Telmipres® 80mg tableta

Hipertenzija

Terapija esencijalne hipertenzije kod odraslih.

Prevencija kardiovaskularnihbolesti

Smanjenje kardiovaskularnog morbiditeta kod odraslihsa:

manifestnom aterotrombotskom kardiovaskularnom bolešću (koronarna bolest srca, moždani udar ili periferna arterijska bolest u anamnezi) ili

diabetes mellitus-omtip 2 sa dokumentovanim oštećenjem ciljnog organa.

Doziranje

Terapija esencijalne hipertenzije

Uobičajena efektivna doza je 40 mg jednom dnevno. Pojedini pacijenti mogu imati koristi već pri dnevnoj dozi od 20 mg*. U slučajevima kada ciljni krvni pritisak nije postignut, doza telmisartana se može povećati do najviše 80 mg jednom dnevno. Kao druga terapijska opcija, telmisartan se može primenjivati u kombinaciji sa tiazidnim diureticima, kao što je hidrohlortiazid, za koji je pokazano da ima aditivno dejstvo na snižavanje krvnog pritiska kada se koristi sa telmisartanom. Kada se razmatra povećanje doze, mora se

1 od 15

imati na umu da se maksimalno antihipertenzivno dejstvo obično postiže četiri do osam nedelja po započinjanju terapije (videti odeljak 5.1).

Prevencija kardiovaskularnihbolesti

Preporučena doza je 80 mg jednom dnevno. Nije poznato da li su doze telmisartana manje od 80 mg efektivne za smanjenje kardiovaskularnog morbiditeta.

Kada se započne terapija telmisartanom sa ciljem smanjenja kardiovaskularnog morbiditeta, preporučuje se pažljivo praćenje krvnog pritiska, a može biti potrebno i odgovarajuće prilagođavanje doze lekova za snižavanje krvnog pritiska.

Posebne populacije pacijenata

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi iskustvo je ograničeno. Manja početna doza od 20 mg* se preporučuje kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.4). Prilagođavanjedoze nije neophodno kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega.

Pacijenti sa oštećenjem funkcijejetre

Lek Telmipres je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3). Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, ne sme se prekoračiti doza od 40 mg jednom dnevno(videti odeljak4.4).

Stariji pacijenti

Nije neophodno prilagođavanje doze kodstarijihpacijenata.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene telmisartana kod dece i adolescenata uzrasta ispod18 godina nije utvrđena. Trenutno dostupni podaci su navedeni u odeljcima 5.1 i 5.2, alise ne mogu dati preporukeza doziranje.

Način primene

Lek Telmipres tablete primenjuju se oralnojednom dnevno i treba ihuzeti sa tečnošću, sa hranom ili bez nje. *Za postizanje doze od 20 mg telmisartana koristiti ½ tablete leka Telmipres jačine 40 mg.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1 Drugii trećitrimestar trudnoće (videti odeljke4.4 i 4.6)

Bilijarni opstruktivni poremećaji Teško oštećenje funkcije jetre

Istovremena primena leka Telmipres sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa diabetes mellitus-om ili sa oštećenjem bubrežne funkcije (GFR ˂ 60 mL/min/1,73 m2 ) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Trudnoća

Terapiju antagonistima receptora angiotenzina II ne treba započinjati tokom trudnoće. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da pređu na druge antihipertenzivne lekove sa potvrđenim profilom bezbednosti za primenu u trudnoći, osim ukoliko se terapija antagonistima receptora angiotenzina II ne smatra neophodnom. Kada se utvrdi trudnoća, terapiju antagonistima receptora angiotenzina II treba odmah prekinuti i, ukoliko je potrebno, započetiterapiju drugim antihipertenzivnim lekom(videti odeljke 4.3 i 4.6).

2 od 15

Oštećenje funkcije jetre

Lek Telmipres se ne sme davati pacijentima sa holestazom, bilijarnom opstrukcijom ili teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3), jer se telmisartan uglavnom eliminiše putem žuči. Kod ovih pacijenata može se očekivati smanjenje klirensa telmisartana u jetri. Lek Telmipres treba primenjivati isključivo sa oprezom kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre.

Renovaskularna hipertenzija

Postoji povećani rizik od teške hipotenzije i bubrežne insuficijencije kod pacijenata sa bilateralnom stenozom bubrežnih arterija ili stenozom arterije jedinog funkcionalnog bubrega koji su na terapiji lekovima koji utiču na sistem renin-angiotenzin-aldosteron.

Oštećenje funkcije bubrega i transplantacija bubrega

Kada se telmisartan primenjuje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega preporučuje se povremeno praćenje koncentracije kalijuma i kreatinina u serumu. Ne postoje iskustva u vezi primene telmisartana kod pacijenata koji su nedavno imalitransplantaciju bubrega.

Intravaskularna hipovolemija

Simptomatska hipotenzija, naročito nakon prve doze telmisartana, može se javiti kod pacijenata kod kojih postoji deplecija volumena i/ili natrijuma zbog snažne terapije diureticima, ograničenja unosa soli ishranom, dijareje ili povraćanja. Pre primene leka Telmipres ova stanja se moraju korigovati. Depleciju volumena i/ili natrijuma treba korigovati pre početka primene leka Telmipres.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron(RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE-inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjenja funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Zbog ovoga se ne preporučuje dvostruka blokada RAAS-a kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena (videti odeljke 4.5 i 5.1). Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, treba je sprovoditi isključivo pod nadzorom lekara specijaliste, i uz čestu kontrolu bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska.

ACE-inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II ne treba koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnomnefropatijom.

Ostala stanja sa stimulacijom sistema renin-angiotenzin-aldosteron

Kod pacijenata čiji vaskularni tonus i bubrežna funkcija zavise prvenstveno od aktivnosti sistema renin-angiotenzin-aldosteron (npr. pacijenti sa teškom kongestivnom srčanom insuficijencijom ili osnovnom bubrežnom bolešću, uključujući stenozu bubrežnih arterija), terapija lekovima kao što je telmisartan koji utiču na taj sistem, povezana je sa akutnom hipotenzijom, hiperazotemijom, oligurijom ili ređe akutnom bubrežnom insuficijencijom (videti odeljak 4.8).

Primarni aldosteronizam

Pacijenti sa primarnim aldosteronizmom po pravilu neće reagovati na antihipertenzivne lekove koji deluju preko inhibicije sistema renin-angiotenzin. Prema tome, kod njih se primena telmisartana ne preporučuje.

Intestinalni angioedem

Intestinalni angioedem prijavljen je kod pacijenata lečenih antagonistima receptora angiotenzina II (videti odeljak 4.8). Kod ovih pacijenata javio se bol u abdomenu, mučnina, povraćanje i dijareja. Simptomi su se povukli nakon prekida primene antagonista receptora angiotenzina II. Ukoliko se dijagnostikuje intestinalni angioedem, potrebno je prekinuti primenu telmisartana i započeti odgovarajuće praćenje do potpunog povlačenja simptoma.

Stenoza aortnog i mitralnog zaliska, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Kao i kod drugih vazodilatatora, posebnu pažnju treba obratiti kod pacijenata sa stenozom aortnog ili mitralnog zaliska ili opstruktivne hipertrofične kardiomiopatije.

3 od 15

Pacijentisa dijabetesom koji su na terapijiinsulinom ili antidijabeticima

Kod ovih pacijenata može da se javi hipoglikemija tokom terapije telmisartanom. Zbog toga je kod ovih pacijenata potrebno uzeti u obzir praćenje koncentracije glukoze u krvi; ukoliko je indikovano, može biti potrebnoprilagođavanje doze insulina iliantidijabetika.

Hiperkalemija

Primena lekova koji utiču na sistem renin-angiotenzin-aldosteron može izazvatihiperkalemiju.

Kod starijih pacijenata, kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom, kod pacijenata sa diabetes mellitus-om, kod pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji mogu da povećaju koncentracije kalijuma i/ili kod pacijenata sa interkurentnim događajima, hiperkalemija može dovesti do smrtnogishoda.

Pre nego što se razmotri istovremena primena lekova koji utiču na sistem renin-angiotenzin-aldosteron, treba proceniti odnos koristi i rizika.

Glavni faktori rizika za hiperkalemiju koje treba razmotriti su:

Diabetes mellitus, oštećenjefunkcije bubrega, starost (>70 godina)

Istovremena primena sa jednim ili više lekova koji utiču na sistem renin-angiotenzin-aldosteron i/ili suplemenata kalijuma. Lekovi ili terapijske grupe lekova koje mogu izazvati hiperkalemiju su zamene za so koje sadrže kalijum, diuretici koji štede kalijum, ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzina II, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL, uključujući selektivne COX-2 inhibitore), heparin, imunosupresivi (ciklosporin ili takrolimus) i trimetoprim.

Interkurentni događaji, naročito dehidratacija, akutna dekompenzacija srca, metabolička acidoza, pogoršanje bubrežne funkcije, iznenadno pogoršanje stanja bubrega (npr. infektivne bolesti), liza ćelija (npr. akutna ishemija ekstremiteta, rabdomioliza, produžena trauma).

Preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije kalijuma u serumu kod pacijenata sa rizikom (videti odeljak 4.5).

Etničke razlike

Kao što je primećeno za sve inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima, telmisartan i drugi antagonisti receptora angiotenzina II su izgleda manje efikasni u snižavanju krvnog pritiska kod ljudi crne rase, nego kod ljudi koji nisu crne rase, moguće zbog veće prevalencije stanja niske vrednosti renina kod populacije crne rase koja ima hipertenziju.

Ostalo

Kao što je slučaj i sa svim drugim antihipertenzivnim lekovima, prekomerno smanjenje krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemijskom kardiopatijom ili ishemijskom kardiovaskularnom bolešću, može da dovede do infarkta miokarda ili moždanog udara.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Natrijum

Lek Telmipres sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Digoksin

Prilikom istovremene primene digoksina i telmisartana, primećen je porast medijane pik koncentracije digoksina u plazmi (49%) i koncentracija tokom intervala doziranja (20%). Prilikom započinjanja terapije, prilagođavanja doze ili obustave primene telmisartana, treba pratiti koncentraciju digoksina i voditi računa da ostaneu terapijskimokvirima.

Kao i kod drugih lekova koji deluju na sistem renin-angiotenzin-aldosteron, telmisartan može da izazove hiperkalemiju (videti odeljak 4.4). Rizik može da se poveća u slučaju istovremene terapije sa drugim lekovima koji takođe mogu da izazovu pojavu hiperkalemije (zamene za so koje sadrže kalijum, diuretici

4 od 15

koji štede kalijum, ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzina II, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL, uljučujući selektivne COX-2 inhibitore), heparin, imunosupresivi (ciklosporin ili takrolimus) i trimetoprim).

Nastanak hiperkalemije zavisi od udruženih faktora rizika. Rizik se povećava u slučaju prethodnopomenutih kombinacija lečenja. Rizik je naročito visok kada se telmisartan koristi zajedno sa diureticima koji štede kalijum i kada se koristi zajedno sa zamenama za so koje sadrže kalijum. Kombinacija sa ACE inhibitorom ili NSAIL na primer, predstavlja manji rizik pod uslovom da seupozorenja za primenu leka strogo prate.

Istovremena upotreba se ne preporučuje

Diuretici koji štede kalijum ili suplementi kalijuma

Antagonisti receptora angiotenzina II kao što je telmisartan, ublažavaju gubitak kalijuma indukovan diuretikom. Diuretici koji štede kalijum kao npr. spironolakton, eplerenon, triamteren, ili amilorid, suplementi kalijuma, ili zamene za so koje sadrže kalijum mogu da vode ka značajnom povećanju koncentracije kalijuma u serumu. Ukoliko je istovremena primena indikovana zbog utvrđene hipokalemije treba ih primenjivatisa oprezom i sa čestim praćenjem koncentracije kalijuma u serumu.

Litijum

Reverzibilna povećanja koncentracije litijuma u serumu i njegova toksičnost su prijavljeni tokom istovremene primene litijuma sa inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima, i sa antagonistima receptora angiotenzina II, uključujući telmisartan. Ukoliko je neophodna primena ove kombinacije, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije litijuma u serumu.

Istovremena primena koja zahteva oprez

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi

NSAIL (npr. acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornom doznom režimu, COX-2 inhibitori i neselektivni NSAIL) mogu da smanje antihipertenzivno dejstvo antagonista receptora angiotenzina II. Kod nekih pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega (npr. dehidrirani pacijenti ili stariji pacijenti sa kompromitovanom funkcijom bubrega) istovremena primena antagonista receptora angiotenzina II i lekova koji inhibiraju ciklooksigenazu može da dovede do daljeg pogoršanja bubrežne funkcije, uključujući i mogućnost nastanka akutne bubrežne insuficijencije, koja je obično reverzibilna. Prema tome, ovu kombinaciju treba koristiti oprezno, posebno kod starijih pacijenata. Pacijente treba hidriratina odgovarajući način i treba razmotriti i potrebu za praćenjem bubrežne funkcije po uvođenju istovremene terapije i periodično posle toga.

U jednoj studiji, istovremena primena telmisartana i ramiprila dovela je do povećanja do 2,5 puta PIK0-24 i Cmax vrednosti ramiprila i ramiprilata. Klinički značaj ovog zapažanja nije poznat.

Diuretici (tiazidi ili diuretici Henleove petlje)

Prethodna terapija velikimdozama diuretika kao što su furosemid (diuretik Henleove petlje) i hidrohlortiazid (tiazidni diuretik) može da dovede do deplecije volumena i rizika od hipotenzije kada se započinje terapija telmisartanom.

Treba uzeti u obzir kod istovremene upotrebe

Drugi antihipertenzivni lekovi

Uticaj telmisartana na snižavanje krvnog pritiska može da se poveća tokom istovremene primene sa drugim antihipertenzivnim lekovima.

Podaci iz kliničkih ispitivanja pokazali su da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) kombinovanom primenom ACE-inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povezana sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i oslabljena funkcija bubrega (uključujući i akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa slučajevima u kojima se koristi samo jedan lek koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

5 od 15

Na osnovu njihovih farmakoloških osobina, može se očekivati da sledeći lekovi mogu potencirati hipotenzivno dejstvosvih antihipertenzivnih lekova uključujući telmisartan: baklofen, amifostin.

Ortostatska hipotenzija može da se pogorša alkoholom, barbituratima, narkoticima ili antidepresivima.

Kortikosteroidi (sistemska primena) Smanjenje antihipertenzivnog dejstva.

Trudnoća

Ne preporučuje se primena antagonista receptora angiotenzina II tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena antagonista receptora angiotenzina II je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke4.3 i 4.4).

Ne postoje odgovarajući podaci o primeni telmisartana tokom trudnoće. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak5.3).

Epidemiološki podaci vezani za teratogeni rizik nakon izlaganja ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće nisu definitivni; međutim, malo povećanje rizika ne može se isključiti. Pošto ne postoje kontrolisani epidemiološki podaci o riziku vezanom za antagoniste receptora angiotenzina II , slični rizici mogu postojati za ovu grupu lekova. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da pređu na druge antihipertenzivne lekove sa potvrđenim profilom bezbednosti za primenu u trudnoći, osim ako se terapija antagonistima receptora angiotenzina II ne smatra neophodnom. Kada se trudnoća potvrdi, terapiju antagonistima receptora angiotenzina II treba odmah prekinuti i, ako je potrebno, treba otpočeti drugu terapiju.

Poznato je da izloženost antagonistima receptora angiotenzina II tokom drugog i trećeg trimestra indukuje fetotoksičnost kod ljudi (oslabljena funkcija bubrega, oligohidroamnioza, usporeno okoštavanje kostiju lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3). Ako je došlo do izloženosti antagonistima receptora angiotenzina II od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučnopraćenje bubrežne funkcije i razvoja lobanje.

Odojčad čije su majke uzimale antagoniste receptora angiotenzina II treba pažljivo da se prate zbog mogućnosti pojave hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje

Budući da nema informacija o upotrebi telmisartana u periodu dojenja, lek Telmipres se ne preporučuje u tom periodu i prednost se daje drugim lekovima koji imaju bolji bezbednosni profil tokom dojenja, posebno kada se doji novorođenče ili prevremeno rođeno dete.

Plodnost

U pretkliničkim ispitivanjima, nijeprimećen uticaj telmisartana na plodnost kod muškaraca i žena.

Prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama treba imati na umu da se tokom terapije antihipertenzivnim lekovima, kao što je telmisartan, povremeno mogu javitivrtoglavica ili pospanost.

Sažetak bezbednosnog profila

Ozbiljna neželjena dejstva uključuju anafilaktičku reakciju i angioedem koji se mogu javiti retko (≥ 1/10000 do < 1/1000) i akutnu bubrežnu insuficijenciju.

6 od 15

Ukupna incidenca neželjenih dejstava koja se beleže pri primeni telmisartana (41,4%) obično je bila slična incidencom za placebo (43,9%) u placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod pacijenata lečenih od hipertenzije. Incidenca neželjenih dejstava nije bila povezana sa dozom i nije pokazivala korelaciju sa polom, starošću ili rasom pacijenta. Bezbednosni profil telmisartana kod pacijenata koji primenjuju terapiju za smanjenje kardiovaskularnog morbiditeta bio je u skladu sa podacima dobijenim za pacijente sa hipertenzijom.

Neželjene reakcije navedene u nastavku zabeležene su u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod pacijenata lečenih od hipertenzije i u postmarketinškim izveštajima. Ovaj spisak uključuje ozbiljne neželjene reakcije i neželjene reakcije koje dovode do prekida terapije zabeležene u tri dugotrajna klinička ispitivanja, kojima je obuhvaćeno 21 642 pacijenta lečenih telmisartanom u cilju smanjenja kardiovaskularnog morbiditeta u trajanju do šest godina.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Neželjene reakcije su klasifikovaneprema učestalosti ispoljavanja koristeći sledeću konvenciju: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko(< 1/10000).

U okviru svake grupeučestalosti, neželjene reakcije su prikazane po redosledu smanjenja stepena ozbiljnosti.

Infekcije i infestacije

Povremeno:

Retko:

Infekcije urinarnog trakta uključujući cistitis, infekcije gornjeg respiratornog trakta uključujući faringitis i sinuzitis

Sepsa uključujući smrtni ishod1

Poremećaji krvi i limfnog sistema Povremeno: Anemija

Retko: Eozinofilija, trombocitopenija

Poremećaji imunskog sistema

Retko: Anafilaktička reakcija, reakcijepreosetljivosti

Poremećaji metabolizma i ishrane

Povremeno: Retko:

Hiperkalemija

Hipoglikemija (kod pacijenata sa diabetes melitus-om)

Psihijatrijski poremećaji

Povremeno: Retko:

Insomnija, depresija Anksioznost

Poremećaji nervnog sistema

Povremeno: Retko:

Sinkopa Somnolencija

Poremećaji oka

Retko: Poremećaj vida

Poremećaji uha i labirinta Povremeno: Vertigo

Kardiološki poremećaji

Povremeno: Retko:

Bradikardija Tahikardija

Vaskularni poremećaji

Povremeno: Hipotenzija2, ortostatska hipotenzija

7 od 15

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Povremeno: Dispneja, kašalj

Veoma retko: Intersticijalna bolest pluća4

Gastrointestinalni poremećaji

Povremeno: Retko:

Bolu abdomenu, dijareja, dispepsija, flatulencija, povraćanje Suva usta, nelagodnost u želucu, disgeuzija

Hepatobilijarni poremećaji

Retko: Poremećajfunkcijejetre/poremećajrada jetre3

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno: Retko:

Pruritus, hiperhidroza, osip na koži

Angiodem (moguće i sa smrtnim ishodom), ekcem, eritem, urtikarija, medikamentozni osip, toksična kožna erupcija

Poremećaji mišićno-koštanogsistemai vezivnog tkiva

Povremeno: Retko:

Bol u leđima (npr. išijalgija), mišićni spazmi, mialgija

Artralgija, bol u ekstremitetima, bol u tetivama (simptomi slični tendinitisu)

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Povremeno: Oštećenje funkcije bubrega uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Povremeno: Retko:

Ispitivanja Povremeno: Retko:

Bol u grudima, astenija (slabost) Bolest nalik gripu

Povećanje koncentracije kreatinina u krvi

Smanjenje koncentracije hemoglobina, povećanje koncentracije mokraćne kiseline u krvi, povećanje vrednosti enzima jetre, povećanje vrednosti kreatin-fosfokinaze u krvi

1,2,3, 4 Za dalji opis, videti„Opis odabranih neželjenih dejstava“ u nastavku.

Opis odabranih neželjenih dejstava

Sepsa

U studiji PRoFESS, primećena je povećana incidenca sepse usled primene telmisartana u poređenju sa placebom. Ovaj događaj može da bude slučajni nalaz ili povezan sa trenutno nepoznatim mehanizmom nastanka (videti odeljak 5.1).

Hipotenzija

Ovo neželjeno dejstvo je prijavljeno kao često kod pacijenata sa kontrolisanim krvnim pritiskom koji su bili na terapiji telmisartanom zbog smanjenja kardiovaskularnog morbiditeta uz uobičajenu terapiju.

Poremećajfunkcijejetre/poremećaj jetre

Većina slučajeva poremećaja funkcije jetre/poremećaj rada jetre iz postmarketinškog praćenja se dogodila kod pacijenata japanskog porekla. Pacijenti japanske populacije su imali veću tendenciju ka ispoljavanju ovih neželjenih dejstava.

Intersticijalna bolest pluća

Slučajevi intersticijalne bolesti pluća prijavljeni tokom postmarketinškog praćenja bili su vremenski povezani sa primenomtelmisartana. Međutim, uzročna veza nije utvrđena.

8 od 15

Nakon primene antagonista receptora angiotenzina II prijavljeni su slučajevi intestinalnog angioedema (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Postoje ograničene informacije o predoziranju kod ljudi.

Simptomi

Najizraženije manifestacije predoziranja telmisartanom bile su hipotenzija i tahikardija; takođe su prijavljeni bradikardija, vrtoglavica, povećanje koncentracije kreatinina u serumu i akutna bubrežna insuficijencija.

Terapija

Telmisartan se ne uklanja hemodijalizom. Stanje pacijenta treba pažljivo pratiti, a terapija treba da bude simptomatska i suportivna. Terapija zavisi od vremena proteklog od unosa leka i težine simptoma. Preporučene mere uključuju indukciju povraćanja i/ili gastričnu lavažu. Aktivni ugalj može da bude koristan u terapiji predoziranja. Treba često pratiti koncentraciju elektrolita i kreatinina u serumu. Ako dođe do hipotenzije, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj na leđa i brzo nadoknađivati elektrolite i tečnost.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem; antagonisti receptora angiotenzina II, monokomponentni

ATC šifra: C09CA07

Mehanizam dejstva

Telmisartan je specifičan antagonista receptora angiotenzina II (tip AT1), aktivan nakon oralne primene. Telmisartan sa visokim afinitetom istiskuje angiotenzin II sa njegovog mesta vezivanja na receptoru podtipa AT1, koji je odgovoran za poznata dejstva angiotenzina II. Telmisartan ne ispoljava bilo koju parcijalnu agonističku aktivnost na AT1 receptorima. Telmisartan se selektivno vezuje za AT1 receptor. Vezivanje je dugotrajno. Telmisartan ne pokazuje afinitet za druge receptore, uključujući AT2 i druge manje karakteristične AT receptore. Funkcionalna uloga ovih receptora nije poznata, kao ni efekat njihove moguće prekomerne stimulacije angiotenzinom II, čije koncentracije povećava telmisartan. Koncentracije aldosterona u plazmi su smanjene pod dejstvom telmisartana. Telmisartan ne inhibira renin u plazmi ljudi, niti blokira jonske kanale. Telmisartan ne inhibira angiotenzin konvertujući enzim (kininaza II), enzim koji razgrađuje i bradikinin. Prema tome, ne očekuje se da potencira neželjena dejstva koja su posredovana bradikininom.

Kod ljudi, doza od 80 mg telmisartana, skoro u potpunosti inhibira povećanje krvnog pritiska izazvano angiotenzinom II. Inhibitorno dejstvo se održava tokom 24 sata, a ostaje merljivo do 48 sati.

9 od 15

Klinička efikasnost i bezbednost

Terapija esencijalne hipertenzije

Posle prve doze telmisartana, antihipertenzivna aktivnost postepeno postaje vidljiva u roku od 3 sata. Maksimalno smanjenje krvnog pritiska se običnopostiže 4 do 8 nedelja po započinjanju terapije i održava se tokom dugotrajne terapije.

Antihipertenzivno dejstvo se održava neprekidno tokom 24 sata nakonuzimanja doze i uključuje poslednja 4 sata pre naredne doze, kao što je pokazano merenjima krvnog pritiska u ambulantnim uslovima. Ovo je potvrđeno odnosima minimalnih i maksimalnih koncentracija koji su stalno bili iznad 80% posle doza od 40 i 80 mg telmisartana u placebo kontrolisanim kliničkim studijama.

Postoji očigledan trend povezanosti doze i vremena potrebnog za vraćanje početne vrednosti sistolnog krvnog pritiska (SKP). U ovom pogledu podaci koji se odnose na dijastolni krvni pritisak (DKP) nisu konzistentni.

Kod pacijenata sa hipertenzijom telmisartan smanjuje i sistolni i dijastolni krvni pritisak, bez uticaja na puls. Doprinos diuretskog i natriuretskog efekta leka na njegovu hipotenzivnu aktivnost tek treba da bude definisan. Antihipertenzivna efikasnost telmisartana je uporediva sa onom kod lekova koji predstavljaju druge klase antihipertenzivnih lekova (što je pokazano u kliničkim studijama koje su poredile telmisartan sa amlodipinom, atenololom, enalaprilom, hidrohlortiazidomi lizinoprilom).

Po naglom prekidu terapije telmisartanom, krvni pritisak se postepeno vraća na vrednosti pre terapije tokom perioda od nekoliko dana, bez dokaza o povratnoj (engl. rebound) hipertenziji.

Incidenca suvog kašlja bila je značajno niža kod pacijenata lečenih telmisartanom nego kod onih koji su lečeni inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima u kliničkim studijama u kojima su direktno poređene ove dve vrste antihipertenzivne terapije.

Prevencija kardiovaskularnihbolesti

Studija ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in Combination with Ramipril Global Endpoint Trial) poredila je dejstva telmisartana, ramiprila i kombinacije telmisartana i ramiprila na kardiovaskularne ishode kod 25 620 pacijenata starosti 55 ili više godina sa anamnezomkoronarne arterijske bolesti, moždanog udara, TIA, periferne arterijske bolesti, ili diabetes mellitus-a tipa 2 sa dokazanim oštećenjem ciljnih organa (npr. retinopatija, hipertrofija leve komore, makro- ili mikroalbuminurija), što predstavlja populaciju sa rizikom za pojavu kardiovaskularnih događaja.

Pacijenti su randomizovani u jednu od tri sledeće terapijske grupe: telmisartan u dozi od 80 mg (n=8542), ramiprilu dozi od10 mg (n=8576), ili kombinacija telmisartana u dozi od 80 mg iramiprila u dozi od10 mg (n=8502) ipraćeni su sa srednjimtrajanjem opservacije od4,5 godine.

Telmisartan je pokazao slično dejstvo kao i ramipril u smanjivanju primarnog kombinovanog parametra praćenja koga su činili kardiovaskularna smrt, infarkt miokarda bez smrtnog ishoda, moždani udar bez smrtnog ishoda ili hospitalizacija zbog kongestivne srčane insuficijencije. Incidenca primarnog parametra praćenja bila je slična za grupe koje su primale telmisartan (16,7%) i ramipril (16,5%). Odnos rizika (engl. hazard ratio, HR) za telmisartan u odnosu na ramipril iznosio je 1,01 (97,5% CI 0,93 - 1,10; p (neinferiornost) = 0,0019 na granici 1,13). Stopa mortaliteta zbog svih uzroka bila je 11,6% kod pacijenata lečenih telmisartanomi 11,8% kodpacijenata lečenih ramiprilom.

Pokazano je da je telmisartan slične efikasnosti kao i ramipril u prethodno definisanom sekundarnom parametru praćenja koji jeuključivao kardiovaskularnu smrt, infarkt miokarda bez smrtnog ishoda i moždani

10 od15

udar bez smrtnog ishoda [0,99 (97,5% CI 0,90 – 1,08), p (neinferiornost) = 0,0004], koji je bio primarni parametar praćenja u referentnoj studiji HOPE (engl. The Heart Outcomes Prevention Evaluation Study) koja je ispitivala dejstvoramiprila u odnosu na placebo.

Ustudiji TRANSCEND, koja je imala slične kriterijumeza uključivanje kao istudija ONTARGET, pacijenti koji su bili intolerantni na ACE inhibitore su randomizovani na telmisartan u dozi od 80 mg (n=2954) ili placebo (n=2972), oba davana povrh standardne terapije. Srednje trajanje praćenja je bilo 4 godine i 8 meseci. Nije pronađena statistički značajna razlika u incidenci primarnog kombinovanog parametra praćenja (kardiovaskularna smrt, infarkt miokarda bez smrtnog ishoda, moždani udar bez smrtnog ishoda ili hospitalizacija zbog kongestivne srčane insuficijencije [15,7% u grupi koja je primala telmisartan i 17,0% u grupi koja je primala placebo sa odnosom rizika 0,92 (95% CI 0,81 – 1,05; p=0,22)]. Dokazana je korist od terapije telmisartanom u poređenju sa placebom u prethodno definisanom sekundarnom kombinovanom parametru praćenja koji je uključivao kardiovaskularnu smrt, infarkt miokarda bez smrtnog ishoda i moždani udar bez smrtnog ishoda [0,87 (95% CI 0,76 – 1,00; p=0,048)]. Nije bilo dokaza za korist terapije u smislu kardiovaskularnog mortaliteta (odnos rizika 1,03; 95% CI 0,85 –1,24).

U dve velike, randomizovane, kontrolisane studije (ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in Combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl.The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) ispitivana je upotreba kombinacije ACE inhibitora sa blokatorom receptora angiotenzina II.

ONTARGET je bila studija sprovedena kod pacijenata sa anamnezom kardiovaskularne ili cerebrovaskularnebolesti, ili dijabetes mellitus-omtip 2 sa dokazanimoštećenjemciljnih organa.

VA NEPHRON-D je je bila studija sprovedena kod pacijenata sa diabetes mellitus-om tip 2 i dijabetesnom nefropatijom. Ove studije su pokazale da nema značajno korisnog dejstva na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i mortalitet, dok je uočenpovećani rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije, u poređenju sa monoterapijom. S obzirom na to da su njihova farmakodinamska svojstva slična, ovi nalazi su relevantni i za druge ACE-inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II.

Zbog toga se ACE-inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II ne smeju koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnomnefropatijom.

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bila studija osmišljena da ispita koristi od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa diabetes mellitus-om tip 2 i hroničnom bolešću bubrega, kardiovaskularnom bolešću ili obe bolesti zajedno. Studija je prevremeno prekinuta zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su bili numerički učestaliji u grupi koja je primala aliskiren nego u grupi koja je primala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) češće su prijavljivani u grupi koja je primala aliskiren, nego u grupi koja je primala placebo.

Kašalj i angioedem su ređe prijavljivani kod pacijenata lečenih telmisartanom, nego kod pacijenata koji su primali ramipril, dok je hipotenzija češće prijavljivana kod pacijenata lečenihtelmisartanom.

Kombinovanje telmisartana sa ramiprilom nije donosilo dodatnu korist u odnosu na monoterapiju ramiprilom ili telmisartanom. Kardiovaskularni mortalitet i mortalitet zbog svih uzroka su bili numerički veći tokom primene kombinovane terapije. Uz to, zabeležena je značajno veća incidenca hiperkalemije, bubrežne insuficijencije, hipotenzije i sinkope u grupi koja je primala kombinovanu terapiju. Prema tome, upotreba kombinacije telmisartana i ramiprila se u ovoj populaciji ne preporučuje.

U studiji PRoFESS (engl. Prevention Regimen for Effectively avoiding Second Strokes) sprovedenoj kod pacijenata starosti 50 godina i starijih, koji su nedavno imali moždani udar, zabeležena je povećana incidenca sepse u grupi koja je primala telmisartan u odnosu na placebo, 0,70% u odnosu na 0,49% [relativni rizik (RR) 1,43 (95% interval pouzdanosti (engl. confidence interval, CI) 1,00 – 2,06)]; incidenca slučajeva sepse sa smrtnim ishodom je bila veća kod pacijenata koji su primali telmisartan (0,33%) u odnosu na pacijente koji su primali placebo (0,16%) [RR 2,07 (95% interval pouzdanosti 1,14 – 3,76)]. Primećena

11 od15

povećana učestalost pojave sepse povezane sa primenom telmisartana može da bude ili slučajni nalaz ili povezana sa trenutno nepoznatim mehanizmom nastanka.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene telmisartana kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nije utvrđena. Dejstvo dve doze telmisartana na snižavanje krvnog pritiska procenjivano je kod 76 hipertenzivnih, uglavnom gojaznih pacijenata uzrasta od 6 do < 18 godina (telesna masa≥ 20 kg i ≤ 120 kg, srednja vrednost 74,6 kg), nakon primene telmisartana u dozi od 1 mg/kg (n=29 lečenih) ili 2 mg/kg (n=31 lečenih) tokom terapijskog perioda u trajanju od četiri nedelje. Pri uključivanju u studiju, nije ispitivano postojanje sekundarne hipertenzije. Kod pojedinih ispitivanih pacijenata, primenjene doze su bile veće od preporučenih za lečenje hipertenzije u odrasloj populaciji, čime je dostignuta dnevna doza uporediva sa 160 mg koja je bila ispitivana kod odraslih pacijenata. Nakon prilagođavanja prema efektima starosne grupe pacijenata, promene srednje vrednosti sistolnog krvnog pritiska u odnosu na početne vrednosti (primarni cilj) su iznosile – 14,5 (1,7) mmHg u grupi koja je primala telmisartan u dozi od 2 mg/kg, - 9,7 (1,7) mmHg u grupi koja je primala telmisartan u dozi od 1 mg/kg, odnosno -6,0 (2,4) u grupi koja je primala placebo. Prilagođene promene vrednosti dijastolnog krvnog pritiska u odnosu na početne vrednosti su iznosile -8,4 (1,5) mmHg, -4,5 (1,6) mmHg, odnosno -3,5 (2,1) mmHg. Promene su bile dozno zavisne. Podaci o bezbednosti iz ove studije kod pacijenata uzrasta od 6 do < 18 godina su bili uglavnom slični onim primećenim kod odraslih pacijenata. Bezbednost dugotrajne primene telmisartana kod dece i adolescenata nije procenjivana. Povećanje broja eozinofila koje je prijavljeno kod ove populacije pacijenata, nije zabeleženo kod odraslih. Nije poznat klinički značaji relevantnost ovog nalaza.

Ovi klinički podaci ne dozvoljavaju da se donese zaključak o efikasnosti i bezbednosti primene telmisartana kod pedijatrijskepopulacije sa hipertenzijom.

Resorpcija

Resorpcija telmisartana je brza, iako resorbovana količina varira. Srednja vrednost apsolutne bioraspoloživostitelmisartana iznosi oko 50%.

Kada se telmisartan uzima sa hranom, smanjenje površine ispod krive koncentracije telmisartana u plazmi-vreme(PIK0-∞) varira od približno6% (doza od 40 mg) do približno19% (doza od 160 mg). U roku od 3 sata nakon primene, koncentracije u plazmi su slične bilo da je telmisartan uzet bez hrane ili sa hranom.

Linearnost/nelinearnost

Ne očekuje se da malo smanjenje PIK vrednosti izazovesmanjenjeterapijske efikasnosti.

Nema linearnog odnosa između doza i koncentracije leka u plazmi. Vrednosti Cmax i u manjoj meri PIK vrednost, se povećavaju disproprocionalno pri dozama iznad40 mg.

Distribucija

Telmisartan se u visokom stepenu vezuje za proteine plazme (> 99,5%) uglavnom za albumin i alfa-1 kiseli glikoprotein. Srednja vrednost prividnog volumena distribucije u stanju ravnoteže (Vdss) iznosi približno 500 L.

Biotransformacija

Telmisartan se metaboliše konjugacijom do glukuronida osnovnog jedinjenja. Nije pokazana farmakološka aktivnost za konjugat.

Eliminacija

Telmisartan se odlikuje bieksponencijalnom farmakokinetikom razgradnje, sa terminalnim poluvremenom eliminacije od > 20 sati. Maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) i, u manjoj meri, površina ispod krive koncentracije u plazmi-vreme (PIK) se povećavaju disproporcionalno sa dozom. Nema dokaza o klinički značajnoj akumulaciji telmisartana pri primeni u preporučenoj dozi. Koncentracije u plazmi su bile veće kod žena nego kod muškaraca, bez značajnoguticaja na efikasnost.

12 od15

Nakon oralne (i intravenske) primene, telmisartan se skoro isključivo eliminiše putem fecesa, uglavnom u neizmenjenomobliku. Kumulativna urinarna ekskrecija je < 1% doze. Ukupni klirens plazme (CLtot) je visok (približno 1000 mL/min) u poređenju sa protokom krvi kroz jetru (oko 1500 mL/min).

Posebne populacije

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika dve doze telmisartana je procenjivana kao sekundarni parametar praćenja kod hipertenzivnih pacijenata (n=57) uzrasta od 6 do < 18 godina nakon primene telmisartana u dozi od 1 mg/kg ili 2 mg/kg tokom terapijskog perioda u trajanju od 4 nedelje. Ciljevi farmakokinetičkih istraživanja uključivali su određivanje koncentracije u stanju ravnoteže telmisartana kod dece i adolescenata i ispitivanja razlika povezanih sa uzrastom. Iako je studija obuhvatila suviše mali procenat ispitanika za celokupnu procenu farmakokinetike kod dece mlađe od 12 godina, rezultati su uopšteno u skladu sa nalazima kod odraslihi potvrđuju nelinearnost telmisartana, posebnoza vrednost Cmax.

Pol

Između polova su uočene razlike u koncentracijama u plazmi, sa Cmax i PIK vrednostima koje su približno 3 odnosno 2 puta veće kod žena u poređenju sa muškarcima.

Stariji pacijenti

Farmakokinetika telmisartana se ne razlikuje između starijih pacijenata i onih mlađihod 65 godina.

Oštećenje funkcijebubrega

Primećeno je dvostruko povećanje koncentracije leka u plazmi kod pacijenata sa blagim do umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega. Međutim, kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom koji se podvrgavaju hemodijalizi zabeležene su manje koncentracije u plazmi. Telmisartan se u velikoj meri vezuje za proteine plazme kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom i ne može se ukloniti hemodijalizom. Kod pacijenata sa oštećenjemfunkcijebubrega poluvreme eliminacije nije izmenjeno.

Oštećenjefunkcijejetre

Farmakokinetičke studije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre pokazale su povećanje apsolutne bioraspoloživosti do skoro 100%. Poluvreme eliminacije nije izmenjeno kod pacijenata sa oštećenjem funkcijejetre.

U pretkliničkim ispitivanjima bezbednosti, doze koje dovode do koncentracije u plazmi koja je uporediva sa onom koja se dobija pri kliničkom terapijskom rasponu, dovodile su do smanjenja vrednosti parametara crvenih krvnih ćelija (eritrociti, hemoglobin i hematokrit), promena u hemodinamici bubrega (povećane koncentracije azota iz ureje i kreatinina u krvi), kao i do povećanih koncentracija kalijuma u serumu kod normotenzivnih životinja. Kod pasa su uočene dilatacija i atrofija bubrežnih tubula. Kod pacova i pasa zabeleženi su i oštećenja sluznice želuca (erozija, ulceracije ili inflamacija). Ova farmakološki posredovana neželjena dejstva, koja su poznata iz pretkliničkih ispitivanja sa inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima i antagonistima receptora angiotenzina II, sprečavana su nadoknadomsolioralnimputem.

U oba slučaja, zabeležena je povećana aktivnost renina u plazmi i hipertrofija/hiperplazija bubrežnih jukstaglomerularnih ćelija. Ove promene, kao su takođe dejstvo cele grupe inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima i drugih antagonista receptora angiotenzina II, izgleda nemaju kliničkiznačaj.

Ne postoji jasan dokaz o teratogenom dejstvu, međutim, pri toksičnim dozama telmisartana, primećeno je dejstvo na postnatalni razvoj mladunaca, kao što su mala telesna masa iodloženo otvaranje očiju.

Nema dokaza o mutagenosti i relevantnoj klastogenoj aktivnosti u in vitro ispitivanjima, a nema ni dokaza o kancerogenosti kod pacova i miševa.

13 od15

Manitol;

Kroskarmeloza-natrijum; PovidonK29-32;

Kalijum-hidroksid, pelete; Magnezijum-stearat.

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje je Al/Al blister u kome se nalazi 14 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 2 blistera od po 14 tableta (ukupno28 tableta) i Uputstvom za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Telmipres pripada grupi lekova poznatih kao antagonisti receptora za angiotenzin-II. Angiotenzin II je supstanca koja nastaje u telu a koja sužava Vaše krvne sudove, uzrokujući tako povećanje krvnog pritiska. Lek Telmipres blokira ovo dejstvo angiotenzina II, dovodeći do širenja krvnih sudova, i na taj način snižava Vaš krvni pritisak.

Lek Telmipres se koristi za terapiju esencijalne hipertenzije (visokog krvnog pritiska) kod odraslih. “Esencijalna” znači da visok krvni pritisak nije izazvan nijednim drugim uzrokom.

Ako se ne leči, visok krvni pritisak može da ošteti krvne sudove velikog broja organa, što ponekad može da dovede do srčanog udara, oslabljenog rada srca ili bubrega, moždanog udara ili slepila. Obično nema bilo kakvih simptoma visokog krvnog pritiska, dok ne nastane oštećenje. Prema tome, važno je da se krvni pritisak redovno meri kako bi se proverilo da je u granicama normale.

Lek Telmipres se, takođe, koristi za smanjenje neželjenih događaja vezanih za rad srca i krvnih sudova (kao npr. srčani ili moždani udar) kod odraslih pacijenata koji su pod rizikom, jer imaju smanjen ili blokiran dotok krvi u srce ili noge, ili su imali moždani udar, ili imaju šećernu bolest sa visokim rizikom. Vaš lekar može da Vam kaže ukoliko imate visok rizik za bilo koji od ovih događaja.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na telmisartan ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• ukoliko ste trudni duže od 3 meseca (takođe treba izbegavati lek Telmipres i u ranoj trudnoći – videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost”).
• ukoliko imate teška oboljenja jetre kao što je holestaza ili bilijarna opstrukcija (problemi sa drenažom žuči iz jetre i iz žučne kese), ili bilo koje druge teške bolesti jetre.
• ukoliko imate šećernu bolest ili bolest bubrega i uzimate lek za snižavanje povišenog krvnog pritiska koji sadrži aliskiren.

Ukoliko se bilo šta od ovoga odnosi na Vas, recite Vašem lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete lek Telmipres.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Telmipres.

Recite Vašem lekaru ukoliko imate ili ste imali bilo koje stanje ili oboljenje navedeno u nastavku teksta:

• Bolest bubrega ili imate transplantiran bubreg;
• Stenoza bubrežne arterije (sužavanje krvnih sudova jednog ili oba bubrega);
• Bolest jetre;
• Problem sa srcem;
• Povećani nivoi aldosterona (voda i so se zadržavaju u telu zajedno sa neravnotežom različitih minerala u krvi);
• Nizak krvni pritisak (hipotenzija), veća je verovatnoća da se javi ukoliko ste dehidrirani (veliki gubitak telesne vode) ili kada imate nedostatak soli zbog terapije diureticima (“tablete za izmokravanje”), držite dijetu sa niskim unosom soli, imate proliv ili povraćanje;
• Povećana koncentracija kalijuma u krvi;
• Šećerna bolest.

Pre nego što uzmete lek Telmipres, razgovarajte sa Vašim lekarom:

• ukoliko ste na terapiji digoksinom
• ukoliko uzimate bilo koji od navedenih lekova za terapiju visokog krvnog pritiska:
• ACE -inhibitor (na primer: enalapril, lisinopril, ramipril), posebno ako imate probleme sa bubrezima povezane sa šećernom bolešću.
• aliskiren.

Vaš lekar Vam može u redovnim vremenskim intervalima kontrolisati funkciju bubrega, krvni pritisak i koncentraciju elektrolita (npr. kalijuma) u krvi. Pročitajte i informacije pod naslovom “Lek Telmipres ne smete uzimati”.

Morate reći Vašem lekaru ukoliko mislite da ste (ili postoji mogućnost da ste) trudni. Lek Telmipres se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne smete ga uzimati ukoliko ste trudni duže od 3 meseca, jer može da prouzrokuje teška oštećenja Vašoj bebi ukoliko se koristi u ovoj fazi trudnoće (videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost”).

U slučaju hirurškog zahvata ili anestezije, obavezno recite svom lekaru da uzimate lek Telmipres. Lek Telmipres može da bude manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod pacijenata crne rase.

Deca i adolescenti

Ne preporučuje se upotreba leka Telmipres kod dece i adolescenata uzrasta do 18 godina.

Drugi lekovi i lek Telmipres

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Vaš lekar će možda morati da promeni dozu ovih lekova ili da preduzme druge mere opreza. U nekim slučajevima možda ćete morati da prestanete sa uzimanjem jednog od ovih lekova. Ovo se pre svega odnosi na one lekove koji su navedeni u nastavku, a koji se primenjuju istovremeno sa lekom Telmipres:

• Lekovi koji sadrže litijum i koriste se u lečenju nekih vrsta depresije;
• Lekovi koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u krvi kao što su zamene za soli koje sadrže kalijum, diuretici koji štede kalijum (“tablete koje olakšavaju izbacivanje vode iz organizma”), lekovi iz grupe ACE inhibitora (inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima, za lečenje povišenog krvnog pritiska), antagonisti receptora za angiotenzin II (za lečenje povišenog krvnog pritiska), NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi, npr. aspirin ili ibuprofen), heparin (lek za razređivanje krvi), imunosupresivi (kao npr. ciklosporin ili takrolimus), i antibiotik trimetoprim;
• Diuretici (“tablete koje olakšavaju izbacivanje vode iz organizma”), naročito ukoliko se uzmu u visokim dozama zajedno sa lekom Telmipres, mogu da dovedu do prekomernog gubitka telesne vode i niskog krvnog pritiska (hipotenzija);
• Ukoliko uzimate neki od ACE-inhibitora ili aliskiren (pročitati informacije odeljaka “Lek Telmipres ne smete uzimati“ i “Upozorenja i mere opreza“);
• Digoksin.

Dejstvo leka Telmipres može biti smanjeno ukoliko koristite NSAIL (nesteroidne antiinflamatorne lekove, kao npr. aspirin ili ibuprofen) ili kortikosteroide.

Lek Telmipres može da poveća efekat snižavanja krvnog pritiska drugih lekova koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska ili lekova koji imaju potencijal za snižavanje krvnog pritiska (npr. baklofen, amifostin). Osim toga, suviše sniženi krvni pritisak se može pogoršati uzimanjem alkohola, barbiturata, narkotika ili antidepresiva. Ovo možete primetiti kao vrtoglavicu tokom ustajanja. Neophodno je da se posavetujete sa Vašim lekarom ukoliko je potrebno da se koriguje doza drugih lekova koje uzimate istovremeno dok ste na terapiji lekom Telmipres.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Trudnoća

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Vaš lekar će Vas obično savetovati da prestanete sa uzimanjem leka Telmipres pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni i posavetovaće Vas da uzmete drugi lek umesto leka Telmipres.

Upotreba leka Telmipres se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se koristiti ukoliko ste trudni duže od 3 meseca jer može da uzrokuje teška oštećenja kod Vaše bebe ukoliko se koristi nakon trećeg meseca trudnoće.

Dojenje

Recite Vašem lekaru ukoliko dojite ili treba da počnete sa dojenjem. Lek Telmipres se ne preporučuje za primenu kod dojilja i Vaš lekar može da odabere drugu terapiju za Vas ukoliko želite da dojite, naročito ako je Vaša beba tek rođena ili prevremeno rođena.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Neki pacijenti osećaju vrtoglavicu ili umor tokom uzimanja leka Telmipres. Ukoliko osetite vrtoglavicu ili umor, ne vozite i ne upravljajte mašinama.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Za terapiju visokog krvnog pritiska, uobičajena doza leka Telmipres za većinu pacijenata je jedna tableta od 40 mg jednom dnevno, radi kontrole krvnog pritiska tokom perioda od 24 sata. Međutim, ponekad Vaš lekar može da preporuči nižu dozu, 20 mg jednom dnevno. Lek Telmipres može da se koristi u kombinaciji sa diureticima (“lekovima za izmokravanje”) kao što je hidrohlortiazid, jer se pokazalo da njihova kombinacija ima dodatni efekat na snižavanje krvnog pritiska.

Za smanjenje kardiovaskularnih događaja (događaja vezanih za srce i krvne sudove), uobičajena doza leka Telmipres je jedna tableta od 80 mg jednom dnevno. Na početku preventivne terapije lekom Telmipres od 80 mg, krvni pritisak bi trebalo često proveravati.

Ukoliko imate oslabljenu funkciju jetre, uobičajena doza leka Telmipres ne bi trebalo da bude veća od 40 mg jednom dnevno.

Ukoliko imate oslabljenu funkciju bubrega preporučuje se početna doza od 20 mg.

Pokušajte da tabletu uzimate svakoga dana u isto vreme. Lek Telmipres možete da uzimate sa hranom ili bez nje. Tablete treba da progutate cele, sa malo vode ili nekog bezalkoholnog napitka. Važno je da uzimate lek Telmipres svakoga dana sve dok Vam Vaš lekar ne kaže drugačije. Ukoliko imate utisak da lek Telmipres suviše jako ili suviše slabo deluje na Vaš organizam, razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Tableta se može podeliti na jednake doze. Za postizanje doze od 20 mg telmisartana koristiti ½ tablete jačine 40 mg.

Ako ste uzeli više leka Telmipres nego što treba

Važno je da se pridržavate doze koju Vam je propisao Vaš lekar. Ako slučajno uzmete previše tableta, odmah se obratite svom lekaru, farmaceutu ili hitnoj službi najbliže bolnice.

Najčešći simptomi predoziranja telmisartanom su sniženi krvi pritisak (hipotenzija) i ubrzan rad srca (tahikardija). Takođe su zabeleženi i usporeni otkucaji srca (bradikardija), vrtoglavica, povećan nivo kreatinina u krvi i iznenadno otkazivanje rada bubrega.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Telmipres

Ako ste zaboravili da uzmete svoju dozu, uzmite je čim se setite, a onda nastavitepo uobičajenom rasporedu. Ako ste zaboravili da uzmete svoju tabletu jedan dan, uzmite Vašu uobičajenu dozu sledećeg dana. Nemojte uzimati duplu dozu da nadoknadite pojedinačne propuštene doze.

Ako prestanete uzimati lek Telmipres

Kako biste držali svoj pritisak pod kontrolom, uzimajte lek Telmipres svaki dan onoliko dugo koliko Vam je Vaš lekar propisao. Ako mislite da je dejstvo leka Telmipres prejako ili preslabo razgovarajte sa svojim lekarom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neka neželjena dejstva mogu da budu veoma ozbiljna i da zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.

Potrebno je da se odmah obratite Vašem lekaru ako osetite bilo koji od navedenih simptoma:

Sepsa* (često se naziva „trovanje krvi“, je teška infekcija sa zapaljenskim odgovorom čitavog organizma), brzo oticanje kože i sluznica (angioedem); ova neželjena dejstva su retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek ), ali izuzetno teška i pacijenti treba da prestanu sa uzimanjem leka i hitno se obrate svom lekaru. Ukoliko se ove neželjene reakcije ne leče mogu da dovedu do smrtnog ishoda.

Moguća neželjena dejstva leka Telmipres:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

Nizak krvni pritisak (hipotenzija) kod pacijenata koji su lečeni zbog smanjenja kardiovaskularnih neželjenih događaja (neželjenih događaja na srcu i krvnim sudovima).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

Infekcije mokraćnih puteva, infekcije gornjih disajnih puteva (npr. zapaljenje grla, zapaljenje sinusa, kijavica), nedostatak crvenih krvnih ćelija (anemija), povećanje koncentracije kalijuma u krvi, otežano spavanje, osećaj tuge (depresija), nesvestica (sinkopa), vrtoglavica (vertigo), usporen rad srca (bradikardija), nizak krvni pritisak (hipotenzija) kod pacijenata lečenih zbog visokog krvnog pritiska, vrtoglavica prilikom ustajanja (ortostatska hipotenzija), kratak dah, kašalj, bol u trbuhu, proliv, nelagodnost u trbuhu, nadutost, povraćanje, svrab, pojačano znojenje, osip izazvan lekom, bol u leđima, grč mišića, mišićni bol (mialgija), oštećenje funkcije bubrega uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju (otkazivanje rada bubrega), bol u grudima, osećaj slabosti i povećana koncentracija kreatinina u krvi.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Sepsa* (često se naziva „trovanje krvi“,, je teška infekcija sa zapaljenskim odgovorom čitavog organizma koji može da dovede do smrtnog ishoda), povećanje određenog tipa belih krvnih ćelija (eozinofilija), smanjenje broja trombocita (trombocitopenija), teška alergijska reakcija (anafilaktička reakcija), alergijske reakcije (npr. osip, svrab, otežano disanje, zviždanje u grudima, oticanje lica ili nizak krvni pritisak), nizak nivo šećera u krvi (kod pacijenata sa dijabetesom), anksioznost, izrazita pospanost, problemi sa vidom, ubrzani otkucaji srca (tahikardija), suva usta, nelagodnost u trbuhu, poremećaj čula ukusa (disgeuzija), abnormalna funkcija jetre (pacijenti japanskog porekla su imali veće šanse da ispolje ovo neželjeno dejstvo), nagli otok kože i sluznice koji može da izazove smrt (angioedem sa smrtnim ishodom), ekcem (poremećaj kože), crvenilo kože, koprivnjača (urtikarija), težak osip usled primene leka, bol u zglobovima (artralgija), bol u ekstremitetima, bol u tetivama, simptomi slični gripu, smanjena koncentracija hemoglobina (protein krvi), povećana koncentracija mokraćne kiseline, enzima jetre ili kreatin-fosfokinaze u krvi.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): Progresivno stvaranje ožiljaka u tkivu pluća (intersticijalna bolest pluća)**

* Ovo može da bude slučajan nalaz ili povezano sa još nedovoljno objašnjenim mehanizmom dejstva telmisartana.

** Slučajevi progresivnog stvaranja ožiljaka u tkivu pluća su prijavljivani tokom terapije telmisartanom. Međutim, nije poznato da li je telmisartan odgovoran za ovu pojavu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Telmipres posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca:

Telmipres, 40 mg, tablete:

Jedna tableta sadrži 40 mg telmisartana.

Telmipres, 80 mg, tablete:

Jedna tableta sadrži 80 mg telmisartana.

Pomoćne supstance: manitol; kroskarmeloza-natrijum; povidon; kalijum-hidroksid, pelete; magnezijum- stearat.

Kako izgleda lek Telmipres i sadržaj pakovanja

Telmipres, 40 mg, tablete: Bele, ovalne, bikonveksne tablete, sa podeonom linijom i utisnutom oznakom „T“ na jednoj strani, dimenzija: 5,9 x 12,0 mm.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Telmipres, 80 mg, tablete: Bele, ovalne, bikonveksne tablete, sa utisnutom oznakom „T1“ na jednoj strani, dimenzija: 7,9 x 16,2 mm

Unutrašnje pakovanje je Al/Al blister koji sadrži 14 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 tableta (ukupno 28 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

ADOC D.O.O. BEOGRAD

Milorada Jovanovića 11, Beograd

Proizvođač

ACTAVIS LTD, BLB016, Bulebel Industrial Estate, Zejtun, Malta

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Telmipres, 40 mg, tablete: 515-01-01592-19-001 od 10.03.2020.

Telmipres, 80 mg, tablete: 515-01-01593-19-001 od 10.03.2020.