Telisar® 80mg tableta

Hipertenzija

Terapija esencijalne hipertenzije kod odraslih.

Kardiovaskularna prevencija

Smanjenje kardiovaskularnog morbiditeta kod odraslih pacijenata sa:

• manifestnom aterotrombotskom kardiovaskularnom bolešću (koronarna bolest srca u anamnezi, moždani udar ili periferna arterijska bolest) ili
• diabetes mellitus tip 2 sa dokumentovanim oštećenjem ciljnog organa.

Doziranje

Terapija esencijalne hipertenzije

Uobičajena efektivna doza je 40 mg jednom dnevno. Pojedini pacijenti mogu imati koristi već pri dnevnoj dozi od 20 mg. U slučajevima kada ciljni krvni pritisak nije postignut, doza telmisartana se može povećati do najviše 80 mg jednom dnevno. Kao alternativa, telmisartan se može koristiti u kombinaciji sa tiazidnim diureticima, kao što je hidrohlortiazid, za koji je pokazano da ima dodatno dejstvo na sniženje krvnog pritiska, kada se koristi sa telmisartanom. Kada se razmatra povećanje doze, mora se imati na umu da se maksimalno antihipertenzivno dejstvo uglavnom postiže četiri do osam nedelja po započinjanju terapije (videti odeljak 5.1).

Prevencija kardiovaskularnih bolesti

Preporučena doza je 80 mg jednom dnevno. Nije poznato da li su doze telmisartana manje od 80 mg efikasne za smanjenje kardiovaskularnog morbiditeta.

Kada se započne terapija telmisartanom u cilju smanjenja kardiovaskularnog morbiditeta, preporučuje se pažljivo praćenje krvnog pritiska, a takođe može biti potrebno i odgovarajuće prilagođavanje doze lekova za snižavanje krvnog pritiska.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi iskustvo je ograničeno. Manja početna doza od 20 mg se preporučuje kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.4). Prilagođavanje doze nije neophodno kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Lek Telisar je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3). Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, ne sme se prekoračiti pojedinačna dnevna doza od 40 mg (videti odeljak 4.4).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost telmisartana kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nisu ustanovljeni. Trenutno raspoloživi podaci su navedeni u odeljcima 5.1 i 5.2, ali se ne mogu dati bilo kakve preporuke u pogledu doziranja.

Način upotrebe

Telmisartan tablete su namenjene za upotrebu jednom dnevno i potrebno ih je uzeti sa vodom, sa ili bez hrane.

Pre rukovanja i primene leka treba primeniti mere opreza. Lek Telisar bi trebalo čuvati u zatvorenom blisteru zbog higroskopnog svojstva tableta. Tablete izvaditi iz blistera neposredno pre primene.

Napomena:

Primena telmisartana u dozama manjim od 80 mg nije moguća sa doznim oblikom leka Telisar.

Za primenu telmisartana u dozama manjim od 80 mg koristiti dostupne lekove odgovarajuće jačine.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci (videti odeljak 6.1)
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6)
• Bilijarni opstruktivni poremećaji
• Teško oštećenje funkcije jetre
• Istovremena primena telmisartana sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata koji imaju diabetes melitus ili oštećenje funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Trudnoća

Terapiju antagonistima angiotenzin II-receptora ne treba započinjati tokom trudnoće. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da pređu na alternativne antihipertenzivne lekove sa potvrđenim profilom bezbednosti za upotrebu u trudnoći, osim ako se terapija antagonistima receptora angiotenzina II ne smatra esencijalnom. Kada se trudnoća utvrdi, terapiju antagonistima angiotenzin II-receptora treba odmah prekinuti i, ako je potrebno, treba otpočeti alternativnu terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Oštećenje funkcije jetre

Lek Telisar se ne sme davati pacijentima koji boluju od holestaze, bilijarnih opstruktivnih poremećaja ili teškog oštećenja funkcije jetre (videti odeljak 4.3), jer se telmisartan uglavnom eliminiše preko žuči.Kod ovih pacijenata može se očekivati smanjenje klirensa telmisartana u jetri. Telmisartan treba koristiti isklučivo sa oprezom kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre.

Renovaskularna hipertenzija

Postoji povećani rizik od teške hipotenzije i bubrežne insuficijencije kod pacijenata sa bilateralnom stenozom bubrežnih arterija ili stenozom arterije jedinog funkcionalnog bubrega na terapiji lekovima koji utiču na sistem renin-angiotenzin-aldosteron.

Oštećenje funkcije bubrega i transplantacija bubrega

Kada se lek Telisar koristi kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega preporučuje se povremeno praćenje nivoa kalijuma i kreatinina u serumu. Nema iskustva sa davanjem telmisartana pacijentima sa nedavno transplantiranim bubregom.

Intravaskularna hipovolemija

Simptomatska hipotenzija, posebno posle prve doze telmisartana, može da se javi kod pacijenata kod kojih postoji deplecija volumena i/ili natrijuma zbog snažne terapije diureticima, ograničenja unosa soli ishranom, dijareje ili povraćanja. Ova stanja treba korigovati pre primene telmisartana. Depleciju volumena i/ili natrijuma treba korigovati pre početka primene telmisartana.

Dvostruka blokada sistema renin-angiontenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE-inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i oslabljene funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Dvostruka blokada RAAS kombinovanom upotrebom ACE-inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena se ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, treba je primeniti isključivo pod nadzorom lekara specijaliste i uz čestu kontrolu bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska.

ACE-inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II ne treba koristiti zajedno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Ostala stanja sa stimulacijom sistema renin-angiotenzin-aldosteron

Kod pacijenata čiji vaskularni tonus i bubrežna funkcija zavise prvenstveno od aktivnosti sistema renin- angiotenzin-aldosteron (npr. pacijenti sa teškom kongestivnom srčanom insuficijencijom ili osnovnom bubrežnom bolešću, uključujući stenozu bubrežnih arterija), terapija lekovima kao što je telmisartan, koja utiču na taj sistem, povezana je sa akutnom hipotenzijom, hiperazotemijom, oligurijom, ili ređe akutnom bubrežnom insuficijencijom (videti odeljak 4.8).

Primarni aldosteronizam

Pacijenti sa primarnim aldosteronizmom po pravilu neće odgovarati na antihipertenzivne lekove koji deluju preko inhibicije sistema renin-angiotenzin. Prema tome, kod njih se upotreba telmisartana ne preporučuje.

Stenoza aortnog i mitralnog zaliska, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Kao što je slučaj i sa drugim vazodilatatorima, poseban oprez treba obratiti na pacijente koji imaju aortnu ili mitralnu stenozu zaliska, ili boluju od opstruktivne hipertrofične kardiomiopatije.

Pacijenti sa dijabetesom koji su na terapiji insulinom ili antidijabeticima

Kod ovih pacijenata može da se javi hipoglikemija tokom terapije telmisartanom. Zbog toga kod ovih pacijenata treba razmotriti odgovarajuće praćenje nivoa glukoze u krvi; ukoliko je indikovano, može biti potrebno prilagođavanje doze insulina ili antidijabetika.

Hiperkalemija

Upotreba lekova koji utiču na sistem renin-angiotenzin-aldosteron može da prouzrokuje hiperkalemiju. Kod starijih osoba, kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom, kod pacijenata sa Diabetes mellitus-om, kod pacijenata koji se istovremeno leče i drugim lekovima koji mogu da povećaju nivoe kalijuma i/ili kod pacijenata sa interkurentnim događajima, hiperkalemija može imati smrtni ishod.

Pre nego što se razmotri istovremena primena lekova koji utiču na sistem renin-angiotenzin-aldosteron, treba proceniti odnos koristi i rizika. Glavni faktori rizika za hiperkalemiju koje treba razmotriti su:

• Diabetes mellitus, oštećenje bubrežne funkcije, starost (> 70 godina)
• Istovremena primena sa jednim ili više lekova koji utiču na sistem renin-angiotenzin aldosteron i/ili suplementima kalijuma. Lekovi ili terapijske klase lekova koje mogu da prouzrokuju hiperkalemiju su zamene za soli koje sadrže kalijum, diuretici koji štede kalijum, ACE inhibitori, antagonisti angiotenzin II-receptora, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL, uključujući selektivne COX-2 inhibitore), heparin, imunosupresivi (ciklosporin ili takrolimus) i trimetoprim.
• Interkurentni događaji, naročito dehidratacija, akutna dekompenzacija srca, metabolička acidoza, pogoršanje bubrežne funkcije, iznenadno pogoršanje stanja bubrega (npr. infektivne bolesti), liza ćelija (npr. akutna ishemija ekstremiteta, rabdomioliza, produžena trauma).

Preporučuje se pažljivo praćenje nivoa kalijuma u krvi kod pacijenata sa rizikom (videti odeljak 4.5).

Etničke razlike

Kao što je primećeno za sve inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima, telmisartan i drugi antagonisti angiotenzin II-receptora su izgleda manje efikasni u smanjenju krvnog pritiska kod ljudi crne rase, nego kod ljudi koji nisu crne rase, moguće zbog veće prevalence stanja sa niskim sadržajem renina kod populacije crne rase koja pati od hipertenzije.

Ostalo

Kao što je slučaj i sa svim drugim antihipertenzivnim lekovima, prekomerno smanjenje krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemijskom kardiomiopatijom ili ishemijskom kardiovaskularnom bolešću, može da dovede do infarkta miokarda ili moždanog udara.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama:

Lek Telisar sadrži laktozu monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Digoksin

Kada se telmisartan primenjuje istovremeno sa digoksinom, primećeno je porast medijane maksimalne koncentracije digoksina u plazmi (49%) i koncentracije tokom intervala doziranja (20%). Po započinjanju terapije, prilagođavanju doze ili obustavi primene telmisartana, treba pratiti nivo digoksina i voditi računa da njegove vrednosti ostanu u terapijskim okvirima.

Kao i kod drugih lekova koji deluju na sistem renin-angiotenzin-aldosteron, telmisartan može da izazove nastanak hiperkalemije (videti odeljak 4.4). Rizik od pojave hiperkalemije se može povećavati u slučaju istovremene primene sa drugim lekovima koji takođe mogu izazvati hiperkalemiju (zamene za soli koje sadrže kalijum, diuretici koji štede kalijum, ACE inhibitori, antagonisti angiotenzin II-receptora, nesteroidni

antiinflamatorni lekovi (NSAIL, uključujući selektivne COX-2 inhibitore), heparin, imunosupresivi (ciklosporin ili takrolimus) i trimetoprim).

Nastanak hiperkalemije zavisi od udruženih faktora rizika. Rizik se povećava u slučaju gore pomenutih kombinacija lečenja. Rizik je naročito visok kada se telmisartan koristi zajedno sa diureticima koji štede kalijum i kada se koristi zajedno sa zamenama za soli koje sadrže kalijum. Kombinacija sa ACE inhibitorom ili NSAIL na primer, predstavlja manji rizik pod uslovom da se upozorenja za primenu leka strogo prate.

Istovremena upotreba se ne preporučuje

Diuretici koji štede kalijum ili suplementi kalijuma

Antagonisti angiotenzin II-receptora kao što je telmisartan, smanjuju gubitak kalijuma indukovan diuretikom. Diuretici koji štede kalijum kao npr. spironolakton, eplerenon, triamteren, ili amilorid, suplementi kalijuma, ili zamene za soli koje sadrže kalijum, mogu da vode ka značajnom povećanju serumskog kalijuma. Ukoliko je istovremena primena indikovana zbog dokumentovane hipokalemije, oni bi trebalo da budu korišćeni sa oprezom i sa čestim praćenjem nivoa serumskog kalijuma.

Litijum

Reverzibilna povećanja nivoa serumskih koncentracija litijuma i njegova toksičnost su prijavljeni tokom istovremene primene litijuma sa inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima, i sa antagonistima angiotenzin II-receptora, uključujući telmisartan. Ukoliko se primena ove kombinacije pokaže neophodnom, preporučuje se pažljivo praćenje nivoa serumskog litijuma.

Istovremena upotreba koja zahteva oprez

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi

NSAIL (npr. acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornom doznom režimu, COX-2- inhibitori i neselektivni NSAIL) mogu da smanje antihipertenzivno dejstvo antagonista receptora za angiotenzin II. Kod nekih pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega (npr. dehidrirani pacijenti ili stariji pacijenti sa kompromitovanom funkcijom bubrega) istovremena primena antagonista receptora za angiotenzin II i lekova koji inhibiraju ciklooksigenazu može da dovede do daljeg pogoršanja bubrežne funkcije, uključujući i mogućnost nastanka akutne bubrežne insuficijencije, koja je obično reverzibilna. Prema tome, ovu kombinaciju treba koristiti oprezno, posebno kod starijih pacijenata. Pacijente treba adekvatno hidrirati i treba razmotriti i potrebu za praćenjem bubrežne funkcije po uvođenju istovremene terapije i periodično posle toga.

U jednoj studiji, istovremeno korišćenje telmisartana i ramiprila dovelo je do povećanja do 2,5 puta u PIK0-24 i Cmax ramiprila i ramiprilata. Klinički značaj ovog zapažanja nije poznat.

Diuretici (tiazidni diuretici ili diuretici Henleove petlje)

Prethodna terapija visokim dozama diuretika kao što je furosemid (diuretik Henleove petlje) i hidrohlortiazid (tiazidni diuretik) može da rezultuje deplecijom volumena i rizikom od hipotenzije pri započinjanju terapije telmisartanom.

Šta treba uzeti u obzir prilikom istovremene upotrebe

Drugi antihipertenzivni lekovi

Efekat telmisartana na snižavanje krvnog pritiska može da se poveća tokom istovremene primene sa drugim antihipertenzivnim lekovima.

Podaci iz kliničkih ispitivanja su pokazali da je dvojna blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) kombinovanom upotrebom ACE-inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena, povezana sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i oslabljena

funkcija bubrega (uključujući i akutnu bubrežnu insuficijenciju), u poređenju sa slučajevima u kojima se koristi samo jedan lek koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Na osnovu njihovih farmakoloških osobina, može se očekivati da sledeći lekovi mogu potencirati hipotenzivne efekte svih antihipertenzivnih lekova uključujući telmisartan: baklofen, amifostin. Ortostatska hipotenzija može da se pogorša alkoholom, barbituratima, narkoticima ili antidepresivima.

Kortikosteroidi (sistemska primena) Smanjenje antihipertenzivnog efekta.

Trudnoća

Ne postoje adekvatni podaci o upotrebi telmisartana tokom trudnoće. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Epidemiološki podaci vezani za teratogeni rizik nakon ekspozicije ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće nisu definitivni; ipak malo povećanje rizika ne može se isključiti. Pošto ne postoje kontrolisani epidemiološki podaci o riziku vezanom za antagoniste angiotenzin II-receptora, slični rizici mogu postojati za ovu grupu lekova. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da pređu na alternativne antihipertenzivne lekove sa potvrđenim profilom bezbednosti za upotrebu u trudnoći, osim ako se terapija antagonistima receptora angiotenzina II ne smatra esencijalnom. Kada se trudnoća potvrdi, terapiju antagonistima receptora za angiotenzin II treba odmah prekinuti, i ako je potrebno, treba otpočeti alternativnu terapiju.

Poznato je da izloženost antagonistima angiotenzin II-receptora tokom drugog i trećeg trimestra indukuje fetotoksičnost kod ljudi (smanjena funkcija bubrega, oligoamnioza, usporeno okoštavanje kostiju lobanje) i neonatalnu toksičnost (insuficijencija bubrega, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3).

Ako je došlo do izloženosti antagonistima angiotenzin II-receptora od drugog tromesečja trudnoće, preporučuje se ultrazvučno praćenje funkcije bubrega i razvoja lobanje.

Odojčad čije su majke uzimale antagoniste angiotenzin II-receptora treba pažljivo pratiti radi moguće pojave hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje

Budući da nema informacija o upotrebi leka u periodu dojenja, telmisartan se ne preporučuje i prednost se daje alternativnim terapijama koje imaju bolji profil bezbednosti tokom dojenja, posebno kada se doji novorođenče ili prevremeno rođeno dete.

Plodnost

U pretkliničkim ispitivanjima, nije primećen uticaj telmisartana na fertilitet kod muškaraca i žena.

Kada se upravlja vozilom ili rukuje mašinama, mora se imati na umu da tokom terapije antihipertenzivnim lekovima kao što je lek Telisar, može doći povremeno do pojave vrtoglavice ili pospanosti.

Prikaz profila bezbednosti

Teška neželjena dejstva uključuju anafilaktičku reakciju i angioedem koji koji se mogu javiti retko (≥ 1/10 000 do < 1/1000), i akutnu bubrežnu insuficijenciju.

Ukupna incidenca neželjenih dejstava koja se beleže sa telmisartanom (41,4%), obično je bila slična učestalosti za placebo (43,9%) u placebo-kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod pacijenata lečenih od hipertenzije. Incidenca neželjenih dejstava nije bila dozno povezana i nije pokazivala korelaciju sa polom, starošću ili rasom pacijenta. Bezbednosni profil telmisartana kod pacijenata koji primaju terapiju za smanjenje kardiovaskularnog morbiditeta u skladu je sa podacima dobijenim za hipertenzivne pacijente.

Dole navedene neželjene reakcije zabeležene su u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa hipertenzijom i u postmarketinškim izveštajima. Ovaj spisak uključuje ozbiljne neželjene događaje i neželjene događaje koji dovode do prekida terapije zabeležene u tri kliničke dugotrajne studije kojima je obuhvaćeno 21 642 pacijenta lečenih telmisartanom za smanjenje kardiovaskularnog morbiditeta u trajanju do šest godina.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Neželjene reakcije su rangirane prema učestalosti ispoljavanja koristeći sledeću konvenciju: veoma česta ≥ 1/10; česta ≥ 1/100, < 1/10; povremena ≥ 1/1 000, < 1/100; retka ≥ 1/10 000, < 1/1 000; veoma retka < 1/10 000.

U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su prikazane po redosledu opadajuće ozbiljnosti.

1,2,3,4 Za dalji opis, molimo pogledajte odeljak "Opis izabranih neželjenih dejstava".

Opis izabranih neželjenih dejstava

Sepsa

U studiji PRoFESS, primećena je povećana incidenca sepse sa telmisartanom u poređenju sa placebom. Ovaj događaj može da bude slučajni nalaz ili povezan sa trenutno nepoznatim mehanizmom nastanka (videti odeljak 5.1).

Hipotenzija

Ovo neželjeno dejstvo je prijavljeno kao često kod pacijenata sa kontrolisanim krvnim pritiskom koji su, uz uobičajenu terapiju, bili lečeni telmisartanom zbog smanjenja kardiovaskularnog morbiditeta.

Abnormalna funkcija jetre/poremećaj rada jetre

Većina slučajeva abnormalne funkcije jetre/poremećaj rada jetre iz postmarketinškog iskustva, dogodila se kod pacijenata japanskog porekla. Pacijenti japanske populacije su imali veću tendenciju da ispolje ova neželjena dejstva.

Intersticijalna bolest pluća

Slučajevi intersticijalne bolesti pluća prijavljeni tokom postmarketinške faze primene leka, bili su vremenski povezani sa unosom telmisartana. Međutim, uzročna veza nije utvrđena.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Postoje ograničene informacije o predoziranju kod ljudi. Simptomi:

Najčešće manifestacije predoziranja telmisartanom bile su hipotenzija i tahikardija; takođe su prijavljeni

bradikardija, vrtoglavica, povećanje serumskog kreatinina i akutna insuficijencija bubrega.

Terapija:

Telmisartan se ne uklanja hemodijalizom. Pacijenta treba pažljivo pratiti, a terapija treba da bude simptomatska uz sve potporne mere. Terapija zavisi od vremena proteklog od unosa leka i težine simptoma. Preporučene mere uključuju indukciju povraćanja i/ili gastričnu lavažu. Aktivni ugalj može da bude koristan u terapiji predoziranja. Treba često pratiti elektrolite i kreatinin u serumu. Ako dođe do hipotenzije, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj i brzo nadoknađivati elektrolite i tečnost.

Farmakoterapijska grupa: Antagonisti angiotenzin II-receptora, monokomponentni

ATC šifra: C09CA07

Mehanizam dejstva:

Telmisartan je oralno aktivan i specifičan antagonist angiotenzin II-receptora (tip AT1). Telmisartan sa visokim afinitetom izmešta angiotenzin II sa njegovog mesta vezivanja na receptore podtipa AT1 koji su odgovorni za poznata dejstva angiotenzina II. Telmisartan ne ispoljava bilo kakvu parcijalnu agonističku aktivnost na AT1 receptorima. Telmisartan se selektivno vezuje za AT1 receptor. Ovo vezivanje je dugotrajno. Telmisartan ne pokazuje afinitet za druge receptore, uključujući AT2 i druge manje karakteristične AT receptore. Funkcionalna uloga ovih receptora nije poznata, kao ni efekat njihove moguće hiperstimulacije pomoću angiotenzina II, čije nivoe povećava telmisartan. Nivoi aldosterona u plazmi smanjuju se pod dejstvom leka. Telmisartan ne inhibira renin u plazmi ljudi, niti blokira jonske kanale i ne inhibira enzim za konverziju angiotenzina (kininaza II), koji razgrađuje i bradikinin. Zbog toga se ne očekuje potenciranje nježeljenih dejstava posredovanih bradikininom.

Kod ljudi, jedna doza od 80 mg telmisartana, skoro kompletno, inhibira porast krvnog pritiska izazvanog angiotenzinom II. Ovo inhibitorno dejstvo se zadržava tokom 24 sata, a ostaje merljivo i do 48 sati.

Klinička efikasnost i bezbednost

Terapija esencijalne hipertenzije

Posle prve doze telmisartana, antihipertenzivna aktivnost postepeno postaje vidljiva u roku od 3 sata. Maksimalno smanjenje krvnog pritiska se po pravilu postiže u roku 4 do 8 nedelja po započinjanju terapije, i održava se tokom dugotrajne terapije.

Antihipertenzivno dejstvo se održava neprekidno tokom 24 časa po uzimanju leka, i obuhvata i poslednja 4 sata pre naredne doze, kao što je pokazano merenjima krvnog pritiska u ambulantnim uslovima. Ovo je potvrđeno stalnom koncentracijom od preko 80% posle doza od 40 i 80 mg telmisartana u placebo kontrolisanim kliničkim studijama.

Postoji očigledan trend odnosa doze i vremena potrebnog za vraćanje bazalne vrednosti sistolnog krvnog pritiska (SKP). Sa ovim nisu u skladu podaci koji se odnose na dijastolni krvni pritisak (DKP).

Kod pacijenata sa hipertenzijom, telsmisartan smanjuje i sistolni i dijastolni krvni pritisak, bez uticaja na brzinu pulsa ne utičući na frekvencu pulsa. Doprinos diuretskog i natriuretskog efekta leka na njegovu hipotenzivnu aktivnost tek treba da bude definisan. Antihipertenzivna efikasnost telmisartana je slična dejstvu koje imaju lekovi koji predstavljaju druge klase antihipertenzivnih lekova (što je pokazano u kliničkim studijama u kojima se porede telmisartan i amlodipin, atenolol, enalapril, hidrohlortiazid i lizinopril).

Nakon naglog prestanka terapije telmisartanom, krvni pritisak se postepeno vraća na preterapijski nivo tokom perioda od nekoliko dana, bez dokaza o povratnoj (rebound) hipertenziji.

Incidenca suvog kašlja bila je značajno niža kod pacijenata lečenih telmisartanom nego kod onih kojima su davani inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima u kliničkim studijama u kojima su direktno poređene ove dve vrste antihipertenzivne terapije.

Kardiovaskularna prevencija

ONTARGET klinička studija (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in Combination with Ramipril Global Endpoint Trial) poredila je dejstva telmisartana, ramiprila i kombinacije telmisartana i ramiprila kod 25 620 pacijenata starosti 55 i više godina, sa istorijom koronarne arterijske bolesti, moždanog udara, TIA, periferne arterijske bolesti, ili diabetes mellitus-a tip 2, praćenih dokazima o oboljenju ciljnih organa (npr. retinopatija, hipertrofija leve komore, makro-ili mikroalbuminurija), kod populacije pacijenata sa rizikom za neželjene kardiovaskularne događaje.

Pacijenti su randomizovani u jednu od tri sledeće terapijske grupe: telmisartan 80 mg (n = 8542), ramipril 10 mg (n = 8576), ili kombinacija telmisartana 80 mg plus ramipril 10 mg (n = 8502), uz prosečno trajanje praćenja od 4,5 godine.

Telmisartan je bio jednako efikasan kao i ramipril u smanjivanju primarnog kombinovanog krajnjeg ishoda studije koga su činili kardiovaskularna smrt, ne-fatalni infarkt miokarda, ne-fatalni moždani udar, ili hospitalizacija zbog kongestivne srčane insuficijencije. Incidenca primarnog krajnjeg ishoda bila je slična za grupe koje su primale telmisartan (16,7%) i ramipril (16,5%). Koeficijent hazardnosti (hazard ratio) za telmisartan u poređenju sa ramiprilom iznosio je 1,01 (97,5% CI 0,93 - 1,10, p (ne-inferiornost) = 0,0019 na granici 1.13). Stopa smrti zbog svih uzroka je bila 11,6% i11,8% između pacijenata lečenih telmisartanom odnosno ramiprilom.

Pokazalo se da je telmisartan jednako efikasan kao i ramipril u prethodno definisanim sekundarnim krajnjim ishodima, uključujući kardiovaskularnu smrt, ne-fatalni infarkt miokarda i ne-fatalni moždani udar [0,99 (97,5% CI 0,90 - 1,08), p (ne-inferiornost = 0,0004], u primarnom krajnjem ishodu referentne studije HOPE (The Heart Outcomes Prevention Evaluation Study) u kojoj je ispitivana efikasnost ramiprila u poređenju sa placebom.

ACE-I intolerantni pacijenti su randomizovani u studiji TRANSCEND, sa inače sličnim kriterijumima za uključivanje kao i u ONTARGET studiji, na telmisartan 80 mg (n = 2954) ili placebo (n = 2972), oba data povrh standardne terapije. Srednje vreme praćenja pacijenata je bilo 4 godine i 8 meseci. Nije pronađena statistički značajna razlika u incidenci primarnog kombinovanog ishoda studije (kardiovaskularna smrt, ne- fatalni infarkt miokarda, ne-fatalni moždani udar ili hospitalizacija zbog kongestivne srčane insuficijencije [15.7% u grupi telmisartan i 17.0% u placebo grupi sa odnosom hazardnosti 0.92 (95% CI 0,81 - 1,05, p = 0,22)]. Dokazana je korist tokom terapije telmisartanom u poređenju sa placebom u prethodno definisanim sekundarnim kombinovanim ishodima koji se odnose na kardiovaskularnu smrt, ne-fatalni infarkt miokarda i ne-fatalni moždani udar [0,87 (95% CI 0,76 - 1,00, p = 0,048)]. Nije bilo dokaza o korisnosti terapije u smislu kardiovaskularnog mortaliteta (odnos hazardnosti (hazard ratio) 1,03, 95% CI 0,85 - 1,24).

Kašalj i angioedem su ređe prijavljivani kod pacijenata lečenih telmisartanom nego kod pacijenata koji su primali ramipril, dok je do hipotenzije češće dolazilo kod pacijenata koji su primali telmisartan.

Kombinovanje telmisartana sa ramiprilom nije donosilo dodatnu korist u odnosu na monoterapiju ramiprilom ili telmisartanom. Kardiovaskularni mortalitet i mortalitet zbog bilo kog uzroka su bili numerički veći tokom kombinovane primene. Pored toga, zabeležena je značajno veća incidenca hiperkalemije, bubrežne insuficijencije, hipotenzije i sinkope u grupi koja je primala kombinovanu terapiju. Prema tome, upotreba kombinacije telmisartana i ramiprila se u ovoj populaciji ne preporučuje.

U kliničkoj studiji (Prevention Regimen for Effectively avoiding Second Strokes (ProFESS)) sprovedenoj na pacijentima uzrasta 50 godina i starijima, koji su nedavno imali moždani udar, povećana incidenca sepse u grupi telmisartan je primećena u odnosu na placebo, 0,70% prema 0,49% [RR 1,43 (95% interval poverenja (confidence interval) 1,00 - 2,06)]; incidenca slučajeva sepse sa fatalnim ishodom je bila veća kod pacijenata koji su primali telmisartan (0,33%) u odnosu na one koji su primali placebo (0,16%) [RR 2,07 (95% interval poverenja 1,14 - 3,76)]. Primećena povećana učestalost pojave sepse povezane sa primenom telmisartana može da bude slučajni nalaz ili povezana sa trenutno nepoznatim mehanizmom nastanka.

U dva velika, randomizovana, kontrolisana ispitivanja (ONTARGET (ONgoing Telmisartan Alone and in Combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)), ispitivana je upotreba kombinacije jednog ACE-inhibitora sa jednim blokatorom receptora angiotenzina II.

ONTARGET ispitivanje je sprovedeno kod pacijenata sa istorijom kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih bolesti, ili onih sa dijabetesom tipa 2, uz dokaze o oštećenju perifernih organa. Za više informacija pogledati deo "Kardiovaskularna prevencija". VA NEPHRON-D je ispitivanje kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i dijabetesnom nefropatijom. Ova ispitivanja nisu pokazala značajno korisno dejstvo na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i mortalitet, dok je zabeležen povećan rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja funkcije bubrega i/ili hipotenzije, u poređenju sa pacijentima koji su primali monoterapiju. U svetlu njihovih sličnih farmakodinamskih svojstava, ovi rezultati su relevantni i za druge ACE-inhibitore i blokatore

receptora angiotenzina II. Zbog toga ACE-inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II ne treba koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetičkom nefropatijom.

Studija ALTITUDE (Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints), bila je osmišljena da ispita korist od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE-inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2, hroničnim oboljenjem bubrega, ili sa obe ove bolesti zajedno. Ovo ispitivanje je završeno rano zbog povećanog rizika od neželjenog ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su bili i brojčano češći u grupi koja je primala aliskiren nego u grupi koja je primala placebo, a i neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od interesa (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) češće su prijavljivani u grupi koja je primala aliskiren, nego u grupi koja je dobijala placebo.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost telmisartana kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nisu ustanovljeni.

Dejstvo dve doze telmisartana na smanjenje krvnog pritiska procenjivano je kod 76 hipertenzivnih, prekomerno gojaznih pacijenata uzrasta 6 do < 18 godina (telesne mase od ≥ 20 kg do ≤ 120 kg, srednja vrednost 74,6 kg), posle uzimanja telmisartana 1 mg/kg (n = 29 lečenih) ili 2 mg/kg (n = 31 lečenih), tokom terapijskog perioda u trajanju od 4 nedelje. Po uključivanju u ovu studiju, prisustvo sekundarne hipertenzije nije ispitivano. Kod nekih od ispitivanih pacijenata korišćene su doze veće od preporučenih za lečenje hipertenzije u populaciji odraslih, dostižući dnevnu dozu koja odgovara dozi od 160 mg, koja je ispitivana kod odraslih. Nakon prilagođavanja prema uzrastu, efekti srednje promene sistolnog krvnog pritiska u odnosu na početne vrednosti (primarni cilj) bili su -14,5 (1,7) mm Hg u grupi koja je primala telmisartan u dozi od 2 mg/kg, -9,7 (1,7) mm Hg u grupi koja je primala telmisartan u dozi od 1 mg/kg, i -6,0 (2,4) u grupi koja je primala placebo. Prilagođene promene dijastolnog krvnog pritiska u odnosu na početne vrednosti iznosile su -8,4 (1,5) mm Hg, -4,5 (1,6) mm Hg, odnosno -3,5 (2.1) mm Hg. Ova promena je bila dozno zavisna. Podaci o bezbednosti iz ove studije kod pacijenata uzrasta 6 do < 18 godina, po pravilu su bili slični onima zabeleženim kod odraslih. Bezbednost dugoročne primene telmisartana kod dece i odraslih nije ispitivana.

Povećani broj eozinofila prijavljen u ovoj populaciji pacijenata nije zabeležen kod odraslih. Klinički značaj i relevantnost ovog nalaza nisu poznati.

Ovi klinički nalazi ne dozvoljavaju izvođenje zaključaka o efikasnosti i bezbednosti telmisartana u hipertenzivnoj pedijatrijskoj populaciji.

Resorpcija:

Resorpcija telmisartana je brza, iako resorbovana količina može da varira. Srednja vrednost apsolutne biološke bioraspoloživosti telmisartana iznosi oko 50%. Kada se telmisartan uzima sa hranom, smanjenje površine ispod plazma-koncentracija krive (PIK0-∞) kreće se od oko 6% (doza od 40 mg) do oko 19% (doza od 160 mg). Nakon 3 sata po uzimanju leka, koncentracije u plazmi su slične, bilo da se telmisartan uzima natašte ili sa hranom.

Linearnost/ne-linearnost:

Ne očekuje se da ovo malo smanjenje PIK-a dovede do smanjenja terapijske efikasnosti. Nema linearnog odnosa između doza i nivoa leka u plazmi. Cmax i u manjoj meri PIK se povećavaju disproprocionalno pri dozama većim od 40 mg.

Distribucija:

Telmisartan se u visokom procentu vezuje za proteine plazme (> 99,5%) uglavnom za albumin i alfa-1 kiseli glikoprotein. Srednji volumen distribucije telmisartana (Vdss) u stanju ravnoteže iznosi približno 500 litara.

Biotransformacija:

Telmisartan se metaboliše konjugacijom tako što se formira glukuronid osnovnog jedinjenja. Ovaj konjugat se pokazao farmakološki neaktivnim.

Eliminacija:

Telmisartan se odlikuje bieksponencijalnom farmakokinetikom razgradnje sa terminalnim poluvremenom eliminacije od > 20 časova. Maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) i u manjoj meri površina ispod krive (PIK) neproporcionalno rastu sa povećanjem doze. Nema dokaza o klinički značajnoj akumulaciji telmisartana po uzimanju preporučene doze. Plazma koncentracije su bile veće kod žena nego kod muškaraca, bez uticaja na efikasnost leka.

Nakon oralne (i intravenske) primene, telmisartan se skoro isključivo eliminiše preko fecesa, i to uglavnom u nepromenjenom obliku. Kumulativna urinarna ekskrecija je < 1% od unete doze. Ukupni klirens plazme (CLtot) je visok (približno oko 1000 mL/min) u poređenju sa protokom krvi kroz jetru (oko 1500 mL/min).

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika dve doze telmisartana procenjivana je kao sekundarni cilj kod hipertenzivnih pacijenata (n = 57) starosti od 6 do < 18 godina, pošto su uzimali telmisartan 1 mg/kg ili 2 mg/kg tokom terapijskog perioda u trajanju od 4 nedelje. U farmakokinetičke ciljeve spadalo je utvrđivanje koncentracije telmisartana u stanju ravnoteže ("steady- state") kod dece i adolescenata, kao i ispitivanja razlika vezanih za uzrast. Iako je ovo ispitivanje bilo premalo za utemeljenu procenu farmakokinetike kod dece mlađe od 12 godina, rezultati su uglavnom slični nalazima kod odraslih i potvrđuju nelinearnost telmisartana, posebno za vrednosti Cmax.

Polne razlike:

Razlike u plazma koncentracijama su zapažene, sa Cmax i PIK koji su otprilike 3, odnosno 2 puta veće kod žena u odnosu na muškarce.

Osobe starije životne dobi

Farmakokinetika telmisartana se ne razlikuje između starijih osoba i onih koji su mlađi od 65 godina. Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega:

Primećeno je dvostruko povećanje koncentracije leka u plazmi kod pacijenata sa blagim do umerenim i teškim oštećenjam funkcije bubrega. Međutim, kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom koji se podvrgavaju dijalizi zabeležene su niže koncentracije u plazmi. Telmisartan se u velikoj meri vezuje za proteine plazme pacijenata koji pate od bubrežne insuficijencije, a iz krvi se ne uklanja hemodijalizom. Kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega poluvreme eliminacije nije smanjeno.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Farmakokinetičke studije kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre pokazale su povećanje apsolutne bioraspoloživosti od skoro 100%. Poluvreme eliminacije se kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre ne menja.

U pretkliničkim studijama bezbednosti, doze leka koje dovode do koncentracije u plazmi koja je uporediva sa onom koja se dobija sa kliničkim terapijskim rasponima, dovodile su do smanjenja vrednosti parametara

crvene krvne loze (eritrocita, hemoglobina i hematokrita), promena u bubrežnoj hemodinamici (povećanje koncentracije ureje i kreatinina u krvi), kao i do povišenih nivoa kalijuma u serumu normotenzivnih životinja. Kod pasa su zabeležene dilatacija bubrežnih tubula i atrofija. Kod pacova i pasa zabeležena su i oštećenja želudačne sluzokože (erozije, ulceracije ili inflamacija). Ova farmakološki posredovana neželjena dejstva, koja su poznata iz pretkliničkih ispitivanja sa inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima i antagonistima angiotenzin II-receptora, sprečavana su dodavanjem slanog fiziološkog rastvora oralnim putem.

U obe ove vrste, zabeležene su povišena aktivnost renina u plazmi i hipertrofija/hiperplazija bubrežnih jukstaglomerularnih ćelija. Ove promene, kao i dejstvo cele grupe inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima i drugih antagonista angiotenzin II-receptora izgleda nemaju kliničkog značaja.

Nema jasnog dokaza o teratogenom efektu, ali je pokazano da telmisartan u toksičnim dozama utiče na postnatalni razvoj novorođenčeta, kao što je niža telesna masa i odloženo otvaranje očiju.

Nema dokaza o mutagenosti i relevantnoj klastogenoj aktivnosti u in vitro ispitivanjima, a nema ni dokaza o karcinogenosti kod pacova i miševa.

Meglumin;

Laktoza, monohidrat;

Celuloza, mikrokristalna;

Natrijum-hidroksid;

Povidon K 29/32;

Krospovidon tip A;

Silicijum-dioksid, koloidni bezvodni; Magnezijum-stearat.

Nije primenljivo

2 godine

Čuvati na temperaturi do 30 °C u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je aluminijum /aluminijum blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Telisar pripada grupi lekova poznatih kao antagonisti receptora za angiotenzin II Angiotenzin II je supstanca koja nastaje u telu, a koja sužava Vaše krvne sudove, uzrokujući tako povećanje krvnog pritiska. Lek Telisar blokira ovaj efekat angiotenzina II, uzrokujući opuštanje krvnih sudova, i na taj način snižava Vaš krvni pritisak.

Lek Telisar se koristi za terapiju esencijalne hipertenzije (visokog krvnog pritiska) kod odraslih.

«Esencijalna» znači da visok krvni pritisak nije izazvan nijednim drugim uzrokom.

Ako se ne leči, visok krvni pritisak može da ošteti krvne sudove mnogih organa, što ponekad može da dovede do srčanog udara, oslabljenog rada srca ili bubrega, moždanog udara ili slepila. Obično nema nikakvih simptoma visokog krvnog pritiska, dok ne nastane oštećenje. Prema tome, važno je da se krvni pritisak redovno meri kako bi se proverilo da je u granicama normale.

Lek Telisar se, takođe, koristi za smanjenje neželjenih događaja vezanih za rad srca i krvnih sudova (npr. srčani ili moždani udar) kod odraslih pacijenata koji su pod rizikom, jer imaju smanjen ili blokiran dotok krvi u srce ili noge, ili su imali moždani udar, ili imaju šećernu bolest sa visokim rizikom. Vaš lekar može da Vam kaže ukoliko imate visok rizik za bilo koji od ovih događaja.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na telmisartan ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko ste trudni duže od 3 meseca (takođe, treba izbegavati telmisartan i u ranoj trudnoći - videti poglavlje - Trudnoća, dojenje i plodnost);
• ukoliko patite od teških oboljenja jetre kao što je holestaza ili bilijarna opstrukcija (problemi sa drenažom žuči iz jetre i iz žučne kese), ili bilo koje druge teške bolesti jetre;
• ukoliko bolujete od šećerne bolesti ili bolesti bubrega i lečite se lekom pod nazivom aliskiren.

Ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, recite svom lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete lek Telisar.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Telisar.

Molimo Vas recite svom lekaru ukoliko imate ili ste ikada imali bilo koje od dole navedenih stanja ili bolesti:

• bolest bubrega ili imate transplantiran bubreg;
• stenoza bubrežne arterije (suženje krvnih sudova jednog ili oba bubrega);
• bolest jetre;
• problem sa srcem;
• povećani nivoi aldosterona (voda i so se zadržavaju u telu zajedno sa neravnotežom različitih minerala u krvi);
• nizak krvni pritisak (hipotenzija), veća je verovatnoća da će do ovog stanja doći ako ste dehidrirani (prekomerni gubitak vode) ili kada imate nedostatak soli zbog terapije diureticima ("tablete za izbacivanje viška vode iz organizma"), držite dijetu sa niskim unosom soli, proliv ili povraćanje;
• povećana koncentracija kalijuma u krvi;
• šećerna bolest.

Pre nego što uzmete lek Telisar, razgovarajte sa svojim lekarom:

• ako uzimate bilo koji od sledećih lekova za terapiju visokog krvnog pritiska
• ACE-inhibitor (npr: enalapril, lisinopril, ramipril), posebno ako imate probleme sa bubrezima koji su povezani sa šećernom bolešću;
• aliskiren. Vaš lekar će Vam možda u redovnim vremenskim intervalima kontrolisati funkciju bubrega, krvni pritisak i koncentraciju elektrolita (npr. kalijuma) u krvi. Pročitajte i informacije u odeljku 2 - Lek Telisar ne smete uzimati.
• ako uzimate digoksin.

Morate reći svom lekaru ukoliko mislite da ste (ili postoji mogućnost da ste) trudni. Lek Telisar se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme da se primeni ukoliko ste trudni duže od 3 meseca, jer može da prouzrokuje teška oštećenja Vašoj bebi ukoliko se koristi u ovoj fazi trudnoće (videti poglavlje - Trudnoća, dojenje i plodnost).

U slučaju hirurške intervencije ili anestezije, obavezno recite svom lekaru da uzimate lek Telisar. Lek Telisar može da bude manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod pacijenata crne rase.

Deca i adolescenti

Upotreba leka Telisar se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Drugi lekovi i Telisar

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali, ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Vaš lekar će možda morati da promeni dozu ovih lekova ili da preduzme druge mere opreza. U nekim slučajevima možda ćete morati da prestanete sa uzimanjem jednog od ovih lekova. Ovo se odnosi prevashodno na one lekove koji su navedi u nastavku, a koji se uzimaju istovremeno sa lekom Telisar:

• lekovi koji sadrže litijum i koriste se u lečenja nekih oblika depresije;
• lekovi koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u krvi kao što su zamene za soli koje sadrže kalijum, diuretici koji štede kalijum ("tablete koje olakšavaju izbacivanje vode iz organizma"), lekovi iz grupe ACE inhibitora, antagonisti angiotenzin II-receptora, NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi, npr. acetilsalicilna kiselina ili ibuprofen), heparin, imunosupresivi (kao npr. ciklosporin ili takrolimus), i antibiotik trimetoprim;
• diuretici ("tablete koje olakšavaju izbacivanje vode iz organizma"), naročito ukoliko se uzmu u visokim dozama zajedno sa lekom Telisar, mogu da dovedu do prekomernog gubitka telesne vode i niskog krvnog pritiska (hipotenzija);
• ako uzimate ACE-inhibitor ili aliskiren (pročitajte i informacije u odeljku 2 - Lek Telisar ne smete uzimati i Upozorenja i mere opreza);
• Digoksin.

Efekti leka Telisar mogu biti smanjeni ukoliko koristite NSAIL (nesteroidne antiinflamatorne lekove, kao npr. acetilsalicilnu kiselinu ili ibuprofen) ili kortikosteroide.

Lek Telisar može da poveća efekat snižavanja krvnog pritiska drugih lekova koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, ili lekova koji imaju potencijal za snižavanje krvnog pritiska (npr. baklofen, amifostin). Osim toga suviše snižen krvni pritisak se može pogoršati uzimanjem alkohola, barbiturata, narkotika ili antidepresiva. Ovo možete primetiti kao vrtoglavicu tokom ustajanja. Neophodno je da se posavetujete sa svojim lekarom, ako je potrebno da se koriguje doza drugih lekova koje uzimate istovremeno dok ste na terapiji lekom Telisar.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste ste trudni ili dojite, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom pre uzimanja ovog leka.

Trudnoća

Morate reći svom lekaru ukoliko mislite da ste (ili biste mogli biti) trudni. Vaš lekar će Vas normalno savetovati da prestanete da uzimate telmisartan pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni i posavetovaće Vas da uzmete drugi lek umesto leka Telisar. Lek Telisar se ne preporučuje u ranoj trudnoći, i ne sme se uzimati ukoliko ste trudni duže od 3 meseca jer može izazvati teška oštećenja kod Vašeg deteta ukoliko se primenjuje nakon trećeg meseca trudnoće.

Dojenje

Recite svom lekaru ukoliko dojite ili bi trebalo da počnete sa dojenjem. Lek Telisar se ne preporučuje za primenu kod dojilja, i Vaš lekar može da odabere drugu terapiju za Vas ukoliko želite da dojite, naročito ako je Vaša beba tek rođena ili prevremeno rođena.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Neki pacijenti osećaju vrtoglavicu ili umor dok su na terapiji lekom Telisar. Ukoliko osećate vrtoglavicu ili umor, nemojte voziti i ne rukujte mašinama.

Lek Telisar sadrži laktozu, monohidrat

U slučaju netolerancije na neke od šećera, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom

Uobičajena doza leka Telisar je jedna tableta na dan. Pokušajte da tabletu uzimate svakoga dana u isto vreme. Lek Telisar možete uzimati uz obrok ili nezavisno od obroka. Tablete treba da progutate cele, sa malo vode ili nekog bezalkoholnog napitka. Važno je da uzimate lek Telisar svakoga dana sve dok Vam lekar ne kaže drugačije. Ukoliko imate utisak da je dejstvo leka suviše jako ili suviše slabo, razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Za terapiju visokog krvnog pritiska, uobičajena doza za većinu pacijenata je jedna tableta od 40 mg telmisartana jednom dnevno radi kontrole krvnog pritiska tokom perioda od 24 sata. Međutim, ponekad Vaš lekar može da preporuči manju dozu od 20 mg ili veću dozu od 80 mg. Inače, lek Telisar može da se koristi u kombinaciji sa diureticima ("tablete koje olakšavaju izbacivanje vode iz organizma"), kao što je hidrohlortiazid za koga je bilo pokazano da ima dodatni efekat na snižavanje krvnog pritiska sa lekom Telisar.

Za smanjenje kardiovaskularnih događaja (događaja vezanih za srce i krvne sudove), uobičajena doza leka Telisar je jedna tableta od 80 mg jednom dnevno. Na početku preventivne terapije lekom Telisar 80 mg, krvni pritisak bi trebalo često proveravati.

Ukoliko imate oslabljenu funkciju jetre, uobičajena doza leka ne bi trebalo da pređe 40 mg jednom dnevno.

Napomena:

Primena telmisartana u dozama manjim od 80 mg nije moguća sa doznim oblikom leka Telisar.

Za primenu telmisartana u dozama manjim od 80 mg koristiti dostupne lekove odgovarajuće jačine.

Ako ste uzeli više leka Telisar nego što treba

Važno je da se pridržavate doze koju Vam je propisao Vaš lekar.Ako slučajno uzmete previše tableta, odmah se obratite svom lekaru, farmaceutu ili hitnoj službi najbliže bolnice.

Najčešći simptomi predoziranja telmisartanom su sniženi krvi pritisak (hipotenzija) i ubrzan rad srca (tahikardija). Takođe su zabeleženi i usporeni otkucaji srca (bradikardija), vrtoglavica, povišen nivo kreatinina u krvi i iznenadno otkazivanje rada bubrega.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Telisar

Ako ste zaboravili da uzmete svoju dozu, ne brinite. Uzmite je čim se setite, a onda nastavite kako je uobičajeno. Ako ste jednog dana zaboravili da uzmete svoju tabletu, uzmite Vašu normalnu dozu sutradan. Nemojte uzimati duplu dozu da nadoknadite pojedinačne zaboravljene doze.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć

Potrebno je da se odmah obratite svom lekaru ukoliko Vam se javi bilo koji od navedenih simptoma:

Sepsa* (čeesto se naziva "trovanje krvi", teška infekcija sa zapaljenjskim odgovorom čitavog organizma), brzo oticanje kože i sluzokože (angioedem); ova neželjena dejstva su retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek), ali izuzetno teška i pacijenti treba da prestanu sa uzimanjem leka i odmah se obrate svom lekaru. Ukoliko se ova neželjena dejstva ne leče, mogu da dovedu do smrtnog ishoda.

Moguća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

Nizak krvni pritisak (hipotenzija), kod pacijenta koji uzimaju terapiju za smanjenje kardiovaskularnih neželjenih događaja (neželjeni događaji na srcu i krvnim sudovima).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

Infekcije urinarnog trakta, infekcije gornjih disajnih puteva (npr. bol u grlu, zapaljenje sinusa, prehlada), smanjenje crvenih krvnih zrnaca (anemija), povećana koncentracija kalijuma u krvi, nesanica, osećanje tuge (depresija), trenutni kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa), osećaj vrtoglavice (vertigo), usporen rad srca (bradikardija), nizak krvni pritisak (hipotenzija) kod pacijenata koji se leče zbog visokog krvnog pritiska, vrtoglavica prilikom ustajanja (ortostatska hipotenzija), kratak dah, kašalj, bol u trbuhu, proliv, nelagodnost u trbuhu, nadimanje, povraćanje, svrab, pojačano znojenje, osip, bol u leđima, grčenje mišića, bol u mišićima (mijalgija), oštećenje funkcije bubrega uključujući akutno otkazivanje bubrega, bol u grudima, osećaj slabosti i povećana koncentracija kreatinina u krvi.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Sepsa* (često se naziva i „trovanje krvi“, ona predstavlja tešku infekciju sa zapaljenskim odgovorom čitavog organizma i može da dovede do smrtnog ishoda), povećanje određenog tipa belih krvnih zrnaca (eozinofilija), smanjenje broja trombocita (trombocitopenija), teške alergijske reakcije (anafilaktička reakcija), alergijske reakcije (npr. osip, svrab, otežano disanje, gušenje, otok lica ili nizak krvni pritisak), nizak nivo šećera u krvi (kod pacijenata sa dijabetesom), osećanje anksioznosti, izrazita pospanost, oslabljeni vid, ubrzan rad srca (tahikardija), suva usta, nelagodnost u trbuhu, poremećaji čula ukusa (dizgeuzija), poremećaj rada jetre (Japanci su podložniji pojavi ovog neželjenog dejstva), nagli otok kože i sluzokože koji

može da izazove smrt (angioedem sa smrtnim ishodom), ekcem (poremećaj kože), crvenilo kože, koprivnjača (urtikarija), težak osip, bol u zglobovima (artralgija), bol u ekstremitetima, tetivni bol, simptomi slični gripu, smanjena koncentracija hemoglobina (protein krvi), povećana koncentracija mokraćne kiseline, enzima jetre ili kreatin fosfokinaze u krvi.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): Progresivno stvaranje ožiljaka u tkivu pluća (intersticijalna bolest pluća)**.

* Ona se možda javila slučajno ili je možda povezana sa nekim mehanizmom koji trenutno nije poznat.

** Progresivno stvaranje ožiljaka u tkivu pluća su prijavljivani tokom terapije telmisartanom. Međutim, nije poznato da li je telmisartan odgovoran za njihovu pojavu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Telisar posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon "Važi do". Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30 °C, u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je telmisartan.

Telisar, 80 mg, tableta:

Jedna tableta sadrži 80 mg telmisartana.

Pomoćne supstance su:

meglumin; laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; natrijum-hidroksid; povidon K29/32; krospovidon tip A; silicijum-dioksid, kolodni,bezvodni; magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek Telisar i sadržaj pakovanja

Okrugle, bikonveksne tablete bele do svetložute boje.

Unutrašnje pakovanje je aluminijum /aluminijum blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 tableta (30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

GALENIKA AD BEOGRAD., Batajnički drum b.b., Beograd

Proizvodač:

EMS, S.A., Rodovia Jornalista Francisco Aguirre Proença Km 08, Chacara Assay, Hortolandia-Sao Paulo, Brazil

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-05454-17-005 od 18.06.2019.