Somavert® 30mg prašak i rastvarač za rastvor za injekciju

Terapija kod odraslih pacijenata sa akromegalijom koji nisu imali odgovarajući odgovor na hiruršku intervenciju i/ili radioterapiju i kod kojih odgovarajućaterapija analozima somatostatina nije normalizovala koncentracije insulinu sličnog faktora rasta-1 (engl. insulin-like growth factor, IGF-1) ili je nisu podnosili.

Lečenje treba započetipod nadzorom lekara sa iskustvom u lečenju akromegalije.

Doziranje

Udarnu dozu od 80 mg pegvisomanta treba primenitisupkutano pod nadzorom lekara. Nakon toga, lek Somavert, jačine 10 mg, rekonstituisan u 1 mL rastvarača se primenjujejednom dnevno, supkutanom injekcijom.

Prilagođavanje doze treba da se zasniva na koncentraciji IGF-1 u serumu. Koncentracije IGF-1 u serumu je potrebno meriti svakihčetiri do šest nedelja, a odgovarajuće prilagođavanje doze vršiti za po 5 mg/dan, kako bi se koncentracija IGF-1 u serumu održala unutar normalnog raspona prilagođenog starosnojdobi i zadržao optimalan terapijski odgovor.

Procena početnih vrednosti enzima jetre pre započinjanja terapije lekom Somavert

Pre započinjanja terapije lekom Somavert, potrebno je kod pacijenata proceniti početne vrednosti testova funkcije jetre [alanin aminotransferaza u serumu (ALT), aspartataminotranferaza (AST), ukupni bilirubin u serumu (TBIL) i alkalna fosfataza (ALP)]. Za preporuke za započinjanje terapije lekom Somavert na osnovu početnih vrednosti testova funkcije jetre, kao i preporuke za praćenje testova funkcije jetre tokom terapije lekom Somavert, videtiTabelu A u odeljku 4.4.

Najveća doza ne smeda bude veća od 30 mg/dan.

Za različite režime doziranja dostupne su sledeće jačine leka Somavert: 10 mg, 15 mg, 20 mg, 25 mg i 30 mg.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka Somavert kod dece uzrasta 0 do 17 godina nije ustanovljena. Nema dostupnih podataka.

Starijipacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze.

Oštećenje funkcije jetre ili bubrega

Bezbednost i efikasnost primene leka Somavert kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega ili jetre nisu ustanovljene.

Način primene

Pegvisomant se primenjuje supkutanom injekcijom.

2 od 14

Potrebno je svakodnevno menjati mestoprimene injekcije kako bi se sprečio nastanak lipohipertrofije.

Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Sledljivost

U cilju poboljšanja sledljivost bioloških lekova, ime i broj serije primenjenog leka treba jasno evidentirati.

Tumori koji izlučuju hormon rasta

Kako tumori hipofize koji izlučuju hormon rasta ponekad mogu da seprošire, izazivajućiozbiljne komplikacije (npr. poremećaje vidnog polja), neophodno jepažljivo pratitisve pacijente. Ukoliko se pojave znaci povećanja veličine tumora, mogu se preporučiti alternativne procedure.

Praćenje koncentracije IGF-1 u serumu

Pegvisomant je snažan antagonist delovanja hormona rasta. Stanja uzrokovana nedostatkomhormona rasta se mogu javiti usled primene ovog leka, uprkos prisustvu povećanihkoncentracija hormona rasta u serumu. Potrebno je pratiti koncentracije IGF-1 u serumu, i prilagođavanjem doze pegvisomanta ih održavati unutar normalnog raspona za određenu starosnu dob.

Povećanje vrednosti ALT ili AST

Pre započinjanja terapije lekom Somavert, potrebno je kod pacijenata proceniti početne vrednosti testova funkcije jetre [vrednosti alanin aminotransferazeu serumu (ALT), aspartat aminotranferaze(AST), ukupnog bilirubina u serumu (TBIL) i alkalne fosfataze(ALP)].

Kod pacijenata sa povećanimvrednostima ALT i AST ili kod pacijenata koji su prethodno bili lečeni nekim od analoga somatostatina potrebno je isključiti opstruktivnu bolest bilijarnogtrakta. Primenu pegvisomanta treba prekinuti ukoliko se znaci bolesti jetre ne povlače.

Za preporuke za započinjanje terapije lekom Somavert na osnovu početnih vrednosti testova funkcije jetre, kao i preporuke za praćenje testova funkcije jetre tokom terapije lekom Somavert, videtiTabelu A.

Tabela A. Preporuke za započinjanje terapije lekom Somavert na osnovu početnih vrednosti testova funkcije jetre i preporuke za praćenje testova funkcije jetre tokom terapije lekom Somavert

Početne vrednosti testova funkcije jetre

Normalne

Povećane, ali ≤ 3 puta od gornje granice normalnih vrednosti

> 3 puta od gornje granice normalnih vrednosti

Preporuke

Moguće je lečenje lekom Somavert.

VrednostiALT i AST u serumu treba pratiti u intervalima od 4 do 6 nedelja tokom prvih šest meseci terapije lekom Somavert, ili u bilo kom trenutku kod pacijenata sa simptomima koji ukazuju na hepatitis.

Moguće je lečenje lekom Somavert. Međutim, testove funkcije jetre je potrebno pratiti mesečno tokom najmanje godinu dana nakon započinjanja terapije, a zatim dva puta godišnje tokom sledećih godinu dana.

Ne započinjati terapiju lekom Somavert dok se sveobuhvatnim pregledom ne utvrdi uzrok oštećenja funkcije jetre kod pacijenta.

Utvrditi da li je prisutna holelitijaza ili holedoholitijaza, posebno kod pacijenata koji su prethodno lečeni nekim od analoga somatostatina.

3 od 14

Na osnovu sveobuhvatnog pregleda razmotriti započinjanje terapije lekom Somavert.

Ukoliko je doneta odluka ozapočinjanju terapiju, testove funkcije jetre i kliničke simptome treba pažljivo pratiti.

Skraćenice: ALT = alanin aminotransferaza; AST = aspartat aminotransferaza

Ukoliko se kod pacijenata pojave povećane vrednostitestova funkcije jetre ili bilo koji drugi znaci ili simptomi oštećenja funkcije jetre tokom terapije lekom Somavert, preporučuje se sledeći način lečenja pacijenata (Tabela B).

Tabela B. Kliničke preporuke zasnovane na izmenjenim rezultatima testova funkcije jetre tokom

terapije lekom Somavert

Vrednosti testova funkcije jetre i klinički znaci/simptomi

Povećane, ali ≤ 3 puta od gornje granice normalnih vrednosti

Povećane> 3 puta, ali < 5 puta od gornje granice normalnih vrednosti (bez znakova/simptoma hepatitisa ili drugih oštećenja jetre, ili povećanja vrednosti ukupnog bilirubina u serumu)

Povećane najmanje 5 puta od gornje granice normalnih vrednostiili povećanje vrednosti transaminaza najmanje 3 puta od gornje granice normalnih vrednostipovezano sa povećanjem vrednosti ukupnog bilirubina u serumu (sa ili bez znakova/simptoma hepatitisa ili drugih oštećenja jetre)

Znaci ili simptomi koji ukazuju na hepatitis ili drugo oštećenje jetre (npr. žutica, bilirubinurija, zamor, mučnina, povraćanje, bol u gornjem desnom kvadrantu, ascites, edem koji se ne može objasniti, sklonost ka stvaranju modrica)

Preporuke

Može se nastaviti terapija lekom Somavert. Međutim, testove funkcije jetre je potrebno pratiti mesečno, kako bi se utvrdilo da li dolazi do daljeg povećanja vrednosti.

Može se nastaviti terapija lekom Somavert. Međutim, testove funkcije jetre je potrebno pratiti nedeljno, kako bi se utvrdilo da li dolazi do daljeg povećanja vrednosti(videti u nastavku).

Sprovestisveobuhvatni pregledjetrekakobi se utvrdilo da li postoji neki drugi uzrok oštećenja funkcije jetre.

Odmah prekinuti primenu leka Somavert.

Sprovestisveobuhvatni pregled jetre, uključujući uzastopne testove funkcije jetre, kako bi se utvrdilo da li se ikada vrednosti u serumu vraćaju na normalne vrednosti.

Ako se vrednosti testova funkcije jetre vrate na normalne vrednosti (bez obzira da li je otkriven drugi uzrok oštećenja funkcije jetre), razmotriti ponovnooprezno uvođenjeleka Somavert uz često praćenje testova funkcije jetre.

Odmah sprovestisveobuhvatni pregled jetre.

Ukoliko se potvrdi oštećenje jetre, treba prekinuti primenu leka.

Hipoglikemija

U studijisprovedenojsa pegvisomantom kod pacijenata sa dijabetesom, koji su bili lečeni insulinom ili oralnim hipoglikemicima, pokazanoje da postoji rizik odpojave hipoglikemije u ovoj populaciji. Zbog toga, može biti potrebnosmanjivanje doze insulina ili hipoglikemijskih lekova kod pacijenata sa akromegalijom koji imaju dijabetes melitus (videti odeljak 4.5).

Poboljšanjeplodnosti

Terapijska korist smanjenja koncentracije IGF-1, kojedovodi do poboljšanja kliničkog stanja pacijenta, može potencijalno da bude i poboljšanjeplodnosti kod pacijentkinja (videti odeljak 4.6).

4 od 14

Trudnoća

Kontrola akromegalije možeda se poboljša tokom trudnoće. Pegvisomant se ne preporučuje tokom trudnoće (videti odeljak 4.6). Ukoliko se pegvisomant koristi u toku trudnoće, koncentraciju IGF-1 treba pažljivo pratiti i prilagođavati dozu pegvisomanta na osnovu koncentracija IGF-1 (videti odeljak 4.2).

Natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi. Pacijenti na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma mogu smatrati da je ovaj lek u suštini „bez natrijuma“.

Nisu sprovedene studije u koijma su ispitivaneinterakcije. Potrebno je razmotriti nastavak lečenja analozima somatostatina. Upotreba ovog leka u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje akromegalije nije opsežno ispitivana.

Kod pacijenata koji primenjuju insulin ili oralne hipoglikemike može biti potrebnosmanjivanje doze ovih aktivnih supstanci, zbog dejstva pegvisomanta na osetljivost na insulin(videti odeljak 4.4).

Pegvisomant ima značajnu sličnost u strukturisa hormonom rasta, što dovodi do unakrsne reakcije sa komercijalno dostupnim testovima za hormon rasta. S obzirom na to da su koncentracije terapijski efektivnih doza ovog leka u serumu uopšteno100 do 1000 puta veće od stvarnih koncentracija hormona rastau serumu zabeleženih kod pacijenata sa akromegalijom, izmerene koncentracije hormona rastau serumu biće netačno prikazane u komercijalno dostupnim testovima hormona rasta.

Zbog toga, lečenje pegvisomantom ne treba pratiti ili prilagođavati na osnovu koncentracija hormona rasta u serumu dobijenih u navedenim testovima.

Trudnoća

Podaci o primeni pegvisomanta kod trudnica su ograničeni. Rezultati studija na životinjama su nedovoljni da bi se doneo konačan zaključak oreproduktivnojtoksičnosti(videti odeljak 5.3).

Ne preporučuje se primena leka Somavert tokom trudnoće i kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.

Ukoliko se pegvisomant primenjuje tokom trudnoće, koncentraciju IGF-1 treba pažljivo pratiti, naročito tokom prvog trimestra trudnoće. Može biti neophodno prilagođavanje doze pegvisomanta tokom trudnoće (videti odeljak 4.4).

Dojenje

Izlučivanje pegvisomanta u majčino mleko nije ispitivano na životinjama. Klinički podaci su prilično ograničeni (jedan prijavljen slučaj) da bi se na osnovu njih mogli doneti zaključci o izlučivanju pegvisomanta u majčino mlekokod ljudi. Zbog toga, pegvisomant se ne smeupotrebljavati kod dojilja. Međutim, dojenje se može nastaviti ukoliko se prekine primena ovog leka: odluku je potrebno doneti na osnovu koristiod lečenja pegvisomantom za majku i koristiod dojenja za dete.

5 od 14

Plodnost

Nisu dostupni podaci o uticaju pegvisomanta na plodnost.

Terapijska korist smanjenja koncentracije IGF-1, koje dovodi do poboljšanja kliničkog stanja pacijenta, možepotencijalno da bude i poboljšanjeplodnosti kod pacijentkinja.

Nisu sprovedene studije o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Tabelarni prikaz u nastavku sadrži neželjenereakcijezabeleženeu kliničkim ispitivanjima leka Somavert.

U kliničkim studijama, većina neželjenih reakcija na pegvisomant kod pacijenata lečenih pegvisomantom (n=550) bila je blage do umerene jačine, ograničenog trajanja i nije zahtevala prekid lečenja.

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije nastale kod 10% pacijenata sa akromegalijom, lečenih pegvisomantom tokom kliničkih studija, bila su glavobolja kod 25%, artralgija kod 16% i dijareja kod 13%.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Tabelarni prikaz u nastavku sadrži neželjenereakcijezabeleženeu kliničkim studijama ili one kojesu spontano prijavljivane, klasifikovaneprema klasi sistema organa i učestalosti.

Neželjene reakcije su navedene prema sledećim kategorijama učestalosti:

Veoma često: Često: Povremeno:

1/10

1/100 do <1/10 1/1000 do <1/100

Nepoznato(ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Klasa sistema organa

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Poremećaji imunskogsistema

Poremećaji metabolizma i ishrane

Psihijatrijski poremećaji

Veoma često (≥1/10)

Često (≥1/100 do <1/10)

hiperholesterolemija, hiperglikemija, hipoglikemija, povećanje telesne mase neuobičajenisnovi

Povremeno (≥1/1000 do <1/100)

trombocitopenija, leukopenija, leukocitoza, hemoragijska dijateza reakcije preosetljivostib

hipertrigliceridemija

napad panike, kratkoročni gubitak pamćenja, apatija,

Nepoznato(ne može se procenitina osnovu dostupnih podataka)

anafilaktička reakcijab, anafilaktoidna reakcijab

ljutnja

6 od 14

Poremećaji nervnog sistema

Poremećajioka

Poremećaji uha i labirinta Kardiološki poremećaji Vaskularni poremećaji Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

glavobolja

dijareja

artralgija

somnolencija, tremor, vrtoglavica, hipoestezija

bol u oku

periferni edem

hipertenzija

dispneja

povraćanje, konstipacija, mučnina, abdominalna distenzija, dispepsija, flatulencija izmenjenirezultati testova funkcija jetre (npr. povećane vrednosti transaminaze) (videti odeljak4.4) hiperhidroza,

kontuzija, pruritusb, osipb

mijalgija, artritis

hematurija

reakcija na mestu primeneinjekcije (uključujući preosetljivost na mestu primene), modrice ili krvarenje na mestu primene, hipertrofija na mestu primene(npr. lipohipertrofija)a, bolest slična gripu, umor, astenija, pireksija

konfuzija, poremećaj sna, povećan libido narkolepsija, migrena, disgeuzija

astenopija

Menijerova bolest

hemoroidi, povećano lučenje pljuvačke, suvoća usta, poremećaji zuba

edem lica, suvoća kože, povećana sklonost ka nastanku modrica, noćno znojenje, eritemb, urtikarijab

proteinurija, poliurija, oštećenje funkcije bubrega

neuobičajen osećaj, usporeno zarastanje rana, glad

laringospazamb

angioedemb

7 od 14

a videti odeljak Opis odabranih neželjenih reakcijau nastavku b neželjenereakcijepovezanesa reakcijom preosetljivosti

Opis odabranih neželjenih reakcija

Većina reakcija na mestu primene injekcije poput lokalizovanih eritema i bola spontano se povukla uz lokalno simptomatsko lečenje, uz nastavak terapije pegvisomantom. Primećeni su slučajevi hipertrofije na mestu primene injekcije, uključujući i lipohipertrofiju.

Stvaranje niskogtitra izolovanih antitela na hormon rasta zabeležen je kod 16,9% pacijenata lečenih pegvisomantom. Klinički značaj ovih antitela nije poznat.

Reakcije sistemske preosetljivosti, uključujući i anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije, laringospazam, angioedem i generalizovane reakcije na koži(osip, eritem, pruritus, urtikarija) zabeležene su kod primene nakon stavljanja leka u promet. Nekim pacijentima je bila neophodna hospitalizacija. Nakon ponovljene primene, simptomi se nisu ponovili kod svih pacijenata.

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Iskustvo sa predoziranjem pegvisomantom je ograničeno. U jednom zabeleženom slučaju akutnog predoziranja, gde je primenjivana doza od 80 mg/dan u trajanju od 7 dana, pacijent je osetio blago povećanje umora i suvoću usta. U nedelji po prekidu lečenja, zabeleženesu sledeće neželjene reakcije: insomnija, povećan umor, periferni edemi, tremor i povećanje telesne mase. Dve nedelje nakon prekida terapije, zabeleženi su leukocitoza i umereno krvarenje iz mesta primene injekcije i punkcije vene, za koje se smatralo da su verovatno povezani sa pegvisomantom.

U slučajevima predoziranja, treba prekinuti upotrebu ovog leka i ne sme se nastaviti dok se koncentracije IGF-1 ne vrate unutar ili iznadopsega normalnih vrednosti.

Farmakoterapijska grupa: hormoni hipofize i hipotalamusa i analozi, drugi hormoni prednjeg režnja hipofize i analozi

ATC šifra: H01AX01

8 od 14

Mehanizam dejstva

Pegvisomant je analog ljudskog hormona rasta koji je genetski modifikovan tako da deluje kao antagonist receptora hormona rasta. Pegvisomant se vezuje za receptore hormona rasta na površini ćelije, gde sprečava vezivanje hormona rasta i tako remeti intraćelijski prenos signala hormona rasta. Pegvisomant je visoko selektivan za receptor hormona rasta i ne stupa u unakrsne reakcije sa drugim citokinskim receptorima, uključujući i prolaktinske.

Farmakodinamsko dejstvo

Inhibicija delovanja hormona rasta pegvisomantom dovodi do smanjenja koncentracija IGF-1 u serumu, kao i drugih proteina u serumu koji reaguju na hormon rasta, kaošto su slobodni IGF-1, IGF-1 subjedinica osetljiva na kiselinu (engl. acid-labile subunit, ALS) i protein koji vezuje insulinu sličan faktor rasta-3 (engl. insulin-like growth factor binding protein-3, IGFBP-3).

Klinička efikasnost i bezbednost

Pacijenti sa akromegalijom (n= 112) bili su uključeniu randomizovanu, dvostruko slepu, multicentričnu studiju u trajanju od 12 nedelja koja je poredila placebo i pegvisomant. Na svim pregledima pacijenata iz grupa koje su primale pegvisomant, zabeležena su statistički značajna doznozavisna smanjenja srednjih vrednosti IGF-1 (p <0,0001), slobodnog IGF-1 (p <0,05), IGFBP-3 (p<0,05) i ALS (p <0,05). Koncentracije IGF-1 u serumu, normalizovane su na kraju studije(12. nedelja) kod 9,7% ispitanika koji su dobijaliplacebo, 38,5% ispitanika lečenih dozom pegvisomanta od 10 mg/dan, 75% ispitanika lečenih dozom pegvisomanta od 15 mg/dan i 82% ispitanika lečenih dozom pegvisomanta od 20 mg/dan.

Statistički značajne razlike u odnosu na placebo (p < 0,05) zabeležene su kroz poboljšanja ukupnog skora znakova i simptoma za sve dozne grupe u poređenju sa placebom.

Kohorta od 38 ispitanika sa akromegalijom praćena je u sklopu dugotrajne, otvorene studije titracije doze tokom najmanje 12 uzastopnih meseci svakodnevnog doziranja pegvisomanta (srednja vrednost = 55 nedelja). Srednja vrednost koncentracija IGF-1 u toj kohorti smanjila se sa 917nanograma/mL na

299 nanograma/mL uz pegvisomant, a kod 92% pacijenata dostignuta je normalna (prilagođena starosnoj dobi) koncentracija IGF-1.

U različitim studijama, kao i u studiji Acrostudy, pegvisomant je normalizovao koncentracijeIGF-1 kod velikog procenta pacijenata (>70%) i značajno smanjivaokoncentracije glukoze u plazmi natašte(engl. fasting plasma glucose,FPG) i insulina u plazmi natašte(engl. fasting plasma insulin, FPI).

Pegvisomant takođe poboljšava osetljivost na insulin najverovatnije zbog blokade receptora hormona rasta na tkivima, uglavnom jetri, ali i masnom tkivu, bubrezima i skeletnim mišićima, čime se uklanja štetno dejstvo hormona rasta na signalne puteveinsulina, lipolizu i glukoneogenezu. Međutim, mehanizam delovanja svih ovih efekata nije sa sigurnošću poznat. Smanjenje doze insulina ili hipoglikemijskih lekova može biti potrebno kod pacijenata sa akromegalijom koji imaju i dijabetes melitus (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Resorpcija

Resorpcija pegvisomanta nakon supkutane primene je spora i produžena, a najveće koncentracije pegvisomanta u serumu se obično ne dostižu do 33-77 sati nakon primene. Srednja vrednost opsega resorpcije supkutane doze iznosila je 57% u odnosu na intravensku dozu.

Distribucija

Prividni volumen distribucije pegvisomanta relativno je mali (7 - 12 L).

9 od 14

Biotransformacija

Metabolizam pegvisomanta nije ispitivan.

Eliminacija

Srednja vrednost ukupnogtelesnogsistemskog klirensa pegvisomanta nakon ponovljenihdoza procenjena je na 28 mL/h kod supkutanih doza u opsegu od 10 do 20mg/dan. Bubrežni klirens pegvisomanta je zanemarljiv i predstavlja manje od 1% ukupnog telesnog klirensa. Pegvisomant se sporo eliminiše iz seruma, uz procenjenu srednju vrednost poluvremena eliminacije obično u opsegu od 74 do 172 sata nakon pojedinačne doze ili višestrukihdoza.

Linearnost/nelinearnost

Nakon pojedinačnesupkutane primene pegvisomanta nije zabeležena linearnost sa povećanjem doza od 10, 15 ili 20 mg. Približno linearna farmakokinetika je zabeležena u stanju ravnoteže u studijama populacione farmakokinetike. Podaci za 145 pacijenata iz dve dugoročne studije, koji su primali dnevne doze od 10, 15 ili 20 mg, pokazuju da su srednje vrednosti koncentracije pegvisomanta u serumu (± SD) iznosile približno 8800 ± 6300, 13200 ± 8000, odnosno 15600 ± 10300 nanograma/mL.

Farmakokinetika pegvisomanta kod zdravih dobrovoljaca slična je onoj kod pacijenata sa akromegalijom, iako pojedinci sa većom telesnom masompokazuju sklonost ka većem ukupnom telesnom klirensu pegvisomanta od onih sa manjom telesnom masom, pa njima mogu biti neophodne veće doze pegvisomanta.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu studija toksičnosti ponovljenih doza na pacovima i majmunima, nisu ukazalena posebne rizikepri primeni leka kod ljudi. Međutim, zbog izraženog farmakološkog odgovora kod majmuna, nisu ispitivane sistemske izloženosti veće od onih koje su postignute kod pacijenata na terapijskim dozama.

Maligni fibrozni histiocitomi povezani sa fibrozom i histiocitoznom inflamacijomzabeleženi su na mestima primene injekcije kod mužjaka u studiji karcinogenostina pacovima, pri nivoima izloženosti trostruko većim nego kod ljudi, na osnovu srednje vrednostikoncentracija u plazmiu dve dugoročne studije pri dnevnoj dozi od 30 mg. Značaj ovog odgovora za ljude trenutno nije poznat. Povećana incidencija tumora na mestu primeneinjekcije je najverovatnije uzrokovana iritacijom i povećanom osetljivošću pacova na ponovljenju primenu supkutane injekcije.

Studije ranog embrionalnog razvoja i embriofetalnog razvoja su sprovedene kod gravidnihženki kunića kada je pegvisomant primenjen supkutano u dozama od 1, 3 i 10 mg/kg/dan. Nije bilo dokaza o teratogenim efektima povezanim sa primenom pegvisomanta tokom organogeneze. Pri primeni doze od 10 mg/kg/dan (6 puta veća doza od maksimalne terapijske doze kod ljudi određenena osnovu površine tela) zabeleženo je povećanje gubitka nakon implatacije u obe studije. Nisu sprovedene studije plodnosti.

Prašak:

Glicin;

Manitol (E421);

Natrijum-hidrogenfosfat, bezvodni; Natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrat.

Rastvarač:

Voda za injekcije.

10 od 14

U odsustvu studija kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Tri (3) godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije:upotrebitiodmah.

Bočica sa praškom

Čuvatiufrižideru (na temperaturiod2°C do 8°C). Ne zamrzavati. Čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Kartonska kutija koja sadrži bočicesa praškom leka Somavert može da se čuva na sobnoj tempreraturi (na temperaturi do 25 °C) tokom jednokratnog perioda od najduže 30 dana. Datum do kog lek može da se čuva na sobnoj temperaturi treba zapisati na kartonskoj kutiji (do 30 dana od dana kada je izvađen iz frižidera). Bočice se moraju čuvati zaštićene od svetlosti i ne smeju se vraćati u frižider. Bočice sa praškom leka Somavert se moraju odbaciti ukoliko se ne upotrebe tokom 30 dana čuvanja na sobnoj temperaturi ili nakon isteka roka upotrebe utisnutog na pakovanju, šta god je od navedenog ranije.

Napunjeninjekcionišpric

Čuvatina temperaturido 30°C ili u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Ne zamrzavati.

Nakon rekonstitucije:

Za uslove čuvanja nakonrekonstitucije leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje:

Bočica sa praškom:

Bočica od silikatnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I sa čepomod hlorobutil gume i aluminijumskom kapicom. Boja zaštitnog plastičnog poklopca zavisi od jačine leka.

Napunjeniinjekcioni špric sa rastvaračem:

Napunjeni injekcioni špric od borosilikatnog stakla hidolitičke otpornosti tip I sagumenim čepom klipa i zatvaračem od bromobutil gume.

Intermedijerno pakovanjeje složiva kartonska kutija koja sadrži 10 bočica sa praškom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 intermedijerna pakovanja sa po 10 bočica sa praškom (ukupno 30 bočica), 30 napunjenih injekcionih špriceva sa 1 mL rastvarača, 30 sigurnosnih igala i Uputstva za lek.

Špric i sigurnosna igla koji se koriste za primenu injekcije se isporučuju sa lekom.

Pre pričvršćivanja isporučene sigurnosne igle, potrebno je skinuti zatvarač šprica sa napunjenoginjekcionog šprica. To se postiže njegovim odlamanjem. Špric je potrebno držati u uspravnom položaju kako bi se izbeglo curenje, a vrh šprica ne sme da dođe u dodir sa bilo čime.

11 od 14

Prašak treba rekonstituisati sa 1 mL rastvarača. Prilikom dodavanja rastvarača iz šprica, bočicu i špric je potrebno držati pod uglom, kao što je prikazano na sledećoj slici.

Dodajte rastvarač u bočicu sa praškom. Sva količina rastvarača se polako sipa u bočicu sa praškom kako bi se izbegla mogućnost stvaranja pene. To bi učinilo lek neupotrebljivim. Lagano rastvorite prašak sporim, kružnim pokretima. Nemojte snažno mućkati, jer bi to moglo dovesti do denaturacije aktivne supstance.

Nakon rekonstitucije, vrši se vizuelni pregled rekonstituisanog rastvora kako bi se utvrdilo da li sadrži strane čestice ili postoji bilo kakva promena u fizičkom izgledu pre primene. U slučaju da uočite bilo šta od navedenog, bacite lek.

Pre izvlačenja rastvorenog leka Somavert, okrenite naopako bočicu sa još uvek umetnutim špricem i uverite se da vidite otvor u čepu, kao što je prikazano na sledećoj slici:

12 od 14

Povucite iglu naniže, tako da se vrh igle nalazi na najnižoj tački u tečnosti. Polako povucite klip šprica kako biste izvuklilek iz bočice. Ukoliko primetite vazduh u špricu, prstom lupkajtepo telu šprica da biste mehuriće pomerili na vrh, a potom lagano potisnite mehuriće napolje, u bočicu.

Pre odlaganja šprica i igle, savijte štitnik igle preko igle i pazite da klikne u odgovarajući položaj. Špric i igla se nikada ne smeju ponovo upotrebljavati.

Samo za jednokratnu upotrebu. Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Somavert se koristi za lečenje akromegalije, hormonskog poremećaja koji nastaje zbog pojačanog lučenja hormona rasta i insulinu sličnog faktora rasta-1(engl. insulin-like growth factors, IGF-1), koga karakteriše prekomeran rast kostiju, oticanje mekog tkiva, oboljenjesrca i povezani poremećaji.

Aktivna supstanca leka Somavert, pegvisomant, poznata je kao antagonist receptora hormona rasta. Ove supstance smanjuju dejstvo hormona rasta i koncentracijeIGF-1 koji cirkulišu u krvi.

LekSomavert ne smete primenjivati:

- ukoliko ste alergični (preosetljivi) na pegvisomant ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutomili medicinskom sestrom pre nego što primenite lek Somavert. - Ako primetiteporemećaj vida ili glavobolje, morate se odmah obratiti Vašem lekaru.

- Vaš lekar ili medicinska sestra će pratiti koncentraciju IGF-1 koji cirkulišeu krvi i prilagoditi dozu leka Somavert ukoliko je to neophodno.

- Vaš lekar takođetreba da prati Vaš adenom (benigni tumor).

- Vaš lekar će sprovestitestove funkcije Vaše jetre pre započinjanja i tokom terapije lekom Somavert. Ukoliko rezultatitestova nisu unutar normalnih vrednosti, Vaš lekar će razmotriti terapijske opcije sa Vama. Kada započnete terapiju, Vaš lekar ili medicinska sestra će pratiti vrednosti enzima jetre u krvi svakih 4 - 6 nedelja tokom prvihšest meseci lečenja lekom Somavert. Primenu leka Somavert treba prekinuti ukoliko znaci oboljenja jetre uporno traju.

- Ako ste dijabetičar (bolujete od šećerne bolesti), možda će biti potrebno da Vam lekar prilagodi dozu insulina ili drugih lekova koje primenjujete.

- Plodnost kod pacijentkinja može biti povećana, kako se bolest poboljšava. Upotreba ovog leka kod trudnica se ne preporučuje, a ženama u reproduktivnom periodu se preporučuje da koriste kontracepciju. Pogledajte odeljak "Trudnoća, dojenje i plodnost"u nastavku.

Drugi lekovi i lek Somavert

Morate obavestiti Vašeg lekara ukoliko ste prethodno primenjivali druge lekove za lečenje akromegalije ili dijabetesa.

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimaliili ćete možda uzimatibilo koje druge lekove.

U okviru lečenja može Vam biti savetovano da koristitei druge lekove. Važno je da nastavite da uzimate sve lekove, kao i lek Somavert, osim ako Vam lekar, farmaceut ili medicinska sestra ne savetuju drugačije.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Primena leka Somavert tokom trudnoće se ne preporučuje. Ženeu reproduktivnom periodu treba da koriste kontracepciju tokom terapije.

Nije poznato da li se pegvisomant izlučuje u majčino mleko. Za vreme upotrebeleka Somavert ne treba da dojite, osim ukoliko o tome niste razgovarali sa Vašim lekarom.

2 od 19

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nisu sprovedene studije o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

LekSomavert sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmolnatrijuma (23 mg) po dozi, odnosno u suštini je „bez natrijuma“.

Uvekprimenjujteovaj lektačno onakokako Vamjetoobjasnio Vaš lekar ilifarmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekaromilifarmaceutom.

Početnu dozu od 80 mg pegvisomanta daće Vam Vaš lekar supkutano (ispod kože). Nakon toga, uobičajena dnevna doza pegvisomanta je 10 mg i daje se supkutanominjekcijom (ispod kože).

Vaš lekar će na svakih četiri do šest nedelja prilagođavati dozu, povećavajući je za 5 mg po danu, na osnovu koncentracije IGF-1 u serumu, da bi se održao optimalan terapijski odgovor.

Način i put primene leka

Lek Somavert se ubrizgava ispod kože. Injekciju možete dati sami sebi ili Vam je može dati neko drugi, na primer, Vaš lekar ili medicinska sestra. Moraju sepratiti detaljna uputstva za postupak primene injekcije koja se nalaze na kraju ovog uputstva. Ovaj lek treba primenjivati onoliko dugo koliko Vam je lekar propisao.

Ovaj lek se pre primene mora rastvoriti. Injekcija se ne sme mešati s drugim lekovima u istom špricu ili bočici.

Na mestu primene injekcije može doći do nakupljanja masnog potkožnog tkiva. Da bi se to izbeglo, svaki put primenite injekciju na malo drugačije mesto, kako je opisano u 2. koraku “Uputstvoza pripremu i primenu leka Somavert” na kraju ovog uputstva. Tako će Vaša koža i područje ispod kože imati dovoljno vremena da se oporave od injekcije pre nego što je ponovno primenite na isto mesto.

Ako imate utisak da je dejstvo ovog leka prejako ili preslabo, razgovarajte s Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Ako ste primeniliviše leka Somavert nego što treba

Ako ste slučajno primeniliviše leka Somavert nego što Vam je lekar propisao, odmah se obratite Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri, iako nije verovatno da ćete imati ozbiljnih posledica.

Ako ste zaboravili da primenite lek Somavert

Ako ste zaboravili da primenite injekciju, primenite sledeću dozu čim se setite, a zatim nastavite sa redovnim ubrizgavanjem leka Somavert kako Vam je lekar propisao. Ne primenjujte duplu dozu leka da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

3 od 19

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Kod nekih pacijenata koji uzimaju lek Somavert zabeležene su blage do ozbiljne alergijske (anafilaktičke) reakcije. Simptomi ozbiljne alergijske reakcije mogu uključivati jedno ili više od sledećeg: oticanje lica, jezika, usana ili grla; zviždanje u grudima ili otežano disanje (grč mišića grkljana); generalizovani osip na koži; koprivnjača (urtikarija) ili svrab; ili vrtoglavica. Ako se kod Vas razvije bilo koji od ovih simptoma, potrebno je da odmah o tome obavestite Vašeg lekara.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

Glavobolja. Proliv.

Bol u zglobovima.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

Nedostatakvazduha.

Povećane vrednosti supstanci pomoću kojihse procenjujefunkcija jetre. Ovo se može videti iz rezultata analize krvi.

Krv u mokraći.

Povišen krvni pritisak.

Otežano pražnjenje creva, mučnina, povraćanje, osećaj naduvenosti, loša probava, gasovi. Vrtoglavica, pospanost, nekontrolisano drhtanje, smanjen osećaj dodira.

Pojava modrica ili krvarenje na mestu primene injekcije, bol ili otok na mestu primene injekcije, nakupljanje masnog tkiva ispod površine kože na mestu primene injekcije, oticanje udova, slabost, povišena telesna temperatura.

Znojenje, svrab, osip, sklonost ka nastanku modrica. Bol u mišićima, artritis.

Povećana vrednost holesterola u krvi, povećanje telesne mase, povećana koncentracija šećera u krvi, smanjena koncentracija šećera u krvi.

Bolest slična gripu, umor. Neuobičajenisnovi.

Bol u oku.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

Alergijske reakcije nakon primene (povišena telesna temperatura, osip, svrab i, u težim slučajevima otežano disanje, brzo oticanje kože što zahteva hitnu medicinsku pomoć). Mogu se pojaviti odmah ili nekoliko dana nakon primene.

Proteini u mokraći, pojačano mokrenje, problemi sa bubrezima.

Nezainteresovanost, osećaj zbunjenosti, pojačan seksualni nagon, napadi panike, gubitak pamćenja, problemi sa spavanjem.

Smanjen broj trombocita (krvnih pločica) u krvi, povećan ili smanjen broj leukocita (belih krvnih zrnaca) u krvi, sklonost ka krvarenju.

Neuobičajen osećaj, usporeno zarastanje rana.

Brzo zamaranje očiju, problemi sa unutrašnjim uhom.

Oticanje lica, suvoća kože, noćno znojenje, crvenilo kože (eritem), izdignute otekline na koži koje svrbe (koprivnjača).

Povećane vrednosti masnoća u krvi, povećan apetit.

Suvoća usta, pojačano lučenje pljuvačke, problemi sa zubima, hemoroidi. Izmenjen osećaj ukusa, migrena.

4 od 19

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

Ljutnja.

Teški nedostatak vazduha (laringospazam).

Brzo oticanje kože i potkožnog tkiva i sluznice organa (angioedem- oticanje lica i jezika, teškoće pri disanju i gutanju).

Kod oko 17% pacijenata će doći do stvaranja antitela na hormon rasta tokom lečenja za koje se ne čini da utiču na dejstvo ovog leka.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Somavert posle isteka roka upotrebe navedenog na bočici i kutijinakon “Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Bočica sa praškom

Čuvatiufrižideru (na temperaturiod2°C do 8°C). Ne zamrzavati. Čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Kartonska kutija koja sadrži bočicesa praškom leka Somavert može da se čuva na sobnoj tempreraturi (na temperaturido 25 °C) tokom jednokratnog perioda od najduže 30 dana. Zapišite na kartonskoj kutiji datum do kog lek može da se čuva na sobnoj temperaturi,uključujući dan/mesec/godinu (do30 dana od dana kada je izvađen iz frižidera). Bočice se moraju čuvati zaštićene od svetlosti. Nemojte vraćati ovaj lek u frižider.

Odbacite lek akoga ne upotrebite do tog novog datuma koji ste zapisali ili roka upotrebe leka utisnutog na kartonskoj kutiji, šta god je od navedenog ranije.

Napunjen injekcioni špric

Čuvatina temperaturido 30°C ili u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Ne zamrzavati.

Nakon pripreme lek Somavert se mora upotrebiti odmah.

Nemojte koristiti ovaj lek akoprimetite da je rastvor zamućen ili sadrži čestice.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

5 od 19

Šta sadrži lek Somavert

- Aktivna supstanca je pegvisomant.

Somavert, 10 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju Jedna bočica sa praškomsadrži10 mg pegvisomanta.

Nakon rekonstitucije, 1 mL rastvora za injekciju sadrži10 mgpegvisomanta. *

Somavert, 15 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju Jedna bočica sa praškom sadrži 15 mg pegvisomanta.

Nakon rekonstitucije, 1 mL rastvora za injekciju sadrži 15 mg pegvisomanta. *

Somavert, 20 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju Jedna bočica sa praškom sadrži 20 mg pegvisomanta.

Nakon rekonstitucije, 1 mL rastvora za injekciju sadrži 20 mg pegvisomanta. *

Somavert, 25 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju Jedna bočica sa praškom sadrži 25 mg pegvisomanta.

Nakon rekonstitucije, 1 mL rastvora za injekciju sadrži 25 mg pegvisomanta. *

Somavert, 30 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju Jedna bočica sa praškomsadrži 30 mg pegvisomanta.

Nakon rekonstitucije, 1 mL rastvora za injekciju sadrži 30 mg pegvisomanta. *

*proizvodi se u ćelijama bakterijeEscherichia coli tehnologijom rekombinantne DNK.

- Pomoćne supstancesu: glicin; manitol (E421); natrijum-hidrogenfosfat, bezvodni i natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrat (videti odeljak 2 „Lek Somavert sadrži natrijum”).

Rastvarač je voda za injekcije.

Kako izgleda lek Somavert i sadržaj pakovanja

Prašak i rastvarač za rastvor za injekciju.

Prašak bele do skoro beleboje.

Unutrašnje pakovanje:

Bočica sa praškom:

Bočica od silikatnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I sa čepomod hlorobutil gume i aluminijumskom kapicom. Boja zaštitnog plastičnog poklopca zavisi od jačine leka.

Napunjeniinjekcioni špric sa rastvaračem:

Napunjeni injekcioni špric od borosilikatnog stakla hidolitičke otpornosti tip I sa gumenim čepom klipa i zatvaračem od bromobutil gume.

Intermedijerno pakovanjeje složiva kartonska kutija koja sadrži 10 bočica sa praškom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 intermedijerna pakovanja sa po 10 bočica sa praškom (ukupno 30 bočica), 30 napunjenih injekcionih špriceva sa 1 mL rastvarača, 30 sigurnosnih igala i Uputstva za lek.

6 od 19

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PFIZERSRB D.O.O.

Trešnjinog cveta 1/VI, Beograd -Novi Beograd

Proizvođač:

PFIZERMANUFACTURING BELGIUM NV, Rijksweg 12, Puurs-Sint-Amands, Belgija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno April, 2025.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.

Broj i datum dozvole:

Somavert, 10 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju: 002173335 2024 od 28.04.2025.

Somavert, 15 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju: 002173380 2024 od 28.04.2025.

Somavert, 20 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju: 002173474 2024 od 28.04.2025.

Somavert, 25 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju: 002173574 2024 od 28.04.2025.

Somavert, 30 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju: 002173667 2024 od 28.04.2025.

7 od 19

Uputstvo za pripremu i primenu leka Somavert

Lek Somavert, prašak u bočici sa rastvaračem u napunjenominjekcionomšpricu

pegvisomant za injekciju

Samo za supkutanu (potkožnu) injekciju. Jednodozna bočica.

Lek Somavert se isporučuje u bočici kao beli prašak. Pre primene, lek Somavert morate da pomešatesa tečnošću (rastvaračem).

Tečnost (rastvarač) se isporučuje u napunjenom injekcionom špricu označenom sa „Rastvarač za lek Somavert“.

Nemojte upotrebljavati nijednu drugu tečnost za mešanjesa lekom Somavert.

Važno je da ne pokušavate dati sebi ili drugima injekciju osim ako Vas za to nije obučio zdravstveni radnik.

Kartonsku kutiju sa bočicom sa praškom čuvajte u frižideru na temperaturi od 2°C do 8°C i dalje od direktne sunčeve svetlosti. Napunjeni injekcioni špric možete čuvati i na sobnoj temperaturi. Čuvati van vidokruga i domašaja dece. Kartonska kutija koja sadrži bočice sa praškom leka Somavert može da se čuva na sobnoj tempreraturi (na temperaturido 25 °C) tokom jednokratnog perioda od najduže 30 dana. Zapišite na kartonskoj kutiji datum do kog lek može da se čuva na sobnoj temperaturi,uključujući dan/mesec/godinu (do 30 dana od dana kada je izvađen iz frižidera). Bočice se moraju čuvati zaštićene od svetlosti. Nemojte vraćati ovaj lek u frižider.

Odbacite lek akoga ne upotrebite do tog novog datuma koji ste zapisali ili roka upotrebe leka utisnutog na kartonskoj kutiji, šta god je od navedenog ranije.