Tefor® 850mg film tableta

Terapija dijabetes melitusa tip 2, pogotovo kod gojaznih pacijenata kod kojih dijetetski režim i vežbe ne daju adekvatnu kontrolu glikemije.

• Kod odraslih, lek Tefor može da se koristi kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim oralnim antidijabeticima ili sa insulinom.
• Kod dece uzrasta od 10 godina i adolescenata, lek Tefor se može koristiti kao monoterapija ili u kombinaciji sa insulinom.

Pokazalo se da je kod odraslih gojaznih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, koji su koristili metformin kao terapiju prvog izbora, nakon što dijetetski režim nije dao rezultat, došlo do redukcije komplikacija dijabetesa (videti odeljak 5.1).

Doziranje

Odrasli sa normalnom renalnom funkcijom (GFR≥90mL/min)

Monoterapija i kombinacija sa drugim oralnim antidijabeticima

Uobičajena početna doza je 500 mg ili 850 mg metformin-hidrohlorida 2 do 3 puta dnevno, koja se uzima za vreme ili posle obroka.

Nakon 10 do 15 dana, dozu treba prilagoditi na osnovu izmerenih vrednosti koncentracije glukoze u krvi. Postepeno povećanje doze može poboljšati gastrointestinalnu podnošljivost.

Maksimalna preporučena doza metformin-hidrohlorida je 3 g dnevno, primenjena u tri pojedinačne doze. Ukoliko se namerava prelazak sa drugog oralnog antidijabetika: prekinuti sa upotrebom oralnog antidijabetika koji se trenutno koristi i započeti sa prethodno navedenim dozama metformina.

Kombinacija sa insulinom

Metformin i insulin mogu da se koriste u kombinovanoj terapiji kako bi se postigla bolja kontrola glikemije. Metformin-hidrohlorid se daje u uobičajenoj početnoj dozi od 500 mg ili 850 mg dva ili tri puta dnevno, dok se doza insulina prilagođava prema vrednostima koncentracije glukoze u krvi.

Stariji pacijenti:

S obzirom na to da renalna funkcija kod starijih pacijenata može biti oslabljena, doziranje metformina treba prilagođavati na osnovu procene renalne funkcije. Neophodna je redovna procena renalne funkcije (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije bubrega:

Potrebno je ispitati glomerularnu filtraciju pre započinjanja terapije lekovima koje sadrže metformin i najmanje jednom godišnje nakon početka terapije. Kod pacijenata sa povećanim rizikom za progresiju oštećenja renalne funkcije i kod starijih pacijenata, renalnu funkciju treba proveravati i češće, npr. svakih 3-6 meseci.

Pedijatrijska populacija

Monoterapija i kombinacija sa insulinom

• Lek Tefor mogu da koriste deca uzrasta od 10 godina i adolescenti.
• Uobičajena početna doza je 500 mg ili 850 mg metformin-hidrohlorida jednom dnevno, koja se uzima tokom ili posle obroka.

Posle 10 do 15 dana dozu treba prilagoditi na osnovu izmerenih koncentracija glukoze u krvi. Postepeno povećanje doze može poboljšati gastrointestinalnu podnošljivost. Maksimalna preporučena doza metformin- hidrohlorida je 2 g dnevno, podeljena u 2 ili 3 pojedinačne doze.

• Preosetljivost na metformin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Bilo koji tip metabobličke acidoze (kao što su laktatna acidoza, dijabetesna ketoacidoza)
• Dijabetesna prekoma
• Teška renalna insuficijencija (GFR <30 mL/min)
• Akutna stanja sa potencijalom da promene renalnu funkciju kao što su: dehidratacija, teška infekcija, šok;
• Oboljenje koje može da izazove hipoksiju tkiva (naročito akutne bolesti ili pogoršanje hronične bolesti) kao što su: dekompenzovana srčana insuficijencija, respiratorna insuficijencija, nedavni infarkt miokarda, šok;
• Insuficijencija jetre, akutna intoksikacija alkoholom, alkoholizam.

Laktatna acidoza

Laktatna acidoza je veoma retka ali ozbiljna metabolička komplikacija koja najčešće nastaje zbog akutnog pogoršanja renalne funkcije ili kardiorespiratorne bolesti ili sepse. Kumulacija metformina se javlja pri aktunom pogoršanju renalne funkcije i povećava rizik od nastanka laktatne acidoze.

U slučaju dehidratacije (teška dijareja ili povraćanje, povišena telesna temperatura ili smanjeni unos tečnosti), metformin treba privremeno isključiti i preporučuje se da se kontaktira zdravstveni radnik.

Terapiju lekovima koji mogu akutno da oštete renalnu funkciju (kao što su antihipertenzivi, diuretici i NSAIL), treba započeti sa oprezom kod pacijenata na terapiji metforminom. Drugi faktori rizika za laktatnu acidozu su prekomeran unos alkohola, hepatička insuficijencija, neadekvatno kontrolisani dijabetes, ketoza, produženo gladovanje i druga stanja povezana sa hipoksijom, kao i istovremena primena lekova koji mogu da izazovu laktatnu acidozu (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Pacijenti i/ili negovatelji treba da budu obavešteni o riziku za nastanak laktatne acidoze. Laktatna acidoza se karakteriše acidotičnom dispnejom, abdominalnim bolom, grčevima u mišićima, astenijom i hipotermijom praćenom komom. U slučaju sumnje na ove simptome, pacijent treba da prestane sa upotrebom metformina i potraži hitnu medicinsku pomoć. Laboratorijski nalazi su smanjeni pH krvi (< 7,35), povećana koncentracija laktata u plazmi (>5 mmol/L) i povećan anjonski „gap” i odnos laktata i piruvata.

Renalna funkcija

GFR treba utvrditi pre početka terapije i redovno ga pratiti nakon toga, videti odeljak 4.2. Metformin je kontraindikovan kod pacijenata sa GFR< 30 mL/min i treba ga privremeno isključiti u slučaju pojave stanja koja ukazuju na oštećenje renalne funkcije, videti odeljak 4.3.

Srčana funkcija

Pacijenti sa srčanom insuficijencijom imaju veći rizik za nastanak hipoksije i renalne insuficjencije. Kod pacijenata sa stabilnom hroničnom srčanom insuficijencijom, metformin se može koristiti uz redovno praćenje srčane i renalne funkcije.

Kod pacijenata sa akutnom i nestabilnom srčanom insuficijencijom, metformin je kontraindikovan (videti odeljak 4.3).

Primena kontrastnih sredstava sa jodom

Intravaskularna primena kontrastnih sredstava sa jodom može dovesti do nefropatije, koja rezultuje nagomilavanjem metformina i povećanim rizikom od laktatne acidoze.

Upotreba metformina treba da bude prekinuta pre ispitivanja ili u vreme ispitivanja i s njegovom primenom ne treba započeti najmanje 48 sati nakon, ukoliko je renalna funkcija ponovo ispitana i utvrđeno da je stabilna, videti odeljke 4.2 i 4.5.

Operacija

Metformin treba isključiti iz upotrebe u vreme operacije koja podrazumeva upotrebu opšte, spinalne ili epiduralne anestezije i ne treba ga ponovo koristiti 48 sati posle hirurške intervencije ili do potpunog uspostavljanja unosa hrane oralnim putem ukoliko je renalna funkcija ponovo ispitana i utvrđeno da je stabilna.

Pedijatrijska populacija

Pre početka terapije metforminom treba potvrditi dijagnozu dijabetes melitusa tipa 2.

Tokom kontrolisane kliničke studije, upotrebom metformina tokom jedne godine nije ustanovljen uticaj na rast i pubertet, ali podaci o dejstvu metformina na rast i pubertet pri dužoj upotrebi nisu dostupni. Prema tome, potrebno je pažljivo pratiti dejstvo metformina na rast i pubertet, posebno kod dece koja su pred pubertetom.

Deca starosti od 10 do 12 godina:

Svega 15-oro dece uzrasta između 10 i 12 godina je učestvovalo u kontrolisanoj kliničkoj studiji koja je sprovedena među decom i adolescentima. Iako se efikasnost i bezbednost primene metformina kod ove dece nije razlikovala od efikasnosti i bezbednosti upotrebe metformina kod starije dece i adolescenata, posebnu pažnju treba obratiti kada se propisuje metformin deci uzrasta između 10 i 12 godina.

Ostale mere opreza

Svi pacijenti treba da nastave sa svojim režimom ishrane koji uključuje ravnomeran raspored unosa ugljenih hidrata u toku dana. Gojazni pacijenti treba da nastave sa svojom niskokalorijskom dijetom. Dijabetes treba redovno pratiti uobičajenim laboratorijskim testovima. Metformin sam po sebi ne izaziva hipoglikemiju, mada se preporučuje oprez kada se koristi u kombinaciji sa insulinom ili drugim oralnim antidijabeticima (npr. derivatima sulfonilureje ili meglitinidima).

Istovremena upotreba koja se ne preporučuje

Alkohol:

Intoksikacija alkoholom je povezana sa povećanim rizikom od pojave laktatne acidoze, posebno u sledećim slučajevima: gladovanje, neuhranjenost ili oštećenje funkcije jetre.

Kontrastna sredstva koja sadrže jod:

Metformin se mora isključiti iz upotrebe pre ili u vreme procedure snimanja sa kontrastnim sredstvom i ne treba ga ponovo uvesti u terapiju najmanje 48 sati posle ispitivanja, tek pošto je renalna funkcija ponovo ispitana i utvrđeno da je stabilna (videti odeljke 4.2. i 4.4).

Kombinacije čija primena zahteva oprez

Neki lekovi mogu nepovoljno uticati na renalnu funkciju što može povećati rizik od laktatne acidoze npr. NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze (COX) II, ACE inhibitore, antagoniste receptora angiotenzina II receptora i diuretike, naročito diuretike Henelove petlje. Kada se započinje terapija ili se takvi lekovi koriste u kombinaciji sa meforminom, pažljivo praćenje renalne funkcije je neophodno.

Lekovi sa intrinzičkom hiperglikemijskom aktivnošću (npr. glukokortikoidi (sistemska i lokalna primena) i simpatomimetici)

Potrebna je češća kontrola koncentracije glukoze u krvi, pogotovo na početku terapije. Ukoliko je neophodno, dozu metformina treba prilagoditi, tokom terapije sa ostalim lekovima, ali i nakon prestanka njihove primene.

Transporteri organskih katjona (engl. organic cation transporters, OCT)

Metformin je supstrat oba transportera OCT1 i OCT2. Istovremena primena metformina sa:

• inhibitorima OCT1 (kao što je verapamil) može smanjiti efikasnost metformina
• induktorima OCT1 (kao što je rifampicin) može povećati gastrointestinalnu resorpciju i efikasnost metformina
• inhibitorima OCT2 (kao što su cimetidin, dolutegravir, ranolazin, trimetoprim, vandetanib i isavukonazol) može smanjiti renalnu eliminaciju metformina i ovo može dovesti do povećanja koncentracije metformina u plazmi.
• inhibitorima OCT1 i OCT2 (kao što su krizotinib, olaparib) može promeniti efikasnost i renalnu eliminaciju metformina.

Savetuje se oprez, posebno kod pacijenata sa oštećenjem renalne funkcije, kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno sa meforminom, i koncentracija metformina u plazmi se može povećati. Ukoliko je potrebno, može se razmotriti prilagođavanje doze metformina s obzirom na to da OCT inhibitori/induktori mogu promeniti efikasnost metformina.

Trudnoća

Nekontrolisan dijabetes tokom trudnoće (gestacioni ili stalni), povezan je sa povećanjem rizika od pojave kongenitalnih anomalija i perinatalnog mortaliteta.

Ograničen broj podataka o upotrebi metformina kod trudnica ne ukazuju na povećan rizik od pojave kongenitalnih anomalija. Studije na životinjama ne ukazuju na štetna dejstva vezana za trudnoću, razvoj embriona i fetusa, porođaj i postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3).

Kada pacijentkinja planira trudnoću ili tokom trudnoće, preporuka je da se dijabetes ne leči metforminom, već treba koristiti insulin za održavanje koncentracije glukoze u krvi u granicama normale koliko god je to moguće, kako bi se smanjio rizik od malformacije fetusa.

Dojenje

Metformin se izlučuje u majčino mleko. Nisu primećena neželjena dejstva kod dojene novorođenčadi/odojčadi. Ipak, kako su dostupni ograničeni podaci, ne preporučuje se dojenje tokom terapije metforminom. Odluka o tome da li prekinuti dojenje, treba biti doneta, uzimajući u obzir važnost dojenja i potencijalni rizik od neželjenih dejstava na dete.

Plodnost

Plodnost mužjaka i ženki pacova nije bila promenjena u slučaju primene visokih doza metformina, kao što je 600 mg/kg/dan, što je približno tri puta više od maksimalnih preporučenih dnevnih doza kod ljudi, računato prema telesnoj površini.

Metformin kao monoterapija ne izaziva hipoglikemiju, tako da ne utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Međutim, pacijente treba upozoriti na rizik od hipoglikemije, kada se metformin koristi u kombinaciji sa drugim antidijabeticima (npr. derivatima sulfonilureje, insulinom, meglitinidima).

tokom uvođenja terapije, najčešće neželjene reakcije su: mučnina, povraćanje, dijareja, bol u abdomenu, gubitak apetita, koje se u većini slučajeva spontano povlače. Kako bi se sprečila pojava ovih neželjenih reakcija, preporučuje se upotreba metformina u 2 ili 3 dnevne doze, kao i postepeno povećanje doze.

Sledeće neželjene reakcije se mogu pojaviti tokom terapije metforminom. Učestalost je definisana na sledeći način: veoma često: (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do

<1/1000); veoma retko (<1/10000).

U okviru svake grupe, neželjene reakcije su navedene prema opadajućoj ozbiljnosti.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Veoma retko:

• Laktatna acidoza (videti odeljak 4.4).
• Smanjena resorpcija vitamina B12 sa smanjenom koncentracijom u serumu tokom dugotrajne upotrebe metformina. Ovu etiologiju treba uzeti u obzir kod pacijenata sa megaloblastnom anemijom.

Poremećaji nervnog sistema

Često:

• Poremećaj čula ukusa.

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma često:

• Gastrointestinalni poremećaji kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, abdominalni bol i gubitak apetita. Ova neželjena dejstva se javljaju najčešće prilikom započinjanja terapije i povlače se spontano u većini slučajeva. Da bi ih izbegli, preporučuje se uzimanje metformina u 2 do 3 dnevne doze tokom ili posle obroka. Postepeno povećavanje doze može takođe poboljšati gastrointestinalnu podnošljivost.

Hepatobilijarni poremećaji

Veoma retko:

• Izolovani slučajevi poremećaja testova funkcije jetre ili hepatitisa koji se povlače nakon obustave terapije metforminom.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Veoma retko:

• Reakcije na koži kao što su eritem, svrab, urtikarija.

Pedijatrijska populacija

U objavljenim i postmarketinškim podacima, kao i u kontrolisanim kliničkim studijama sa ograničenom pedijatrijskom populacijom uzrasta od 10 do 16 godina koja je primala terapiju tokom jedne godine, neželjena dejstva su, po prirodi i težini, bila slična kao i ona kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Hipoglikemija nije primećena pri dozama metformina do 85 g, iako je dolazilo do pojave laktatne acidoze. Izraženo predoziranje metforminom ili pridruženi faktori rizika mogu dovesti do laktatne acidize. Laktatna acidoza je urgentno stanje i mora se lečiti u bolnici. Najefektivniji metod uklanjanja laktata i metformina je hemodijaliza.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici), bigvanidini

ATC šifra: A10BA02

Mehanizam dejstva

Metformin je bigvanidin sa antihiperglikemijskim dejstvima koji smanjuje i bazalnu i postprandijalnu koncentraciju glukoze u plazmi. Ne stimuliše sekreciju insulina zbog čega ne izaziva hipoglikemiju.

Metformin može da deluje preko 3 mehanizma:

• smanjenjem stvaranja glukoze u jetri putem inhibicije glukoneogeneze i glikogenolize;
• u mišićima, povećanjem osetljivosti na insulin, poboljšavajući preuzimanje i iskoristljivost glukoze na periferiji;
• odlaganjem intestinalne resorpcije glukoze.

Metformin stimuliše intracelularnu sintezu glikogena preko glikogen sintaze.

Metformin povećava transportni kapacitet svih do sada poznatih tipova membranskih transportera glukoze (GLUT).

Farmakodinamska dejstva

U kliničkim studijama upotreba metformina bila je povezana sa stabilnom telesnom masom ili umerenim smanjenjem telesne mase.

Kod ljudi, nezavisno od njegovog dejstva na glikemiju, metformin ima povoljna dejstva na metabolizam lipida. Ovo se pokazalo pri terapijskim dozama u kontrolisanim kliničkim studijama srednjeg ili dugog trajanja: metformin smanjuje vrednost ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida.

Klinička efikasnost

U prospektivnoj randomizovanoj studiji (UKPDS), ustanovljena je dugoročna korist intenzivne kontrole glikemije kod odraslih pacijenata sa dijabetesom tip 2.

Analiza rezultata gojaznih pacijenata koji su bili na terapiji metforminom, nakon što sama dijeta nije dala rezultate, pokazala je:

• značajno smanjenje apsolutnog rizika bilo koje komplikacije povezane sa dijabetesom u grupi u kojoj su ispitanici dobijali metformin (29,8 događaja/1000 pacijent-godina) u odnosu na grupu koja je bila samo na dijeti (43,3 događaja/1000 pacijent-godina), p=0,0023, i u odnosu na kombinovanu grupu u kojoj su ispitanici dobijali ili sulfonilureju ili insulin kao monoterapiju (40,1 događaja/1000 pacijent-godina), p=0,0034;
• značajno smanjenje apsolutnog rizika od mortaliteta vezanog za dijabetes: metformin 7,5 događaja/1000 pacijent-godina, samo dijeta 12,7 događaja/1000 pacijent-godina, p=0,017;
• značajno smanjenje apsolutnog rizika od sveukupnog mortaliteta: metformin 13,5 događaja/1000 pacijent- godina u odnosu na grupu koja je bila samo na dijeti 20,6 događaja/1000 pacijent-godina (p=0,011), i u odnosu na kombinovanu grupu u kojoj su ispitanici dobijali ili sulfonilureju ili insulin kao monoterapiju 18,9 događaja/1000 pacijent-godina (p=0,021);
• značajno smanjenje apsolutnog rizika od infarkta miokarda: metformin 11 događaja/1000 pacijent-godina, samo dijeta 18 događaja/1000 pacijent-godina (p=0,01).

Za upotrebu metformina kao terapije drugog izbora, u kombinaciji sa sulfonilurejom, korist u smislu kliničkog ishoda se nije pokazala.

Kod dijabetesa tip 1, kombinacija metformina i insulina se koristila kod određenih pacijenata, ali klinička korist ove kombinacije nije zvanično utvrđena.

Pedijatrijska populacija

Kontrolisane kliničke studije u ograničenoj pedijatrijskoj populaciji uzrasta od 10 do 16 godina, tokom 1 godine, pokazale su sličan odgovor u kontroli glikemije kao kod odraslih.

Resorpcija

Nakon primene oralne doze tablete metformin-hidrohlorida, maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) dostiže se za oko 2,5 sata (tmax). Apsolutna bioraspoloživost tablete metformin-hidrohlorida od 500 mg ili 850 mg je oko 50-60% kod zdravih ispitanika. Posle oralne doze neresorbovana frakcija izlučena fecesom iznosila je 20-30%.

Posle oralne primene, resorpcija metformina je saturabilna i nepotpuna. Pretpostavlja se da farmakokinetika resorpcije metformina nije linearna.

Tokom uobičajenog doziranja metformina, koncentracija u plazmi u stanju ravnoteže se dostiže između 24 i 48 sati i generalno je manja od 1 mikrogram/mL. U kontrolisanim kliničkim studijama, maksimalna koncentracija metformina u plazmi (Cmax) nije prešla 5 mikrograma/mL, čak ni pri maksimalnim dozama.

Hrana smanjuje stepen i blago usporava resorpciju metformina. Nakon oralne primene tablete od 850 mg, primećeno je smanjenje maksimalne koncentracije u plazmi za 40%, smanjenje vrednosti PIK za 25% (engl. area under the curve, AUC) i produženje vremena za 35 minuta do pojave maksimalnih koncentracija u plazmi u odnosu na vrednosti natašte. Klinički značaj ovih saznanja nije poznat.

Distribucija

Vezivanje za proteine plazme je zanemarljivo. Metformin ulazi u eritrocite. Vrednost PIK u krvi je niža od vrednosti PIK u plazmi i pojavljuje se otprilike u isto vreme. Eritrociti najverovatnije predstavljaju sekundarni prostor distribucije. Srednji volumen distribucije (Vd) se kreće između 63 - 276 L.

Biotransformacija:

Metformin se izlučuje nepromenjen u urin. Kod ljudi nisu identifikovani metaboliti.

Eliminacija:

Renalni klirens metformina je > 400 mL/min, što ukazuje na to da se metformin eliminiše glomerularnom filtracijom i tubularnom sekrecijom. Nakon oralne doze, prividno terminalno poluvreme eliminacije je oko 6,5 sati.

Sa oštećenom renalnom funkcijom, renalni klirens se smanjuje proporcionalno klirensu kreatinina, tako da se poluvreme eliminacije produžava, što dovodi do povećanih koncentracija metformina u plazmi.

Karakteristike posebnih populacija pacijenata

Oštećenje renalne funkcije

Raspoloživi podaci kod pacijenata sa umerenom renalnom insuficijencijom su skromni i nema pouzdane procene sistemske izloženosti metforminu u ovoj podgupi pacijenata u poređenju sa pacijentima sa normalnom renalnom funkcijom. Prema tome, prilagođavanje doze treba sprovesti nakon razmatranja kliničke efikasnosti i podnošljivosti (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijska populacija

Studija primene pojedinačne doze: Posle primene pojedinačne doze metformin-hidrohlorida od 500 mg kod pedijatrijskih pacijenata zabeležen je sličan farmakokinetički profil kao kod odraslih zdravih osoba.

Studija primene višestrukih doza: Podaci su ograničeni na jednu studiju. Posle primene ponovljenih doza od 500 mg dva puta dnevno tokom 7 dana kod pedijatrijskih pacijenata, vrednosti maksimalne koncentracije u plazmi (Cmax) i sistemske izloženosti (PIK0-t) bile su manje za oko 33%, odnosno 40%, u odnosu na odrasle sa dijabetesom koji su uzimali dva puta dnevno 500 mg metformin-hidrohlorida tokom 14 dana. Pošto su doze individualno titrirane na osnovu kontrole glikemije, ovi rezultati su od ograničenog kliničkog značaja.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Tefor, 500 mg, film tablete i Tefor, 850 mg, film tablete

Jezgro film tablete:

Povidon K 30 ; Propilenglikol;

Celuloza, mikrokristalna; Kroskarmeloza-natrijum; Magnezijum-stearat.

Film obloga tablete:

Hipromeloza;

Talk;

Titan-dioksid;

Makrogol 6000.

Nije primenljivo.

Tefor, 500 mg, film tablete:

3 godine.

Tefor, 850 mg, film tablete:

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine. Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: 30 dana.

Tefor, 500 mg, film tablete:

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Tefor, 850 mg, film tablete:

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage. Nakon prvog otvaranja čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju.

Tefor, 500 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je Al/PVC - PVC/PVdC blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Tefor, 850 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je boca od polietilena visoke gustine (HDPE) sa zatvaračem od polipropilena (PP) koja sadrži 30 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Tefor sadrži aktivnu supstancu metformin, lek koji se koristi za lečenje dijabetesa (šećerne bolesti). Pripada grupi lekova koji se zovu bigvanidini.

Insulin je hormon koga luči pankreas i koji omogućava organizmu da preuzima glukozu (šećer) iz krvi. Vaše telo koristi glukozu za stvaranje energije ili je čuva za buduću upotrebu.

Ako imate dijabetes (šećernu bolest), Vaš pankreas ne stvara dovoljno insulina ili Vaše telo nije u stanju da pravilno koristi insulin koji se stvara. Ovo dovodi do visoke koncentracije glukoze u Vašoj krvi. Lek Tefor pomaže da se koncentracija glukoze u Vašoj krvi smanji na normalne vrednosti.

Ako ste gojazna odrasla osoba, uzimanje leka Tefor tokom dužeg perioda takođe pomaže da se smanji rizik od komplikacija vezanih za dijabetes. Upotreba leka Tefor je povezana sa stabilnom telesnom masom ili umerenim smanjenjem telesne mase.

Lek Tefor se koristi za lečenje pacijenata obolelih od dijabetesa tip 2 (koji se zove još i „insulin nezavisni dijabetes“) kada dijeta ili fizička aktivnost sami po sebi nisu dovoljni da se kontroliše koncentracija glukoze u Vašoj krvi. Pre svega se koristi kod gojaznih pacijenata.

Odrasle osobe mogu u terapiji dijabetesa da uzimaju samo lek Tefor ili u kombinaciji sa drugim lekovima (lekovi koji se uzimaju oralno ili insulin).

Deca uzrasta 10 godina i više i adolescenti mogu da uzimaju samo lek Tefor ili u kombinaciji sa insulinom.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na metformin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka

(navedene u odeljku 6).

• ukoliko imate problema sa jetrom (slabost jetre).
• ukoliko imate teško oštećenu funkciju bubrega.
• ukoliko imate nekontrolisani dijabetes, sa, na primer, teškom hiperglikemijom (veoma visoke vrednosti glukoze u krvi), mučninu, povraćanje, dijareju, nagli gubitak telesne mase, laktatnu acidozu (videti

„Rizik od laktatne acidoze” ispod) ili ketoacidozu. Ketoacidoza je stanje u kome se supstance koje se nazivaju „ketonska tela” nagomilavaju u krvi i koje mogu dovesti do tzv. dijabetesne prekome.

Simptomi uključuju bol u stomaku, brzo i duboko disanje, pospanost ili Vaš dah ima neobično slatkast voćni miris.

• ukoliko ste izgubili suviše vode iz organizma (dehidratacija), na primer posle dugotrajnog ili teškog proliva ili ukoliko ste povraćali nekoliko puta za redom. Dehidratacija može dovesti do problema sa bubrezima koji mogu povećati rizik od pojave laktatne acidoze (videti odeljak „Upozorenja i mere opreza”).
• ukoliko imate tešku infekciju kao što je infekcija koja zahvata pluća, bronhije ili bubrege. Teške infekcije mogu dovesti do problema sa bubrezima koji mogu povećati rizik od pojave laktatne acidoze (videti odeljak „Upozorenja i mere opreza”).
• ukoliko se lečite zbog akutne srčane slabosti ili ste nedavno imali srčani udar, imate teških problema sa cirkulacijom (kao što je šok) ili imate teškoće sa disanjem. Ovo može dovesti do smanjenja snabdevenosti tkiva kiseonikom i povećati rizik od pojave laktatne acidoze (videti odeljaku „Upozorenja i mere opreza”).
• ukoliko prekomerno konzumirate alkohol.

Ukoliko se bilo koji od navedenih slučajeva odnosi na Vas, ne smete uzimati lek Tefor.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što uzmete lek Tefor, ukoliko:

• imate pregled kao što je rendgensko snimanje ili snimanje skenerom koje podrazumeva ubrizgavanje kontrastnih sredstava koja sadrže jod u Vaš krvotok
• treba da se podvrgnete velikom operativnom zahvatu

Morate prestati sa uzimanjem leka Tefor određeni vremenski period pre i posle pregleda ili operacije. Vaš lekar će odlučiti da li Vam je neophodna neka druga terapija u toku ovog perioda. Važno je da precizno pratite uputstva Vašeg lekara.

Rizik od laktatne acidoze

Lek Tefor može izazvati veoma retko, ali veoma ozbiljno neželjeno dejstvo koje se zove laktatna acidoza, posebno ukoliko Vaši bubrezi ne funkcionišu pravilno. Rizik od razvoja laktatne acidoze je takođe povećan kod nekontrolisanog dijabetesa, ozbiljnih infekcija, produženog gladovanja ili prilikom unosa alkohola, dehidratacije (dodatne informacije videti niže), problema sa jetrom ili bilo kojih medicinskih stanja u kojima određeni deo tela ima smanjenu snabdevenost kiseonikom (kao što je akutna srčana slabost).

Ukoliko se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru za dalja uputstva.

Prekinite da uzimate lek Tefor za kraće vreme ukoliko imate stanje povezano sa dehidratacijom (značajan gubitak telesne tečnosti) kao što je povraćanje, proliv, povišena telesna temperatura, izloženost toploti ili ukoliko pijete manje tečnosti nego što je uobičajeno. Obratite se Vašem lekaru za dalja uputstva.

Prestanite sa upotrebom leka Tefor i odmah se obratite Vašem lekaru ili idite do najbliže bolnice ukoliko Vam se ispolje simptomi laktatne acidoze, s obzirom na to da ovo stanje može dovesti do kome. Simptomi laktatne acidoze uključuju:

• Povraćanje
• Bol u stomaku (abdominalni bol)
• Grčevi u mišićima
• Opšti osećaj slabosti sa teškim umorom
• Otežano disanje
• Snižena telesna temperatura i usporen rad srca

Laktatna acidoza je hitno medicinsko stanje i mora se lečiti u bolnici.

Ukoliko treba da se podvrgnete velikoj operaciji, morate prestati sa uzimanjem leka Tefor tokom i neko vreme nakon operativnog zahvata. Vaš lekar će odlučiti da li morate da prekinete i kada da ponovo započnete terapiju lekom Tefor.

Lek Tefor sam po sebi ne izaziva hipoglikemiju (smanjenu koncentraciju glukoze u krvi). Međutim, ako uzimate lek Tefor zajedno sa drugim lekovima (derivati sulfonilureje, insulin, meglitinidi) za terapiju dijabetesa, postoji rizik do pojave hipoglikemije. Ako Vam se ispolje simptomi hipoglikemije kao što su slabost, vrtoglavica, pojačano znojenje, ubrzan rad srca, poremećaje vida ili poteškoće sa koncentracijom, obično će Vam pomoći ako pojedete ili popijete nešto što sadrži šećer.

Tokom terapije lekom Tefor, Vaš lekar će proveriti funkciju Vaših bubrega najmanje jednom godišnje ili češće ukoliko ste starija osoba ili imate pogoršanje funkcije bubrega.

Drugi lekovi i lek Tefor

Ukoliko je potrebno da Vam se u krvotok ubrizga kontrastno sredstvo koje sadrži jod, na primer prilikom pregleda kao što su snimanje rendgenom ili skenerom, morate prestati sa korišćenjem leka Tefor određeni vremenski period pre ili u vreme injekcije. Vaš lekar če odlučiti da li morate da prekinete i kada da nastavite sa terapijom leka Tefor.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Možda će biti potrebno da češće radite kontrole koncentracije glukoze u krvi i testove funkcije bubrega, ili Vaš lekar mora prilagoditi dozu leka Tefor. Posebno je važno spomenuti sledeće lekove:

• diuretici (lekovi koji se koriste da izbace vodu iz organizma povećanim stvaranjem mokraće)
• lekovi koji se koriste u terapiji bola i zapaljenskih procesa (NSAIL i COX-2 inhibitori, kao što su ibuprofen i celekoksib)
• određeni lekovi koji se koriste u terapiji povišenog krvnog pritiska (ACE inhibitori i antagonisti receptora angiotenzina II)
• beta-2 agonisti kao što su salbutamol ili terbutalin (koji se koriste u lečenju astme)
• kortikosteroidi (koji se koriste za lečenje raznih oboljenja, kao što su teško zapaljenje kože ili astma)
• lekovi koji mogu dovesti do promene količine leka Tefor u krvi, posebno ukoliko imate smanjenu bubrežnu funkciju (kao što su verapamil, rifampicin, cimetidin, dolutegravir, ranolazin, trimetoprim, vandetanib, isavukonazol, krizotinib, olaparib)
• drugi lekovi koji se koriste u terapiji dijabetesa

Uzimanje leka Tefor sa alkoholom

Izbegavajte prekomeran unos alkohola dok uzimate lek Tefor jer ovo može povećati rizik od laktatne acidoze (videti odeljak „Upozorenja i mere opreza”).

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Tokom trudnoće, insulin je lek izbora za kontrolu dijabetesa. Obavestite lekara ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, tako da Vam lekar može promeniti terapiju.

Ne preporučuje se primena ovog leka ukoliko dojite ili ukoliko planirate da dojite svoju bebu.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Tefor sam po sebi ne izaziva hipoglikemiju (smanjena koncentracija šećera u krvi). To znači da lek Tefor neće imati uticaja na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Ipak, povedite posebno računa ukoliko koristite lek Tefor zajedno sa drugim lekovima u terapiji dijabetesa koji mogu da izazovu hipoglikemiju (kao sto su derivati sulfonilureje, insulin, meglitinidi). Simptomi hipoglikemije uključuju slabost, vrtoglavicu, pojačano znojenje, ubrzan rad srca, poremećaje vida ili poteškoće sa koncentracijom. Nemojte upravljati vozilima ili rukovati mašinama ukoliko osetite ove simptome.

Uvek uzimajte lek Tefor tačno kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Lek Tefor ne može zameniti prednosti koje Vam donosi zdrav način života. Nastavite da pratite savet o dijeti koju Vam je propisao Vaš lekar i redovno vežbajte.

Preporučena doza

Deca uzrasta 10 godina i starija i adolescenti obično počinju sa 500 mg ili 850 mg leka Tefor jednom dnevno. Maksimalna dnevna doza je 2000 mg koja se uzima podeljeno u 2 ili 3 pojedinačne doze. Lečenje dece uzrasta između 10 i 12 godina se preporučuje samo uz posebnu preporuku Vašeg lekara, jer postoji vrlo malo iskustva u lečenju ove uzrasne grupe.

Odrasli obično počinju sa 500 mg ili 850 mg leka Tefor dva ili tri puta dnevno. Maksimalna dnevna doza je 3000 mg koja se uzima podeljeno u 3 pojedinačne doze.

Ukoliko imate oslabljenu funkciju bubrega, Vaš lekar Vam može propisati nižu dozu.

Ukoliko koristite i insulin, Vaš lekar će Vam objasniti kako da započnete terapiju lekom Tefor.

Praćenje

• Vaš lekar će sprovoditi redovne kontrole koncentracije glukoze u krvi i prilagoditi Vašu dozu leka Tefor prema koncentraciji glukoze u krvi. Vodite računa da redovno idete na kontrole kod Vašeg lekara. Ovo je posebno važno za decu i adolescente ili ako ste starija osoba.
• Vaš lekar će, takođe, proverava funkciju Vaših bubrega, najmanje jednom godišnje. Možda će Vam biti potrebne češće provere ukoliko ste starija osoba ili ukoliko Vaši bubrezi ne funkcionišu normalno.

Kako uzimati lek Tefor

Uzmite tablete za vreme ili posle obroka. Tako ćete izbeći neželjena dejstva koja utiču na Vaše varenje. Nemojte mrviti ili žvakati tablete. Progutajte svaku tabletu sa čašom vode.

• Ukoliko uzimate jednu dozu dnevno, uzmite je ujutru (doručak)
• Ukoliko uzimate dve pojedinačne doze dnevno, uzmite ih ujutru (doručak) i uveče (večera)
• Ukoliko uzimate tri pojedinačne doze dnevno, uzmite ih ujutru (doručak), u podne (ručak) i uveče (večera)

Ukoliko, posle određenog vremena, smatrate da je dejstvo leka Tefor suviše jako ili suviše slabo, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Ako ste uzeli više leka Tefor nego što treba

Ukoliko ste uzeli više leka Tefor nego što treba, može doći do pojave laktatne acidoze. Simptomi laktane acidoze su nespecifični, kao što su povraćanje, bolovi u stomaku sa grčevima mišića, osećaj opšte slabosti sa teškim umorom i otežanim disanjem. Dodatni simptomi mogu biti snižena telesna temperatura i usporeni srčani rad.

Ukoliko Vam se ispolji neki od ovih simptoma, potrebno je da se hitno obratite za medicinsku pomoć, zbog toga što laktatna acidoza može dovesti do kome. Odmah prestanite sa upotrebom leka Tefor i obratite se Vašem lekaru ili idite do najbliže bolnice.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Tefor

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu. Sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme. Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Lek Tefor može uzrokovati veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek), ali veoma ozbiljno neželjeno dejstvo koje se zove laktatna acidoza (videti odeljak „Upozorenja i mere opreza”). Ukoliko se ovo desi morate da prestanete sa upotrebom leka Tefor i da se odmah obratite lekaru ili odete u najbližu bolnicu, s obzirom na to da laktatna acidoza može dovesti do kome.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• problemi sa varenjem, kao što su mučnina, povraćanje, proliv, bol u stomaku (abdominalni bol) i gubitak apetita. Ova neželjena dejstva se najčešće dešavaju na početku terapije lekom Tefor. Od pomoći je ako se doza podeli na više pojedinačnih tokom dana i ako uzimate tablete za vreme ili odmah posle obroka. Ako se simptomi nastave, odmah prekinite da uzimate lek Tefor i obratite se Vašem lekaru.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• promene čula ukusa

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• laktatna acidoza. Veoma retko, ali ozbiljno neželjeno dejstvo, posebno ukoliko Vaši bubrezi ne funkcionišu pravilno.

Simptomi laktatne acidoze su nespecifični. (videti odeljak „Upozorenje i mere opreza”).

• poremećaji testova funkcije jetre ili hepatitis (zapaljenje jetre; ovo može prouzrokovati umor, gubitak apetita, gubitak u telesnoj masi, sa ili bez žute prebojenosti kože ili beonjača). Ukoliko Vam se ovo desi, prestanite da uzimate lek Tefor i obratite se svom lekaru.
• Reakcije na koži kao što su crvenilo kože (eritem), svrab ili urtikarija (koprivnjača).
• Smanjena koncentracija vitamina B12 u krvi.

Dodatna neželjena dejstva kod dece i adolescenata

Ograničeni podaci pokazuju da su priroda i težina neželjenih dejstava koja se javljaju kod dece i adolescenata slična onima koja se javljaju kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ukoliko je dete na terapiji lekom Tefor, primena leka mora biti pod nadzorom roditelja ili staratelja. Ne smete koristiti lek Tefor posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Tefor, 500 mg, film tablete:

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Tefor, 850 mg, film tablete:

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Nakon prvog otvaranja čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, najduže 30 dana.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Tefor

Tefor, 500 mg, film tablete:

• Aktivna supstanca je metformin-hidrohlorid.

Jedna film tableta sadrži 500 mg metformin-hidrohlorida.

• Pomoćne supstance su:

Jezgro film tablete: povidon K 30; propilenglikol; celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum i magnezijum-stearat.

Film obloga tablete: hipromeloza; talk; titan-dioksid i makrogol 6000.

Tefor, 850 mg, film tablete:

• Aktivna supstanca je metformin-hidrohlorid.

Jedna film tableta sadrži 850 mg metformin-hidrohlorida.

• Pomoćne supstance su:

Jezgro film tablete: povidon K 30; propilenglikol; celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum i magnezijum-stearat.

Film obloga tablete: hipromeloza; talk; titan-dioksid i makrogol 6000.

Kako izgleda lek Tefor i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Tefor, 500 mg, film tablete:

Okrugle, bikonveksne, film tablete, bele boje.

Unutrašnje pakovanje je Al/PVC - PVC/PVdC blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Tefor, 850 mg, film tablete:

Ovalne, bikonveksne, film tablete, bele do skoro bele boje.

Unutrašnje pakovanje je boca od polietilena visoke gustine (HDPE) sa zatvaračem od polipropilena (PP) koja sadrži 30 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Tefor, 500 mg, film tablete:

Broj poslednje obnove dozvole: 515-01-02902-19-001 od 26.03.2020.

Tefor, 850 mg, film tablete:

Broj poslednje obnove dozvole: 515-01-02903-19-001 od 26.03.2020.