Teicoplanin DEMO 200mg/3mL prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Teicoplanin DEMO je indikovan kod odraslih osoba i dece od rođenja, za parenteralnu terapiju sledećih infekcija (videti odeljke4.2, 4.4 i 5.1):

komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva, infekcija kostiju i zglobova,

bolničke pneumonije,

vanbolničke pneumonije,

komplikovanih infekcija urinarnog trakta, infektivnog endokarditisa,

peritonitisa povezanog sa kontinuiranom ambulantnom peritonealnom dijalizom (engl. continuous

ambulatory peritoneal dialysis;CAPD),

bakterijemije koja se javlja udružena sa bilo kojom od prethodno navedenih indikacija.

Lek Teicoplanin DEMO je takođe indikovan kao alternativna oralna terapija za lečenje dijareje i kolitisa izazvanih infekcijom bakterijom Clostridium difficile.

Kada je prikladno, teikoplanin treba primenjivati u kombinaciji sa drugim antibioticima.

1 od 13

Potrebno je uzeti u obzir zvanične preporuke za upotrebu antibakterijskih lekova.

Doziranje

Dozu i trajanje lečenja treba prilagoditi prema vrsti i težini infekcije, kliničkom odgovoru pacijenta, kao i prema životnom dobu, funkciji bubrega i drugim faktorima vezanima za pacijenta.

Merenje koncentracija u serumu

Po završetku početnog režima doziranja treba pratiti minimalne (trough) koncentracije teikoplanina u serumu u stanju ravnoteže kako bi se osiguralo postizanje minimalne (trough) koncentracije u serumu:

za većinu Gram-pozitivnih infekcija, minimalne koncentracije teikoplanina moraju iznositi najmanje

10 mg/L mereno HPLC (High Performance Liquid Chromatography) metodom ili najmanje 15 mg/L

mereno metodom fluorescentne imunopolarizacije (Fluorescence Polarization Immunoassay, FPIA) za endokarditis i druge teške infekcije, minimalne koncentracije teikoplanina moraju iznositi15-30

mg/L mereno HPLC metodom ili 30-40 mg/L mereno FPIA metodom.

Tokom terapije održavanja, minimalne koncentracije teikoplanina u serumu mogu se određivati najmanje jednom nedeljno kako bi se osigurala njihova stabilnost.

Odrasli i stariji pacijenti sa očuvanomfunkcijom bubrega

1mereno FPIA metodom

Dozu treba prilagoditiprema telesnoj masi, kolika god da je telesna masa pacijenta.

2 od 13

Trajanje lečenja

Odluku o trajanju lečenja treba doneti na osnovu kliničkog odgovora. Za infektivni endokarditis odgovarajućim se obično smatra lečenje u trajanju od najmanje21 dana. Lečenje ne sme trajati duže od 4 meseca.

Kombinovana terapija

Teikoplanin ima ograničen spektar antibakterijskog dejstva (Gram pozitivne bakterije). Nije prikladan kao monoterapija za lečenje određenih vrsta infekcija, osim ako je patogen već determinisan i zna se da je osetljiv na teikoplanin ili u slučaju velike verovatnoće da bi najverovatniji patogen(i) mogao biti osetljiv na teikoplanin.

Dijareja i kolitis izazvani infekcijom bakterijom Clostridium difficile Preporučena doza je 100-200 mg oralno dva puta na dan tokom 7-14 dana.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavati dozu, osim u slučaju oštećenja funkcijebubrega (videti u nastavku).

Odrasli i stariji pacijenti sa oštećenjem funkcijebubrega

Kod pacijenta sa oštećenjem funkcijebubrega dozu ne treba prilagođavati do četvrtog dana lečenja, nakon čega doziranje treba prilagoditi kako bi se održala minimalna koncentracija u serumu od najmanje 10 mg/L kada se meri metodom HPLC ili najmanje 15 mg/L kada se meri FIPA metodom.

Nakon četvrtog dana lečenja:

pacijenti sa blagim i umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 30-80 mL/min): dozu održavanja treba prepoloviti, bilo primenom doze svaki drugi dan ili primenom polovine doze jednomdnevno;

pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od 30 mL/min) i pacijenti na hemodijalizi: dozu treba smanjiti na jednu trećinu uobičajene doze, bilo primenom početne doze svakitreći dan ili primenom trećine doze jednom dnevno.

Teikoplanin se ne odstranjuje hemodijalizom.

Pacijenti na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (CAPD)

Nakon jednokratne udarne intravenske doze od 6 mg/kg telesne mase, u prvoj nedelji se primenjuje 20 mg/L u svakoj kesi sa rastvorom za dijalizu, u drugoj nedelji 20 mg/L u svakoj drugoj kesi, a u trećoj nedelji 20 mg/L u kesi za noć.

Pedijatrijska populacija

Preporučene doze jednake su za odrasle i decu stariju od 12 godina.

Novorođenčad i odojčad uzrasta do 2 meseca: Početna doza

Jedna doza od 16 mg/kg telesne mase primenjena intravenskom infuzijom prvog dana. Doza održavanja

Jedna doza od 8 mg/kg telesne mase primenjena intravenskom infuzijom jednom dnevno.

Deca (od 2 meseca do 12 godina): Početna doza:

Jedna doza od 10 mg/kg telesne mase primenjena intravenski svakih 12 sati; daju se 3 takve doze. Doza održavanja

Pojedinačna doza od 6-10 mg/kg telesne mase primenjena intravenski jednom dnevno.

Način primene

Teikoplanin treba primeniti intravenskim ili intramuskularnim putem. Intravenska injekcija može se primenitiili kao bolus injekcija tokom 3-5 minuta ili kao infuzija u trajanju od 30 minuta.

3 od 13

Kod novorođenčadi se lek sme primeniti samo putem infuzije.

Kod infekcija Clostridium difficile koje izazivaju dijareju i kolitis, lek treba primenjivati oralno.

Za uputstva o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na teikoplanin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

Reakcije preosetljivosti

Prilikom primene teikoplanina prijavljene su ozbiljne, po život opasne reakcije preosetljivosti, ponekad sa smrtnim ishodom (npr. anafilaktički šok). Ako se pojavi alergijska reakcija na teikoplanin, terapija se mora odmah prekinuti i moraju se uvesti odgovarajuće hitne mere.

Teikoplanin se mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na vankomicin jer su moguće ukrštene reakcije preosetljivosti, uključujući anafilaktički šok sa smrtnim ishodom.

Međutim, „sindrom crvenog čoveka“ u anamnezi koji je u vezi sa primenom vankomicina nije kontraindikacija za terapiju teikoplaninom.

Reakcije na infuziju

U retkim slučajevima (čak i kod prve doze) primećen je sindrom crvenog čoveka (skup simptoma koji uključuju pruritus, urtikariju, eritem, angioneurotski edem, tahikardiju, hipotenziju, dispneju).

Smanjenje brzine ili prekid primene infuzije može dovesti do povlačenja tih reakcija. Reakcije na infuziju mogu se ograničiti ako se dnevna doza ne primenjuje u obliku bolus injekcije nego kao infuzija tokom

30 minuta.

Teške bulozne reakcije

Kod primene teikoplanina prijavljeni su Stevens-Johnsonov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN), po život opasne reakcije kože koje mogu imati i smrtni ishod. Ako se pojave simptomi ili znaci

SJS-a ili TEN-a (npr. progresivni osip kožečesto praćen pojavom plikova na koži ili lezijama sluzokože), treba odmah prekinuti terapiju teikoplaninom.

Spektar antibakterijskog dejstva

Teikoplanin ima ograničen spektar antibakterijskog dejstva (Gram pozitivne bakterije). Nije prikladan kao monoterapija za lečenje određenih vrsta infekcija, osim ako je patogen već determinisan i zna se da je osetljiv na teikoplanin ili u slučaju velike verovatnoće da bi najverovatniji patogen(i) mogao biti osetljiv na teikoplanin.

Racionalna primena teikoplanina treba da uzme u obzir raspon antibakterijskog dejstva, bezbednosni profil i primerenost standardne antibakterijske terapije u terapiji individualnog pacijenta. Na osnovu ovoga se očekuje da će teikoplanin u većini slučajeva biti primenjen za lečenje teških infekcija kod pacijenata kod kojih se standardna antibakterijska aktivnost smatra nedovoljnom.

Trombocitopenija

Tokom primene teikoplanina prijavljena je pojava trombocitopenije(videti odeljak 4.8). Preporučuju se periodične hematološkeanalize tokom trajanja terapije, uključujući kompletnu krvnu sliku.

Nefrotoksičnost

Kod pacijenata na terapiji teikoplaninom prijavljena je pojava nefrotoksičnosti iinsuficijencijebubrega (videti odeljak 4.8).Pacijente sa insuficijencijom bubrega, pacijente koji primaju velike doze teikoplanina ili pacijente koji uz teikoplanin istovremeno ili sukcesivno primaju i druge lekove sa poznatim nefrotoksičnim potencijalom (aminoglikozidi, kolistin, amfotericin B, ciklosporin i cisplatin) treba pažljivo pratiti, a to praćenje treba da uključuje i testove slušne funkcije.

Budući da se teikoplanin izlučuje prvenstveno putem bubrega, neophodno je prilagoditi dozu teikoplanina

4 od 13

kod pacijenata sa oštećenjemfunkcijebubrega (videti odeljak 4.2).

Ototoksičnost

Kao i kod drugih glikopeptida, i kod pacijenata na terapiji teikoplaninom je prijavljena pojava ototoksičnosti (gluvoća i tinitus) (videti odeljak 4.8). Pacijente kod kojih se tokom terapije teikoplaninom pojave znaci i simptomi slabljenja sluha ili poremećaja unutrašnjeg uha, treba pažljivo proceniti i pratiti, posebno u slučaju dugotrajne terapije i kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega. Pacijente koji uz teikoplanin istovremeno ili sukcesivnoprimaju i druge lekove sa poznatim neurotoksičnim/ototoksičnim potencijalom (aminoglikozidi, kolistin, amfotericin B, ciklosporin, cisplatin, furosemid i etakrinska kiselina) treba pažljivo pratiti i proceniti korist terapijeteikoplaninom ako dođe do pogoršanja slušne funkcije.

Moraju se preduzeti posebne mere opreza kada se teikoplanin primenjuje kod pacijenata koji zahtevaju istovremenu terapiju ototoksičnim i/ili nefrotoksičnim lekovima pri čijoj se primeni preporučuju redovne hematološke analize, kao i testovi funkcije jetre i bubrega.

Superinfekcija

Kao i kod drugih antibiotika, primena teikoplanina, posebno u dužem vremenskom periodu, može za posledicu imati prekomeran rast neosetljivih mikroorganizama. Ako se za vreme terapije razvije superinfekcija, treba preduzeti odgovarajuće mere.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (0,41 mmol/9,43 mg) natrijuma po dozi tj. suštinski „bez natrijuma“.

Nisu sprovedene posebne studije interakcija.

Teikoplanin i rastvori aminoglikozida su inkompatibilni pa se ne smeju mešati u injekcijama; međutim, kompatibilni su u tečnosti za dijalizu pa se slobodno mogu koristiti u terapiji peritonitisa povezanoga sa CAPD-om.

Potreban je oprez kada se uz teikoplanin istvremeno ili sukcesivno primenjuju drugi lekovi sa poznatim nefrotoksičnim ili ototoksičnim potencijalom. Ovo uključuje aminoglikozide, kolistin,

amfotericin B, ciklosporin, cisplatin, furosemid i etakrinsku kiselinu (videti odeljak 4.4, Nefrotoksičnost i ototoksičnost). Međutim, nema dokaza koji bi ukazivali na sinergijsku toksičnost u kombinaciji sa teikoplaninom.

U kliničkim studijama teikoplanin se primenjivao kod velikog broja pacijenata koji su već primali različite lekove, uključujući druge antibiotike, antihipertenzive, anestetike, kardiovaskularne lekove i antidijabetike, bez znakova neželjene interakcije.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija sprovođene su samo kod odraslih osoba.

Trudnoća

Podacio primeni teikoplanina kod trudnica su ograničeni. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost pri velikim dozama (videti odeljak 5.3): kod pacova je primećena povećana incidenca mrtvorođenosti i neonatalnog mortaliteta. Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Zato se teikoplanin ne treba primenjivati tokom trudnoće osim ukoliko je to neophodno. Ne može se isključitipotencijalan rizik od oštećenja unutrašnjeg uha i bubrega fetusa (videti odeljak 4.4).

Dojenje

Nije poznato da li se teikoplanin izlučuje u majčino mleko. Nema dovoljno podataka o izlučivanju teikoplanina u mleko životinja. Odluku o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija lekom Teicoplanin DEMO mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije lekomTeicoplanin DEMO za ženu.

5 od 13

Plodnost

Reproduktivne studije na životinjama nisu pokazala poremećaj plodnosti.

Lek Teicoplanin DEMO zanemarivo utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Teikoplanin može izazvati pojavu vrtoglavice i glavobolje, što može uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pacijenti kod kojih se pojave ova neželjena dejstva ne treba da upravljaju vozilima niti rukuju mašinama.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

U tabeli u nastavku navedena su sva neželjena dejstva koje su se javila u incidenciji većoj nego kod primene placeba i kod više od jednoga pacijenta. Učestalost neželjenih dejstava definisana je kao:

veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedene u opadajućem redosledu prema ozbiljnosti.

6 od 13

Opis odabranih neželjenih reakcija

*Na osnovu izveštaja iz literature, procenjena stopa nefrotoksičnosti kod pacijenata koji primaju malu početnu dozu u proseku 6 mg/kg dva puta dnevno, praćenu održavanjem doze od prosečno 6 mg/kg jednom

7 od 13

dnevno, iznosi oko 2%.

U postmarketinškojstudiji o bezbednosti koja je obuhvatila 300 pacijenata prosečne starosti 63 godine (lečenih od infekcija kostiju i zglobova, endokarditisa ili drugih teških infekcija) koji su primali veliku početnu dozu od 12 mg/kg dva puta dnevno (primalo se 5 udarnih doza kao prosek), praćenu dozom održavanja od 12 mg/kg jednom dnevno, zabeležena stopa potvrđene nefrotoksičnosti bila je 11,0% (95% CI = [7,4%; 15,5%]) tokom prvih 10 dana. Kumulativna stopa nefrotoksičnosti od početka lečenja do 60 dana nakon poslednje doze iznosila je 20,6% (95% CI = [16,0%; 25,8%]). Kod pacijenata koji su primali više od 5 velikihinicijalnih doza od 12 mg/kg dva puta dnevno, praćenih dozom održavanja od 12 mg/kg jednom dnevno, zabeležena kumulativna stopa nefrotoksičnosti od početka lečenja do 60 dana nakon poslednje primene iznosila je 27% (95% CI = [20,7%; 35,3%]) (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Prijavljeni su slučajevi slučajne primene prevelikih doza kod pedijatrijskih pacijenata. U jednom slučaju je prijavljena agitacija kod novorođenčeta uzrasta 29 dana koje je primilo 400 mg leka intravenski (95 mg/kg).

Terapija

Terapija predoziranja teikoplaninom treba da bude simptomatska.

Teikoplanin se ne uklanja hemodijalizom dok je uklanjanje peritonealnom dijalizom sporo.

Farmakoterapijska grupa: antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; glikopeptidni antibakterijski lekovi

ATC šifra: J01XA02

Mehanizam dejstva

Teikoplanin inhibira rast osetljivih mikroorganizama ometanjem biosinteze ćelijskog zida na mestu različitom od onoga na koje deluju beta-laktami. Sinteza peptidoglikana blokirana je specifičnim vezivanjem za D-alanil-D-alanin rezidue.

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na teikoplanin može biti zasnovana na sledećim mehanizmima:

• Modifikacija ciljne strukture: ovaj oblik rezistencije posebno je primećen kod bakterije Enterococcus

faecium. Modifikacija se zasniva na zameni funkcije terminalnog D-alanin-D-alanina aminokiselinskog

lanca u mureinskom prekursoru sa D-ala-D-laktatom, čime se smanjuje afinitet za vankomicin. Enzimi

odgovorni za to su novosintetisani D-laktat dehidrogenaza ili ligaza.

• Smanjena osetljivost ili rezistencija stafilokoka na teikoplanin zasniva se na prekomernoj proizvodnji

mureinskih prekursora za koje se teikoplanin vezuje.

8 od 13

Može doći do ukrštene rezistencije između teikoplanina i glikoproteina vankomicina. Brojne enterokoke rezistentne na vankomicin osetljive su na teikoplanin (fenotip van-B).

Granične vrednosti u ispitivanju osetljivosti

Granične vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija (MIK) prema kriterijumima Evropskog komiteta za ispitivanje osetljivosti bakterija (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST), verzija 10.0od 1. januara 2020, prikazane su u sledećoj tabeli:

Mikroorganizam

Staphylococcus aureus a,b

Staphylococcus spp. (koagulaza negativni stafilokok a) Enterococcus spp.

Streptococcus spp.(A, B, C, G) b Streptococcus pneumoniae b Viridans grupa streptokokab

osetljiv

≤2 mg/L ≤4 mg/L ≤2 mg/L ≤2 mg/L ≤2 mg/L ≤2 mg/L

rezistentan

>2 mg/mL >4 mg/mL >2 mg/mL >2 mg/mL >2 mg/mL >2 mg/mL

a MIK vrednostiza glikopeptide zavise od primenjene metode i treba ih utvrditi metodommikrodilucije u

bujonu (videti ISO 20776-1). S. aureus sa MIK vrednostima za vankomicin od 2 mg/mL na granici je

distribucije MIK-a za divlji soj, što može umanjiti klinički odgovor.

b Izolati sa MIK vrednostima iznad granice osetljivosti veoma su retki ili još nisu prijavljeni. Testovi

identifikacije i antimikrobne osetljivosti svakog takvog izolata moraju se ponoviti i, ako se rezultat

potvrdi, izolat poslati u referentnu laboratoriju.

Farmakokinetički/farmakodinamički odnos

Antimikrobno dejstvo teikoplanina zavisi od vremena tokom koga je koncentracija leka viša od minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) za patogen.

Osetljivost

Prevalencija rezistencije odabranih vrsta može se razlikovati s obzirom na geografsko područje i tokom vremena pa su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno kod terapije teških infekcija. Po potrebi treba zatražiti savet stručnjaka kada je lokalna prevalencija rezistencije takva da dovodi u pitanje korisnost leka kod barem nekih vrsta infekcija.

_______________________________________________________________________________________

Vrste koje su obično osetljive Aerobne Gram-pozitivne bakterije Corynebacterium jeikeium a Enterococcus faecalis

Staphylococcus aureus (uključujući meticilin rezistentne sojeve) Streptococcus agalactiae

Streptococcus dysgalactiae podvrsta equisimilis a (streptokoke grupe C i G)

Streptococcus pneumoniae Streptococcus pyogenes Streptokoki iz grupe viridans a b

Anaerobne Gram-pozitivne bakterije Clostridium difficile a Peptostreptococcus spp.a

_______________________________________________________________________________________

Vrste kod kojih bi stečena rezistencija mogla biti problem Aerobne Gram-pozitivne bakterije

Enterococcus faecium Staphylococcus epidermidis

9 od 13

Staphylococcus haemolyticus Staphylococcus hominis

_______________________________________________________________________________________

Prirodno rezistentne bakterije Sve Gram-negativne bakterije Ostale bakterije

Chlamydia spp. Chlamydophila spp. Legionella pneumophila Mycoplasma spp.

_______________________________________________________________________________________

a Trenutni podaci nisu bili dostupni u vreme objavljivanja ovih tablica. U primarnojliteraturi, standardnim

izdanjima i preporukama za lečenje pretpostavlja se osetljivost

b Zajednički izraz za heterogenu grupu streptokoknih vrsta. Stopa rezistencije može varirati zavisno od

vrste streptokoka

Resorpcija

Teikoplanin se primenjuje parenteralnim putem (intravenski ili intramuskularno). Nakon intramuskularne primene, bioraspoloživost teikoplanina (u poređenju sa intravenskom primenom) gotovo je potpuna (90%). Nakon šest dana intramuskularne primene doze od 200 mg, srednja (SD) maksimalna koncentracija teikoplanina (Cmax) iznosi 12,1 (0,9) mg/L, a postiže se 2 sata nakon primene.

Nakon udarne doze od 6 mg/kg primenjene intravenski svakih 12 sati tokom prvih 3 do 5 doza, vrednosti Cmax kreću se u rasponu od 60 do 70 mg/L, a vrednosti Ctrough su obično iznad 10 mg/L. Nakon intravenske udarne doze od 12 mg/kg primenjene svakih 12 sati tokom prve 3 doze, srednje vrednosti Cmax procenjuju se na približno 100 mg/L, a Ctrough na približno 20 mg/L.

Nakon doze održavanja od 6 mg/kg primenjene jednom dnevno, vrednost Cmax iznosi približno 70 mg/L, a Ctrough približno 15 mg/L. Nakon doze održavanja od 12 mg/kg jednom dnevno, vrednosti Ctrough kreću se u rasponu od 18 do 30 mg/L.

Kada se primjenjuje oralno, teikoplanin se ne resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Kada je jednokratna doza od 250 ili 500 mg primenjena oralno kod zdravih ispitanika, teikoplanin nije pronađen u serumu niti mokraći, nego samo u fecesu (otprilike 45% primenjene doze) u nepromenjenom obliku.

Distribucija

Vezivanje za proteineu humanomserumu krećeseu rasponu od87,6 do90,8%, bez varijacija funkcije koncentracija teikoplanina. Teikoplaninseu serumu uglavnomvezujeza humanialbumin. Teikoplaninse ne distribuira ueritrocite.

Volumen distribucijeu stanju ravnoteže(Vss) krećeseu rasponu od0,7 do1,4 mL/kg. Najveće vrednostiVss primećene su u nedavnimispitivanjima gdejeperiodprikupljanja uzoraka biodužiod8 dana.

Teikoplaninsedistribuira uglavnomu pluća, miokardikoštana tkiva, pričemu su odnositkivo/serumveći od1. Ueksudatima plikova, sinovijalnojtečnostiiperitonealnojtečnostiodnositkivo/serumkretalisu seu rasponu od 0,5 do 1. Eliminacija teikoplanina iz peritonealne tečnosti odvija se istom brzinom kao i eliminacija iz seruma. U pleuralnoj tečnosti i potkožnom masnom tkivu odnosi tkivo/serum iznosili su između 0,2 i 0,5. Teikoplanin ne prodire u cerebrospinalnu tečnost.

Biotransformacija

Teikoplanin u nepromenjenom obliku glavni je molekul pronađen u plazmi i mokraći, što ukazuje na minimalan metabolizam. Dva metabolita verovatno nastaju hidroksilacijom, a predstavljaju 2-3% primenjene doze.

10 od 13

Eliminacija

Teikoplanin se u nepromenjenom obliku uglavnom izlučuje mokraćom (80% unutar 16 dana) dok je 2,7% primenjene doze pronađeno u fecesu (putem izlučivanja kroz žuč) unutar 8 dana nakon primene.

Poluvreme eliminacije teikoplanina varira od 100 do 170 sati u najnovijim ispitivanjima u kojima su uzorci krvi prikupljani tokom približno 8 do 35 dana.

Ukupan klirens teikoplanina je nizak i kreće se u rasponu od 10 do 14 mL/h/kg, a renalni klirens iznosi 8-12 mL/h/kg, što ukazuje na to da se teikoplanin uglavnom izlučuje bubrežnim mehanizmima.

Linearnost

Teikoplanin je pokazao linearnu farmakokinetiku u rasponu doza od 2 do 25 mg/kg.

Posebne populacije

• Oštećenje funkcije bubrega:

Budući da se teikoplanin izlučuje putem bubrega, eliminacija teikoplanina se smanjujesa stepenom oštećenja funkcijebubrega. Ukupan klirens i renalni klirens teikoplanina zavise od klirensa kreatinina.

Stariji pacijenti:

U starijoj populaciji se farmakokinetika teikoplanina ne menja, osim u slučaju oštećenja funkcijebubrega. Pedijatrijska populacija:

Primećen je veći ukupan klirens (15,8 mL/h/kg za novorođenčad, 14,8 mL/h/kg za srednji uzrast od

8 godina) i kraće poluvreme eliminacije (40 sati za novorođenčad, 58 sati za osmogodišnjake) u odnosu na odrasle pacijente.

Nakon ponovljene parenteralne primene kod pacova i pasa, primećeno je dejstvo na bubrege, koje je bilo zavisno od doze i reverzibilno. Studije kojima se ispitivao potencijal izazivanja ototoksičnosti kod zamoraca ukazale su na mogućnost blagog oštećenja kohlearne i vestibularne funkcije, ali bez morfoloških oštećenja. Supkutana primena teikoplanina u dozama do 40 mg/kg na dan nije uticala na plodnost mužjaka ni ženki pacova. U studijama embriofetalnog razvoja nisu primećene malformacije nakon supkutane primene doza do 200 mg/kg na dan kod pacova i intramuskularne primene doza do 15 mg/kg na dan kod kunića. Međutim, kod pacova je došlo do povećane incidence mrtvookoćenih fetusa pri dozama od 100 mg/kg na dan i više i do neonatalne smrtnosti pri dozama od 200 mg/kg na dan. Isti učinak nije prijavljen kod doze od 50 mg/kg na dan. Perinatalna i postnatalna studija kod pacova nije pokazala dejstvo na plodnost generacije F1 niti na preživljavanje i razvoj generacije F2 nakon supkutane primene doza do 40 mg/kg na dan.

Teikoplanin nije pokazao nikakav potencijal izazivanja antigenosti (kod miševa, zamoraca ili kunića), genotoksičnosti nitilokalne iritacije.

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju natrijum-hlorid;

natrijum-hidroksid; voda za injekcije

voda za injekcije nije prisutna u gotovom leku.

Rastvarač

voda za injekcije.

11 od 13

Rastvori teikoplanina i aminoglikozida nisu kompatibilni ukoliko se mešaju direktno i zato ih ne treba mešati pre injektovanja.

Ako se teikoplanin primenjuje u kombinovanoj terapiji sa drugim antibioticima, mora se primeniti odvojeno. Lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim onih navedenih u odeljku 6.6.

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine

Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

Nakon rekonstitucije, dokazana je hemijska i fizička stabilnost, leka pripremljenog prema uputstvu, tokom perioda od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor nakon rekonstitucije treba upotrebiti odmah. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja predstavljaju odgovornost korisnika i ne treba da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2 do 8 °C, osim ako se rekonstitucija ne izvrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Čuvati na temperature do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije, videti odeljak 6.3.

Teicoplanin DEMO, 200 mg/3 mL, prašaki rastvarač za rastvorzainjekciju/infuzij,: Unutrašnjepakovanjeje:

za prašak: bočica odbezbojnogstakla (hidrolitičke otpornostitip I), zapremine10 mL, zatvorena gumenim čepom(tip I) i aluminijumskom kapicom sa flip-offpoklopcem.

za rastvarač: plastična, polipropilenska ampula (Ph.Eur), koja sadrži3 mL vodeza injekcije. Spoljašnjepakovanje jesloživa kartonska kutija koja sadrži1 bočicu sa praškomza rastvor za injekciju/infuziju (1 x 200 mg), 1 ampulu sa rastvaračemza rastvor za injekciju/infuziju (1x 3 mL) i Uputstvoza lek.

Teicoplanin DEMO, prašak irastvarač zarastvorzainjekciju/infuziju, 400 mg/3 mL: Unutrašnjepakovanjeje:

za prašak: bočica odbezbojnogstakla (hidrolitičke otpornostitip I), zapremine22 mL, zatvorena gumenim čepom(tip I) ialuminijumskomkapicom sa flip-offpoklopcem.

za rastvarač: plastična, polipropilenska ampula (Ph.Eur), koja sadrži3 mL vodeza injekcije. Spoljašnjepakovanje jesloživa kartonska kutija koja sadrži1 bočicu sa praškomza rastvor za injekciju/infuziju (1 x 400 mg), 1 ampulu sa rastvaračemza rastvor za injekciju/infuziju (1x 3 mL) i Uputstvoza lek.

Lek je namenjen samo za jednokratnu primenu.

Priprema rekonstituisanog rastvora:

- Polako prebaciti celokupan sadržaj rastvarača u bočicu sa praškom.

- Bočicu zatim lagano obrtati između dlanova dok se prašak kompletno ne rastvori. Ukoliko rastvor zapeni, ostaviti bočicu da odstoji približno 15 minuta. Treba primeniti samo bistri i žućkasti rastvori. Rekonstituisani rastvor sadržaće 200 mg teikoplanina u 3,0 mL i 400 mg teikoplanina u 3,0 mL.

12 od 13

Rekonstituisani rastvor se može primenitidirektno ili se alternativno može razblažiti ili se može primeniti oralno.

Priprema razblaženog rastvora pre primene u obliku infuzije:

Lek Teicoplanin DEMO se može primeniti u sledećim infuzionim rastvorima: - rastvor natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%);

- Ringer-ov rastvor,

- Ringer-laktat rastvor,

- 5% rastvor glukoze za injekcije,

- rasvor 0,18% natrijum-hlorida i 4% glukoze,

- rastvor za peritonealnu dijalizu koji sadrži 1,36% glukoze, - rastvor za peritonealnu dijalizu koji sadrži 3,86% glukoze.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

LekTeicoplanin DEMO sadržiaktivnu supstancu teikoplanin. Pripada grupilekova koja se naziva antibakterijskilekovi(antibiotici) kojidelujetakoštouništava bakterije kojeuzrokuju infekcijeu organizmu.

LekTeicoplanin DEMO seprimenjuje kododraslihidece(uključujućinovorođenčad) za lečenjebakterijskih infekcija:

- kožeitkiva ispod kože– ponekadsenazivaju „infekcijama mekogtkiva“; - zglobova ikostiju;

- pluća;

- urinarnog(mokraćnog) sistema;

- srca –ponekad se naziva „endokarditis“; - trbušnog zida – peritonitis;

- krvi, kada ih je izazvalo neko od prethodnonavedenih zdravstvenih stanja.

Lek Teicoplanin DEMO se može koristiti za lečenje nekih infekcija koje uzrokuju bakterije „Clostridium difficile“ ucrevima. U tom se slučaju rastvor uzima oralno.

LekTeicoplanin DEMO ne smete primati:

ukolikostealergični(preosetljivi) na teikoplaninili na bilo koju odpomoćnihsupstanci ovog leka

(navedeneu odeljku 6.)

Upozorenjai mere opreza

Razgovarajtesa svojimlekarom, farmaceutomili medicinskomsestrompre negoštoprimite lekTeicoplanin DEMO:

ako ste alergični na antibiotik koji se zove „vankomicin“;

ako imate crvenilo gornjeg dela tela (sindrom crvenog čoveka); ako imate smanjen broj krvnih pločica (trombocitopeniju);

ako imateproblema sa bubrezima;

ako uzimate druge lekove koji mogu uzrokovati probleme sa sluhom i/ili bubrezima.

Možda ćete obavljati redovne analize kako bi se proverila krvna slika i utvrdilo rade li Vam bubrezi i jetra pravilno (videti „Drugi lekovi i lek Teicoplanin DEMO“).

Ako se nešto od prethodno navedenoga odnosi na Vas (ili niste sigurni), obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri pre nego što primite lek Teicoplanin DEMO.

Laboratorijske analize

Možda ćete tokom lečenja obavljati analize kako bi kontrolisao stanje Vašihbubrega i/ili sluh. Verovatnoća za to je veća:

ako Vaše lečenje bude dugotrajno;

ako je potrebno da primite velikeudarne doze leka (12 mg/kg dva puta na dan); ako imate problema sa bubrezima;

ako uzimate ili biste mogli uzeti druge lekove koji utiču na nervni sistem, bubrege ili sluh.

Kod pacijenata koji primaju lek Teicoplanin DEMO tokom dužeg vremenskog perioda može doći do pojačanog rasta bakterija na koje antibiotik ne deluje – Vaš lekar će to proveriti.

Drugilekovi i lek Teicoplanin DEMO

Obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ukoliko uzimate donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Naime, lek Teicoplanin DEMO može uticati na dejstvonekih drugih lekova.

2 od 12

Isto tako, neki lekovi mogu uticati na dejstvoleka Teicoplanin DEMO.

Posebno obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako uzimate neke od sledećih lekove:

aminoglikozide, jer se oni ne smeju mešati sa lekom Teicoplanin DEMO u istoj injekciji. Oni takođe mogu uzrokovati probleme sa sluhom i/ili bubrezima;

amfotericin B – lek za lečenje gljivičnih infekcija koji može uzrokovati probleme sa sluhom i/ili bubrezima;

ciklosporin – lek koji utiče na imunski sistem i može uzrokovati probleme sa sluhom i/ili bubrezima; cisplatin – lek koji se koristi za lečenje malignihtumora, a može uzrokovati probleme sa sluhom i/ili

bubrezima;

tablete za izbacivanje tečnosti (kao što je furosemid) – zovu se i „diuretici“, a mogu uzrokovati

probleme sa sluhom i/ili bubrezima.

Ako se nešto od prethodno navedenoga odnosi na Vas (ili niste sigurni) obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri pre nego primate lekTeicoplanin DEMO.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Trudnoća

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Oni će odlučiti da li možete da primite ovaj lek tokom trudnoće. Može postojati rizik od oštećenja unutrašnjeg uha i bubrega fetusa (ploda).

Dojenje

Pre nego primite ovaj lek, obavestite lekara ako dojite. Lekar će odlučiti da li možete da nastavite sa dojenjem dok primate lek Teicoplanin DEMO.

Plodnost

Ispitivanja reprodukcije kod životinja nisu ukazala na probleme sa plodnošću.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Pojava neželjenih dejstava poput vrtoglavice i glavobolje, su mogući tokom terapije lekom Teicoplanin DEMO.

Ukoliko se ovi simptomi ispolje kod Vas, ne treba da upravljate vozilima i rukujete mašinama.

Lek Teicoplanin DEMO sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (0,41 mmol/9,43mg) natrijuma po dozi tj. suštinski „bez natrijuma“.

Uvekuzimajte ovajlektačnoonako kako Vamjeto objasnioVaš lekar. Ukolikonistesigurniproveritesa Vašimlekaromilifarmaceutom.

Preporučenadozaje

Odrasliideca(12 godina istarija) koji nemajuproblema sabubrezima Infekcije kože i mekog tkiva, pluća i mokraćnog sistema

Početna doza (tokom prvetri doze): 6 mg po kilogramu telesne mase, primenjeno svakih

12 sati injekcijom u venu ili mišić.

Doza održavanja: 6 mg po kilogramu telesne mase, primenjeno jedanput na dan injekcijom u

venu ili mišić.

Infekcije kostiju i zglobova, kao i infekcije srca

Početna doza (tokom prvih tri do pet doza): 12 mg po kilogramu telesne mase, primenjeno svakih

12 sati injekcijom u venu ili mišić.

3 od 12

Doza održavanja: 12 mg po kilogramu telesne mase, primenjeno jedanput na dan injekcijom u venu ili mišić.

Infekcija koju uzrokuje bakterija Clostridium difficile

Preporučena doza je 100 do 200 mg oralno, dva puta na dan tokom 7 do 14 dana.

Odrasli i stariji pacijenti sa problemima bubrega (oštećenje funkcije bubrega)

Ako imate problema sa bubrezima, obično je potrebno smanjenje doze nakon četvrtog dana lečenja:

osobe sa blagim i umerenim ošećenjem funkcije bubrega –doza održavanja će se davati svaki drugi

dan ili će se polovina doze održavanja davati jedanput na dan;

osobe sa teškim ošećenjem funkcije bubrega ili osobe na hemodijalizi – doza održavanja će se davati

svaki treći dan ili će se trećina doze održavanja davati jedanput na dan.

Peritonitis kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi

Početna doza iznosi 6 mg pokilogramu telesne mase, a primenjuje se kao jednokratna injekcija u venu, nakon čega sledi:

prve nedelje: 20 mg/L u svakoj kesici za dijalizu;

druge nedelje: 20 mg/L u svakoj drugoj kesici za dijalizu; treće nedelje: 20 mg/L u kesici za noć.

Novorođenčad i odojčad uzrasta do 2 meseca

Početna doza (prvog dana): 16 mg po kilogramu telesne mase u obliku infuzije kapanjem u venu

Doza održavanja: 8 mg po kilogramu telesne mase jedanput na dan u obliku infuzije kapanjem u venu.

Deca (od 2 meseca do 12 godina)

Početna doza (prve tri doze): 10 mg po kilogramu telesne mase svakih 12 sati injekcijom u venu.

Doza održavanja: 6-10 mg po kilogramu telesne mase jedanput na dan injekcijom u venu.

Kako se lek Teicoplanin DEMO primenjuje

Ovaj lek će Vam obično primenitilekar ili medicinska sestra.

Primeniće se injekcijom u venu (intravenska primena) ili mišić (intramuskularna primena). Takođe se može primeniti u obliku infuzije u venu.

Kod novorođenčadi i odojčad uzrasta do 2 meseca sme se primenjivati samo infuzija.

Za lečenje određenih infekcija rastvor se može uzeti kroz usta (oralna upotreba).

Ako ste primili više leka Teicoplanin DEMO nego što treba

Maloje verovatnoda ćeVamlekar ili medicinska sestra primenitivišeleka negošto jepotrebno. Međutim, ako mislite da steprimilivišeinjekcija/infuzijeleka Teicoplanin DEMO ilise osećateuznemireno, odmahse obratitesvomlekaru ili medicinskoj sestri.

Ako ste zaboravili da primite lekTeicoplanin DEMO

Vaš lekar ili medicinska sestra će imati uputstvoo tome kada treba da Vam primene lek Teicoplanin DEMO. Maloje verovatnoda nećete da primite lek kako je propisano. Međutim, ako ste zabrinuti, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Ako naglo prestanete da primenjujete lekTeicoplanin DEMO

Nemojte prestati da primate ovaj lek ako o tome prethodno niste razgovarali sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom.

Akoimate dodatnihpitanja oprimni ovogleka, obratite sesvomlekaru, farmaceutu ili medicinskojsestri.

4 od 12

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ozbiljna neželjena dejstva

Odmah prekinite lečenje i obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ako primetite bilo koje od u nastavku navedenih neželjenih dejstava – možda će Vam biti potrebno hitno lečenje:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

iznenadna, po život opasna alergijska reakcija – znaci mogu uključivati: otežano disanje ili zviždanje

pri disanju, oticanje, osip, svrab, povišenu telesnu temperaturu, jezu.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): crvenilo gornjeg dela tela.

Nepoznata (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

plikovi na koži, ustima, očima ili polnim organima – to mogu biti znaci stanja koja se zovu „toksična

epidermalna nekroliza“ ili „Stevens-Johnsonov sindrom“ili reakcija na lek praćena eozinofilijom i

opštim simptomima (DRESS). Ovi simptomi u početku podsećaju na grip, a zatim se javlja osip na

licu praćen visokom telesnom temperaturom, povećanjem vrednosti enzima jetre u krvi, praćen

povećanjem jedne vrste belih krvnih zrnaca (eozinofila) u krvi i uvećanjem limfnih čvorova. Odmah obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ako primetite neku od prethodno navedenih neželjenih dejstava.

Odmah obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ako primetite bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava – možda će Vam biti potrebno hitno lečenje:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): oticanje i ugrušci u veni;

otežano disanje ili suženje disajnih puteva (bronhospazam);

veći broj infekcija nego inače – to mogu biti znakovi smanjenog broja krvnih ćelija.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

nedostatak belih krvnih ćelija (agranulocitoza)– znaci mogu uključivati: povećanu telesnu

temperaturu, tešku jeza, bolove u grlu ili ranice u ustima; smanjen broj svih vrsta krvnih zrnaca;

problemi sa bubrezima ili promene u radu bubrega - vidi se iz rezultata analiza. Učestalost ili ozbiljnost poremećaja rada bubrega može biti povećana tokom primene većih doza;

epileptički napadi.

Odmah obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako primetite neko od prethodno navedenih neželjenih dejstava.

Druga neželjena dejstva

Obratite se svomlekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri ako primetite neku od sledećih neželjenih dejstava: Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

osip, crvenilo, svrab; bol;

povišena telesna temperatura.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): smanjen broj krvnih pločica;

povećanevrednosti enzima jetre u krvi;

povećanevrednosti kreatinina u krvi (kontrola funkcije bubrega);

gubitak sluha, zvonjava u ušima iliosećaj da se pomerate Vi ili predmeti oko Vas;

5 od 12

mučnina ili povraćanje, proliv; vrtoglavica ili glavobolja.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): infekcija (apsces).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

tegobe na mestu primene injekcije – poput crvenila kože, bola ili oticanja.

Prijavljivanjeneželjenihreakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agencijiza lekovei medicinska sredstva Srbije(ALIMS):

Agencija za lekovei medicinska sredstva Srbije Nacionalnicentar za farmakovigilancu VojvodeStepe458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Nesmete koristitilekTeicoplanin DEMO posleisteka roka upotrebenaznačenogna kutijinakonoznake „Važido:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperature do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

Nakon rekonstitucije, dokazana je fizička i hemijska stabilnost leka pripremljenog prema uputstvu, tokom perioda od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor nakon rekonstitucije treba upotrebiti odmah. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja predstavljaju odgovornost korisnika i ne treba da budu duži od 24 sata na temperaturi 2°do 8 °C, osim ako se rekonstitucija ne izvrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

ŠtasadržilekTeicoplanin DEMO Aktivna supstanca je teikoplanin.

Teicoplanin DEMO, prašak irastvarač zarastvorzainjekciju/infuziju, 200 mg/3 mL: Jedna bočica sadrži200 mgteikoplanina, štoodgovaranajmanje200000 i.j. Nakonrekonstitucije, rastvor ćesadržati200 mgteikoplanina u 3,0 mL.

6 od 12

Teicoplanin DEMO, prašak irastvarač zarastvorzainjekciju/infuziju, 400 mg/3 mL: Jedna bočica sadrži400 mgteikoplanina, štoodgovaranajmanje400000 i.j. Nakonrekonstitucije, rastvor ćesadržati400 mgteikoplanina u 3,0 mL.

Pomoćne supstance su:

prašak: natrijum-hlorid, natrijum-hidroksid i voda za injekcije

voda za injekcije nije prisutna u gotovom leku

rastvarač: voda za injekcije.

Kako izgledalekTeicoplanin DEMO isadržaj pakovanja

Prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju.

Prašak: beo do skoro beo liofiliziran prašak. Rastvarač: bistra, bezbojna tečnost.

Rekonstituisani rastvor: bistar, žućkast rastvor bez vidljivih čestica.

Teicoplanin DEMO, 200 mg/3 mL, prašak irastvarač za rastvorzainjekciju/infuziju: Unutrašnjepakovanjeje:

za prašak: bočica odbezbojnogstakla (hidrolitičke otpornostitip I), zapremine10 mL, zatvorena gumenim čepom(tip I) ialuminijumskomkapicom sa flip-off poklopcem.

za rastvarač: plastična, polipropilenska ampula (Ph.Eur), koja sadrži3 mL vodeza injekcije. Spoljašnjepakovanje jesloživa kartonska kutija koja sadrži1 bočicu sa praškomza rastvor za injekciju/infuziju (1 x 200 mg), 1 ampulu sa rastvaračemza rastvor za injekciju/infuziju (1x 3 mL) i Uputstvoza lek.

Teicoplanin DEMO, 400 mg/3 mL, prašaki rastvarač za rastvorzainjekciju/infuziju: Unutrašnjepakovanjeje:

za prašak: bočica odbezbojnogstakla (hidrolitičke otpornostitip I), zapremine22 mL, zatvorena gumenim čepom(tip I) ialuminijumskomkapicom sa flip-offpoklopcem.

za rastvarač: plastična, polipropilenska ampula (Ph.Eur), koja sadrži3 mL vodeza injekcije. Spoljašnjepakovanje jesloživa kartonska kutija koja sadrži1 bočicu sa praškomza rastvor za injekciju/infuziju (1 x 400 mg), 1 ampulu sa rastvaračemza rastvor za injekciju/infuziju (1x 3 mL) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole iproizvođač

Nosilac dozvole

LICENTIS DOO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) Bežanijskih ilegalaca 18b,

Beograd -Novi Beograd

Proizvođač

DEMO SA PHARMACEUTICAL INDUSTRY,

21stkm National Road Athens-Lamia, Krioneri Attiki, Grčka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Novembar, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datumdozvole:

Teicoplanin DEMO, 200mg/3 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: 000461527 2023 od 07.11.2024.

7 od 12

Teicoplanin DEMO, 400 mg/3 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: 000461528 2023 od 07.11.2024.

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Teicoplanin DEMO je indikovan kod odraslih osoba i dece od rođenja, za parenteralnu terapiju sledećih infekcija (videti odeljkeDoziranje i način primene, Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka i Farmakodinamski podaciu Sažetku karakteristika leka):

komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva, infekcija kostiju i zglobova,

bolničke pneumonije,

vanbolničke pneumonije,

komplikovanih infekcija urinarnog trakta, infektivnog endokarditisa,

peritonitisa povezanog sa kontinuiranom ambulantnom peritonealnom dijalizom (engl. continuous

ambulatory peritoneal dialysis;CAPD),

bakterijemije koja se javlja udružena sa bilo kojom od prethodno navedenih indikacija.

Lek Teicoplanin DEMO je takođe indikovan kao alternativna oralna terapija za lečenje dijareje i kolitisa izazvanih infekcijom bakterijom Clostridium difficile.

Kada je prikladno, teikoplanin treba primenjivati u kombinaciji sa drugim antibioticima.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične preporuke za upotrebu antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Doziranje

Dozu i trajanje lečenja treba prilagoditi prema vrsti i težini infekcije, kliničkom odgovoru pacijenta, kao i prema životnom dobu, funkciji bubrega i drugim faktorima vezanima za pacijenta.

Merenje koncentracija u serumu

Po završetku početnog režima doziranja treba pratiti minimalne (trough) koncentracije teikoplanina u serumu u stanju ravnoteže kako bi se osiguralo postizanje minimalne (trough) koncentracije u serumu:

za većinu Gram-pozitivnih infekcija, minimalne koncentracije teikoplanina moraju iznositi najmanje

10 mg/L mereno HPLC (High Performance Liquid Chromatography) metodom ili najmanje 15 mg/L

mereno metodom fluorescentne imunopolarizacije (Fluorescence Polarization Immunoassay, FPIA) za endokarditis i druge teške infekcije, minimalne koncentracije teikoplanina moraju iznositi 15-30

mg/L mereno HPLC metodom ili 30-40 mg/L mereno FPIA metodom.

Tokom terapije održavanja, minimalne koncentracije teikoplanina u serumu mogu se određivati najmanje jednom nedeljno kako bi se osigurala njihova stabilnost.

8 od 12

Odrasli i stariji pacijenti sa očuvanomfunkcijom bubrega

1mereno FPIA metodom

Dozu treba prilagoditi prema telesnoj masi, kolika god da je telesna masa pacijenta.

Trajanje lečenja

Odluku o trajanju lečenja treba doneti na osnovu kliničkog odgovora. Za infektivni endokarditis odgovarajućim se obično smatra lečenje u trajanju od najmanje 21 dana. Lečenje ne sme trajati duže od 4 meseca.

Kombinovana terapija

Teikoplanin ima ograničen spektar antibakterijskog dejstva (Gram pozitivne bakterije). Nije prikladan kao monoterapija za lečenje određenih vrsta infekcija, osim ako je patogen već determinisan i zna se da je osetljiv na teikoplanin ili u slučaju velike verovatnoće da bi najverovatniji patogen(i) mogao biti osetljiv na teikoplanin.

Dijareja i kolitis izazvani infekcijom bakterijom Clostridium difficile Preporučena doza je 100-200 mg oralno dva puta na dan tokom 7-14 dana.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavati dozu, osim u slučaju oštećenja funkcijebubrega (videti u nastavku).

Odrasli i stariji pacijenti sa oštećenjem funkcijebubrega

Kod pacijenta sa oštećenjem funkcijebubrega dozu ne treba prilagođavati do četvrtog dana lečenja, nakon čega doziranje treba prilagoditi kako bi se održala minimalna koncentracija u serumu od najmanje 10 mg/L kada se meri metodom HPLC ili najmanje 15 mg/L kada se meri FIPA metodom.

9 od 12

Nakon četvrtog dana lečenja:

pacijenti sa blagim i umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 30-80 mL/min): dozu održavanja treba prepoloviti, bilo primenom doze svaki drugi dan ili primenom polovine doze jednom dnevno;

pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od 30 mL/min) i pacijenti na hemodijalizi: dozu treba smanjiti na jednu trećinu uobičajene doze, bilo primenom početne doze svaki treći dan ili primenom trećine doze jednom dnevno.

Teikoplanin se ne odstranjuje hemodijalizom.

Pacijenti na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (CAPD)

Nakon jednokratne udarne intravenske doze od 6 mg/kg telesne mase, u prvoj nedelji se primenjuje 20 mg/L u svakoj kesi sa rastvorom za dijalizu, u drugoj nedelji 20 mg/L u svakoj drugoj kesi, a u trećoj nedelji 20 mg/L u kesi za noć.

Pedijatrijska populacija

Preporučene doze jednake su za odrasle i decu stariju od 12 godina.

Novorođenčad i odojčad uzrasta do 2 meseca: Početna doza

Jedna doza od 16 mg/kg telesne mase primenjena intravenskom infuzijom prvog dana. Doza održavanja

Jedna doza od 8 mg/kg telesne mase primenjena intravenskom infuzijom jednom dnevno.

Deca (od 2 meseca do 12 godina): Početna doza:

Jedna doza od 10 mg/kg telesne mase primenjena intravenski svakih 12 sati; daju se 3 takve doze. Doza održavanja

Pojedinačna doza od 6-10 mg/kg telesne mase primenjena intravenski jednom dnevno.

Način primene

Teikoplanin treba primeniti intravenskim ili intramuskularnim putem. Intravenska injekcija može se primeniti ili kao bolus injekcija tokom 3-5 minuta ili kao infuzija u trajanju od 30 minuta.

Kod novorođenčadi se lek sme primeniti samo putem infuzije.

Kod infekcija Clostridium difficile koje izazivaju dijareju i kolitis, lek treba primenjivati oralno.

Za uputstva o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Lista pomoćnih supstanci

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju natrijum-hlorid;

natrijum-hidroksid; voda za injekcije

voda za injekcije nije prisutna u gotovom leku.

Rastvarač

voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Rastvori teikoplanina i aminoglikozida nisu kompatibilni ukoliko se mešaju direktno i zato ih ne treba mešati pre injektovanja.

Ako se teikoplanin primenjuje u kombinovanoj terapiji sa drugim antibioticima, mora se primeniti odvojeno.

10 od 12

Lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim onih navedenih u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine

Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

Nakon rekonstitucije, dokazana je hemijska i fizička stabilnost, leka pripremljenog prema uputstvu, tokom perioda od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor nakon rekonstitucije treba upotrebiti odmah. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja predstavljaju odgovornost korisnika i ne treba da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2 do 8 °C, osim ako se rekonstitucija ne izvrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperature do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Teicoplanin DEMO, 200 mg/3 mL, prašaki rastvarač za rastvorzainjekciju/infuzij,: Unutrašnjepakovanjeje:

za prašak: bočica odbezbojnogstakla (hidrolitičke otpornostitip I), zapremine10 mL, zatvorena gumenim čepom(tip I) i aluminijumskom kapicom sa flip-offpoklopcem.

za rastvarač: plastična, polipropilenska ampula (Ph.Eur), koja sadrži3 mL vodeza injekcije. Spoljašnjepakovanje jesloživa kartonska kutija koja sadrži1 bočicu sa praškomza rastvor za injekciju/infuziju (1 x 200 mg), 1 ampulu sa rastvaračemza rastvor za injekciju/infuziju (1x 3 mL) i Uputstvoza lek.

Teicoplanin DEMO, prašak irastvarač zarastvorzainjekciju/infuziju, 400 mg/3 mL: Unutrašnjepakovanjeje:

za prašak: bočica odbezbojnogstakla (hidrolitičke otpornostitip I), zapremine22 mL, zatvorena gumenim čepom(tip I) ialuminijumskom kapicom sa flip-offpoklopcem.

za rastvarač: plastična, polipropilenska ampula (Ph.Eur), koja sadrži3 mL vodeza injekcije. Spoljašnjepakovanje jesloživa kartonska kutija koja sadrži1 bočicu sa praškomza rastvor za injekciju/infuziju (1 x 400 mg), 1 ampulu sa rastvaračemza rastvor za injekciju/infuziju (1x 3 mL) i Uputstvoza lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Lek je namenjen samo za jednokratnu primenu.

Priprema rekonstituisanog rastvora:

- Polako prebaciti celokupan sadržaj rastvarača u bočicu sa praškom.

- Bočicu zatim lagano obrtati između dlanova dok se prašak kompletno ne rastvori. Ukoliko rastvor zapeni, ostaviti bočicu da odstoji približno 15 minuta. Treba primeniti samo bistri i žućkasti rastvori. Rekonstituisani rastvor sadržaće 200 mg teikoplanina u 3,0 mL i 400 mg teikoplanina u 3,0 mL.

11 od 12

Rekonstituisani rastvor se može primenitidirektno ili se alternativno može razblažiti ili se može primeniti oralno.

Priprema razblaženog rastvora pre primene u obliku infuzije:

Lek Teicoplanin DEMO se može primeniti u sledećim infuzionim rastvorima: - rastvor natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%);

- Ringer-ov rastvor,

- Ringer-laktat rastvor,

- 5% rastvor glukoze za injekcije,

- rasvor 0,18% natrijum-hlorida i 4% glukoze,

- rastvor za peritonealnu dijalizu koji sadrži 1,36% glukoze, - rastvor za peritonealnu dijalizu koji sadrži 3,86% glukoze.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

12 od 12