Torendo® 3mg film tableta

Lek Torendo je indikovan za lečenje shizofrenije.

Lek Torendo je indikovan za lečenje umerenih do teških maničnih epizoda povezanih sa bipolarnim poremećajem.

Lek Torendo je indikovan za kratkotrajnu terapiju (do 6 nedelja) perzistentne agresije kod pacijenata sa umerenom do teškom Alchajmerovom demencijom koja ne reaguje na nefarmakološke metode lečenja i kada postoji rizik od samopovređivanja ili povređivanja drugih.

Lek Torendo je indikovan za kratkotrajnu simptomatsku terapiju (do 6 nedelja) perzistentne agresije kod poremećaja ponašanja kod dece starije od 5 godina i adolescenata sa intelektualnim sposobnostima ispod prosečnih ili sa mentalnom retardacijom dijagnostikovanom u skladu sa DSM-IV (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, Fourth Edition) kriterijumima, kod kojih stepen agresije ili drugih poremećaja ponašanja zahteva farmakološko lečenje. Farmakološka terapija treba da bude sastavni deo opsežnijeg programa terapije, uključujući psihosocijalni i edukativni pristup. Preporučuje se da risperidon propisuje specijalista dečje neurologije i psihijatar ili lekar deteta ili adolescenta, koji je dobro upoznat sa terapijom poremećaja ponašanja kod dece i adolescenata.

Doziranje

Shizofrenija

Odrasli

Torendo tablete se mogu primenjivati jednom ili dva puta dnevno.

Terapiju treba započeti sa 2 mg/dan risperidona. Drugog dana doza se može povećati na 4 mg. Nakon toga, doziranje se može održavati na istom nivou, ili se može dalje individualno prilagođavati, prema potrebi svakog pacijenta. Uobičajena optimalna dnevna doza za većinu pacijenata je između 4 i 6 mg. Kod nekih pacijenata može biti potrebno sporije titriranje doze, odnosno primena niže početne doze, kao i niže doze održavanja.

Doze veće od 10 mg dnevno generalno nisu pokazale veću efikasnost od manjih doza, a mogu izazvati povećanu incidencu ekstrapiramidalnih simptoma. Bezbednost dozavećih od 16 mg/dan nije ispitivana, stoga se njihova primena ne preporučuje.

Stariji pacijenti

Preporučuje se početna doza od 0,5 mg dva puta dnevno. Ova doza se može individualno prilagođavati pacijentu i povećavati postepeno od 0,5 mg dva puta dnevno do doze od 1 do 2 mg dva puta dnevno.

Pedijatrijska populacija

Primena risperidona se ne preporučuje kod dece i adolescenata sa shizofrenijom, mlađih od 18 godina, usled nedostataka podataka o efikasnosti primene leka.

Manične epizode kod bipolarnih poremećaja

Odrasli

Lek Torendo treba uzimati jednom dnevno, sa početnom dozom od 2 mg risperidona. Ukoliko je potrebno, dozu treba prilagoditi tako da se poveća za 1 mg dnevno, u intervalima koji nisu manji od 24 sata. Risperidon se može primenjivati u fleksibilnim dozama u opsegu od 1 do 6 mg dnevno, u cilju postizanja optimizacije efikasnosti i tolerancije za svakog, pojedinačnog pacijenta. Primena dnevnih dozea većih od 6 mg risperidona nije ispitivana kod pacijenata sa maničnim epizodama.

Kao i kod svake simptomatske terapije, kontinuirana upotreba leka Torendo mora se pažljivo pratiti, evaluirati i prilagođavati tokom lečenja.

Stariji pacijenti

Preporučuje se primena početne doze od 0,5 mg dva puta dnevno. Ova doza se može individualno prilagođavati pacijentu i povećavati postepeno od 0,5 mg dva puta dnevno do konačne doze od 1 do 2 mg dva puta dnevno. S obzirom na to da su rezultati kliničkog ispitivanja primene kod starije populacije veoma ograničeni, kod ove populacije bi trebalo oprezno primenjivati lek Torendo.

Pedijatrijska populacija

Upotreba risperidona se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina sa bipolarnim afektivnim poremećajem, zbog nedostatka podataka o efikasnosti.

Perzistentna agresija kod pacijenata sa umerenom do teškom Alchajmerovom demencijom

Preporučuje se početna doza od 0,25 mg dva puta dnevno. Ova doza se može prilagoditi individualno po potrebi, postepeno od 0,25 mg dva puta dnevno, ne češće od svakog drugog dana. Kod većine pacijenata optimalna doza je 0,5 mg dva puta dnevno. Nekim pacijentima, međutim, mnogo je veća korist pri primeni doza od 1 mg dva puta dnevno.

Lek Torendo se ne sme koristiti duže od 6 nedelja kod pacijenata sa perzistentnom agresijom kod Alchajmerove demencije. Tokom terapije, neophodno je pažljivo i redovno praćenje stanja pacijenta, kako bi se ponovo procenila potreba za kontinuiranom terapijom.

Poremećaj ponašanja

Deca i adolescenti uzrasta od 5 do 18 godina

Kod dece čija je telesna masa ≥50 kg preporučuje se početna doza od 0,5 mg jednom dnevno. Ova doza se može prilagoditi individualno , po potrebi, povećanjem u koracima od 0,5 mg dnevno, ali ne češće nego svaki drugi dan. Kod većine pacijenata optimalna doza je 1 mg jednom dnevno. Pojedini pacijenti, mogu koristiti doze od 0,5 mg jednom dnevno dok drugima može biti potrebna doza od 1,5 mg jednom dnevno. Kod pacijenata, čija je telesna masa <50 kg preporučuje se početna doza od 0,25 mg jednom dnevno. Ova doza se može prilagoditi po potrebi. individualno, , postepenim povećanjem od 0,25 mg dnevno, i to svakog drugog dana.

Kod većine pacijenata optimalna doza je 0,5 mg jednom dnevno. Pojedinim pacijentima, dovoljna je doza od 0,25 mg jednom dnevno, dok drugim pacijentima može biti potrebna doza od 0,75 mg jednom dnevno.

Za primenu doze od 0,75 mg proveriti dostupnost odgovarajućih farmaceutskih oblika sa kojima se može postići napred navedena doza.

Kao i kod svake simptomatske terapije, kontinuirana upotreba risperidona se mora evaluirati i prilagođavati tokom lečenja.

Primena risperidona se ne preporučuje kod dece mlađe od 5 godina koja pate od ovog poremećaja, zbog nedovoljno podataka o primeni leka u ovoj populaciji.

Oštećenje funkcije bubrega i jetre

Kod pacijenta sa oštećenom funkcijom bubrega sposobnost eliminisanja aktivne antipsihotičke frakcije je smanjena u odnosu na odrasle osobe sa normalnom funkcijom bubrega. Kod pacijenata sa smanjenom funkcijom jetre javlja se povećanje koncentracije slobodne frakcije risperidona u plazmi.

Bez obzira na indikacije, početna doza i naredne doze moraju se prepoloviti, a titracija doze treba da bude sporija kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre.

Lek Torendo treba oprezno uzimati kod ovih grupa pacijenata. Način primene

Lek Torendo je namenjen za oralnu primenu. Prisustvo hrane ne utiče na resorpciju leka Torendo.

Prilikom prekida terapije savetuje se postepeno ukidanje terapije. Akutni simptomi obustave leka, kao što su mučnina, povraćanje, preterano znojenje i nesanica, veoma retko su zabeleženi nakon naglog prekida terapije velikim dozama antipsihotika (videti odeljak 4.8). Takođe se mogu ponovo javiti psihotični simptomi, a prijavljena je i pojava nevoljnih pokreta (kao što su akatizija, distonija i diskinezija).

Promena/prelazak sa jednog antipsihotika na drugi

Kada je medicinski opravdano, preporučuje se postepeni prekid prethodne terapije kada se uvodi terapija lekom Torendo. Takođe, ako je medicinski opravdano, pri prelasku sa terapije antipsihoticima u obliku depo preparata, uvođenje terapije lekom Torendo treba izvršiti u vreme sledeće planirane injekcije, prema shemi doziranja. Periodično treba razmatrati potrebu za nastavljanjem postojeće terapije antiparkinsonicima.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju pomoćnu supstancu koja je sastavni deo leka (navedeno u odeljku 6.1).

Stariji pacijenti sa demencijom

Povećani mortalitet kod starijih osoba sa demencijom

U meta-analizi 17 kontrolisanih studija sa atipičnim antipsihoticima, uključujući i risperidon, kod starijih pacijenata sa demencijom lečenih antipsihotičnim lekovima zabeležen je povećan mortalitet u poređenju sa placebom. U placebo-kontrolisanim studijama sa risperidonom primenjenim oralno u ovoj populaciji, incidenca mortaliteta bila je 4,0% kod pacijenta koji su dobijali risperidon u poređenju sa 3,1% pacijenata koji su dobijali placebo. Odnos verovatnoće (sa intervalom poverenja od 95%) iznosio je 1,21 (0,7; 2,1).

Prosečna starost (opseg) pacijenata koji su umrli bio je 86 godina (opseg od 67 do 100). Podaci iz dve velike opservacione studije su pokazali da starije osobe sa demencijom koje su lečene konvencionalnim antipsihoticima takođe imaju malo povećani rizik od smrtnog ishoda u poređenju sa onima koje nisu bile lečene. Nema dovoljno podataka da bi se mogao precizno proceniti stepen rizika, a uzrok povećanog rizika nije poznat. Takođe nije razjašnjeno u kom stepenu se ovi nalazi povećanog mortaliteta u opservacionim studijama mogu pripisati delovanju antipsihotika, a koliko pojedinim karakteristikama samih pacijenata.

Istovremena primena sa furosemidom

U placebo-kontrolisanim studijama sa risperidonom kod starijih pacijenata sa demencijom, primećena je veća incidenca mortaliteta kod pacijenata lečenih furosemidom i risperidonom (7,3%; prosečna starost 89 godina, opseg 75–97) u poređenju sa pacijentima koji su lečeni samo risperidonom (3,1%; prosečna starost 84 godina, opseg 70–96) ili samo furosemidom (4,1%; prosečna starost 80 godina, opseg 67–90). Povećanje mortaliteta kod pacijenata lečenih furosemidom i risperidonom primećeno je u dve od četiri kliničke studije. Istovremena primena risperidona sa drugim diureticima (uglavnom tiazidnim diureticima korišćenim u malim dozama) nije bila povezana sa sličnim rezultatima.

Nije identifikovan patofiziološki mehanizam koji bi objasnio ovaj nalaz i nije primećen dosledan obrazac uzroka smrtnosti. Uprkos tome, treba biti oprezan i uzeti u obzir odnos rizika i koristi ove kombinacije ili istovremene terapije sa drugim jakim diureticima pre donošenja odluke o primeni. Nije bilo povećane incidence mortaliteta među pacijentima koji su uzimali druge diuretike kao istovremenu terapiju sa risperidonom. Nezavisno od vrste terapije, dehidratacija je bila opšti faktor rizika za mortalitet i zbog toga se mora pažljivo izbegavati kod starijih pacijenata sa demencijom.

Cerebrovaskularni neželjeni događaji (CVND)

U randomizovanim placebo-kontrolisanim kliničkim studijama primećen je približno 3 puta veći rizik od cerebrovaskularnih neželjenih dejstva kod osoba sa demencijom koje su primale neki od netipičnih antipsihotika. Objedinjeni podaci iz šest placebo-kontrolisanih studija sa risperidonom kod uglavnom starijih pacijenata (>65 godina) sa demencijom pokazala su da su se CVND (ozbiljni i manje ozbiljni, kao i kombinovani) javljali kod 3,3% (33/1009) pacijenata lečenih risperidonom i kod 1,2% (8/712) pacijenata lečenih placebom. Odnos verovatnoće (sa intervalom poverenja od 95%) iznosio je 2,96 (1,34; 7,50).

Mehanizam ovog povećanja rizika nije poznat. Povećanje rizika se ne može isključiti ni za druge antipisihotike, niti za druge populacije. Risperidon treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa faktorima rizika od moždanog udara.

Rizik od CVND bio je značajno veći kod pacijenata sa mešovitim ili vaskularnim tipom demencije u

poređenju sa Alchajmerovom demencijom. Zbog toga, pacijente sa drugim vrstama demencije osim Alchajmerove, ne bi trebalo lečiti risperidonom.

Lekarima se savetuje da procene odnos rizika i koristi primene leka Torendo kod starijih pacijenata sa demencijom, uzimajući u obzir preduslove za rizik za moždani udar kod svakog pacijenta individualno. Pacijente/osobe koje vode računa o njima treba upozoriti da odmah prijave znakove i simptome potencijalnih cerebrovaskularnih štetnih događaja CVND-a kao što su iznenadna slabost ili utrnulost lica, ruku ili nogu i probleme sa govorom i vidom. Bez odlaganja treba razmotriti sve terapijske opcije, uključujući ukidanje risperidona.

Risperidon se može samo kratkotrajno primenjivati u terapiji perzistentne agresije kod pacijenata sa umerenom do teškom Alchajmerovom demencijom kao dodatak nefarmakološkim pristupima lečenja koji su imali ograničenu efikasnost ili ako je ona izostala, kada postoji mogući rizik povređivanja sebe ili drugih.

Stanje pacijenata, kao i potrebu za nastavkom terapije ovim lekom treba redovno iznova procenjivati. Ortostatska hipotenzija

Usled alfa-blokirajućeg dejstva risperidona može se javiti (ortostatska) hipotenzija, naročito tokom početnog perioda titracije doze. Postmarketinški, klinički značajna hipotenzija primećena je tokom istovremene primene risperidona i antihipertenzivne terapije. Lek Torendo treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjem (npr. insuficijencija srca, infarkt miokarda, poremećaji sprovođenja impulsa, dehidratacija, hipovolemija ili cerebrovaskularno oboljenje), a dozu treba postepeno titrirati kako je i preporučeno (videti odeljak 4.2). Ukoliko se javi hipotenzija treba razmotriti smanjenje propisane doze.

Leukopenija, neutropenija i agranulocitoza

Slučajevi leukopenije, neutropenije i agranulocitoze prijavljeni su tokom terapije antipsihoticima, uključujući i risperidon. Tokom postmarketinškog praćenja veoma retko su zabeleženi slučajevi agranulocitoze

(<1/10 000 pacijenata).

Pacijenti koji u anamnezi imaju klinički značajna smanjenja broja leukocita ili leukopeniju/ neutropeniju izazvane lekom u anamnezi, treba pažljivo pratiti tokom prvih nekoliko meseci terapije. Nakon pojave prvih znakova klinički značajnog smanjenja broja leukocita, ukoliko se isključe ostali uzročni faktori, treba razmotriti prekid terapije risperidonom.

Pacijente sa klinički značajnom neutropenijom treba pažljivo pratiti i u slučaju pojave groznice (povišene temperature) ili drugih simptoma/znakova infekcije, blagovremeno, tj. odmah započeti njihovo lečenje. Kod pacijenata sa teškom neutropenijom (apsolutni broj neutrofila manji od 1 x 109/L) treba prekinuti primenu risperidona, i do oporavka pratiti vrednosti broja leukocita.

Tardivna diskinezija/ekstrapiramidalni simptomi (TD/EPS)

Lekovi sa svojstvima antagonista dopaminskih receptora povezani su sa indukcijom tardivne diskinezije, koju karakterišu nevoljni ritmički pokreti, uglavnom jezika i/ili lica. Pojava ekstrapiramidalnih simptoma je faktor rizika za razvoj tardivne diskinezije. Ako se pojave znaci i simptomi tardivne diskinezije, treba razmotriti potpuni prekid primene antipsihotika.

Potreban je oprez kod pacijenata koji istovremeno primaju psihostimulanse (npr. metilfenidat) i risperidon, s obzirom da se ekstrapiramidalni simptomi mogu pojaviti prilikom podešavanja doze jednog ili oba leka.

Preporučuje se postepeno ukidanje terapije stimulansom (videti odeljak 4.5). Neuroleptični maligni sindrom (NMS)

Pri upotrebi antipsihotika prijavljeni su slučajevi neuroleptičnog malignog sindroma, koji karakterišu hipertermija, muskularna rigidnost, autonomna nestabilnost, izmenjeno stanje svesti i povećane koncentracije kreatin fosfokinaze u serumu. Dodatno, mogu nastati mioglobinurija (rabdomioliza) i akutna bubrežna insuficijencija. U ovom slučaju, sve antipsihotike, uključujući lek Torendo, treba obustaviti.

Parkinsonova bolest i demencija sa Levijem telima

Lekari bi trebalo dobro da procene odnos rizika i koristi kada propisuju antipsihotike, uključujući i lek Torendo, pacijentima sa Parkinsonovom bolešću ili demencijom sa Lewy Bodies (DLB). Parkinsonova bolest može da se pogorša sa risperidonom. Obe grupe mogu da imaju povećani rizik od neuroleptičnog malignog sindroma, kao i povećanu osetljivost na antipsihotične lekove. Ovi pacijenti su bili isključeni iz dodatnih kliničkih studija. Manifestacije ove povećane osetljivosti mogu da uključuju konfuziju, optundaciju (smanjenu budnost i otežano buđenje, psihomotornu usporenost), posturalnu nestabilnost sa čestim padovima, pored ekstrapiramidalnih simptoma.

Hiperglikemija i dijabetes melitus

Hiperglikemija, dijabetes melitus i pogoršanje ranije postojećeg dijabetesa zabeleženi su tokom terapije risperidonom. U nekim slučajevima prijavljeno je prethodno povećanje telesne mase, što bi mogao biti predisponirajući faktor. Veoma retko je bila zabeležena povezanost sa ketoacidozom, i retko sa dijabetičkom komom. Savetuje se odgovarajuće kliničko praćenje u skladu sa usvojenim vodičima o primeni antipsihotika. Pacijenati koji se leče bilo kojim atipičnim antipsihoticima, uključujući i lek Torendo treba pratiti zbog pojave znakova i simptoma hiperglikemije (kao što su polidipsija, poliurija, polifagija i slabost), a kod pacijenata sa dijabetes melitusom treba redovno pratiti koncentraciju glukoze u krvi, kao i opšte stanje.

Povećanje telesne mase

Zabeleženo je značajno povećanje telesne mase prilikom primene risperidona. Potrebno je redovno pratiti telesnu masu pacijenta.

Hiperprolaktinemija

Hiperprolaktinemija je često neželjeno dejstvo koje nastaje tokom primene risperidona. Preporučuje se praćenje koncentracije prolaktina kod pacijenata sa mogućim prolaktin-povezanim neželjenim dejstvima (npr. ginekomastija, menstrualni poremećaji, anovulacija, poremećaji fertiliteta, smanjen libido, erektilna disfunkcija, i galaktoreja).

Studije na kulturama tkiva ukazuju na to da rast ćelija u humanim tumorima dojke može biti stimulisan prolaktinom. Iako do sada nije dokazana jasna povezanost sa primenom antipsihotika u kliničkim i epidemiološkim studijama, preporučuje se oprez kod pacijenata sa relevantnom medicinskom istorijom ove bolesti. Lek Torendo treba primenjivati sa dodatnim oprezom kod pacijenata sa prethodno postojećom hiperprolaktinemijom i kod pacijenata sa mogućim prolaktin-zavisnim tumorima.

Produženje QT intervala

Veoma retko je bilo zabeleženo produženje QT intervala, u postmarketinškom periodu. Kao i sa drugim antipsihoticima, risperidon treba oprezno propisivati pacijentima sa dijagnostikovanim kardiovaskularnim oboljenjem, produženjem QT intervala u porodičnoj anamnezi, bradikardijom ili poremećajem elektrolita (hipokalemija, hipomagnezemija), zato što sva prethodno navedena stanja mogu da povećaju rizik od aritmogenog efekta leka. Oprez je potreban prilikom istovremene primene risperidona sa lekovima za koje se zna da dovode do produženja QT intervala.

Konvulzije

Risperidon bi trebalo veoma oprezno primenjivati kod pacijenata koji su u prošlosti imali konvulzije ili druga stanja koja potencijalno mogu da smanje konvulzivni prag.

Prijapizam

Prijapizam se može javiti prilikom terapije risperidonom usled njegovih efekata blokade alfa-adrenergičkih receptora.

Regulacija telesne temperature

Poznato je da antipsihotici mogu da poremete sposobnost organizma da smanji telesnu temperaturu. Treba obratiti posebnu pažnju prilikom propisivanja risperidona onim pacijentima kod kojih se mogu javiti stanja koja mogu doprineti povećanju telesne temperature, poput napornog treninga, izlaganja ekstremno visokim temperaturama, istovremeneprimene sa sa antiholinergicimam ili dehidratacije.

Antiemetičko dejstvo

U pretkliničkim studijama je uočen antiemetički efekat risperidona. Ovaj efekat kod ljudi može da maskira simptome i znake predoziranja određenim lekovima ili oboljenja kao što su intestinalna opstrukcija, Rey-ov sindrom ili tumor na mozgu.

Oštećena funkcija bubrega i jetre

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega imaju smanjenu sposobnost da eliminišu aktivnu antipsihotičnu frakciju risperidona u odnosu na odrasle osobe sa očuvanom bubrežnom funkcijom. Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre dolazi do povećanja koncentracije slobodne frakcije risperidona u plazmi (videti odeljak 4.2).

Venska tromboembolija (VTE)

Prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije (VTE), pri upotrebi antipsihotičnih lekova. Pošto su kod pacijenata koji se leče antipsihoticima često prisutni stečeni faktori rizika za VTE, svi mogući faktori rizika za VTE treba da budu identifikovani pre i tokom terapije lekom Torendo i preduzete preventivne mere.

Intraoperativni “floppy iris” sindrom (IFIS)

Intraoperativni sindrom meke dužice (engl. Intraoperative Floppy Iris Syndrome IFIS), uočen je tokom operacije katarakte kod pacijenata koji su lečeni lekovima sa antagonističkim dejstvom na alfa1- adrenergičke receptore, uključujući i risperidon (videti odeljak 4.8).

IFIS može povećati rizik od komplikacija na oku, tokom i nakon operativnog zahvata. Pre operativnog zahvata, hirurg oftalmolog mora unapred da bude upoznat sa statusom trenutnog ili prethodno uzetih lekova koji imaju uticaj na alfa1-adrenergičke receptore. Potencijalna korist od prekida primene leka(ova) koji blokira(ju) alfa1-adrenergičke receptore pre operacije katarakte nije ustanovljena i mora biti procenjena u odnosu na rizik od prekida antipsihotične medikamentozne terapije.

Pedijatrijska populacija

Pre nego što se risperidon propiše detetu ili adolescentu sa poremećajem ponašanja, potrebno je proceniti moguće telesne ili socijalne uzroke agresivnog ponašanja, kao što su bol ili neodgovarajući zahtevi okruženja.

Sedativni efekat risperidona treba pažljivo pratiti u ovoj populaciji zbog mogućih posledica na sposobnost učenja. Promena u vremenu primene risperidona mogla bi da poboljša uticaj sedacije na sposobnost održavanja pažnje, odnosno koncentracije tokom praćenja nastave.

Risperidon je povezan sa povećanjem telesne mase i indeksa telesne mase (BMI). Preporučuje se merenje telesne mase pre početka terapije i redovna kontrola tokom lečenja. Promene telesne visine ispitanika u dugotrajnim otvorenim studijama, bile su u skladu očekivanim za odgovarajući uzrast. Međutim, efekat dugoročne terapije risperidonom na seksualno sazrevanje i visinu populacije pacijenata nije bio adekvatno ispitan.

Zbog potencijalnog efekta prolongirane hiperprolaktinemije na rast i polno sazrevanje kod dece i adolescenata, treba redovno klinički pratitie endokrinološki status ovih pacijenata, uključujući merenje

telesne visine, telesne mase, polnog sazrevanja, praćenje menstrualnog ciklusa i ostalih potencijalnih prolaktin-zavisnih efekata.

Rezultati opservacione studije pokazali su da pacijenti uzrasta između 8-16 godina koji su bili izloženi risperidonu bili u proseku od 3 cm do 4,8 cm viši u odnosu na pacijente koji su dobijali druge atipične antipsihotične lekove. Ova studija nije odgovarajuća da bi se definisalo da li izloženost risperidonu ima bilo kakav uticaj na konačnu visinu u odraslom dobu, ili je to rezultat direktnog dejstva risperidona na rast kostiju, efekat pridružene bolesti na rast kostiju ili bolje kontrole pridružene bolesti sa posledičnim porastom.Tokom terapije risperidonom treba sprovoditi i redovne preglede zbog mogućnosti pojave ekstrapiramidalnih simptoma i drugih poremećaja pokreta.

O ostalim specifičnim preporukama za doziranje kod dece i adolescenata videti odeljak 4.2.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Torendo sadrži laktozu. Pacijenti koji boluju od retkog naslednog oboljenja netolerancije na galaktozu, p laktoznog deficita ili glukozno-galaktozne malapsorpcije ne smeju uzimati ovaj lek.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, što odgovara esencijalnom "slobodnom natrijumu".

Farmakodinamski povezane reakcije

Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval

Kao i sa drugim antipsihoticima, treba biti oprezan prilikom propisivanja risperidona sa lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval, npr. antiaritmici (npr. hinidin, dizopiramid, prokainamid, propafenon, amjodaron, sotalol), triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin), tetraciklični antidepresivi (tj. maprotilin), neki antihistaminici, drugi antipsihotici, neki antimalarici (npr. kinin i meflokin) kao i sa lekovima koji izazivaju disbalans elektrolita (hipokalemija, hipomagnezemija), bradikardiju ili onima koji inhibiraju hepatički metabolizam risperidona. Ovaj spisak je indikativan, ali ne i konačan.

Lekovi koji deluju na CNS i alkohol

Risperidon treba oprezno koristiti u kombinaciji sa drugim supstancama i lekovima koji izraženo deluju na centralni nervni sistem posebno sa alkoholom, opijatima, antihistaminicima benzodiazepinima zbog povećanog rizika sedacije.

Levodopa i dopaminski antagonisti

Risperidon može da pokaže antagonističko dejstvo prema levodopi i drugim dopaminskim agonistima. Ako se ova kombinacija smatra neophodnom, posebno u terminalnim stadijumima Parkinsonove bolesti, treba propisivati najnižu efikasnu dozu svakog pojedinačnog leka.

Lekovi sa hipotenzivnim dejstvom

U postmarketinškom praćenju zapažena je klinički značajna hipotenzija kod istovremene primene risperidona i antihipertenzivne terapije.

Paliperidon

Istovremena upotreba risperidona i paliperidona se ne preporučuje jer je paliperidon aktivni metabolit risperidona i ova kombinacija može dovesti do aditivne izloženosti antipsihotičnoj frakciji.

Psihostimulansi

Kombinovana primena psihostimulanasa (npr. metilfenidata) sa risperidonom može dovesti do ekstrapiramidalnih simptoma nakon izmene u jednoj ili obema terapijama (videti odeljak 4.4).

Farmakokinetičke interakcije

Hrana ne utiče na resorpciju leka Torendo.

Risperidon se uglavnom metaboliše preko CYP2D6, i u manjoj meri preko CYP3A4 citohroma. I risperidon i njegov aktivni metabolit 9-hidroksirisperidon su supstrati P-glikoproteina (P-gp). Supstance koje menjaju aktivnost CYP2D6 ili, ili supstance koje snažno inhibiraju ili indukuju CYP3A4 i/ili P-gp aktivnost, mogu uticati na farmakokinetiku aktivne frakcije risperidona s antipsihotičnim efektom.

Snažni CYP2D6 inhibitori

Istovremena primena risperidona sa snažnim CYP2D6 inhibitorima može povećati plazma koncentraciju risperidona, ali ne i aktivne antipsihotične frakcije. Visoke doze snažnih CYP2D6 inhibitora mogu povećati koncentracije aktivne antipsihotičke frakcije risperidona (npr. paroksetin, videti ispod). Očekuje se da i ostali CYP 2D6 inhibitori, kao što je hinidin, mogu uticati na plazma koncentraciju risperidona na sličan način.

Kada se uvodi ili prekida istovremena terapija paroksetinom, hinidinom ili drugim snažnim CYP2D6 inhibitorima, posebno u visokim dozama, lekar bi trebalo da procenjuje doziranje leka Torendo.

CYP3A4 i/ili P-gp inhibitori

Istovremena primena risperidona sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp inhibitorima može značajno povećati plazma koncentraciju aktivne antipsihotične frakcije risperidona. Prilikom započinjanja ili prekida istovremene terapije itrakonazola ili drugog snažnog CYP3A4 i/ili P-gp inhibitora, lekar mora ponovo da proceni doziranje lekom Torendo.

CYP3A4 i/ili P-gp induktori

Istovremena primena risperidona sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp induktorima može smanjiti koncentraciju aktivne antipsihotične frakcije risperidona. Prilikom započinjanja ili prekida istovremene primene karbamazepina ili drugog snažnog CYP3A4 i/ili P-gp induktora, lekar mora ponovo da proceni doziranje lekom Torendo.

CYP3A4 induktori ispoljavaju svoj efekat vremenski zavisno, a najmanje dve nedelje je potrebno do postizanja maksimalnog efekta nakon uvođenja terapije. Takođe, nakon obustave terapije potrebno je najmanje dve nedelje da prestane efekat CYP3A4 induktora.

Lekovi koji se u visokom procentu vezuju za proteine plazme

Kada se risperidon uzima istovremeno sa lekovima koji se u visokom procentu vezuju za proteine plazme, ne dolazi do klinički značajnog odvajanja leka od proteina plazme.

Kod istovremene primene, potrebno je pročitati informacije o načinu metabolizma, zbog eventualnog prilagođavanja doze.

Pedijatriska populacija

Studije interakcija su samo izvođene na odraslim pacijentima. Značaj ovih studija za pedijatrijske pacijente nije poznat.

Kombinovana upotreba psihostimulanasa (npr. metilfenidat) sa risperidonom kod dece i adolescenata nije uticala na farmakokinetiku i efikasnost risperidona.

Primeri:

Primeri lekova koji potencijalno mogu stupiti u interakciju ili za koje je dokazano da ne stupaju u interakciju sa risperidonom, navedeni su ispod:

Efekti drugih lekova na farmakokinetiku risperidona

Antibakterijski lekovi:

• Eritromicin, umereni CYP3A4 inhibitor i P-gp inhibitor, ne menjaju farmakokinetiku risperidona i aktivne frakcije s antipsihotičnim efektom.
• Rifampicin, snažni induktor CYP3A4 i P-gp induktor, smanjuje plazma koncentracije aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.

Antiholinesteraze:

• Donepezil i galantamin, supstrati CYP2D6 i CYP3A4, ne pokazuju klinički značajna dejstva na farmakokinetiku risperidona i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.

Antiepileptici:

• Dokazano je da karbamazepin, snažni induktor CYP3A4 i P-gp induktor, smanjuje plazma koncentraciju aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom. Slični efekti se uočavaju sa fenitoinom i fenobarbitalom koji takođe indukuju CYP 3A4 hepatičke enzime, kao i P-glikoprotein.
• Topiramat umereno redukuje bioraspoloživost risperidona, ali ne i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom. Stoga, ova interakcija nema klinički značaj.

Antifungalni lekovi:

• Itrakonazol, snažni inhibitor CYP3A4 i P-gp inhibitor, u dozi od 200 mg/dan povećava plazma koncentraciju aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom za oko 70%, pri dozama risperidona od 2 do 8 mg/dan.
• Ketokonazol, snažni inhibitor CYP3A4 i P-gp inhibitor, u dozi od 200 mg/dan povećava plazma koncentraciju risperidona i smanjuje plazma koncentraciju 9-hidroksirisperidona.

Antipsihotici:

• Fenotiazini mogu povećati plazma koncentraciju risperidona, ali ne i aktivne frakcije sa antipsihotičnnim efektom.

Antivirusni lekovi:

• Inhibitori proteaza: Nema formalno dostupnih podataka iz studija; međutim, budući da je ritonavir snažan CYP3A4 inhibitor i slab CYP2D6 inhibitor, ritonavir i ritonavirom pojačani inhibitori proteaze potencijalno mogu povećati koncentraciju aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom.

Beta-blokatori:

• Pojedini beta-blokatori mogu povećati plazma koncentraciju risperidona, ali ne i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.

Blokatori kalcijumskih kanala:

• Verapamil, umereni inhibitor CYP3A4 i inhibitor P-gp, povećava plazma koncentraciju risperidona, ali ne i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.

Gastrointestinalni lekovi:

• Antagonisti H2 receptora: cimetidin i ranitidin, oba slabi inhibitori CYP2D6 i CYP3A4, povećavali su bioraspoloživost risperidona, ali samo neznatno i aktivnu antipsihotičnu frakciju.

SSRI i triciklični antidepresivi

• Fluoksetin, snažan CYP2D6 inhibitor, povećava plazma koncentraciju risperidona, ali manje koncentraciju aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.
• Paroksetin, snažan CYP2D6 inhibitor, povećava plazma koncentraciju risperidona, ali u dozama do 20 mg/dan, manje koncentracije aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom. Međutim, veće doze paroksetina mogu povećati koncentraciju aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom.
• Triciklični antidepresivi mogu povećati plazma koncentraciju risperidona, ali ne i koncentraciju aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom. Amitriptilin ne utiče na farmakokinetiku risperidona ni aktivne antipsihotične frakcije.
• Sertralin, slab inhibitor CYP2D6, i fluvoksamin, slab inhibitor CYP3A4, u dozama do 100 mg/dan nisu povezani sa klinički značajnim promenama koncentracije aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom. Međutim, doze veće od 100 mg/dan sertralina ili fluvoksamina mogu povećati koncentracije aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim učinkom.

Efekat risperidona na farmakokinetiku drugih lekova

Antiepileptici:

• Risperidon ne pokazuje klinički značajno dejstvo na farmakokinetiku valproata ili topiramata.

Antipsihotici:

• Aripiprazol, CYP2D6 i CYP3A4: tablete ili injekcije risperidona ne utiču na farmakokinetiku ni aripiprazola ni njegovog aktivnog metabolita, dehidroaripiprazola.

Glikozidi digitalisa:

• Risperidon ne pokazuje klinički značajan efekat na farmakokinetiku digoksina.

Litijum:

• Risperidon ne pokazuje klinički značajan efekat na farmakokinetiku litijuma.

Istovremena primena risperidona i furosemida

• Videti deo u odeljku 4.4 koji se odnosi na povećan mortalitet kod starijih pacijenata sa demencijom koji su istovremeno dobijali furosemid.

Trudnoća

Nema odgovarajućih podataka o upotrebi risperidona kod trudnica. U studijama na životinjama nije uočeno teratogeno dejstvo risperidona, ali su uočeni drugi oblici reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).

Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Novorođenčad izložena antipsihoticima (uključujući risperidon) tokom trećeg trimestra trudnoće su pod rizikom od pojave neželjenih reakcija uključujući ekstrapiramidne i/ili simptome nagle obustave leka koji se mogu razlikovati po težini i dužini trajanja, nakon rođenja. Prijavljeni su slučajevi agitacije, hipertonije, hipotonije, tremora, somnolencije, respiratornog distresa ili poremećaja hranjenja. Shodno tome, novorođenčad treba nakon rođenja pažljivo pratiti.

Risperidon se ne sme koristiti tokom trudnoće, osim ako to nije zaista neophodno. Ako je usled trudnoće neophodno prekinuti terapiju risperidonom, to ne bi trebalo uraditi naglo.

Dojenje

U studijama na životinjama, risperidon i njegov metabolit 9-hidroksi-risperidon su se izlučivali u mleko. Takođe je uočeno da se risperidon i njegov metabolit 9-hidroksi-risperidon izlučuju u humano mleko u malim količinama. Nema dostupnih podataka o neželjenim reakcijama kod odojčeta. Zbog toga je potrebno proceniti prednosti (koristi od) dojenja u odnosu na potencijalne rizike za dete.

Plodnost

Kao i ostali lekovi koji deluju antagonistički na dopaminske D2 receptore, i risperidon povećava koncentraciju prolaktina u krvi. Hiperprolaktinemija može suprimirati hormon hipotalamusa (GnRH), i tako dovesti do smanjene sekrecije gonadotropina iz hipofize. Ovo može imati za posledicu smanjenje reproduktivne funkcije usled poremećene sinteze polnih hromona i uopšte funkcije gonada kod oba pola.

U pretkliničkim studijama nisu uočeni značajni efekti.

Lek Torendo može irnati mali ili umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama zbog potencijalnih dejstava na nervni sistem i vid (videti odeljak 4.8). Zbog toga, pacijente treba savetovati da ne upravljaju vozilima ili rukuju mašinama dok se ne utvrdi njihova individualna osetljivost.

Najčešće zabeležene neželjene reakcije na lek (NRL) (incidenca ≥10%) su: parkinsonizam,

sedacija/somnolencija, glavobolja i nesanica.

Dozno-zavisne neželjene reakcije uključivale su parkinsonizam i akatiziju.

U daljem tekstu su navedena sva neželjena dejstva prijavljena u kliničkim studijama i u postmarketinškom periodu. Neželjena dejstva koja mogu da se jave tokom terapije sa risperidonom razvrstana su po učestalosti u sledeće grupe:

- veoma česta (≥ 1/10),

- česta (≥ 1/100 do < 1/10),

- povremena (≥ 1/1000 do < 1/100),

- retka (≥ 1/10000 do < 1/1000),

- veoma retka (< 1/10000),

- nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti. Neželjene reakcije na lek prema sistemima organa i učestalosti:

Infekcije i infestacije

Česta: pneumonija, bronhitis, infekcija gornjih partija respiratornog trakta, sinuzitis, infekcija urinarnog trakta, infekcija uha, grip

Povremena: infekcija respiratornog trakta, cistitis, infekcija oka, tonzilitis, onihomikoza, lokalizovani celulitis, virusna infekcija, akarodermatitis

Retka: infekcija

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Povremena: neutropenija, leukopenija trombocitopenija, anemija, smanjene vrednosti hematokrita, povećanje broja eozinofila

Retka: agranulocitoza3

Poremećaji imunskog sistema Povremena: hipersenzitivnost Retka: anafilaktička reakcija3

Endokrinološki poremećaji

Česta: hiperprolaktinemija1

Retka: neadekvatna sekrecija antidiuretskog hormona, prisustvo glukoze u urinu

Poremećaji metabolizma i ishrane

Česta: povećanje telesne mase, povećan apetit, smanjen apetit

Povremena: dijabetes melitus2, hiperglikemija, polidipsija, smanjenje telesne mase, anoreksija, povećana koncentracija holesterola

Retka: intoksikacija vodom3, hipoglikemija, hiperinsulinemija3, povećana koncentracija triglicerida u krvi

Veoma retka: dijabetesna ketoacidoza

Psihijatrijski poremećaji

Veoma česta: nesanica4

Česta: poremećaj spavanja, agitacija, depresija, anksioznost

Povremena: manija, stanje konfuzije, smanjen libido, nervoza, košmarni snovi

Retka: katatonija, somnabulizam, poremećaj hranjenja povezan sa spavanjem, afektivna tupost, anorgazmija

Poremećaji nervnog sistema

Veoma česta: sedacija/somnolencija, parkinsonizam4, glavobolja

Česta: akatizija4, distonija4, vrtoglavica, diskinezija4, tremor

Povremena: tardivna diskinezija, cerebralna ishemija, izostanak reakcije na stimulanse, gubitak svesti, smanjen nivo svesti, konvulzije4, sinkopa, psihomotorna hiperaktivnost, poremećaj ravnoteže, poremećaj

koordinacije, posturalna ošamućenost (vrtoglavica), poremećaj pažnje, dizartrija, disgeuzija, hipoestezija, parestezija

Retka: neuroleptički maligni sindrom, cerebrovaskularni poremećaj, dijabetesna koma, titubacija (tremor glave)

Poremećaji oka

Česta: zamućenje vida, konjunktivitis

Povremena: fotofobija, suvo oko, pojačana lakrimacija, okularna hiperemija

Retka: glaukom, poremećaj kretanja očiju, kolutanje očima, kruste na ivici očnog kapka, intraoperativni ”floppy iris” sindrom3

Poremećaji uha i labirinta Povremeno: vertigo, tinitus, bol u uhu

Kardiološki poremećaji

Česta: tahikardija

Povremena: atrijalna fibrilacija, atrioventrikularni blok, poremećaj sprovođenja impulsa, produžen QT interval na elektrokardiogramu, bradikardija, nepravilan elektrokardiogram, palpitacije

Retka: sinusna aritmija

Vaskularni poremećaji

Česta: hipertenzija

Povremena: hipotenzija, ortostatska hipotenzija, napadi crvenila praćeni osećajem toplote (flushing)

Retka: plućna embolija, venska tromboza

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Česta: dispneja, faringo-laringealni bol, kašalj, epistaksa, nazalna kongestija

Povremena: aspiraciona pneumonija, pulmonalna kongestija, kongestija respiratornog trakta, krepitacije, zviždanje u grudima, disfonija, respiratorni poremećaj

Retka: sindrom apneje u snu, hiperventilacija

Gastrointestinalni poremećaji

Česta: abdominalni bol, nelagodnost u stomaku, povraćanje, mučnina, konstipacija, dijareja, dispepsija, suva usta, zubobolja

Povremena: fekalna inkontinencija, koproliti, gastroenteritis, disfagija, flatulencija

Retka: pankreatitis, intestinalna opstrukcija, otok jezika, heilitis

Veoma retka: ileus

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Česta: osip, eritem

Povremena: urtikarija, svrab, alopecija, hiperkeratoza, ekcem, suva koža, diskoloracija kože, akne, seboroični dermatitis, kožni poremećaji, lezije na koži

Retka: osip izazvan lekom, perutanje

Veoma retka: angioedem

Nepoznata: Stevens-Johnson-ov sindrom/toksična epidermalna nekroliza3

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Česta: spazam mišića, mišićno-koštani bol, bol u leđima, artralgija

Povremena: povećane vrednosti kreatin fosfokinaze u krvi, posturalni poremećaji, ukočenost zgloba, otok zglobova, mišićna slabost, bol u vratu

Retka: rabdomioliza

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Česta: urinarna inkontinencija

Povremena: polakiurija, retencija urina, dizurija

Trudnoća, puerperijum i perinatalna stanja

Veoma retko: sindrom obustave leka kod novorođenčadi3

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Povremena: erektilna disfunkcija, poremećaj ejakulacije, amenoreja, menstrualni poremećaji4, ginekomastija, galaktoreja, seksualna disfunkcija, bol u dojkama, nelagodnost u predelu dojki, poremećaj vaginalnog

sekreta

Veoma retka: prijapizam3, odložena menstruacija, nabreklost dojki, uvećanje dojki, iscedak iz dojki (bradavica)

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene leka

Česta: edem4, pireksija, bol u grudima, astenija, umor, bol

Povremena: edem lica, drhtavica, povećanje telesne temperature, poremećaj hoda, žeđ, nelagodnost u grudima, letargija, loše osećanje, nelagodnost

Retka: hipotermija, smanjenje telesne temperature, osećaj hladnoće u perifernim delovima tela, apsitinencijalni sindrom, induracija3

Hepatobilijarni poremećaji

Povremena: povišene vrednosti transaminaza, povišene vrednosti gamaglutamil transferaze, povišene vrednosti enzima jetre

Retka: žutica

Povrede, trovanja i komplikacije medicinskih procedura

Česta: pad

Povremena: bol pri medicinskim procedurama

• Hiperprolaktinemija može u nekim slučajevima da dovede do ginekomastije, poremećaji menstrualnog ciklusa, amenoreje, anovulacija, galaktoreje, poremećaj fertiliteta, smanjen libido, erektilna disfunkcija.
• U placebo-kontrolisanim studijama dijabetes melitus je prijavljen kod 0,18% pacijenata lečenih risperidonom u poređenju sa 0,11% kod placebo grupe. Ukupna incidenca u svim kliničkim studijama bila je 0,43% kod ispitanika koji su lečeni risperidonom.
• Nisu uočeni u kliničkim studijama sa risperidonom, ali jesu u postmarketinškom praćenju.
• Mogu se javiti ekstrapiramidni poremećaji: parkinsonizam (hipersalivacija, mišićno-koštana ukočenost, curenje pljuvačke, fenomen zupčanika, bradikinezija, hipokinezija, lice kao maska, stezanje mišića, akinezija, ukočenost vrata, rigiditet mišića, parkinsonski hod i poremećen glabelarni refleks, akatizija (nemir, hiperkinezija, i sindrom nemirnih nogu), tremor, diskinezija (diskinezija, mišićni trzaji, horeoatetoza, atetoza i mioklonus), distonija. Navedeni termin distonija obuhvata distoniju, hipertoniju, tortikolis, nevoljne mišićne kontrakcije, kontrakture mišića, blefarospazam, okulogiriju, paralizu jezika, facijalni spazam, laringospazam, miotoniju, opistotonus, orofaringealni spazam, pleurototonus ili“Piza” sindrom, spazam jezika i trizmus. Treba imati u vidu da je uključen širi spektar simptoma koji ne moraju neminovno imati ekstrapiramidno poreklo. Nesanica uključuje: nemogućnost uspavljivanja, nemogućnost održavanja sna (isprekidan san). Konvulzije uključuju: generalizovane toničko-kloničke napade (grand mal). Menstrualni poremećaji uključuju: neredovne menstruacije, oligomenoreju. Edemi uključuju: generalizovane edeme, periferne edeme, testaste edeme.

Neželjena dejstva zabeležena kod primene paliperidona

Paliperidon je aktivni metabolit risperidona, stoga je i profil neželjenih dejstava ovih supstanci (uključujući oralne i injekcione formulacije) međusobno povezan. Pored gore navedenih neželjenih reakcija, sledeće neželjene reakcije su uočene tokom primene paliperidona, pa se mogu očekivati i tokom primene risperidona.

Kardiološki poremećaji: sindrom posturalne ortostatske tahikardije

Efekti farmakološke grupe

Kao i kod drugih antipsihotika, tokom postmarketinškog praćenja prijavljeni su veoma retki slučajevi produženja QT intervala pri primeni risperidona. Drugi efekti na kardiovaskularni sistem povezani sa grupom antipsihotika koji su doveli do produženja QT intervala, uključuju: ventrikularnu aritmiju, ventrikularnu fibrilaciju, ventrikularnu tahikardiju, iznenadnu smrt, srčani zastoj i aritmije tipa torsades de pointes.

Venska tromboembolija

Prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije, uključujući slučajeve plućne embolije i slučajeve duboke venske tromboze, kod primene antipsihotika (nepoznate učestalosti).

Porast telesne mase

Procenat odraslih pacijenata sa shizofrenijom koji su dobijali risperidon, odnosno placebo, a koji su ispunjavali kriterijum povećanja telesne mase za ≥7%, poređen je u placebo-kontrolisanim studijama u trajanju od 6 do 8 nedelja; pokazano je da nema značajne razlike povećanja telesne mase kod primene risperidona (18%) u poređenju sa placebom (9%). U placebo-kontrolisanim 3-nedeljenim studijama kod odraslih pacijenata sa akutnom manijom, incidenca porasta telesne mase za ≥7% je na kraju ispitivanja bila uporediva (slična) u grupi koja je dobijala risperidon (2,5%) i placebo (2,4%), a bila je nešto veća u grupi sa aktivnom kontrolom (3,5%).

U dugotrajnim kliničkim ispitivanjima u populaciji dece i adolescenata sa poremećajima ponašanja, došlo je do prosečnog porasta telesne mase od 7,3 kg nakon 12 meseci terapije. Očekivano povećanje telesne mase kod zdrave dece uzrasta između 5 i 12 godina je 3-5 kg godišnje. U grupi uzrasta od 12 do 16 godina, ovaj raspon od 3-5 kg godišnje se održava za devojčice, dok za dečake iznosi približno 5 kg po godini.

Dodatne informacije o posebnim populacijama

Neželjene reakcije koje su prijavljene sa većom incidencom kod starijih pacijenata sa demencijom ili pedijatrijskih pacijenata u odnosu na odraslu populaciju su opisane u daljem tekstu:

Stariji pacijenti sa demencijom

Tranzitorni ishemijski atak i cerebrovaskularni događaj su neželjena dejstva prijavljena u kliničkim studijama sa učestalošću od 1,4%, odnosno 1,5%, kod starijih pacijenata sa demencijom. Pored toga, sledeća neželjena dejstva prijavljena su sa učestalošću ≥5% kod starijih pacijenata sa demencijom i sa najmanje dva puta većom učestalošću nego onom koja je uočena kod ostalih odraslih pacijenata: infekcije urinarnog trakta, periferni edem, letargija i kašalj.

Pedijatrijska populacija

Generalno, očekuje se da su neželjene reakcije zabeležene kod dece slične onima zabeleženim kod odraslih.

Sledeća neželjena dejstva su uočena sa učestalošću ≥5% kod pedijatrijsklih pacijenata (5 do 17 godina) i sa najmanje dvostruko većom učestalošću nego tokom kliničkih studija kod odraslih:

somnolencija/sedacija, zamor, glavobolja, pojačan apetit, povraćanje, infekcije gornjih partija respiratornog trakta, nazalna kongestija, abdominalni bol, vrtoglavica, kašalj, pireksija, tremor, dijareja i eneureza.

Efekti dugotrajne terapije risperidonom na seksualno sazrevanje i telesnu visinu nisu ispitani na odgovarajući način (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Uobičajeni znaci predoziranja nastaju kao rezultat pojačanih poznatih farmakoloških efekata risperidona. Oni uključuju: pospanost i sedaciju, tahikardiju i hipotenziju, kao i ekstrapiramidalne simptome. Prilikom predoziranja zabeleženi su slučajevi produžavanja QT intervala i konvulzije. Pojava aritmije torsade de pointes je prijavljena kod kombinovanog predoziranja risperidonom i paroksetinom.

U slučajevima akutnog predoziranja, uvek treba razmotriti mogućnost istovremene upotrebe više lekova.

Terapija

Potrebno je uspostaviti i održavati prohodnost disajnih puteva i obezbediti adekvatno snabdevanje kiseonikom i ventilaciju. Treba uzeti u obzir davanje aktivnog uglja zajedno sa laksativom samo kada je unos leka bio pre manje od sat vremena. Trebalo bi odmah započeti praćenje kardiovaskularne funkcije, što uključuje kontinuiran elektrokardiografski monitoring da bi se uočile moguće aritmije.

Za risperidon ne postoji specifični antidot. Zbog toga je potrebno započeti sa primenom odgovarajućih potpornih mera.

Hipotenziju i cirkulatorni kolaps treba tretirati odgovarajućim merama kao što su intravenska primena tečnosti i/ili simpatomimetički lekovi. U slučaju teških ekstrapiramidalnih simptoma treba uvesti antiholinergične lekove. Neprekidan medicinski nadzor i praćenje stanja pacijenta treba nastaviti do potpunog oporavka.

Mehanizam dejstva

Risperidon je selektivni monoaminergički antagonist sa jedinstvenim svojstvima. On ima visok afinitet za serotoničke 5-HT2 i dopaminergičke D2 receptore. Risperidon se vezuje i za alfa1-adrenergičke receptore i, sa manjim afinitetom, za H1-histaminske i alfa2-adrenergičke receptore. Risperidon nema afinitet prema holinergičkim receptorima. Iako je risperidon snažan D2 antagonist, za koji se smatra da povoljno deluje na pozitivne simptome shizofrenije, on u manjoj meri uzrokuje smanjenje motorike i manje indukuje katalepsiju od klasičnih antipsihotika. Uravnotežen centralni serotoninski i dopaminski antagonizam može da umanji tendenciju izazivanja ekstrapiramidalnih neželjenih dejstava i da proširi terapijske aktivnosti na negativne i afektivne simptome shizofrenije.

Farmakodinamski efekti

Klinička efikasnost

Shizofrenija

Efikasnost risperidona u kratkotrajnoj terapiji shizofrenije utvrđena je u četiri klinička ispitivanja, u trajanju od 4 do 8 nedelja i u koju je bilo uključeno više od 2.500 pacijenata koji su ispunili DSM-IV kriterijume za shizofreniju. U placebo-kontrolisanom ispitivanju u trajanju od 6 nedelja, a koje je obuhvatalo titraciju risperidona u dozama i do 10 mg/dan, primenjenim dva puta dnevno, risperidon je bio superioran u odnosu

na placebo u ukupnom skoru na BPRS skali (Brief Psychiatric Rating Scale). U placebo-kontrolisanom kliničkom ispitivanju u trajanju od 8 nedelja, a koje je obuhvatalo četiri fiksne doze risperidona (2, 6, 10 i

16 mg/dan, primenjene dva puta dnevno), sve četiri grupe bile su superiorne u odnosu na placebo u ukupnom skoru na pozitivnoj i negativnoj skali (PANSS-Positive and Negative Syndrome Scale). U 8-nedeljnoj studiji komparacije doza, koja je obuhvatala četiri fiksne doze risperidona (1, 4, 8 i 16 mg/dan, primenjene dva puta dnevno), grupe sa 4, 8 i 16 mg risperidona dnevno bile su superiorne u odnosu na grupu sa dozom od 1 mg risperidona u ukupnom skoru na PANSS skali. U 4-nedeljnoj, placebo kontrolisanoj studiji komparacija doza, u trajanju od 4 nedelje, a koja je uključivala dve fiksne doze risperidona (4 i 8 mg/dan primenjene jednom dnevno), obe grupe sa risperidonom bile su superiorne u odnosu na placebo na nekoliko PANSS merenja, uključujući ukupni PANSS i merenje odgovora (>20% smanjenja na ukupnom PANSS skoru).

U dugotrajnijem kliničkom ispitivanju odrasli pacijenti koji su pretežno ispunjavali DSM-IV kriterijum za shizofreniju i koji su bili klinički stabilni najmanje 4 nedelje na antipsihotičkim lekovima bili su slučajnim uzorkom randomizovani da primaju risperidon od 2 do 8 mg/dan ili grupa koja je primala haloperidol tokom 1 do 2 godine uz praćenje relapsa. Pacijenti koji su dobijali risperidon imali su značajno duže vreme do pojave recidiva tokom ovog perioda u poređenju sa onima koji su dobijali haloperidol.

Manične epizode u bipolarnom poremećaju

Efikasnost monoterapije risperidonom kod akutne terapije maničnih epizoda povezanih sa bipolarnim poremećajem tipa I, pokazana je u tri dvostruko slepe, placebo-kontrolisana klinička ispitivanja monoterapije, kod približno 820 pacijenata koji su imali bipolarni poremećaj tip I, na osnovu DSM-IV kriterijuma. U tri ispitivanja, pokazalo se da su doze risperidona od 1 do 6 mg/dan (početna doza 3 mg u dva ispitivanja i 2 mg u jednom ispitivanju) bile značajno uspešnije u odnosu na placebo na ranije definisanom primarnom ishodu, tj. promeni u odnosu na početnu vrednost ukupnog skora na YMRS skali (Young Mania Rating Scale) u 3. Nedelji u odnosu na početne vrednosti. Sekundarni efekti koji su procenjivali efikasnost bili su uopšteno usklađeni sa primarnim efektom. Procenat pacijenata sa smanjenjem od ≥50% na ukupnom YMRS skoru u odnosu na početnu vrednost efekta u 3. nedelji bio je značajno povećan u grupi sa risperidonom nego kod placeba. U jednoj od ove 3 studije bila je uključena i grupa sa haloperidolom i dvostruko slepa faza održavanja u trajanju od 9 nedelja. Efikasnost je bila zadržana tokom čitave faze terapijskog održavanja u trajanju od 9 nedelja. Promena u odnosu na početne vrednosti na ukupnom YMRS pokazuje neprekidno poboljšanje, koje je bilo uporedivo kod risperidona i haloperidola u 12. nedelji.

Efikasnost risperidona kao dodatka stabilizatorima raspoloženja u terapiji akutne manije dokazana je u jednoj od 3 dvostruko- slepe studije u trajanju od 3 nedelje sa približno 300 pacijenata koji su ispunjavali kriterijum DSM-IV za bipolarni poremeća tipaj I. U 3-nedeljnoj studiji, risperidon od 1 do 6 mg/dan sa početnom dozom od 2 mg/dan kao dodatak litijumu ili valproatu bio je uspešniji u odnosu na samostalni litijum ili valproat na ranije definisanom primarnom efektu, tj. promena u odnosu na početnu vrednost ukupnog YMRS skora u 3. nedelji. U drugoj 3-nedeljnoj studiji, risperidon od 1 do 6 mg/dan sa početnom dozom od

2 mg/dan, u kombinaciji sa litijumom, valproatom ili karbamazepinom nije bio uspešniji u odnosu na samostalni litijum, valproat ili karbamazepin u smanjenju ukupnog YMRS skora. Moguće objašnjenje za neuspeh ove studije bilo je u indukciji risperidona i klirens 9-hidroksi-risperidona karbamazepinom, što je dovelo do subterapeutskih koncentracije risperidona i 9-hidroksi-risperidona. Kada je grupa sa karbamazepinom isključena iz post hoc analiza, risperidon u kombinaciji sa litijumom ili valproatom bio je uspešniji u odnosu na samostalno primenjen litijum ili valproat u smanjenju ukupnog YMRS skora.

Perzistentna agresija kod demencije

Efikasnost risperidona u terapiji bihevioralnih i psiholoških simptoma demencije (Behavioural and Psychological Symptoms of Dementia – BPSD), koji uključuju poremećaje ponašanja kao što su agresija, agitacija, psihoze, pojačane aktivnosti i afektivno ponašanje, pokazano je u tri dvostruko-slepe, placebo- kontrolisane studije kod 1.150 starijih pacijenata sa umerenom do teškom demencijom. Jedna studija je uključivala fiksne doze risperidona od 0,5, 1 i 2 mg/dan. Dve studije sa fleksibilnim dozama uključivale su grupe doza u opsegu od 0,5 do 4 mg/dan i 0,5 do 2 mg/dan. Risperidon je pokazao statistički značajnu i klinički važnu efikasnost u terapiji agresije i manje konzistentnu u terapiji agitacije i psihoza kod starijih pacijenata sa demencijom (kako je izmereno na BEHAVE-AD [Behavioural Pathology in Alzheimer’s Disease Rating Scale] i CMAI [Cohen-Mansfield Agitation Inventory] skalama). Terapijsko dejstvo risperidona bilo je nezavisno od MMSE (Mini-Mental State Examination) skora (i u skladu sa težinom demencije); sedativnih svojstava risperidona; od prisustva ili odsustva psihoza i od vrste demencije –

Alchajmerova, vaskularna ili mešovita (videti takođe odeljak 4.4). Pedijatrijska populacija

Poremećaj ponašanja

Efikasnost risperidona u kratkotrajnoj terapiji poremećaja ponašanja pokazana je u dve dvostruko-slepe placebo-kontrolisane studije kod približno 240 pacijenata uzrasta od 5 do 12 godina sa DSM-IV dijagnozom destruktivnog poremećaja ponašnja i graničnom intelektualnom funkcijom ili blagom do umerenom mentalnom retardacijom/poremećajem učenja. U dve studije, risperidon od 0,02 do 0,06 mg/kg/dan bio je značajno uspešniji od placeba na ranije utvrđenom primarnom ishodu, tj. promeni u odnosu na početne vrednosti na NCBRF skoru (Conduct Problem subscale of the Nisonger-Child Behaviour Rating Form) u 6. nedelji.

Risperidon se metaboliše do 9-hidroksi-risperidona, koji ima sličnu farmakološku aktivnost kao i risperidon (videti podnaslov Biotransformacija i eliminacija).

Resorpcija

Risperidon se u potpunosti resorbuje nakon peroralne primene, pri čemu se maksimalne koncentracije u plazmi dostiže u roku od 1 do 2 sata. Apsolutna oralna bioraspoloživost risperidona iznosi 70% (CV=25%). Relativna oralna bioraspoloživost risperidona iz tableta iznosi 94% (CV=10%) u poređenju sa rastvorom. Na resorpciju ne utiče uzimanje hrane i stoga se risperidon može davati ili uz obrok ili nezavisno od obroka.

Ravnotežno stanje risperidona se postiže u roku od 1 dana kod većine pacijenata. Ravnotežno stanje 9-hidroksi-risperidona se dostiže u roku od 4-5 dana od doziranja.

Distribucija

Risperidon se brzo distribuira. Volumen distribucije iznosi 1do 2 L/kg. U plazmi se risperidon vezuje za albumin i alfa1 kiseli glikoprotein. Vezivanje risperidona za proteine u plazmi je 90%, a 9-hidroksi- risperidona 77%.

Biotransformacija i eliminacija

Risperidon se preko CYP2 D6 metaboliše do 9-hidroksi-risperidona koji ima sličnu farmakološku aktivnost kao i risperidon. Risperidon zajedno sa 9-hidroksi-risperidonom predstavlja aktivnu antipsihotičku frakciju leka. CYP 2D6 je podložan genetskom polimorfizmu. Kod brzih metabolizatora CYP 2D6 brzo se konvertuje risperidon u 9-hidroksi-risperidon, dok ga slabi CYP 2D6 metabolizatori konvertuju mnogo sporije. Iako snažni metabolizatori dovode do niže koncentracije risperidona, i više koncentracije

9-hidroksi-risperidona od slabijih metabolizatora, kombinovana farmakokinetika risperidona i

9-hidroksi-risperidona (tj. aktivne antipsihotičke frakcije), nakon pojedinačne doze i nakon višestrukih doza, slične su i kod snažnih i kod slabih metabolizator CYP 2D6.

Drugi metabolički put risperidona je N-dealkilacija. In vitro ispitivanja na humanim mikrozomima jetre pokazala su da risperidon u klinički relevantnim koncentracijama ne inhibira u značajnoj meri metabolizam lekova koji se metabolišu izoenzimima citohroma P450, uključujući CYP 1A2, CYP 2A6, CYP 2C8/9/10, CYP 2D6, CYP 2E1, CYP 3A4 i CYP 3A5. Nedelju dana nakon primene 70% doze je izlučeno u urinu i 14% u fecesu. Risperidon i 9-hidroksi-risperidon u urinu predstavljali su 35-45% doze. Ostatak je bio u obliku neaktivnih metabolita. Posle oralnog davanja pacijentima sa psihozom, poluvreme eliminacije risperidona je oko 3 sata. Poluvreme eliminacije 9-hidroksi-risperidona i aktivne antipsihotičke frakcije je 24 sata.

Linearnost/ne-linearnost

Koncentracije risperidona u plazmi su proporcionalne unetoj dozi unutar terapijskog opsega doza.

Starije osobe i pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre

Farmakokinetička studija jedne doze pokazala je prosečno 43% veću koncentraciju aktivne antipsihotičke

frakcije u plazmi, 38% duže poluvreme eliminacije i smanjeni klirens aktivne antipsihotičke frakcije za 30% kod starijih osoba. Kod odraslih sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega klirens aktivne antipsihotičke frakcije bio je ~48% klirensa mladih i zdravih osoba. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega klirens aktivne frakcije je bio ~31% klirensa mladih i zdravih osoba. Poluvreme elminacije aktivne antipsihotičke frakcije je bilo 16,7 h kod mladih osoba, 24,9 h kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (ili ~1,5 puta duže nego kod zdravih osoba), i 28,8 h kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega. (ili ~1, puta duže nego kod zdravih osoba). Koncentracije risperidona u plazmi bile su normalne kod pacijenata sa insuficijencijom jetre, ali je prosečna slobodna frakcija risperidona u plazmi bila povećana za oko 37,1%.

Oralni klirens i poluvreme eliminacije risperidona i aktivne frakcije leka kod odraslih pacijenata sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije jetre, nisu se značajno razlikovali od vrednosti tih parametara kod mladih i zdravih dobrovoljaca.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika risperidona, 9-hidroksi-risperidona i aktivne antipsihotičke frakcije kod dece bila je slična kao kod odraslih.

Pol, rasa i pušenje

Populacione farmakokinetičke analize otkrile su da nema očiglednog značajnog uticaja pola, rase ili aktivnog pušenja na farmakokinetiku risperidona ili aktivne antipsihotičke frakcije.

U studijama (sub) hronične toksičnosti, u kojima je primena risperidona počela kod polno nezrelih pacova i pasa, dozno-zavisni efekti bili su prisutni u genitalnom traktu mužjaka i ženki kao i u mlečnim žlezdama. Ovi efekti su bili povezani sa povećanom koncentracijom prolaktina u serumu, što je rezultat blokiranja delovanja D2 dopaminskih receptora risperidonom. Osim toga, ispitivanja na kulturama tkiva ukazuju na to da rast ćelija u humanim tumorima dojke može biti stimulisan prolaktinom.

Risperidon nije bio teratogen kod pacova i zečeva. U studijama reproduktivne toksičnosti na pacovima sa risperidonom, primećena su neželjena dejstva na ponašanje pri parenju kod roditelja i na telesnu masu na rođenju kao i na preživljavanje potomaka. Kod pacova, intrauterina izloženost risperidonu bila je povezana sa kognitivnim deficitom u odraslom dobu. Drugi antagonisti dopamina, kada su bili primenjeni kod gravidnih ženki životinja, izazvali su neželjena dejstva na učenje i motorni razvoj kod potomaka.

U studiji toksičnosti na mladim pacovima tretiranih oralnim risperidonom, primećen je povećan mortalitet mladunčadi i kašnjenje fizičkog razvoja. U 40-to nedeljnom ispitivanju sa mladim psima tretiranim oralnim risperidonom, kasnilo je seksualno sazrevanje. Na osnovu PIK, na rast dugih kostiju kod pasa nije uticala doza 3,6 puta veća od maksimalne humane oralne doze kod adolescenata (1,5 mg/dan); dok su efekti na dugim kostima i na seksualno sazrevanje pronađeni pri dozama 15 puta većim od maksimalne humane oralne doze kod adolescenata.

Risperidon nije bio genotoksičan u većini sprovedenih ispitivanja. U studijama kancerogenosti nakon oralne primene risperidona kod pacova i miševa, primećeno je povećanje adenoma hipofize (miševi), adenoma endokrinog pankreasa (pacovi) i adenoma mlečnih žlezda (kod obe vrste životinja). Ovi tumori mogu biti povezani sa produženim antagonizmom na dopaminskim D-2 receptorima i hiperprolaktinemijom. Značaj ovih nalaza tumora kod glodara, kada je u pitanju rizik po ljude, nije poznat. In vitro i in vivo modeli na životinjama pokazuju da pri većim dozama risperidon može da izazove produženje QT intervala, što može biti povezano sa teorijski povećanim rizikom od pojave torsade de pointes kod pacijenata.

Jezgro tablete:

celaktoza (sadrži alfa laktozu, monohidrat i celuloza prašak);

celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum;

silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; natrijum-laurilsulfat;

magnezijum-stearat;

Film tablete 1 mg:

Opadry White 03H28758 (sadrži hipromelozu, titan-dioksid (E171), talk, propilenglikol)

Film tablete 2 mg:

Opadry White 03H28758 (sadrži hipromelozu, titan-dioksid (E171), talk, propilenglikol) gvožđe(III)-oksid, žuti (E172), gvožđe(III)-oksid, crveni (E172)

Film tablete 3 mg:

Opadry White 03H28758 (sadrži hipromelozu, titan-dioksid (E171), talk, propilenglikol) Quinoline Yellow (E104)

Film tablete 4 mg:

Opadry White 03H28758 (sadrži hipromelozu, titan-dioksid (E171), talk, propilenglikol) Quinoline Yellow (E104)

indigo karmin (E132)

Inkompatibilije nisu poznate.

• godina

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PVDC//Al blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 20 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Torendo pripada grupi lekova koji se nazivaju „antipsihotici“. Lek Torendo se koristi u lečenju sledećih stanja:

• Shizofrenija –stanje u kome Vam se može desiti da vidite, čujete ili osećate stvari kojih nema, da

verujete u stvari koje nisu istinite ili da se osećate neuobičajeno sumnjičavo ili zbunjeno.

• Manija – kada se možete osećati veoma uzbuđeno, ushićeno, usplahireno, entuzijastično ili hiperaktivno. Manija se javlja u okviru bolesti koja se zove „bipolarni poremećaj“.
• Kratkotrajna terapija (do 6 nedelja) dugotrajne agresije kod osoba sa Alchajmerovom demencijom, koje su pokušale da naškode sebi ili drugima. Pre ovoga, trebalo bi koristiti alternativne terapije (bez lekova).
• Kratkotrajna terapija (do 6 nedelja) dugotrajne agresije kod dece sa smanjenim intelektualnim sposobnostima (uzrasta od najmanje 5 godina) i adolescenata sa poremećajem ponašanja.

Lek Torendo može ublažiti simptome Vaše bolesti i sprečiti vraćanje simptoma.

Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroničnu bolest, neki poremećaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih.

Lek Torendo ne smete uzimati:

• ako ste alergični (preosetljivi) na risperidon ili na neki drugi sastojak koji ulazi u sastav leka Torendo (navedeni su u tački 6).

Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Torendo.

Upozorenja i mere opreza

Proverite sa lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Torendo:

• ako imate problema sa srcem (nepravilan srčani ritam ili ukoliko kod Vas postoji sklonost ka niskom krvnom pritisku) ili ukoliko ste na terapiji lekovima za povećanje krvnog pritiska. Terapija lekom Torendo može da izazove smanjenje krvnog pritiska. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze leka koji uzimate,
• ako znate da imate bilo koji od faktora rizika koji bi mogao dovesti do pojave moždanog udara kao što su visok krvni pritisak, kardiovaskularni poremećaj u vidu bolesti srca ili krvnih sudova ili poremećaj cirkulacije u mozgu,
• ako ste ikada imali nevoljne pokrete jezika, usta ili lica,
• ako ste ikada imali stanje čiji su simptomi bili visoka temperatura, ukočenost mišića, znojenje ili smanjeno stanje svesti (takođe poznato kao Neuroleptički maligni sindrom),
• ako imate Parkinsonovu bolest ili demenciju,
• ako znate da ste u prošlosti imali smanjen broj belih krvnih zrnaca (što je moglo biti povezano ili ne sa primenom drugih lekova),
• ako imate dijabetes (šećernu bolest),
• ako imate epilepsiju,
• ako spadate u grupu muškaraca koji su bilo kada imali produženu ili bolnu erekciju,
• ako imate problem sa kontrolom telesne temperature ili ste skloni povećanoj telesnoj temperaturi,
• ako imate poremećaj funkcije bubrega,
• ako imate poremećaj funkcije jetre,
• ako imate neuobičajeno povećanu vrednost hormona prolaktina u krvi ili ako imate tumor, koji može da zavisi od prolaktina,
• ako Vi ili neko od članova Vaše porodice ima u medicinskoj istoriji stvaranje krvnih ugrušaka, jer lekovi kao što je ovaj lek mogu izazvati stvaranje krvnih ugrušaka.

Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Torendo.

S obzirom na to da je veoma retko tokom primene leka Torendo zabeležena pojava značajnog smanjenja broja određenih vrsta leukocita (belih krvnih zrnaca), neophodnih za borbu organizma protiv infekcije, Vaš lekar će možda češće raditi analize Vaše krvi da bi se proverio broj belih krvnih ćelija..

Lek Torendo može da utiče na povećanje telesne mase. Značajan porast telesne mase može negativno da utiče na Vaše zdravlje. Lekar će periodično pratiti Vašu telesnu masu.

S obzirom na to da su šećerna bolest, kao i pogoršanje već postojeće šećerne bolesti zapaženi kod pacijenata koji su uzimali risperidon, lekar bi trebalo da proveri da li kod Vas postoje znaci povećane koncentracije šećera u krvi. Kod pacijenata sa postojećim dijabetes melitusom treba redovno pratiti vrednost glukoze u krvi.

Lek Torendo često dovodi do porasta vrednosti hormona koji se naziva „prolaktin“. To može prouzrokovati neželjena dejstva kao što su menstrualni poremećaji ili problemi sa plodnošću kod žena, rast dojki kod muškaraca (videti Odeljak „Moguća neželjena dejstva“). Ukoliko se ova neželjena dejstva pojave, preporučuje se merenje vrednosti prolaktina u krvi.

Tokom operacije katarakte (zamućenja očnog sočiva) može se desiti da dođe do nedovoljnog širenja zenice. Takođe, tokom operacije može doći do prolapsa irisa (dužice), što može dovesti do oštećenja oka. Ukoliko planirate operativni zahvat na oku, obavezno obavestite Vašeg očnog lekara da uzimate ovaj lek.

Starije osobe sa demencijom

Kod starijih pacijenata sa demencijom postoji povećan rizik za pojavu moždanog udara. Ne smete uzimati risperidon ako imate demenciju izazvanu moždanim udarom.

Tokom terapije risperidonom treba često da idete na kontrole kod Vašeg lekara.

Morate odmah potražiti medicinsku pomoć ako Vi ili Vaš staratelj primetite iznenadne promene Vašeg mentalnog stanja ili iznenadnu slabost ili utrnulost lica, ruku ili nogu, naročito sa jedne strane ili nerazgovetan govor, čak i u vrlo kratkom vremenskom periodu. Sve navedeno može biti znak pojave moždanog udara.

Deca i adolescenti

Pre nego što se započne terapija kod poremećaja ponašanja, treba prvo isključiti druge uzroke agresivnog ponašanja.

Ako se tokom terapije risperidonom javi zamor, trebalo bi promeniti vreme primene leka, što bi moglo dovesti do poboljšanja eventualnih teškoća sa održavanjem pažnje.

Pre započinjanja primene leka Torendo, lekar će izmeriti telesnu masu Vašeg deteta, i kasnije, tokom terapije, je redovno kontrolisati.

Po podacima iz male i neubedljive studije, zabeležen je porast telesne mase kod dece koja su uzimala risperidon. Nije poznato da li je porast telesne mase neželjeno dejstvo leka ili nastaje iz nekog drugog razloga.

Drugi lekovi i Torendo

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate ili ste donedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i one koji se nabavljaju bez lekarskog recepta, kao i biljne preparate.

Veoma je važno da obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate bilo koji od sledećih lekova:

• lekove za smirenje koji deluju na mozak (benzodiazepini) i tako Vam pomažu da se smirite, neke lekove protiv bolova (opijati), lekove protiv alergije (neki antihistaminici), zato što risperidon može da pojača sedativno dejstvo svih ovih lekova,
• lekove koji mogu da izmene električnu aktivnost srca, kao što su lekovi protiv malarije, lekove za poremećaje srčanog ritma, za lečenje alergije (antihistaminici), neke antidepresive ili druge lekove za mentalne probleme,
• lekove koji usporavaju srčani ritam,
• lekove koji dovode do smanjenja vrednosti kalijuma u krvi (kao što su neki diuretici),
• lekove koji se koriste za lečenje povećanog krvnog pritiska – lek Torendo može da smanji krvni pritisak,
• lekove koji se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti (kao što je levodopa),
• lekove koji povećavaju aktivnost centralnog nervnog sistema (psihostimulansi, kao što je metilfenidat),
• diuretike - lekovi koji podstiču izbacivanje tečnosti iz organizma, koriste se za probleme sa srcem ili kod otoka delova tela usled nagomilavanja tečnosti (kao što su furosemid ili hidrohlortiazid). Kada se lek Torendo uzima samostalno ili sa furosemidom može da poveća rizik od moždanog udara ili smrti kod starijih osoba sa demencijom.

Sledeći lekovi mogu da smanje dejstva risperidona:

• rifampicin (lek koji se koristi u terapiji određenih infekcija),
• karbamazepin, fenitoin (lekovi za lečenje epilepsije),
• fenobarbiton.

Ako počnete ili prestanete da uzimate ove lekove, možda će Vam biti potrebna drugačija doza risperidona.

Sledeći lekovi mogu da pojačaju dejstva risperidona:

• hinidin (koristi se kod određenih vrsta oboljenja srca),
• antidepresivi kao što su paroksetin, fluoksetin, triciklični antidepresivi,
• lekovi poznati kao beta - blokatori (koriste se u lečenju povišenog krvnog pritiska),
• fenotiazini (npr. koriste se u lečenju psihoza ili za smirenje),
• cimetidin, ranitidin (koriste se u terapiji povećane kiseline u želucu),
• itrakonazol i ketokonazol (lekovi za lečenje gljivičnih infekcija)
• određeni lekovi za lečenje HIV/AIDS infekcija, kao što je ritonavir,
• verapamil, lek koji se koristi za lečenje velikog krvnog pritiska i poremećaja srčanog ritma,
• sertralin i fluvoksamin, lekove za lečenje depresije ili drugih psihijatrijskih poremećaja.

Ako počnete ili prestanete da uzimate ove lekove, možda će biti potrebno prilagođavanje doze risperidona.

Ako niste sigurni da li se bilo šta od napred navedenog odnosi na Vas, pre uzimanja leka Torendo, razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom.

Uzimanje primena leka Torendo sa hranom, pićima i alkoholom

Ovaj lek možete uzimati sa hranom ili bez nje. Treba da izbegavate konzumiranje alkohola dok uzimate lek Torendo.

Plodnost, trudnoća i dojenje

• Razgovarajte sa lekarom pre nego što počnete da uzimate lek Torendo ako ste trudni, planirate trudnoću ili dojite. Vaš lekar će odlučiti da li možete da uzimate ovaj lek.
• Kod novorođenčadi čije su majke uzimale risperidon tokom poslednjeg trimestra trudnoće primećeni su drhtavica, ukočenost i/ili slabost mišića, pospanost, uznemirenost, problemi sa disanjem i problemi sa hranjenjem. Ukoliko se neki od ovih simptoma jave kod Vaše bebe, potrebno je da se javite lekaru.
• Lek Torendo može povećati koncentraciju hormona koji se naziva „prolaktin“ što može imati uticaj na plodnost (videti odeljak „Moguća neželjena dejstva“).

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom terapije lekom Torendo mogu se javiti vrtoglavica, umor i problemi sa vidom. Za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanjenije vozilima ni rad sa mašinama, bez prethodnog razgovora sa Vašim lekarom.

Lek Torendo sadrži laktozu i natrijum

U slučaju intolerancije na pojedine šećera, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, što odgovara esencijalnom "slobodnom natrijumu".

Lek Torendo uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Za oralnu upotrebu.

Lek je namenjen odraslima i deci starijoj od 5 godina (u posebnoj indikaciji).

Koliko leka treba uzimati

Terapija shizofrenije

Odrasli

• Uobičajena početna doza je 2 mg dnevno, koja se drugog dana može povećati na 4 mg dnevno.
• Lekar može, nakon toga, da prilagodi dozu, u zavisnosti od toga kako reagujete na terapiju.
• Većina pacijenata se oseća bolje sa dnevnim dozama između 4 i 6 mg.
• Ukupna dnevna doza se može davati jednom dnevno ili se može podeliti na dve doze. Lekar će Vam reći šta je za Vas najbolje.

Starije osobe

• Uobičajena preporučena početna doza je 0,5 mg dva puta dnevno.
• Vašu dozu lekar može postepeno povećati do konačne doze od 1 mg do 2 mg dva puta dnevno.
• Lekar će Vam reći šta je za Vas najbolje.

Terapija manije

Odrasli

• Uobičajena početna doza je 2 mg jednom dnevno.
• Lekar može, nakon toga, postepeno da prilagodi dozu, u zavisnosti od toga kako reagujete na terapiju.
• Većina pacijenata se oseća bolje sa dozama između 1 mg i 6 mg, jednom dnevno.

Starije osobe

• Uobičajena početna doza je 0,5 mg dva puta dnevno.
• Lekar može, nakon toga, postepeno da poveća dozu do konačne doze 1 mg ili 2 mg dva puta dnevno, u zavisnosti od odgovora na terapiju.

Terapija dugotrajne agresije kod osoba sa Alchajmerovom demencijom

Odrasli (uključujući starije osobe)

• Uobičajena početna doza je 0,25 mg dva puta dnevno.
• Lekar može, nakon toga, postepeno da prilagodi dozu, u zavisnosti od toga kako reagujete na terapiju.
• Većina pacijenata se oseća bolje sa dozom od 0,5 mg dva puta dnevno. Nekim pacijentima može biti potrebno i 1 mg dva puta dnevno.
• Trajanje terapije kod pacijenata sa Alchajmerovom demencijom ne sme da bude duže od 6 nedelja.

Deca i adolescenti

- Primena leka Torendo se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina u terapiji shizofrenije i bipolarnog poremećaja, usled nedostataka podataka o efikasnosti primene leka.

Terapija poremećaja ponašanja

Doza zavisi od telesne mase Vašeg deteta.

Deca telesne mase manje od 50 kg

• Uobičajena početna doza je 0,25 mg jednom dnevno.
• Lekar može da poveća dozu svakog drugog dana u koracima od 0,25 mg dnevno.
• Uobičajena doza održavanja je od 0,25 do 0,75 mg, jednom dnevno.

Deca telesne mase 50 kg ili više

• Uobičajena početna doza 0,5 mg jednom dnevno.
• Doza može da se povećava svakog drugog dana u koracima od 0,5 mg dnevno.
• Uobičajena doza održavanja je od 0,5 do 1,5 mg, jednom dnevno.

Trajanje terapije kod pacijenata sa poremećajem ponašanja ne sme da bude duže od 6 nedelja.

• Primena leka Torendo se ne preporučuje kod dece sa poremećajem ponašanja, koja su mlađa od 5 godina.

Pacijenti sa poremećajem funkcije jetre i bubrega

Bez obzira na oboljenje koje treba da se leči, sve početne doze kao i naknadne doze risperidona treba smanjiti na polovinu. Kod ovih pacijenata povećavanje doze treba da bude sporije.

Risperidon treba veoma oprezno koristiti u ovoj grupi pacijenata.

Kako se upotrebljava lek Torendo

Za oralnu primenu.

Uvek uzimajte lek Torendo tačno onako kako Vam je lekar objasnio. Ako imate bilo kakve nedoumice, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Lek Torendo, film tabletu progutati sa vodom, nezavisno od obroka. Tabletu treba uzimati svaki dan najbolje u isto vreme.

Lekar će Vam reći koliko leka treba da uzimate i koliko dugo da ga uzimate. To će zavisiti od Vašeg stanja i razlikuje se od osobe do osobe. Količina leka koju treba da uzimate objašnjena je u odeljku „Koliko leka treba uzimati“.

Ako ste uzeli više leka Torendo nego što treba

• Odmah se javite svom lekaru. Sa sobom ponesite pakovanje leka.
• U slučaju predoziranja možete se osetiti pospano ili umorno, ili možete imati neuobičajene pokrete tela, probleme sa stajanjem i hodom, vrtoglavicu usled niskog krvnog pritiska, ili se može javiti nepravilan srčani rad ili epileptični napadi.

Ako ste zaboravili da uzmete Torendo

• Ako zaboravite da uzmete dozu, uzmite je čim se setite. Međutim, ako je uskoro vreme za Vašu sledeću dozu, preskočite propuštenu dozu i nastavite po uobičajenom rasporedu. Ako propustite dve doze ili više njih, obratite se svom lekaru.
• Nemojte uzimati duplu (dve doze istovremeno) kako bi ste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Torendo

Ne prekidajte uzimanje terapije ovim lekom samoinicijativno, bez prethodne konsultacije sa vašim lekarom.. Jer Vam se simptomi bolesti mogu ponovo javiti. Ako lekar odluči da treba da prestanete sa uzimanjem ovog leka, Vaša doza će se postepeno smanjivati tokom nekoliko dana.

Ukoliko imate bilo kakvih dodatnih pitanja o uzimanju ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah obavestite lekara ako se kod Vas pojavi neko od sledećih čestih neželjenih dejstava (mogu se javiti kod 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• ako imate demenciju i primetite iznenadne promene svog mentalnog stanja ili iznenadnu slabost ili utrnulost lica, ruku ili nogu, naročito sa jedne strane ili nerazgovetan govor, čak i tokom kratkog vremenskog perioda. Ovo mogu biti znaci moždanog udara
• ako osetite simptome tardivne diskinezije (trzanje ili trzajne pokrete lica, jezika ili tela koje ne možete da kontrolišete). Obavestite odmah Vašeg lekara ako osetite nevoljne ritmičke pokrete jezika, usta i lica. Može biti neophodan prekid terapije lekom Torendo.

Odmah obavestite lekara ako se kod Vas pojavi neko od sledećih retkih neželjenih dejstava (mogu se javiti kod 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• ako se pojave ugrušci krvi u venama, posebno u nogama (simptomi su otok, bol i crvenilo noge), koji mogu kroz krvne sudove stići do pluća i uzrokovati bol u grudima i teškoće pri disanju. Ako uočite bilo koji od navedenih simptoma odmah potražite medicinsku pomoć.
• ako osetite groznicu, ukočenost mišića, preznojavanje ili smanjeno stanje svesti (poremećaj koji se zove „neuroleptički maligni sindrom“). Može biti neophodno hitno medicinsko lečenje.
• ako spadate u grupu muškaraca koji su imali produženu ili bolnu erekciju. To se zove prijapizam.

Može biti neophodno hitno medicinsko lečenje.

• ako se kod Vas pojavi teška alergijska reakcija koju karakterišu groznica, otok usana, lica, jezika ili grla, kratak dah, svrab, osip na koži ili pad krvnog pritiska.

Mogu se pojaviti sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu se javiti kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• teškoće sa uspavljivanjem i održavanjem sna (isprekidan san),
• parkinsonizam, ovo je stanje koje uključuje mnoge simptome kao što su: usporeni, smanjeni ili otežani pokreti tela, osećaj ukočenosti ili zategnutost (napetost) mišića, a nekad čak i privremeni osećaj “zamrzavanja” pokreta. Ostali simptomi Parkinsonizma uključuju: spori teturajući hod sitnim koracima uz nedostatak normalnih pokreta ruku tokom hoda, tremor (podrhtavanje mišića) u miru, pojačano lučenje pljuvačke i/ili balavljenje (curenje pljuvačke), bezizražajnost lica (lice je „kao maska“),
• pospanost, oslabljena pažnja,
• glavobolja.

Česta neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje pluća, infekcija disajnih puteva (bronhitis), simptomi prehlade, infekcija sinusa, infekcija, mokraćnih puteva, infekcija uha, osećaj kao da imate grip,
• povećanje vrednosti hormona prolaktina u krvi (što može biti praćeno simptomima ili ne). Simptomi povišene vrednosti prolaktina kod muškaraca uključuju: uvećanje dojki, teškoće sa postizanjem i održavanjem erekcije i druge poremećaje seksualne funkcije, dok kod žena može doći do pojave osećaja nelagodnosti u dojkama, curenja mleka iz dojki, izostanka menstruacije ili drugih poremećaja menstrualnog ciklusa ili probleme sa začećem,
• povećanje telesne mase, pojačan ili smanjen apetit,
• poremećaj spavanja, agitacija (velika uznemirenost, uzbuđenost, napetost, zbunjenost ili razdražljivost), depresija, anksioznost (strepnja, strah, unutrašnja uznemirenost, napetost, nervoza), nemir,
• distonija (krivljenje glave, vrata, lica, trupa i dr.): ovo je stanje koje se odlikuje sporim ili produženim nevoljnim mišićnim kontrakcijama koje se stalno ili povremeno ponavljaju. S obzirom da može da zahvati bilo koji deo tela (što može rezultirati poremećajem držanja), veoma često bivaju zahvaćeni i mišići lica, što za posledicu ima abnormalne pokrete očiju, usta, jezika i vilice,
• vrtoglavica,
• diskinezije (nevoljni, nekontrolisani, ponavljani, grčeviti pokreti, trzaji),
• tremor (nevoljno podrhtavanje ruku, nogu, celog tela ili određenih grupa mišića),
• zamućen vid, infekcija oka sa crvenilom,
• ubrzan srčani rad, visok krvni pritisak, otežano disanje (gušenje),
• bol u grlu, kašalj, krvarenje iz nosa, zapušen nos,
• bol i nelagodnost u stomaku, povraćanje, mučnina, konstipacija (zatvor), dijareja (proliv), poremećaj varenja hrane, suva usta, zubobolja,
• osip, crvenilo kože,
• grčenje mišića, bol u mišićima ili kostima, bol u leđima, bol u zglobovima,
• nemogućnost kontrole mokrenja (nemogućnost zadržavanja mokraće),
• otok tela, ruku ili nogu, groznica (povišena temperatura), bol u grudima, slabost, zamor, bol,
• pad.

Povremena neželjena dejstva (javljaju se kod 1 do 10 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcija organa za disanje, infekcija mokraćne bešike, infekcija oka, zapaljenje krajnika, gljivična infekcija noktiju, infekcija kože, infekcija ograničena na pojedine delove kože ili delove tela, virusna infekcija, zapaljenje kože izazvano grinjama,
• smanjenje broja vrste belih krvnih zrnaca koja imaju ulogu u borbi organizma protiv infekcija (neutrofila/granulocita), smanjen ukupan broj belih krvnih zrnaca (leukocita), smanjenje broja krvnih pločica - trombocita (krvne ćelije koje sprečavaju krvarenje), anemija (malokrvnost), smanjenje crvenih krvnih zrnaca, povećanje broja eozinofila (vrste belih krvnih zrnaca) u krvi,
• alergijska reakcija,
• šećerna bolest (dijabetes melitus) ili pogoršanje postojeće šećerne bolesti, povećana koncentracija šećera u krvi, pojačan osećaj žeđi sa prekomernim uzimanjem vode,
• gubitak težine, gubitak apetita koji može rezultirati poremećajem ishrane i smanjenjem telesne mase,
• povećane vrednosti holesterola u krvi,
• manija (ushićenost, nekontrolisana, prekomerna aktivnost, preterana radost i samozadovoljstvo) konfuzija (zbunjenost), smanjena seksualna želja, nervoza, košmari,
• tardivna diskinezija (nevoljni pokreti lica, usana, jezika ili drugih delova tela). Odmah obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite nevoljne pokrete jezika, usta ili lica, jer u tom slučaju može biti neophodan prekid terapije lekom Torendo.
• iznenadni prestanak dotoka krvi u mozak (moždani udar ili mali moždani udar),
• nereagovanje na nadražaje, gubitak svesti, smanjeno stanje svesti,
• epileptični napadi (brzo i naizmenično grčenje i opuštanje mišića što dovodi do toga da se telo nekontrolisano trese, tzv. konvulzije), iznenenadni i najčešće kratkotrajni gubitak svesti,
• prekomerna i nekontrolisana psihička i fizička aktivnost (osobu“ ne drži mesto“), poremećaj ravnoteže, poremećaj koordinacije pokreta, vrtoglavica nakon ustajanja, poremećaj pažnje, problemi sa govorom (poremećaj kada postoje smetnje u stvaranju glasova), gubitak ili poremećaj čula ukusa, smanjena osetljivost kože na bol ili dodir, osećaj mravinjanja, trnjenja, bockanja, žarenja ili neosetljivost kože,
• preosetljivost oka na svetlost, suvo oko, pojačano suzenje očiju, “crveno oko”,
• vertigo, zujanje u ušima, bol u uhu,
• atrijalna fibrilacija - “treperenje pretkomora” srca (vrsta poremećaja srčanog ritma, koji može imati ozbiljne posledice što zahteva brzo i odgovarajuće lečenje), prekid provodljivosti između pretkomora i komora srca, poremećaji sprovođenja električnih impulsa kroz srce, produženje QT intervala u nalazu ispitivanja električne aktivnosti srca – EKG nalazu, usporen srčani rad, abnormalna zabeležena električna aktivnost srca (EKG nalaz), subjektivni osećaj lupanja srca (palpitacije),
• nizak krvni pritisak, pad krvnog pritiska nakon ustajanja (usled toga kod nekih osoba koje uzimaju ovaj lek može doći do nesvestice, vrtoglavice, gubitka svesti nakon iznenadnog ustajanja ili prelaska iz ležećeg u sedeći položaj), pojava napada crvenila kože (obično lica, vrata, gornjeg dela grudnog koša),
• infekcija pluća prouzrokovana udisanjem hrane, zastoj krvi u plućima, zastoj krvi u disajnim putevima, zvuci pucketanja u grudima, zviždanje u plućima tokom disanja, promuklost, poremećaj na nivou disajnih puteva,
• infekcija želuca ili creva, nemogućnost zadržavanja crevnog sadržaja, izuzetno tvrda stolica usled dugotrajnog zadržavanja fekalnog sadržaja u debelom crevu (tzv. koproliti ili fekalomi), gasovi, otežano gutanje,
• koprivnjača, svrab, gubitak kose, zadebljanje kože, ekcem, suva koža, promena boje kože, akne (bubuljice), perutanje, svrab poglavine ili kože, poremećaji kože, lezije na koži,
• povećanje vrednosti kreatin fosfokinaze (CPK) u krvi (enzim koji se oslobađa u krv usled razgradnje mišića),
• nenormalno držanje tela, ukočenost zglobova, otok zglobova, mišićna slabost, bol u vratu,
• učestalo mokrenje, nemogućnost mokrenja, bolno i otežano mokrenje,
• nemogućnost postizanja i održavanja erekcije, poremećaj ejakulacije,
• gubitak menstrualnog ciklusa, neredovne menstruacije i drugi problemi sa menstrualnim ciklusom kod žena,
• uvećanje grudi kod muškaraca, iscedak iz dojke, poremećaj seksualne funkcije, bol u dojkama, osećaj nelagodnosti u dojkama, pojačan i izmenjen vaginalni sekret,
• otok lica, usta, regije oko očiju ili usana,
• drhtavica, povećanje telesne temperature,
• poremećaj hoda,
• osećaj žeđi, osećaj da se ne osećate dobro, nelagodnost u grudima, slabost, nelagodnost,
• povećane vrednosti enzima jetre u krvi (transaminaza - ALT i AST i gamaglutamiltransferaze – GGT i dr.),
• bol tokom medicinskih procedura.

Retke neželjene reakcije (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcije,
• neodgovarajuće lučenje antidiuretskog hormona koji kontroliše količinu izlučene mokraće (vazopresina),
• mesečarenje,
• poremećaj hranjenja povezan sa spavanjem,
• prisustvo šećera u mokraći, male vrednosti šećera u krvi, velike vrednosti triglicerida u krvi (masti),
• nedostatak emocija, nemogućnost postizanja orgazma,
• izostanak pokreta ili odgovora na nadražaje u budnom stanju (katatonija),
• neuroleptički maligni sindrom (konfuzija, zbunjenost, smanjenje ili gubitak svesti, povećana temperatura, izražena ukočenost mišića),
• problemi sa krvnim sudovima mozga, oslabljena cirkulacija u mozgu,
• koma usled nekontrolisane šećerne bolesti,
• tremor (podrhtavanje) glave,
• povećanje očnog pritiska (glaukom), poremećaji pokreta očnih jabučica, kolutanje očiju, pojava krusti na ivicama očnih kapaka,
• problemi sa očima tokom operacije katarakte. Kod osoba koje uzimaju ili su ranije uzimale ovaj lek tokom operacije katarakte može doći do pojave stanja koje se zove sindrom prolapsa dužice tokom operacije. Ukoliko treba da se podvrgnete operaciji uklanjanja katarakte, obavezno obavestite Vašeg lekara da uzimate ili ste uzimali ovaj lek.
• opasno smanjenje broja vrste belih krvnih ćelija koje su odgovorne za borbu organizma protiv infekcije,
• teški oblik alergijske reakcije (tzv. anafilaksa) čiji simptomi mogu biti groznica, otok usta, lica, usana ili jezika, gušenje, svrab, osip po koži i ponekad pad krvnog pritiska,
• opasno prekomerno unošenje vode,
• nepravilan srčani rad,
• kratkotrajni prekidi disanja tokom spavanja (sindrom apneje u snu), ubrzano i plitko disanje,
• zapaljenje gušterače (pankreasa), zastoj ili prekid u prolasku crevnog sadržaja („zavezana creva“),
• otok jezika, zapaljenje i ispucalost usana, osip kože povezan sa uzimanjem leka,
• perutanje,
• razgradnja mišićnih vlakana i bol u mišićima (rabdomioliza),
• odložena (zakasnela) menstruacija, uvećanje žlezdanog tkiva dojke, uvećanje dojki, iscedak iz dojki,
• povećanje vrednosti insulina u krvi (hormona koji kontroliše vrednosti šećera) u krvi,
• zadebljanje kože,
• smanjena telesna temperatura, hladne ruke i noge,
• simptomi obustave leka
• žutica (žuta prebojenost kože i beonjača).

Veoma retke neželjene reakcije (mogu da se jave kod 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• komplikacije opasne po život usled nekontrolisane šećerne bolesti,
• teške alergijske reakcije koje mogu biti praćene otokom grla koji može dovesti do otežanog disanja, pa i do gušenja,
• nedostatak mišićne pokretljivosti creva, što može dovesti do zastoja crevnog sadržaja i blokade.

Nepoznato: učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka

• težak ili po život opasan osip sa plikovima i ljuštenjem kože koji može početi u i oko usta, nosa, očiju, i genitalija i proširiti se na druge delove tela (Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza).

Sledeća neželjena reakcija je uočena tokom primene uz kombinaciju sa lekom paliperidon (lek koji je veoma sličan risperidonu), pa se mogu očekivati i tokom primene leka Torendo: značajno ubrzan srčani rad pri stajanju (nakon ustajanja).

Dodatne neželjene reakcije kod dece i adolescenata

Generalno, očekivano je da neželjene reakcije kod dece budu slične neželjenim dejstvima kod odraslih osoba.

Sledeće neželjene reakcije su prijavljene češće kod dece i adolescenata (5 do 17 godina) u odnosu na odrasle osobe: osećaj pospanosti, oslabljena pažnja, zamor, glavobolja, pojačan apetit, povraćanje, uobičajeni simptomi prehlade, začepljenost nosa, bol u stomaku, vrtoglavica, kašalj, groznica (povećana temperatura), tremor (podrhtavanje), proliv i inkontinencija (gubitak kontrole) mokrenja.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navdena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Torendo posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju („Važi do“). Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je risperidon.

Jedna film tableta sadrži: 1 mg, 2 mg, 3 mg ili 4 mg risperidona.

Jezgro tablete:celaktoza (sadrži alfa laktozu, monohidrat i celuloza prašak); celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; natrijum-laurilsulfat; magnezijum-stearat

Film tablete 1 mg:

Opadry White 03H28758 (sadrži hipromelozu, titan-dioksid (E171), talk, propilenglikol)

Film tablete 2 mg:

Opadry White 03H28758 (sadrži hipromelozu, titan-dioksid (E171), talk, propilenglikol) gvožđe(III)-oksid, žuti (E172), gvožđe(III)-oksid, crveni (E172)

Film tablete 3 mg:

Opadry White 03H28758 (sadrži hipromelozu, titan-dioksid (E171), talk, propilenglikol) Quinoline Yellow (E104)

Film tablete 4 mg:

Opadry White 03H28758 (sadrži hipromelozu, titan-dioksid (E171), talk, propilenglikol) Quinoline Yellow (E104)

indigo karmin (E132)

Kako izgleda lek Torendo i sadržaj pakovanja

• mg film tablete: bele, ovalne, bikonveksne film tablete, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Tablete se mogu podeliti na jednake doze.
• mg film tablete: narandžaste, ovalne, bikonveksne film tablete, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Tablete se mogu podeliti na jednake doze.
• mg film tablete: žute, ovalne, bikonveksne film tablete, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Tablete se mogu podeliti na jednake doze.
• mg film tablete: zelene, ovalne, bikonveksne film tablete, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Tablete se mogu podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PVDC//Al blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva blistera sa 10 film tableta (ukupno 20 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA, TOVARNA ZDRAVIL, D.D., Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jul, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Torendo , film tableta, 20 x (1mg): 515-01-02332-22-001 od 07.07.2023. Torendo , film tableta, 20 x (2mg): 515-01-02333-22-001 od 07.07.2023. Torendo , film tableta, 20 x (3mg): 515-01-02334-22-001 od 07.07.2023. Torendo , film tableta, 20 x (4mg): 515-01-02336-22-001 od 07.07.2023.