate vozilom, rukujete mašinama ili da sprovodite neke druge aktivnosti koje zahtevaju koncentraciju, proverite kao lek Valomindodeluje na Vas. Kao i mnogi drugi lekovi koji se koriste u lečenju visokog krvnog pritiska, lek Valomindo može da izazove vrtoglavicu ili zamor i da utiče na sposobnost koncentrisanja. Ako se ovo javi, uzdržite se od vožnje i drugih aktivnosti koje zahtevaju mentalnu pribranost.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukolikoniste sigurni, proverite sa Vašimlekaromili farmaceutom.

Preporučena doza leka Valomindo je jedna tableta dnevno, najbolje ujutro. Lek Valomindouzimajte svakoga dana u približno isto vreme.

Ove tablete se mogu uzimati nezavisno od obroka. Tablete treba progutati cele, sa vodom. Nemojte ih drobiti ni žvakati.

4 od 7

Osobe sa visokim krvnim pritiskom često ne primećuju nikakve znake ovog problema. Mnogi se osećaju potpuno normalno. Zbog toga je veoma važno da redovno idete na preglede kod lekara, čak iako se osećate dobro. Terapija visokog krvnog pritiska je obično doživotna.

Ako ste uzeli više leka Valomindo nego što treba

Ako ste uzeli previše tableta, odmah se posavetujte sa lekarom ili farmaceutom.

Veoma velika doza leka Valomindo može da prouzrokuje mučninu, povraćanje, nizak krvni pritisak, grčeve, vrtoglavicu, pospanost, zbunjenost i promenu količine urina koju izlučuju bubrezi.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Valomindo

Ako ste zaboravili da uzmete dozu leka Valomindo, sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme.

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Valomindo

Pošto je terapija visokog krvnog pritiska obično doživotna, morate razgovarati sa lekarom pre nego što odlučite da prestanete da uzimate ovaj lek. Nemojte prestajati da uzimate lek, osim ako Vam to nije rekao lekar.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o korišćenju ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Prestanite sa uzimanjem leka i odmah se obratite lekaru ako se javi bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:

- angioedem i/ili urtrikarija. Angioedem se manifestuje oticanjem kože na ekstremitetima ili licu, oticanjem usana ili jezika, oticanjem sluzokože grla ili disajnih puteva koje dovodi do kratkog daha ili teškoća pri gutanju. Ako se ovo javi, odmah se obratite lekaru (veoma retko: mogu da se jave kod najviše 1 na10000 pacijenatakoji uzimaju lek),

- teške reakcije na koži uključujući intenzivni osip, crvenilo na koži celog tela, težak svrab, pojavu plikova, ljuštenje i oticanje kože, zapaljenje sluzokože (Stivens-Džonsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza) ili druge alergijske reakcije (veoma retko: mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek),

- nepravilan srčani ritam koji može da bude opasan po život (veoma retko: može da se javi kod 1 na 10000 pacijenatakoji uzimaju lek),

- zapaljenje pankreasa koje može da prouzrokuje jak bol u stomaku i leđima, praćen veoma lošim opštim stanjem (veoma retko: može da se javi kod 1 na10000 pacijenata koji uzimaju lek),

- oboljenje mozga izazvano bolešću jetre (hepatična encefalopatija) (nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)),

- zapaljenje jetre (hepatitis) (nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)).

Ako se kod Vas jave neki od ovih simptoma, prestanite da uzimate lek Valomindo i odmah se obratite svom lekaru (vidite i odeljak 2, „Upozorenja i mere opreza“).

Druga neželjena dejstva uključuju:

Često (mogu da se jave kod najviše 1 od10 pacijenata koji uzimaju lek):

smanjena koncentracija kalijuma u krvi; alergijske reakcije, uglavnom dermatološke, kod osoba sa predispozicijom za alergijske i astmatične reakcije; osip na koži sa crvenim i izdignutim površinama.

Povremeno (mogu da se jave kodnajviše1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

5 od 7

smanjena koncentracija natrijuma u krvi koja može da dovede do dehidriranja i niskog krvnog pritiska; osećanje okretanja –vertigo); kašalj; povraćanje; bol u abdomenu; crvene tačkice na koži (purpura); impotencija (nemogućnost postizanja ili zadržavanja erekcije), zamor.

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 do 1000 pacijenta koji uzimaju lek):

smanjena koncentracija hlorida u krvi; smanjena koncentracija magnezijuma u krvi; glavobolja; žmarci (parestezija), gastrointestinalni poremećaji (kao što su mučnina i zatvor), suva usta.

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

promene u broju krvnih zrnaca, kao što su trombocitopenija (smanjenjebroja krvnih pločica koji prouzrokuje lakši nastanak modrica i krvarenje iz nosa), leukopenija (smanjenjebroja belih krvnih zrnaca koji može da izazove neobjašnjivu temperaturu, bol u grlu ili druge simptome slične gripu –ako do ovoga dođe, obratite se lekaru) i anemija (smanjenjebroja crvenih krvnih zrnaca); velika koncentracija kalcijuma u krvi; nizak krvni pritisak; poremećaj funkcije jetre; oboljenje bubrega (sa simptomima zamora, povećane potrebe za mokrenjem, svraba na koži, mučnine, otečenih ekstremiteta).

Nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

smanjenje koncentracije hemoglobina i smanjenjeprocenta crvenih krvnih zrnaca u krvi (što u težim slučajevima dovodi do anemije); povećanje koncentracije kalijuma u krvi (što u težim slučajevima može da pokrene grčenje mišića i poremećaj srčanog ritma); iznenadni gubitak svesti (sinkopa); kratkovidost (miopija); zamućeni vid; poremećaj vida; pogoršanje vida ili bol u očima zbog visokog pritiska (mogući znakovi akumulacije tečnosti u vaskularnom sloju oka (efuzija horoidee) ili zbog akutnog glaukoma zatvorenog ugla); neuobičajen nalaz na EKG snimku; ljubičasto-crvene tačkice, visoka telesna temperatura, svrab (znakovi zapaljenja krvnih sudova koje se zove vaskulitis); povećanje vrednosti testova funkcije jetre (što može da ukaže na oštećenje jetre) uključujući i povećanje koncentracije bilirubina u krvi (što u težim slučajevima može da izazove promenu boje kože i beonjača u žuto); ako imate sistemski eritemski lupus (poremećaj imunskog sistema koji dovodi do zapaljenja i oštećenja zglobova, tetiva i organa sa simptomima koji uključuju osipe na koži, zamor, gubitak apetita, povećanje telesne masei bol u zglobovima), on može da se pogorša; slučajevi fotosenzitivnih reakcija (izmenjeni izgled kože) nakon izlaganja suncu ili veštačkim UVA zracima; osip na koži; svrab na koži; bol u mišićima; povećana koncentracija kreatinina u serumu (koja može da ukazuje na poremećaj funkcije bubrega); povećanje koncentracijeglukoze u krvi kod dijabetičara; povećanje koncentracije mokraćne kiseline, supstance koja može da izazove giht ili da ga pogorša (bol u zglobovima, naročito u stopalima).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

6 od 7

Nemojte koristiti lek Valomindoposle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage i svetlosti. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Valomindo

- Aktivne supstance su valsartan i indapamid.

Jedna tableta sa modifikovanim oslobađanjemsadrži160 mg valsartana i 1,5mg indapamida. - Pomoćne supstance u sloju valsartana su:celuloza, mikrokristalna; krospovidon; silicijum-

dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat. Pomoćne supstance u sloju indapamida su: celuloza, mikrokristalna; manitol; hipromeloza; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat; karbomer; gvožđe(III)-oksid, žuti.

Kako izgleda lek Valomindo i sadržaj pakovanja

Okrugle, bikonveksne, dvoslojne tablete. Jedan sloj je svetlo braonkasto-žut, mramoran, sa oznakom VI2. Drugi sloj je beo do žuto-beo. Dimenzije tablete: prečnik približno 11 mm.

Unutrašnje pakovanjejeblister (OPA/Alu/PVC//Alu) sa 10 tableta sa modifikovanim oslobađanjem. Spoljašnje pakovanje jesloživa kartonska kutija koja sadrži3 blistera sa po 10tableta sa modifikovanim oslobađanjem(ukupno 30 tableta sa modifikovanim oslobađanjem) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd Proizvođač:

KRKA D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo Mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Novembar, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdajeuz lekarski recept.

Broj i datum dozvole: 000461906 2023 od 01.11.2024.

7 od 7