Sugamadeks SK 100mg/mL rastvor za injekciju

Reverzija neuromuskularne blokade izazvane rokuronijumom ili vekuronijumom kod odraslih.

Pedijatrijska populacija: kod dece i adolescenata uzrasta od 2 do 17 godina, sugamadeks se preporučuje samo za rutinsku reverziju blokade izazvane rokuronijumom.

Doziranje

Sugamadeks se sme davati samo pod nadzorom ili od strane anesteziologa.

Preporučuje se primena odgovarajuće metode neuromuskularnog nadzora kako bi se pratio oporavak od neuromuskularne blokade (videti odeljak 4.4).

Preporučena doza sugamadeksa zavisi od nivoa neuromuskularne blokade koju je potrebno ukloniti. Preporučena doza ne zavisi od vrste primenjenih anestetika.

Sugamadeks se može koristiti za reverziju različitih stepena neuromuskularne blokade izazvane rokuronijumom ili vekuronijumom.

Odrasli

Rutinska reverzija:

Preporučuje se doza sugamadeksa od 4 mg/kg ako je nakon blokade izazvane rokuronijumom ili vekuronijumom postignut oporavak od najmanje 1-2 PTC (engl. posttetanic counts, PTC) po tetaničkoj

stimulaciji. Medijana vremena do povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9 iznosi oko 3 minuta (videti odeljak 5.1).

Doza sugamadeksa od 2 mg/kg se preporučuje u slučaju kada je nakon blokade izazvane rokuronijumom ili vekuronijumom nastupio spontani oporavak do najmanje onog nivoa pri kome se ponovo javlja T2. Medijana vremena do povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9 iznosi oko 2 minuta (videti odeljak 5.1).

Uz primenu preporučenih doza za rutinsku reverziju blokade, medijana vremena do povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9 biće nešto kraća nakon neuromuskularne blokade izazvane rokuronijumom nego nakon neuromuskularne blokade izazvane vekuronijumom (videti odeljak 5.1).

Neposredna reverzija blokade izazvane rokuronijumom:

U slučaju da je iz kliničkih razloga potrebno sprovesti reverziju odmah nakon upotrebe rokuronijuma, preporučuje se doza sugamadeksa od 16 mg/kg. Kad se primeni 16 mg/kg sugamadeksa 3 minuta nakon bolus doze od 1,2 mg/kg rokuronijum-bromida, može se očekivati da će medijana vremena povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9 nastupiti za oko 1,5 minuta (videti odeljak 5.1).

Nema podataka na osnovu kojih bi se mogla preporučiti upotreba sugamadeksa za neposrednu reverziju blokade izazvane vekuronijumom.

Ponovna primena sugamadeksa:

U posebnim situacijama ponovne pojave neuromuskularne blokade posle operacije (videti odeljak 4.4) nakon što je primenjena početna doza sugamadeksa od 2 mg/kg ili 4 mg/kg, preporučuje se ponovljena primena sugamadeksa u dozi od 4 mg/kg. Nakon druge doze sugamadeksa, pacijent mora biti pod strogim nadzorom kako bi se potvrdilo da je nastupio trajni oporavak neuromuskularne funkcije.

Ponovna primena rokuronijuma ili vekuronijuma nakon sugamadeksa:

Za informacije o vremenskom razmaku od reverzije blokade sugamadeksom do ponovne primene rokuronijuma ili vekuronijuma, videti odeljak 4.4.

Dodatne informacije o posebnim populacijama pacijenata

Oštećenje funkcije bubrega:

Ne preporučuje se primena sugamadeksa kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (uključujući pacijente kod kojih se zahteva dijaliza (klirens kreatinina < 30 mL/min)) (videti odeljak 4.4).

Ispitivanja kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ne pružaju dovoljno podataka o bezbednosti koji bi podržali primenu sugamadeksa kod tih pacijenata (videti i odeljak 5.1).

Kod blagog i umerenog oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina ≥ 30 i < 80 mL/min) preporučuju se iste doze kao i za odrasle pacijente koji nemaju oštećenje funkcije bubrega.

Stariji pacijenti:

Nakon primene sugamadeksa pri ponovnoj pojavi T2 posle blokade izazvane rokuronijumom, medijana vremena do povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9 iznosila je 2,2 minuta kod odraslih osoba (starosti 18-64 godina), 2,6 minuta kod starijih osoba (starosti 65-74 godina) i 3,6 minuta kod još starijih osoba (starosti 75 i više godina). Iako kod starijih osoba oporavak može biti sporiji, potrebno je pridržavati se istih preporuka o doziranju kao i kod odraslih pacijenata (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa prekomernom telesnom masom:

Kod pacijenata sa prekomernom telesnom masom, uključujući i morbidno gojazne pacijente (indeks telesne mase ≥ 40 kg/m2), doza sugamadeksa bi trebalo da bude zasnovana na stvarnoj telesnoj masi. Potrebno je pridržavati se preporuka o doziranju kod odraslih pacijenata.

Oštećenje funkcije jetre:

Nisu sprovedena ispitivanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Potreban je oprez kada se razmatra upotreba sugamadeksa kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili kada je oštećenje funkcije jetre udruženo sa koagulopatijom (videti odeljak 4.4).

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre ne zahteva se prilagođavanje doze s obzirom na to da se sugamadeks uglavnom ekskretuje putem bubrega.

Pedijatrijska populacija

Deca i adolescenti (uzrast 2-17 godina):

Lek Sugamadeks SK, 100 mg/mL, može da se razblaži do koncentracije 10 mg/mL kako bi se poboljšala preciznost doziranja u pedijatrijskoj populaciji (videti odeljak 6.6).

Rutinska reverzija:

Preporučena doza za reverziju blokade izazvane rokuronijumom ako je postignut oporavak od najmanje 1-2 PTC iznosi 4 mg/kg sugamadeksa.

Za reverziju blokade izazvane rokuronijumom prilikom ponovne pojave T2 preporučena doza sugamadeksa iznosi 2 mg/kg (videti odeljak 5.1).

Neposredna reverzija:

Neposredna reverzija kod dece i adolescenata nije ispitivana.

Terminska novorođenčad i odojčad:

Iskustvo sa primenom sugamadeksa kod odojčadi (uzrasta od 30 dana do 2 godine) je ograničeno, dok njegova upotreba kod novorođenčadi rođene u terminu (mlađi od 30 dana) nije ispitivana. Stoga, ne preporučuje se primena sugamadeksa kod terminske novorođenčadi i odojčadi dok se ne prikupe dodatni podaci.

Način upotrebe

Sugamadeks se primenjuje intravenski kao jednokratna injekcija u bolusu. Injekcija u bolusu se mora dati brzo, u roku od 10 sekundi, u postojeću intravensku liniju (videti odeljak 6.6).

Sugamadeks se do sada u kliničkim ispitivanjima primenjivao samo u obliku jednokratne bolus injekcije.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili neku od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Kao što je uobičajeno u post-anestetičkoj praksi posle neuromuskularne blokade, u neposrednom postoperativnom periodu preporučuje se praćenje neželjenih događaja kod pacijenata, uključujući i ponovnu pojavu neuromuskularne blokade.

Praćenje respiratorne funkcije tokom oporavka od blokade:

Kod pacijenata se obavezno mora upotrebiti mehanička ventilacija sve do odgovarajućeg oporavka spontanog disanja nakon reverzije neuromuskularnog bloka. Čak i kad se neuromuskularna funkcija potpuno povrati, postoji mogućnost depresije respiratorne funkcije izazvane drugim lekovima koji se koriste u perioperativnom i postoperativnom periodu, pa i dalje može postojati potreba za mehaničkom ventilacijom. Ukoliko se neuromuskularna blokada opet pojavi nakon ekstubacije, potrebno je osigurati odgovarajuću ventilaciju pluća.

Ponovna pojava neuromuskularne blokade:

U kliničkim istraživanjima u kojima su ispitanici primili rokuronijum ili vekuronijum, a gde je sugamadeks primenjivan u dozi propisanoj za dubinu neuromuskularne blokade, primećena je ponovna pojava neuromuskularne blokade sa incidencom od 0,20% na osnovu neuromuskularnog praćenja ili kliničkih dokaza. Ne preporučuje se primena doza nižih od preporučene jer može dovesti do povećanog rizika od ponovne pojave neuromuskularne blokade nakon inicijalne reverzije (videti odeljke 4.2 i 4.8).

Uticaj na hemostazu:

U kliničkom ispitivanju na dobrovoljcima, doza sugamadeksa od 4 mg/kg rezultirala je maksimalnom srednjom vrednošću produženja aktiviranog parcijalnog tromboplastinskog vremena (aPTT) za 17%, a protrombinskog vremena internacionalnog normalizovanog odnosa [PT(INR)] za 11%, dok je doza sugamadeksa od 16 mg/kg dovela do maksimalne srednje vrednosti produženja aPTT za 22% i [PT(INR)] takođe za 22%. Te ograničene srednje vrednosti produženja aPTT i PT(INR) bile su kratkotrajne (≤ 30 minuta). Na osnovu baze podataka iz kliničkog ispitivanja (N=3519) i posebne studije sprovedene na 1184 pacijenta podvrgnuta hirurškoj operaciji zamene kuka/drugih većih zglobova usled preloma, sugamadeks primenjen u dozi od 4 mg/kg samostalno ili u kombinaciji sa antikoagulansima nije imao klinički značajan uticaj na incidencu komplikacija perioperativnih ili postoperativnih krvarenja.

U in vitro eksperimentima uočena je farmakodinamska interakcija (produžavanje aPTT i PT) sa antagonistima vitamina K, nefrakcionisanim heparinom, heparinoidima male molekulske mase, rivaroksabanom i dabigatranom. Kod pacijenata koji primaju rutinsku postoperativnu profilaktičku antikoagulantnu terapiju, ova farmakodinamska interakcija nije klinički značajna. Oprez je neophodan prilikom razmatranja primene sugamadeksa kod pacijenata koji primaju antikoagulantnu terapiju zbog već postojećih ili propratnih bolesti.

Povećan rizik od krvarenja ne može se isključiti kod pacijenata:

• sa naslednom deficijencijom faktora zgrušavanja krvi zavisnih od vitamina K;
• sa već postojećim koagulopatijama;
• na terapiji derivatima kumarina i sa vrednostima INR iznad 3,5;
• koji koriste antikoagulanse i prime dozu sugamadeksa od 16 mg/kg.

Ukoliko postoji medicinski opravdana potreba za davanjem sugamadeksa ovim pacijentima, anesteziolog mora da odluči da li je korist veća od mogućeg rizika za nastanak komplikacija sa krvarenjem, uzimajući u obzir postojanje epizoda krvarenja u anamnezi kod pacijenata i vrstu planirane operacije. Ukoliko se sugamadeks daje ovim pacijentima, preporučuje se praćenje hemostaze i parametara koagulacije.

Vremenski razmak između reverzije blokade sugamadeksom i ponovne primene neuromuskularnih blokatora:

Tabela 1: Ponovna primena rokuronijuma ili vekuronijuma nakon rutinske reverzije (do 4 mg/kg sugamadeksa):

Nakon ponovne primene rokuronijuma u dozi od 1,2 mg/kg, u okviru 30 minuta od primene sugamadeksa, početak neuromuskularne blokade može biti produžen do oko 4 minuta, a trajanje neuromuskularne blokade može biti skraćeno za najviše oko 15 minuta.

Na osnovu farmakokinetičkog modelovanja, smatra se da preporučeni vremenski razmak nakon rutinske reverzije blokade sugamadeksom i ponovne primene rokuronijuma u dozi od 0,6 mg/kg ili vekuronijuma u dozi od 0,1 mg/kg kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega treba da bude 24 sata. Ukoliko je neophodan kraći vremenski razmak, za novu neuromuskularnu blokadu treba primeniti dozu rokuronijuma od 1,2 mg/kg.

Ponovna primena rokuronijuma ili vekuronijuma nakon neposredne reverzije (sugamadeks u dozi od 16 mg/kg):

U veoma retkim slučajevima kada bi to moglo da bude neophodno, predlaže se da vremenski razmak bude 24 sata.

Ako je neophodna neuromuskularna blokada pre isteka preporučenog vremenskog razmaka, mora se primeniti nesteroidni neuromuskularni blokator. Početak delovanja depolarizujućeg neuromuskularnog

blokatora može biti sporiji nego što se očekuje, jer na značajan udeo postsinaptičkih nikotinskih receptora može i dalje biti vezan neuromuskularni blokator.

Oštećenje funkcije bubrega:

Ne preporučuje se primena sugamadeksa kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, uključujući i pacijente kojima je potrebna dijaliza (videti odeljak 5.1).

Blaga anestezija:

Kada je tokom kliničkih ispitivanja sprovdena namerna reverzija neuromuskularne blokade usred anestezije, povremeno su zabeleženi znakovi blage anestezije (pokreti, kašalj, grimase i pokreti sisanja endotrahealne cevi).

Ako se sprovede reverzija neuromuskularne blokade, a nastavi se sa anestezijom, potrebno je primeniti dodatne doze anestetika i/ili opijata u skladu sa kliničkim indikacijama.

Izražena bradikardija

U retkim slučajevima, zabeležena je izražena bradikardija u periodu od nekoliko minuta nakon primene sugamadeksa za reverziju neuromuskularne blokade. Bradikardija može u nekim slučajevima dovesti do srčanog zastoja (videti odeljak 4.8). Kod pacijenata treba pomno pratiti hemodinamske promene tokom i nakon reverzije neuromuskularne blokade. Ukoliko se pojavi klinički značajna bradikardija treba primeniti terapiju antiholinergičkim lekovima kao što je atropin.

Oštećenje funkcije jetre:

Sugamadeks se ne metaboliše u jetri i ne izlučuje putem jetre; zato nisu sprovedena posebna ispitivanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre potreban je poseban oprez. U slučajevima kada je oštećenje jetre udruženo sa koagulopatijom, videti informacije o uticaju sugadameksa na hemostazu.

Upotreba u jedinicama intenzivne nege:

Sugamadeks nije ispitivan kod pacijenata u jedinicama intenzivne nege koji su primali rokuronijum ili vekuronijum.

Reverzija neuromuskularne blokade izazvane drugim lekovima osim rokuronijuma ili vekuronijuma: Sugamadeks se ne sme koristiti za reverziju neuromuskularne blokade izazvane nesteroidnim neuromuskularnim blokatorima, kao što su jedinjenja sukcinilholina ili benzilizohinolina.

Sugamadeks se ne sme koristiti za reverziju neuromuskularne blokade izazvane drugim steroidnim neuromuskularnim blokatorima osim rokuronijuma ili vekuronijuma, budući da nema podataka o efikasnosti i bezbednosti upotrebe u takvim situacijama. Dostupni su samo ograničeni podaci za reverziju blokade izazvane pankuronijumom, ali se ne savetuje upotreba sugamadeksa u toj situaciji.

Produženi oporavak:

Stanja i bolesti povezana sa usporenim krvotokom, kao što su kardiovaskularna bolest, starija dob (videti odeljak 4.2 za informacije o vremenu do oporavka kod starijih osoba) ili edematozna stanja (na primer, teško oštećenje funkcije jetre), mogu biti povezana sa produženim vremenom oporavka od blokade.

Reakcije preosetljivosti na lek:

Lekari treba da budu spremni na moguće reakcije preosetljivosti na lek (uključujući anafilaktičke reakcije) i preduzeti odgovarajuće mere opreza (videti odeljak 4.8).

Natrijum:

Ovaj lek sadrži do 9,5 mg natrijuma u 1 mL rastvora za injekciju, što odgovara 0,5% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

Podaci prikazani u ovom odeljku zasnovani su na afinitetu vezivanja sugamadeksa za druge lekove, pretkliničkim eksperimentima, kliničkim ispitivanjima i simulacijama pomoću modela, uzimajući u obzir farmakodinamski efekat neuromuskularnih blokatora i farmakokinetičku interakciju između neuromuskularnih blokatora i sugamadeksa. Na osnovu tih podataka, ne očekuju se klinički značajne farmakodinamske interakcije sa drugim lekovima, uz sledeće izuzetke:

Za toremifen i fusidinsku kiselinu se ne mogu isključiti interakcije koje podrazumevaju istiskivanje iz kompleksa sa lekom (ali, ne očekuju se klinički značajne interakcije zbog vezivanja drugih lekova).

Za hormonske kontraceptive se ne može isključiti klinički značajna interakcija zbog vezanja drugih lekova (ali, ne očekuju se interakcije zbog istiskivanja iz veze sa lekom).

Interakcije koje mogu uticati na efikasnost sugamadeksa (interakcije zbog istiskivanja leka):

Određeni lekovi koji se upotrebe nakon sugamadeksa teoretski mogu da istisnu rokuronijum i vekuronijum iz veze sa sugamadeksom. Posledica toga može biti ponovna pojava neuromuskularne blokade. U takvoj situaciji pacijent se mora priključiti na mehaničku ventilaciju. Treba prekinuti upotrebu leka koji je prouzrokovao interakciju istiskivanjem, u slučaju da se lek primenjuje putem infuzije. U situacijama kad se mogu očekivati interakcije zbog istiskivanja leka, kod pacijenta treba pažljivo pratiti pojavu znakova ponovne neuromuskularne blokade (otprilike do 15 minuta) nakon parenteralne primene drugog leka u roku od 7,5 sati nakon davanja sugamadeksa.

Toremifen:

Toremifen, koji ima relativno visok afinitet vezivanja za sugamadeks i čije relativno visoke koncentracije u plazmi mogu biti prisutne, može delimično istisnuti vekuronijum ili rokuronijum iz kompleksa sa sugamadeksom. Lekari treba da imaju u vidu da zbog toga povratak odnosa T4/T1 na vrednost 0,9 bi mogao biti produžen kod pacijenata koji su na dan operacije primili toremifen.

Fusidinska kiselina primenjena intravenskim putem:

Upotreba fusidinske kiseline u preoperativnoj fazi može donekle produžiti vreme povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9. Ne očekuje se ponovna pojava neuromuskularne blokade u postoperativnoj fazi, jer se infuzija fusidinske kiseline daje tokom nekoliko sati i koncentracije leka u krvi su kumulativne tokom 2-3 dana. Za ponovnu primenu sugamadeksa, videti odeljak 4.2.

Interakcije koje potencijalno mogu uticati na efikasnost drugih lekova (interakcije zbog vezivanja drugih lekova):

Zbog upotrebe sugamadeksa, određeni lekovi mogu postati manje efikasni usled smanjenja koncentracije (slobodnog) leka u plazmi. U takvoj situaciji lekaru se savetuje da ponovo primeni taj lek, da primeni neki drugi terapijski ekvivalentan lek (poželjno iz druge hemijske grupe) i/ili da sprovede odgovarajuće nefarmakološke postupke.

Hormonski kontraceptivi:

Predviđeno je da će interakcija između sugamadeksa u dozi od 4 mg/kg i progestogena dovesti do smanjenja izloženosti progestogenu (34% PIK), sličnom onom kakvo nastupa kad se propuštena dnevna doza oralnog kontraceptiva uzme 12 sati kasnije, što može smanjiti efikasnost kontracepcije. Za estrogene se očekuje smanjeno dejstvo. Iz navedenog razloga, smatra se da upotreba bolus doze sugamadeksa ima jednako delovanje kao kad se propusti uzimanje jedne dnevne doze oralnih steroidnih kontraceptiva (kombinovanih ili samo progestogenskih). Ako se sugamadeks primeni istog dana kad je pacijentkinja uzela i oralni kontraceptiv, potrebno je slediti savete za slučaj propuštene doze u Uputstvu za lek za oralni kontraceptiv. Pacijentkinja koja ne koristi oralnu hormonsku kontracepciju, nego neki drugi oblik hormonske kontracepcije, mora dodatno koristiti nehormonsku kontracepcijsku metodu tokom sledećih 7 dana pa bi je trebalo upoznati sa savetima u Uputstvu za lek za odabranu kontracepcijsku metodu.

Interakcije zbog dugotrajnog delovanja rokuronijuma ili vekuronijuma:

Kada se u postoperativnom periodu koriste lekovi koji pojačavaju neuromuskularnu blokadu, potreban je poseban oprez zbog moguće ponovne pojave neuromuskularne blokade. Molimo da pročitate Uputstvo za lek za rokuronijum ili vekuronijum, u kojima su tačno navedeni lekovi koji pojačavaju neuromuskularnu blokadu. U slučaju da se primeti ponovna pojava neuromuskularne blokade, moguće je da će kod pacijenta biti potrebna primena mehaničke ventilacije i ponovno davanje sugamadeksa (videti odeljak 4.2).

Uticaj na rezultate laboratorijskih ispitivanja:

Sugamadeks generalno ne utiče na rezultate laboratorijskih ispitivanja, osim možda na merenje serumskog progesterona. Uticaj na merenje serumskog progesterona je opažen pri koncentraciji sugamadeksa u plazmi od 100 mikrograma/mL (maksimalna vrednost u plazmi nakon primene bolus injekcije u dozi od 8 mg/kg).

U kliničkom ispitivanju na dobrovoljcima, doza sugamadeksa od 4 mg/kg rezultirala je maksimalnom srednjom vrednošću produženja aPTT za 17%, a PT(INR) za 11%, dok je doza sugamadeksa od 16 mg/kg dovela do maksimalne srednje vrednosti produženja aPTT za 22% i PT(INR) takođe za 22%. Te ograničene srednje vrednosti produženja aPTT i PT(INR) bile su kratkotrajne (≤ 30 minuta). U in vitro eksperimentima je uočena farmakodinamska interakcija (produžavanje aPTT i PT) sa antagonistima vitamina K, nefrakcionisanim heparinom, heparinoidima male molekulske mase, rivaroksabanom i dabigatranom (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Nisu sprovedena formalna ispitivanja interakcija. Prethodno navedene interakcije za odrasle pacijente i upozorenja navedena u odeljku 4.4 treba uzeti u obzir i u pedijatrijskoj populaciji.

Trudnoća

Nema dostupnih kliničkih podataka za sugamadeks kod trudnica koje su bile izložene leku.

Ispitivanja na životinjama nisu ukazala na direktna ili indirektna štetna dejstva na trudnoću, razvoj embriona/fetusa, porođaj ili postnatalni razvoj.

Sugamadeks kod trudnica treba primenjivati uz poseban oprez. Dojenje

Nije poznato da li se sugamadeks izlučuje u majčino mleko. Ispitivanja na životinjama pokazala su da se sugamadeks izlučuje u mleko. Resorpcija oralnoih ciklodekstrina je generalno niska, pa se ne očekuje da će upotreba jednokratne doze kod dojilje imati ikakva dejstva na odojče.

Mora se doneti odluka da li prekinuti dojenje ili prekinuti/izbeći primenu sugamadeksa, uzimajući u obzir korist koje dojenje ima za dete, kao i korist terapije za ženu.

Plodnost

Nisu ispitivani efekti sugamadeksa na plodnost kod ljudi. Ispitivanja fertiliteta na životinjama nisu otkrila štetna dejstva.

Lek Sugamadeks SK nema poznatog uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Lek Sugamadeks SK se kod hiruških pacijenata primenjuje zajedno sa neuromuskularnim blokatorima i anesteticima. Zbog toga je teško proceniti uzročnike neželjenih reakcija.

Najčešće prijavljene neželjene reakcije kod hiruških pacijenata bile su kašalj, komplikacija anestezije disajnih puteva, anesteziološke komplikacije, proceduralna hipotenzija i proceduralna komplikacija (često (≥ 1/100 i < 1/10)).

Tabela 2. Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Bezbednost primene sugamadeksa procenjena je kod 3519 pojedinačnih ispitanika kroz objedinjenu bazu podataka o bezbednosti primene iz faza I-III. Sledeće neželjene reakcije prijavljene su u placebo

kontrolisanim ispitivanjima u kojima su ispitanici primali anesteziju i/ili neuromuskularne blokatore (1078 ispitanika primilo je sugamadeks u poređenju sa 544 koji su primili placebo):

[Veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do

< 1/1000); veoma retko (< 1/10000)]

Opis odabranih neželjenih reakcija

Reakcije preosetljivosti na lek:

Reakcije preosetljivosti, uključujući anafilaksu, javile su se kod nekih pacijenata i dobrovoljaca (za informacije o dobrovoljcima, videti „Informacije o zdravim dobrovoljcima“ u daljem tekstu). U kliničkim ispitivanjima hirurških pacijenata, ove reakcije su prijavljivane povremeno, a za slučajeve zabeležene tokom postmarketinškog perioda učestalost nije poznata.

Ove reakcije su varirale od izolovanih kožnih reakcija do ozbiljnih sistemskih reakcija (tj. anafilakse, anafilaktičkog šoka), i javile su se kod pacijenata koji prethodno nisu bili izloženi sugamadeksu. Simptomi povezani sa tim reakcijama mogu obuhvatati: nalete crvenila, urtikariju, eritematozni osip, (ozbiljnu) hipotenziju, tahikardiju, oticanje jezika, oticanje ždrela, bronhospazam i plućne opstruktivne događaje. Ozbiljne reakcije preosetljivosti mogu dovesti do smrtnog ishoda.

Komplikacija anestezije na disajnim putevima:

Komplikacije anestezije na disajnim putevima podrazumevale su veliki otpor endotrahealnoj cevi, kašljanje, blagi otpor, reakciju povećane osetljivosti tokom operacije, kašljanje tokom anesteziološkog postupka ili tokom operacije ili spontano disanje pacijenta povezano sa anesteziološkim postupkom.

Anesteziološke komplikacije:

Anesteziološke komplikacije, koje ukazuju na oporavak neuromuskularne funkcije, uključuju pomeranje udova ili tela, kašljanje tokom postupka anestezije ili same operacije, grimase ili pokrete sisanja endotrahealne cevi. Videti odeljak 4.4, blaga anestezija.

Proceduralna komplikacija:

Proceduralne komplikacije uključivale su kašljanje, tahikardiju, badikardiju, pokret i povećanje brzine otkucaja srca.

Izražena bradikardija:

Tokom postmarketinškog perioda, zapaženi su izolovani slučajevi izražene bradikardije i bradikardije sa srčanim zastojem koji su se javljali u periodu od nekoliko minuta nakon primene sugamadeksa (videti odeljak 4.4).

Ponovna pojava neuromuskularne blokade:

U kliničkim ispitivanjima u kojima su ispitanici primili rokuronijum ili vekuronijum, a gde je sugamadeks primenjen u dozi propisanoj za dubinu neuromuskularne blokade (N=2022), primećena je ponovna pojava neuromuskularne blokade uz učestalost od 0,20% na osnovu neuromuskularnog praćenja ili kliničkih dokaza (videti odeljak 4.4).

Informacije o zdravim dobrovoljcima:

Randomizovanim, dvostruko slepim ispitivanjem ispitana je učestalost reakcija preosetljivosti na lek kod zdravih dobrovoljaca koji su primili do 3 doze placeba (N=76), sugamadeksa u dozi od 4 mg/kg (N=151) ili sugamadeksa u dozi od 16 mg/kg (N=148). Prijave sumnji na preosetljivost procenilo je nezavisno telo. Učestalost procenjene preosetljivosti je iznosila 1,3% u grupi koja je primala placebo, 6,6% u grupi koja je primala sugamadeks u dozi od 4 mg/kg i 9,5% u grupi koja je primala sugamadeks u dozi od 16 mg/kg. Nije bilo prijava anafilakse nakon placeba ili sugamadeksa u dozi od 4 mg/kg. Zabeležen je samo jedan slučaj procenjene anafilakse nakon prve doze sugamadeksa od 16 mg/kg (učetsalost 0,7%). Nije bilo dokaza da se učestalost ili težina preosetljivosti povećava sa ponovnim doziranjem sugamadeksa.

U prethodnom ispitivanju sličnog modela zabeležena su tri procenjena slučaja anafilakse, sva tri nakon primene sugamadeksa u dozi od 16 mg/kg (incidenca 2,0%).

U objedinjenoj bazi podataka iz faze I, neželjene reakcije koje su se smatrale čestima (≥ 1/100 i < 1/10) ili veoma čestima (≥ 1/10) i koje su bile učestalije kod ispitanika lečenih sugamadeksom nego placebom uključivale su disgeuziju (10,1%), glavobolju (6,7%), mučninu (5,6%), urtikariju (1,7%), svrab (1,7%), ošamućenost (1,6%), povraćanje (1,2 %) i bol u abdomenu (1,0%).

Dodatne informacije o posebnim populacijama pacijenata

Pacijenti sa plućnim komplikacijama u anamnezi:

Tokom postmarketinškog perioda i u jednom kliničkom ispitivanju kod pacijenata sa istorijom plućnih komplikacija, bronhospazam je zabeležen kao moguće povezani neželjeni događaj. Kao i kod svih pacijenata sa plućnim komplikacijama u anamnezi, lekar mora imati u vidu mogućnosti razvoja bronhospazma.

Pedijatrijska populacija

U ispitivanjima na pedijatrijskim pacijentima starosti od 2 do 17 godina, bezbedonosni profil sugamadeksa (do 4 mg/kg) je bio sličan onome kod odraslih.

Morbidno gojazni pacijenti

U jednoj namenskoj kliničkoj studiji kod morbidno gojaznih pacijenata, profil neželjenih reakcija je bio sličan profilu kod odraslih pacijenata u objedinjenim ispitivanjima faza 1 do 3 (videti tabelu 2).

Pacijenti sa teškim sistemskim oboljenjem

U ispitivanju na pacijentima koji su prema klasifikaciji Američkog društva anesteziologa (engl. American Society of Anesthesiologist, ASA) ocenjeni kao pacijenti ASA klase 3 ili 4 (pacijenti sa teškim sistemskim oboljenjem ili pacijenti sa teškim sistemskim oboljenjem koje stalno ugrožava život), profil neželjenih reakcija kod pacijenata ASA klase 3 ili 4 je bio sličan profilu kod odraslih pacijenata u objedinjenim ispitivanjima faza 1 do 3 (videti tabelu 2). Videti odeljak 5.1.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

U kliničkim ispitivanjima je zabeležen jedan slučaj slučajnog predoziranja sa 40 mg/kg bez ikakvih značajnih neželjenih reakcija. U ispitivanju podnošljivosti leka kod ljudi, sugamadeks je primenjivan u dozama do 96 mg/kg. Nisu zabeleženi nikakvi dozno-zavisni neželjeni događaji, kao ni ozbiljna neželjena dejstva. Sugamadeks se može eliminisati hemodijalizom sa visokopropusnim (high flux) dijalizatorom, ali ne i niskopropusnim (low flux) dijalizatorom. Na osnovu podataka iz kliničkih ispitivanja, koncentracije sugamadeksa u plazmi se nakon dijalize u trajanju od 3 do 6 sati smanjuju do 70%.

Farmakoterapijska grupa: Svi ostali terapijski proizvodi. Antidoti.

ATC šifra: V03AB35 Mehanizam dejstva:

Sugamadeks je modifikovani gama ciklodekstrin, koji se selektivno vezuje za neuromuskularne blokatore. U

plazmi se vezuje za neuromuskularne blokatore rokuronijum ili vekuronijum i sa njima stvara kompleks pa tako smanjuje količinu slobodnog neuromuskularnog blokatora koji se može vezati za nikotinske receptore neuromuskularne sinapse. Kao posledica toga nastupa reverzija neuromuskularne blokade izazvane rokuronijumom ili vekuronijumom.

Farmakodinamski efekti:

U ispitivanjima odgovora na dozu, sugamadeks se primenjivao u rasponu doza od 0,5 mg/kg do 16 mg/kg nakon blokade izazvane rokuronijumom (u obliku rokuronijum-bromida u dozi od 0,6; 0,9; 1,0 i 1,2 mg/kg sa ili bez primene doze održavanja) i vekuronijumom (u obliku vekuronijum-bromida u dozi od 0,1 mg/kg sa ili bez primene doze održavanja) u različitim vremenskim tačkama, odnosno pri blokadi različite dubine. U tim ispitivanjima je zapažen jasan odnos između terapijskog odgovora i doze.

Klinička efikasnost i bezbednost primene:

Sugamadeks se može primeniti u nekoliko vremenskih tačaka nakon primene rokuronijum-bromida ili vekuronijum-bromida:

Rutinska reverzija – duboka neuromuskularna blokada:

U jednoj pivotalnoj kliničkoj studiji pacijenti su bili randomizovani u dve grupe, jednu koja je primala rokuronijum i drugu koja je primala vekuronijum. Nakon poslednje doze rokuronijuma ili vekuronijuma, pri posttetaničkom zbiru (PTC) od 1-2, randomizovanim redosledom je primenjeno 4 mg/kg sugamadeksa ili 70 mikrograma/kg neostigmina. Vreme od početka primene sugamadeksa ili neostigmina do povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9 bilo je sledeće:

Tabela 3. Vreme (u minutima) od primene sugamadeksa ili neostigmina pri dubokoj neuromuskularnoj blokadi (PTC 1-2) izazvanoj rokuronijumom ili vekuronijumom do povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9

Rutinska reverzija – umerena neuromuskularna blokada:

U drugoj pivotalnoj kliničkoj studiji pacijenti su bili randomizovani u dve grupe, jednu koja je primala rokuronijum i drugu koja je primala vekuronijum. Nakon poslednje doze rokuronijuma ili vekuronijuma, pri ponovnoj pojavi T2, randomizovanim redosledom je primenjen sugamadeks u dozi od 2 mg/kg ili neostigmin u dozi od 50 mikrograma/kg. Vreme od početka primene sugamadeksa ili neostigmina do povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9 bilo je sledeće:

Tabela 4. Vreme (u minutima) od primene sugamadeksa ili neostigmina pri ponovnoj pojavi T2 nakon rokuronijuma ili vekuronijuma do povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9

Reverzija neuromuskularne blokade izazvane rokuronijumom pomoću sugamadeksa poređena je sa reverzijom neuromuskularne blokade izazvane cis-atrakurijumom pomoću neostigmina. Pri ponovnoj pojavi T2 primenjen je sugamadeks u dozi od 2 mg/kg ili neostigmin u dozi od 50 mikrograma/kg. Sugamadeks je doveo do brže reverzije neuromuskularne blokade izazvane rokuronijumom, nego što je neostigmin doveo do reverzije neuromuskularne blokade izazvane cis-atrakurijumom:

Tabela 5. Vreme (u minutima) od primene sugamadeksa ili neostigmina pri ponovnoj pojavi T2 nakon rokuronijuma ili cis-atrakurijuma do povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9:

Za neposrednu reverziju:

Vreme do oporavka od neuromuskularne blokade izazvane sukcinilholinom (1 mg/kg) poređeno je sa vremenom do oporavka od neuromuskularne blokade izazvane rokuronijumom (1,2 mg/kg) nakon primene sugamadeksa (16 mg/kg, 3 minuta kasnije).

Tabela 6. Vreme (u minutima) od primene rokuronijuma i sugamadeksa ili sukcinilholina do oporavka T1 10%:

U analizi svih podataka zajedno zabeleženo je sledeće vreme od primene sugamadeksa u dozi od 16 mg/kg do oporavka od blokade izazvane rokuronijum-bromidom u dozi od 1,2 mg/kg:

Tabela 7. Vreme (u minutima) od primene sugamadeksa 3 minuta nakon rokuronijuma do povratka odnosa T4/T1 na vrednosti 0,9; 0,8 ili 0,7

Oštećenje funkcije bubrega:

U dve otvorene studije upoređena je efikasnost i bezbednost primene sugamadeksa kod hirurških pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i onih bez takvog oštećenja. U jednoj studiji, sugamadeks je primenjen nakon blokade izazvane rokuronijumom pri posttetaničkom zbiru (PTC) od 1-2 (4 mg/kg; N=68); a u drugoj studiji sugamadeks je primenjen nakon ponovne pojave T2 (2 mg/kg; N=30). Oporavak od neuromuskularne blokade trajao je nešto duže kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega u odnosu na pacijente bez oštećenja funkcije bubrega. U ovim studijama nije prijavljivana rezidualna neuromuskularna blokada niti ponovna pojava neuromuskularne blokade kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega.

Morbidno gojazni pacijenti:

U ispitivanje je uključeno 188 pacijenata sa dijagnostikovanom morbidnom gojaznošću, kod kojih je ispitivano vreme oporavka od umerene ili duboke mišićne blokade izazvane rokuronijumom ili vekuronijumom. Pacijenti su primali po 2 mg/kg ili 4 mg/kg sugamadeksa, u zavisnosti od stepena blokade i dvostruko slepo su randomizovani tako da prime dozu određenu prema ili stvarnoj ili idealnoj telesnoj masi. Prema podacima objedinjenim po dubini neuromuskularne blokade i primenjenom neuromuskularnom blokatoru, medijana vremena potrebnog za oporavak do TOF odnosa (engl. train-of-four, merenje odgovora mišića na niz od uzastopne 4 stimulacije) ≥ 0.9 bila je statistički značajno manja (p < 0,0001) kod pacijenata koji su primili dozu prema stvarnoj telesnoj masi (1,8 minuta) u poređenju sa pacijentima koji su primili dozu prema idealnoj telesnoj masi (3,3 minuta).

Pedijatrijska populacija:

U ispitivanju kod 288 pacijenata uzrasta od 2 do 17 godina, ispitivana je efikasnost i bezbednost primene sugamadeksa u odnosu na neostigmin kao lek za reverziju neuromuskulatorne blokade izazvane rokuronijumom ili vekuronijumom. Oporavak od umerene blokade do TOF odnosa ≥ 0,9 bio je značajno brži u grupi koja je primala sugamadeks u dozi 2 mg/kg u poređenju sa grupom koje je primala neostigmin (geometrijska srednja vrednost od 1,6 minuta za sugamadeks u dozi od 2 mg/kg i 7,5 minuta za neostigmin, odnos geometrijskih srednjih vrednosti 0,22; 95% CI (0,16; 0,32), (p<0,0001)). Slično rezultatima koji su zapaženi kod odraslih, nakon primene sugamadeksa u dozi od 4 mg/kg došlo je do reverzije duboke neuromuskulatorne blokade sa geometrijskom srednjom vrednošću od 2,0 minuta. Ti efekti su bili konzistentni u svim starosnim grupama (od 2 do <6; od 6 do <12; od 12 do <17 godina starosti) i za rokuronijum i za vekuronijum. Videti odeljak 4.2.

Pacijenti sa teškim sistemskim oboljenjem:

U ispitivanju kod 331 pacijenta sa ASA klasama 3 ili 4, ispitivana je učestalost aritmija nastalih tokom lečenja (sinusna bradikardija, sinusna tahikardija ili druge srčane aritmije) nakon primene sugamadeksa.

Učestalost aritmija nastalih tokom lečenja kod pacijenata koji su primili sugamadeks (2 mg/kg, 4 mg/kg, ili 16 mg/kg) bila je generalno slična onoj nakon primene neostigmina (50 mikrograma/kg do maksimalne doze od 5 mg) + glikopirolata (10 mikrograma/kg do maksimalne doze od 1 mg). Profil neželjenih reakcija kod pacijenata sa ASA klasama 3 ili 4 generalno je bio sličan profilu kod odraslih pacijenata u objedinjenim ispitivanjima faza 1 do 3, stoga nije potrebno prilađavati dozu. Videti odeljak 4.8.

Farmakokinetički parametri sugamadeksa izračunati su iz ukupnog zbira koncentracija slobodnog i u kompleks vezanog sugamadeksa. Farmakokinetički parametri poput klirensa i volumena distribucije kod ispitanika pod anestezijom smatrani su istim za slobodni i za sugamadeks vezan u kompleks.

Distribucija:

Utvrđeni volumen distribucije sugamadeksa u stanju dinamičke ravnoteže iznosi približno 11 do 14 litara kod odraslih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega (zasnovano na podacima iz konvencionalne, neprostorne farmakokinetičke analize). Kako se pokazalo in vitro na uzorcima plazme i pune krvi muškaraca, ni slobodni sugamadeks ni kompleks sugamadeksa i rokuronijuma ne vezuju se za proteine plazme ili eritrocite. Sugamadeks pokazuje linearnu kinetiku u rasponu doza od 1 do 16 mg/kg kad se primenjuje intravenski u bolusu.

Biotransformacija:

U pretkliničkim i kliničkim ispitivanjima nije opaženo stvaranje metabolita sugamadeksa i ustanovljeno je da se lek izlučuje samo putem bubrega u neizmenjenom obliku.

Eliminacija:

Kod odraslih anesteziranih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, poluvreme eliminacije sugamadeksa (t1/2) iznosi približno 2 sata, a procenjeni klirens iz plazme oko 88 mL/min. Ispitivanje masenog balansa (engl. mass balance study) pokazalo je da se > 90% doze izluči u roku od 24 sata. Urinom se izluči 96% doze, od čega se najmanje 95% može pripisati neizmenjenom sugamadeksu. Manje od 0,02% doze izlučuje se fecesom ili izdahnutim vazduhom. Primena sugamadeksa kod zdravih dobrovoljaca izazvala je povećanu eliminaciju rokuronijuma u obliku kompleksa putem bubrega.

Posebne populacije:

Oštećenje funkcije bubrega i starosne grupe:

U farmakokinetičkom ispitivanju u kojem su upoređivani pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije bubrega sa onima koji imaju normalnu funkciju bubrega, koncentracije sugamadeksa u plazmi bile su slične tokom prvog sata nakon doziranja, a zatim su se koncentracije brže snižavale u kontrolnoj grupi. Ukupna izloženost sugamadeksu bila je duža, što je dovelo do 17 puta veće izloženosti kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega. Niske koncentracije sugamadeksa se mogu detektovati tokom najmanje 48 sati nakon primene doze kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega.

U drugom ispitivanju u kojem su upoređivani ispitanici sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega sa ispitanicima koji imaju normalnu funkciju bubrega, klirens sugamadeksa se postepeno smanjivao, a t1/2 se postepeno produžavalo sa smanjenjem funkcije bubrega. Izloženost je bila 2 puta veća kod ispitanika sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega, odnosno 5 puta veća kod ispitanika sa teškim oštećenjem funkcije bubrega. Koncentracije sugamadeksa 7 dana nakon primene doze kod ispitanika sa teškom bubrežnom insuficijencijom nisu bile merljive.

Tabela 8. Pregled farmakokinetičkih parametara sugamadeksa prema starosnoj grupi i funkciji bubrega je u nastavku:

*CV = koeficijent varijacije Pol:

Nisu primećene razlike između polova.

Rasa:

U ispitivanju sprovedenom na zdravim Japancima i belcima nisu zapažene nikakve klinički relevantne razlike u farmakokinetičkim parametrima. Na osnovu ograničenih podataka nema indicija da se farmakokinetički parametri razlikuju kod crnaca ili Afroamerikanaca.

Telesna masa:

Populaciona farmakokinetička analiza sprovedena kod odraslih i starijih pacijenata nije pokazala da postoji klinički značajna povezanost klirensa i volumena distribucije sa telesnom masom.

Gojaznost:

U jednoj kliničkoj studiji kod pacijenata sa morbidnom gojaznošću, sugamadeks je primenjivan u dozama od 2 mg/kg ili 4 mg/kg na osnovu stvarne (N=76) ili idealne (N=74) telesne mase. Izloženost sugamadesku povećavala se linearno, dozno-zavisno nakon primene doze prema stvarnoj ili idealnoj telesnoj masi.Nije primećena klinički značajna razlika u farmakokinetičkim parametrima u poređenju morbidno gojaznih pacijenata sa opštom populacijom.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i reproduktivne toksičnosti, lokalne podnošljivosti ili kompatibilnosti sa krvlju, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Sugamadeks se brzo eliminiše kod eksperimentalnih životinja, iako je u kostima i zubima mladih pacova primećen rezidualni sugamadeks. Pretklinička ispitivanja kod mladih odraslih i zrelih pacova su pokazala da sugamadeks nema štetni uticaj na boju zuba ili kvalitet kostiju, strukturu ili metabolizam kostiju. Sugamadeks nema uticaj na pojavu fraktura ili remodelovanje kostiju.

Hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH) Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH)

Voda za injekcije.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6. Fizička inkompatibilnost je zabeležena sa verapamilom, ondansetronom i ranitidinom.

2 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaživanja:

Nakon prvog otvaranja i razblaživanja, dokazana je hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora za 48 sati na temperaturi od 2 °C do 25 °C. Sa mikrobiološke tačke gledišta, razblaženi rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja rastvora pre upotrebe su odgovornost korisnika, i normalno ne bi smelo biti duže od 24 sata na temperaturi od 2 °C do 8 °C, osim ako je razblaživanje izvršeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Lek čuvati na temperaturi do 30°C. Ne zamrzavati.

Bočicu čuvati u spoljašnjem pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je bočica zapremine 2 mL od bezbojnog stakla tipa I sa čepom od bromobutil gume i aluminijumskom kapicom i flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi deset bočica i Uputstvo za lek.

Samo za jednokratnu upotrebu.

Ako se lek Sugamadeks SK primenjuje putem iste infuzione linije koja se koristi i za druge lekove, između primene leka Sugamadeks SK i drugih lekova potrebno je temeljno isprati infuzionu liniju (npr. rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL [0,9% rastvor]).

Lek Sugamadeks SK se može ubrizgati putem intravenske linije postavljene infuzije sa sledećim intravenskim rastvorima: rastvor natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%), rastvor glukoze 50 mg/mL (5%), rastvor

natrijum-hlorida 4,5 mg/mL (0,45%) i glukoze 25 mg/mL (2,5%), rastvor Ringerovog laktata, Ringerov

rastvor, rastvor glukoze 50 mg/mL (5%) u rastvoru natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9 %).

Upotreba kod pedijatrijskih pacijenata:

Za primenu kod pedijatrijskih pacijenata, lek Sugamadeks SK se može razblažiti pomoću rastvora natrijum- hlorida 9 mg/mL (0,9 %) do koncentracije 10 mg/mL (videti odeljak 6.3).

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Šta je lek Sugamadeks SK

Lek Sugamadeks SK sadrži aktivnu supstancu sugamadeks. Lek Sugamadeks SK pripada grupi lekova koji se selektivno vezuju za mišićne relaksanse, zato što deluje na specifične mišićne relaksanse, rokuronijum- bromid i vekuronijum-bromid.

Čemu je namenjen lek Sugamadeks SK

Tokom nekih tipova operacija Vaši mišići moraju da budu potpuno opušteni. To hirurgu olakšava izvođenje operacije i zbog toga u sklopu opšte anestezije dobijate lekove koji opuštaju mišiće. Ovi lekovi se zovu mišićni relaksansi, a neki od njih su rokuronijum-bromid i vekuronijum-bromid. Budući da ti lekovi opuštaju i mišiće koji potpomažu disanje, biće Vam potrebna pomoć pri disanju (mehanička ventilacija) tokom i nakon operacije, sve dok ponovo ne budete mogli sami da dišete.

Lek Sugamadeks SK se koristi da bi ubrzao oporavak Vaših mišića nakon operacije, što Vam omogućava da ranije ponovo možete sami da dišete. Lek Sugamadeks SK ostvaruje ovo dejstvo tako što se vezuje za rokuronijum-bromid ili vekuronijum-bromid u Vašem telu. Može da se koristi kod odraslih kada god su primenjeni rokuronijum-bromid i vekuronijum-bromid, a kod dece i adolescenata (uzrasta od 2 do 17 godina) kada je rokuronijum-bromid primenjen za umereni nivo relaksacije.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na sugamadeks ili na bilo koju od drugih pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

→ U slučaju da se ovo odnosi na Vas, obavestite o tome svog anesteziologa.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim anesteziologom pre nego što primite lek Sugamadeks SK:

• ako imate ili ste ranije imali oboljenje bubrega. To je važno zato što se lek Sugamadeks SK uklanja iz Vašeg tela putem bubrega;
• ako imate ili ste ranije imali oboljenje jetre;
• ako imate zadržavanje tečnosti (edemi);
• ako imate oboljenja za koja se zna da povećavaju rizik od krvarenja (poremećaji zgrušavanja krvi) ili uzimate lekove protiv zgrušavanja krvi.

Deca i adolescenti

Ovaj lek se ne preporučuje za primenu kod dece mlađe od 2 godine.

Drugi lekovi i lek Sugamadeks SK

→ Obavestite Vašeg lekara ili anesteziologa ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Sugamadeks SK može da utiče na dejstvo drugih lekova i drugi lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Sugamadeks SK.

Neki lekovi smanjuju dejstvo leka Sugamadeks SK

→ Posebno je važno da obavestite anesteziologa ako ste nedavno uzimali:

• toremifen (koristi se u lečenju raka dojke);
• fusidinsku kiselinu (antibiotik).

Lek Sugamadeks SK može uticati na efikasnost hormonske kontracepcije

• Lek Sugamadeks SK može da smanji dejstvo hormonskih kontraceptiva, kao što su tablete za kontracepciju, vaginalni prsten, implantati ili intrauterini uložak sa otpuštanjem hormona, zato što smanjuje količinu hormona progesterona koju dobijate iz kontraceptiva. Količina progesterona koja se

gubi primenom leka Sugamadeks SK je otprilike jednaka propuštanju uzimanja jedne tablete za kontracepciju.

→ Ako ste primili lek Sugamadeks SK na isti dan kad ste uzeli tabletu za kontracepciju, pridržavajte se uputstva o postupku u slučaju da ste propustili da uzmete tabletu za kontracepciju, kako je navedeno u Uputstvu za lek za tablete za kontracepciju.

→ Ako koristite druge oblike hormonske kontracepcije (na primer, vaginalni prsten, implantat ili intrauterini uložak), trebalo bi da primenite dodatnu metodu nehormonske kontracepcije (kao što je kondom) tokom sledećih 7 dana i da poštujete savete navedene u Uputstvu za lek.

Dejstvo na analize krvi

Lek Sugamadeks SK generalno ne utiče na rezultate laboratorijskih analiza. Ipak, lek može uticati na rezultate analiza krvi na hormon progesteron. Posavetujte se sa svojim lekarom ukoliko nivo progesterona u krvi treba da proverite istog dana kada treba da Vam bude primenjen lek Sugamadeks SK.

Trudnoća i dojenje

→ Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili anesteziologu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Možda ćete lek Sugamadeks SK ipak primiti, ali o tome prvo morate razgovarati sa lekarom.

Nije poznato da li se sugamadeks izlučuje u majčino mleko. Vaš anesteziolog će Vam pomoći da odlučite da li da prekinete sa dojenjem ili da izbegnete terapiju sugamadeksom, uzimajući u obzir korist od dojenja za bebu i korist od primene leka Sugamadeks SK za majku.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Sugamadeks SK nema poznati uticaj na Vašu sposobnost za upravljanje vozilima i rukovanje mašinama.

Leka Sugamadeks SK sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži do 9,5 mg natrijuma u jednom mililitru rastvora za injekciju, što odgovara 0,5% preporučog maksimalnog dnevnog unosa kod odraslih osoba. Obavestite Vašeg anesteziologa ukoliko ste na režimu ishrane sa kontrolisanim unosom soli.

Lek Sugamadeks SK će Vam primeniti anesteziolog ili će Vam biti primenjen pod nadzorom anesteziologa.

Doziranje

Vaš anesteziolog će odrediti potrebnu dozu leka Sugamadeks SK na osnovu sledećih podataka:

• Vaše telesne mase,
• koliko jako lek, koji je mišićni relaksans, još uvek deluje na Vas.

Uobičajena doza je 2-4 mg po kilogramu telesne mase za odrasle i za decu i adolescente uzrasta od 2 do 17 godina. Doza od 16 mg/kg može biti primenjena kod odraslih osoba u slučaju da je neophodan hitan oporavak od relaksacije mišića.

Kako se daje lek Sugamadeks SK

Lek Sugamadeks SK će Vam dati anesteziolog. Lek se daje pojedinačnom injekcijom u postojeću intravensku liniju (intravenski).

Ako ste primili više leka Sugamadeks SK nego što treba

S obzirom na to da će anesteziolog pažljivo nadgledati Vaše stanje, malo je verovatno da ćete dobiti previše leka Sugamadeks SK. Čak i ako se to dogodi, verovatno neće izazvati nikakve probleme.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom anesteziologu ili drugom lekaru.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko navedena neželjena dejstva nastupe u toku anestezije, anesteziolog će ih primetiti i zbrinuti.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• kašalj;
• poteškoće sa disajnim putevima koje mogu uključiti kašljanje ili pokrete poput onih tokom buđenja ili prilikom udisanja;
• plitka (blaga) anestezija – možda ćete početi da se budite iz dubokog sna, pa će Vam trebati dodatna količina anestetika. Ovo može prouzrokovati pokrete ili kašljanje na kraju operacije;
• komplikacije tokom operacije. kao što su promene u brzini rada srca, kašljanje ili pomeranje;
• sniženi krvni pritisak usled operacije.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• nedostatak daha zbog stezanja mišića disajnih puteva (bronhospazam) javljao se kod pacijenata koji su ranije već imali probleme sa plućima;
• alergijske reakcije (reakcije preosetljivosti na lek), kao što su osip, crvenilo kože, oticanje jezika i/ili grla, otežano disanje, promene krvnog pritiska ili brzine rada srca, što ponekad dovodi do ozbiljnog pada krvnog pritiska. Teške alergijske reakcije ili reakcije nalik na alergijske mogu biti opasne po život. Alergijske reakcije prijavljene su češće kod zdravih dobrovoljaca koji su bili pri svesti;
• ponovna relaksacija mišića nakon operacije.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• ozbiljno usporavanje rada srca i usporavanje rada srca do srčanog zastoja može se javiti nakon primene leka Sugamadeks SK.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Zdravstveni radnici će voditi računa o čuvanju leka Sugamadeks SK. Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Sugamadeks SK posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:“ i bočici nakon „EXP:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30°C u spoljašnjem pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati. Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaživanja:

Nakon prvog otvaranja i razblaživanja, dokazana je hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora za 48

sati na temperaturi od 2 °C do 25 °C. Sa mikrobiološke tačke gledišta, razblaženi rastvor treba upotrebiti

odmah. Ukoliko se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja rastvora pre upotrebe su odgovornost korisnika, i normalno ne bi smelo biti duže od 24 sata na temperaturi od 2 °C do 8 °C, osim ako je razblaživanje izvršeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je sugamadeks-natrijum.

1 mL rastvora za injekciju sadrži 100 mg sugamadeksa (u obliku sugamadeks-natrijuma). Jedna bočica od 2 mL sadrži 200 mg sugamadeksa (u obliku sugamadeks-natrijuma).

• Pomoćne supstance su: hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH); natrijum-hidroksid (za podešavanje pH); voda za injekcije.

Kako izgleda lek Sugamadeks SK i sadržaj pakovanja

Rastvor za injekciju.

Bistar i bezbojan do blago žut/smeđ rastvor bez vidljivih čestica.

pH vrednost rastvora je između 7 i 8, a osmolalnost između 300 i 500 mOsm/kg.

Unutrašnje pakovanje je bočica zapremine 2 mL od bezbojnog stakla tipa I sa čepom od bromobutil gume i aluminijumskom kapicom i flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi deset bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

K.S. KIM INTERNATIONAL LTD. PREDSTAVNIŠTVO BEOGRAD - VRAČAR

Krunska 80, Beograd

Proizvođači:

MEDICHEM, S.A.

Narcis Monturiol, 41 A, Sant Joan Despí (Barselona), Španija

COMBINO PHARM (MALTA) LTD

HF60 Hal Far Industrial Estate, Hal Far, Malta

LIMITED LIABILITY COMPANY PHARMIDEA (PHARMIDEA SIA)

4 Rupnicu Street, Olaine, Olaine district, Letonija

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-03088-20-001 od 21.08.2023.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Reverzija neuromuskularne blokade izazvane rokuronijumom ili vekuronijumom kod odraslih.

Pedijatrijska populacija: kod dece i adolescenata uzrasta od 2 do 17 godina, sugamadeks se preporučuje samo za rutinsku reverziju blokade izazvane rokuronijumom.

Doziranje i način primene

Doziranje

Sugamadeks se sme davati samo pod nadzorom ili od strane anesteziologa.

Preporučuje se primena odgovarajuće metode neuromuskularnog nadzora kako bi se pratio oporavak od neuromuskularne blokade (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“ u Sažetku karakteristika leka).

Preporučena doza sugamadeksa zavisi od nivoa neuromuskularne blokade koju je potrebno ukloniti. Preporučena doza ne zavisi od vrste primenjenih anestetika.

Sugamadeks se može koristiti za reverziju različitih stepena neuromuskularne blokade izazvane rokuronijumom ili vekuronijumom.

Odrasli

Rutinska reverzija:

Preporučuje se doza sugamadeksa od 4 mg/kg ako je nakon blokade izazvane rokuronijumom ili vekuronijumom postignut oporavak od najmanje 1-2 PTC (engl. posttetanic counts, PTC) po tetaničkoj stimulaciji. Medijana vremena do povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9 iznosi oko 3 minuta (videti odeljak

„Farmakodinamski podaci“ u Sažetku karakteristika leka).

Doza sugamadeksa od 2 mg/kg se preporučuje u slučaju kada je nakon blokade izazvane rokuronijumom ili vekuronijumom nastupio spontani oporavak do najmanje onog nivoa pri kome se ponovo javlja T2. Medijana vremena do povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9 iznosi oko 2 minuta (videti odeljak „Farmakodinamski podaci“ u Sažetku karakteristika leka).

Uz primenu preporučenih doza za rutinsku reverziju blokade, medijana vremena do povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9 biće nešto kraća nakon neuromuskularne blokade izazvane rokuronijumom nego nakon neuromuskularne blokade izazvane vekuronijumom (videti odeljak „Farmakodinamski podaci“ u Sažetku karakteristika leka).

Neposredna reverzija blokade izazvane rokuronijumom:

U slučaju da je iz kliničkih razloga potrebno sprovesti reverziju odmah nakon upotrebe rokuronijuma, preporučuje se doza sugamadeksa od 16 mg/kg. Kad se primeni 16 mg/kg sugamadeksa 3 minuta nakon bolus doze od 1,2 mg/kg rokuronijum-bromida, može se očekivati da će medijana vremena povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9 nastupiti za oko 1,5 minuta (videti odeljak „Farmakodinamski podaci“ u Sažetku karakteristika leka).

Nema podataka na osnovu kojih bi se mogla preporučiti upotreba sugamadeksa za neposrednu reverziju blokade izazvane vekuronijumom.

Ponovna primena sugamadeksa:

U posebnim situacijama ponovne pojave neuromuskularne blokade posle operacije (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“ u Sažetku karakteristika leka) nakon što je primenjena početna doza sugamadeksa od 2 mg/kg ili 4 mg/kg, preporučuje se ponovljena primena sugamadeksa u dozi od 4 mg/kg. Nakon druge doze sugamadeksa, pacijent mora biti pod strogim nadzorom kako bi se potvrdilo da je nastupio trajni oporavak neuromuskularne funkcije.

Ponovna primena rokuronijuma ili vekuronijuma nakon sugamadeksa:

Za informacije o vremenskom razmaku od reverzije blokade sugamadeksom do ponovne primene rokuronijuma ili vekuronijuma, videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“ u Sažetku karakteristika leka.

Dodatne informacije o posebnim populacijama pacijenata

Oštećenje funkcije bubrega:

Ne preporučuje se primena sugamadeksa kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (uključujući pacijente kod kojih se zahteva dijaliza (klirens kreatinina < 30 mL/min)) (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“ u Sažetku karakteristika leka).

Ispitivanja kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ne pružaju dovoljno podataka o bezbednosti koji bi podržali primenu sugamadeksa kod tih pacijenata (videti i odeljak „Farmakodinamski podaci“ u Sažetku karakteristika leka).

Kod blagog i umerenog oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina ≥ 30 i < 80 mL/min) preporučuju se iste doze kao i za odrasle pacijente koji nemaju oštećenje funkcije bubrega.

Stariji pacijenti:

Nakon primene sugamadeksa pri ponovnoj pojavi T2 posle blokade izazvane rokuronijumom, medijana vremena do povratka odnosa T4/T1 na vrednost 0,9 iznosila je 2,2 minuta kod odraslih osoba (starosti 18-64 godina), 2,6 minuta kod starijih osoba (starosti 65-74 godina) i 3,6 minuta kod još starijih osoba (starosti 75 i više godina). Iako kod starijih osoba oporavak može biti sporiji, potrebno je pridržavati se istih preporuka o doziranju kao i kod odraslih pacijenata (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“ u Sažetku karakteristika leka).

Pacijenti sa prekomernom telesnom masom:

Kod pacijenata sa prekomernom telesnom masom, uključujući i morbidno gojazne pacijente (indeks telesne mase ≥ 40 kg/m2), doza sugamadeksa bi trebalo da bude zasnovana na stvarnoj telesnoj masi. Potrebno je pridržavati se preporuka o doziranju kod odraslih pacijenata.

Oštećenje funkcije jetre:

Nisu sprovedena ispitivanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Potreban je oprez kada se razmatra upotreba sugamadeksa kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili kada je oštećenje funkcije jetre udruženo sa koagulopatijom (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“ u Sažetku karakteristika leka).

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre ne zahteva se prilagođavanje doze s obzirom na to da se sugamadeks uglavnom ekskretuje putem bubrega.

Pedijatrijska populacija

Deca i adolescenti (uzrast 2-17 godina):

Lek Sugamadeks SK, 100 mg/mL, može da se razblaži do koncentracije 10 mg/mL kako bi se poboljšala preciznost doziranja u pedijatrijskoj populaciji (videti odeljak “Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)“).

Rutinska reverzija:

Preporučena doza za reverziju blokade izazvane rokuronijumom ako je postignut oporavak od najmanje 1-2 PTC iznosi 4 mg/kg sugamadeksa.

Za reverziju blokade izazvane rokuronijumom prilikom ponovne pojave T2 preporučena doza sugamadeksa iznosi 2 mg/kg (videti odeljak „Farmakodinamski podaci“ u Sažetku karakteristika leka).

Neposredna reverzija:

Neposredna reverzija kod dece i adolescenata nije ispitivana.

Terminska novorođenčad i odojčad:

Iskustvo sa primenom sugamadeksa kod odojčadi (uzrasta od 30 dana do 2 godine) je ograničeno, dok njegova upotreba kod novorođenčadi rođene u terminu (mlađi od 30 dana) nije ispitivana. Stoga, ne preporučuje se primena sugamadeksa kod terminske novorođenčadi i odojčadi dok se ne prikupe dodatni podaci.

Način upotrebe

Sugamadeks se primenjuje intravenski kao jednokratna injekcija u bolusu. Injekcija u bolusu se mora dati brzo, u roku od 10 sekundi, u postojeću intravensku liniju (videti odeljak “Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)“).

Sugamadeks se do sada u kliničkim ispitivanjima primenjivao samo u obliku jednokratne bolus injekcije.

Lista pomoćnih supstanci

Hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH) Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH)

Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku “Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)“.

Fizička inkompatibilnost je zabeležena sa verapamilom, ondansetronom i ranitidinom.

Rok upotrebe

2 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaživanja:

Nakon prvog otvaranja i razblaživanja, dokazana je hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora za 48 sati na temperaturi od 2 °C do 25 °C. Sa mikrobiološke tačke gledišta, razblaženi rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja rastvora pre upotrebe su odgovornost korisnika, i normalno ne bi smelo biti duže od 24 sata na temperaturi od 2 °C do 8 °C, osim ako je razblaživanje izvršeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek čuvati na temperaturi do 30°C. Ne zamrzavati.

Bočicu čuvati u spoljašnjem pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak „Rok upotrebe“.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bočica zapremine 2 mL od bezbojnog stakla tipa I sa čepom od bromobutil gume i aluminijumskom kapicom i flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi deset bočica i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Samo za jednokratnu upotrebu.

Ako se lek Sugamadeks SK primenjuje putem iste infuzione linije koja se koristi i za druge lekove, između primene leka Sugamadeks SK i drugih lekova potrebno je temeljno isprati infuzionu liniju (npr. rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL [0,9% rastvor]).

Lek Sugamadeks SK se može ubrizgati putem intravenske linije postavljene infuzije sa sledećim intravenskim rastvorima: rastvor natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%), rastvor glukoze 50 mg/mL (5%), rastvor

natrijum-hlorida 4,5 mg/mL (0,45%) i glukoze 25 mg/mL (2,5%), rastvor Ringerovog laktata, Ringerov

rastvor, rastvor glukoze 50 mg/mL (5%) u rastvoru natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9 %).

Upotreba kod pedijatrijskih pacijenata:

Za primenu kod pedijatrijskih pacijenata, lek Sugamadeks SK se može razblažiti pomoću rastvora natrijum- hlorida 9 mg/mL (0,9 %) do koncentracije 10 mg/mL (videti odeljak „Rok upotrebe“).

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.