Somavert® 20mg prašak i rastvarač za rastvor za injekciju

Terapija kod odraslih pacijenata sa akromegalijom koji nisu imali odgovarajući odgovor na operaciju i/ili radioterapiju i kod kojih odgovarajuća terapija analozima somatostatina nije normalizovala koncentracije IGF-1 ili je nisu podnosili.

Lečenje se započinje pod nadzorom lekara sa iskustvom u lečenju akromegalije. Doziranje

Udarna doza od 80 mg pegvisomanta se primenjuje supkutano pod nadzorom lekara. Nakon toga, lek Somavert, jačine 10 mg, rekonstituisan u 1 mL rastvarača se koristi jednom dnevno, supkutanom injekcijom.

Prilagođavanje doze se zasniva na koncentraciji insulinu sličnog faktora rasta – 1 (engl. insulin-like growth factor, IGF-1) u serumu. Koncentracije IGF-1 u serumu je potrebno meriti svakih četiri do šest nedelja, a odgovarajuće prilagođavanje doze vršiti za po 5 mg/dan, kako bi se koncentracija IGF-1 u serumu održala unutar normalnog raspona prilagođenog starosnoj dobi i zadržao optimalan terapijski odgovor.

Procena početnih vrednosti enzima jetre pre započinjanja terapije lekom Somavert

Pre započinjanja terapije lekom Somavert, potrebno je kod pacijenata proceniti početne vrednosti testova funkcije jetre [alanin aminotransferaza u serumu (ALT), aspartat aminotranferaza (AST), ukupni bilirubin u serumu (TBIL) i alkalna fosfataza (ALP)]. Za preporuke za započinjanje terapije lekom Somavert na osnovu početnih vrednosti testova funkcije jetre, kao i preporuke za praćenje testova funkcije jetre tokom terapije lekom Somavert, videti Tabelu A u odeljku 4.4.

Najveća doza ne sme biti veća od 30 mg/dan.

Za različite režime doziranja dostupne su sledeće jačine leka Somavert: 10 mg, 15 mg, 20 mg, 25 mg i 30 mg.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Somavert kod dece uzrasta 0 do 17 godina nije ustanovljena. Nema dostupnih podataka.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze.

Oštećenje funkcije jetre ili bubrega

Bezbednost i efikasnost leka Somavert kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega ili jetre nisu ustanovljene.

Način primene

Primenjuje se supkutanom injekcijom.

Potrebno je svakodnevno menjati mesto primene injekcije kako bi se sprečio nastanak lipohipertrofije.

Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Tumori koji izlučuju hormon rasta

Tumori hipofize koji izlučuju hormon rasta se ponekad mogu proširiti, izazivajući ozbiljne komplikacije (npr. poremećaje vidnog polja). Lečenje pegvisomantom ne dovodi do smanjenja veličine tumora. Svi pacijenti sa ovim tumorima moraju se pažljivo pratiti kako bi se izbeglo moguće povećanje veličine tumora u toku lečenja.

Praćenje koncentracije IGF-1 u serumu

Pegvisomant je snažan antagonist delovanja hormona rasta. Stanja uzrokovana nedostatkom hormona rasta se mogu javiti usled primene ovog leka, uprkos prisustvu povišenih koncentracija hormona rasta u serumu. Neophodno je pratiti koncentracije IGF-1 u serumu, i prilagođavanjem doze pegvisomanta ih održavati unutar normalnog raspona za određenu starosnu dob.

Porast koncentracije ALT ili AST

Pre započinjanja terapije lekom Somavert, potrebno je kod pacijenata proceniti početne vrednosti testova funkcije jetre [vrednosti alanin aminotransferaze u serumu (ALT), aspartat aminotranferaze (AST), ukupnog bilirubina u serumu (TBIL) i alkalne fosfataze (ALP)].

Kod pacijenata sa povišenim vrednostima ALT i AST ili kod pacijenata koji su prethodno bili lečeni nekim od analoga somatostatina potrebno je isključiti opstruktivnu bolest žučnog trakta. Primenu pegvisomanta treba prekinuti ukoliko se znaci bolesti jetre ne povlače.

Za preporuke za započinjanje terapije lekom Somavert na osnovu početnih vrednosti testova funkcije jetre, kao i preporuke za praćenje testova funkcije jetre tokom terapije lekom Somavert, videti Tabelu A.

Tabela A. Preporuke za započinjanje terapije lekom Somavert na osnovu početnih vrednosti testova funkcije jetre i preporuke za praćenje testova funkcije jetre tokom terapije lekom Somavert

Skraćenice: ALT = alanin aminotransferaza; AST = aspartat aminotransferaza

Ukoliko se kod pacijenata pojave povišene vrednosti testova funkcije jetre ili bilo koji drugi znaci ili simptomi oštećene funkcije jetre tokom terapije lekom Somavert, preporučuje se sledeći način lečenja pacijenata (Tabela B).

Tabela B. Kliničke preporuke zasnovane na izmenjenim rezultatima testova funkcije jetre tokom terapije lekom Somavert

Hipoglikemija

U ispitivanju sprovedenom sa pegvisomantom kod pacijenata sa dijabetesom, koji su bili lečeni insulinom ili oralnim hipoglikemicima, pokazano je da postoji rizik od pojave hipoglikemije u ovoj populaciji. Stoga, može biti neophodno smanjivanje doze insulina ili hipoglikemijskih lekova kod pacijenata sa akromegalijom koji imaju dijabetes melitus (videti odeljak 4.5).

Povećanje plodnosti

Terapijska korist od snižavanja koncentracije IGF-1, što dovodi do poboljšanja kliničkog stanja pacijenta, potencijalno može povećati plodnost pacijentkinja. Pacijentima se savetuje da koriste odgovarajuće kontraceptivno sredstvo ukoliko je neophodno. Primena pegvisomanta se ne preporučuje tokom trudnoće (videti odeljak 4.6).

Nisu sprovedena ispitivanja interakcija. Potrebno je razmotriti nastavak lečenja analozima somatostatina. Upotreba ovog leka u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje akromegalije nije opsežno ispitivana.

Kod pacijenata koji primaju insulin ili oralne hipoglikemike može biti neophodno smanjivanje doze tih aktivnih supstanci, zbog dejstva pegvisomanta na insulinsku osetljivost (videti odeljak 4.4).

Pegvisomant ima značajnu sličnost u strukturi sa hormonom rasta, što dovodi do unakrsne reakcije sa komercijalno dostupnim testovima za hormon rasta. S obzirom na to da su koncentracije terapijski efektivnih doza ovog leka u serumu uopšteno 100 do 1000 puta veće od stvarnih koncentracija hormona rasta u serumu zabeleženih kod pacijenata sa akromegalijom, izmerene koncentracije hormona rasta u serumu biće netačno prikazane u komercijalno dostupnim testovima hormona rasta.

Stoga, lečenje pegvisomantom ne treba pratiti ili prilagođavati na osnovu koncentracija hormona rasta u serumu dobijenih u navedenim testovima.

Žene u reproduktivnom periodu

Videti odeljak 4.4. Trudnoća

Nema dostupnih kliničkih podataka o primeni pegvisomanta tokom trudnoće.

Rezultati studija na životinjama vezano za dejstvo na trudnoću, razvoj embriona/fetusa, porođaj ili postnatalni razvoj su nedovoljni (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude je nepoznat.

Lek Somavert ne treba primenjivati tokom trudnoće osim ukoliko to nije nedvosmisleno neophodno (videti odeljak 4.4).

Dojenje

Izlučivanje pegvisomanta u majčino mleko nije ispitivano kod životinja. Klinički podaci su previše ograničeni (jedan prijavljen slučaj) da bi se na osnovu njih mogli doneti zaključci o izlučivanju pegvisomanta u majčino mleko kod ljudi. Stoga, pegvisomant ne treba upotrebljavati kod dojilja. Međutim, dojenje se može nastaviti ukoliko se prekine primena ovog leka: odluku je potrebno doneti na osnovu koristi od lečenja pegvisomantom za majku i koristi od dojenja za dete.

Plodnost

Nisu dostupni podaci o uticaju pegvisomanta na plodnost.

Nisu sprovedene studije o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Tabelarni prikaz sadrži neželjene reakcije zabeležene u kliničkim ispitivanjima leka Somavert.

U kliničkim ispitivanjima, većina neželjenih reakcija na pegvisomant kod pacijenata lečenih pegvisomantom (n=550) bila je blage do umerene jačine, ograničenog trajanja i nije zahtevala prekid lečenja.

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije nastale kod  10% pacijenata sa akromegalijom, lečenih pegvisomantom tokom kliničkih ispitivanja, bila su glavobolja kod 25%, artralgija kod 16% i dijareja kod 13%.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Dole naveden tabelarni prikaz sadrži neželjene reakcije zabeležene u kliničkim ispitivanjima ili one koje su spontano prijavljivane, grupisane prema klasi sistema organa i učestalosti.

Neželjene reakcije su navedene prema sledećim kategorijama učestalosti: Veoma često: 1/10

Često: 1/100 do <1/10

Povremeno: 1/1000 do <1/100

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

a videti odeljak Opis odabranih neželjenih reakcija u nastavku

b neželjene reakcije povezane sa reakcijom preosetljivosti

Opis odabranih neželjenih reakcija

Većina reakcija na mestu primene injekcije poput lokalizovanih eritema i bola spontano se povukla uz lokalno simptomatsko lečenje, uz nastavak terapije pegvisomantom. Primećeni su slučajevi hipertrofije na mestu primene injekcije, uključujući i lipohipertrofiju.

Stvaranje niskog titra izolovanih antitela na hormon rasta zabeležen je kod 16,9% pacijenata lečenih pegvisomantom. Klinički značaj ovih antitela nije poznat.

Reakcije sistemske preosetljivosti, uključujući i anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije, laringospazam, angioedem i generalizovane reakcije na koži (osip, eritem, pruritus, urtikarija) zabeležene su kod primene nakon stavljanja leka u promet. Nekim pacijentima je bila neophodna hospitalizacija. Nakon ponovljene primene, simptomi se nisu ponovili kod svih pacijenata.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Iskustvo sa predoziranjem pegvisomantom je ograničeno. U jednom zabeleženom slučaju akutnog predoziranja, gde je primenjivana doza od 80 mg/dan u trajanju od 7 dana, pacijent je osetio blago povećanje umora i suvoću usta. U nedelji po prekidu lečenja, zabeležene su sledeće neželjene reakcije: insomnija, povećan umor, periferni edemi, tremor i povećanje telesne mase. Dve nedelje nakon prekida terapije, zabeleženi su leukocitoza i umereno krvarenje iz mesta primene injekcije i punkcije vene, za koje se smatralo da su verovatno povezani sa pegvisomantom.

U slučajevima predoziranja, neophodno je prekinuti upotrebu ovog leka i ne sme se nastaviti upotreba dok se koncentracije IGF-1 ne vrate unutar ili iznad opsega normalnih vrednosti.

Farmakoterapijska grupa: Drugi hormoni prednjeg režnja hipofize i analozi

ATC šifra: H01AX01 Mehanizam dejstva

Pegvisomant je analog ljudskog hormona rasta koji je genetski modifikovan tako da deluje kao antagonist receptora hormona rasta. Pegvisomant se vezuje za receptore hormona rasta na površini ćelija, gde sprečava vezivanje hormona rasta i tako remeti intraćelijski prenos signala hormona rasta. Pegvisomant je visoko selektivan za receptor hormona rasta i ne ulazi u unakrsne reakcije sa drugim citokinskim receptorima, uključujući i prolaktinske.

Farmakodinamsko dejstvo

Inhibicija delovanja hormona rasta pegvisomantom dovodi do smanjenja koncentracija IGF-1 u serumu, kao i drugih proteina u serumu koji reaguju na hormon rasta, kao što su slobodni IGF-1, IGF-1 subjedinice osetljive na kiselinu (engl. acid-labile subunit, ALS) i protein koji vezuje insulinu sličan faktor rasta -3 (engl. insulin-like growth factor binding protein - 3, IGFBP-3).

Klinička efikasnost i bezbednost

Pacijenti sa akromegalijom (n = 112) bili su uključeni u randomizovanu, dvostruko slepu, multicentričnu studiju u trajanju od dvanaest nedelja koja je poredila placebo i pegvisomant. Na svim pregledima pacijenata iz grupa koje su primale pegvisomant, zabeležena su statistički značajna dozno zavisna sniženja srednjih vrednosti IGF-1 (p < 0,0001), slobodnog IGF-1 (p < 0,05), IGFBP-3 (p < 0,05) i ALS (p < 0,05). IGF-1 u

serumu, imao je normalne vrednosti na kraju ispitivanja (12. nedelja) kod 9,7% ispitanika koji su dobijali placebo, 38,5% ispitanika lečenih dozom pegvisomanta od 10 mg/dan, 75% ispitanika lečenih dozom pegvisomanta od 15 mg/dan i 82% ispitanika lečenih dozom pegvisomanta od 20 mg/dan.

Statistički značajne razlike u odnosu na placebo (p < 0,05) zabeležene su kroz poboljšanja ukupnog skora znakova i simptoma za sve dozne grupe u poređenju sa placebom.

Kohorta od 38 ispitanika sa akromegalijom praćena je u sklopu dugotrajne, otvorene studije titracije doze tokom najmanje 12 uzastopnih meseci svakodnevnog doziranja pegvisomanta (srednja vrednost = 55 nedelja). Prosečna koncentracija IGF-1 u toj kohorti smanjila se sa 917 nanograma/mL na

299 nanograma/mL uz pegvisomant, a kod 92% pacijenata dostignuta je normalna (prilagođena starosnoj dobi) koncentracija IGF-1.

Resorpcija

Resorpcija pegvisomanta nakon supkutane primene je spora i produžena, a najveće koncentracije pegvisomanta u serumu se obično ne dostižu do 33-77 sati nakon primene. Prosečni opseg resorpcije supkutane doze iznosio je 57% u odnosu na intravensku dozu.

Distribucija

Prividni volumen distribucije pegvisomanta relativno je mali (7 - 12 L).

Biotransformacija

Metabolizam pegvisomanta nije ispitivan.

Eliminacija

Prosečni ukupni telesni sistemski klirens pegvisomanta nakon ponovljenih doza procenjen je na 28 mL/sat kod supkutanih doza u opsegu od 10 do 20 mg/dan. Bubrežni klirens pegvisomanta je zanemarljiv i predstavlja manje od 1% ukupnog telesnog klirensa. Pegvisomant se sporo eliminiše iz seruma, uz procenjeno prosečno poluvreme eliminacije u opsegu od 74 do 172 sata nakon pojedinačne doze ili ponovljenih doza.

Linearnost/nelinearnost

Nakon pojedinačne supkutane primene pegvisomanta nije zabeležena linearnost sa povećanjem doza od 10, 15 ili 20 mg. Približno linearna farmakokinetika je zabeležena u stanju ravnoteže u studijama populacione farmakokinetike. Podaci za 145 pacijenata iz dve dugoročne studije, koji su primali dnevne doze od 10, 15 ili 20 mg, pokazuju da su srednje vrednosti koncentracije pegvisomanta u serumu (± SD) iznosile približno 8800 ± 6300, 13200 ± 8000, odnosno 15600 ± 10300 nanograma/mL.

Farmakokinetika pegvisomanta kod zdravih dobrovoljaca slična je onoj kod pacijenata sa akromegalijom, iako pojedinci sa većom telesnom masom pokazuju sklonost ka većem ukupnom telesnom klirensu pegvisomanta od onih sa manjom telesnom masom, pa njima mogu biti neophodne veće doze pegvisomanta.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu studija toksičnosti ponovljenih doza na pacovima i majmunima, nisu ukazale na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. Međutim, zbog izraženog farmakološkog odgovora kod majmuna, nisu ispitivane sistemske izloženosti veće od onih koje su postignute kod pacijenata na terapijskim dozama. Izuzev jednog segmenta testa II na kunićima, nisu sprovedene druge studije reproduktivne toksičnosti.

Maligni fibrozni histiocitomi povezani sa fibrozom i histiocitoznom inflamacijom zabeleženi su na mestima primene injekcije kod mužjaka u studiji karcinogenosti kod pacova, pri nivoima izloženosti trostruko većim nego kod ljudi, na osnovu prosečnih koncentracija u plazmi u dve dugoročne studije pri dnevnoj dozi od

30 mg. Značaj ovog odgovora za ljude trenutno nije poznat.

Prašak:

Glicin;

Manitol (E421);

Natrijum-hidrogenfosfat, bezvodni; Natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrat.

Rastvarač:

Voda za injekcije.

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Tri (3) godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije: upotrebiti odmah.

Bočica sa praškom

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Ne zamrzavati. Čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Napunjen injekcioni špric

Čuvati na temperaturi do 30°C ili u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Ne zamrzavati.

Nakon rekonstitucije:

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje:

Bočica sa praškom:

Bočica od silikatnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I sa čepom od hlorobutil gume i aluminijumskom kapicom. Boja zaštitnog plastičnog poklopca zavisi od jačine leka.

Napunjeni injekcioni špric sa rastvaračem:

Napunjeni injekcioni špric od borosilikatnog stakla hidolitičke otpornosti tip I sa gumenim čepom klipa i zatvaračem od bromobutil gume.

Intermedijerno pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 bočica sa praškom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 intermedijerna pakovanja sa po 10 bočica sa praškom (ukupno 30 bočica), 30 napunjenih injekcionih špriceva sa 1 mL rastvarača, 30 sigurnosnih igala i Uputstva za lek.

Špric i sigurnosna igla koji se koriste za primenu injekcije se isporučuju sa lekom.

Pre pričvršćivanja isporučene sigurnosne igle, potrebno je skinuti zatvarač šprica sa napunjenog injekcionog šprica. To se postiže njegovim odlamanjem. Špric je potrebno držati u uspravnom položaju kako bi se izbeglo curenje, a ne sme se dozvoliti da vrh šprica dođe u dodir sa bilo čime.

Prašak se mora rekonstituisati sa 1 mL rastvarača. Prilikom dodavanja rastvarača iz šprica, bočicu i špric je potrebno držati pod uglom, kao što je prikazano na sledećoj slici.

Dodajte rastvarač u bočicu sa praškom. Sva količina rastvarača se polako sipa u bočicu sa praškom kako bi se izbegla mogućnost stvaranja pene. To bi učinilo lek neupotrebljivim. Lagano rastvorite prašak sporim, kružnim pokretima. Nemojte snažno mućkati, jer bi to moglo dovesti do denaturacije aktivne supstance.

Nakon rekonstitucije, vrši se vizuelni pregled rekonstituisanog rastvora kako bi se utvrdilo da li sadrži strane čestice ili postoji bilo kakva promena u fizičkom izgledu pre primene. U slučaju da uočite bilo šta od navedenog, bacite lek.

Pre izvlačenja rastvorenog leka Somavert, okrenite naopako bočicu sa još uvek umetnutim špricem i uverite se da vidite otvor u čepu, kao što je prikazano na sledećoj slici:

Povucite iglu naniže, tako da se vrh igle nalazi na najnižoj tački u tečnosti. Polako povucite klip šprica kako biste povukli lek iz bočice. Ukoliko primetite vazduh u špricu, prstom lupkajte po telu šprica da biste mehuriće pomerili na vrh, a potom lagano potisnite mehuriće napolje, u bočicu.

Pre bacanja šprica i igle, presavijte štitnik igle preko igle i pazite da klikne u odgovarajući položaj. Špric i igla se nikada ne smeju ponovo upotrebljavati.

Samo za jednokratnu upotrebu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Somavert se koristi za lečenje akromegalije, hormonskog poremećaja koji nastaje zbog pojačanog lučenja hormona rasta i insulinu sličnog faktora rasta-1 (engl. insulin-like growth factors, IGF-1), koga karakteriše prekomeran rast kostiju, oticanje mekog tkiva, oboljenje srca i povezani poremećaji.

Aktivna supstanca leka Somavert, pegvisomant, poznata je kao antagonist receptora hormona rasta. Ove supstance smanjuju dejstvo hormona rasta i koncentracije IGF-1 koji cirkulišu u krvi.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na pegvisomant ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primenite lek Somavert.

• Ako tokom trajanja terapije lekom Somavert primetite poremećaj vida ili glavobolje, morate se odmah obratiti Vašem lekaru.
• Vaš lekar ili medicinska sestra će pratiti koncentraciju IGF-1 koji cirkuliše u krvi i prilagoditi dozu leka Somavert ukoliko je to neophodno.
• Vaš lekar će takođe pratiti Vaš adenom (benigni tumor).
• Vaš lekar će sprovesti testove funkcije Vaše jetre pre započinjanja i tokom terapije lekom Somavert. Ukoliko su ovi rezultati izmenjeni, Vaš lekar će razmotriti terapijske opcije sa Vama. Kada započnete terapiju, Vaš lekar ili medicinska sestra će pratiti vrednosti enzima jetre u krvi svakih 4 - 6 nedelja tokom prvih šest meseci lečenja lekom Somavert. Primenu leka Somavert treba prekinuti ukoliko znaci oboljenja jetre uporno traju.
• Ako ste dijabetičar, možda će biti potrebno da Vam lekar prilagodi količinu insulina ili drugih lekova koje uzimate.
• Pacijentkinje moraju koristiti odgovarajuće metode kontracepcije, jer plodnost može biti povećana.

Pogledajte odeljak "Trudnoća, dojenje i plodnost" u nastavku.

Drugi lekovi i lek Somavert

Morate obavestiti Vašeg lekara ukoliko ste prethodno primenjivali druge lekove za lečenje akromegalije ili dijabetesa.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

U okviru lečenja možete dobiti i druge lekove. Važno je da nastavite da uzimate sve lekove, kao i lek Somavert, osim ako Vam lekar, farmaceut ili medicinska sestra ne kažu drugačije.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Nisu poznata dejstva leka Somavert kod trudnica, pa se njegova primena tokom trudnoće ne preporučuje.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Nije poznato da li se pegvisomant izlučuje u majčino mleko. Za vreme uzimanja leka Somavert ne treba da dojite, osim ukoliko o tome niste razgovarali sa Vašim lekarom.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nisu sprovedene studije o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Somavert sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mg natrijuma po dozi, odnosno suštinski je bez natrijuma.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Početnu dozu od 80 mg pegvisomanta daće Vam Vaš lekar supkutano (ispod kože). Nakon toga, uobičajena dnevna doza pegvisomanta je 10 mg i daje se supkutanom injekcijom (ispod kože).

Vaš lekar će na svakih četiri do šest nedelja prilagođavati dozu, povećavajući je za 5 mg po danu, na osnovu koncentracije insulinu sličnog faktora rasta-1 (IGF-1) u serumu, da bi se održao optimalan terapijski odgovor.

Način i put primene leka

Lek Somavert se ubrizgava ispod kože. Injekciju možete dati sami sebi ili Vam je može dati neko drugi, na primer, Vaš lekar ili medicinska sestra. Potrebno je pratiti detaljna uputstva za postupak davanja injekcije koja se nalaze na kraju ovog uputstva. Ovaj lek treba primenjivati onoliko dugo koliko Vam je lekar rekao.

Ovaj lek se pre primene mora rastvoriti. Injekcija se ne sme mešati s drugim lekovima u istom špricu ili bočici.

Na mestu primene injekcije može doći do nakupljanja masnog potkožnog tkiva. Da bi se to izbeglo, svaki put primenite injekciju na malo drugačije mesto, kako je opisano u 2. koraku “Uputstvo za pripremu i davanje injekcije leka Somavert” na kraju ovog uputstva. Tako će Vaša koža i područje ispod kože imati dovoljno vremena da se oporave od injekcije pre nego što je ponovno primenite na isto mesto.

Ako imate utisak da je dejstvo ovog leka prejako ili preslabo, razgovarajte s Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Ako ste primenili više leka Somavert nego što treba

Ako ste slučajno ubrizgali više leka Somavert nego što Vam je lekar rekao, odmah se obratite Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri, iako nije verovatno da ćete imati ozbiljnih posledica.

Ako ste zaboravili da primenite lek Somavert

Ako ste zaboravili da primenite injekciju, primenite sledeću čim se setite, a zatim nastavite sa redovnim ubrizgavanjem leka Somavert kako Vam je lekar propisao. Ne primenjujte duplu dozu leka da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Kod nekih pacijenata koji uzimaju lek Somavert zabeležene su blage do ozbiljne alergijske (anafilaktičke) reakcije. Simptomi ozbiljne alergijske reakcije mogu uključivati jedno ili više od sledećeg: oticanje lica, jezika, usana ili grla; škripanje ili otežano disanje (grč grkljana); generalizovani osip na koži; koprivnjača (urtikarija) ili svrab; ili vrtoglavica. Ako se kod Vas razvije bilo koji od ovih simptoma, potrebno je da odmah o tome obavestite Vašeg lekara.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Glavobolja.
• Proliv.
• Bol u zglobovima.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Nedostatak vazduha.
• Povišene vrednosti supstanci pomoću kojih se određuje funkcija jetre. Ovo se može videti iz rezultata analize krvi.
• Krv u mokraći.
• Povišen krvni pritisak.
• Otežano pražnjenje creva, mučnina, povraćanje, osećaj naduvenosti, loša probava, gasovi.
• Vrtoglavica, pospanost, nekontrolisano drhtanje, smanjen osećaj dodira.
• Pojava modrica ili krvarenje na mestu primene injekcije, bol ili otok na mestu primene injekcije, nakupljanje masnog tkiva ispod površine kože na mestu primene injekcije, oticanje udova, slabost, povišena telesna temperatura.
• Znojenje, svrab, osip, sklonost ka nastanku modrica.
• Bol u mišićima, artritis.
• Povišena vrednost holesterola u krvi, povećanje telesne mase, povišena vrednost šećera u krvi, snižena vrednost šećera u krvi.
• Bolest slična gripu, umor.
• Neuobičajeni snovi.
• Bol u oku.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Alergijske reakcije nakon primene (povišena telesna temperatura, osip, svrab i, u težim slučajevima otežano disanje, brzo oticanje kože što zahteva hitnu medicinsku pomoć). Mogu se pojaviti odmah ili nekoliko dana nakon primene.
• Proteini u mokraći, pojačano mokrenje, problemi sa bubrezima.
• Nezainteresovanost, osećaj zbunjenosti, pojačan seksualni nagon, napadi panike, gubitak pamćenja, problemi sa spavanjem.
• Smanjen broj trombocita u krvi, povećan ili smanjen broj leukocita u krvi, sklonost ka krvarenju.
• Neuobičajen osećaj, otežano zaceljivanje.
• Brzo zamaranje očiju, problemi sa unutrašnjim uhom.
• Oticanje lica, suvoća kože, noćno znojenje, crvenilo kože (eritem), izdignute otekline na koži koje svrbe (koprivnjača).
• Povišene vrednosti masnoća u krvi, povećan apetit.
• Suvoća usta, pojačano lučenje pljuvačke, problemi sa zubima, hemoroidi.
• Izmenjen osećaj ukusa, migrena.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• Ljutnja.
• Teški nedostatak vazduha (laringospazam).
• Brzo oticanje kože i potkožnog tkiva i sluznice organa (angioedem).

Kod oko 17% pacijenata će doći do stvaranja antitela na hormon rasta tokom lečenja za koje se ne čini da utiču na dejstvo ovog leka.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Somavert posle isteka roka upotrebe navedenog na bočici i kutiji nakon “Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Bočica sa praškom

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Ne zamrzavati. Čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Napunjen injekcioni špric

Čuvati na temperaturi do 30°C ili u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Ne zamrzavati. Nakon pripreme lek Somavert se mora upotrebiti odmah.

Nemojte koristiti ovaj lek ako primetite da je rastvor zamućen ili sadrži čestice.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je pegvisomant.

Somavert, 10 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, (30 x 10 mg + 30 x 1 mL) Jedna bočica sa praškom sadrži 10 mg pegvisomanta.

Nakon rekonstitucije, 1 mL rastvora za injekciju sadrži 10 mg pegvisomanta.*

Somavert, 15 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, (30 x 15 mg + 30 x 1 mL) Jedna bočica sa praškom sadrži 15 mg pegvisomanta.

Nakon rekonstitucije, 1 mL rastvora za injekciju sadrži 15 mg pegvisomanta.*

Somavert, 20 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, (30 x 20 mg + 30 x 1 mL) Jedna bočica sa praškom sadrži 20 mg pegvisomanta.

Nakon rekonstitucije, 1 mL rastvora za injekciju sadrži 20 mg pegvisomanta.*

Somavert, 25 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, (30 x 25 mg + 30 x 1 mL) Jedna bočica sa praškom sadrži 25 mg pegvisomanta.

Nakon rekonstitucije, 1 mL rastvora za injekciju sadrži 25 mg pegvisomanta.*

Somavert, 30 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, (30 x 30 mg + 30 x 1 mL) Jedna bočica sa praškom sadrži 30 mg pegvisomanta.

Nakon rekonstitucije, 1 ml rastvora za injekciju sadrži 30 mg pegvisomanta.*

*proizvodi se u ćelijama bakterije Escherichia coli tehnologijom rekombinantne DNK.

• Pomoćne supstance su: glicin; manitol (E421); natrijum-hidrogenfosfat, bezvodni i natrijum- dihidrogenfosfat, monohidrat.

Rastvarač je voda za injekcije.

Kako izgleda lek Somavert i sadržaj pakovanja

Prašak i rastvarač za rastvor za injekciju. Prašak bele do skoro bele boje.

Unutrašnje pakovanje:

Bočica sa praškom:

Bočica od silikatnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I sa čepom od hlorobutil gume i aluminijumskom kapicom. Boja zaštitnog plastičnog poklopca zavisi od jačine leka.

Napunjeni injekcioni špric sa rastvaračem:

Napunjeni injekcioni špric od borosilikatnog stakla hidolitičke otpornosti tip I sa gumenim čepom klipa i zatvaračem od bromobutil gume.

Intermedijerno pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 bočica sa praškom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 intermedijerna pakovanja sa po 10 bočica sa praškom (ukupno 30 bočica), 30 napunjenih injekcionih špriceva sa 1 mL rastvarača, 30 sigurnosnih igala i Uputstva za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PFIZER SRB D.O.O.

Trešnjinog cveta 1/VI, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač:

PFIZER MANUFACTURING BELGIUM NV,

Rijksweg 12, Puurs, Belgija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini recepta.

Broj i datum dozvole:

Somavert, 10 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, (30 x 10 mg + 30 x 1 mL): 515-01-00718-19-001 od 04.11.2019.

Somavert, 15 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, (30 x 15 mg + 30 x 1 mL): 515-01-00719-19-001 od 04.11.2019.

Somavert, 20 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, (30 x 20 mg + 30 x 1 mL): 515-01-00720-19-001 od 04.11.2019.

Somavert, 25 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, (30 x 25 mg + 30 x 1 mL): 515-01-00721-19-001 od 04.11.2019.

Somavert, 30 mg, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, (30 x 30 mg + 30 x 1 mL): 515-01-00722-19-001 od 04.11.2019.

Uputstvo za pripremu i davanje injekcije leka Somavert

Lek Somavert, prašak u bočici sa rastvaračem u napunjenom injekcionom špricu pegvisomant za injekciju

Samo za supkutanu (potkožnu) injekciju. Jednodozna bočica.

Lek Somavert se isporučuje u bočici kao beli prašak. Pre primene, lek Somavert morate da pomešate sa tečnošću (rastvaračem).

Tečnost se isporučuje u napunjenom injekcionom špricu označenom sa „Rastvarač za lek Somavert“. Nemojte upotrebljavati nijednu drugu tečnost za mešanje sa lekom Somavert.

Važno je da ne pokušavate dati sebi ili drugima injekciju osim ako Vas za to nije obučio zdravstveni radnik.

Kartonsku kutiju sa bočicom sa praškom čuvajte u frižideru na temperaturi od 2°C do 8°C i dalje od direktne sunčeve svetlosti. Napunjeni injekcioni špric možete čuvati i na sobnoj temperaturi. Čuvati van vidokruga i domašaja dece.