Onzapin® 5mg film tableta

Odrasli

Olanzapin je indikovan u terapiji shizofrenije.

Olanzapin je efikasan u održavanju kliničkog poboljšanja tokom kontinuirane terapije kod pacijenata koji su pokazali početni odgovor na terapiju.

Olanzapin je indikovan u terapiji umerenih do teških maničnih epizoda.

Olanzapin je indikovan u prevenciji relapsa kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem, čije su manične episode reagovale na terapiju olanzapinom (videti odeljak 5.1).

Odrasli

Shizofrenija: Preporučena početna doza olanzapina je 10 mg dnevno.

Manične epizode: Početna doza je 15 mg dnevno kao pojedinačna doza u monoterapiji ili 10 mg leka dnevno u kombinovanoj terapiji (videti odeljak 5.1).

Prevencija recidiva kod bipolarnog poremećaja: Preporučena početna doza olanzapina je 10 mg dnevno. Kod pacijenata koji su dobijali olanzapin za terapiju manične epizode, terapiju za prevenciju relapsa treba nastaviti uz primenu iste doze leka. Ukoliko dođe do pojave nove manične, mešovite ili depresivne epizode, terapiju olanzapinom treba nastaviti (uz prilagogavanje doze po potrebi), uz, ukoliko je klinički indikovano, dodatnu terapiju za kontrolu simptoma.

Za vreme terapije shizofrenije, manične epizode i prevencije recidiva kod bipolarnog poremećaja, dnevnu dozu treba prilagoditi prema individualnom odgovoru pacijenta na terapiju, u rasponu doza leka od 5 do 20 mg dnevno. Povećanje doze iznad preporučene početne doze, savetuje se samo nakon odgovarajuće kliničke procene i generalno treba da se sprovede u intervalima ne kraćim od 24 sata.

Olanzapin se može uzimati bez obzira na obrok, s obzirom na to da prisustvo hrane ne utiče na resorpciju ovog leka. Prilikom prekida terapije olanzapinom, potrebno je razmotriti postepeno smanjivanje doze.

Posebne populacije

Stariji pacijenti Ne preporučuje se rutinska primena manje početne doze (5 mg dnevno), ali je treba razmotriti kod pacijenata od 65 godina i starijih, kada kliničko stanje to opravdava (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije bubrega i/ili jetre

Potrebno je razmotriti primenu manje početne doze (5 mg) kod ovih pacijenata. U slučaju umerene insuficijencije jetre (ciroza, Child-Pugh klase A ili B), početna doza treba da iznosi 5 mg i može se povećati samo uz mere opreza.

Pušači

Nije potrebno posebno prilagođavanje početnih doza ni doznih raspona kod nepušača, u odnosu na pušače. Pušenje može indukovati metabolizam olanzapina. Preporučuje se klinički nadzor, a ukoliko je neophodno može se razmotritii povećanje doze olanzapina (videti odeljak 4.5).

Kada je prisutno više faktora koji mogu uticati na usporavanje metabolizma leka (ženski pol, stariji pacijenti, status nepušača) potrebno je razmotriti primenu manje početne doze. Povećanje doze, kada je indikovano, treba da bude konzervativno kod ovih pacijenata (videti odeljke 4.5 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Ne preporučuje se primena olanzapina kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina zbog nedostatka odgovarajućih podataka o bezbednosti i efikasnosti leka. Kod adolescenata, u poređenju sa odraslim pacijentima, u kratkoročnim studijama zabeležene su veće varijacije u povećanju telesne mase i izraženije promene koncentracije lipida i prolaktina (videti odeljke 4.4, 4.8, 5.1 i 5.2).

Preosetljivost na olanzapin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1.

Pacijenti kod kojih postoji rizik od pojave glaukoma zatvorenog ugla.

Tokom terapije antipsihoticima do poboljšanja kliničkog stanja pacijenta može proći nekoliko dana do nekoliko nedelja. Pacijente treba pažljivo pratiti tokom ovog perioda.

Psihoze povezane sa demencijom i/ili poremećajima ponašanja

Olanzapin se ne preporučuje u terapiji psihoze povezane sa demencijom i/ili poremećajima ponašanja zbog povećane smrtnosti i rizika od javljanja cerebrovaskularnih neželjenih događaja. U placebom kontrolisanim kliničkim ispitivanjima (u trajanju od 6-12 nedelja) kod starijih pacijenata (prosečnog životnog doba 78 godina) sa psihozom povezanom sa demencijom i/ili poremećajem ponašanja, došlo je do dvostrukog povećanja incidence smrtnog ishoda kod pacijenata lečenih olanzapinom u odnosu na placebo grupu (3,5 % u odnosu na 1,5 %). Veća učestalost smrtnog ishoda nije bila povezana sa dozom olanzapina (prosečna dnevna doza je bila 4,4 mg) ili dužinom terapije. Predisponirajući faktori rizika koji mogu uticati na povećanu učestalost smrtnog ishoda kod ove grupe pacijenata ukljičuju životno doba >65 godina, disfagiju, sedaciju, malnutriciju i dehidrataciju, plućna oboljenja (npr. pneumonija, sa ili bez aspiracije) ili istovremenu upotrebu benzodiazepina. Međutim, učestalost smrtnog ishoda je bila veća kod pacijenata lečenih olanzapinom u odnosu na placebo grupu nezavisno od prisustva faktora rizika.

U istim kliničkim ispitivanjima primećeni su cerebrovaskularni neželjeni događaji (npr. moždani udar, prolazni ishemijski napad), uključujući i one sa smrtnim ishodom. Učestalost cerebrovaskularnih neželjenih događaja kod pacijenata lečenih olanzapinom u odnosu na placebo grupu bila je 3 puta veća (1,3 % u odnosu na 0,4 %). Svi ispitanici u obe grupe kod kojih su se javili cerebrovaskularni neželjeni događaji su imali prisutne faktore rizika. Životno doba > 75 godina i vaskularna/mešovita demencija su identifikovani kao faktori rizika za pojavu cerebrovaskularnih neželjenih događaja tokom terapije olanzapinom. Efikasnost olanzapina nije utvrđena u ovim kliničkim ispitivanjima.

Parkinsonova bolest

Ne preporučuje se upotreba olanzapina u terapiji psihoza povezanih sa dopaminskim agonistima kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Tokom kliničkih studija, primećeno je pogoršanje simptomatologije Parkinsonove bolesti i halucinacija koje se javljalo veoma često i mnogo učestalije nego kod pacijenata u placebo grupi (videti odeljak 4.8), a olanzapin nije bio efektivniji od placeba u terapiji psihotičnih simptoma. U ovim ispitivanjima, pacijenti su inicijalno morali da budu stabilizovani na najmanjoj efektivnoj dozi antiparkinsonika (dopaminskog agonista) i da ostanu na istom antiparkinsoniku i dozi tokom trajanja studije. Olanzapin je uvođen u terapiju u dozi od 2,5 mg leka dnevno i titriran do maksimalnih 15 mg dnevno na osnovu procene ispitivača.

Neuroleptički maligni sindrom (NMS)

NMS je potencijalno životno ugrožavajuće stanje koje je povezano sa primenom antipsihotika. U retkim slučajevima se javljao i prilikom terapije olanzapinom. Kliničke manifestacije NMS su hiperpireksija, rigidnost mišića, izmenjen mentalni status i znaci nestabilnosti autonomnog nervnog sistema (nepravilan puls ili poremećaj krvnog pritiska, tahikardija, dijaforeza i poremećaj srčanog ritma). Dodatno može biti povišena kreatin fosfokinaza, ili se može javiti mioglobinurija (rabdomioliza) i akutna insuficijencija bubrega. Ukoliko se kod pacijenta razviju znaci i simptomi koji ukaziju na NMS ili je prisutna neobjašnjivo visoka telesna temperatura bez prisutnih drugih dodatnih kliničkih manifestacija N MS-a, mora se prekinuti sa primenom svih antipsihotika, uključujući i

olanzapin.

Hiperglikemija i dijabetes

Povremeno se javljala hiperglikemija i/ili pojava ili pogoršanje dijabetesa povremeno udruženo sa ketoacidozom ili komom, ukljičujući i smrtne slučajeve (videti odeljak 4.8). U nekim slučajevima, primećeno je prethodno povećanje telesne mase koje može biti predisponirajući faktor.

Savetuje se odgovarajuće kliničko praćenje u skladu sa aktuelnim vodičima za antipsihotičnu terapiju, npr. merenje koncentracije glukoze u krvi na početku lečenja, zatim 12 nedelja nakon otpočinjanja terapije olanzapinom i nakon toga na godinu dana. Pacijente koji su na terapiji antipsihoticima, uključujući i lek Onzapin, treba pratiti u slučaju da se jave znaci i simptomi hiperglikemije (kao što su polidipsija, poliurija, polifagija i slabost) a pacijente sa dijabetes melitusom ili sa faktorima rizika za njegov nastanak treba redovno kontrolisati u slučaju da dođe do pogoršanja kontrole glikemije. Telesnu masu treba redovno pratiti, npr. na početku terapije, zatim nakon 4, 8 i 12 nedelja nakon otpočinjanja terapije olanzapinom i nakon toga jednom u tri meseca.

Promene koncentacije lipida

Neželjene promene koncentracije lipida primećene su kod pacijenata lečenih olanzapinom u placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima (videti odeljak 4.8). Promene lipidnog statusa treba regulisati u skladu sa kliničkom praksom, posebno kod pacijenata sa dislipidemijom i kod pacijenata kod kojih postoji rizik da se razvije poremećaj lipida. Kod pacijenata koji su na terapiji antipsihoticima, uključujući i lek Onzapin, lipidni status treba redovno pratiti u skladu sa aktuelnim vodičima za antipsihotičnu terapiju, npr. na početku terapije olanzapinom, zatim 12 nedelja nakon započinjanja terapije i nakon toga na svakih 5 godina.

Antiholinergička aktivnost

Olanzapin je pokazao antiholinergičku aktivnost in vitro, ali iskustvo tokom kliničkih ispitivanja je pokazalo malu učestalost povezanih događaja. Ipak, kliničko iskusto sa primenom olanzapina kod pacijenata sa pratećim oboljenjem je ograničeno, pa se savetuje oprez prilikom propisivanja leka pacijentima sa hipertrofijom prostate ili paralitičkim ileusom i sličnim stanjima.

Funkcija jetre

Prolazno asimptomatsko povećanje vr ednosti aminotransferaza jetre, alanin transferaze (ALT), aspartat transferaze (AST) se često javljaju naročito na početku terapije. Savetuje se oprez kao i organizacija praćenja kod pacijenata sa povišenim vrednostima ALT i/ili AST, kod pacijenata sa znacima i simptomima oštećenja jetre, kod pacijenata sa preegzistirajućim stanjima povezanim sa ograničenom funkcionalnom rezervom jetre i kod pacijenata koji su na terapiji potencijalno hepatotoksičnim lekovima. U slučaju povećanja vrednosti ALT i/ili AST tokom terapije, pacijenta treba pažljivo pratiti i razmotriti smanjenje doze. U slučajevima gde je dijagnostikovan hepatitis (uključujući hepatocelularna, holestatska ili mešovita oštećenja jetre) terapiju olanzapinom treba prekinuti.

Neutropenija

Treba biti oprezan kod pacijenata sa malim brojem leukocita i/ili neutrofila iz bilo kog razloga, kod pacijenata koji primaju terapiju lekovima za koje je poznato da izazivaju neutropeniju, kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju podatak o ranijoj depresiji/toksičnosti koštane srži izazvane lekovima, kod pacijenata sa depresijom koštane srži uzrokovane već postojećim oboljenjem, terapijom zračenjem ili hemioterapijom i kod pacijenata sa hipereozinofilnim stanjem ili mijeloproliferativnim oboljenjem.

Neutropenija se često javljala kada su olanzapin i valproat korišćeni istovremeno u terapiji (videti odeljak 4.8).

Prekid terapije

Retko (≥ 0,01 % do < 0,1%) su se javljali akutni simptomi kao što su znojenje, nesanica, tremor, anksioznost, mučnina ili povraćanje prilikom naglog prekida terapije.

QT interval

Tokom kliničkih ispitivanja, klinički značajno produženje QTc intervala (Fridericia QT korekcija [QTcF] ≥500 milisekundi [msec] u bilo koje vreme nakon početnog merenja kod pacijenata kod kojih je početna izmerena vrednost QTcF < 500 msec), se povremeno javljalo (0,1% do 1 %) kod pacijenata na terapiji olanzapinom, bez značajnih razlika u pridruženim kardiovaskularnim događajima u poređenju sa placebom. Međutim, treba biti oprezan kada se olanzapin propisuje sa lekovima za koje se

zna da produžavaju QTc interval, posebno kod starijih pacijenata, kod pacijenata sa kongenitalnim sindromom produženog QT intervala, kongestivnom srčanom insuficijencijom, srčanom hipertrofijom, hipokalemijom ili hipomagnezemijom.

Tromboembolija

Slučajevi vremenski povezane terapije olanzapinom sa javljanjem venske tromboembolije prijavljivani su povremeno (≥ 0,1% i < 1 %). Uzročna povezanost između pojave venske tromboembolije i terapije olanzapinom nije ustanovljena. Međutim, kako pacijenti koji boluju od shizofrenije često imaju faktore rizika za razvoj venske tromboembolije, sve moguće faktore rizika za razvoj venske tromboembolije, poput imobilizacije, treba identifikovati i sprovesti odgovarajuće preventivne mere.

Opšta aktivnost CNS-a

Uzimajući u obzir primarno dejstvo olanzapina na CNS (centralni nervni sistem), treba biti obazriv kada se olanzapin primenjuje u kombinaciji sa drugim lekovima sa centralnim dejstvom i alkoholom. Pošto u in vitro uslovima ispoljava antagonističko dejstvo dopaminu, olanzapin može antagonizovati dejstvo direktnih i indirektnih dopaminskih agonista.

Konvulzije

Olanzapin treba oprezno koristiti kod pacijenata sa ranijim konvulzijama ili kod pacijenata koji su pod uticajem faktora rizika koji mogu sniziti prag za pojavu konvulzija. Prijavljeno je da se napadi javljaju povremeno kod pacijenata na terapiji olanzapinom. U većini ovih slučajeva, kod pacijenata su prijavljeni ranije konvulzije napadi ili faktori rizika za pojavu napada.

Tardivna diskinezija

U komparativnim studijama koje su trajale do godinu dana, olanzapin je doveo do statistički značajno manje učestalosti javljanja iznenadnih diskinezija. Međutim, rizik od pojave tardivne diskinezije se povećava sa dužinom trajanja terapije, pa ukoliko se jave znaci i simptomi tardivne diskinezije kod pacijenata na olanzapinu, treba razmotriti mogućnost smanjenja doze ili prekid terapije. Ovi simptomi se mogu privremeno pogoršati ili čak pojačati nakon prekida terapije.

Posturalna hipotenzija

Posturalna hipotenzija se nečesto javljala kod starijih pacijenata lečenih olanzapinom u kliničkim studijama. Kao i prilikom primene drugih antipsihotika, preporučljivo je periodično merenje krvnog pritiska kod pacijenata starijih od 65 godina.

Iznenadna srčana smrt

Nakon stvljanja leka u promet prijavljivan je događaj iznenadne srčane smrti kod pacijenata na

olanzapinu. U retrospektivnoj opservacionoj kohortnoj studiji, rizik od pretpostavljene srčane smrti kod pacijenata lečenih olanzapinom je u proseku dva puta veći u odnosu na pacijente koji nisu upotrebljavali antipsihotik. U studiji, rizik od primene olanzapina je bio uporediv sa rizikom atipičnih antipsihotika, uključenih u zajedničko ispitivanje.

Pedijatrijska populacija

Olanzapin nije indikovan u terapiji kod dece i adolescenata. Studije na pacijentima uzrasta od 13 do17 godina su pokazale različite neželjene reakcije, uključujući povećanje telesne mase, promene metaboličkih parametara i povećane koncentracije prolaktina (videti odeljke 4.8 i 5.1).

Laktoza

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozo-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Soja-lecitin

Ovaj lek sadrži soja-lecitin. U slučaju alergije na kikirikijevo ili sojino ulje ne koristiti ovaj lek.

Pošto se olanzapin metaboliše putem CYP1A2, supstance koje mogu specifično da indukuju ili inhibiraju ovaj izoenzim mogu uticati na farmakokinetiku olanzapina.

Indukcija CYP1A2

Metabolizam olanzapina može biti indukovan pušenjem i primenom karbamazepina, što može dovesti do smanjenja koncentracije olanzapina. Primećeno je samo blago do umereno povećanje klirensa olanzapina. Kliničke posledice su verovatno ograničene, ali preporučuje se kliničko praćenje i treba razmotriti potrebu za povećanjem doze olanzapina ukoliko je to potrebno (videti odeljak 4.2).

Inhibicija CYP1A2

Dokazano je da fluvoksamin, kao specifični inhibitor CYP1A2, značajno inhibiše metabolizam olanzapina. Srednje povećanje vrednosti Cmax olanzapina nakon primene fluvoksamina je bilo 54% kod žena nepušača i 77% kod muškaraca pušača. Srednje povećanje vr ednosti PIK olanzapina je bilo 52% u prvoj i 108% u drugoj grupi. Treba razmotriti primenu manje početne doze olanzapina kod pacijenata koji koriste fluvoksamin ili bilo koji drugi CYP1A2 inhibitor, kao što je ciprofloksacin. Treba razmotriti smanjenje doze olanzapina ukoliko se započinje terapija sa CYP1A2 inhibitorom.

Smanjenje bioraspoloživosti

Aktivni ugalj smanjuje bioraspoloživost oralno primenjenog olanzapina za 50-60% i treba ga uzeti najmanje 2 sata pre ili posle olanzapina.

Fluoksetin (CYP2D6 inhibitor), pojedinačna doza antacida (aluminijum, magnezijum) ili cimetidina nije pokazala značajno dejstvo na farmakokinetiku olanzapina.

Moguće dejstvo olanzapina na druge lekove

Olanzapin može antagonizovati dejstvo direktnih i indirektnih dopaminskih agonista.

Olanzapin ne inhibira dejstvo glavnih izoenzima CYP450 in vitro (npr. 1A2, 2D6, 2C9, 2C19, 3A4). Zbog toga se ne očekuju posebne interakcije kao što je i potvrđeno kroz in vivo studije u kojima nije dokazana inhibicija metabolizma sledećih aktivnih supstanci: tricikličnih antidepresiva (koji se metabolišu uglavnom preko CYP2D6), varfarina (CYP2C9), teofilina (CYP1A2) ili diazepama (CYP3A4 i 2C19).

Olanzapin nije pokazao interakcije pri istovremenoj primeni sa litijumom ili biperidenom.

Terapijsko praćenje koncentracije valproata u plazmi nije pokazao da je potrebno prilagođavanje doze valproata nakon paralelnog uvođenja olanzapina.

Opšta aktivnost CNS-a

Potreban je oprez kod pacijenata koji konzumiraju alkohol ili primaju lekove koji mogu izazvati depresiju centralnog nervnog sistema.

Ne preporučuje se istovremena primena olanzapina sa antiparkinsonicima kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću i demencijom (videti odeljak 4.4).

QTc interval

Potreban je oprez kada se olanzapin primenjuje istovremeno sa lekovima za koje se zna da produžavaju QTc interval (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Nema odgovarajućih dobro kontolisanih studija na trudnicama. Pacijentkinje treba savetovati da se obrate lekaru ukoliko tokom terapije olanzapinom zatrudne, ili planiraju trudnoću. Međutim, budući da je iskustvo sa primenom kod ljudi ograničeno, olanzapin u trudnoći treba primenjivati samo ako potencijalna korist opravdava potencijalni rizik za fetus.

Kod novorođenčadi koja su bila izložena antipsihoticima (uključujući olanzapin) tokom trećeg trimestra trudnoće postoji rizik od ispoljavanja neželjenih reakcija uključujući ekstrapiramidalne simptome i/ili simptome obustave koji mogu da variraju po težini i trajanju nakon porođaja. Prijavljeni su slučajevi agitacije, hipertonije, hipotonije, tremora, somnolencije, respiratornog distresa ili poremećaja uzimanja hrane. U skladu sa tim, novorođenčad treba pažljivo pratiti.

Dojenje

U studiji sprovedenoj kod zdravih dojilja pokazano je da se olanzapin izlučuje u majčino mleko. Prosečna izloženost novorođenčeta (mg/kg) u stanju ravnoteže je procenjena na 1,8% doze olanzapina koju je primala majka (mg/kg). Pacijentkinje treba savetovati da ne doje ukoliko su na terapiji olanzapinom.

Plodnost

Nije poznat uticaj olanzapina na plodnost (videti odeljak 5.3 za podatke iz pretklinike).

Nisu sprovedene studije o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. S obzirom na to da olanzapin može izazvati pospanost i vrtoglavicu, pacijenti moraju da budu oprezni pri rukovanju mašinama i upravljanju vozilima.

Sažetak bezbednosnog profila

Odrasli

Najčešće prijavljene neželjene reakcije (zapažene kod ≥ 1% pacijenata) povezan e sa primenom olanzapina u kliničkim ispitivanjima su bile somnolencija, povećanje telesne mase, eozinofilija, povećane koncentracije prolaktina, holesterola, glukoze i triglicerida (videti odeljak 4.4.), glukozurija, povećanje apetita, vrtoglavica, akatizija, parkinsonizam, leukopenija, neutropenija (videti odeljak 4.4.), diskinezija, ortostatska hipotenzija, antiholinergička dejstva, prolazno asimptomatsko povećanje koncentracije hepatičkih transaminaza (videti odeljak 4.4.), osip, astenija, umor, povišena telesna temperatura, artralgija, poećane vrednosti alkalne fosfataze, velike vrednosti gama-glutamiltransferaze, visoka koncentracija mokraćne kiseline, visoka koncentracija kreatin fosfokinaze i edem.

Tabelarni prikaz nezeljenih reakcija

Sledeća tabela daje prikaz neželjenih reakcija i laboratorijskih ispitivanja dobijenih iz spontanih prijava i iz kliničkih ispitivanja. U okviru svake grupe po učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti (od ozbiljnih ka manje ozbiljnim).

Učestalost se definiše kao: veoma često (≥10%), često (≥100 do <100), povremeno (≥1000 do <100), retko (≥10000 do <1000), veoma retko (<10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti iz raspoloživih podataka).

1

Klinički značajno povećanje telesne mase uočeno je u svim početnim kategorijama indeksa telesne

mase (engl. Body Mass Index, BMI). Nakon kratkotrajne terapije (medijana trajanja 47 dana) povećanje telesne mase ≥ 7% u odnosu na početnu telesnu masu je bilo veoma često (22,2%), ≥ 15% je bilo često (4,2%) i ≥ 25% je bilo povremeno (0,8%).

Tokom dugotrajne izloženosti leku (najmanje 48 nedelja) povećanje telesne mase ≥ 7%, ≥ 15% i ≥ 25% od početne telesne mase bilo je veoma često (redom 64,4%, 31,7% odnosno 12,3%).

2

Prosečno povećanje vrednosti lipida natašte (ukupni holesterol, LDL holesterol i trigliceridi) je bilo veće

kod pacijenata bez prethodnog dokaza o poremećaju regulacije lipida na početku ispitivanja.

3

Zabeleženi u slučaju normalnih vrednosti natašte pre početka terapije (< 5,17 mmol/L) koji se

povećavaju do visokih (≥ 6,2 mmol/L). Promene ukupne koncentracije holesterola natašte od granične vrednosti na početku terapije (≥5,17 – < 6,2 mmol/L) do visokih (≥ 6,2 mmol/L) su bile veoma česte.

4Zabeleženo u slučaju normalnih vrednosti natašte pre početka terapije (< 5,56 mmol/L) koji se povećavaju do visokih (≥ 7 mmol/L). Promene koncentracije glukoze natašte od granične vrednosti na početku ispitivanja (≥ 5,56 – <7 mmol/L) do visokih (≥ 7 mmol/L) su bile veoma česte.

5Zabeleženo u slučaju normalnih vrednosti natašte pre početka terapije (< 1,69 mmol/L) koje se povećavajudo visokih (≥ 2,26 mmol/L). Promene koncentracije triglicerida natašte od granične vrednosti na početku ispitivanja (≥1,69 – < 2,26 mmol/L) do visokih (≥ 2,26 mmol/L) su bile veoma česte.

6 U kliničkim studijama učestalost javljanja parkinsonizma i distonije kod pacijenata lečenih olanzapinom je bila brojčano veća u kliničkim studijama ali ne i statistički značajno različita od placeba. Pacijenti lečeni olanzapinom su imali manju incidencu parkinsonizma, akatizije i distonije u poređenju sa titriranim dozama haloperidola. U nedostatku detaljnih informacija o prethodno prisutnoj istoriji individualnih akutnih i tardivnih ekstrapiramidalnih poremećaja kretanja, trenutno se ne može zaključiti da olanzapin manje izaziva tardivnu diskineziju i/ili druge tardivne ekstrapiramidalne sindrome.

7Nakon naglog prekida terapije olanzapinom prijavljeni su akutni simptomi kao što su znojenje, nesanica, tremor, anksioznost, mučnina i povraćanje kada se terapija olanzapinom naglo prekine.

8U kliničkim ispitivanjima u trajanju do 12 nedelja, koncentracije prolaktina u plazmi prelazile su gornju granicu normalnih vrednosti kod približno 30% pacijenata lečenih olanzapinom čije su vrednosti prolaktina na početku ispitivanja bile očekivane. Kod većine ovih pacijenata povećanje je generalno bilo blago, i ostalo je manje od dvostrukog povećanja gornje granice normalnog raspona..

9Neželjeno dejstvo zapaženo tokom kliničkih ispitivanja u Integrisanoj bazi podataka za olanzapin

10Kao što je procenjeno putem izmerenih vrednosti iz kliničkih ispitivanja pomoću Integrisane baze podataka za olanzapin.

11Neželjena dejstva identifikovana iz spontanog prijavljivanja nakon stavljanja leka u promet, a učestalost je određena uz pomoć integrisane baze podataka za olanzapin.

12Neželjena dejstva identifikovana iz spontanog prijavljivanja nakon stavljanja leka u promet, a učestalost je određena na gornjoj granici 95%-tnog intervala pouzdanosti uz pomoć integrisane baze podataka za olanzapin.

Dugotrajna izloženost (najmanje 48 nedelja)

Udeo pacijenata koji su imali klinički značajne neželjene reakcije, poput povećanja telesne mase, koncentracije glukoze, vrednosti ukupnog/LDL/HDL holesterola ili koncentracije triglicerida se povećavao tokom vremena. Kod odraslih pacijenata koji su završili terapiju u trajanju od 9-12 meseci, stepen prosečnog povećanja koncentracije glukoze se usporio nakon približno 6 meseci.

Dodatne informacije kod posebnih populacija

U kliničkim ispitivanjima kod starijih pacijenta sa demencijom, terapija olanzapinom je dovela do veće učestalosti smrtnih ishoda i cerebrovaskularnih neželjenih reakcija u poređenju sa placebom (videti odeljak 4.4).Veoma česte neželjene reakcije povezane sa primenom olanzapina kod ove grupe pacijenata su bile neuobičajen hod i padanje. Često su se javljali pneumonija, povišena telesna temperatura, letargija, eritem, vizuelne halucinacije i urinarna inkontinencija.

U kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa psihozom uzrokovanom lekovima (agonisti dopamina) povezanom sa Parkinsonovom bolešću, pogoršanje simptoma parkinsonizma i halucinacije su veoma često zabeleženi i češće nego sa placebom.

U jednom kliničkom ispitivanju kod pacijenata sa bipolarnom manijom, kombinovana terapija valproatom i olanzapinom dovela je do neutropenije sa incidencom od 4,1%; faktor koji je potencijalno mogao doprineti ovome je visoka koncentracija valproata u plazmi. Olanzapin primenjen sa litijumom ili valproatom doveo je do povećanja (≥ 10%) učestalosti pojave tremora, suvih usta, povećanja apetita i povećanja telesne mase. Poremećaj govora je takođe često primećen. Tokom terapije olanzapinom u kombinaciji sa litijumom ili divalproeksom, povećanje telesne mase ≥ 7% u odnosu na osnovnu telesnu masu javilo se kod 17,4% pacijenata tokom akutne terapije (do 6 nedelja). Dugotrajna terapija olanzapinom (do 12 meseci) radi prevencije relapsa kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem je dovela do povećanja telesne mase ≥ 7% od početne vrednosti kod 39,9% pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Olanzapin nije indikovan u terapiji kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Iako nema sprovedenih kliničkih studija dizajniranih za poređenje adolescenata sa odraslim, podaci iz studija na adolescentima su upoređeni sa onima iz studija na odraslim pacijentima.

Sledeća tabela sumira neželjene reakcije prijavljene sa većom učestalošću kod adolescenata (uzrasta

13-17 godina) nego kod odraslih pacijenata ili neželjene reakcije otkrivene tokom kratkotrajnih kliničkih ispitivanja kod adolescenta. Klinički značajno povećanje telesne mase (≥ 7%) se izgleda pojavljuje češće kod adolescenata u poređenju sa odraslima pri sličnoj izloženosti leku. Povećanje telesne mase i udeo adolescenata koji su imali klinički značajno povećanje telesne mase bili su veći tokom dugotrajnog izlaganja (najmanje 24 nedelje) nego tokom kratkotrajnog izlaganja leku.

Unutar svake grupe učestalosti neželjene reakcije su prikazane prema opadajućem redosledu u odnosu na ozbiljnost. Učestalost je definisana na sledeći način: Veoma često (≥ 1/10), Često (≥1/100 do < 1/10)

13Nakon kratkotrajne terapije (medijana trajanja 22 dana) povećanje telesne mase ≥ 7% u odnosu na početne vrednosti telesne mase (kg) bilo je veoma često (40,6%), povećanje ≥ 15% u odnosu na početne vrednosti je bilo često (7,1 %) i povećanje ≥ 25% je bilo često (2,5%). Tokom dugotrajne izloženosti leku (najmanje 24 nedelje), kod 89,4% pacijenata povećala se telesna masa za ≥ 7%, kod 55,3% za ≥ 15% i kod 29,1% pacijenata telesna masa se povećala za ≥ 25%, u odnosnu na telesnu masu na početku lečenja.

14Zabeleženo u slučaju normalnih vrednosti natašte pre početka terapije (< 1,016 mmol/L) koje se povećavaju do visokih (≥ 1,467 mmol/L). Promene vrednosti triglicerida natašte od graničnih vrednosti pre početka terapije (≥ 1,016 – 1,467 mmol/L) do visokih (≥ 1,467 mmol/L).

15Često su zabeležene promene koncentracije ukupnog holesterola od normalnih, na početku terapije (< 4,39 mmol/L) do visokih (≥ 5,17 mmol/L). Promene koncentracije ukupnog holesterola natašte od graničnih vrednosti pre početka terapije (≥ 4,39 - < 5,17 mmol/L) do visokih (≥ 5,17 mmol/L) bile su veoma česte.

16Povećanje koncentracije prolaktina u plazmi je primećeno kod 47,4% adolescenata. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Znaci i simptomi predoziranja

Veoma česti simptomi kod predoziranja (učestalost > 10%) obuhvataju tahikardiju, agitaciju/agresivnost, dizartriju, različite ekstrapiramidalne simptome i smanjen stepen svesti u rasponu od sedacije do kome.

Druge medicinski značajne posledice predoziranja obuhvataju delirijum, konvulzije, komu, mogući neuroleptički maligni sindrom, depresiju disanja, aspiraciju, hipertenziju ili hipotenziju, srčane aritmije (< 2% slučajeva predoziranja) i kardiopulmonarni zastoj. Prijavljeni su smrtni ishodi kod akutnog predoziranja već pri dozi od 450 mg ali je bilo i slučajeva preživljavanja nakon akutnog predoziranja sa približno 2 g olanzapina pr imenjenog oralnim putem.

Terapija predoziranja

Nema specifičnog antidota za olanzapin. Ne preporučuje se izazivanje povraćanja. Mogu biti indikovane standardni postupci za terapiju predoziranja (npr. lavaža želuca, primena aktivnog uglja). Pokazano je da istovremena primena aktivnog uglja smanjuje oralnu bioraspoloživost olanzapina za 50 do 60%.

Simptomatsko lečenje i praćenje funkcije vitalnih organa treba započeti prema kliničkoj slici, uključujući lečenje hipotenzije i cirkulatornog kolapsa, kao i održavanje disajne funkcije.Ne treba

primenjivati epinefrin, dopamin i druge simpatomimetike sa beta-agonističkom aktivnošću pošto stimulacija beta receptora može pogoršati hipotenziju. Za otkrivanje mogućih aritmija neophodno je kardiovaskularno praćenje. Strogi medicinski nadzor i praćenje treba nastaviti sve do potpunog oporavka pacijenta.

Farmakoterapijska grupa: Psiholeptici; antipsihotici; diazepini, oksazepini i tiazepini

ATC šifra: N05AH03

Farmakodinamsko dejstvo

Olanzapin ima antipsihotično i antimanično dejstvo, deluje kao stabilizator rasoloženja i ima širok farmakološki profil, delujući preko velikog broja različitih receptora.

U pretkliničkim ispitivanjima, olanzapin je ispoljio veliki raspon afiniteta (Ki < 100 nanoM) za serotoninske 5HT 2A/2C, 5HT3, 5HT6; dopaminske D1, D2, D3, D4, D5; holinergičke muskarinske

M1 – M5; alfa1-adrenergičke i histaminske H1 receptore. Bihejvioralna ispitivanja na životinjama koje su dobijale olanzapin, pokazala su antagonizam prema 5HT, dopaminskim i holinergičkim receptorima, u skladu sa profilom vezivanja za receptore. Olanzapin je in vitro ispoljio veći afinitet za serotoninske 5HT2 receptore u odnosu na dopaminske D2 receptore, kao i veći afinitet za 5HT2 nego za D2 receptore u in vivo modelima. Elektrofiziološka ispitivanja pokazala su da olanzapin selektivno smanjuje okidanje mezolimbičkih (A10) dopaminergičkih neurona, dok je imao mali uticaj na strijatne (A9) puteve uključene motornu funkciju. Olanzapin je smanjio odgovor uslovljenog izbegavanja, test koji ukazuje na antipsihotičnu aktivnost leka, primenjen u dozama manjim od onih koje izazivaju katalepsiju, koja ukazuje na motorička neželjena dejstva.Za razliku od nekih drugih antipsihotika, olanzapin povećava odgovor kod „anksiolitičkog“ testa.

Pozitronskom emisionom tomografijom (engl. Positron Emission Tomography, PET), kod zdravih dobrovoljaca, olanzapin, dat u pojedinačnim dozama od 10 mg, pokazao je veći afinitet ka serotoninskim 5HT2A od dopaminskih D2 receptora.Pored toga, studija snimanja rađena pojedinačnom fotonskom emisionom kompjuterizovanom tomografijom (engl. Single Photon Emission Computed Tomography, SPECT) otkrila je da je kod pacijenata sa shizofrenijom koji su odreagovali na olanzapin bilo zauzeto manje strijatnih D2 receptora nego kod pacijenata koji su reagovali na neke druge antipsihotike ili risperidon, a uporedivo u odnosu na pacijente koji su dobro reagovali na terapiju klozapinom.

Klinička efikasnost

U obe placebo kontrolisane studije, kao i u dve od tri uporedne kontrolisane studije na preko 2900 pacijenata sa shizofrenijom kod kojih su bili prisutni i pozitivni i negativni simptomi bolesti, olanzapin je doveo do statistički značajnog poboljšanja kako negativnih, tako i pozitivnih simptoma.

U multinacionalnom, dvostruko slepom, uporedivom ispitivanju shizofrenije, shizoafektivnih i sličnih poremećaja, koje je uključivalo 1481 pacijenta sa različitim stepenom pratećih depresivnih simptoma (početna srednja vrednost iznosi 16,6 na Montgomery-Asberg skali procene depresije), prospektivna sekundarna analiza podataka promene skora raspoloženja od početnih do krajnjih procena, pokazala je statistički značajno poboljšanje (p=0,001) favorizujući olanzapin (-6,0) u odnosu na haloperidol (-3,1).

Kod pacijenata sa maničnim ili mešovitim epizodama bipolarnog poremećaja, olanzapin je pokazao superiornost u odnosu na placebo i valproat- seminatrijum (divalproeks) u ublažavanju simptoma manije tokom 3 nedelje. Olanzapin je takođe pokazao uporedivu efikasnost sa haloperidolom u pogledu udela pacijenata kod kojih je postignuta remisija simptoma manije i depresije nakon 6 i 12 nedelja. U studiji kombinovane terapije kod pacijenata koji su primali litijum ili valproat najmanje 2 nedelje,

uvođenje olanzapina u dozi od 10 mg (istovremena terapija sa litijumom ili valproatom) dovelo je do značajnijeg smanjenja simptoma manije u poređenju sa uticajima litijuma ili valproata primenjenih u monoterapiji posle 6 nedelja.

U 12-to mesečnoj studiji prevencije ponovne pojave maničnih epizoda koja je obuhvatala pacijente na terapiji olanzapinom kod kojih je došlo do remisije, a koji su zatim nasumično podeljeni u placebo i grupe na olanzapinu, olanzapin je pokazao statistički značajnu superiornost nad placebo grupom u prevenciji ponovljenih bipolarnih poremećaja. Olanzapin je takođe pokazao statistički značajnu prednost u odnosu na placebo kako kod prevencije ponovljenih maničnih tako i kod ponovljenih epizoda depresije.

U drugoj 12-to mesečnoj studiji prevencije ponovne pojave maničnih epizoda koja je obuhvatala pacijente na kombinaciji olanzapina i litijuma kod kojih je došlo do remisije, a koji su zatim nasumično podeljeni u dve grupe od kojih je jedna primala olanzapin, a druga litijum u monoterapiji, olanzapin nije bio statistički inferiorniji u odnosu na litijum u prevenciji ponovljenih bipolarnih poremećaja (olanzapin 30,0%, litijum 38,3%; P = 0,055).

U 18-to mesečnoj studiji kod pacijenata sa manijom ili mešovitim epizodama, koji su stabilizovani kombinovanom terapijom olanzapinom i stabilizatorom raspoloženja (litijum ili valproat), dugotrajna primena olanzapina u kombinaciji sa litijumom ili valproatom nije bila statistički značajno efikasnija od monoterapije litijumom ili valproatom u odlaganju relapsa bipolarnog poremećaja definisanog prema (dijagnostičkim) kriterijumima sindroma.

Pedijatrijska populacija

Podaci o efikasnosti iz kontrolisanih ispitivanja kod adolescenata (uzrasta od 13 do 17 godina) su ograničeni na kratkoročna ispitivanja kod shizofrenije (6 nedelja) i manije povezane sa bipolarnim poremećajem (3 nedelje), uključujući tako manje od 200 adolescenata. Olanzapin je primenjivan u promenljivoj početnoj dozi od 2,5 mg koja se povećavala do 20 mg dnevno. Tokom terapije olanzapinom, adolescenti su značajno više dobili na telesnoj masi u poređenju sa odraslim pacijentima. Promene ukupnog holesterola na tašte, LDL holesterola, triglicerida i prolaktina (videti odeljak 4.4. i 4.8) takođe su bile veće kod adolescenata nego kod odraslih. Nema kontrolisanih podataka o održavanju terapijskog dejstva, kao ni o dugoročnoj bezbednosti (videti odeljak 4.4 i 4.8). Podaci o dugoročnoj bezbednosti primene ograničeni su prvenstveno na podatke iz otvorenih nekontrolisanih ispitivanja (videti odeljak 4.4 i 4.8).

Resorpcija

Olanzapin se dobro resorbuje nakon oralne primene, postižući maksimalne koncentracije u plazmi tokom 5 do 8 sati. Hrana ne utiče na resorpciju. Apsolutna bioraspoloživost oralno primenjenog leka u odnosu na intravenski primenjen lek nije utvrđena.

Distribucija

Stepen vezivanja olanzapina za proteine plazme iznosi otprilike 93% u rasponu koncentracija od otprilike 7 do otprilike 1000 nanograma/mL. Olanzapin se primarno vezuje za albumin i alfa1-kiseli glikoprotein.

Biotransformacija

Olanzapin se metaboliše u jetri procesima konjugacije i oksidacije. Glavni metabolit u cirkulaciji je 10- N- glukuronid, koji ne prolazi krvno-moždanu barijeru. Citohromi P450-CYP1A2 i P450- CYP2D6 učestvuju u stvaranju N-desmetil i 2-hidroksimetil metabolita, koji ispoljavaju značajno manju farmakološku aktivnost od olanzapine, kako je pokazano u in vivo u studijama na životinjama.

Predominantna aktivnost potiče od matične supstance, olanzapina. Eliminacija

Nakon oralne primene, srednje terminalno poluvreme eliminacije olanzapina kod zdravih dobrovoljaca varira u zavisnosti od godina i pola.

Kod zdravih starijih (65 godina i stariji) ispitanika u odnosu na mlađe ispitanike, prosečno poluvreme eliminacije bilo je produženo (51,8 prema 33,8 sati (h)) , a klirens je bio smanjen (17,5 L/h u odnosu na 18,2 L/h). Farmakokinetička varijabilnost uočena kod starijih nalazi se u istom rasponu kao kod mlađih ispitanika. Pri primeni leka kod 44 pacijenta starija od 65 godina sa shizofrenijom, uz doziranje od 5 do 20 mg lekadnevno nije zapažen različit profil neželjenih dejstava.

Kod žena je, u poređenju sa muškarcima, srednje poluvreme eliminacije bilo nešto duže (36,7 prema 32,3 sata) i klirens je bio smanjen (18,9 prema 27,3 L/h). Ipak, olanzapin je (u dozi od 5 do 20 mg) pokazao uporediv bezbednosni profil kod žena (n=467) kao i kod muškaraca (n=869).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 10 mL/min) u poređenju sa zdravim ispitanicima, nije bilo značajne razlike u srednjem poluvremenu eliminacije (37,7 u odnosu na 32,4 sata ) ili klirensu (21,2 L/h u odnosu na 25,0 L/h). Ispitivanje masenog balansa (engl. Mass balance study) pokazalo je da se približno 57% radioaktivno obeleženog olanzapina izluči urinom, uglavnom u obliku metabolita.

Oštećenje funkcije jetre

Malo ispitivanje uticaja oštećenja funkcije jetre kod 6 ispitanika sa klinički značajnom (Child Pugh A (n=5) i B (n=1)) cirozom, pokazalo je mali uticaj na farmakokinetiku oralno primenjenog olanzapina (pojedinačna doza 2,5 – 7,5 mg): ispitanici sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre imali su blago povećan sistemski klirens i kraće poluvreme eliminacije u poređenju s ispitanicima koji nisu imali oštećenje funkcije jetre (n=3). Bilo je više pušača među ispitanicima sa cirozom (4/6, 67%) nego među ispitanicima bez oštećenja funkcije jetre (0/3, 0%).

Pušači

Kod nepušača u odnosu na pušače (muškarci i žene) srednje poluvreme eliminacije je bilo produženo (38,6 prema 30,4 sata) a klirens je bio smanjen (18,6 L/h prema 27,7 L/h).

Klirens olanzapina u plazmi je manji kod starijih pacijenata u odnosu na mlađe, kod žena u odnosu na muškarce i kod nepušača u odnosu na pušače. Ipak, značaj uticaja godišta, pola ili pušenja na klirens olanzapina i poluvreme eliminacije je mali u poređenju sa ukupnom varijabilnošću između pojedinaca.

U studijama kod pripadnika bele rase, japanskog i kineskog porekla nije bilo razlika u farmakokinetičkim parametrima između ove tri populacije.

Pedijatrijska populacija

Adolescenti (uzrasta 13-17 godina): farmakokinetika olanzapina je slična kod adolescenata i odraslih. U kliničkim studijama, prosečna izloženost olanzapinu je približno 27% veća kod adolescenata. Demografske razlike između adolescenata i odraslih uključuju manju prosečnu telesnu masu kao i manji broj pušača među adolescentima. Ovi faktori verovatno doprinose većoj prosečnoj izloženosti leku, uočenoj kod adolescenata.

Akutna toksičnost (nakon pojedinačne doze)

Znaci toksičnosti nakon oralne primene leka kod glodara bili su karakteristični za snažne neuroleptike i obuhvataju: hipoaktivnost, komu, tremor, kloničke konvulzije, salivacija i gubitak telesne mase.

Medijana letalnih doza bila je približno 210 mg/kg (kod miševa) i 175 mg/kg (kod pacova). Doze do 100 mg/kg primenjene jednokratno kod pasa, su se dobro tolerisale, bez zabeleženih smrtnih ishoda.

Klinički znaci su obuhvatali sedaciju, ataksiju, tremor, povećanje srčane frekvencije, otežano disanje, miozu i anoreksiju. Kod majmuna, pojedinačna oralna doza do 100 mg/kg dovela je do krajnje iznurenosti, a, pri većim dozama i do poremećaja svesti (polusvesnog stanja).

Toksičnost nako n ponovljenog doziranja

U ispitivanjima sprovedenim na miševima, koja su trajala do 3 meseca, i ispitivanjima na pacovima i psima, koja su trajala do 1 godine predominantni zabeleženi uticaji bili su depresija CNS-a, antiholinergička dejstvai i periferni hematološki poremećaji. Razvila se tolerancija na depresijiu CNS-a. Pri primeni velikih doza leka, parametri rasta su bili smanjenii.. Reverzibilni uticaji konzistentni sa povišenim koncentracijama prolaktina kod pacova su uključivali smanjenje mase ovarijuma i uterusa, kao i morfološke promene vaginalnog epitela i mlečnih žlezda.

Hematološka toksičnost

Efekti na hematološke parametre su zapaženi kod svih vrsta, uključujući dozno-zavisno smanjenje cirkulišućih leukocita kod miševa i nespecifičnu redukciju cirkulišućih leukocita kod pacova; međutim, nije bilo dokaza o citotoksičnim uticajima na koštanu srž. Reverzibilna neutropenija, trombocitopenija ili anemija razvila se kod nekoliko pasa koji su dobijali 8 ili 10 mg/kg olanzapina dnevno (Ukupna izloženost olanzapinu u ovim dozama (vrednost PIK) bila je 12 do 15 puta veća od one kod ljudi kada se primeni doza od 12 mg). Kod pasa sa citopenijom nije bilo neželjenih dejstava na progenitorske i proliferativne ćelije koštane srži.

Reproduktivna toksičnost

Olanzapin nije ispoljio teratogene uticaje. Sedacija je uticala na sposobnost parenja kod mužjaka pacova. Uticaj na cikluse estrusa zapažen je pri dozama od 1,1 mg/kg (3 puta veća od maksimalne doze kod ljudi), a doze od 3 mg/kg (9 puta veća od maksimalne doze kod ljudi ) date pacovima uticale su na reproduktivne parametre. Kod mladunaca pacova koji su dobijali olanzapin, primećen je odložen fetalni razvoj i prolazno smanjenje aktivnosti potomstva.

Mutagenost

Olanzapin nije ispoljio mutageno ili klastogeno dejstvo u ispitivanjima kroz kompletan niz standardnih testova koji su uključivali test mutacije na bakterijskim ćelijama i in vitro i in vivo ispitivanja na sisarima.

Karcinogenost

Na osnovu rezultata ispitivanja sprovedenih na miševima i pacovima, zaključeno je da olanzapin nije karcinogen.

Jezgro tablete: Laktoza, bezvodna;

Celuloza, mikrokristalna;

Krospovidon;

Magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete:

Opadry AMB White OY-B-28920, sastav:

Polivinil-alkohol; Titan-dioksid (E 171); Talk;

Soja-lecitin (E 322); Ksantan guma (E 415).

Nije primenjivo.

3 godine.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Onzapin, 5 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister Al/Al (OPA/Al/PVC-aluminijumski blister) koji sadrži 7 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 4 blistera sa po 7 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Onzapin, 10 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister Al/Al (OPA/Al/PVC-aluminijumski blister) koji sadrži 7 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 4 blistera sap o 7 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važečim propisima.

Lek Onzapin sadrži aktivnu supstancu olanzapin. Lek Onzapin pripada grupi lekova koji se nazivaju antipsihotici, i koristi se u terapiji sledećih stanja:

• shizofrenije (bolest sa simptomima kao što su slušne, vidne ili osećajne halucinacije (kada čujete, vidite i osećate stvari koje nisu prisutne ili ne postoje), pogrešna uverenja (uverenost u stvari koje nisu istinite), neuobičajena sumnjičavost i povlačenje u sebe. Osobe sa ovom bolešću mogu takođe biti i depresivne, anksiozne ili napete.
• Umerene do teške epizode manije, stanja koje prate simptomi uzbuđenja ili euforije (osećaj preterane sreće)

Lek Onzapin sprečava ponovno javljanje ovih simptoma kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem (zvani i „manična depresija“), kod kojih je za vreme epizode manije postugnuto terapijsko poboljšanje.

Lek Onzapin ne smete uzimati:

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na olanzapin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Alergijske reakcije se mogu prepoznati po pojavi osipa, svraba, oticanja lica i usana ili otežanog disanja.Ukoliko Vam se pojave ovi simptomi, obavestite svog lekara.
• ukoliko od ranije imate dijagnostikovane probleme sa očima- kao što su određene vrste glaukoma (povišeni očni pritisak).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Onzapin.

• Primena leka Onzapin se ne preporučuje kod starijih pacijenata sa demencijom, s obzirom na to da se mogu javiti ozbiljna neželjena dejstva.
• Lekovi iz ove grupe mogu izazvati neuobičajene pokrete uglavnom lica i jezika. Ukoliko Vam se jave ovi simptomi, obratite se odmah Vašem lekaru.
• Veoma retko, lekovi iz ove grupe mogu izazvati simptome kombinovane sa povišenom telesnom temperaturom, ubrzanim disanjem, znojenjem, ukočenošću mišića, ošamućenošću i pospanošću. Ukoliko Vam se jave ovi simptomi, obratite se odmah Vašem lekaru.
• Kod pacijenata koji uzimaju lek Onzapin primećeno je povećanje telesne mase. Treba da Vi i Vaš lekar redovno kontrolišete Vašu telesnu masu. Ukoliko je neophodno, obratite se nutricionisti za pomoć pri planiranju dijetetskog režima ishrane ili se pridržavajte određenog dijetetskog režima ishrane.
• Kod pacijenata koji uzimaju lek Onzapin, zapaženo je povećanje vrednosti šećera i masnoća (trigliceridi i holesterol) u krvi. Vaš lekar bi trebalo da uradi određene laboratorijske analize krvi radi provere vrednosti šećera i masnoća u krvi pre nego što započnete lečenje lekom Onzapin, a zatim i redovno u toku terapije.
• Obavestite svog lekara ukoliko ste Vi ili neko iz Vaše porodice imali trombozu (krvne ugruške u cirkulaciji), s obzirom na to da su lekovi iz ove grupe povezani sa nastankom krvih ugrušaka.

Obavestite svog lekara što pre je moguće, ukoliko imate neko od u nastavku navedenih oboljenja:

• moždani udar (šlog) ili „mini“moždani udar (prolazni simptomi moždanog udara)
• Parkinsonovu bolest
• probleme sa prostatom
• paralitički ileus (poremećaj u radu creva)
• oboljenje jetre ili bubrega
• poremećaje krvi (smanjen broj ćelija bele krvne loze (neutrofila))
• srčana oboljenja
• dijabetes melitus (šećerna bolest)
• konvulzije (napadi)

Ukoliko znate da ste možda izgubili elektrolite (soli) iz organizma kao rezultat dugotrajnog teškog proliva ili povraćanja ili zbog primene diuretika (lekovi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma)

Ukoliko patite od demencije (gubitak pamćenja, zaboravnost), Vi ili Vaš staratelj/rođak treba da kažete Vašem lekaru ukoliko ste ikada imali moždani udar ili „mini“moždani udar.

Kao rutinska preventivna mera, ukoliko imate više od 65 godina Vaš lekar će redovno da prati Vaš krvni pritisak.

Deca i adolescenti

Lek Onzapin nije namenjen kod dece i adolescenata mlađihod 18 godina.

Drugi lekovi i lek Onzapin

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Dok uzimate lek Onzapin nemojte uzimati druge lekove osim ukoliko Vam lekar nije rekao suprotno. Možete da osetite pospanost ukoliko uzmimate lek Onzapin u kombinaciji sa lekovima protiv depresije ili lekovima koje ste uzeli protiv anksioznosti (uznemirenosti) ili lekovima koji Vam pomažu da lakše zaspite (sedativi).

Posebno je važno da obavestite svog lekara ako uzimate:

• lekove za lečenje Parkinsonove bolesti
• lekove koji mogu produžiti QT interval (proverite sa Vašim lekarom da li uzimate neki od takvih lekova)
• karbamazepin (koristi se za lečenje epilepsije ili kao stabilizator raspoloženja), fluvoksamin (antidepresiv) ili ciprofloksacin (antibiotik, koristi se za lečenje bakterijskih infekcija) – možda će biti potrebno da se promeni doza leka Onzapin.

Uzimanje leka Onzapin sa alkoholom

Ukoliko uzimate lek Onzapin ne smete koristiti alkohol, jer njihova istovremena primena može kod Vas izazvati osećaj ošamućenosti.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašim lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ne preporučuje se da uzimate ovaj lek tokom dojenja jer se male količine leka Onzapin mogu izlučiti u majčino mleko.

Kod novorođenčadi čije su majke koristile lek Onzapin u poslednja tri meseca trudnoće se mogu javiti neki od sledećih simptoma: drhtanje, ukočenost mišića i/ili mišićna slabost, pospanost, uznemirenost, problemi sa disanjem i poteškoće pri hranjenju. Ukoliko se kod Vaše bebe pojavi neki od ovih simptoma, obratite se svom lekaru.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti; za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilima ni rukovanje mašinama.

Lek Onzapin sadrži laktozu, soja-lecitin

Ovaj lek sadrži laktozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Ovaj lek sadrži soja-lecitin. U slučaju alergije na kikirikijevo ili sojino ulje nemojte koristiti ovaj lek.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom..

Vaš lekar će Vam reći koliko tableta leka Onzapin treba da uzimate i koliko dugo ćete ih uzimati . Dnevna doza leka Onzapin je između 5 i 20 mg.

Posavetujte se sa Vašim lekarom ukoliko Vam se ponovo vrate simptomi ali nemojte prestajati sa uzimanjem leka Onzapin osim ukoliko Vam to lekar nije preporučio.

Tablete leka Onzapin treba uzimati jednom dnevno, prema uputstvu lekara. Pokušajte da uzimate lek u isto vreme svakog dana. Lek Onzapin možete uzimati sa hranom ili bez hrane. Lek je namenjen za oralnu upotrebu. Tabletu treba progutati celu sa dovoljnom količinom vode.

Ako ste uzeli više leka Onzapin nego što je trebalo

Ukoliko ste uzeli više leka Onzapin nego što je trebalo mogu se javiti sledeći simptomi: ubrzan rad srca, uznemirenost/agresivnost, problemi sa govorom, nevoljni pokreti (naročito lica i jezika) i smanjen stepen svesti.

Ostali simptomi mogu biti: akutna konfuzija (zbunjenost), napadi (epilepsija), koma, kombinacija povišene telesne temperature, ubrzanog disanja, znojenja, ukočenosti mišića i ošamućenosti ili pospanosti, usporavanje ritma disanja, aspiracije, povišenog ili sniženog krvnog pritiska, poremećaja srčanog ritma.

Odmah se obratite lekaru ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu ukoliko vam se javi bilo koji od navedenih simptoma. Ponesite sa sobom kutiju leka i pokažite je lekaru..

Ako ste zaboravili da uzmete lek Onzapin

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite je čim se setite. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu leka..

Ako naglo prestanete da uzimate lek Onzapin

Nemojte prestajati sa uzimanjem leka samo zato što se osećate bolje. Jako je važno da nastavite sa uzimanjem leka Onzapin onoliko dugo koliko Vam je lekar preporučio.

Ukoliko naglo prestanete sa uzimanjem leka Onzapin mogu se javiti simptomi kao što su znojenje, nesanica, nevoljno drhtanje, uznemirenost, mučnina ili povraćanje. Lekar Vas može posavetovati da postepeno smanjite dozu pre nego što sasvim prestanete sa lečenjem.

Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, i ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek..

Odmah se obratite Vašem lekaru ukoliko se kod Vas javi neko od sledećih neželjenih dejstava:

• neuobičajeni pokreti, uglavnom lica ili jezika (mogu da se jave kod najviše 1 od 10 pacijenata koji uzimaju lek);
• stvaranje krvnih ugrušaka u venama (povremeno neželjeno dejstvo mogu da se jave kod najviše 1 od 100 pacijenata koji uzimaju lek), naročito u venama nogu (simptomi uključuju oticanje, bol i crvenilo nogu), koji se mogu kretati kroz krvne sudove i dospeti do pluća izazivajući bol u grudima i otežano disanje. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma odmah potražite medicinsku pomoć;
• istovremenu pojavu povišene telesne temperature, ubrzanog disanja, znojenja, ukočenost mišića i ošamućenosti ili pospanosti (učestalost ovog neželjenog dejstva ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Veoma česta neželjena dejstva (mogu se javiti kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) uključuju:

• povećanje telesne mase
• pospanost
• povećane vrednosti prolaktina u krvi.

U ranim fazama lečenja, neki pacijenti mogu osećati vrtoglavicu ili nesvesticu (praćene usporenim radom srca), naročito prilikom naglog ustajanja iz ležećeg ili sedećeg položaja.

Ovi simptomi najčešće spontano prolaze, međutim ukoliko se to ne desi obratite se svom lekaru.

Česta neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) uključuju:

• promene broja nekih tipova krvnih ćelija i masnoća u krvi
• privremeno povećanje vrednosti enzima jetre na početku lečenja
• povećane vrednosti šećera u krvi i urinu
• povećane vrednosti mokraćne kiseline i enzima kreatin- fosfokinaze u krvi
• pojačan apetit
• vrtoglavicu
• uznemirenost
• parkinsonizam (simptomi kao što su: tremor (nevoljno drhtanje dela ili delova tela), usporenost, ukočenost mišića ili spazam mišića (grč))
• neuobičajene (nevoljne) pokrete (diskinezije)
• otežano pražnjenje creva (konstipacija)
• suva usta
• osip
• gubitak snage
• izraženi umor
• zadržavanje vode u organizmu što dovodi do pojave otoka na šakama, zglobovima ili stopalima
• povišenu telesnu temperaturu
• bol u zglobovima
• seksualnu disfunkciju kao što je smanjen libido kod muškaraca i žena ili erektilna disfunkcija kod muškaraca.

Povremena neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek) uključuju:

• preosetljivost (npr. oticanje usta i grla, svrab, osip)
• razvoj ili pogoršanje šećerne bolesti, ponekad praćeno ketoacidozom (pojava ketonskih tela u krvi i mokraći) ili komom
• epileptične napade, obično kod pacijenata koji su ranije imali napade (epilepsiju)
• spazam, ukočenost ili grčeve mišića (uključujući spazam mišića očiju što dovodi do kružnih pokreta očnih jabučica)
• sindrom nemirnih nogu
• probleme sa govorom, mucanje
• usporen rad srca
• osetljivost na sunčevu svetlost
• krvarenje iz nosa
• nadutost stomaka
• nekontrolisano ispuštanje pljuvačke
• gubitak pamćenja, zaboravnost
• urinarnu inkontinenciju (nemogućnost zadržavanja mokraće)
• nemogućnost mokrenja
• gubitak kose
• odsustvo ili smanjenje menstrualnih ciklusa
• pojačano stvaranje mleka kod žena van perioda dojenja ili prekomerno uvećanje grudi kod muškaraca, povečane vrednosti bilirubina

Retka neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek) uključjuju:

• sniženje normalne telesne temperature
• smanjen broj ćelija uklučenih u process zgrušavanja krvi (trombocitopenija)
• poremećaj srčanog ritma
• iznenadnu neobjašnjivu smrt
• zapaljenje gušterače (pankreasa) što izaziva jak bol u stomaku, povišenu telesnu temperaturu i mučninu
• oboljenje jetre koje dovodi do žute prebojenosti kože i beonjača
• oboljenje mišića koje se ispoljava neobjašnjivim bolovima i grčevima
• produžene i/ili bolne erekcije
• neuroleptički maligni sindrom (povišena telesna temperatura, ukočenost mišića, promena mentalnog stanja)
• znaci naglog prekida terapije (znojenje, nesanica, drhtanje, uznemirenost, mučnina ili povraćanje).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): sindrom obustave leka kod novorođenčadi, teške alergijske reakcije kao što je DRESS sindrom (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms). DRESS započinje pojavom simptoma sličnih gripu sa pojavom osipa na licu a zatim sa proširenim osipom, visokom telesnom temperaturom, uvećanim limfnim čvorovima, povećanim vrednostima enzima jetre u testovima krvi i povećanim brojem određenog tipa belih krvnih ćelija (eozinofilija).

Za vreme uzimanja olanzapina, kod starijih pacijenata sa demencijom može se javiti moždani udar, zapaljenje pluća, zatim može doći do nemogućnosti zadržavanja mokraće, padova, iznenadnog osećaja umora, vizuelnih halucinacija, porasta telesne temperature, crvenila kože i problema sa hodom. Pojedini slučajevi sa smrtnim ishodom su prijavljeni kod ove grupe pacijenata.

Kod pacijenata koji imaju Parkinsonovu bolest lek Onzapin može dovesti do pogoršanja simptome.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Onzapin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je olanzapin.

Onzapin, 5 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 5 mg olanzapina.

Onzapin, 10 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 10 mg olanzapina.

Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: laktoza, bezvodna; celuloza, mikrokristalna; krospovidon; magnezijum-stearat.

Film (obloge) tablete:

(Opadry AMB White OY-B-28920, sastav:

Polivinil-alkohol; titan-dioksid (E 171); talk; soja-lecitin (E 322); ksantan guma (E 415).

Kako izgleda lek Onzapin i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Onzapin, 5 mg, film tablete:

Bele, okrugle, bikonveksne, filmom obložene tablete sa oznakom „O1” na jednoj strani.

Onzapin, 10 mg, film tablete:

Bele, okrugle, bikonveksne, filmom obložene tablete sa oznakom „O3” na jednoj strani.

Onzapin, 5 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister Al/Al (OPA/Al/PVC-aluminijumski blister) koji sadrži 7 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 4 blistera sa po 7 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Onzapin, 10 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister Al/Al (OPA/Al/PVC-aluminijumski blister) koji sadrži 7 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 4 blistera sap o 7 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole:

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD

Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Onzapin, 5 mg, film tablete,28x( 5 mg):

515-01-00225-20-002 od 23.11.2020.

Onzapin, 10 mg, film tablet, 28x (10 mg):

515-01-00226-20-002 od 23.11.2020.