Toujeo® 300j./mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu

Terapija dijabetes melitusa kod odraslih, adolescenata i dece starije od 6 godina.

Doziranje

Lek Toujeo je bazalni insulin namenjen za primenu jednom dnevno u bilo koje doba dana, poželjno svaki dan u isto vreme.

Režim doziranja (doza i vreme primene) treba da se prilagode prema uočenom individualnom terapijskom odgovoru.

Kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 1, lek Toujeo mora da se primenjuje sa kratko-/ brzo-delujućim insulinima kako bi se zadovoljile potrebe za insulinom u vreme obroka.

Kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2, lek Toujeo takođe može da se primenjuje sa drugim antihiperglikemijskim lekovima.

Jačina ovoga leka izražena je u jedinicama. Ove jedinice odnose se isključivo na lek Toujeo i nisu iste kao internacionalne jedinice (i.j.) ili jedinice koje se koriste za izražavanje jačine drugih analoga insulina (videti odeljak 5.1).

Fleksibilno vreme doziranja

Pacijenti po potrebi mogu primeniti lek Toujeo do 3 sata pre ili nakon uobičajenog vremena primene (videti odeljak 5.1).

Pacijentima koji zaborave da primene dozu treba savetovati da provere vrednost šećera u krvi, a zatim nastave sa primenom jedanput na dan prema uobičajenom rasporedu. Pacijente treba upozoriti da ne smeju injicirati dvostruku dozu kako bi nadoknadili zaboravljenu dozu.

Početak terapije

Pacijenti sa dijabetes melitusom tipa 1

Lek Toujeo je namenjen za primenu jedanput na dan sa insulinom koji se primenjuje u vreme obroka, a zahteva prilagođavanje doze kod pojedinih pacijenata.

Pacijenti sa dijabetes melitusom tipa 2

Preporučena početna dnevna doza iznosi 0,2 jedinice/kg, a zatim dozu treba individualno prilagođavati pojedinom pacijentu.

Prevođenje sa insulina glargina jačine 100 jedinica/mL na lek Toujeo

Insulin glargin jačine 100 jedinica/mL i lek Toujeo nisu bioekvivalentni i nisu direktno međusobno zamenljivi.

• Prevođenje sa insulina glargina 100 jedinica/mL na lek Toujeo može se obaviti po pravilu jedinica za jedinicu, ali možda će biti potrebna veća doza leka Toujeo (približno 10-18%) da bi se postigle ciljne koncentracije glukoze u plazmi.
• Pri prevođenje sa leka Toujeo na insulin glargin 100 jedinica/mL potrebno je smanjti dozu (približno 20%) da bi se smanjio rizik od hipoglikemije.

Tokom prelaska i u prvim nedeljama nakon toga preporučuje se strogo praćenje metabolizma.

Prevođenje sa drugih bazalnih insulina na lek Toujeo

Kad se vrši prevođenje sa terapije insulinom srednje dugog ili dugog delovanja na terapiju lekom Toujeo, možda će biti potrebe za promenom doze bazalnog insulina i prilagođavanja istovremene terapije antihiperglikemicima (dozu i vreme primene dodatnih običnih insulina ili brzodelujućih insulinskih analoga odnosno dozu neinsulinskih antihiperglikemika).

• Prevođenje sa bazalnih insulina koji se primenjuju jedanput na dan na terapiju lekom Toujeo jedanput na dan može se izvršiti u odnosu jedinica jedan prema jedan, na osnovu dotadašnje doze bazalnog insulina.
• Pri prevođenju sa bazalnih insulina koji se primenjuju dvaput na dan na terapiju lekom Toujeo jedanput na dan, preporučena početna doza leka Toujeo je 80% ukupne dnevne doze bazalnog insulina sa čijom primenom se prestaje.

Pacijenti koji uzimaju velike doze insulina zbog prisustva antitela na ljudski insulin mogu imati bolji terapijski odgovor na lek Toujeo.

Tokom prevođenja i u prvim nedeljama nakon toga preporučuje se strogo praćenje metabolizma.

Zbog poboljšane metaboličke regulacije i posledične povećane osetljivosti na insulin, možda će biti potrebno dodatno prilagođavanje režima doziranja. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze i ako, na primer, dođe do promene telesne mase ili životnih navika pacijenta, ako se promeni vreme primene doze insulina ili nastupe druge okolnosti zbog kojih se povećava sklonost ka nastanku hipoglikemije odnosno hiperglikemije (videti odeljak 4.4).

Prevođenje sa leka Toujeo na druge bazalne insuline

Tokom prevođenja i u prvim nedeljama nakon toga preporučuju se nadzor lekara i strogo praćenje metabolizma. Pročitajte informacije o leku na koji se pacijent prevodi.

Posebne populacije

Lek Toujeo mogu primenjivati stariji pacijenti kao i pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre, adolescenti i deca starija od 6 godina.

Stariji pacijenti (≥ 65 godina)

Kod starijih pacijenata, progresivno pogoršanje funkcije bubrega može dovesti do postupnog i ravnomernog smanjenja potrebe za insulinom (videti odeljke 4.8 i 5.1).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega potrebe za insulinom mogu biti smanjene zbog usporenog metabolizma insulina (videti odeljak 4.8).

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre potrebe za insulinom mogu biti smanjene zbog smanjenog kapaciteta glukoneogeneze te usporenog metabolizma insulina.

Pedijatrijska populacija

Lek Toujeo se može primenjivati kod adolescenata i dece uzrasta od 6 godina i starije, na osnovu istih principa kao za odrasle pacijente (videti odeljke 5.1 i 5.2). Pri prevođenju sa bazalnog insulina na lek Toujeo, smanjenje doze bazalnog i bolusnog insulina treba razmotriti pojedinačno, kako bi se umanjio rizik od hipoglikemije (videti odeljak 4.4).

Bezbednost i efikasnost leka Toujeo kod dece mlađe od 6 godina nisu ustanovljene. Nema podataka o primeni leka kod dece.

Način primene

Lek Toujeo je namenjen samo za supkutanu primenu.

Lek Toujeo se primenjuje supkutanom injekcijom u trbušni zid, deltoidni mišić ili butinu.

Mesto injiciranja mora se promeniti kod svake injekcije unutar preporučenog područja primene kako bi se smanjio rizik od pojave lipodistrofije i kutane amiloidoze (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Lek Toujeo se ne sme primeniti intravenski. Produženo delovanje leka Toujeo zavisi od ubrizgavanja u potkožno tkivo. Intravenska primena uobičajene supkutane doze može izazvati tešku hipoglikemiju.

Lek Toujeo se ne sme primenjivati u insulinskim infuzijskim pumpama.

Lek Toujeo je dostupan u napunjenom injekcionom penu. Prozorčić za prikaz doze pokazuje broj jedinica leka Toujeo koje će se injicirati. Napunjeni injekcioni pen Toujeo SoloStar oblikovan je posebno za lek Toujeo i zato nije potrebno preračunavati dozu.

Pre upotrebe napunjenog injekcionog pena Toujeo SoloStar, mora se pažljivo pročitati uputstvo za upotrebu koje je sastavni deo Uputstva za lek (videti odeljak 6.6).

Pomoću napunjenog injekcionog pena Toujeo SoloStar, u jednoj injekciji se može primeniti doza od 1-80 jedinica, koja se odmerava u koracima od 1 jedinice.

Lek Toujeo se ne sme izvlačiti iz uloška u penu SoloStar u špric jer u suprotnom može doći do teškog predoziranja (videti odeljke 4.4, 4.9 i 6.6).

Pre svake injekcije, na pen se mora pričvrstiti nova sterilna igla. Korišćenje igala više puta povećava rizik od blokiranja igala, što može dovesti do subdoziranja ili predoziranja (videti odeljke 4.4 i 6.6).

Kako bi se sprečio mogući prenos bolesti, isti insulinski pen nikada ne sme da koristiti više osoba, čak ni kada se zameni igla (videti odeljak 6.6).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Praćenje

Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, treba jasno zabeležiti ime i broj serije primenjenog leka.

Lek Toujeo nije insulin izbora za terapiju dijabetičke ketoacidoze. U takvim slučajevima se preporučuje intravenska primena regularnog insulina.

U slučaju nedovoljne kontrole glukoze ili sklonosti ka epozodama hiperglikemije odnosno hipoglikemije, pridržavanje pacijenta propisanom režimu upotrebe, pravilan izbor injekcionih mesta i pravilna tehnika injiciranja, kao i svi drugi faktori, moraju biti razmotreni pre nego što se uzme u obzir prilagođavanje doze leka.

Pacijenti moraju biti upućeni da neprekidno menjaju mesto ubrizgavanja kako bi se smanjili rizik od nastanka lipodistrofije i kutane amiloidoze. Na područjima na kojima su se javile te reakcije moguć je potencijalni rizik od odložene resorpcije insulina i pogoršanja kontrola glikemije nakon primene injekcija insulina. Zabeleženo je da iznenadna promena mesta ubrizgavanja i primena na nezahvaćenom području dovode do hipoglikemije.

Nakon promene mesta ubrizgavanja preporučuje se praćenje koncentracije glukoze u krvi, a može se razmotriti prilagođavanja doze antidijabetičkih lekova.

Hipoglikemija

Vreme pojave hipoglikemije zavisi od profila dejstva primenjenog insulina i zbog toga se može promeniti sa promenom režima lečenja.

Neophodan je naročit oprez i češća kontrola koncentracije glukoze u krvi kod pacijenata kod kojih epizode hipoglikemije mogu biti od posebnog kliničkog značaja, kao što su pacijenti sa značajnom stenozom koronarnih arterija ili krvnih sudova koji snabdevaju mozak (rizik od srčanih ili cerebralnih komplikacija hipoglikemije) kao i pacijenata sa proliferativnom retinopatijom, naročito ako nije lečena fotokoagulacijom (rizik od prolazne amauroze usled hipoglikemije).

Pacijenti treba da budu svesni okolnosti u kojima su upozoravajući simptomi hipoglikemije manje izraženi. Upozoravajući simptomi hipoglikemije u određenim rizičnim grupama se mogu promeniti, biti manje izraženi ili izostati. Te grupe obuhvataju pacijente:

• kod kojih je kontrola glikemije značajno poboljšana,
• kod kojih se hipoglikemija razvija postupno,
• koji su starijeg životnog doba,
• koji su prešli sa životinjskog insulina na humani insulin,
• kod kojih je prisutna autonomna neuropatija,
• koji su sa dugotrajnim dijabetesom u anamnezi,
• koji pate od nekog psihijatrijskog oboljenja,
• koji su istovremeno na terapiji nekim drugim lekovima (videti odeljak 4.5)

Takva stanja mogu dovesti do teške hipoglikemije (i mogućeg gubitka svesti) pre nego što pacijent postane svestan nastanka hipoglikemije.

Produženo delovanje insulina glargina može odložiti oporavak od hipoglikemije.

Ako su nađene normalne ili smanjene koncentracije glikoziliranog hemoglobina, mora se uzeti u obzir mogućnost pojave rekurentnih, neprepoznatljivih (posebno noćnih) epizoda hipoglikemije.

Za smanjenje rizika od hipoglikemije neophodno je da se pacijent pridržava režima doziranja i ishrane, da pravilno primenjuje insulin i da prepoznaje simptome hipoglikemije. U slučaju postojanja faktora koji povećavaju sklonost ka hipoglikemiji potreban je posebno pažljiv nadzor, takođe prema potrebi može biti potrebno i prilagođavanje doze. Ti faktori obuhvataju:

• promenu mesta injiciranja,
• povećanu osetljivost na insulin (npr. uklanjanjem faktora stresa),
• neuobičajenu, povećanu ili dugotrajnu fizičku aktivnost,
• interkurentna oboljenja (npr. povraćanje, dijareja),
• neodgovarajući unos hrane,
• propuštanje obroka,
• konzumaciju alkohola,
• neke nekompenzovane endokrine poremećaje (npr. kod hipotireoze i insuficijencije adenohipofize ili kore nadbubrežne žlezde)
• istovremena terapija nekim drugim lekovima (videti odeljak 4.5)

Prevođenje sa insulina glargina jačine 100 jedinica/mL na lek Toujeo

S obzirom na to da insulin glargin 100 jedinica/mL i lek Toujeo nisu bioekvivalentni i nisu međusobno zamenljivi, prevođenje može rezultirati potrebom za promenom doze i mora biti sproveden pod pažljivim lekarskim nadzorom (videti odeljak 4.2).

Prevođenje sa drugih insulina na lek Toujeo

Prevođenje pacijenta sa druge vrste insulina ili sa insulina od drugog proizvođača na lek Toujeo treba sprovesti pod pažljivim lekarskim nadzorom. Promene jačine, naziva (proizvođač), vrste (obični, NPH, lente, dugodelujući itd.), porekla (životinjski, humani, analog humanog insulina) i/ili načina proizvodnje mogu dovesti do potrebe za promenom doze (videti odeljak 4.2)

Interkurentna oboljenja

Kod interkurentnih oboljenja potreban je pojačan metabolički monitoring. U mnogim slučajevima indikovano je određivanje ketonskih tela u urinu, a često je potrebno prilagoditi dozu insulina. Potreba za insulinom često je povećana. Pacijenti sa dijabetes melitusom tipa 1 moraju nastaviti sa redovnim uzimanjem barem male količine ugljenih hidrata, čak i kad nisu u stanju da jedu ili mogu da unesu samo malo hrane, ili kada povraćaju i slično, i nikada ne smeju sasvim da izostave upotrebe insulina.

Antitela na insulin

Primena insulina može dovesti do stvaranja antitela na insulin. U retkim slučajevima, pojava antitela na insulin može zahtevati prilagođavanje doze insulina u cilju korigovanja sklonosti ka hiperglikemiji odnosno hipoglikemiji.

Kombinacija leka Toujeo i pioglitazona

Prijavljeni su slučajevi srčane insuficijencije kod primene pioglitazona u kombinaciji s insulinom, naročito kod pacijenata sa već postojećim faktorima rizika za razvoj srčane insuficijencije. Ovo treba imati u vidu ako se razmatra terapija koja podrazumeva kombinaciju pioglitazona i leka Toujeo. U slučaju primene ove kombinacije, kod pacijenata treba pratiti pojavu znakova i simptoma srčane insuficijencije poput porasta telesne mase i pojave edema. Terapija pioglitazonom se mora prekinuti ako dođe do bilo kakvog pogoršanja kardioloških simptoma.

Sprečavanje medicinskih grešaka

Prijavljene su medicinske grešake kod kojih su drugi insulini, naročito brzodelujući, greškom primenjeni umesto dugodelujućih insulina. Pre svake injekcije mora se uvek proveriti nalepnica na insulinu kako ne bi došlo do medicinskih grešaka zbog zamene leka Toujeo i drugih insulina (videti odeljak 6.6).

Kako bi se izbegle greške u doziranju i potencijalno predoziranje, pacijentima treba naglasiti da se špric nikad ne sme koristiti za izvlačenje leka Toujeo (insulin glargin 300 jedinica/mL) iz uloška koji se nalazi u napunjenom injekcionom penu SoloStar (videti odeljke 4.9 i 6.6).

Pre svake injekcije mora se pričvrstiti nova sterilna igla. Pacijentima treba posebno naglasiti da već upotrebljenu iglu ne koriste ponovo. Ponovljena upotreba igala povećava rizik od začepljenja igle, što može dovesti do primene manje ili veće doze leka. U slučaju začepljenja igle, pacijenti se moraju pridržavati uputstva opisanih u 3. koraku uputstva za upotrebu, koje se nalazi u Uputstvu za lek (videti odeljak 6.6).

Pacijenti moraju vizuelno da provere broj odabranih jedinica na prozorčiću za prikaz doze na penu. Pacijentima koji su slepi ili slabovidi treba savetovati da zatraže pomoć druge osobe koja dobro vidi i obučena je za upotrebu pomagala za primenu insulina.

Videti i odeljak „Način primene“ u odeljku 4.2.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

Brojne supstance utiču na metabolizam glukoze i mogu da zahtevaju prilagođavanje režima doziranja insulina glargina.

Supstance koje mogu da pojačaju dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi i povećaju sklonost ka hipoglikemiji obuhvataju antihiperglikemike, inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitore), dizopiramid, fibrate, fluoksetin, inhibitore monoaminooksidaze (MAO inhibitore), pentoksifilin, propoksifen, salicilate i sulfonamidske antibiotike.

Supstance koje mogu da smanje dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi obuhvataju kortikosteroide, danazol, diazoksid, diuretike, glukagon, izoniazid, estrogene i progesterone, derivate fenotiazina, somatropin, simpatomimetičke lekove (npr. epinefrin [adrenalin], salbutamol, terbutalin), hormone štitaste žlezde, atipične antipsihotike (npr. klozapin i olanzapin) i inhibitore proteaze.

Beta blokatori, klonidin, soli litijuma i alkohol mogu pojačati ili oslabiti dejstvo insulina na smanjenje koncentracije glukoze u krvi. Pentamidin može dovesti do hipoglikemije, koja ponekad može biti praćena hiperglikemijom.

Osim toga, pod uticajem simpatikolitičkih lekova, kao što su beta blokatori, klonidin, gvanetidin i rezerpin, znaci adrenergičke kontraregulacije mogu da budu smanjeni ili da izostanu.

Trudnoća

Nema kliničkog iskustva sa primenom leka Toujeo kod trudnica.

Nema dostupnih podataka o izloženosti insulin glarginu kod trudnica insulin glarginu iz kontrolisanih kliničkih studija. Veliki broj podataka dobijenih ispitivanjem kod trudnica (više od 1000 ishoda trudnoća izloženih leku koji sadrži insulin glargin jačine 100 jedinica/mL) ne ukazuje na postojanje specifičnih neželjenih dejstva na trudnoću niti na specifične malformacije i feto/neonatalnu toksičnost insulin glargina. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na reproduktivnu toksičnost.

Može se razmotriti primena leka Toujeo tokom trudnoće, ako je to klinički neophodno.

Neophodno je da pacijentkinje sa postojećim ili gestacijskim dijabetesom održavaju dobru metaboličku kontrolu tokom trudnoće, kako bi se sprečila pojava neželjenih ishoda povezanih sa hiperglikemijom. Potrebe za insulinom mogu da se smanje tokom prvog trimestra, a obično se povećavaju u drugom i trećem trimestru trudnoće. Neposredno nakon porođaja potreba za insulinom brzo se smanjuju (povećan rizik od hipoglikemije). Veoma je važno pažljivo kontrolisati koncentraciju glukoze.

Dojenje

Nije poznato da li se insulin glargin izlučuje u majčino mleko. S obzirom na to da je insulin glargin peptid i da se u gastrointestinalnom traktu kod ljudi vari do aminokiselina, ne očekuje se da će insulin glargin, nakon gutanja, imati metaboličko dejstvo kod novorođenčadi/odojčadi.

Doiljama će možda biti potrebno prilagođavanje doze insulina i dijeta. Plodnost

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktno štetno dejstvo na plodnost.

Sposobnost pacijenta da se koncentriše i reaguje može biti umanjena zbog hipoglikemije ili hiperglikemije ili, na primer, zbog oštećenja vida. To može predstavljati rizik u situacijama u kojima su takve sposobnosti posebno važne (npr. vožnja ili rad sa mašinama).

Pacijentima treba savetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli hipoglikemiju tokom vožnje. To je naročito važno kod osoba kod kojih su upozoravajući simptomi hipoglikemije slabije izraženi ili izostaju kao i kod osoba sa čestim epizodama hipoglikemije. Treba razmotriti da li je preporučljivo u takvim okolnostima upravljati vozilom ili raditi sa mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena tokom kliničkih ispitivanja leka Toujeo (videti odeljak 5.1) i tokom primene insulina glargina jačine 100 jedinica/mL u kliničkoj praksi.

Hipoglikemija, koja je obično najčešće neželjeno dejstvo insulinske terapije, može nastupiti ako je doza insulina prevelika u odnosu na potrebu za insulinom.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Sledeća neželjena dejstva povezane sa primenom leka zabeležena u kliničkim ispitivanjima prikazana su prema klasi sistema organa i u padajućem nizu prema učestalosti (veoma često: ≥ 1/10; često: ≥ 1/100 do < 1/10; povremeno: ≥ 1/1000 do < 1/100; retko: ≥ 1/10000 do < 1/1000; veoma retko: < 1/10000; nepoznato: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstava su navedena prema opadajućem redosledu ozbiljnosti.

Opis odabranih neželjenih dejstava

Poremećaji metabolizma i ishrane

Teški napadi hipoglikemije, posebno ako se ponavljaju, mogu dovesti do neuroloških oštećenja. Dugotrajne ili teške epizode hipoglikemije mogu biti životno ugrožavajuće.

Kod mnogih pacijenata znakovima i simptomima neuroglikopenije prethode znaci adrenergičke kontraregulacije. Uopšteno, što je veći i brži pad koncentracije glukoze u krvi, to su izraženiji fenomen kontraregulacije i njegovi simptomi.

Poremećaji imunskog sistema

Neposredne alergijske reakcije na insulin su retke. Ovakve reakcije na insulin (uključujući insulin glargin) ili pomoćne supstance mogu, na primer, biti povezane sa generalizovanim reakcijama kože, angioedemom, bronhospazmom, hipotenzijom i šokom koji mogu biti životno ugrožavajuće. U kliničkim ispitivanjima leka Toujeo sprovedenim kod odraslih pacijenata, incidencija alergijskih reakcija bila je slična kod pacijenata lečenih lekom Toujeo (5,3%) i onih lečenih insulinom glarginom 100 jedinica/mL (4,5%).

Poremećaji oka

Izražena promena u regulaciji glikemije može dovesti do privremenog poremećaja vida zbog privremene promene turgiditeta i refrakcijskog indeksa sočiva.

Dugoročno poboljšanje regulacije glikemije smanjuje rizik od progresije dijabetesne retinopatije. Međutim, intenziviranje insulinske terapije praćeno naglim poboljšanjem regulacije glikemije može biti povezano sa privremenim pogoršanjem daijabetesne retinopatije. Kod pacijenata sa proliferativnom retinopatijom, naročito ako nije lečena fotokoagulacijom, epizode teške hipoglikemije mogu dovesti do prolazne amauroze.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Na mestu primene injekcije može doći do lipodistrofije i kutane amiloidoze, koja može da odloži lokalnu resorpciju insulina. Neprestana promena mesta primene injekcije unutar preporučenih injekcionih područja može da pomogne u ublažavanju ili sprečavanju takvih reakcija (videti odeljak 4.4).

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Reakcije na mestu primene injekcije uključuju crvenilo, bol, svrab, koprivnjaču, otok ili inflamaciju. Većina blagih reakcija na insulin na mestu injiciranja obično se povlači u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja. U kliničkim ispitivanjima leka Toujeo sprovedenima kod odraslih pacijenata, incidencija reakcija na mestu primene bila je slična kod pacijenata lečenih lekom Toujeo (2,5%) i onih lečenih insulinom glarginom 100 jedinica/mL (2,8%).

U retkim slučajevima insulin može dovesti do edema, pogotovo ako je ranija slaba regulacija metabolizma poboljšana intenziviranom insulinskom terapijom.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Toujeo prikazani su u ispitivanju kod dece uzrasta od 6 do 18 godina. Učestalost, tip i ozbiljnost neželjenih reakcija u pedijatrijskoj populaciji ne ukazuju na razlike u iskustvu sa opštom populacijom dijabetičara (videti odeljak 5.1). Bezbednosni podaci iz kliničkih studija nisu dostupni za decu mlađu od 6 godina.

Druge posebne populacije

Na osnovu rezultata kliničkih studija, bezbednosni profil leka Toujeo kod starijih pacijenta i pacijenta sa oštećenjem funkcije bubrega bio je sličan onome u celokupnoj populaciji (videti odeljak 5.1).

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

Fax: +381 (0)11 3951 131

Website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Predoziranje insulinom može dovesti do teške, a ponekad i dugotrajne i po život opasne hipoglikemije.

Terapija

Blage epizode hipoglikemije obično se mogu lečiti oralnim uzimanjem ugljenih hidrata. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze leka, rasporeda obroka ili fizičke aktivnosti.

Teže epizode sa komom, konvulzijama ili neurološkim oštećenjima mogu se lečiti intramuskularnom/ supkutanom primenom glukagona ili intravenskom primenom koncentrovanog rastvora glukoze. Produžena upotreba ugljenih hidrata i praćenje pacijenta mogu biti neophodni, jer se nakon prividnog kliničkog poboljšanja, epizode hipoglikemije mogu ponovo pojaviti.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici); insulini i analozi, parenteralni, dugog dejstva

ATC šifra: A10AE04

Mehanizam dejstva

Primarno delovanje insulina, uključujući insulin glargin, jeste regulacija metabolizma glukoze. Insulin i njegovi analozi smanjuju koncentraciju glukoze u krvi podstičući periferno preuzimanje glukoze, posebno od strane skeletne muskulature i masnog tkiva, kao i inhibirajući stvaranje glukoze u jetri. Insulin inhibira lipolizu u adipocitima, inhibira proteolizu i pojačava sintezu proteina.

Farmakodinamsko dejstvo

Insulin glargin je analog humanog insulina razvijen da ima slabu rastvorljivost pri neutralnom pH. Insulin glargin potpuno je rastvorljiv pri pH 4. Nakon injekcije u potkožno tkivo kiseli rastvor se neutrališe i stvara se precipitat iz kog se kontrinuirano otpuštaju male količine insulina glargina.

Kao što su pokazala ispitivanja uz pomoć euglikemijske spone kod pacijenta sa dijabetes melitusom tipa 1, nakon supkutane injekcije dejstvo leka Toujeo na smanjenje koncentracije glukoze bilo je stabilnije i dugotrajnije nego dejstvo insulina glargina jačine 100 jedinica/mL. Slika 1 prikazuje rezultate iz cross-over studije sprovedene kod 18 pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 1 tokom najviše 36 sati nakon injekcije. Dejstvo leka Toujeo trajalo je duže od 24 sata (do 36 sati) pri klinički značajnim dozama.

Dugotrajnije otpuštanje insulina glargina iz precipitata leka Toujeo u odnosu na insulin glargin jačine 100 jedinica/mL može se pripisati smanjenju volumena injekcije za dve trećine, koje za posledicu ima manju površinu precipitata.

Slika 1: Profil delovanja u stanju ravnoteže kod pacijenta sa dijabetes melitusom tipa 1 u 36-satnom ispitivanju uz pomoć euglikemijske spone

Vreme posle supkutane injekcije (sati)

*GIR (engl. glucose infusion rate): brzina infuzije glukoze – određuje se kao količina glukoze primljene infuzijom potrebne za održavanje stalne koncentracije glukoze u plazmi (srednja vrednost/sat). Razdoblje posmatranja se završilo nakon 36 sati.

Insulin glargin metaboliše se u 2 aktivna metabolita – M1 i M2 (videti odeljak 5.2).

Vezivanje za insulinski receptor: ispitivanja in vitro upućuju na to da je afinitet insulina glargina i njegovih metabolita M1 i M2 za humani insulinski receptor sličan afinitetu humanog insulina.

Vezivanje za IGF-1 receptor: Afinitet insulina glargina za humani IGF-1 receptor približno je 5 do 8 puta veći nego afinitet humanog insulina (ali približno 70 do 80 puta manji nego afinitet IGF-1 proteina), dok se metaboliti M1 i M2 vezuju za IGF-1 receptor sa nešto manjim afinitetom nego humani insulin.

Ukupna terapijska koncentracija insulina (insulina glargina i njegovih metabolita) nađena kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 1 bila je značajno manja od koncentracije potrebne za zauzimanje polovine od maksimalno dostupnih vezivnih mesta IGF-1 receptora i za posledičnu aktivaciju mitogeno-proliferativnog puta koji se inicira putem IGF-1 receptora. Fiziološke koncentracije endogenog IGF-1 proteina mogu aktivirati mitogeno-proliferativni put; međutim, terapijske koncentracije koje se postižu pri terapiji insulinom, uključujući terapiju lekom Toujeo, značajno su manje od farmakoloških koncentracija koje su potrebne za aktivaciju IGF-1 metaboličkog puta.

U jednom kliničkom farmakološkom ispitivanju se pokazalo da su intravenski primenjen insulin glargin i humani insulin ekvipotentni kada se daju u istim dozama.

Kao i kod svih insulina, na dužinu delovanja insulina glargina mogu uticati fizička aktivnost i drugi faktori. Klinička efikasnost i bezbednost

Ukupna efikasnost na kontrolu glikemije i bezbednost primene leka Toujeo (insulin glargin 300 jedinica/mL) jednom dnevno upoređivana je sa efikasnošću insulina glargina jačine 100 jedinica/mL jednom dnevno na regulaciju glikemije u otvorenim, randomizovanim, aktivnim lekom kontrolisanim, paralelnim ispitivanjima u trajanju do 26 nedelja, u kojima je učestvovalo 546 pacijenta sa dijabetes melitusom tipa 1 i 2474 pacijenta sa dijabetes melitusom tipa 2 (Tabela 1 i Tabela 2).

Rezultati svih kliničkih ispitivanja leka Toujeo pokazali su da su smanjene vrednosti HbA1c od početne vrednosti do kraja ispitivanja bila neinferiorna u odnosu na insulin glargin jačine 100 jedinica/mL. Smanjenje koncentracije glukoze u plazmi na kraju ispitivanja postignuta lekom Toujeo bila su slična onim postignutim uz insulin glargin jačine 100 jedinica/mL, ali je smanjenje tokom razdoblja titracije bilo postupnije za lek Toujeo. Regulacija glikemije bila je slična kada se lek Toujeo primenjivao jedanput na dan ujutru ili uveče.

Na poboljšanje vrednosti HbA1c nisu uticali pol, etnička pripadnost, starost, trajanje dijabetes melitusa (<10 godina i ≥10 godina), vrednost HbA1c na početku ispitivanja (<8% ili ≥8%) ni indeks telesne mase (ITM) na početku ispitivanja.

Na kraju ovih ispitivanja titracijom do ciljnih vrednosti (eng. treat-to target trials), zavisno od populacije pacijenata i istovremene terapiji, zabeleženo je povećanje doze leka u grupi lečenoj lekom Toujeo za 10-18% u odnosu na grupu sa kojom je upoređivano (Tablica 1 i 2).

Rezultati kliničkih ispitivanja pokazali su da je, kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 koji su lečeni kombinacijom sa neinsulinskim antihiperglikemijskim lekovima ili insulinom koji se primenjuje u vreme obroka, incidenca potvrđene hipoglikemije (u bilo koje doba dana i noću) bila manja kod pacijenata lečenih lekom Toujeo nego kod onih koji su primenjivali insulin glargin jačine 100 jedinica/mL.

Superiornost leka Toujeo u odnosu na insulin glargin jačine 100 jedinica/mL u smanjenju rizika od potvrđene noćne hipoglikemije dokazana je kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 lečenih bazalnim insulinom u kombinaciji sa neinsulinskim antihiperglikemikjskim lekovima (smanjenje rizika za 18%) ili insulinom koji se primenjuje u vreme obroka (smanjenje rizika za 21%) tokom razdoblja od 9. nedelje do kraja ispitivanja.

Uopšteno navedeni rizik od pojave hipoglikemije se konzistentno zapažao kod pacijenata koji su lečeni lekom Toujeo, nezavisno od uzrasta, pola, ITM-u i trajanja dijabetes melitusa (<10 godina ili ≥10 godina) u poređenju sa pacijentima lečenima insulinom glarginom jačine 100 jedinica/mL.

Kod pacijenta sa dijabetes melitusom tipa 1, incidencija hipoglikemije bila je slična kod pacijenata lečenih lekom Toujeo i onih koji su primenjivali insulin glargin jačine 100 jedinica/mL (Tabela 3).

Tabela 1: Rezultati kliničkih ispitivanja kod pacijenata sa šećernom bolešću tipa 1

IGlar: insulin glargin 100 jedinica/mL

• mITT (engl. modified intention-to-treat): modifikovana populacija koja je trebala da bude na terapiji
• Razlika između lečenja: lek Toujeo– insulin glargin 100 jedinica/mL; [interval pouzdanosti od 95%]
• Promena od početne vrednosti do 6. meseca ([engl. observed case])
• Promena od početne vrednosti do poslednje vrednosti izmerene tokom glavnog 6-mesečnog razdoblja lečenja

Tabela 2: Rezultati kliničkih ispitivanja kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2

IGlar: insulin glargin 100 jedinica/mL

• mITT (engl. modified intention-to-treat): modifikovana populacija koja je trebala da bude na terapiji
• Razlika između lečenja: lek Toujeo– insulin glargin 100 jedinica/mL; [interval pouzdanosti od 95%]
• Promena od početne vrednosti do 6. meseca (prema opaženom [engl. observed case])
• Promena od početne vrednosti do poslednje vrednosti izmerene tokom glavnog 6-mesečnog razdoblja lečenja

Tablica 3 - Sažetak epizoda hipoglikemije u kliničkim ispitivanjima sprovedenima kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 1 i tipa 2

IGlar: insulin glargin 100 jedinica/mL

a Teška hipoglikemija: epizoda koja zahteva pomoć druge osobe za aktivnu primenu ugljenih hidrata ili glukagona, ili preduzimanje drugih mera oživljavanja.

b Potvrđena hipoglikemija: svaka epizoda teške hipoglikemije i/ili hipoglikemija potvrđena koncentracijom glukoze u plazmi od ≤3,9 mmol/l.

c Noćna hipoglikemija: epizoda koja je nastupila između 00:00 i 05:59 sati

d 6-mesečno razdoblje lečenja

*RR: procenjen stepen rizika; [interval pouzdanosti od 95%]

Fleksibilno vreme doziranja

Bezbednost i efikasnost leka Toujeo sa fiksnim ili fleksibilnim vremenom primene procenjene su i u dva randomizovana, otvorena klinička ispitivanja u trajanju od 3 meseca. Pacijenti sa dijabetes melitusom tipa 2 (n=194) primali su lek Toujeo jedanput na dan (uveče), svaki dan u isto vreme (fiksno vreme primene) ili unutar 3 sata pre ili nakon uobičajenog vremena primene (fleksibilno vreme doziranja). Fleksibilno vreme primene nije uticalo na regulaciju glikemije niti na incidenciju hipoglikemije.

Antitela

Rezultati ispitivanja u kojima se lek Toujeo upoređivao sa insulinom glarginom jačine 100 jedinica/mL nisu ukazali na postojanje bilo kakve razlike u smislu nastanka antitela na insulin, efikasnosti, bezbednosti ili dozi bazalnog insulina.

Telesna masa

Kod pacijenata lečenih lekom Toujeo, srednja promena telesne mase primećena na kraju 6-mesečnog razdoblja bila je manja od 1kg (videti Tabele 1 i 2).

Rezultati ispitivanja progresije dijabetičke retinopatije

Dejstvo insulina glargina jačine 100 jedinica/mL (primenjenog jedanput dnevno) na dijabetičku retinopatiju ocenjen je u 5-godišnjem otvorenom kliničkom ispitivanju kontrolisanom NPH insulinom (NPH primenjen dvaput na dan) kod 1024 pacijenta sa dijabetes melitusom tipa 2, kod kojih je progresija retinopatije za 3 ili više od 3 stepena na ETDRS skali (engl. Early Treatment Diabetic Retinopathy Study, ETDRS; studije ranog lečenja dijabetičke retinopatije) praćena na osnovu fotografije fundusa. Nije primećena značajna razlika u progresiji dijabetičke retinopatije kada se insulin glargin jačine 100 jedinica/mL uspoređivao sa NPH insulinom.

Ispitivanje dugoročne bezbednosti i efikasnosti

Studija ORIGIN (engl. Outcome Reduction with Initial Glargine Intervention; smanjenje ishoda uz početnu intervenciju insulinom glarginom) bila je multicentrično, randomizovano ispitivanje faktorijalnog dizajna 2x2, sprovedeno u 12537 ispitanika sa velikim kardiovaskularnim rizikom i poremećajem koncentracije glukoze natašte ili narušenom tolerancijom glukoze (12% ispitanika) ili dijabetes melitusom tipa 2 (lečenom

≤ 1 oralnim antidijabetikom) (88% ispitanika). Ispitanici su bili randomizovani (1:1) da primaju insulin glargin jačine 100 jedinica/mL (n=6264), titriran kako bi se postigla koncentracija glukoze u plazmi natašte od ≤ 95 mg/dL (5,3 mmol/L), ili standardno lečenje (n=6273).

Prvi od dva primarna ishoda efikasnosti bilo je vreme do prve pojave smrti zbog kardiovaskularnog uzroka, nesmrtonosnog infarkta miokarda ili nesmrtonosnog moždanog udara, a drugi od dvaju primarnih ishoda efikasnosti bilo je vreme do prve pojave bilo kojeg događaja povezanog sa prvim primarnim ishodom ili do postupka revaskularizacije (koronarnih, karotidnih ili perifernih krvnih sudova) ili hospitalizacije zbog insuficijencije srca.

Sekundarni ishod uključivao je smrtnost zbog bilo kog uzroka i kompozitni mikrovaskularni ishod.

Insulin glargin jačine 100 jedinica/mL nije promenio relativan rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti i kardiovaskularne smrtnosti u poređenju sa standardnim lečenjem. Nisu primećene razlike između insulina glargina i standardnog lečenja za dva primarna ishoda, za bilo koju meru koja je bila sastavni deo navedenih ishoda, smrtnost zbog bilo kojeg uzroka niti kompozitni mikrovaskularni ishod.

Srednja doza insulina glargina jačine 100 jedinica/mL na kraju ispitivanja bila je 0,42 jedinice/kg. Ispitanici su na početku ispitivanja imali medijanu vrednosti HbA1c od 6,4%, dok se medijana vrednosti HbA1c tokom lečenja kretala u rasponu od 5,9-6,4% u grupi koja je primala insulin glargin jačine 100 jedinica/mL i od

6,2-6,6% u grupi koja je primala standardno lečenje tokom čitavoga razdoblja praćenja.

Stopa teške hipoglikemije (broj pogođenih ispitanika na 100 ispitanik-godina izloženosti) iznosila je 1,05 u grupi koja je primala insulin glargin jačine 100 jedinica/mL i 0,30 u grupi koja je primala standardno lečenje, dok je stopa potvrđene hipoglikemije koja se nije smatrala teškom iznosila 7,71 u grupi koja je primala insulin glargin jačine 100 jedinica/mL i 2,44 u grupi koja je primala standardno lečenje. Tokom ovog

6-godišnjeg ispitivanja, u 42% ispitanika u grupi koja je primala insulin glargin jačine 100 jedinica/mL nije zabeležen nijedan događaj hipoglikemije.

Pri poslednjoj kontroli tokom lečenja zabeleženo je srednje povećanje telesne mase od 1,4 kg u odnosu na početnu vrednost u grupi koja je primala insulin glargin jačine 100 jedinica/mL kao i srednje smanjenje od 0,8 kg u odnosu na početnu vrednost u grupi koja je primala standardnu terapiju.

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost leka Toujeo kod dece i adolescenata sa dijabetes melitusom tipa 1 ispitivani su u 1:1 randomizovanom kontrolisanom kliničkom ispitivanju otvorenog tipa u razdoblju od 26 nedelja (n=463).

Grupa pacijenata koja je primala lek Toujeo uključivala je 73 dece mlađe od 12 godina kao i 160 dece uzrasta od 12 godina ili starije. Lek Toujeo u dozi jedanom dnevno je pokazao slično smanjenje koncentracije HbA1c i glukoze natašte od početnih koncentracija do 26-e nedelje u poređenju sa insulinom glarginom 100 jedinica/mL.

Analiza odnosa doze i uticaja pokazala je da su, nakon početnog perioda titracije, doze prilagođene prema telesnoj masi veće kod pedijatrijskih pacijenata nego kod odraslih pacijenata u stanju ravnoteže.

Sveukupno, incidencija hipoglikemije bila je slična kod pacijenata iz bilo koje kategorije u obe lečene grupe, pri čemu je 97,9% pacijenta u grupi koja je primala lek Toujeo i 98,2% pacijenta u grupi koja je primala insulin glargin 100 jedinica/mL prijavilo barem jedan događaj. Slično tome, noćna hipoglikemija u grupi koja je primala lek Toujeo bila je uporediva sa grupom koja je primala insulin glargin 100 jedinica/mL. Procenat pacijenata koji su prijavili tešku hipoglikemiju bio je manji u grupi koja je primala lek Toujeo u poređenju sa grupom koja je primala insulin glargin 100 jedinica/mL i to 6% naspram 8,8%. Procenat pacijenata sa epizodama hiperglikemije sa ketozom bio je manji za lek Toujeo nasuprot insulina glargina 100 jedinica/mL i to 6,4% nasuprot 11,8%. Nisu utvrđeni bezbednosni problemi sa lekom Toujeo s obzirom na štetne događaje i standardne bezbednosne parametre. Stvaranje antitela bilo je retko i nije imalo klinički uticaj. Podaci o efikasnosti i bezbednosti za pedijatrijske pacijente sa dijabetes melitusom tipa 2 ekstrapolirani su iz podataka za adolescentne i odrasle pacijente sa dijabetes melitusom tipa 1 i odrasle pacijente sa dijabetes melitusom tipa 2. Rezultati podržavaju primenu leka Toujeo kod pedijatrijskih pacijenta sa dijabetes melitusom tipa 2.

Resorpcija i distribucija

Nakon supkutane injekcije leka Toujeo kod zdravih osoba i pacijenta sa dijabetesom, koncentracije insulina u serumu ukazivale su na sporiju i dužu resorpciju, koja je za posledicu imala profil koncentracije kroz vreme sa manjim i postojanijim vrednostima (engl. flatter time-contretation profile), u poređenju sa insulinom glarginom jačine 100 jedinica/mL.

Farmakokinetički profili bili su u skladu sa farmakodinamičkom aktivnošću leka Toujeo.

Stanje ravnoteže unutar terapijskog raspona postiže se nakon 3-4 dana svakodnevne primene leka Toujeo.

Nakon supkutane primene leka Toujeo, intraindividualna varijabilnost, koja se definiše kao koeficijent varijacije za izloženost insulinu tokom 24 sata, bila je mala u stanju ravnoteže (17,4%).

Biotransformacija

Insulin glargin se nakon supkutane primene brzo metaboliše na karboksilnim krajevima beta lanca, pri čemu nastaju dva aktivna metabolita: M1 (21A-Gly-insulin) i M2 (21A-Gly-des-30B-Thr-insulin). Glavni cirkulišući metabolit u plazmi je M1. Izloženost metabolitu M1 raste sa porastom primenjene doze insulina glargina. Farmakokinetički i farmakodinamički nalazi pokazuju da je dejstvo supkutane injekcije insulina glargina primarno zasnovano na izloženosti metabolitu M1. Kod najvećeg broja ispitanika, prisustvo insulin glargina i metabolita M2 nije detektovano, a i u slučaju detekcije, zabeležene koncentracije bile su nezavisne od primenjene doze insulina glargina.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije insulina glargina i humanog insulina nakon intravenske primene bio je uporediv.

Poluvreme eliminacije leka Toujeo nakon supkutane primene određuje brzina resorpcije iz potkožnog tkiva. Poluvreme eliminacije leka Toujeo nakon supkutane injekcije iznosi 18-19 sati, nezavisno od doze.

Pedijatrijska populacija

Populaciona farmakokinetička analiza za lek Toujeo sprovedena je na osnovi podataka o koncentraciji njegovog glavnog metabolita M1 koristeći podatke dobijene od 75 pedijatrijskih ispitanika (uzrasta od 6 do 18 godina) sa dijabetes melitusom tipa 1. Telesna masa utiče na klirens leka Toujeo na nelinearan način. Kao posledica, izloženost (PIK) kod pedijatrijskih pacijenata je malo manja u poređenju sa odraslim pacijentima kod primene jednake doze prilagođene prema telesnoj masi.

Pretklinički podaci ne ukazuju na poseban rizik za ljude na osnovu konvencionalnih ispitivanja bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, kancerogenosti i reproduktivne toksičnosti.

Cink-hlorid; Metakrezol; Glicerol;

Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH); Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH); Voda za injekcije.

Lek Toujeo se ne sme mešati ni razblaživati ni sa jednim drugim insulinom niti drugim lekovima. Mešanje ili razblaživanje leka Toujeo menja njegov profil delovanja, a mešanje dovodi i do precipitacije.

30 meseci.

Rok upotrebe nakon prve upotrebe pena:

Lek se može čuvati najduže 6 nedelja na temperaturi do 30°C, zaštićen od direktnog izvora toplote i direktne svetlosti. Napunjeni injekcioni pen u upotrebi ne sme se čuvati u frižideru. Nakon svake injekcije, zatvarač pena se mora vratiti na pen radi zaštite od svetlosti.

Pre prve upotrebe

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C).

Ne zamrzavati i ne stavljati neposredno uz pregradu za zamrzavanje ili rashladni uložak. Napunjeni injekcioni pen čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Nakon prve upotrebe ili rezervni penovi sa uloškom

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je uložak (bezbojno staklo tip I) sa sivim klipom (bromobutil guma) i aluminijumskom kapicom sa insertovanim čepom (čep je od sintetske izopren gume sa spoljašnje strane i bromobutil gume u kontaktu sa proizvodom).

Uložak je ugrađen u injekcioni pen SoloStar, za jednokratnu upotrebu. Jedan uložak sadrži 1,5 mL rastvora za injekciju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 napunjena injekciona pena SoloStar i Uputstvo za lek.

Igle nisu uključene u pakovanje.

Pre prve upotrebe, napunjeni injekcioni pen se mora držati na sobnoj temperaturi najmanje 1 sat.

Pre upotrebe napunjenog injekcionog pena Toujeo SoloStar, mora se pažljivo pročitati uputstvo za upotrebu koje je sastavni deo Uputstva za lek. Napunjeni injekcioni pen Toujeo se mora koristiti u skladu sa preporukama navedenim u tom uputstvu za upotrebu (videti odeljak 4.2).

Uputiti pacijenta kako da napravi test bezbednosti, kao što je opisano u koraku 3 uputstva za upotrebu. Ako ne napravi test bezbednosti, možda se neće isporučiti celokupna doza. Ako se ovo dogodi, pacijent treba da poveća učestalost proveravanja koncentracije glukoze u krvi i možda će morati da primeni dodatni insulin.

Uložak treba pregledati pre upotrebe. Uložak se sme upotrebiti samo ako je rastvor bistar, bezbojan, vodenast i ako nema vidljivih čvrstih čestica. S obzirom na to da je lek Toujeo bistar rastvor, nije ga potrebno resuspendovati pre upotrebe.

Pre svake injekcije mora se uvek proveriti nalepnica na insulinu kako ne bi došlo do medicinskih grešaka zbog zamene leka Toujeo i drugih insulina. Jačina „300“ istaknuta je na nalepnici bojom meda (videti odeljak 4.4).

Pacijente treba uputiti da prozorčić za prikaz doze na napunjenom injekcionom penu Toujeo SoloStar pokazuje broj jedinica leka Toujeo koje će se injicirati. Nije potrebno preračunavati dozu.

• Toujeo SoloStar napunjeni injekcioni pen sadrži 450 jedinica leka Toujeo. Isporučuje doze od 1-80 jedinica po injekciji, u koracima od 1 jedinice.
• Ukoliko nisu napravljeni testovi bezbednosti pre prve primene novog pena, može se isporučiti manja doza insulina.

Špric se nikad ne sme koristiti za izvlačenje leka Toujeo iz uloška koji se nalazi u napunjenom injekcionom penu SoloStar, jer u suprotnom može doći do teškog predoziranja (videti odeljke 4.2, 4.4 i 4.9).

Pre svake injekcije mora se pričvrstiti nova sterilna igla. Igle se moraju baciti odmah nakon upotrebe. Ponovljena upotreba igala povećava rizik od začepljenja igle, što može dovesti do primene manje ili veće doze leka. Upotreba nove sterilne igle ujedno smanjuje rizik od kontaminacije i infekcije. U slučaju začepljenja igle, pacijenti se moraju pridržavati uputstva opisanih u 3. koraku uputstva za upotrebu, koje se nalazi u Uputstvu za lek (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Upotrebljene igle se moraju odložiti u neprobojan kontejner ili uništiti u skladu sa lokalnim propisima. Prazni penovi se nikada ne smeju ponovo upotrebiti i moraju se propisno zbrinuti.

Da bi se sprečio mogući prenos bolesti, isti insulinski pen nikada ne sme koristiti više osoba, čak ni kada se zameni igla (videti odeljak 4.2).

Lek Toujeo sadrži insulin koji se zove „insulin glargin“. To je modifikovani insulin, veoma sličan humanom insulinu.

Lek Toujeo sadrži trostruko više insulina u 1 mL nego standardni insulin, koji sadrži 100 jedinica/mL.

Koristi se za lečenje šećerne bolesti kod odraslih osoba, adolescenata i dece starije od 6 godina. Šećerna bolest je vrsta oboljenja kod kojeg telo ne stvara dovoljno insulina za kontrolu vrednosti šećera u krvi.

Lek Toujeo polako snmanjuje vrednost šećera u krvi tokom dužeg vremenskog perioda. Primenjuje se jedanput na dan. Ako je potrebno, možete promeniti vreme injekcije jer ovaj lek smanjuje vrednost šećera u krvi tokom dužeg vremenskog perioda (za više informacija videti odeljak 3.).

- ako ste alergični (preosetljivi) na insulin glargin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primenite lek Toujeo.

Pažljivo pratite uputstvo o doziranju, kontroli (analize krvi i mokraće), ishrani i fizičkoj aktivnosti (fizički rad i rekreacija) kao i tehnici ubrizgavanja, o kojima ste razgovarali sa svojim lekarom.

Naročito obratite pažnju na sledeće:

• suviše smanjenu vrednost šećera u krvi (hipoglikemija). Ako Vam je vrednost šećera u krvi suviše smanjena, pratite uputstva za slučaj hipoglikemije (videti uokviren deo teksta na kraju ovog Uputstva za lek);
• ako prelazite sa neke druge vrste insulina, insulina drugog imena ili drugog proizvođača, možda će biti potrebe za promenom doze insulina;
• pioglitazon. Videti odeljak „Pioglitazon u kombinaciji sa insulinom“;
• uverite se da koristite odgovarajući insulin. Prijavljene su medicinske grešake kod kojih su drugi insulini, naročito brzodelujući, greškom primenjeni umesto dugodelujućih insulina. Pre svake injekcije uvek morate proveriti nalepnicu na insulinu kako biste izbegli zamenu leka Toujeo i drugih insulina;
• Lek Toujeo se ne sme izvlačiti iz uloška napunjenog injekcionog pena SoloStar u špric jer u suprotnom može doći do teškog predoziranja. Videti odeljak 3;
• ako ste slepi ili slabovidi, nemojte koristiti napunjeni injekcioni pen bez nečije pomoći. Naime, nećete moći da očitate dozu na prozorčiću pena. Obratite se za pomoć osobi sa očuvanim vidom koja je obučena za korišćenje pena. Ako ste slabovidi, vidite odeljak 3.

Promene na koži na mestu ubrizgavanja

Potrebno je menjati mesto ubrizgavanja kako bi se sprečile promene na koži kao što su kvržice ispod kože. Može se dogoditi da insulin ne deluje dovoljno dobro ako ga ubrizgavate u područje zahvaćeno kvržicama (videti odeljak „Kako se primenjuje lek Toujeo”). Obratite se svom lekaru ako trenutno ubrizgavate insulin u područje zahvaćeno kvržicama, pre nego što počnete da ga ubrizgavate u drugo područje. Vaš lekar Vam može reći da pažljivije pratite vrednost šećera u krvi i da prilagodite dozu insulina ili drugih antidijabetičkih lekova.

Bolesti i povrede

Lečenje šećerne bolesti može zahtevati posebnu pažnju (npr. analize krvi i mokraće) u sledećim situacijama:

• ako ste bolesni ili teško povređeni, vrednost šećera u krvi može da se poveća (hiperglikemija);
• ako ne jedete dovoljno, vrednost šećera u krvi može postati suviše smanjena (hipoglikemija).

U većini slučajeva, biće Vam potrebno da razgovarati sa lekarom. Ako se osećate loše ili zadobijete povredu odmah se obratite lekaru.

Ako imate šećernu bolest tipa 1 i neko oboljenje ili imate povredu:

• nemojte prekidati primenu insulina;
• nastavite sa uzimanjem dovoljne količine ugljenih hidrata.

Uvek obavestite osobe koje Vas neguju ili leče da imate šećernu bolest.

Lečenje insulinom može prouzrokovati da telo stvara antitela na insulin (supstance koje deluju protiv insulina). Ipak, samo u veoma retkim slučajevima, to će zahtevati promenu doze insulina.

Putovanje

Pre putovanja se obavezno posavetujte sa svojim lekarom. Možda je potrebno da porazgovarate o sledećem:

• da li vrstu insulina koju koristite možete da nabavite u zemlji u koju putujete;
• potrebnoj količini insulina, igala i drugog pribora;
• pravilnom načinu čuvanja insulina za vreme putovanja;
• rasporedu uzimanja obroka i insulina;
• mogućim uticajima promene vremenskih zona;
• mogućim novim rizicima po zdravlje u zemljama u koje putujete;
• šta da radite u hitnim situacijama, kada se ne osećate dobro ili se razbolite.

Deca i adolescenti

Ovaj lek ne treba primenjivati kod dece mlađe od 6 godina, jer nema podataka o njegovoj primeni u toj uzrasnoj grupi.

Drugi lekovi i lek Toujeo

Obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Neki lekovi mogu da izazovu promenu vrednosti šećera u krvi. To znači da ćete možda morati da promenite dozu insulina. Zato, pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom da li taj lek može uticati na vrednost šećera u krvi i šta treba da učinite ako bude potrebno. Morate biti oprezni i kada prestajete sa primenom nekog leka.

Vrednost šećera u krvi može da se smanji (hipoglikemija) ako uzimate:

• bilo koji drugi lek za lečenje šećerne bolesti;
• dizopiramid – koristi se za lečenje nekih srčanih oboljenja;
• fluoksetin – koristi se za lečenje depresije;
• sulfonamidske antibiotike;
• fibrate – koriste se za smanjenje povećane vrednosti masnoća u krvi;
• inhibitore monoaminooksidaze (MAO inhibitore)– koriste se za lečenje depresije;
• inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitore) – koriste se za lečenje nekih srčanih oboljenja ili visokog krvnog pritiska;
• lekove za ublažavanje bolova i snižavanje povišene telesne temperature, kao što su pentoksifilin, propoksifen i salicilati (poput acetilsalicilne kiseline);
• pentamidin – koristi se za lečenje nekih parazitskih infekcija. Može dovesti do suviše smanjene vrednosti šećera u krvi, nakon čega ponekad mogu uslediti suviše povećane vrednosti šećera u krvi.

Vrednost šećera u krvi može da se poveća (hiperglikemija) ako uzima te:

• kortikosteroide poput „kortizona” – koriste se za lečenje zapaljenja;
• danazol – koristi se za lečenje endometrioze;
• diazoksid – koristi se za lečenje visokog krvnog pritiska;
• inhibitore proteaze – koriste se za lečenje HIV infekcije;
• diuretike – koriste se za lečenje visokog krvnog pritiska ili zadržavanja tečnosti;
• glukagon – koristi za lečenje veoma smanjene vrednosti šećera u krvi;
• izoniazid – koristi se za lečenje tuberkuloze;
• somatropin – hormon rasta;
• hormone štitaste žlezde – koriste se za lečenje oboljenja štitaste žlezde;
• estrogene i progestagene – poput onih iz kontraceptivnih pilula koje se koriste za kontrolu začeća;
• klozapin, olanzapin i derivate fenotiazina – koriste se za lečenje psihijatrijskih poremećaja;
• simpatomimetičke lekove poput epinefrina (adrenalina), salbutamola i terbutalina – koriste se za lečenje astme.

Vrednost šećera u krvi može da se poveć ili smanji ako uzimate:

• beta blokatore ili klonidin – koriste se za lečenje visokog krvnog pritiska
• soli litijuma – koriste se za lečenje psihijatrijskih poremećaja.

Beta blokatori

Beta blokatori, poput drugih „simpatolitičkih lekova“ (kao što su klonidin, gvanetidin i rezerpin – koriste se za lečenje visokog krvnog pritiska), mogu da otežaju prepoznavanje simptoma koji upozoravaju na suviše smanjenu vrednost šećera u krvi (hipoglikemiju). Mogu čak i da prikriju ili spreče prve znakove koji ukazuju na suviše smanjenu vrednost šećera u krvi.

Pioglitazon u kombinaciji sa insulinom

Kod nekih pacijenata koji dugo boluju od šećerne bolesti tipa 2 i imaju srčanu bolest ili su imali moždani udar, a lečeni su pioglitazonom i insulinom, došlo je do razvoja srčane slabosti. Ako primetite znake srčane slabosti, kao što su neuobičajen nedostatak vazduha, naglo povećanje telesne mase ili lokalizovano oticanje (edem), obavestite svog lekara o tome što je pre moguće.

Ako se bilo što od prethodno navedenog odnosi na Vas (ili ako niste sigurni), obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri pre nego što primenite lek Toujeo.

Uzimanje leka Toujeo sa hranom ili pićima

Vrednost Vašeg šećera u krvi može bilo da se poveća, bilo da se smanji, ako konzumirate alkoholna pića. Pratiti vrednost šećera u krvi češće nego što je to uobičajeno.

Trudnoća i dojenje

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Postoji mogućnost da je potrebno promeniti Vašu dozu insulina u toku trudnoće i nakon porođaja. Pažljiva kontrola šećerne bolesti i sprečavanje hipoglikemije izuzetno su važni za zdravlje Vaše bebe.

Ako dojite, obratite se Vašem lekaru jer će možda biti potrebno da Vam se promeni doza insulina i način ishrane.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Pojava suviše male ili suviše velike vrednosti šećera u krvi može uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja alatima ili mašinama. Mogu smanjiti i Vašu sposobnost koncentracije, što može biti ugrožavajuće po Vas, ali i za druge osobe.

Konsultujte svog lekara da li smete da vozite ako:

• često imate suviše male vrednosti šećera u krvi;
• teško prepoznajete kada Vam je vrednost šećera u krvi suviše mala.

Lek Toujeo sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

Uvek primenite ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Iako lek Toujeo sadrži istu aktivnu supstancu kao i insulin glargin jačine 100 jedinica/mL, ova dva leka se ne mogu koristiti jedan umesto drugog. Prelaz sa jedne insulinske terapije na drugu zahteva lekarski recept, lekarski nadzor i kontrolu vrednosti glukoze u krvi. Obratite se svom lekaru za više informacija.

Koliko leka primeniti

U jednom penu sa uloškom Toujeo SoloStar postoji mogućnost odabira doze od 1-80 jedinica u podeocima od po 1 jedinice.

Prozorčić za prikaz doze na penu SoloStar prikazuje broj jedinica leka Toujeo koje će se injicirati. Nemojte preračunavati dozu.

Na osnovu Vašeg načina života, rezultata analiza vrednosti šećera u krvi kao i ranije upotrebe insulina, Vaš lekar će Vam reći:

• koliko leka Toujeo će Vam biti potrebno svakog dana i u koje vreme;
• kada treba da proverite vrednost šećera u Vašoj krvi i treba li da uradite analize mokraće;
• kada bi Vam mogla biti potrebna veća ili manja doza.

Lek Toujeo je insulin sa dugotrajnim dejstvom. Vaš lekar će Vam možda reći da ga uzimate u kombinaciji sa kratkodelujućim insulinom ili drugim lekovima za lečenje visoke vrednosti šećera u krvi.

Ako koristite više od jednog insulina, pre svake injekcije uvek pregledajte nalepnicu na insulinu kako biste se uverili da imate pravi insulin. Prijavljene su medicinske grešake kod kojih su drugi insulini, naročito brzodelujući, greškom primenjeni umesto dugodelujućih insulina. Jačina „300” navedena je na nalepnici Vašeg Toujeo SoloStar pena bojom meda. Pitajte svog lekara ili farmaceuta ako niste sigurni.

Na vrednosti šećera u krvi mogu uticati brojni faktori. Treba da znate koji su to činioci kako biste mogli da pravilno reagujete na promene vrednosti šećera u krvi i da sprečite da vrednost šećera postane prevelika ili premala. Za dodatne informacije, pročitajte uokvireni deo teksta na kraju ovog Uputstva.

Fleksibilno vreme primene

• Primenite lek Toujeo jedanput na dan, ako je moguće svaki dan u isto vreme.
• Ako je potrebno, možete ga primeniti do 3 sata pre ili 3 sata nakon što ga uobičajeno primenjujete.

Primena kod starijih pacijenta (65 godina i stariji)

Ako imate 65 ili više godina, razgovarajte sa svojim lekarom jer će Vam možda trebati manja doza.

Ako imate problem sa bubrezima ili jetrom

Ako imate probleme sa bubrezima ili jetrom, razgovarajte sa svojim lekarom jer će Vam možda biti potrebna manja doza.

Pre nego što primenite lekToujeo

• Pročitajte „Uputstvo za upotrebu” koje se nalazi u sklopu ovog Uputstva za lek.
• Ako ne budete pratili uputstvo do kraja, može se desiti da primenite suviše mnogo ili suviše malo insulina.

Kako injicirati

• Lek Toujeo se ubrizrava pod kožu (supkutana ili „s.c.“ primena).
• Ubrizgejte ga u prednji deo butine, nadlakticu ili prednji deo struka (stomak).
• Svakodnevno menjajte mesto u koje ubrizgavate lek. Na taj način ćete smanjiti rizik od nastanka istanjivanja ili zadebljanja kože (videti odeljak 4. „Ostala neželjena dejstva” za više informacija).

Da bi se sprečio mogući prenos bolesti, isti insulinski pen nikada ne sme koristiti više osoba, čak ni kada se zameni igla.

Pre svake injekcije uvek pričvrstite novu sterilnu iglu. Nikada nemojte ponovo upotrebiti istu iglu. Ako ponovo upotrebite istu iglu, povećava se rizik za začepljenje igle, što za posledicu može imati primenu premale ili prevelike doze insulina.

Bacite upotrebljenu iglu u neprobojan kontejner ili je uništite u skladu sa uputstvima farmaceuta ili u skladu sa važećim propisima.

Nemojte primeniti lek Toujeo

• u venu, primena u venu promeniće način na koji lek deluje pa može da dovede do suviše smanjene vrednosti šećera u krvi;
• insulinskom infuzijskom pumpom;
• ako insulin sadrži čestice. Rastvor mora biti bistar, bezbojan i vodenast.

Nikada nemojte špricem izvlačiti lek Toujeo iz pena SoloStar jer u suprotnom može doći do teškog predoziranja. Molimo Vas, vidite takođe odeljak 2.

Ako je pen SoloStar oštećen, ako nije pravilno čuvan, ako niste sigurni da li radi kako treba ili ako primetite neočekivano pogoršanje regulacije vrednosti šećera u krvi:

• bacite pen i upotrebite novi;
• obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri ako mislite da postoji problem sa penom.

Ako ste primenili više leka Toujeo nego što treba

Ako ste ubrizgali previše ovog leka, vrednost šećera u krvi može da postane suviše mala. Da biste sprečili pojavu suviše male vrednosti šećera u krvi, kontrolišite vrednost šećera u krvi i unosite više hrane. Ako Vam vrednost šećera u krvi postane suviše mala, pročitajte savete u uokvirenom delu na kraju ovog Uputstva.

Ako ste zaboravili da primenite lek Toujeo

Ako je potrebno, lek Toujeo se može ubrizgati do 3 sata pre ili 3 sata nakon vremena kada ga uobičajeno primenjujete.

Ako ste propustili dozu leka Toujeo ili niste primenili dovoljno insulina, vrednost šećera u krvi može postati suviše velika (hiperglikemija):

• Nemojte primenjivati duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.
• Proverite vrednost šećera u krvi i ubrizgejte sledeću dozu u uobičajeno vreme.
• Za informacije o lečenju hiperglikemije, videti uokviren deo tekst na kraju ovog Uputstva.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Toujeo

Nemojte prestati sa primenom ovog leka bez prethodnog razgovora sa lekarom. U suprotnom vrednost šećera u krvi može postati veoma velika i može da počne da se nagomilava kiselina u krvi (ketoacidoza).

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako primetite znake suviše smanjene vrednosti šećera u krvi (hipoglikemija), odmah preduzmite mere za povećanje vrednosti šećera u krvi (videti uokviren deo teksta na kraju ovog Uputstva).

Hipoglikemija može biti veoma ozbiljna i veoma je česta kod lečenja insulinom (može se javiti u više od 1 na 10 osoba).

Mala vrednost šećera u krvi znači da nema dovoljno šećera u krvi.

Ako se vrednost šećera u krvi suviše smanji, možete se onesvestiti (izgubiti svest).

Ozbiljno smanjena vrednost šećera u krvi može dovesti do oštećenja mozga i može biti opasno po život. Za više informacija videti uokviren deo teksta na kraju ovog Uputstva.

Teške alergijske reakcije (retke, mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata). Znaci mogu uključivati osip i svrab po celom telu, otok kože ili usta, nedostatak vazduha, osećaj da ćete se onesvestiti (pad krvnog pritiska) praćen ubrzanim otkucajima srca i znojenjem. Teške alergijske reakcije mogu postati opasne po život. Odmah se javite lekaru ako primetite znake teške alergijske reakcije.

Druga neželjena dejstva

Obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako primetite bilo koje od ovih neželjenih dejstava:

• Promene kože na mestu primene (ubrizgavanja):

Ako ubrizgavate insulin suviše često na istom mestu, koža se na tom mestu može istanjiti (lipoatrofija) (može da se javi kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek) ili zadebljati (lipohipertrofija) (može da se javi kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek). Uzrok pojave kvržica ispod kože takođe može biti nakupljanje proteina zvanog amiloid (amiloidoza kože; nije poznato koliko često se ovo javlja). Može se desiti da insulin ne deluje dovoljno dobro ako ga ubrizgavate u područje zahvaćeno kvržicama. Promenite mesto ubrizgavanja kod svake injekcije kako biste pomogli sprečavanju takvih promena na koži.

Česta: mogu se javiti kod najviše 1 na 10 pacijenata

• reakcije kože i alergijske reakcije na mestu primene (ubrizgavanja). Znaci mogu uključivati crvenilo, neuobičajeno jak bol prilikom ubrizgvanja, svrab, osip, otok ili zapaljenje. Ove reakcije se mogu proširiti i oko mesta primene. Većina blagih reakcija na insulin obično nestane nakon nekoliko dana ili nedelja.

Retka: mogu se javiti kod najviše 1 na 1000 pacijenata

• reakcije oka. Velike promene u regulaciji vrednosti šećera u krvi (poboljšanje ili pogoršanje) mogu uticati na vid. Ako imate oboljenje oka povezan sa šećernom bolešću, koji se naziva

„proliferativna retinopatija“, epizode veoma male vrednosti šećera u krvi mogu dovesti do privremenog gubitka vida.

• otok potkolenica i gležnjeva, uzrokuje ga privremeno nakupljanje vode u telu.

Veoma retka: mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata

• promena čula ukusa (disgeuzija);
• bol u mišićima (mialgija).

Obavestite Vaseg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako primetite bilo koje od prethodno navedenih neželjenih dejstava.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Toujeo posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji i nalepnici pena nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Pre prve upotrebe

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C).

Ne zamrzavati i ne stavljati neposredno uz pregradu za zamrzavanje ili rashladni uložak. Napunjeni injekcioni pen čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Nakon prve upotrebe ili ako se pen nosi kao rezervni

Pen se ne sme čuvati u frižideru. Pen se može čuvati najduže 6 nedelja na temperaturi do 30°C, zaštićen od direktnog izvora toplote i direktne svetlosti. Bacite pen nakon isteka tog vremenskog perioda. Nemojte ostavljati insulin u automobilu kada je izrazito topao ili hladan dan. Kada ne koristite pen, uvek na njemu držite zatvarač radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je insulin glargin. 1 mL rastvora sadrži 300 jedinica insulina glargina (što odgovara 10,91 mg). Jedan napunjeni injekcioni pen sadrži 1,5 mL rastvora za injekciju, što odgovara 450 jedinica.
• Pomoćne supstance su: cink-hlorid; metakrezol; glicerol; voda za injekcije; natrijum-hidroksid (videti odeljak 2. „“Lek Toujeo sadrži natrijum”“); hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH).

Kako izgleda lek Toujeo i sadržaj pakovanja

Lek Toujeo je bistar i bezbojan rastvor.

Jedan napunjeni injekcioni pen sadrži 1,5 mL rastvora za injekciju (što odgovara 450 jedinica).

Unutrašnje pakovanje je uložak (bezbojno staklo tip I) sa sivim klipom (brombutil guma) i aluminijumskom kapicom sa insertovanim čepom (čep je od sintetske izopren gume sa spoljašnje strane i brombutil gume u kontaktu sa proizvodom).

Uložak je ugrađen u injekcioni pen SoloStar, za jednokratnu upotrebu. Jedan uložak sadrži 1,5 mL rastvora za injekciju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 napunjena injekciona pena SoloStar i Uputstvo za lek.

Igle nisu uključene u pakovanje.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

SANOFI-AVENTIS D.O.O. BEOGRAD

Španskih boraca 3/VI Beograd – Novi Beograd

Proizvođač:

SANOFI-AVENTIS DEUTSCHLAND GMBH

Frankfurt am Main, Industriepark Hochst-Bruningstrasse 50, H500, H590, H600, H750, H785, H790 Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-03722-20-002 od 30.08.2021.

Kada bi simptomi hipoglikemije mogli biti manje izraženi:

Prvi simptomi koji upozoravaju na hipoglikemiju mogu se promeniti, biti manje izraženi ili potpuno izostati:

• ako ste starijeg životnog doba;
• ako dugo imate šećernu bolest;
• ako ste oboleli od određene vrste neurološke bolesti (koja se naziva „dijabetesna autonomna neuropatija“);
• ako ste nedavno imali suviše malu vrednost šećera u krvi (nap. dan ranije);
• ako vrednost šećera u krvi sporo pada;
• ako uvek imate skoro „normalnu“' vrednost šećera ili ako se vrednost šećera u krvi znatno poboljšala;
• ako ste nedavno prešli sa insulina životinjskog porekla na humani insulin, kao što je lek Toujeo;
• ako uzimate ili ste do nedavno uzimali neke druge lekove (vidi odeljak 2. „Drugi lekovi i lek Toujeo“)

U tim slučajevima se može razviti teška hipoglikemija (pa čak i gubitak svesti) pre nego što uopšte postanete svesni problema koji Vas je zadesio. Upoznajte se sa znacima koji upozoravaju na hipoglikemiju. Ako je potrebno, češće merite vrednost šećera u krvi jer Vam to može pomoći u prepoznavanju blagih epizoda hipoglikemije. Ako teško prepoznajete upozoravajuće znake, izbegavajte situacije (poput vožnje automobila) u kojima zbog hipoglikemije možete sebe ili druge da izložite riziku.

Šta uraditi u slučaju hipoglikemije?

• Nemojte primeniti insulin. Odmah uzmite približno 10 do 20 g šećera – npr. glukozu, šećer u kockama ili napitak koji sadrži šećer. Nemojte piti pića ni jesti hranu koja sadrži veštačke zaslađivače (poput dijetalnih napitaka) jer oni ne pomažu u lečenju smanjene vrednosti šećera u krvi.
• Zatim pojedite nešto što ima dugotrajno dejstvo u povećanju vrednosti šećera u krvi (na primer hleb ili testeninu). Ako niste sigurni šta biste trebali da pojedete, pitajte svog lekara ili medicinsku sestru. S obzirom na to da je lek Toujeo dugodelujući insulin, oporavak od smanjene vrednosti šećera u krvi može potrajati duže.
• Ako hipoglikemija ponovo nastupi, uzmite još 10-20 g šećera.
• Odmah razgovarajte sa lekarom ako ne možete da kontrolišete hipoglikemiju ili ako se ona ponavlja.

Šta drugi trebaju da urade ako imate hipoglikemiju

Recite svojim srodnicima, prijateljima i ljudima iz bliskog okruženja sledeće:

Da će Vam, ukoliko niste u stanju da gutate ili ukoliko ste u besvesnom stanju, biti potrebna injekcija glukoze ili glukagona (leka koji povećava vrednost šećera u krvi). Te injekcije treba primeniti čak i onda kada nije sigurno da imate hipoglikemiju.

Savetuje se da odmah po uzimanju glukoze izmerite koncentraciju šećera u krvi, kako bi proverili da li zaista imate hipoglikemiju.

Toujeo 300 jedinica/mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu (SoloStar).

UPUTSTVO ZA UPOTREBU

Prvo pročitajte ovo uputstvo

Toujeo SoloStar sadrži 300 jedinica/mL insulina glargina u napunjenom injekcionom penu za jednokratnu upotrebu od 1,5 mL.

• Nikada nemojte ponovo upotrebiti istu iglu. U suprotnom možda nećete primeniti celu dozu ili ćete primeniti preveliku dozu zbog začepljenja igle.
• Nikada nemojte špricem izvlačiti insulin iz pena. U suprotnom ćete primeniti previše insulina.

Skala na većini špriceva se odnosi samo na insulin koji nije koncentrisan.

Važne informacije

Nikada nemojte deliti svoj pen sa drugima – ona je namenjen samo Vama.

Nikada nemojte upotrebiti pen ako je oštećen ili ako niste sigurni da li radi kako treba. Uvek napravite test bezbednosti.

Uvek sa sobom nosite rezervni pen i rezervne igle za slučaj da one u upotrebi izgubite ili da prestanu da rade.

Naučite da ubrizgate lek

• Pre nego što upotrebite pen, razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom o tome kako da ubrizgate lek.
• Zatražite pomoć ako imate teškoća u rukovanju penom, npr. ako imate problema sa vidom.
• Pročitajte uputstvo do kraja pre nego što upotrebite pen. Ako ne budete sledili ovo uputstvo, može se desiti da primenite previše ili premalo insulina.

Treba Vam pomoć?

Ako imate bilo kakvih pitanja o svom penu ili šećernoj bolesti, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Dopunski pribor koji će vam biti potreban:

• nova sterilna igla (videti 2. KORAK)
• neprobojan kontejner za upotrebljene igle i penove

Mesta za ubrizgavanje

nadlaktice

stomak butine

Upoznajte svoj pen

Držač

uloška Klip* Prozorčić za

prikazivanje doze Pokazivač doze

Prsten za

Zatvarač pena Gumeni čep Skala Naziv insulina biranje doze Dugme za

za ubrizgavanje

* Klip se neće videti dok ne ubrizgate nekoliko doza.