Speridan® 25mg/2mL prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju sa produženim oslobađanjem

Lek Speridan je indikovan kao terapija održavanja kod pacijenata sa shizofrenijom, čija je bolest stabilizovana uzimanjem oralnih antipsihotika.

Doziranje

Odrasli

Početna doza:

Kod najvećeg broja pacijenata preporučena doza isnosi 25mg, primenjena intramuskularno, na svake dve nedelje. Kod pacijenata čije je stanje stabilno prilikom uzimanja oralno primenjenog risperidona tokom dve i više nedelja, treba razmotriti sledeću shemu konverzije: pacijentima kod kojih se primenjuje 4 mg ili manje oralnog risperidona, treba dati 25 mg leka Speridan, dok kod pacijenata kod kojih se primenjuju veće doze oralnog risperidona treba razmotriti primenu većih doza leka Speridan od 37,5 mg.

Ukoliko pacijenti trenutno ne uzimaju risperidon oralno, treba razmotriti da se pre intramuskularne primene započne oralno lečenje. Preporučena početna doza leka Speridan je 25 mg na svake dve nedelje. Kod pacijenata kod kojih se primenjuju veće doze oralnih antipsihotika treba razmotriti primenu većih doza leka Speridan od 37,5 mg.

U toku tri nedelje nakon primene prve injekcije leka Speridan mora se osigurati dodatna antipsihotična terapija oralnim risperidonom ili prethodno korišćenim antipsihotikom (videti odeljak 5.2).

Lek Speridan ne treba primenjivati kod akutnih egzarcerbacija shizofrenije bez obezbeđene suplementacije oralnim risperidonom ili prethodno korišćenim antipsihotikom u trajanju od 3 nedelje posle prve injekcije leka Speridan.

Doza održavanja:

Kod najvećeg broja pacijenata preporučena doza je 25 mg, primenjena intramuskularno, na svake dve nedelje. Nekim pacijentima odgovaraju veće doze od 37,5 mg ili 50 mg. Povećanje doze ne treba vršiti češće nego na svake 4 nedelje. Terapijski efekat povećanja doze ne treba očekivati ranije od 3 nedelje nakon primene prve injekcije veće doze leka. U kliničkim ispitivanjima sa dozom leka 75 mg nije uočena dodatna prednost. Doze leka veće od 50 mg na svake dve nedelje se ne preporučuju.

Starije osobe

Nije potrebno prilagođavanje doze. Preporučena doza je 25 mg, primenjena intramuskularno, svake dve nedelje. Ukoliko pacijenti trenutno ne uzimaju risperidon oralno, preporučena doza leka Speridan je 25 mg na svake dve nedelje. Kod pacijenata čije je stanje stabilno prilikom uzimanja oralnog risperidona tokom dve i više nedelja, treba razmotriti sledeću shemu konverzije: pacijentima koji su lečeni sa 4 mg ili manje oralnog risperidona, treba dati 25 mg leka Speridan, dok kod pacijenata kod kojih se primenjuju veće doze oralnog risperidona treba razmotriti primenu veće doze leka Speridan od 37,5 mg.

Nakon primene prve injekcije leka Speridan pacijentima, u toku tri naredne nedelje treba obezbediti adekvatnu suplementaciju antipsihoticima (videti odeljak 5.2). Postoji ograničen broj podataka iz kliničkih ispitivanja sa lekom Speridan kod starijih osoba. Lek Speridan kod starijih osoba treba primenjivati sa oprezom.

Oštećenje funkcije jetre i bubrega

Lek Speridan nije ispitivan kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega.

U slučaju da pacijenti sa insuficijencijom bubrega ili jetre treba da dobijaju lek Speridan, terapiju treba započeti oralnim risperidonom 0,5 mg dva puta dnevno tokom prve nedelje. Druge nedelje može se dati 1 mg dva puta dnevno ili 2 mg jednom dnevno. Ako se oralna doza od najmanje 2 mg dnevno dobro podnosi, može se primeniti injekcija leka Speridan od 25 mg na svake dve nedelje.

Treba obezbediti adekvatnu suplementaciju oralnim risperidonom tokom perioda od tri nedelje posle prve injekcije leka (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Kod dece mlađe od 18 godina, nema dostupnih podataka bezbednosti i efikasnosti leka Speridan. Način primene

Lek Speridan treba davati na svake dve nedelje kao duboku intramuskularnu injekciju u predeo deltoida ili gluteusa, koristeći pritom odgovarajuću sigurnosnu iglu. Za deltoidnu primenu, upotrebiti iglu od 1 inča i davati injekcije naizmenično, u jedan pa u drugi rameni mišić. Za glutealnu primenu, upotrebiti iglu od 2 inča i davati naizmenično, u jedan pa u drugi gluteusni mišić. Ne primenjivati intravenski (videti odeljak 4.4 i odeljak 6.6.)

Za uputstvo o rekonstituciji leka Speridan pre primene, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Kod pacijenata kod kojih ranije nije primenjivan risperidon, pre započinjanja terapije lekom Speridan, preporučuje se određivanje podnošljivosti oralnog risperidona (videti odeljak 4.2).

Stariji pacijenti sa demencijom

Lek Speridan nije ispitivan kod starijih pacijenata sa demencijom i zato nije indikovan za ovu grupu pacijenata. Lek Speridan nije registrovan za terapiju demencije povezanu sa poremećajem ponašanja.

Povećan mortalitet kod starijih pacijenata sa demencijom

Meta-analizom 17 kontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima su ispitivani atipični antipsihotici, uključujući i oralni risperidon, kod starijih pacijenata sa demencijom, zapažena je povećana smrtnost kod pacijenata lečenih atipičnim antipsihoticima u odnosu na placebo. U placebo-kontrolisanim kliničkim ispitivanjima sa oralnim oblikom risperidona, u ovoj populaciji mortalitet je iznosio 4% u grupi koja je uzimala risperidon, u poređenju sa mortalitetom od 3,1% u grupi koja je dobijala placebo. Odnos verovatnoće (95% interval pouzdanosti) iznosio je 1,21 (0,7; 2,1). Prosečna starost pacijenata (raspon) koji su egzitirali, iznosila je 86 godina (raspon starosti 67-100 godina). Podaci iz dva velika opservaciona klinička ispitivanja su pokazali da su stariji pacijenti sa demencijom koji su bili lečeni konvencionalnim antipsihoticima takođe u blago povećanom riziku od smrtnog ishoda u odnosu na pacijente koji nisu bili lečeni. Ne postoji dovoljno podataka da bi se precizno odredio značaj rizika, a uzrok povećanog rizika nije poznat. Opseg povećane smrtnosti u opservacionim kliničkim ispitivanjima koji se može povezati sa antipsihotičnim lekovima i nekim različitim karakteristikama pacijenata nije jasan.

Istovremena primena sa furosemidom

U placebo-kontrolisanim kliničkim ispitivanjima sa oralnim risperidonom kod starijih pacijenata sa demencijom, povećanje incidence mortaliteta je zapaženo kod pacijenata istovremeno lečenih furosemidom i risperidonom (7,3%; prosečna starost 89 godina, raspon starosti 75-97) u poređenju sa pacijentima koji su lečeni samo risperidonom (3,1%; prosečna starost 84 godine, raspon starosti 70-96) ili samo furosemidom (4,1%; prosečna starost 80 godina, raspon starosti 67-90). Povećan mortalitet u grupi pacijenata koji su primali furosemid i risperidon je primećen u 2 od 4 sprovedena klinička

ispitivanja. Istovremena upotreba risperidona i drugih diuretika (uglavnom tiazidnih diuretika u malim dozama) nije pokazala slične rezultate.

Patofiziološki mehanizam ove interakcije nije utvrđen, a takođe ni pouzdan uzroksmrti. Ipak, treba biti oprezan i razmotriti odnos rizika i koristi od ove kombinacije lekova, odnosno, istovremenu primenu sa drugim jakim diureticima treba razmotriti pre započinjanja terapije. Kod pacijenata koji su primali druge diuretike istovremeno sa risperidonom nije zapažen povećan mortalitet. Bez obzira na terapiju, dehidratacijuje uočena kao opšti faktor rizika za mortalitet i zato je treba pažljivo izbegavati kod starijih pacijenata sa demencijom.

Cerebrovaskularni neželjeni događaji

Aproksimativno 3 puta povećan rizik od kardiovaskularnih neželjenih događaja se javio u randomizovanim placebo-kontrolisanim kliničkim ispitivanjima sa nekoliko atipičnih antipsihotika kod populacije sa demencijom. Objedinjeni podaci iz 6 placebo-kontrolisanih kliničkih ispitivanja sa risperidonom kod uglavnom starijih pacijenta sa demencijom (> 65 godina) pokazali su da su se cerebrovaskularni neželjeni događaji (ozbiljni i oni koji nisu bili ozbiljni, kombinovano) javili kod 3,3% (33/1009) pacijentata koji su primali risperidon i 1,2% (8/712) pacijenta koji su primali placebo. Odnos verovatnoće (95% interval pouzdanosti) je bio 2,96 (1,34; 7,50). Mehanizam za nastanak ovog povećanog rizika nije utvrđen. Povećan rizik se ne može isključiti kod primene drugih antipsihotika ili kod druge populacije pacijenata. Lek Speridan treba sa oprezom primenjivati kod osoba koje imaju i druge faktore rizika za nastanak moždanog udara.

Ortostatska hipotenzija

Zbog blokade alfa-adrenergičkih receptora, risperidon može izazvati (ortostatsku) hipotenziju, naročito na početku terapije. Klinički značajna hipotenzija je utvrđena u postmarketinškom periodu kod istovremene primene risperidona i antihipertenzivne terapije. Risperidon sa oprezom treba davati pacijentima sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjem (npr. insuficijencija srca, infarkt miokarda, abnormalnosti sprovođenja, dehidratacija, hipovolemija ili cerebrovaskularno oboljenje). Ako klinički značajna hipotenzija perzistira, treba proceniti odnos koristi i rizika dalje terapije lekom Speridan.

Leukopenija, neutropenija i agranulocitoza

Slučajevi leukopenije, neutropenije i agranulocitoze su bili prijavljeni sa antipsihoticima, uključujući lek Speridan. Agranulocitoza je bila prijavljena veoma retko (<1/10000 pacijenata) tokom postmarketinškog perioda.

Pacijente sa klinički značajnim malim brojem belih krvnih zrnaca (WBC) ili lekom izazvane leukopenije/neutropenije u anamnezi treba pratiti tokom prvih nekoliko meseci terapije i treba uzeti u razmatranje prekid terapije lekom Speridan ako se uoči prvi znak klinički značajnog smanjenja broja belih krvnih zrnaca (WBC) u odsustvu drugih uzročnih faktora.

Kod pacijenata sa klinički značajnom neutropenijom treba pažljivo pratiti znake prehlade ili druge simptome i znake infekcije i ove pacijente treba lečiti bez odlaganja ako se takvi simptomi ili znaci jave. Pacijenti sa teškom neutropenijom (apsolutni broj neutrofila <1 x 109/L) treba da prestanu sa primenom leka Speridan a broj belih krvnih zrnaca (WBC) treba pratiti do oporavka.

Tardivna diskinezija (TD)/ekstrapiramidalni simptomi (EPS)

Lekovi koji blokiraju dopaminske receptore mogu izazvati tardivnu diskineziju koja se karakteriše ritmičkim nevoljnim pokretima, najčešće jezika i/ili lica. Pojava ekstrapiramidalnih simptoma predstavlja faktor rizika za nastanak tardivne diskinezije. Ako se pojave znaci i simptomi tardivne diskinezije, treba razmotriti prekidanje terapije svim antipsihoticima.

Kod pacijenata koji istovremeno primaju psihostimulanse (npr. metilfenidat) i risperidon potreban je

oprez, s obzirom na to da se ekstrapiramidalni simptomi mogu pojaviti prilikom podešavanja doze jednog ili oba leka. Preporučuje se postepeno ukidanje terapije stimulansom (videti odeljak 4.5).

Neuroleptički maligni sindrom (NMS)

Upotreba antipsihotika može dovesti do pojave neuroleptičkog malignog sindroma koji se karakteriše hipertermijom, ukočenim mišićima, autonomnom nestabilnošću, poremećajem svesti i povišenim nivoom kreatin fosfokinaze u serumu. Dodatni znaci mogu uključivati mioglobinuriju (rabdomioliza) i akutnu renalnu insuficijenciju. U ovom slučaju treba prekinuti terapiju svim antipsihoticima, uključujući i lek Speridan.

Parkinsonova bolest i demencija sa Levijevim telašcima

Lekari treba da procene odnos koristi i rizika terapije antipsihoticima, uključujući i lek Speridan kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću ili demencijom sa Levijevim telašcima. Parkinsonova bolest se može pogoršati upotrebom risperidona. Obe grupe bolesnika mogu imati povećan rizik od nastanka neuroleptičkog malignog sindroma kao i od nastanka povećane osetljivosti na antipsihotičke lekove; ovi pacijenti su bili isključeni iz kliničkog ispitivanja. Manifestacija ove povećane osetljivosti može uključivati konfuziju, smanjenje budnosti, posturalnu nestabilnost sa čestim padovima uz ekstrapiramidalne simptome.

Reakcije preosetljivosti

Iako bi trebalo utvrditi toleranciju oralnim oblikom risperidona pre započinjanja lečenja lekom Speridan, tokom postmarketinškog praćenja leka retko su prijavljeni slučajevi anafilaktičke reakcije kod pacijenata koji su ranije uzimali oralni risperidon (videti odeljak 4.2 i 4.8).

Ako se pojave reakcije preosetljivosti, treba prekinuti primenu leka Speridan i započeti opšte suportivne mere u skladu sa kliničkim nalazom i pratiti pacijenta dok se klinički znaci i simptomi ne povuku (videti odeljak 4.3 i 4.8).

Hiperglikemija i dijabetes melitus

Hiperglikemija, dijabetes melitus i egzacerbacija postojećeg dijabetesa su prijavljeni u toku lečenja lekom Speridan. U nekim slučajevima postojalo je prethodno povećanje telesne mase koje je moglo biti predisponirajući faktor. Veoma retko je bila povezana ketoacidoza i retko dijabetična koma. Savetuje se odgovarajući klinički monitoring u skladu sa usvojenim vodičima o primeni antipsihotika. Kod pacijenata lečenih bilo kojim atipičnim antipsihotikom, uključujući i Speridan, trebalo bi pratiti moguću pojavu simptoma hiperglikemije (poput polidipsije, poliurije, polifagije i slabosti), kao i kod pacijenata sa dijabetes melitusom kod kojih je potrebna redovna kontrola glikemije.

Povećanje telesne mase

Značajno povećanje telesne mase prijavljeno je pri primeni leka Speridan. Savetuje se praćenje telesne mase.

Hiperprolaktinemija

Hiperprolaktinemija je često neželjeno dejstvo terapije lekom Speridan. Preporučuje se praćenje nivoa prolaktina u plazmi kod pacijenata kod kojih se očekuju neželjena dejstva povezana sa prolaktinom (npr. ginekomastija, poremećaji menstuacije, anovulacija, poremećaj plodnosti, smanjen libido, erektilna disfunkcija, galaktoreja).

Ispitivanja na kulturama tkiva navode da rast ćelija tumora dojke kod ljudi može biti stimulisan prolaktinom. Iako nema jasne povezanosti primene antipsihotika i hiperprolaktinemije u do sada objavljenim kliničkim i epidemiološkim ispitivanjima, preporučuje se oprez kod pacijenata sa relevantnom istorijom bolesti. Lek Speridan treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa već postojećom hiperprolaktinemijom i kod pacijenata sa mogućim prolaktin-zavisnim tumorima.

Produženje QT intervala

Produženje QT intervala se veoma retko prijavljuje u postmarketinškom periodu. Kao i druge antipsihotike, risperidon treba primenjivati oprezno kod pacijenata sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjem, porodičnom anamnezom produženja QT intervala, bradikardijom ili elektrolitnim disbalansom (hipokalemija, hipomagnezemija), jer može povećati rizik za nastanak aritmogenih efekata, kao i ukoliko se daje zajedno sa lekovima za koje je poznato da utiču na produženje QT intervala.

Konvulzije

Lek Speridan treba davati sa oprezom kod pacijenata kod kojih se javljaju konvulzije ili druga stanja koja smanjuju prag za konvulzije.

Prijapizam

Zbog efekta blokade alfa-andrenergičkih receptora prilikom lečenja lekom Speridan može se javiti prijapizam.

Regulacija telesne temperature

Nemogućnost organizma da reguliše telesnu temperaturu je udružena sa primenom antipsihotičkih lekova. Savetuje se adekvatna nega kada se lek Speridan propisuje pacijentima čije bi stanje moglo dovesti do povećanja telesne temperature, na primer naporno vežbanje, izlaganje ekstremnim vrućinama, istovremena primena antiholinergičke terapije ili dehidratacija.

Venska tromboembolija

Prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije (VTE) pri upotrebi antipsihotičnih lekova. Pošto su kod pacijenata koji se leče antipsihoticima često prisutni stečeni faktori rizika za VTE, svi mogući faktori rizika za VTE treba da budu identifikovani pre i tokom terapije lekom Speridan i preduzete preventivne mere.

Intraoperativni floppy iris sindrom

Intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS) je bio primećen tokom operacije katarakte kod pacijenata koji su lečeni lekovima sa alfa 1a-adrenergičkim antagonističkim efektom, uključujući risperidon (videti odeljak 4.8).

IFIS može povećati rizik za nastanak komplikacija oka tokom i nakon operacije. Očne hirurge treba pre operacije informisati o postojećem ili prethodnom uzimanju lekova sa alfa 1a-adrenergičkim antagonističkim efektom. Potencijalna korist od prestanka uzimanja alfa 1 blokirajuće terapije pre operacije katarakte nije ustanovljena i mora se odrediti u odnosu na rizik od prestanka antipsihotičke terapije.

Antiemetički efekat

Antiemetički efekat je primećen u toku pretkliničkih ispitivanja sa risperidonom. Ovaj efekat, ako se javi kod ljudi, može maskirati znake i simptome predoziranja nekim lekovima ili stanja kao što su intestinalna opstrukcija, Reye-ev sindrom i tumor mozga.

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Iako je oralni risperidon ispitivan, lek Speridan nije ispitivan kod pacijenata sa renalnom ili hepatičnom insuficijencijom. Lek Speridan treba sa oprezom primenjivati kod ove grupe pacijenata (videti odeljak 4.2).

Način primene

Injekcija leka Speridan se mora davati sa oprezom, da bi se izbeglo davanje injekcije u krvni sud.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži manje od 1mmoL natrijuma (23 mg) po dozi, što znači da je praktično “bez natrijuma”.

Nije sprovedena sistematička evaluacija interakcija risperidon suspenzije za injekcije sa produženim oslobađanjem kada se on primenjuje sa drugim lekovima. Podaci o interakcijama prikazani u ovom odeljku su bazirani na studijama sa oralnim oblikom risperidona.

Farmakodinamske reakcije

Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval

Kao i kod primene drugih antipsihotika potreban je oprez pri istovremenoj primeni risperidona sa lekovima za koje je poznato da produžavaju QT interval npr. antiaritmici (hinidin, dizopiramid, prokainamid, propafenon, amjodaron, sotalol), triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin), tetraciklični antidepresivi (npr. maprotilin), neki antihistaminici, drugi antipsihotici, pojedini antimalarici (npr. hinin i meflokin) i lekovi koji izazivaju elektrolitni disbalans (hipokalemiju, hipomagnezemiju), bradikardiju ili oni koji inhibiraju metabolizam risperidona u jetri. Ova lista je indikativna i nije konačna.

Lekovi sa centralnim dejstvom i alkohol

Risperidon treba primenjivati sa oprezom u kombinaciji sa drugim lekovima sa centralnim dejstvom poput alkohola, opijata, antihistaminika i benzodiazepina, zbog povećanog rizika od sedacije.

Levodopa i agonisti dopamina

Lek Speridan može blokirati efekat levodope i drugih agonista dopaminskih receptora. Ukoliko je istovremena primena ovih lekova neophodna, naročito u terminalnoj fazi Parkinsonove bolesti, treba propisati najniže efikasne doze ovih lekova.

Lekovi sa hipotenzivnim dejstvom

U postmarketinškom periodu zabeležena je klinički značajna hipotenzija kod istovremene primene risperidona i antihipertenziva.

Psihostimulansi

Istovremena upotreba risperidona sa psihostimulansima (npr. metilfenidat) može dovesti do pojave ekstrapiramidalnih simptoma nakon promene jednog ili oba leka (videti odeljak 4.4).

Farmakokinetičke interakcije

Risperidon se uglavnom metaboliše preko CYP2D6 i u manjem stepenu preko CYP3A4. I risperidon i njegov aktivni metabolit 9-hidroksirisperidon su supstrati P-glikoproteina (P-gp). Supstance koje modifikuju aktivnost CYP2D6 ili koje snažno inhibiraju ili indukuju aktivnost CYP3A4 i/ili P-gp, mogu imati uticaj na farmakokinetiku aktivne antipsihotičke frakcije risperidona.

Snažni CYP2D6 inhibitori

Istovremena primena leka Speridan sa snažnim CYP2D6 inhibitorom može povećati koncentracije risperidona u plazmi, ali u manjem stepenu nego frakcije sa aktivnim antipsihotičkim dejstvom. Velike doze jakih CYP2D6 inhibitora mogu povećati koncentracije aktivne antipsihotičke frakcije risperidona (npr.

paroksetin, videti niže u tekstu). Očekuje se da drugi CYP2D6 inhibitori kao što je hinidin, mogu imati uticaj na koncentracije risperidona u plazmi na sličan način. Kada se istovremeno sa risperidonom započinje ili prekida sa istovremenom primenom paroksetina, hinidina, ili drugog jakog CYP2D6 inhibitora, posebno u velikim dozama, lekar treba da ponovo razmotri doziranje leka Speridan.

CYP3A4 i/ili P-gp inhibitori

Istovremena primena leka Speridan sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp inhibitorom može značajno povećati koncentracije aktivne antipsihotičke frakcije risperidona. Kada se istovremeno započinje ili prekida terapija itrakonazolom ili drugim snažnim CYP3A4 i/ili P-gp inhibitorom, lekar treba ponovo da razmotri doziranje leka Speridan.

CYP3A4 i/ili P-gp induktori

Istovremena primena leka Speridan sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp induktorom može smanjiti koncentracije aktivne antipsihotičke frakcije risperidona u plazmi. Kada se započinje ili prekida sa istovremenom upotrebom karbamazepina ili drugog CYP3A4 i/ili P-gp induktora, lekar treba da ponovo razmotri doziranje leka Speridan. CYP3A4 induktori ispoljavaju efekat u zavisnosti od vremena, i može biti potrebno najmanje dve nedelje da se dostigne maksimalni efekat nakon započinjanja terapije. Isto tako, nakon prekida terapije CYP3A4 induktorom, može biti potrebno najmanje 2 nedelje za smanjenje efekta.

Lekovi sa jakim afinitetom vezivanja za proteine plazme

Kada se lek Speridan uzima istovremeno sa lekovima koji se snažno vezuju za proteine plazme, nema klinički značajnog istiskivanja bilo kog vezanog leka.

Prilikom istovremene upotrebe drugog leka, treba pogledati uputstvo za lek i obratiti pažnju na informacije koje se tiču metaboličkog puta i eventualne potrebe za podešavanjem doziranja.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih. Značaj rezultata ovih studija za primenu u pedijatrijskoj populaciji nije poznat.

Primeri

Niže su navedeni primeri nekih lekova koji mogu potencijalno interagovati ili za koje je pokazano da ne interaguju sa risperidonom:

Efekat drugih lekova na farmakokinetiku risperidona

Antibakterijski lekovi:

• Eritromicin, umereni CYP3A4 i P-gp inhibitor, nema uticaja na farmakokinetiku risperidona i njegove aktivne antipsihotičke frakcije.
• Rifampicin, jak CYP3A4 i P-gp induktor, smanjuje koncentraciju aktivne antipsihotičke frakcije u plazmi.

Antiholinesteraze:

• Donepezil i galantamin, oba supstrati CYP2D6 i CYP3A4, ne pokazuju klinički značajan uticaj na farmakokinetiku risperidona i aktivne antipsihotičke frakcije.

Antiepileptici

• Karbamazepin, jak CYP3A4 i P-gp induktor, snižava koncentracije aktivne antipsihotičke frakcije risperidona. Slični efekti mogu biti primećeni i kod upotrebe fenitoina i fenobarbitala, koji takođe indukuju CYP3A4 enzime jetre, kao i P-gp.
• Topiramat, skromno redukuje bioraspoloživost risperidona, ali ne i aktivne antipsihotičke frakcije. Iz tog razloga, malo je verovatno da je ova interakcija od kliničkog značaja.

Antigljivični lekovi:

• Itrakonazol, jak CYP3A4 i P-gp inhibitor u dozi od 200 mg/dan povećava koncentraciju aktivne antipishotičke frakcije risperidona za oko 70%, u dozama risperidona od 2-8 mg/dan.
• Ketokonazol, jak CYP3A4 i P-gp inhibitor, u dozi od 200 mg/dan povećava koncentracije risperidona i snižava koncentracije 9-hidroksirisperidona.

Antipsihotici:

• Fenotiazini mogu povećati koncentracije risperidona u plazmi, ali ne i aktivne antipsihotičke frakcije.

Antivirusni lekovi:

• Inhibitori proteaze: nema formalnih podataka iz studija Ipak, s obzirom na to da je ritonavir snažan CYP3A4 inhibitor i slab CYP2D6 inhibitor, ritonavir i ritonavirom ‘’pojačani’’ inhibitori proteaze mogu potencijalno povećati koncentracije aktivne antipsihotičke frakcije risperidona.

Beta-blokatori:

• Neki beta-blokatori mogu povećati koncentracije risperidona u plazmi, ali ne i aktivne antipsihotičke frakcije.

Blokatori kalcijumskih kanala:

• Verapamil, umereni inhibitor CYP3A4 i P-gp, povećava koncentraciju risperidona i aktivne antipsihotičke frakcije.

Gastrointestinalni lekovi:

• Blokatori H2-receptora: cimetidin i ranitidin, oba slabi inhibitori CYP2D6 i CYP3A4, povećavaju bioraspoloživost risperidona, ali aktivne antipsihotičke frakcije beznačajno.

SSRI i triciklični antidepresivi:

• Fluoksetin, snažan CYP2D6 inhibitor, povećava koncentraciju risperidona, a koncentraciju aktivne antipsihotičke frakcije u manjoj meri.
• Paroksetin, snažan CYP2D6 inhibitor, povećava koncentraciju risperidona u plazmi, ali u dozama do 20 mg/dan; manje utiče na koncentraciju aktivne antipsihotičke frakcije. Međutim, veće doze paroksetina mogu povećati koncentraciju antipsihotičke frakcije risperidona.
• Triciklični antidepresivi mogu povećati koncentraciju risperidona u plazmi, ali ne i aktivne antipsihotičke frakcije. Amitriptilin ne utiče na farmakokinetiku risperidona ili aktivne antipishotičke frakcije.
• Sertralin, slab inhibitor CYP2D6 i fluvoksamin, slab inhibitor CYP3A4, u dozama do 100 mg/dan nisu udruženi sa klinički značajnim promenama u koncentracijama aktivne antipsihotičke frakcije risperidona.

Ipak, doze sertralina ili fluvoksamina veće od 100 mg/dan mogu povećati koncentracije aktivne antispihotičke frakcije risperidona.

Efekat risperidona na farmakokinetiku drugih lekova

Antiepileptici:

• Risperidon ne pokazuje klinički značajan efekat na farmakokinetiku valproata ili topiramata.

Antipsihotici:

• Aripiprazol, supstrat CYP2D6 i CYP3A4: risperidon u obliku tableta ili injekcija nema uticaja na farmakokinetiku aripiprazola ili njegovog aktivnog metabolita, dehidroaripiprazola.

Glikozidi digitalisa:

• Risperidon ne pokazuje klinički značajan uticaj na farmakokinetiku digoksina.

Litijum:

• Risperidon ne pokazuje klinički značajan efekat na farmakokinetiku litijuma.

Istovremena upotreba risperidona sa furosemidom

• Pogledati u odeljku 4.4 upozorenje o povećanom mortalitetu kod starijih osoba sa demencijom koje istovremeno primaju furosemid.

Trudnoća

Ne postoje adekvatni podaci o upotrebi risperidona kod trudnica. U ispitivanjima na životinjama, risperidon nije pokazao teratogenost, ali su se javljali drugi oblici reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Novorođenčad koja su bila izložena antipsihoticima (uključujući lek Speridan) tokom trećeg trimestra trudnoće su u riziku od javljanja neželjenih reakcija uključujući ekstrapiramidalne simptome i/ili simptome obustave koji mogu biti različite ozbiljnosti nakon porođaja. Ovi simptomi kod novorođenčeta mogu uključivati agitaciju, hipertoniju, hipotoniju, tremor, somnolenciju, respiratiorni distres ili probleme sa hranjenjem. Zbog toga novorođenčad treba pažljivo pratiti.

Lek Speridan ne treba koristiti tokom trudnoće, osim ukoliko to nije neophodno. Dojenje

U ispitivanjima na životinjama, pokazano je da se risperidon i 9-hidroksirisperidon izlučuju u mleko. Takođe je pokazano da se risperidon i 9-hidroksirisperidon u malim količinama izlučuju i u humanom mleku. Ne postoje dostupni podaci o neželjenim dejstvima risperidona kod odojčadi. Zbog toga, Speridan treba primenjivati u toku dojenja samo u slučaju da je korist od dojenja veća od potencijalnog rizika za odojče.

Plodnost

Kao i drugi antagonisti dopaminskih D2 receptora, lek Speridan povećava nivo prolaktina. Hiperprolaktinemija može da suprimira lučenje GnRH u hipotalamusu i da samim tim smanji sekreciju

gonadotropina hipofize, što dalje može da inhibiše reproduktivnu funkciju ometanjem gonadalne steroidogeneze kako kod žena, tako i kod muškaraca.

Nisu primećeni relevantni efekti u pretkliničkim studijama.

Usled potencijalnog dejstva na nervni sistem i vid, lek Speridan može blago do umereno uticati na sposobnost vožnje i upravljanje mašinama (videti odeljak 4.8). Pacijente treba upozoriti da ne voze i da ne rukuju mašinama sve dok se ne proceni njihova individualna osetljivost na lek.

Najčešće prijavljivana neželjena dejstva leka su (incidenca 1/10): nesanica, anksioznost, glavobolja, infekcija gornjeg respiratornog trakta, parkinsonizam i depresija.

Neželjena dejstva koja su se pokazala kao moguće dozno-zavisna uključuju parkinsonizam i ataksiju.

U postmarketinškom periodu prijavljene su ozbiljne reakcije na mestu primene leka koje su uključivale nekrozu na mestu primene leka, apsces, celulitis, ulcer ulkus, hematom, ciste i nodule. Učestalost ovih neželjenih reakcija se ne može proceniti iz dostupnih podataka. Izolovani slučajevi mogu zahtevati hiruršku intervenciju.

Navedene neželjene reakcije obuhvataju sve reakcije koje su prijavljivane tokom kliničkih ispitivanja i tokom postmarketinškog praćenja risperidona prema kategoriji učestalosti procenjenoj iz kliničkih ispitivanja. Korišćeni su sledeći termini i učestalost:

Veoma često 1/10

Često 1/100 do <1/10

Povremeno 1/1000 do <1/100

Retko 1/10000 do <1/1000

Veoma retko <1/10000.

U svakoj kategoriji učestalosti, neželjena dejstva su prikazana redosledom prema opadajućoj ozbiljnosti.

aHiperprolaktinemija u nekim slučajevima može dovesti do ginekomastije, poremećaja menstruacije, amenoreje, anovulacije, galaktoreje, poremećaja plodnosti, smanjenog libida, erektilne disfunkcije.

bU placebo-kontrolisanim ispitivanjima, dijabetes melitus je prijavljen kod 0,18% pacijenata lečenih risperidonom u odnosu na 0,11% u grupi sa placebom. Ukupna incidenca iz svih kliničkih ispitivanja je bila 0,43% kod svih risperidonom lečenih pacijenata.

cNije registrovano u kliničkim ispitvanjima sa risperidonom, ali je registrovano u postmarketinškom praćenju.

dEkstrapiramidalni poremećaji mogu biti: Parkinsonizam (hipersekrecija salive, mišićnoskeletna ukočenost, parkinsonizam, balavljenje, rigidnost mišića (fenomen zupčastog točka), bradikinezija, hipokinezija, lice kao maska, ukočenost mišića, akinezija, ukočenost vrata, mišićna rigidnost, parkinsonov hod i abnormalni glabelarni refleks, parkinsonički tremor u miru), akatizija, (akatizija, nemir, hiperkinezija i sindrom nemirnih nogu), tremor, diskinezija (diskinezija, grč mišića, horeoatetoza, atetoza i mioklonus), distonija. Distonija uključuje distoniju, hipertoniju, tortikolis, nevoljne mišićne kontrakcije, kontrakture mišića, blefarospazam, okulogiraciju, paralizu jezika, facijalni spazam, laringospazam, miotoniju, opistotonus, orofaringealni spazam, pleurototonus, spazam jezika i trizmus. Potrebno je naglasiti da širi spektar ovih simptoma nema uvek ekstrapiramidalno poreklo. Insomnija uključuje: inicijalnu insomniju, srednju insomniju. Konvulzije uključuju: konvulzije tipa Grand mal; Poremećaji menstruacije uključuju: Iregularne menstruacije, oligomenoreju. Edem uključuje: generalizovani edem, perifereni edem, elastični edem.

Neželjeni efekti zabeleženi sa formulacijama paliperidona

Paliperidon je aktivan metabolit risperidona, zato su profili neželjenih reakcija ovih lekova (uključujući oralne i injekcione formulacije) relevantni jedan drugom. U dodatku gore navedenim neželjenim reakcijama, sledeće neželjene reakcije su bile registrovane pri primeni paliperidona i može se očekivati da će se javiti sa lekom Speridan.

Kardiološki poremećaji

Sindrom posturalne ortostatske tahikardije

Anafilaktička reakcija

Tokom postmarketinškog praćenja, retko su prijavljeni slučajevi anafilaktičke reakcije sa lekom Speridan kod pacijenata koji su ranije tolerisali oralni risperidon (videti odeljak 4.4).

Efekti klase

Kao i sa drugim antipsihoticima, u postmarketinškom periodu prijavljeni su vrlo retki slučajevi produženja QT intervala kod pacijenata koji su primali risperidon. Ostali kardiološki efekti koji su prijavljeni sa antipsihoticima koji produžavaju QT interval su bili: ventrikularna aritmija, ventrikularna fibrilacija, ventrikularna tahikardija, iznenadna smrt, srčani zastoj i Torsades de Pointes.

Venska tromboembolija

Prilikom uzimanja antipsihotičkih lekova prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije, uključujući i slučajeve plućne embolije i slučajeve duboke venske tromboze (nepoznata učestalost).

Povećanje telesne mase

Tokom 12-tonedeljnih dvostruko slepih, placebo-kontrolisanih kliničkih ispitivanja, kod 9% pacijenata koji su primali risperidon povećanje telesne mase je bilo ≥7% u odnosu na 6% pacijenata koji su primali placebo na završetku ispitivanja. Tokom jednogodišnjeg otvorenog ispitivanja risperidona, promene telesne mase individualno kod pacijenata su generalno bile u opsegu ±7% od početne; 25% pacijenata je imalo povećanje telesne mase ≥7%.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Pošto je manja verovatnoća da dođe do predoziranja parenteralnim nego oralnim načinom primene leka, ovde je prikazano predoziranje oralnim načinom primene leka.

Simptomi

Generalno, prijavljeni znaci i simptomi posledica su pojačanih poznatih farmakoloških efekatarisperidona.

Oni obuhvataju pospanost i sedaciju, tahikardiju i hipotenziju i ekstrapiramidalne simptome. U slučaju predoziranja, opisani su slučajevi produženja QT intervala i konvulzije. Torsade de Pointes su prijavljeni u slučaju kombinovanog predoziranja oralnim risperidonom i paroksetinom.

U slučaju akutnog predoziranja, treba uzeti u obzir mogućnost upotrebe većeg broja lekova.

Lečenje

Uspostaviti i održavati otvorene disajne puteve i osigurati adekvatnu oksigenaciju i ventilaciju. Praćenje kardiovaskularne funkcije treba započeti odmah, što podrazumeva i kontinuirano praćenje EKG-a da bi se otkrile moguće aritmije.

Za risperidon nema specifičnog antidota. Zbog toga treba primeniti odgovarajuće suportivne mere. Hipotenziju i cirkulatorni kolaps treba lečiti odgovarajućim merama, kao što je intravenska infuzija tečnosti i/ili simpatomimetici. U slučaju teških ekstrapiramidalnih simptoma, treba dati antiholinergičku terapiju.

Pacijenta treba pažljivo nadgledati i pratiti sve dok se ne oporavi.

Farmakoterapijska grupa: psiholeptici, ostali antipsihotici

ATC šifra: N05AX08 Mehanizam dejstva

Risperidon je selektivni monoaminergički antagonist sa jedinstvenim delovanjem. On poseduje visok afinitet za serotoninergičke 5-HT2 i dopaminergičke D2- receptore. Risperidon se takođe vezuje za alfa1-adrenergičke receptore i sa manjim afinitetom za H1-histaminergičke receptore i alfa-2 adrenergičke receptore. Risperidon nema afinitet za holinergičke receptore. Iako je risperidon snažan D2 antagonist, zbog čega se smatra da poboljšava pozitivne simptome shizofrenije, on manje izaziva depresiju motorne aktivnosti i indukciju katalepsije nego klasični neuroleptici. Balansiran centralni serotoninski i dopaminski antagonizam može smanjiti mogućnost za nastanak ekstrapiramidalnih neželjenih efekata i proširiti terapijsku aktivnost na negativne i afektivne simptome shizofrenije.

Klinička efikasnost i bezbednost

Efikasnost risperidon suspenzije za injekciju sa produženim oslobađanjem (25 mg i 50 mg) u lečenju manifestacija psihotičnih poremećaja (shizofrenija/shizoafektivni poremećaj) prikazana je u jednom placebo kontrolisanom kliničkom ispitivanju u trajanju od 12 nedelja kod odraslih psihotičnih ambulantnih i hospitalizovanih pacijenata koji su odgovarali kriterijumima DSM-IV za shizofreniju.

U komparativnom ispitivanju tokom 12 nedelja kod stabilnih pacijenata sa shizofrenijom, prikazano je da risperidon suspenzija za injekciju sa produženim oslobađanjem ima podjednako efikasno terapijsko dejstvo kao i oralni oblik risperidona. Efikasnost i bezbednost risperidona ispitivana je u dugotrajnom otvorenom ispitivanju (50 nedelja) kod stabilnih ambulantnih i hospitalizovanih pacijenata sa shizofrenijom ili shizoafektivnim poremećajem (DSM- IV). Efikasnost se dugoročno održavala primenom risperidon suspenzije sa produženim oslobađanjem (Slika 1).

Slika 1. Srednja ukupna vrednost PANSS (Positive and Negative Syndrome Scale) u toku lečenja (LOCF- Last Observation Carried Forward) kod pacijenata sa shizofrenijom

Resorpcija

Resorpcija risperidona iz risperidon suspenzije za injekciju sa produženim oslobađanjem je potpuna. Posle jedne intramuskularne injekcije risperidon suspenzije za injekciju sa produženim oslobađanjem profil otpuštanja leka se sastoji iz malog početnog oslobađanja risperidona (< 1% doze leka) praćeno vremenom odlaganja od 3 nedelje. Najveći deo leka počinje da se oslobađa posle nedelje 3 nadalje, održava se 4-6 nedelja i polako prestaje tokom nedelje 7. Suplementacija oralnim antipsihoticima stoga treba da se primenjuje tokom prve 3 nedelje od početka primene risperidon suspenzije za injekciju sa produženim oslobađanjem (videti odeljak 4.2.).

Kombinacija profila otpuštanja i režima doziranja leka (intramuskularna injekcija svake dve nedelje) dovodi do održavanja terapijske koncentracije u plazmi. Terapijske koncentracije u plazmi održavaju se do 4-6 nedelja posle poslednje injekcije risperidon suspenzije za injekciju sa produženim oslobađanjem.

Posle ponovljenih i.m. injekcija sa 25 mg ili 50 mg risperidon suspenzije za injekciju sa produženim oslobađanjem svake dve nedelje, medijane toka i maksimalne koncentracije u plazmi kretale su se između 9,9-19,2 nanograma/mL i 17,9-45,5 nanograma/mL, redom. Nije zapažena akumulacija risperidona tokom dugotrajne primene (12 meseci) kod pacijenata koji su dobijali doze od 25-50 mg svake dve nedelje.

Gore navedene studije su sprovedene davanjem intramuskularne glutealne injekcije. Intramuskularne injekcije primenjene u predeo deltoida i gluteusa u istim dozama su biološki ekvivalentne i samim tim i zamenljive.

Distribucija

Risperidon se brzo distribuira. Volumen distribucije je 1-2 L/kg. U plazmi, risperidon se vezuje za albumin i alfa-1-kiseli glikoprotein. Vezivanje risperidona za proteine plazme je 90%, a aktivnog metabolita 9- hidroksi-risperidona 77%.

Biotransformacija i eliminacija

Risperidon se metaboliše preko CYP2D6 u 9-hidroksi-risperidon, koji ima sličnu farmakološku aktivnost kao i risperidon. Risperidon i 9-hidroksi-risperidon čine zajedno aktivnu antipsihotičku frakciju. CYP2D6 je genetski polimorfan izoenzim. Ekstenzivni CYP2D6 metabolizeri brzo konvertuju risperidon u 9-hidroksi risperidon, dok spori CYP2D6 metabolizeri konvertuju risperidon u 9-hidroksi risperidon znatno sporije. Iako ekstenzivni metabolizeri imaju manje koncentracije risperidona i veće koncentracije 9-hidroksi risperidona nego spori metabolizeri, farmakokinetika risperidona i 9-hidroksi risperidona (aktivna antipsihotička frakcija) nakon jedne i ponovljenih doza su slične kod ekstenzivnih i sporih metabolizera CYP 2D6.

Drugi metabolički put risperidona je N-dealkilacija. U in vitro ispitivanjima na humanim mikrozomima jetre prikazano je da risperidon u klinički relevantim koncentracijama ne inhibira značajno metabolizam drugih lekova koji se metabolišu preko P450 izozima, uključujući CYP1A2, CYP2A6, CYP2C8/9/10, CYP2D6, CYP2E1, CYP3A4 i CYP3A5. Jednu nedelju nakon oralne primene risperidona, 70% doze je izlučeno urinom, a 14% fecesom. U urinu, risperidon i 9-hidroksi-risperidon su predstavljali 35-45% oralne doze risperidona. Ostatak su činili inaktivni metaboliti. Faza eliminacije je kompletno završena 7 do 8 nedelja nakon primene poslednje injekcije risperidon suspenzije sa produženim oslobađanjem.

Linearnost

Farmakokinetika risperidona je linearna u dozama od 25-50mg na svake dve nedelje. Stariji pacijenti, oštećenje funkcije jetre i bubrega

U kliničkom ispitivanju sa pojedinačnom dozom oralnog risperidona, uočena je prosečno 43% viša

aktivna antipsihotička koncentracija u plazmi, 38% duže poluvreme eliminacije i smanjen klirens aktivne antipsihotičke frakcije za 30% kod starijih osoba.

Kod odraslih pacijenata sa umerenom renalnom insuficijencijom klirens aktivnog molekula je približno 48% klirensa kod mladih zdravih odraslih osoba (starost u opsegu od 25 – 35 godina). Kod odraslih osoba sa teškom renalnom insuficijencijom klirens akivnog molekula je približno 31% klirensa kod mladih zdravih osoba. Poluvreme eliminacije aktivnog molekula je 16,7 h kod mladih odraslih osoba, 24,9 h kod odraslih sa umereno oštećenom funkcijom bubrega (ili približno 1,5 puta duže u poređenju sa mladim odraslim osobama) i 28,8 h kod osoba sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (ili približno 1,7 puta duže u poređenju sa mladim odraslim osobama).

Koncentracije risperidona u plazmi su normalne kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, ali je prosečna slobodna frakcija risperidona u plazmi povećana za 37,1%.

Klirens oralno primenjenog risperidona i poluvreme eliminacije risperidona i aktivnog metabolita kod odraslih sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije jetre nisu značajno različita u odnosu na zdrave odrasle osobe.

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike

Nije nađena veza između koncentracije aktivne frakcije u plazmi i promena u skorovima ukupne PANSS skale (Positive and Negative Syndrome Scale) i ukupnog ESRS rezultata (Extrapyramidal Symptom Rating Scale) pri kontrolnim vizitama u bilo kom kliničkom ispitivanju faze III, gde su ispitivani efikasnost i bezbednost leka.

Pol, rasa i pušenje

Populaciona farmakokinetička analiza je pokazala da nije bilo vidljivog efekta na farmakokinetiku risperidona ili aktivnu antipsihotičku frakciju u odnosu na pol, rasu ili pušačke navike.

Slično rezultatima dobijenim u ispitivanjima (sub)hronične toksičnosti oralno primenjenog risperidona kod pacova i pasa, glavni efekti lečenja risperidonom (do 12 meseci intamuskularne primene) su bili prolaktinom izazvana stimulacija mlečnih žlezda, promene muškog i ženskog genitalnog trakta i dejstva na centralni nervni sistem koji su posledica farmakodinamske aktivnosti risperidona.

U ispitivanjima toksičnosti na mladim pacovima tretiranim oralnim risperidonom, primećen je povećan mortalitet mladunčadi i zastoj u fizičkom razvoju. U 40-to nedeljnom ispitivanju sa mladim psima tretiranim oralnim risperidonom, kasnilo je seksualno sazrevanje. Na osnovu PIK, na rast dugih kostiju kod pasa nije uticala doza 3,6 puta veća od maksimalne humane oralne doze kod adolescenata (1,5mg/dan); dok su efekti na duge kosti i na seksualno sazrevanje registrovani pri dozama 15 puta većim od maksimalne humane oralne doze kod adolescenata.

Risperidon nije bio teratogen kod pacova i kunića. U ispitivanjima reprodukcije kod pacova, zapaženi su neželjeni efekti na ponašanje pri parenju kod roditelja, telesne mase na rođenju i preživljavanje potomstva. Kod pacova, intrauterina ekspozicija risperidonu je bila udružena sa kognitivnim defektima u odraslom dobu. Drugi dopaminski antagonisti kada su davani skotnim ženkama, dovodili su do negativnih efekata na učenje i razvijanje motorike kod mladunaca.

Primena risperidon suspenzije za injekciju sa produženim oslobađanjem kod mužjaka i ženki pacova u toku 12 i 24 meseca, dovela je do osteodistrofije pri dozi od 40 mg/kg na 2 nedelje. Doza koja je izazvala osteodistrofiju kod pacova je na osnovu proračuna prema mg/m2 bila 8 puta veća od maksimalne preporučene doze kod ljudi i povezana je sa 2 puta većim koncentracijama u plazmi od maksimalne koncentracije u plazmi kod ljudi, pri maksimalnim preporučenim dozama. Osteodistrofija nije primećena kod pasa kod kojih je risperidon injekcija primenjivana 12 meseci u dozama do 20 mg/kg na 2 nedelje. Koncentracija u plazmi pri ovoj dozi je bila do 14 puta veća od one koju daje maksimalna preporučena doza kod ljudi.

Nema dokaza o genotoksičnom potencijalu.

Kao i što se očekuje kod snažnih dopaminskih D2-antagonista, u jednom ispitivanju karcinogenosti pri oralnoj primeni risperidona kod miševa i pacova, registovano je povećanje broja adenoma hipofize (miševi), adenoma endokrinog pankreasa (pacovi) i adenoma mlečnih žlezda (obe vrste).

U ispitivanju karcinogenosti intramuskularnom primenom risperidon suspenzije za injekciju sa produženim oslobađanjem kod Wistar (Hannover) pacova (doze 5 mg/kg i 40 mg/kg na dve nedelje), povećana incidenca razvoja tumora endokrinog pankreasa, hipofize i srži nadbubrežne žlezde je registrovana pri dozi od 40 mg/kg, dok je tumor mlečne žlezde registrovan pri primeni doze od 5 i 40mg/kg. Ovi tumori registrovani nakon oralne i intramuskularne primene mogu biti povezani sa produženim dopamin D2 antagonističkim delovanjem i hiperprolaktinemijom. Ispitivanja na kulturama tkiva ukazuju da rast ćelija u humanim tumorima dojke može biti stimulisan prolaktinom.

Hiperkalcemija, za koju se smatra da doprinosi povećanju učestalosti javljanja tumora srži nadbubrežne žlezde kod pacova koji su primali risperidon suspenziju sa produženim oslobađanjem, javila se u obe ispitivane grupe. Nema dokaza koji bi ukazivali da hiperkalcemija može prouzrokovati feohromocitom kod ljudi.

Renalni tubularni adenomi javljali su se kod mužjaka pacova pri dozi risperidon suspenzije sa produženim oslobađanjem od 40 mg/kg primenjivanoj na 2 nedelje. Renalni tumori se nisu pojavili pri primeni malih doza, u kontrolnoj grupi koja je primala 0,9% NaCl, ili u kontrolnoj grupi koja je primala vehikulum sa mikrosferama. Mehanizam nastanka renalnih tumora kod Wistar (Hannover) pacova koji su primali risperidon suspenziju sa produženim oslobađanjem nije poznat. Kod Wistar (Wiga) pacova ili kod Swiss miševa koji su oralno primali risperidon nije se povećala incidenca renalnog tumora. Studije koje su sprovođene da bi ispitivale podtipske razlike tumora ukazuju na značajnu razliku podtipova tkiva kod Wistar (Hannover) pacova i Wistar (Wiga) pacova u okviru studije oralne kancerogenosti u odnosu na starosno povezane, spontane ne-neoplastične promene na bubrezima, povećan nivo

prolaktina u serumu i renalne promene kao odgovor na risperidon. Ne postoje podaci o nastanku izmena na bubrezima kod pasa koji su hronično dobijali terapiju risperidonom u suspenziji za injekciju sa produženim oslobađanjem.

Značaj osteodistrofije, prolaktin zavisnih tumora i renalnih tumora specifičnih za podvrste pacova, u smislu rizika kod ljudi, nije poznat.

Lokalna iritacija na mestu primene injekcije kod pasa i pacova primećena je posle primene visokih doza risperidon suspenzije sa produženim oslobađanjem. U 24-mesečnoj studiji karcinogenosti pri intramuskularnoj primeni kod pacova, nije zabeležen porast incidence tumora na mestu injekcije, ni u grupi gde je primenjivan vehikulum niti u grupi sa risperidonom.

In vitro i in vivo ispitivanja na animalnim modelima ukazuju da visoke doze risperidona mogu izazvati produženje QT intervala, što je teoretski povećan rizik za nastanak torsade de pointes kod pacijenata.

Prašak za suspenziju za injekciju

poli-(D,L-laktid-ko-glikolid)

Rastvarač polisorbat 20 karmeloza-natrijum

dinatrijum-hidrogenfosfat, dihidrat limunska kiselina, bezvodna natrijum-hlorid

natrijum-hidroksid voda za injekcije

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

30 meseci

Čuvati na temperaturi od 2 do 8°C.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije: suspenzija se mora upotrebiti odmah. Fizička i hemijska stabilnost suspenzije je pokazana za 24 časa, na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek se mora upotrebiti odmah nakon pripreme za upotrebu. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe predstavljaju odgovornost korisnika i ne bi smeli biti duži od 6 sati na temperaturi do 25°C, osim ukoliko se rekonstitucija ne obavlja u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Celo pakovanje treba čuvati u frižideru (2°C- 8°C).

Ukoliko frižider nije dostupan, lek Speridan se može čuvati na temperaturi do 25oC, ali ne duže od 7 dana pre upotrebe leka.

Čuvati u originalnom pakovanju zaštićeno od svetlosti.

Za uslove čuvanja rekonstituisanog leka, videti odeljak 6.3.

Speridan, 25 mg:

Svaka doza sadrži sledeće komponente pakovane u plastičnom ležištu:

• Jednu bočicu od providnog stakla sa čepom od sive hlorobutil gume zatvorenim ružičastim aluminijumskim “flip-off” poklopcem koja sadrži prašak za suspenziju za injekciju.

-Jedan napunjeni injekcioni špric od providnog stakla sa kapicom i sivim bromobutil čepom klipa sa 2 mL rastvarača.

• Jedan adapter za bočicu.
• Dve Terumo SurGuard®3 injekcione igle za intramuskularnu injekciju: 21G UTW x 1 inč (0,8 mm x 25 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za deltoidnu primenu i 20G TW x 2 inča (0,9 mm x 51 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za glutelanu primenu.

Speridan, 37,5 mg:

Svaka doza sadrži sledeće komponente pakovane u plastičnom ležištu:

• Jednu bočicu od providnog stakla sa čepom od sive hlorobutil gume zatvorenim zelenim aluminijumskim “flip-off” zatvaračem koja sadrži prašak za suspenziju za injekciju.
• Jedan napunjeni injekcioni špric od providnog stakla sa kapicom i sivim bromobutil čepom klipa sa 2 mL rastvarača.
• Jedan adapter za bočicu.
• Dve Terumo SurGuard®3 injekcione igle za intramuskularnu injekciju: 21G UTW x 1 inč (0,8 mm x 25 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za deltoidnu primenu i 20G TW x 2 inča (0,9 mm x 51 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za glutelanu primenu.

Speridan, 50 mg:

Svaka doza sadrži sledeće komponente pakovane u plastičnom ležištu:

• Jednu bočicu od providnog stakla sa čepom od sive hlorobutil gume zatvorenim plavim aluminijumskim “flip-off” zatvaračemkoja sadrži prašak za suspenziju za injekciju.
• Jedan napunjeni injekcioni špric od providnog stakla sa kapicom i sivim bromobutil čepom klipa sa 2 mL rastvarača.
• Jedan adapter za bočicu.
• Dve Terumo SurGuard®3 injekcione igle za intramuskularnu injekciju: 21G UTW x 1 inč (0,8 mm x 25 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za deltoidnu primenu i 20G TW x 2 inča (0,9 mm x 51 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za glutelanu primenu.

Važna informacija

Lek Speridan zahteva posebnu pažnju prilikom primene da bi se osigurala uspešna primena leka videti

,,Uputstvo za upotrebu i rukovanje‘‘

Koristite komponente pakovanja

Komponente ovog pakovanja su specifično dizajnirane za primenu leka Speridan.

Lek Speridan mora biti rekonstituisan isključivo rastvaračem koji se nalazi u pakovanju leka.

Ne smete menjati BILO KOJU komponentu koja se nalazi u ovom pakovanju leka.

Ne čuvati suspenziju nakon rekonstitucije.

Dozu leka primeniti odmah po rekonstituciji kako bi se izbeglo taloženje.

Pravilno doziranje

Da bi kompletna doza leka Speridan bila data, mora se primeniti ceo sadržaj bočice.

Ne koristiti za ponovnu upotrebu

Medicinska sredstva zahtevaju izradu od materijala specifičnih karakteristika kako bi funkcionisala kako je to predviđeno. Ove karakteristike su potvrđene samo za jednokratnu upotrebu. Svaki pokušaj ponovne upotrebe medicinskog sredstva može imati negativan uticaj na njegov integritet ili može dovesti do pogoršanja performansi.

Pakovanje sadrži:

Lek Speridan sadrži aktivnu supstancu risperidon, koja pripada grupi lekova koji se zovu antipsihotici.

Lek Speridan se koristi za terapiju održavanja kod shizofrenije, kada možete videti, čuti ili osećati stvari koje ne postoje, verovati u stvari koje nisu istinite ili možete biti neuobičajeno sumnjičavi ili zbunjeni.

Lek Speridan je namenjen pacijentima koji se trenutno leče oralnim (npr. tablete, kapsule) antipsihoticima.

Lek Speridan može da pomogne u ublažavanju simptoma Vaše bolesti i može da zaustavi ponovno javljanje simptoma.

• Ako ste alergični (preosetljivi) na risperidon ili bilo koji sastojak leka Speridan (videti odeljak 6).

Upozorenja i mere opreza

• Ukoliko nikada niste uzimali bilo koji oblik leka risperidon, potrebno je pre upotrebe leka Speridan uzimate oralni oblik leka risperidon.

Razgovarajte sa Vašim lekarom, pre započinjanja lečenja lekom Speridan, ukoliko:

• imate problema sa srcem. Problemi sa srcem uključuju nepravilan srčani rad ili ste skloni niskom krvnom pritisku, ili uzimate lekove za krvni pritisak. Lek Speridan može izazvati smanjenje krvnog pritiska. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze.
• znate za bilo koji faktor koji može dovesti do šloga, kao što je visok krvni pritisak, kardiovaskularna oboljenja ili poremećaji cirkulacije u mozgu
• ste ikada imali nevoljne ritmične pokrete jezika, usta ili lica
• ste ikada imali stanje koje uključuje visoku telesnu temperaturu, ukočenost mišića, znojenje ili smanjen nivo svesti (poremećaj koji se zove ,,neuroleptički maligni sindrom’’).
• imate Parkinsonovu bolest ili demenciju
• znate da ste imali mali broj belih krvnih zrnaca u prošlosti (koji može ili ne mora da bude uzrokovan drugim lekovima)
• imate dijabetes (šećernu bolest)
• imate epilepsiju
• muškarac ste i imali ste produženu ili bolnu erekciju
• imate problema sa regulisanjem telesne temperature ili pregrevanjem
• imate problema sa bubrezima
• imate problema sa jetrom
• imate abnormalno visoku vrednost hormona prolaktina u krvi ili imate moguće tumor povezan sa prolaktinom
• Vi ili neko od članova Vaše porodice ima u anamnezi stvaranje krvnih ugrušaka, jer se lekovi kao što je ovaj lek povezuju sa stvaranjem krvnih ugrušaka.

Ukoliko niste sigurni da se nešto od gore navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što upotrebite lek Speridan.

Opasno mali broj određenog tipa belih krvnih zrnaca u krvi koji su potrebni za odbranu od infekcije je primećen veoma retko kod pacijenata koji primaju lek Speridan; Vaš lekar će možda da proveri broj belih krvnih zrnaca.

Čak iako ste ranije dobro podnosili risperidon primenjen oralno, nakon primanja injekcija leka Speridan retko se javljaju alergijske reakcije. Potražite odmah medicinsku pomoć ukoliko Vam se javi osip, oticanje grla, svrab ili problem sa disanjem jer ovo mogu biti znaci ozbiljne alergijske reakcije.

Lek Speridan može dovesti do povećanja telesne mase. Značajno povećanje telesne mase može nepovoljno uticati na Vaše zdravlje. Vaš lekar treba da redovno meri Vašu telesnu masu.

S obzirom na to da se kod pacijenata koji su uzimali risperidon javljala šećerna bolest ili pogoršanje već postojeće šećerne bolesti, Vaš lekar će proveriti da li postoje znakovi povišenog šećera u krvi. Kod pacijenata sa već postojećom šećernom bolešću redovno treba pratiti vrednost šećera u krvi.

Lek Speridan obično povećava vrednost hormona koji se zove ''prolaktin''. To može da izazove neželjena dejstva kao što su poremećaj menstruacije ili problemi sa plodnošću kod žena, oticanje grudi kod muškaraca (videti odeljak Moguća neželjena dejstva). Ukoliko se jave ova neželjena dejstva, preporučuje se analiza vrednosti prolaktina u krvi.

Tokom operacije oka zbog zamućenja sočiva (katarakta), zenica (crni krug u sredini oka) možda neće moći da se poveća do veličine koja je potrebna. Takođe, dužica (obojeni deo oka) može postati olabavljena tokom operacije i može dovesti do oštećenja oka. Ako planirate operaciju oka, obavezno kažite Vašem očnom lekaru da uzimate ovaj lek.

Starije osobe sa demencijom

Lek Speridan se ne koristi kod starijih osoba sa demencijom.

Terapiju treba odmah ukinuti ukoliko Vi ili Vaš staratelj primetite iznenadnu promenu Vašeg mentalnog stanja ili iznenadnu slabost ili utrnulost lica, ramena ili nogu, naročito sa jedne strane, ili nerazumljiv govor, čak i tokom kratkog vremenskog perioda. Ovo mogu biti znaci šloga.

Osobe sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Iako je oralni oblik risperidona klinički ispitivan, lek Speridan nije ispitivan kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre. Lek Speridan treba sa oprezom propisivati kod ove grupe pacijenata.

Deca i adolescenti

Ovaj lek ne treba davati deci mlađoj od 18 godina jer bezbednost i efikasnost nisu utvrđene.

Drugi lekovi i lek Speridan

Recite svom lekaru i farmaceutu ako uzimate, do nedavno ste uzimali, ili nameravate da uzmete bilo koji drugi lek.

Posebno je važno da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate bilo koje lekove od navedenih:

• Lekove koji deluju na Vaš mozak tako što olakšavaju smirenje (benzodiazepini) ili neke lekove za bol (opijati), lekove za alergiju (neki od antihistaminika) jer risperidon može povećati sedativni efekat svih ovih lekova
• Lekove koji mogu izmeniti električnu aktivnost Vašeg srca kao što su lekovi za lečenje malarije, za lečenje poremećaja srčanog ritma (hinidin), alergije (antihistaminici), neki od antidepresiva ili drugih lekova za lečenje mentalnih poremećaja
• Lekove koji izazivaju usporenje srčanog ritma
• Lekove koji izazivaju sniženje koncentracije kalijuma u krvi (neki diuretici)
• Lekove za lečenje Parkinsonove bolesti (kao što je levodopa)
• Lekovi koji povećavaju aktivnost centralnog nervnog sistema (psihostimulansi, kao što je metilfenidat)
• Lekove za sniženje krvnog pritiska. Lek Speridan može izazvati sniženje krvnog pritiska
• Diuretici koji se koriste za lečenje srčanih problema ili otoka pojedinih delova tela da bi se smanjila povećana količina tečnosti (kao što je furosemid ili hlortiazid). Lek Speridan sam ili primenjen zajedno sa furosemidom, može povećati rizik od nastanka šloga ili smrti kod starijih osoba sa demencijom.

Sledeći lekovi mogu smanjiti efekat risperidona:

• Rifampicin (lek za lečenje nekih infekcija)
• Karbamazepin, fenitoin (lekovi za terapiju epilepsije)
• Fenobarbital.

Ukoliko počinjete ili prestajete sa uzimanjem ovih lekova možda će Vam biti potrebna drugačija doza risperidona.

Sledeći lekovi mogu povećati efekat risperidona:

• Hinidin (za lečenje srčanih problema)
• Antidepresivi kao što su paroksetin, fluoksetin, triciklični antidepresivi
• Lekovi poznati kao beta-blokatori (za lečenje visokog krvnog pritiska)
• Fenotiazini (za lečenje psihoza ili za smirenje)
• Cimetidin, ranitidin (za smanjenje kiselosti u želucu)
• Itrakonazol i ketokonazol (lekovi za lečenje gljivičnih infekcija)
• Određeni lekovi koji se koriste za lečenje HIV-a/AIDS-a, kao što je ritonavir
• Verapamil, lek koji se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska i/ili abnormalnog srčanog ritma
• Sertralin i fluvoksamin, lekovi koji se koriste za lečenje depresije i drugih psihijatrijskih poremećaja. Ukoliko počinjete ili prestajete sa uzimanjem ovih lekova možda će Vam biti potrebna drugačija doza risperidona.

Ukoliko niste sigurni da se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre upotrebe leka Speridan.

Primena leka Speridan sa hranom, pićima i alkoholom Izbegavajte upotrebu alkohola tokom uzimanja leka Speridan. Trudnoća, dojenje i plodnost

• Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate da imate bebu pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta za savet pre uzimanja ovog leka. Vaš lekar će odlučiti da li možete da uzimate ovaj lek.
• Sledeći simptomi se mogu javiti kod novorođenčeta kada su majke primale lek Speridan u poslednjem trimestru (poslednja tri meseca trudnoće): drhtanje, ukočenost mišića, i/ili slabost, pospanost, uznemirenost, problemi sa disanjem i problemi sa hranjenjem. Ako se kod Vaše bebe javi bilo koji od navedenih simptoma, možda će biti potrebno da kontaktirate Vašeg lekara.
• Lek Speridan može da poveća vrednost hormona koji se zove prolaktin koji može imati uticaj na plodnost (videti odeljak „Moguća neželjena dejstva“).

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom lečenja lekom Speridan mogu da se jave vrtoglavica, umor i problem sa vidom. Nemojte upravljati vozilima ni koristiti alate ili mašine pre nego što se posavetujete sa Vašim lekarom.

Lek Speridan sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

Uvek primenite ovaj lek tačno onako kako Vam je rekao Vaš lekar. Proverite s Vašim lekarom ili farmaceutom ako niste sigurni.

Lek Speridan se daje kao intramuskularna injekcija u rame ili debelo meso na svake dve nedelje. Injekciju daje zdravstveni radnik. Injekcije treba davati naizmenično, na levu pa na desnu stranu. Injekcije ne davati intravenski.

Doziranje:

Odrasli

Početna doza

Ukoliko je Vaša oralna (na primer tablete) dnevna doza risperidona bila 4 mg ili manja u poslednje dve nedelje, početna doza je 25 mg leka Speridan.

Ukoliko je oralna (na primer tablete) dnevna doza risperidona bila veća od 4 mg u poslednje dve nedelje, možda će biti potrebno da početna doza leka Speridan bude 37,5 mg.

Ukoliko se trenutno lečite drugim oralnim antipsihoticima, početna doza leka Speridan će zavisiti od Vaše trenutne terapije. Lekar će izabrati dozu od 25 mg ili od 37,5 mg.

Vaš lekar će odlučiti koja doza leka Speridan je najbolja za Vas. Doza održavanja

• Uobičajena doza je 25 mg svake dve nedelje kao injekcija.
• Možda će biti potrebne veće doze, 37,5 mg ili 50 mg. Vaš lekar će odlučiti koja doza leka Speridan je najbolja za Vas.
• Lekar Vam može propisati oralni risperidon tokom prve tri nedelje nakon Vaše prve injekcije.

Upotreba kod dece i adolescenata

• Deca i adolescenti mlađi od 18 godina ne treba da uzimaju lek Speridan.

Ako ste primili više leka Speridan nego što treba

• Kod osoba koje su primile više leka Speridan nego što je trebalo mogu se javiti sledeći simptomi: pospanost, umor, abnormalni pokreti tela, problemi sa stajanjem i hodom, vrtoglavica zbog niskog krvnog pritiska i abnormalan srčani rad. Prijavljeni su i slučajevi abnormalne električne sprovodljivosti srca i konvulzije.
• Odmah posetite lekara.

Ako prestanete da primate lek Speridan

Izgubiće se efekat ovog leka. Ne treba da prestanete sa primanjem ovog leka osim ukoliko Vam to Vaš lekar nije rekao jer se simptomi bolesti mogu vratiti. Nemojte propustiti zakazane termine za primanje injekcije na svake dve nedelje. Ukoliko niste u mogućnosti da odete u zakazano vreme, obavestite Vašeg lekara da bi se dogovorili oko drugog datuma davanja injekcije.

Ukoliko imate bilo koje pitanje vezano za upotrebu ovog leka pitajte svog lekara ili farmaceuta.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

Recite Vašem lekaru odmah ako osetite neka od sledećih povremenih neželjenih dejstava (mogu se javiti kod 1 od 100 pacijenata)

imate demenciju i uočite iznenadnu promenu u Vašem mentalnom stanju ili iznenadnu slabost ili utrnulost lica, ruku ili nogu, naročito jednostranu, ili nerazgovetan govor, čak i u kratkom vremenskom periodu. Ovo mogu biti znaci šloga.

• imate osećaj tardivne diskinezije (podrhtavajući ili trzajući pokreti lica, jezika ili drugih delova tela koji nisu kontrolisani). Obavestite odmah Vašeg lekara ako osetite nevoljne ritmičke pokrete jezika, usta i lica. Možda će biti potrebno da se obustavi terapija lekom Speridan

Recite Vašem lekaru odmah ako osetite neka od sledećih retkih neželjenih dejstava (mogu se javiti kod 1 od 1000 pacijenata):

• imate krvne ugruške u venama, posebno u nogama (simptomi su oticanje, bol i crvenilo noge), koji mogu kroz krvne sudove stići do pluća i uzrokovati bol u grudima i teškoće pri disanju. Ako uočite bilo koji od navedenih simptoma odmah tražite medicinski savet.
• imate povišenu telesnu temperaturu, ukočenost mišića, znojenje ili snižen nivo svesti (stanje se zove ”neuroleptički maligni sindrom”). Hitno medicinsko lečenje može biti potrebno.
• ako ste muškarac i imate produženu bolnu erekciju. Ovo se zove prijapizam. Hitno medicinsko lečenje može biti potrebno.
• ako Vam se jave teške alergijske reakcije koje se odlikuju povišenom telesnom temperaturom, otečenim ustima, licem, usnama ili jezikom, nedostatkom daha, svrabom, kožnim osipom ili padom krvnog pritiska. Iako ste u prošlosti dobro podnosili oralni risperidon, alergijske reakcije se retko mogu javiti posle primene injekcije leka Speridan.

Sledeća neželjena dejstva se takođe mogu javiti:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• grip
• otežano padanje u san ili prerano buđenje
• depresija, anksioznost
• parkinsonizam: Ovo stanje može da uključuje usporene ili ograničene pokrete, osećaj ukočenosti ili zategnutost mišića (čineći pokrete isprekidanim), i ponekad čak i osećaj ‘’zamrzavanja’’ pokreta i zatim ponovnog otpočinjanja. Ostali znaci parkinsonizma uključuju spor, vukući hod, tremor u miru, povećano lučenje pljuvačke i/ili balavljenje i gubitak izraza lica.
• glavobolja

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje pluća, infekcija grudnog koša (bronhitis), infekcija sinusa
• infekcija mokraćnih puteva, osećaj kao da imate grip, anemija
• povećana vrednost hormona koji se zove prolaktin u analizama krvi (koji može, ali ne mora, da izazove simptome). Simptomi povišenog prolaktina se javljaju povremeno i mogu da obuhvataju oticanje grudi kod muškaraca, problem u dostizanju ili održavanju erekcije, smanjen seksualni nagon ili druge seksualne poremećaje. Kod žena oni mogu da obuhvataju nelagodnost u dojkama, curenje mleka iz dojki, izostanak menstruacije ili druge probleme sa ciklusom ili probleme sa plodnošću
• visokavrednost šećera u krvi, povećanje telesne mase, povećan apetit, smanjenje telesne mase, smanjen apetit
• poremećaj spavanja, razdražljivost, smanjen seksualni nagon, nemir, pospanost, ili osećaj smanjene budnosti
• distonija. Ovo stanje uključuje spore ili neprekidne neželjene kontrakcije mišića. Iako mogu zahvatiti bilo koji deo tela (i mogu posledično dovesti do nenormalnog položaja tela), distonija češće zahvata mišiće lica, uključujući nenormalne pokrete očiju, usta, jezika ili vilice.
• vrtoglavica
• diskinezija: to je stanje otežanog izvršavanja voljnih pokreta, uključujući i nevoljne pokrete mišića kao ponavljajuće ukočene ili uvrćuće pokrete ili trzanje
• tremor (podrhtavanje)
• zamućen vid
• ubrzan srčani rad
• nizak krvni pritisak, bol u grudima, visok krvni pritisak
• nedostatak daha, bol u grlu, kašalj, zapušen nos
• bol u stomaku, nelagodnost u stomaku, povraćanje, mučnina, stomačna ili crevna infekcija, zatvor, proliv, loše varenje, suva usta, zubobolja
• osip
• ukočenost mišića, bolovi u kostima i mišićima, bol u leđima, bol u zglobovima
• nemogućnost zadržavanja mokraće
• poremećaj erekcije
• gubitak menstrualnog ciklusa
• curenje mleka iz grudi
• otok tela, ruku ili nogu, povišena telesna temperatura, slabost, umor
• bol
• reakcije na mestu primene leka, uključujući svrab, bol ili otok
• povećanje vrednosti transaminaza jetre u Vašoj krvi, povećanje GGT (enzim jetre koji se zove gama- glutamiltransferaza) u Vašoj krvi
• pad.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcija disajnih puteva, infekcija mokraćne bešike, infekcija uha, infekcija oka, zapaljenje krajnika, gljivična infekcija noktiju, infekcija kože, infekcija ograničenog područja na koži ili dela tela, virusna infekcija, zapaljenje kože uzrokovano gljivicama, potkožni apscesi
• smanjen broj belih krvnih zrnaca, smanjen broj krvnih pločica (ćelije krvi koje pomažu da se zaustavi krvarenje)
• alergijska reakcija
• šećer u urinu, šećerna bolest ili pogoršanje šećerne bolesti
• gubitak apetita koji dovodi do neadekvatnog unosa hrane i smanjene telesne mase
• povećanje triglicerida u krvi (masti), povećenje holesterola u krvi
• ushićeno raspoloženje (manija), konfuzija, nemogućnost da se postigne orgazam, nervoza, noćne more
• gubitak svesti, konvulzije, nesvestica
• nagon za pokretanjem delova tela, poremećaj ravnoteže, nenormalna koordinacija, vrtoglavica nakon ustajanja, poremećaj pažnje, problemi sa govorom, gubitak ili poremećen osećaj ukusa, smanjena osetljivost kože na bol ili dodir, osećaj bockanja, mravinjanja ili trnjenja kože
• infekcija oka ili ,,ružičasto oko’’, suvo oko, povećano lučenje suza, crvenilo očiju
• osećaj okretanja (vertigo), zvonjenje u ušima, bol u uhu
• atrijalna fibrilacija (abnormalni srčani ritam), prekid sprovođenja impulsa između gornjih i donjih delova srca, poremećeno električno sprovođenje u srcu, produženje QT intervala srca, usporen srčani rad, poremećena električna aktivnost srca (elektrokardiogram ili EKG), osećaj lepršanja ili lupanja u grudima (palpitacije)
• nizak krvni pritisak nakon ustajanja (posledično, neke osobe koje uzimaju lek Speridan mogu osećati umor, vrtoglavicu ili se mogu onesvestiti kada naglo ustanu ili sednu)
• brzo, plitko disanje, ispunjenost disajnih puteva, zviždanje, krvarenje iz nosa
• inkontinencija stolice, problemi sa gutanjem, preterano stvaranje gasova ili vetrova
• svrab, gubitak kose, ekcem, suva koža, crvenilo kože, obezbojavanje kože, akne, perut i svrab glave ili kože
• povećanje CPK (kreatin fosfokinaze) u krvi, enzima koji se ponekad oslobađa sa povredom mišića
• ukočenost zglobova, oticanje zglobova, slabost u mišićima, bol u vratu
• često mokrenje, nemogućnost mokrenja, bol pri mokrenju
• poremećaj ejakulacije, odlaganje menstrualnog ciklusa, izostanak menstrualnih ciklusa ili drugi problemi sa ciklusom (žene), razvoj grudi kod muškaraca, seksualna disfunkcija, bol u grudima, nelagodnost u grudima, vaginalni iscedak
• otok lica, usta, očiju ili usana
• jeza, povećana telesna temperatura
• promene u načinu hoda
• osećaj žeđi, osećaj neprijatnosti, nelagodnost u grudima, osećaj mrzovolje
• zadebljanje kože
• povećanje enzima jetre u krvi
• bol prilikom primanja injekcije

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjen broj ćelija u krvi koje pomažu u zaštiti od infekcije
• neadekvatno lučenje hormona koji kontroliše zapreminu urina
• niska vrednost šećera u krvi
• prekomerno uzimanje vode
• hodanje u snu
• poremećaj ishrane u vezi sa spavanjem
• izostanak emocija
• nizak nivo svesti
• drhtanje glave
• problemi sa pokretima očiju, okretanje očiju, preosetljivost očiju na svetlost
• problem sa očima tokom operacije katarakte. Tokom operacije katarakte, stanje koje se zove “intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS)” (sindrom olabavljenje dužice) se može desiti ako primate ili ste primali lek Speridan. Ako je potrebno da imate operaciju katarakte, obavezno recite Vašem očnom lekaru ako uzimate ili ste uzimali ovaj lek.
• nepravilan srčani rad
• opasno nizak broj određenog tipa belih krvnih zrnaca koji se bore protiv infekcije, povećanje broja eozinofila (tip belih kvnih ćelija) u Vašoj krvi
• problemi sa disanjem tokom spavanja (apnea u snu)
• zapaljenje pluća izazvano udisanjem hrane, ispunjena (kongestija) pluća, pucketavi zvuk u plućima, poremećaj glasa, poremećaj u disanju
• zapaljenje gušterače, blokada creva
• veoma čvrsta stolica
• osip na koži izazvan lekom
• koprivnjača, zadebljanje kože, perut, poremećaj kože, oštećenje kože
• razgradnja mišićnih vlakana i bol u mišićima (rabdomioliza)
• nenormalan položaj tela
• uvećanje grudi, curenje mleka
• smanjenje temperature tela, nelagodnost
• žuta prebojenost kože ili beonjača (žutica)
• opasno prekomerno uzimanje vode
• povišenavrednost insulina (hormon koji kontroliše nivo šećera u krvi) u Vašoj krvi
• problem sa krvnim sudovima u mozgu
• izostanak reakcije na stimulaciju
• koma usled nekontrolisanog dijabetesa
• iznenadni gubitak vida ili slepilo
• glaukom (povećan pritisak u očnim jabučicama), kraste na rubovima kapaka
• crvenilo, otok jezika
• ispucale usne
• uvećanje žlezda u Vašim grudima
• smanjena temperatura tela, hladnoća u rukama i nogama
• simptomi obustave leka.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• životno ugrožavajuće komplikacije nekontrolisane šećerne bolesti
• teške alergijske reakcije sa oticanjem koje mogu zahvatiti grlo i dovesti do poblema sa disanjem
• smanjena pokretljivost mišića creva koja izaziva blokadu creva.

Sledeće neželjeno dejstvo je bilo opaženo prilikom upotrebe drugog leka koji se zove paliperidon i koji je veoma sličan risperidonu, pa se može očekivati i sa lekom Speridan: Ubrzan strčani rad nakon ustajanja.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Nemojte koristiti ovaj lek posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.

Celo pakovanje treba čuvati u frižideru (2°C do 8°C).

Ukoliko frižider nije dostupan, lek Speridan se može čuvati na temperaturi do 25oC, ali ne duže od 7 dana pre upotrebe leka.

Čuvati u originalnom pakovanju zaštićeno od svetlosti.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije: suspenzija se mora upotrebiti odmah. Fizička i hemijska stabilnost suspenzije je pokazana za 24 časa, na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek se mora upotrebiti odmah nakon pripreme za upotrebu. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe predstavljaju odgovornost korisnika i ne bi smeli biti duži od 6 sati na temperaturi do 25°C, osim ukoliko se rekonstitucija ne obavlja u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je risperidon.

Speridan, 25mg/2mL, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju sa produženim oslobađanjem

• Jedna bočica sa praškom za suspenziju za injekciju sadrži 25 mg risperidona.

Speridan, 37,5mg/2mL, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju sa produženim oslobađanjem

• Jedna bočica sa praškom za suspenziju za injekciju sadrži 37,5 mg risperidona.

Speridan, 50mg/2mL, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju sa produženim oslobađanjem

• Jedna bočica sa praškom za suspenziju za injekciju sadrži 50 mg risperidona.

Ostale supstance su:

Prašak za suspenziju za injekciju sa produženim oslobađanjem: poli-(D,L-laktid-ko-glikolid).

Rastvarač:

polisorbat 20; karmeloza-natrijum; dinatrijum-hidrogenfosfat, dihidrat; limunska kiselina, bezvodna; natrijum-hlorid; natrijum-hidroksid; voda za injekcije.

Kako izgleda lek Speridan i sadržaj pakovanja

Speridan, 25 mg, 37,5 mg i 50mg:

Prašak:

• Prašak bele do skoro bele boje, bez stranih čestica.

Rastvarač:

• Bistar, bezbojan rastvor.

Suspenzija nakon rekonstitucije:

• Uniformna mlečna suspenzija bez agregata i stranih čestica.

Speridan, 25mg:

Svaka doza sadrži sledeće komponente pakovane u plastičnom ležištu:

• Jednu bočicu od providnog stakla sa čepom od sive hlorobutil gume zatvorenim ružičastim aluminijumskim “flip-off” zatvaračem, koja sadrži prašak za suspenziju za injekciju.

-Jedan napunjeni injekcioni špric od providnog stakla sa kapicom i sivim bromobutil čepom klipa sa 2 mL rastvarača.

• Jedan adapter za bočicu.
• Dve Terumo SurGuard®3 injekcione igle za intramuskularnu injekciju: 21G UTW x 1 inč (0,8 mm x 25 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za deltoidnu primenu i 20G TW x 2 inča (0,9 mm x 51 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za glutelanu primenu.

Speridan, 37,5 mg:

Svaka doza sadrži sledeće komponente pakovane u plastičnom ležištu:

• Jednu bočicu od providnog stakla sa čepom od sive hlorobutil gume zatvorenim zelenim aluminijumskim “flip-off” zatvaračem, koja sadrži prašak za suspenziju za injekciju.
• Jedan napunjeni injekcioni špric od providnog stakla sa kapicom i sivim bromobutil čepom klipa sa 2 mL rastvarača.
• Jedan adapter za bočicu.
• Dve Terumo SurGuard®3 injekcione igle za intramuskularnu injekciju: 21G UTW x 1 inč (0,8 mm x 25 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za deltoidnu primenu i 20G TW x 2 inča (0,9 mm x 51 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za glutelanu primenu.

Speridan, 50 mg:

Svaka doza sadrži sledeće komponente pakovane u plastičnom ležištu:

• Jednu bočicu od providnog stakla sa čepom od sive hlorobutil gume zatvorenim plavim aluminijumskim “flip-off” zatvaračem koja sadrži prašak za suspenziju za injekciju.
• Jedan napunjeni injekcioni špric od providnog stakla sa kapicom i sivim bromobutil čepom klipa sa 2 mL rastvarača.
• Jedan adapter za bočicu.
• Dve Terumo SurGuard®3 injekcione igle za intramuskularnu injekciju: 21G UTW x 1 inč (0,8 mm x 25 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za deltoidnu primenu i 20G TW x 2

inča (0,9 mm x 51 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za glutelanu primenu.

Nosilac dozvole:

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD

Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Jun, 2022.

Režim izdavanja leka:

SZR - Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; izuzetno, lek se može izdavati i uz recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini recepta.

Broj i datum dozvole:

Speridan, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju sa produženim oslobađanjem, 1x(25 mg) prašak + 1x(2mL) rastvarača: 515-01-03394-19-001 od 14.06.2022.

Speridan, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju sa produženim oslobađanjem, 1x(37,5 mg) prašak + 1x(2mL) rastvarača: 515-01-03395-19-001 od 14.06.2022.

Speridan, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju sa produženim oslobađanjem, 1x(50 mg) prašak + 1x(2mL) rastvarača: 515-01-03396-19-001 od 14.06.2022.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Speridan je indikovan kao terapija održavanja kod pacijenata sa shizofrenijom, čija je bolest stabilizovana uzimanjem oralnih antipsihotika.

Doziranje i način primene

Doziranje

Odrasli

Početna doza:

Kod najvećeg broja pacijenata preporučena doza isnosi 25mg, primenjena intramuskularno, na svake dve nedelje. Kod pacijenata čije je stanje stabilno prilikom uzimanja oralno primenjenog risperidona tokom dve i više nedelja, treba razmotriti sledeću shemu konverzije: pacijentima kod kojih se primenjuje 4 mg ili manje oralnog risperidona, treba dati 25 mg leka Speridan, dok kod pacijenata kod kojih se primenjuju veće doze oralnog risperidona treba razmotriti primenu većih doza leka Speridan od 37,5 mg.

Ukoliko pacijenti trenutno ne uzimaju risperidon oralno, treba razmotriti da se pre intramuskularne primene započne oralno lečenje. Preporučena početna doza leka Speridan je 25 mg na svake dve nedelje. Kod pacijenata kod kojih se primenjuju veće doze oralnih antipsihotika treba razmotriti primenu većih doza leka Speridan od 37,5 mg.

U toku tri nedelje nakon primene prve injekcije leka Speridan mora se osigurati dodatna antipsihotična terapija oralnim risperidonom ili prethodno korišćenim antipsihotikom (videti odeljak 5.2).

Lek Speridan ne treba primenjivati kod akutnih egzarcerbacija shizofrenije bez obezbeđene suplementacije oralnim risperidonom ili prethodno korišćenim antipsihotikom u trajanju od 3 nedelje posle prve injekcije leka Speridan.

Doza održavanja:

Kod najvećeg broja pacijenata preporučena doza je 25 mg, primenjena intramuskularno, na svake dve nedelje. Nekim pacijentima odgovaraju veće doze od 37,5 mg ili 50 mg. Povećanje doze ne treba vršiti češće nego na svake 4 nedelje. Terapijski efekat povećanja doze ne treba očekivati ranije od 3 nedelje nakon primene prve injekcije veće doze leka. U kliničkim ispitivanjima sa dozom leka 75 mg nije uočena dodatna prednost. Doze leka veće od 50 mg na svake dve nedelje se ne preporučuju.

Starije osobe

Nije potrebno prilagođavanje doze. Preporučena doza je 25 mg, primenjena intramuskularno, svake dve nedelje. Ukoliko pacijenti trenutno ne uzimaju risperidon oralno, preporučena doza leka Speridan je 25 mg na svake dve nedelje. Kod pacijenata čije je stanje stabilno prilikom uzimanja oralnog risperidona tokom dve i više nedelja, treba razmotriti sledeću shemu konverzije: pacijentima koji su lečeni sa 4 mg ili manje oralnog risperidona, treba dati 25 mg leka Speridan, dok kod pacijenata kod kojih se primenjuju veće doze oralnog risperidona treba razmotriti primenu veće doze leka Speridan od 37,5 mg.

Nakon primene prve injekcije leka Speridan pacijentima, u toku tri naredne nedelje treba obezbediti adekvatnu suplementaciju antipsihoticima (videti odeljak 5.2). Postoji ograničen broj podataka iz kliničkih ispitivanja sa lekom Speridan kod starijih osoba. Lek Speridan kod starijih osoba treba primenjivati sa oprezom.

Oštećenje funkcije jetre i bubrega

Lek Speridan nije ispitivan kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega.

U slučaju da pacijenti sa insuficijencijom bubrega ili jetre treba da dobijaju lek Speridan, terapiju treba započeti oralnim risperidonom 0,5 mg dva puta dnevno tokom prve nedelje. Druge nedelje može se dati 1 mg dva puta dnevno ili 2 mg jednom dnevno. Ako se oralna doza od najmanje 2 mg dnevno dobro podnosi, može se primeniti injekcija leka Speridan od 25 mg na svake dve nedelje.

Treba obezbediti adekvatnu suplementaciju oralnim risperidonom tokom perioda od tri nedelje posle prve injekcije leka (videti odeljak 5.2 Sažetka karakteristika leka).

Pedijatrijska populacija

Kod dece mlađe od 18 godina, nema dostupnih podataka bezbednosti i efikasnosti leka Speridan. Način primene

Lek Speridan treba davati na svake dve nedelje kao duboku intramuskularnu injekciju u predeo deltoida ili gluteusa, koristeći pritom odgovarajuću sigurnosnu iglu. Za deltoidnu primenu, upotrebiti iglu od 1 inča i davati injekcije naizmenično, u jedan pa u drugi rameni mišić. Za glutealnu primenu, upotrebiti iglu od 2 inča i davati naizmenično, u jedan pa u drugi gluteusni mišić. Ne primenjivati intravenski (videti odeljak 4.4 Sažetka karakteristika leka i odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Za uputstvo o rekonstituciji leka Speridan pre primene, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Lista pomoćnih supstanci

Prašak za suspenziju za injekciju

poli-(D,L-laktid-ko-glikolid)

Rastvarač polisorbat 20 karmeloza-natrijum

dinatrijum-hidrogenfosfat, dihidrat limunska kiselina, bezvodna natrijum-hlorid

natrijum-hidroksid voda za injekcije

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Rok upotrebe

30 meseci

Čuvati na temperaturi od 2 do 8°C.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije: suspenzija se mora upotrebiti odmah. Fizička i hemijska stabilnost suspenzije je pokazana za 24 časa, na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek se mora upotrebiti odmah nakon pripreme za upotrebu. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe predstavljaju odgovornost korisnika i ne bi smeli biti duži od 6 sati na temperaturi do 25°C, osim ukoliko se rekonstitucija ne obavlja u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Celo pakovanje treba čuvati u frižideru (2°C- 8°C).

Ukoliko frižider nije dostupan, lek Speridan se može čuvati na temperaturi do 25oC, ali ne duže od 7 dana pre upotrebe leka.

Čuvati u originalnom pakovanju zaštićeno od svetlosti.

Za uslove čuvanja rekonstituisanog leka, videti odeljak 6.3.

Priroda i sadržaj pakovanja i posebne opreme za upotrebu, primenu ili implantaciju leka

Speridan, 25 mg:

Svaka doza sadrži sledeće komponente pakovane u plastičnom ležištu:

• Jednu bočicu od providnog stakla sa čepom od sive hlorobutil gume zatvorenim ružičastim aluminijumskim “flip-off” poklopcem koja sadrži prašak za suspenziju za injekciju.

-Jedan napunjeni injekcioni špric od providnog stakla sa kapicom i sivim bromobutil čepom klipa sa 2 mL rastvarača.

• Jedan adapter za bočicu.
• Dve Terumo SurGuard®3 injekcione igle za intramuskularnu injekciju: 21G UTW x 1 inč (0,8

mm x 25 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za deltoidnu primenu i 20G TW x 2 inča (0,9 mm x 51 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za glutelanu primenu.

Speridan, 37,5 mg:

Svaka doza sadrži sledeće komponente pakovane u plastičnom ležištu:

• Jednu bočicu od providnog stakla sa čepom od sive hlorobutil gume zatvorenim zelenim aluminijumskim “flip-off” zatvaračem koja sadrži prašak za suspenziju za injekciju.
• Jedan napunjeni injekcioni špric od providnog stakla sa kapicom i sivim bromobutil čepom klipa sa 2 mL rastvarača.
• Jedan adapter za bočicu.
• Dve Terumo SurGuard®3 injekcione igle za intramuskularnu injekciju: 21G UTW x 1 inč (0,8 mm x 25 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za deltoidnu primenu i 20G TW x 2 inča (0,9 mm x 51 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za glutelanu primenu.

Speridan, 50 mg:

Svaka doza sadrži sledeće komponente pakovane u plastičnom ležištu:

• Jednu bočicu od providnog stakla sa čepom od sive hlorobutil gume zatvorenim plavim aluminijumskim “flip-off” zatvaračemkoja sadrži prašak za suspenziju za injekciju.
• Jedan napunjeni injekcioni špric od providnog stakla sa kapicom i sivim bromobutil čepom klipa sa 2 mL rastvarača.
• Jedan adapter za bočicu.
• Dve Terumo SurGuard®3 injekcione igle za intramuskularnu injekciju: 21G UTW x 1 inč (0,8 mm x 25 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za deltoidnu primenu i 20G TW x 2 inča (0,9 mm x 51 mm) sigurnosna igla sa uređajem za zaštitu igle za glutelanu primenu.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Važna informacija

Lek Speridan zahteva posebnu pažnju prilikom primene da bi se osigurala uspešna primena leka videti

,,Uputstvo za upotrebu i rukovanje‘‘

Koristite komponente pakovanja

Komponente ovog pakovanja su specifično dizajnirane za primenu leka Speridan.

Lek Speridan mora biti rekonstituisan isključivo rastvaračem koji se nalazi u pakovanju leka.

Ne smete menjati BILO KOJU komponentu koja se nalazi u ovom pakovanju leka.

Ne čuvati suspenziju nakon rekonstitucije.

Dozu leka primeniti odmah po rekonstituciji kako bi se izbeglo taloženje.

Pravilno doziranje

Da bi kompletna doza leka Speridan bila data, mora se primeniti ceo sadržaj bočice.

Ne koristiti za ponovnu upotrebu

Medicinska sredstva zahtevaju izradu od materijala specifičnih karakteristika kako bi funkcionisala kako je to predviđeno. Ove karakteristike su potvrđene samo za jednokratnu upotrebu. Svaki pokušaj ponovne upotrebe medicinskog sredstva može imati negativan uticaj na njegov integritet ili može dovesti do pogoršanja performansi.

Pakovanje sadrži: