Treana® 10mg film tableta

Odrasli

Olanzapin se koristi u terapiji shizofrenije.

Kod pacijenata kod kojih je postignut dobar inicijalni odgovor na terapiju, olanzapin se i u nastavku terapije pokazao efikasnim u održavanju kliničkog poboljšanja shizofrenije (kao terapija održavanja).

Olanzapin je indikovan u terapiji umerenih do teških epizoda manije.

Kod pacijenata sa maničnim epizodama koji su pokazali dobar inicijalni odgovor na terapiju, olanzapin se koristi u prevenciji recidiva u okviru bipolarnog poremećaja (videti odeljak 5.1).

Odrasli

Shizofrenija: Preporučena početna doza olanzapina iznosi 10 mg/dan.

Manična epizoda: Početna doza olanzapina u okviru monoterapije akutne manične epizode iznosi 15 mg/dan, dok u okviru kombinovane terapije ova doza iznosi 10 mg/dan (videti odeljak 5.1).

Prevencija recidiva u okviru bipolarnog poremećaja: Preporučena početna doza iznosi 10 mg/dan. Pacijenti koji su uzimali olanzapin u terapiji maničnih epizoda, treba da nastave sa uzimanjem leka u istoj dozi kako bi se prevenirali recidivi. Ukoliko dođe do pojave nove manične, mešovite ili depresivne epizode, terapiju olanzapinom treba nastaviti (uz podešavanje doze po potrebi) uz, ukoliko je klinički indikovano, dodatnu terapiju za kontrolu simptoma.

Za vreme terapije shizofrenije, manične epizode i prevencije recidiva u sklopu bipolarnog poremećaja, dnevna doza olanzapina se postepeno može podešavati u odnosu na individualni odgovor pacijenta na terapiju, u rasponu od 5 mg do 20 mg na dan. Povećanje doze iznad preporučene početne doze se savetuje samo nakon adekvatne kliničke procene i u intervalu ne manjem od 24 časa.

Olanzapin se može uzimati bez obzira na obrok, jer hrana ne utiče na njegovu resorpciju. Ukoliko se prekida terapija olanzapinom, potrebno je postepeno smanjivati dozu leka.

Kao zamena za olanzapin film tablete mogu se koristiti olanzapin oralne dipserzibilne tablete. Za njih važi ista doza i režim doziranja kao i za film tablete.

Posebne populacije Stariji

Nije rutinski, ali ponekad, kada klinički faktori upozoravaju, potrebno je razmotriti primenu niže početne doze olanzapina (5 mg/dan) kod osoba starosti od 65 godina i više (videti odeljak 4.4.).

Oštećena renalna i/ili hepatička funkcija

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre, treba razmotriti niže početne doze (5 mg/dan) olanzapina od uobičajene. Kod pacijenata sa umerenom insuficijencijom jetre (ciroza, Child-Pugh klasa A ili B), početna doza iznosi 5 mg/dan, i samo sa posebnim oprezom se može povećavati.

Pušači

Nije potrebno posebno prilagođavanje početnih doza ni doznih opsega kod nepušača, u odnosu na pušače. Metabolizam olanzapina može biti indukovan pušenjem duvana. Preporučuje se kliničko praćenje i razmatranje povećavanja doze olanzapina ukoliko je neophodno (videti odeljak 4.5).

Ukoliko je prisutno više od jednog faktora koji mogu usporiti metabolizam (ženski pol, starije osobe, nepušači), treba razmišljati o smanjenju početne doze. Povećanje doze, kada je indikovano, kod takvih pacijenata treba da bude konzervativno (videti odeljke 4.5 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Nema dovoljno informacija o efikasnosti i bezbednoj primeni olanzapina kod dece i adolescenata, mlađih od 18 godina, stoga se njegova primena ne preporučuje kod ove uzrastne grupe. Kod adolescenata, u poređenju sa odraslim pacijentima, u kratkoročnim ispitivanjima zabeležene su veće varijacije u povećanju telesne mase i izraženije promene nivoa lipida i prolaktina (videti odeljke 4.4, 4.8, 5.1 i 5.2).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljaku 6.1. Pacijenati sa poznatim rizikom od glaukoma zatvorenog ugla.

Za poboljšanje kliničkog stanja pacijenta tokom lečenja antipsihoticima potrebno je nekoliko dana do nekoliko nedelja. Tokom ovog perioda pacijente treba pažljivo pratiti.

Psihoza i/ili poremećaji ponašanja povezani sa demencijom

Primena olanzapina se ne preporučuje kod pacijenata sa psihozom i/ili poremećajima ponašanja povezanih sa demencijom, zbog povećanog mortaliteta i povećanog rizika od razvoja cerebrovaskularnih događaja.U placebo kontrolisanim kliničkim studijama (u trajanju od 6 – 12 nedelja) u koje su bili uključeni stariji pacijenti (prosečne starosti 78 godina), sa psihozom i/ili poremećajima ponašanja povezanih sa demencijom, zabeleženo je dvostruko povećanje incidence smrtnosti kod pacijenata na olanzapinu u odnosu na placebo grupu (3,5% naspram 1,5%). Veća incidenca smrtnih slučajeva nije bila povezana sa dozom olanzapina (srednja dnevna doza iznosila je 4,4 mg) ni sa trajanjem terapije. Faktori rizika koji ovu populaciju pacijenata mogu da učine sklonom za povećan mortalitet uključuju starost iznad 65 godina, disfagiju, sedaciju, malnutriciju i dehidrataciju, pulmonalna stanja (npr. pneumonija, sa ili bez aspiracije), ili istovremena upotreba benzodiazepina. Međutim, incidenca smrtnih slučajeva bila je veća kod pacijenata koji su lečeni olanzapinom nego kod pacijenata koji su primali placebo nezavisno od ovih faktora rizika.

U istim kliničkim studijama su prijavljeni cerebrovaskularni neželjeni događaji (moždani udar, tranzitorni ishemijski atak), uključujući i smrtne ishode. Kod pacijenata lečenih olanzapinom zabeležen je trostruki porast cerebrovaskularnih neželjenih događaja u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo (1,3% naspram 0,4%). Svi pacijenti na olanzapinu i na placebu, kod kojih su se javili neželjeni cerebrovaskularni događaji , prethodno su imali faktore rizika. Starost pacijenta iznad 75 godina i demencija vaskularnog/mešovitog tipa, identifikovani su kao faktori rizika za cerebrovaskularne neželjene događaje povezane sa terapijom olanzapinom. Efikasnost olanzapina nije utvrđena u ovim studijama.

Parkinsonova bolest

Ne preporučuje se primena olanzapina u lečenju psihoze povezane sa dopaminskim agonistima kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. U kliničkim studijama su pogoršanje simptoma Parkinsonove bolesti i halucinacije prijavljivani veoma često i češće u odnosu na placebo (videti odeljak 4.8), a olanzapin nije bio efikasniji od placeba u lečenju psihotičkih simptoma. Na početku ovih studija pacijenti su morali da budu stabilni na najnižoj efikasnoj dozi antiparkinsonika (agonisti dopamina), te su na istom antiparkinsoniku i pri istoj dozi morali da ostanu tokom celokupnog sprovođenja studije. Početna doza olanzapina bila je 2,5 mg/dan i potom je titrirana do najviše 15 mg/dan na osnovu procene istraživača.

Neuroleptički maligni sindrom (NMS)

NMS je potencijalno po život ugrožavajuće stanje povezano sa primenom antipsihotika. Prijavljeni su retki slučajevi pojave NMS-a povezani sa primenom olanzapina. Kliničke manifestacije NMS-a su hiperpireksija, rigidnost mišića, promenjen mentalni status i pokazatelji nestabilnosti rada autonomnog nervnog sistema (nepravilan puls ili krvni pritisak, tahikardija, dijaforeza i poremećaj srčanog ritma). Dodatni znakovi mogu da obuhvataju i povišenu kreatin fosfokinazu, mioglobinuriju (rabdomiolizu) i akutnu bubrežnu insuficijenciju.

Ako se kod pacijenta jave znakovi i simptomi koji upućuju na NMS ili se javi neobjašnjiva visoka telesna temperatura bez drugih kliničkih manifestacija NMS-a, mora se prekinuti primena svih antipsihotika , uključujući olanzapin.

Hiperglikemija i dijabetes

Povremeno su prijavljivani slučajevi hiperglikemije i/ili razvoja ili pogoršanja dijabetesa, ponekad udruženi sa ketoacidozom ili komom, uključujući i neke smrtne slučajeve (videti odeljak 4.8). U nekim slučajevima, prijavljeno je prethodno povećanje telesne mase što može da bude predisponirajući faktor. Savetuje se odgovarajuće kliničko praćenje pacijenta prema utvrđenim vodičima o primeni antipsihotika, npr. merenje glukoze u krvi na početku lečenja, 12 nedelja od početkalečenja, i nakon toga jednom godišnje. Kod pacijenta na terapiji bilo kojim antipsihotikom, uključujući lek Treana , treba pratiti pojavu znakova i simptoma hiperglikemije (kao što su polidipsija, poliurija, polifagija i slabost), a pacijente sa dijabetes melitusom ili sa faktorima rizika za razvoj dijabetes melitusa, treba redovno pratiti zbog mogućeg pogoršanja glikemije. Redovno treba pratiti telesnu masu npr. na početku terapije, 4, 8 i 12 nedelja od početka terapije olanzapinom, a zatim svaka 3 meseca. .

Promene vrednosti lipida

Neželjene promene vrednosti lipida uočene su kod pacijenata lečenih olanzapinom u placebo kontrolisanim kliničkim studijama (videti odeljak 4.8). Promene lipidnog statusa treba prikladno klinički lečiti, naročito kod pacijenata sa dislipidemijama i kod pacijenata sa faktorima rizika za razvoj poremećaja lipida. Kod pacijenata na terapiji bilo kojim antipsihotikom, uključujući lek Treana , treba redovno pratiti nivo lipida prema vodičima za primenu antipsihotika, uključujući lek Treana, treba redovno pratiti nivo lipida prema vodičima za primenu antipsihotika, npr. na početku lečenja, 12 nedelja od početka lečenja olanzapina, a zatim svakih 5 godina.

Antiholinergička aktivnost

Dok olanzapin in vitro pokazuje antiholinergičku aktivnost, iskustvo tokom kliničkih studija je pokazalo malu učestalost događaja vezanih za ovu aktivnost. Međutim, kako je kliničko iskustvo sa olanzapinom kod pacijenata sa istovremenim bolestima ograničeno, savetuje se oprez kod propisivanja leka pacijentima sa hipertrofijom prostate ili paralitičkim ileusom i povezanim stanjima.

Funkcija jetre

Često su uočeni prolazna asimptomatska povećanja vrednosti hepatičnih aminotransferaza, alanin aminotransferaze (ALT), aspartat aminotransferaze (AST), naročito u ranoj fazi lečenja. Potreban je oprez i kontrola kod pacijenata sa povišenim ALT i/ili AST, kod pacijenata sa znakovima i simptomima oštećenja funkcije jetre, kod pacijenata sa prethodno postojećim stanjima povezanim sa ograničenom funkcionalnom rezervom jetre i kod pacijenata koji se leče potencijalno hepatotoksičnim lekovima. Terapija olanzapinom se mora prekinuti u slučajevima kada se dijagnostikuje hepatitis (uključujući hepatocelularni, holestatski ili mešoviti tip oštećenja jetre).

Neutropenija

Olanzapin se mora sa oprezom primenjivati kod pacijenata kod kojih postoji nizak broj leukocita i/ili neutrofila iz bilo kog razloga, kod pacijenata koji se leče lekovima koji mogu da prouzrokuju neutropeniju, kod pacijenata sa istorijom depresije/toksičnosti koštane srži izazvane lekovima, kod pacijenata sa depresijom koštane srži izazvane propratnom bolešću, zračenjem ili hemoterapijom i kod pacijenata sa hipereozinofilnim stanjima ili mijeloproliferativnim bolestima. Neutropenija je često prijavljivana kod istovremene primene olanzapina i valproata (videti odeljak 4.8).

Prekid terapije

Akutni simptomi kao što su znojenje, nesanica, tremor, anksioznost, mučnina ili povraćanje, zabeleženi su retko (≥ 0,01% i < 0,1%) nakon naglog prekida uzimanja olanzapina.

QT interval

U kliničkim studijama, klinički značajna produženja QTc intervala (Fridericia QT korekcija [QTcF] ≥ 500 milisekundi [msec], bilo kada nakon početne vrednosti kod pacijenata sa početnom vrednošću QTcF < 500 msec) bila su povremena (0,1% do 1%), kod pacijenata lečenih olanzapinom, bez značajnijih razlika u povezanim kardiološkim događajima, u poređenju sa placebom. Međutim, potreban je oprez kada se olanzapin propisuje sa lekovima za koje je poznato da dovode do produženja QTc intervala, naročito kod starijih osoba, kod pacijenata sa urođenim sindromom produženog QT intervala, kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, hipertrofijom srca, hipokalijemijom ili hipomagnezemijom.

Tromboembolija

Slučajevi vremenski povezane terapije olanzapinom sa javljanjem venske tromboembolije prijavljivani su povremeno (≥ 0,1% i < 1 %). Uzročna povezanost između javljanja venske tromboembolije i primene olanzapina nije utvrđena. Međutim, kako pacijenti koji boluju od shizofrenije često imaju faktore rizika za razvoj venske tromboembolije, sve moguće faktore rizika za razvoj venske tromboembolije, poput imobilizacije, treba identifikovati i sprovesti odgovarajuće preventivne mere.

Opšta aktivnost CNS

Imajući u vidu primarno dejstvo olanzapina na CNS (centralni nervni sistem), treba biti oprezan kada se olanzapin uzima u kombinaciji sa drugim lekovima koji deluju na CNS i alkoholom. S obzirom na to da in

vitro pokazuje antagonizam u odnosu na dopamin, olanzapin može da antagonizuje efekte direktnih i indirektnih dopaminskih agonista.

Konvulzije

Olanzapin se mora sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa istorijom konvulzivnih napada i kod pacijenata kod kojih postoje faktori koji snižavaju konvulzivni prag. Konvulzije se javljaju povremeno kod pacijenata na terapiji olanzapinom. U većini ovih slučajeva se navodi ranija pojava konvulzivnih napada ili faktora rizika za njihov nastanak.

Tardivna diskinezija

U komparativnim studijama, koje su trajale godinu dana ili kraće, olanzapin je bio povezan sa statistički značajno nižom incidencom diskinezije koja se javljala sa terapijom. Međutim, rizik od tardivne diskinezije povećava se sa dugotrajnom izloženošću leku, pa u slučaju pojave znakova i simptoma tardivne diskinezije kod pacijenata na olanzapinu treba razmotriti snižavanje doze ili prekid lečenja. Ovi simptomi se mogu privremeno pogoršati ili čak pojaviti nakon prekida lečenja.

Posturalna hipotenzija

U kliničkim studijama olanzapina posturalna hipotenzija nije bila često zabeležena kod starijih pacijenata . Preporučuje se periodična kontrola krvnog pritiska kod pacijenata starijih od 65 godina.

Iznenadna srčana smrt

U prijavama sa olanzapinom nakon stvljanja leka u promet prijavljivan je događaj iznenadne srčane smrti kod pacijenata na olanzapinu. U retrospektivnoj opservacionoj kohortnoj studiji, rizik od pretpostavljene iznenadne srčane smrti kod pacijenata lečenih olanzapinom bio je oko dva puta veći nego kod pacijenata koji nisu na terapiji antipsihoticima. U studiji je rizik povezan sa olanzapinom bio usporediv sa rizikom povezanim sa atipičnim antipsihoticima uključenim u objedinjenu analizu.

Pedijatrijska populacija

Olanzapin nije indikovan za primenu kod dece i adolescenata. Studije sa pacijentima, uzrasta od 13 do 17 godina, pokazuju različite neželjene reakcije uključujući, povećanje telesne mase, promene metaboličkih parametara i povećanja nivoa prolaktina (videti odeljke 4.8 i 5.1).

Laktoza

Lek Treana film tablete sadrže laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ispitivanja interakcija sprovedena su samo kod odraslih. Potencijalne interakcije koje utiču na olanzapin

S obzirom da se olanzapin metaboliše putem CYP1A2, supstance koje mogu specifično da indukuju ili

inhibiraju ovaj izoenzim, mogu da utiču na farmakokinetiku olanzapina.

Indukcija CYP1A2

Metabolizam olanzapina može da bude indukovan pušenjem i karbamazepinom, što može da dovede do smanjenja koncentracija olanzapina. Uočen je samo blag do umeren porast klirensa olanzapina. Kliničke posledice su verovatno ograničene, ali se preporučuje kliničko praćenje i može se razmotriti povećanje doze olanzapina, ako je to potrebno (videti odeljak 4.2).

Inhibicija CYP1A2

Dokazano je da fluvoksamin, specifičan inhibitor CYP1A2, značajno inhibira metabolizam olanzapina. Srednja vrednost porasta Cmax olanzapina nakon primene fluvoksamina iznosila je 54% kod žena nepušača i 77% kod muškaraca pušača. Prosečni porast AUC-a olanzapina iznosio je 52% kod žena nepušača, odnosno 108% kod muškaraca pušača. Kod pacijenata koji uzimaju fluvoksamin ili bilo koje druge inhibitore CYP1A2, kao što je ciprofloksacin, treba razmotriti primenu niže početne doze olanzapina. Smanjenje doze

olanzapina treba razmotriti u slučaju da se započinje terapija lekom koji je inhibitor CYP1A2.

Smanjena bioraspoloživost

Aktivni ugalj smanjuje bioraspoloživost oralnog olanzapina za 50 do 60%, zato ga treba uzeti najmanje 2 sata pre ili posle olanzapina.

Nije utvrđen značajan uticaj fluoksetina (inhibitora CYP2D6), jednokratne doze antacida (aluminijum, magnezijum) ili cimetidina na farmakokinetiku olanzapina.

Moguć uticaj olanzapina na druge lekove

Olanzapin može da antagonizuje efekte direktnih i indirektnih agonista dopamina.

U in vitro uslovima olanzapin ne inhibira glavne CYP450 izoenzime (npr. 1A2, 2D6, 2C9, 2C19, 3A4). Stoga se ne očekuju određene interakcije, što je potvrđeno in vivo ispitivanjima u kojima nije nađena inhibicija metabolizma sledećih aktivnih supstanci: tricikličnih antidepresiva (predstavljaju uglavnom CYP2D6 put), varfarina (CYP2C9), teofilina (CYP1A2), ili diazepama (CYP3A4 i 2C19).

Olanzapin nije pokazao interakcije pri istovremenoj primeni sa litijumom ili biperidinom.

Terapijsko praćenje nivoa valproata u plazmi nije upućivalo na potrebu za prilagođavanjem doze valproata nakon uvođenja istovremene primene olanzapina.

Opšta aktivnost CNS

Potreban je oprez kod pacijenata koji konzumiraju alkohol ili upotrebljavaju lekove koji mogu da prouzrokuju depresiju centralnog nervnog sistema.

Ne preporučuje se istovremena primena olanzapina sa antiparkinsonicima kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću i demencijom (videti odeljak 4.4).

QTc interval

Potreban je oprez ako se olanzapin primenjuje istovremeno sa lekovima za koje se zna da produžavaju QTc interval (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Ne postoje adekvatne ili dobro kontrolisane studije kod trudnica. Pacijentkinje treba posavetovati da obaveste svog lekara ako tokom lečenja olanzapinom ostanu u drugom stanju ili planiraju trudnoću. Međutim, budući da je iskustvo sa primenom kod ljudi ograničeno, olanzapin u trudnoći treba primenjivati samo ako potencijalna korist opravdava potencijalni rizik za fetus.

Kod novorođenčadi izloženoj antipsihoticima (uključujući olanzapin) tokom trećeg trimestra trudnoće postoji rizik od javljanja neželjenih reakcija, uključujući ekstrapiramidalne simptome i/ili simptome obustavljanja primene leka, koji mogu da variraju po težini i trajanju nakon porođaja. Prijavljeni su slučajevi agitacije, hipertonije, hipotonije, tremora, somnolencije, respiratornog distresa ili poremećaja hranjenja.

Zbog toga novorođenčad treba pažljivo pratiti.

Dojenje

U studiji sprovedenoj kod zdravih dojilja olanzapin se izlučivao u mleko dojilja.

Srednja vrednost izloženosti novorođenčeta (mg/kg) u stanju dinamičke ravnoteže procenjena je na 1,8% doze olanzapina majke (mg/kg). Pacijentkinje treba savetovati da ne doje dete ako uzimaju olanzapin.

Plodnost

Nisu poznati efekti na plodnost (videti odeljak 5.3 za pretkliničke informacije).

Nisu sprovedena ispitivanja o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i rukoanja mašinama. S obzirom na to da olanzapin može da prouzrokuje somnolenciju i omaglicu, pacijenti moraju da budu oprezni kod upravljanja mašinama, uključujući motorna vozila.

Sažetak bezbednosnog profila

Odrasli

Najčešće prijavljene neželjene reakcije (uočene kod ≥ 1% pacijenata) povezane sa primenom olanzapina u kliničkim studijama bile su: somnolencija, povećanje telesne mase, eozinofilija, povišene vrednosti prolaktina, holesterola, glukoze i triglicerida (videti odeljak 4.4), glikozurija, pojačan apetit, omaglica, akatizija, parkinsonizam, leukopenija, neutropenija (videti odeljak 4.4), diskinezija, ortostatska hipotenzija, antiholinergički efekti, prolazno asimptomatsko povećanje vrednosti hepatičkih aminotransferaza (videti odeljak 4.4), osip, astenija, umor, pireksija, artralgija, povećanje vrednosti alkalne fosfataze, visok nivo gama glutamiltransferaze, visok nivo mokraćne kiseline, visok nivo kreatin fosfokinaze i edem.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeća tabela prikazuje neželjene reakcije i laboratorijske nalaze uočene iz spontanog prijavljivanja neželjenih reakcija i kliničkih studija. Unutar svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su prikazane opadajućim redosledom u odnosu na ozbiljnost. Učestalost je definisana na sledeći način: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

1Klinički značajno povećanje telesne mase uočeno je u svim početnim kategorijama indeksa telesne mase (BMI). Nakon kratkotrajnog lečenja (medijana trajanja 47 dana) povećanje telesne mase ≥ 7% od početne telesne mase bilo je veoma često (22,2%), ≥ 15% bilo je često (4,2%), a ≥ 25% bilo je povremeno (0,8%). Tokom dugotrajne izloženosti leku (najmanje 48 nedelja) povećanje telesne mase ≥ 7%, ≥ 15% i ≥ 25% od početne telesne mase bilo je veoma često (redom 64,4%, 31,7% odnosno 12,3%).

2 Prosečni porast vrednosti lipida u uslovima gladovanja (ukupni holesterol, LDL holesterol i trigliceridi) bio je veći kod pacijenata bez dokazane disregulacije lipida na početku.

3 Uočeno za početne normalne vrednosti u uslovima gladovanja (< 5,17 mmol/L) koje su porasle na visoke

(≥ 6,2 mmol/L). Promene ukupnog holesterola u uslovima gladovanja od početnih graničnih vrednosti (≥ 5,17 - < 6,2 mmol/L) do visokih vrednosti (≥ 6,2 mmol/L) bile su veoma česte.

4 Uočeno za početne normalne vrednosti u uslovima gladovanja (< 5,56 mmol/L) koje su porasle na visoke (≥ 7 mmol/L). Promene vrednosti glukoze u uslovima gladovanja od početnih graničnih vrednosti (≥ 5,56 - < 7 mmol/L) do visokih vrednosti (≥ 7 mmol/L) bile su veoma česte.

5Uočeno za početne normalne vrednosti u uslovima gladovanja (< 1,69 mmol/L) koje su porasle na visoke (≥ 2,26 mmol/L). Promene u vrednosti triglicerida u uslovima gladovanja od početnih graničnih vrednosti (≥ 1,69 - < 2,26 mmol/L) do visokih vrednosti (≥ 2,26 mmol/L) bile su veoma česte.

6U kliničkim studijama incidenca parkinsonizma i distonije kod pacijenata lečenih olanzapinom bila je brojčano veća, ali nije bila statistički značajno različita u odnosu na placebo. Pacijenti lečeni olanzapinom imali su nižu incidencu parkinsonizma, akatizije i distonije u poređenju sa titriranim dozama haloperidola. U nedostatku detaljnih informacija u anamnezi o prethodno postojećim individualnim akutnim i tardivnim ekstrapiramidalnim poremećajima kretanja, u ovom trenutku se ne može zaključiti da olanzapin dovodi do manje učestalosti tardivne diskinezije i/ili ostalih tardivnih ekstrapiramidalnih sindroma. .

7 Akutni simptomi kao što su znojenje, nesanica, tremor, anksioznost, mučnina i povraćanje prijavljeni su prilikom naglog prekida primene olanzapina.

8 U kliničkim studijama u trajanju do 12 nedelja koncentracije prolaktina u plazmi prelazile su gornju granicu normalnog raspona kod oko 30% pacijenata lečenih olanzapinom sa normalnom početnom vrednošću prolaktina. Kod većine ovih pacijenata povećanja su bila generalno blaga i ostala su niža od dvostrukog povećanja gornje granice normalnog raspona.

9 Neželjena reakcija je identifikovana iz kliničkih studija u integrisanoj bazi podataka za olanzapin.

10 Procenjeno na osnovu izmerenih vrednosti iz kliničkih studija u integrisanoj bazi podataka za olanzapin.

11Neželjena reakcija je identifikovana iz spontanog prijavljivanja neželjenih reakcija nakon stavljanja leka u promet, a učestalost je određena uz pomoć integrisane baze podataka za olanzapin.

12 Neželjena reakcija je identifikovana iz spontanog prijavljivanja neželjenih reakcija nakon stavljanja leka u promet, a učestalost je određena na gornjoj granici 95%-tnog intervala pouzdanosti uz pomoć integrisane baze podataka za olanzapin.

Dugotrajna izloženost (najmanje 48 nedelja)

Udeo pacijenata koji su imali klinički značajne neželjene reakcije, poput povećanja telesne mase, porasta vrednosti glukoze, ukupnog/LDL/HDL holesterola ili triglicerida, porastao je s vremenom. Kod odraslih pacijenata, koji su nakon 9-12 meseci završili lečenje, stopa povećanja srednje vrednosti glukoze u krvi se smanjila nakon približno 6 meseci.

Dodatne informacije o posebnim populacijama

U kliničkim studijama kod starijih pacijenata sa demencijom, lečenje olanzapinom bilo je povezano sa povišenom incidencom smrti i cerebrovaskularnih neželjenih reakcija u odnosu na placebo (videti odeljak 4.4). Veoma česte neželjene reakcije povezane sa primenom olanzapina kod ove grupe pacijenata bile su neuobičajen hod i padanje. Često su uočeni upala pluća, povišena telesna temperatura, letargija, eritem, vizuelne halucinacije i urinarna inkontinencija.

U kliničkim studijama kod pacijenata sa psihozom uzrokovanom lekovima (agonisti dopamina) povezanom sa Parkinsonovom bolešću, pogoršanje simptoma parkinsonizma i halucinacije su veoma često zabeleženi i češće nego sa placebom.

U jednoj kliničkoj studiji kod pacijenata sa bipolarnom manijom, kombinovana terapija valproatom i olanzapinom uzrokovala je incidencu neutropenije od 4,1%; potencijalni faktor koji tome doprinosi može da

bude visok nivo valproata u plazmi. Olanzapin primenjen sa litijumom ili valproatom doveo je do povećanja nivoa (≥ 10%) tremora, suvoće usta, povećanja apetita i povećanja telesne mase. Poremećaj govora je takođe često prijavljen. Tokom lečenja olanzapinom u kombinaciji sa litijumom ili divalproeksom, porast telesne mase ≥ 7% od početnih vrednosti se pojavio kod 17,4% pacijenata tokom akutnog lečenja (do 6 nedelja).

Dugotrajno lečenje olanzapinom (do 12 meseci) radi prevencije relapsa kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem bilo je povezano sa povećanjem telesne mase ≥ 7% od početne telesne mase kod 39,9% pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Olanzapin nije indikovan za lečenje dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Iako nisu sprovedene kliničke studije dizajnirane za poređenje adolescenata sa odraslim, upoređeni su podaci iz studija sa adolescentima sa podacima iz studija sa odraslim osobama.

Sledeća tabela sumira neželjene reakcije prijavljene sa većom učestalošću kod adolescenata (starosne dobi od 13 do 17 godina) u odnosu na odrasle pacijente ili neželjene reakcije identifikovane samo u kratkotrajnim kliničkim studijama kod adolescentnih pacijenata. Čini se da se klinički značajno povećanje telesne mase (≥ 7%) češće javlja kod populacije adolescenata u poređenju sa odraslim osobama sa uporedivom izloženošću leku. Povećanje telesne mase i udeo adolescenatnih pacijenata koji su imali klinički značajno povećanje telesne mase bili su veći tokom dugotrajnog izlaganja (najmanje 24 nedelje) nego tokom kratkotrajnog izlaganja leku.

Unutar svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su prikazane opadajućem redosledu u odnosu na ozbiljnost. Učestalost je definisana na sledeći način: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10).

13Nakon kratkotrajne terapije (medijana trajanja 22 dana), povećanje telesne mase ≥ 7% od početne telesne mase (kg) bilo je veoma često (40,6%), povećanje ≥ 15% od početne telesne mase bilo je često (7,1%) i povećanje ≥ 25% bilo je često (2,5%). Tokom dugotrajne izloženosti (najmanje 24 nedelje), kod 89,4% pacijenata povećala se telesna masa za ≥ 7%, kod 55,3% za ≥ 15% i kod 29,1% pacijenata telesna masa se povećala za ≥ 25%, od telesne mase na početku lečenja.

14 Uočeno za normalne početne nivoe triglicerida u uslovima gladovanja (< 1,016 mmol/L) koji su porasli na visoke nivoe (≥ 1,467 mmol/L) i promene u vrednostima triglicerida u uslovima gladovanja od početnih graničnih vrednosti (≥ 1,016 mmol/L - < 1,467 mmol/L) do visokih vrednosti (≥ 1,467 mmol/L).

15 Često su uočene promene ukupnog holesterola u uslovima gladovanja, od normalnih početnih vrednosti (< 4,39 mmol/L) do visokih vrednosti (≥ 5,17 mmol/L). Veoma često su bile promene nivoa ukupnog holesterola u uslovima gladovanja, od graničnih početnih vrednosti (≥ 4,39 - < 5,17 mmol/L) do visokih vrednosti (≥ 5,17 mmol/L).

16 Povišeni nivoi prolaktina u plazmi prijavljeni su kod 47,4% adolescentnih pacijenata. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Znakovi i simptomi

Veoma česti simptomi predoziranja (incidenca > 10%) obuhvataju tahikardiju, agitaciju/agresivnost, dizartriju, različite ekstrapiramidalne simptome i smanjen nivo svesnosti u rasponu od sedacije do kome.

Druge medicinski značajne posledice predoziranja obuhvataju delirijum, konvulzije, komu, mogući neuroleptički maligni sindrom, respiratornu depresiju, aspiraciju, hipertenziju ili hipotenziju, srčane aritmije (< 2% slučajeva predoziranja) i kardiopulmonalni arest. Prijavljeni su smrtni ishodi kod akutnog predoziranja već pri maloj dozi od 450 mg, ali je opisano i preživljavanje nakon akutnog predoziranja sa približno 2 g oralnog olanzapina.

Lečenje

Nema specifičnog antidota za olanzapin. Ne preporučuje se izazivanje povraćanja. Mogu da budu indikovani standardni postupci za lečenje predoziranja (tj. ispiranje želuca, primena aktivnog uglja). Pokazalo se da istovremena primena aktivnog uglja smanjuje oralnu bioraspoloživost olanzapina za 50 do 60%.

Simptomatsko lečenje i praćenje funkcije vitalnih organa treba započeti prema kliničkoj slici, uključujući lečenje hipotenzije i cirkulatornog kolapsa i potporu respiratorne funkcije. Ne koristiti epinefrin, dopamin ili druge simpatomimetike sa beta-agonističkim delovanjem, jer beta stimulacija može da pogorša hipotenziju.

Za otkrivanje mogućih aritmija neophodno je kardiovaskularno praćenje. Pažljiv lekarski nadzor i praćenje treba nastaviti do oporavka pacijenta.

Farmakoterapijska grupa: Psiholeptici; antipsihotici; diazepini, oksazepini i tiazepini i oksepini

ATC šifra: N05AH03

Farmakodinamski efekti

Olanzapin ima antipsihotično i antimanično dejstvo, deluje kao stabilizator rasoloženja i ima širok farmakološki profil, delujući preko velikog broja različitih receptora.

U pretkliničkim ispitivanjima, olanzapin je ispoljio veliki raspon afiniteta (Ki< 100nM) za serotoninske (5HT 2A/2C, 5HT3, 5HT6), dopaminske (D1, D2, D3, D4, D5), holinergičke muskarinske (M1 – M5), adrenergičke (alfa1) α1 i histaminske (H1) receptore.

Studije na životinjama pokazale su da olanzapin deluje kao antagonist na nivou serotoninskih (5HT), dopaminskih i holinergičnih receptora, što je u skladu sa profilom vezivanja za receptore.

Olanzapin je pokazao in vitro veći afinitet za serotoninske 5HT2 u poređenju sa dopaminskim D2 receptorima i in vivo veću aktivnost za 5HT2, u poređenju sa D2. Elektrofiziološka ispitivanja su pokazala da olanzapin selektivno smanjuje okidanje mezolimbičkih (A10) dopaminergičkih neurona, dok je imao mali uticaj na strijatne (A9) puteve uključene u motornu funkciju. Olanzapin je smanjio odgovor uslovljenog izbegavanja, test koji ukazuje na antipsihotičnu aktivnost leka, primenjen u dozama manjim od onih koje izazivaju katalepsiju, koja ukazuje na motorička neželjena dejstva. Za razliku od drugih antipsihotičnih lekova,

olanzapin pojačava odgovor kod „anksiolitičkog“ testa.

Pozitronskom emisionom tomografijom (PET), kod zdravih dobrovoljaca, olanzapin, dat u pojedinačnim dozama od 10 mg, pokazao je veći afinitet ka serotoninskim 5HT2A od dopaminskih D2 receptora. U prilog tome, pojedinačnom foton emisionom kompjuterizovanom tomografijom (SPECT) okriveno je da je kod pacijenata koji boluju od shizofrenije, a koji reaguju na olanzapin manja zauzetost D2 receptora na nivou strijatuma u poređenju sa pacijentima koji reaguju na na ostale antipsihotike i risperidon, ali slična onoj zabeleženoj kod pacijenata koji reaguju na klozapin.

Klinička efikasnost

U dve od dve placebo i dve od tri uporedne kontrolisane kliničke studije, koje su obuhvatale više od 2900 pacijenata koji boluju od shizofrenije, sa pozitivnim i negativnim simptomima, se pokazalo da olanzapin izaziva statistički značajno poboljšanje kako pozitivnih tako i negativnih simptoma.

U multinacionalnoj, dvostruko-slepoj, uporednoj studiji shizofrenije, shizoafektivnih i srodnih poremećaja koja je obuhvatila 1481 pacijenta sa promenljivim stepenom udruženih depresivnih simptoma (početna srednja vrednost iznosi 16,6 na Montgomery-Asberg skali za procenu depresije), prospektivna sekundarna analiza skora promene raspoloženja od početnog do krajnjeg pokazala je statistički značajno (P = 0,001) poboljšanje, favorizujući olanzapin (-6,0) u odnosu na haloperidol (-3,1).

Kod pacijenata sa maničnim ili mešovitim epizodama bipolarnog poremećaja, olanzapin je pokazao superiorniju efikasnost u odnosu na placebo i valproat-seminatrijum (divalproeks) u ublažavanju maničnih simptoma preko 3 nedelje. Olanzapin je takodje ispoljio efikasnost koja se može porediti sa efikasnošću haloperidola kada se posmatra procenat pacijenata kod kojih je u 6. i 12. nedelji došlo do remisije simptoma manije i depresije. U ispitivanju pacijenata lečenih litijumom ili valproatom tokom najmanje dve nedelje, dodavanje olanzapina (10mg) dovelo je do značajnijeg smanjenja simptoma manije u poređenju sa litijumom ili valproatom primenjenih kao monoterapija tokom 6 nedelja.

U 12-to mesečnoj studiji prevencije ponovne pojave maničnih epizoda koja je obuhvatala pacijente na terapiji olanzapinom kod kojih je došlo do remisije, a koji su zatim nasumično podeljeni u placebo i grupe na olanzapinu, olanzapin je pokazao statistički značajnu superiornost nad placebo grupom u prevenciji ponovljenih bipolarnih poremećaja. Olanzapin je pokazao statistički značajnu prednost nad placebom kako kod prevencije ponovljenih maničnih tako i kod ponovljenih epizoda depresije.

U drugoj 12-to mesečnoj studiji prevencije ponovne pojave maničnih epizoda koja je obuhvatala pacijente na kombinaciji olanzapina i litijuma kod kojih je došlo do remisije, a koji su zatim nasumično podeljeni u grupe na olanzapinu i litijumu, olanzapin nije bio značajno statistički inferiorniji u odnosu na litijum u prevenciji ponovljenih bipolarnih poremećaja (olanzapin 30,0%, litijum 38,3%; P = 0,055).

U 18-to mesečnoj studiji na pacijentima sa maničnim ili kombinovanim epizodama koji su stabilizovani olanzapinom i stabilizatorom raspoloženja (litijumom i valproatom), dugotrajna kombinovana terapija olanzapina sa litijumom ili valproatom se nije pokazala statistički značajno superiornija od monoterapije litijumom ili valproatom u odlaganju ponovne pojave bipolarnog poremećaja, definisanog na osnovu dijagnostičkog kriterijuma.

Pedijatrijska populacija

Ograničena su iskustva sa kratkoročnim studijama efikasnosti kod adolescenata (uzrasta 13-17 godina) u lečenju shizofrenije (6 nedelja) i manije povezane sa bipolarnim poremećajem tip I (3 nedelje) uključujući manje od 200 adolescenata.

Olanzapin je korišćen u promenljivoj dozi od 2,5 mg na početku do 20 mg dnevno. Za vreme terapije olanzapinom, zabeleženo je značajnije povećanje telesne mase adolescenata u odnosu na odrasle. Opseg promena u vrednostima ukupnog holesterola, natašte, LDL holesterola, triglicerida i prolaktina (videti odeljke 4.4 i 4.8) su bile izraženije kod adolescenata u odnosu na odrasle. Ne postoje podaci o efikasnosti pri dugoročnoj primeni i o dugoročnoj sigurnosti leka (videti odeljke 4.4 i 4.8). Informacije o dugoročnoj bezbednosti su primarno ograničene na nekontrolisane, otvorene studije.

Kao zamena za olanzapin film tablete mogu se koristiti olanzapin oralne dipserzibilne tablete. Za njih važi ista doza i režim doziranja kao i za film tablete.

Resorpcija

Olanzapin se dobro resorbuje posle peroralne primene, dostižući maksimalne koncentracije u plazmi nakon 5 – 8 sati. Hrana ne utiče na resorpciju leka. Apsolutna bioraspoloživost leka primenjenog oralno u odnosu na intravenski način primene nije utvrđena.

Distribucija

Vezivanje olanzapina za proteine plazme je oko 93%, u rasponu koncentracija od oko 7 do 1000 nanograma/mL. Olanzapin se uglavnom vezuje za albumine i alfa1-kiseli-glikoprotein.

Biotransformacija

Olanzapin se metaboliše u jetri procesom konjugacije i oksidativnim putevima. Glavni produkt razgradnje, 10-N-glukuronid ne prolazi hematoencefalnu barijeru.

Citohromi P450-CYP1A2 i P450-CYP2D6 doprinose nastanku metabolita N-desmetil i 2-hidroksimetil; oba su u in vivo uslovima u studijama na životinjama imali znatno slabiju farmakološku aktivnost od olanzapina. Farmakološka aktivnost predominantno potiče od olanzapina.

Eliminacija

Nakon peroralne primene, prosečno poluvreme eliminacije olanzapina kod zdravih osoba varira u zavisnosti od starosti i pola.

Kod zdravih starijih osoba (65 godina i starije) u poređenju sa zdravim mlađim ispitanicima, srednje poluvreme eliminacije leka je produženo (51,8 prema 33,8 časova) a klirens usporen (17,5 prema 18,2 L/h). Promenljivost farmakokinetike zabeležena kod starijih je bila slična kinetici primećenoj kod mlađih osoba. Kod 44 pacijenta sa shizofrenijom, starijih od 65 godina, doziranje od 5 do 20 mg/dan nije dovelo do razlike u profilu javljanja neželjenih dejstava.

Kod ženskih u odnosu na muške ispitanike, prosečno poluvreme eliminacije leka je nešto malo produženo (36,7 prema 32,3 sata) a klirens usporen (18,9 prema 27,3 L/h). Međutim, olanzapin (5-20 mg) je pokazao sličnu bezbednost u primeni kod ženskih (n = 467), kao i muških pacijenata (n = 869).

Oštećena funkcija bubrega

Kod pacijenata sa oslabljenom bubrežnom funkcijom (klirens kreatinina < 10 mL/min) u odnosu na zdrave ispitanike ne postoji značajnija razlika u poluvremenu eliminacije (37,7 prema 32,4 sati) ili klirensu (21,2 prema 25,0 L/h). Pokazano je da se 57% radioaktivnog obeleženog olanzapina pojavljuje u urinu, uglavnom kao metabolit.

Oštećena funkcija jetre

Mala studija uticaja oštećene funkcije jetre kod 6 ispitanika sa klinički značajnom(Childs Pugh klasifikacija A (n=5) i B (n=1)) cirozom jetre je pokazala mali efekat na farmakokinetiku oralno primenjenog olanzapina (2,5 – 7,5 mg pojedinačne doze): ispitanici sa blagim do umerenim oštećenjem jetre su imali blogo povećane sistemske klierense i brže poluvreme eliminacije u poređenju sa osobama bez oštećenja funkcije jetre (n=3). Bilo je više pušača među ispitanicima sa cirozom jetre (4/6; 67%) u odnosu na ispitanike bez oštećenja fumnkcije jetre (0/3; 0%).

Pušači

Kod nepušača u poređenju sa pušačima (muškarci i žene), srednje poluvreme eliminacije bilo je produženo (38,6 prema 30,4 sata), a klirens smanjen (18,6 prema 27,7 L/h).

Plazma klirens olanzapina je niži kod starijih u odnosu na mlađe ispitanike, kod žena u odnosu na muškarce, i kod nepušača u odnosu na pušače. Međutim, značaj uticaja godišta, pola ili pušenja na klirens i poluvreme eliminacije olanzapina je manji u odnosu na ukupne interindividualne razlike.

U studiji koja je obuhvatila osobe bele rase, japanskog i kineskog porekla nije bilo razlike u farmakokinetičkim parametrima olanzapina između ove tri grupe ispitanika.

Pedijatrijska populacija

Adolescenti (uzrasta 13 –17 godina): Farmakokinetika olanzapina je slična kod adolescenata i odraslih. U kliničkim studijama je prosečna izloženost olanzapinu bila otprilike za 27% veća kod adolescenata.

Demografske razlike između adolescenata i odraslih uključuju i manju prosečnu telesnu masu a i činjenicu da je među adolescentima bilo manje pušača. Ovakvi faktori verovatno doprinose većoj izloženosti leku, uočenoj kod adolescenata.

Akutna toksičnost (toksičnost nakon primene jedne doze)

Znaci oralne toksičnosti kod glodara su karakteristični za snažne neuroleptike i obuhvataju hipoaktivnost, komu, tremor, kloničke konvulzije, salivaciju i smanjenje telesne mase. Prosečne letalne doze kod miševa iznosile su približno 210 mg/kg , a kod pacova 175 mg/kg.

Doze do 100 mg/kg primenjene jednokratno kod pasa, su se dobro tolerisale, bez zabeleženih smrtnih ishoda. Klinički znaci su obuhvatali sedaciju, ataksiju, tremor, povećanu srčanu frekvencu, otežano disanje po tipu dahtanja, miozu i anoreksiju. Kod majmuna, jednokratna primena olanzapina u dozama do 100 mg/kg, dovodila je do prostracije, a primena većih doza i do polusvesnog stanja.

Toksičnost nakon ponovljenog doziranja

U ispitivanjima sprovedenim na miševima koja su trajala 3 meseca, kao i u ispitivanjima na pacovima i psima u trajanju do 1 godine, predominantni zabeleženi efekti bili su depresija CNS-a, antiholinergički efekti i periferni hematološki poremećaji. Takođe, uočeno je da je došlo do pojave tolerancije na CNS depresiju.

Pri primeni velikih doza leka, parametri rasta su bili sniženi. Reverzibilni efekti koji su u vezi sa povišenim nivoom prolaktina kod pacova, obuhvataju smanjenje mase ovarijuma i uterusa i morfološke promene u vaginalnom epitelu i u mlečnim žlezdama.

Hematološka toksičnost

Dejstva na hematološke parametre su uočena kod svih vrsta, uključujući dozno-zavisno smanjenje broja cirkulišućih leukocita kod miševa i nespecifično smanjenje broja cirkulišućih leukocita kod pacova; ipak, nisu nađeni dokazi koji govore u prilog citotoksičnog oštećenja koštane srži.

Reverzibilna neutropenija, trombocitopenija i anemija su zabeleženi kod nekolicine pasa, kojima je davano 8 do 10 mg/kg/dnevno (ukupna izloženost olanzapinu (AUC) je 12 do 15 puta veća, nego kod ljudi kada im se daje u dozi od 12 mg). Kod pasa sa citopenijom nisu zabeležena neželjena dejstva na progenitorske i proliferativne ćelije koštane srži.

Reproduktivna toksičnost

Olanzapin ne poseduje teratogeni potencijal. Sedacija smanjuje reproduktivnu sposobnost kod mužjaka pacova. Promene u estrusnom ciklusu su se javile nakon doze od 1,1mg/kg (trostruko veće od maksimalne doze kod ljudi), a promene reproduktivne sposobnosti pacova su zabeležene nakon doze od 3mg/kg (devet puta veće od maksimalne doze kod ljudi). Kod potomstva pacova na olanzapinu, zabeležena su kašnjenja u fetalnom razvoju i prolazna smanjena aktivnost potomstva.

Mutagenost

Olanzapin ne poseduje mutageni ili klastogeni potencijal, na osnovu standardnih testova koji uključuju testove bakterijskih mutacija i in vitro i in vivo testove na sisarima.

Kancerogenost

Na osnovu ispitivanja na miševima i pacovima, zaključeno je da olanzapin ne poseduje karcinogeni potencijal.

Jezgro:

laktoza, bezvodna;

celuloza, mikrokristalna (PH-112); skrob, preželatinizovan;

talk;

magnezijum-stearat.

Omotač:

hipromeloza (5 cP); hidroksipropilceluloza; titan-dioksid (E 171); talk.

Nije relevantno za lek.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 30ºC.

Čuvati u originalnom pakovanju u cilju zaštite od svetlosti i vlage.

Treana, 5 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister (oPA/Al/PVC-Al) sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je kutija koja sadrži 30 film tableta (3 blistera po 10 film tableta) i Uputstvo za lek.

Treana,10 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister (oPA/Al/PVC-Al) sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je kutija koja sadrži 30 film tableta (3 blistera po 10 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važečim propisima.

Lek Treana sadrži aktivnu substancu olanzapin. Lek Treana pripada grupi lekova zvanoj antipsihotici i koristi se za lečenje sledećih stanja:

• shizofrenije (bolest sa simptomima kao što su slušne, vidne ili osećajne halucinacije (opažanje ili osećanje stvari koje ne postoje), pogrešna uverenja (uverenost u stvari koje nisu istinite), neuobičajena sumnjičavost i povlačenje u sebe. Osobe sa ovom bolešću mogu takođe biti i depresivne, anksiozne ili napete.
• umerene ili teške manične epizode, stanje koje karakteriše uzbuđenje ili euforija (osećaj preterane sreće)

Pokazalo se da lek Treana sprečava ponovnu pojavu ovih simptoma kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem (zvani i „manična depresija“) kod kojih su manične epizode uspešno lečene olanzapinom.

• Ako ste alergični (preosetljivi) na olanzapin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Alergijske reakcije se mogu prepoznati kao osip, svrab, otok lica ili usana, otežano disanje. Ukoliko primetite ove simptome, obavestite Vašeg lekara.
• Ako od ranije imate potvrđenu bolest oka, kao što je glaukom zatvorenog ugla (kojeg karakteriše povećani očni pritisak)

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete leka Treana.

• Primena olanzapina kod starijih pacijenata sa demencijom se ne preporučuje jer može doći do pojave ozbiljnih neželjenih dejstava.
• Lekovi iz ove grupe mogu izazvati neuobičajene pokrete uglavnom lica ili jezika. Ukoliko Vam se jave ova neželjena dejstva nakon uzimanja olanzapina, obratite se Vašem lekaru.
• Veoma retko, lekovi iz ove grupe mogu izazvati simptome kombinovane sa groznicom, ubrzanim disanjem, znojenjem, ukočenošću mišića, ošamućenošću i pospanošću. Ako Vam se jave ovi simptomi, obratite se odmah Vašem lekaru.
• Kod pacijenata koji uzimaju olanzapin primećeno je povećanje telesne mase. Vi i Vaš lekar treba redovno da kontrolišete Vašu telesnu masu. Ako je neophodno, obratite se nutricionisti za pomoć pri planiranju dijetetskog režima ishrane ili se pridržavajte određenog dijetetskog režima ishrane.
• Kod pacijenata koji uzimaju olanzapin, zapaženo je povećanje nivoa šećera i masnoća (trigliceridi i holesterol) u krvi. Vaš lekar bi trebalo da uradi određene laboratorijske analize krvi kako bi proverio nivo šećera i masnoća u krvi pre nego što započnete lečenje lekom Treana, a zatim i redovno u

toku terapije.

• Recite Vašem lekaru ukoliko ste Vi ili neko iz Vaše porodice imali krvne ugruške, jer lekovi kao što je Treana mogu biti povezani sa stvaranjem krvnih ugrušaka.

Ukoliko imate neko od navedenih oboljenja, kažite to Vašem lekaru što pre:

• moždani udar ili tzv. "mali" moždani udar (prolazni simptomi šloga)
• Parkinsonova bolest
• oboljenje prostate
• paralitički ileus (zavezana creva)
• oboljenje jetre ili bubrega
• poremećaji krvi (smanjen broj ćelija bele krvne loze (neutrofila))
• srčano oboljenje
• dijabetes melitus (šećerna bolest)
• konvulzije (napadi)
• Ukoliko znate da imate poremećaj elektrolita kao posledicu teškog proliva ili povraćanja ili koristite diuretike (lekove za izbacivanje viška tečnosti iz organizma).

Ukoliko bolujete od demencije, Vi ili Vaš staratelj treba da kažete Vašem lekaru ako ste ikada imali moždani udar ili ″mini″ moždani udar.

Ukoliko imate više od 65 godina Vaš lekar će povremeno kontrolisati Vaš krvni pritisak, kao rutinsku meru predostrožnosti pri davanju olanzapina.

Deca i adolescenti

Lek Treana se ne primenjuje kod dece i adolescenata ispod 18 godina.

Drugi lekovi i Treana

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Druge lekove, dok ste na terapiji lekom Treana, uzimajte samo ako Vam je lekar rekao da smete. Možete osetiti pospanost ako uzimate lek Treana u kombinaciji sa antidepresivima ili lekovima koji se koriste kod anksioznih stanja ili u kombinaciji sa lekovima za nesanicu.

Naročito je važno da obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate:

• lekove za lečenje Parkinsonove bolesti
• lekove koji mogu produžiti QT interval (proverite sa Vašim lekarom da li pijete neki od takvih lekova)
• karbamazepin (za lečenje epilepsije ili stabilizaciju raspoloženja), fluvoksamin (za lečenje depresije) ili ciprofloksacin (za lečenje bakterijskih infekcija) - možda će biti neophodno da se promeni doza leka Treana.

Uzimanje leka Treana sa alkoholom

Ukoliko uzimate olanzapin ne smete koristiti alkohol, jer njihova istovremena primena može kod Vas izazvati osećaj ošamućenosti.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Kod majki koje uzimaju olanzapin se ne preporučuje dojenje, jer u malim količinama lek može da pređe u humano mleko.

Kod novorođenčadi čije su majke koristile lek Treana u poslednja tri meseca trudnoće se mogu javiti neki od sledećih simptoma: drhtanje, ukočenost i/ili slabost mišića, pospanost, uznemirenost, otežano disanje i teškoće sa hranjenjem. Ukoliko se kod Vaše bebe javi neki od ovih simptoma obratite se lekaru.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti; za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilima ni rukovanje mašinama.

Lek Treana sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte lek tačno onako kako Vam je rekao Vaš lekar. Proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom ukoliko niste sigurni.

Vaš lekar će Vam reći koliko film tableta treba da uzmete i koliko dugo treba da koristite lek Treana. Dnevna doza leka Treana je između 5 mg i 20 mg.

Konsultujte Vašeg lekara, ako Vam se ponovo pojave simptomi, ali nikako nemojte prekidati uzimanje leka Treana, osim ukoliko Vam to lekar ne kaže.

Način primene

Tablete leka Treana treba da uzimate jednom dnevno, u skladu sa preporukom lekara. Trudite se da lek uzimate svakog dana u isto vreme. Hrana nema uticaja na dejstvo leka. Lek Treana je namenjen za oralnu upotrebu. Tablete leka Treana treba da progutate cele sa malo vode.

Ako ste uzeli više Treana nego što treba

Kod pacijenata koji su uzeli više leka Treana, nego što je trebalo, zabeleženi su sledeći simptomi predoziranja: ubrzan srčani rad, uznemirenost/agresivnost, problemi sa govorom, nevoljni pokreti (naročito jezika i lica) kao i smanjen nivo svesti.

Ostali simptomi koji se mogu javiti su: akutna konfuzija, epileptični napadi, koma, kombinacija groznice, ubrzanog disanja, preznojavanja, ukočenosti mišića, ošamućenosti i pospanosti, usporavanja ritma disanja, aspiracije, povišenog ili sniženog krvnog pritiska, poremećaj srčanog ritma. Javite se lekaru ili u najbližu bolnicu u slučaju da Vam se javi neki od pomenutih simptoma. Ponesite sa sobom kutiju leka.

Ako ste zaboravili da uzmete Treana

Nikada ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu!

Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je čim se setite. Ne smete uzeti duplu dozu leka u toku istog dana.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Treana

Nemojte prekinuti sa uzimanjem leka zato što se osećate bolje. Važno je da nastavite sa uzimanjem leka Treana onoliko dugo koliko Vam to lekar odredi.

Ukoliko naglo prestanete sa uzimanjem leka Treana, mogu Vam se javiti simptomi poput znojenja, nesanice, drhtanja, uznemirenosti, mučnine i povraćanja. Vaš lekar Vam može savetovati da postepeno smanjujete dozu leka pre nego što sasvim prestanete sa terapijom.

Ukoliko imate neka pitanja koja se odnose na upotrebu leka Treana, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, lek Treana može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko se javi neko od sledećih neželjenih dejstava odmah se obratite Vašem lekaru:

• neuobičajeni pokreti, posebno lica i jezika (česta neželjena dejstva mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek )
• stvaranje krvnih ugrušaka u venama (povremena neželjena dejstva mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek) posebno u venama nogu (simptomi uključuju oticanje, bol i crvenilo nogu) koji se mogu kretati kroz krvne sudove do pluća izazivajući bol u grudima i otežano disanje. Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, potražite hitnu medicinsku pomoć;
• istovremenu pojavu povišene telesne temperature, groznice, ubrzanog disanja, preznojavanja, mišićne ukočenosti i ošamućenosti ili pospanosti (učestalost ovog neželjenog dejstva se ne može proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):povećanje telesne mase; pospanost i povišene vrednosti prolaktina u krvi. U ranim fazama lečenja, neki pacijenti mogu osetiti vrtoglavicu ili nesvesticu (sa usporenim srčanim radom), posebno kod naglog ustajanja iz ležećeg ili sedećeg položaja. Ovi simptomi najčešće spontano prolaze, međutim ukoliko se to ne desi obratite se svom lekaru.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): -promene u broju nekih krvnih ćelija i cirkulišućih masti, privremeno povećanje nivoa enzima jetre naročito na početku terapije, porast nivoa šećera u krvi i mokraći, povećane vrednosti mokraćne kiseline i kreatin-fosfokinaze u krvi, pojačan osećaj gladi, vrtoglavica, uznemirenost, parkinsonizam (simptomi kao što su: tremor (nevoljno drhtanje dela ili delova tela), usporenost, ukočenost mišića ili spazam mišića (grč)), nevoljni pokreti (diskinezija), zatvor i suva usta, osip, bolovi u zglobovima, gubitak snage (malaksalost, slabost), osećaj izuzetno velikog umora, zadržavanje vode koje dovodi do otoka ruku, članaka ili stopala, groznica, povećana telesna temperatura, seksualna disfunkcija kao što je smanjen libido kod muškaraca i žena ili erektilna disfunkcija kod muškaraca.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): alergijske reakcije (npr. otok usana i ždrela, svrab, osip), razvoj ili pogoršanje šećerne bolesti povremeno udružene sa ketoacidozom (pojava ketonskih tela u krvi i mokraći) ili komom, epileptični napdi obično povezani sa prethodnom istorijom napada (epilepsije), ukočenost mišića ili spazam (grčevi) (uključujući spazam mišića očiju što dovodi do kružnih pokreta očnih jabučica), sindrom nemirnih nogu, učestali nevoljni pokreti mišića lica i ekstremiteta, amnezija, smetnje pri govoru, mucanje, usporen srčani rad, preosetljivost na sunčevu svetlost, krvarenje iz nosa, nadutost creva , , opadanje kose, gubitak pamćenja ili zaboravnost, nemogućnost zadržavanja mokraće (inkontinencija)i odlaganje početka mokrenja, odsustvo ili poremećaj menstrualnog ciklusa, pojačano stvaranje mleka kod žena van perioda dojenja ili prekomerno uvećanje dojki kod muškaraca, povećanje bilirubina (žučnog pigmenta).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):smanjen broj krvnih pločica, smanjenje normalne telesne temperature, poremećaj srčanog ritma, iznenadna neobjašnjiva smrt, zapaljenje gušterače koje prouzrokuje jak bol u trbuhu, groznicu i osećaj mučnine, oboljenje jetre koje je okarakterisano žutom prebojenošću kože i beonjača, bolest mišića koja se manifestuje neobjašnjivim bolovima, produžena i/ili bolna erekcija, neuroleptički maligni sindrom (groznica, ukočenost mišića, promena mentalnog stanja), znaci naglog prekida terapije (znojenje, nesanica, drhtanje, uznemirenost, mučnina ili povraćanje).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): sindrom obustave leka kod novorođenčadi, teške alergijske reakcije kao što je DRESS sindrom (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms). DRESS sindrom započinje pojavom simptoma sličnih gripu, sa pojavom osipa na licu koji se zatim širi, visokom temperaturom, uvećanim limfnim čvorovima, povećanjem enzima jetre i porastom broja jedne vrste belih krvnih zrnaca (eozinofilija).

Za vreme uzimanja olanzapina kod starijih pacijenata sa demencijom (zaboravnošću) može sa javiti moždani udar, upala pluća, zatim može doći do nemogućnosti zadržavanja mokraće, padova, ekstremnog umora, vizuelnih halucinacija, porasta telesne temperature, crvenila kože kao i problema sa hodanjem.

U ovoj specifičnoj grupi pacijenata zabeleženo je i nekoliko slučajeva sa smrtnim ishodom. Ukoliko imate Parkinskonovu bolest lek Treana može pogoršati simptome bolesti.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Rok upotrebe: Ne smete koristiti lek Treana posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon: "Važi do". Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvanje: Čuvati na temperaturi do 30◦C. Čuvati u originalnom pakovanju u cilju zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljeni lekovi od građana. Neupotrebljeni lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance su:

Treana , 5 mg, film tablete

1 film tableta sadrži:

olanzapin 5 mg

Treana , 10 mg, film tablete

1 film tableta sadrži:

olanzapin 10 mg

Lista pomoćnih materija:

Jezgro: laktoza, bezvodna; celuloza, mikrokristalna (PH-112); skrob, preželatinizovani; talk; magnezijum- stearat.

Omotač: hipromeloza (5 cP); hidroksipropilceluloza; titan-dioksid (E 171); talk.

Kako izgleda lek Treana i sadržaj pakovanja

Treana , 5 mg, film tablete

Okrugle, bikonveksne film tablete, bele do skoro bele boje. Unutrašnje pakovanje je blister (oPA/Al/PVC-Al) sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je kutija koja sadrži 30 film tableta (3 blistera po 10 film tableta) i Uputstvo za lek.

Treana , 10 mg, film tablete

Okrugle, bikonveksne film tablete, bele do skoro bele boje. Unutrašnje pakovanje je blister (oPA/Al/PVC-Al) sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je kutija koja sadrži 30 film tableta (3 blistera po 10 film tableta) i Uputstvo za lek..

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Republika Srbija, Vršac, Beogradski put bb

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Jun, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Treana , 5 mg, film tablete