Skopryl plus® 20mg+12.5mg tableta

Terapija blage do umerene hipertenzije kod pacijenata koji su prethodno stabilizovani primenom pojedinačnih komponenti u istom odnosu.

Odrasli

Uobičajena doza je jedna tableta, koja se primenjuje jednom dnevno. Ukoliko je potrebno, doza se može povećati na dve tablete koje se primenjuju jednom dnevno.

Doziranje kod renalne insuficijencije: tiazidi možda neće biti pogodni diuretici za primenu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i nisu efektivni kod pacijenata sa vrednošću klirensa kreatinina ≤ 30 mL/min (npr. umerena do teška renalna insuficijencija).

Kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom, lek Skopryl plus se ne koristi kao inicijalna terapija.

Kod pacijenata sa vrednošću klirensa kreatinina > 30 mL/min i < 80 mL/min, lek Skopryl plus se može primenjivati, ali samo nakon titracije pojedinačnim komponentama.

Prethodna terapija diureticima

Simptomatska hipotenzija se može javiti nakon inicijalne doze leka Skopryl plus: ova pojava se češće uočava kod pacijenata koji imaju smanjen volumen tečnosti i/ili elektrolita, kao rezultat prethodne terapije diuretikom. Ukoliko je moguće, terapiju diuretikom treba prekinuti 2-3 dana pre početka terapije lizinoprilom u dozi od 5 mg.

Stariji pacijenti

Lizinopril je podjednako efektivan i kod starijih pacijenata (≥65 godina) i kod mlađih pacijenata sa hipertenzijom. Kod starijih pacijenata sa hipertenzijom, monoterapija lizinoprilom je efektivna u snižavanju dijastolnog krvnog pritiska, kao i terapija hidrohlortiazidom ili atenololom. U kliničkim studijama, starost nije uticala na podnošljivost lizinoprila.

U kliničkim studijama, efikasnost i podnošljivost lizinoprila i hidrohlortiazida, primenjenih istovremeno, bila je slična kod starijih i mlađih pacijenata sa hipertenzijom.

Pedijatrijska populacija

Lek Skopryl plus ne treba primenjivati kod dece zbog nedovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti.

Način primene

Za oralnu upotrebu.

• Preosetljivost na lizinopril, na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1 ili na druge inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE).
• Preosetljivost na hidrohlortiazid ili druge sulfonamidske derivate.
• Angioedem u anamnezi povezan sa prethodnim lečenjem ACE inhibitorima.
• Nasledni ili idiopatski angioedem.
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).
• Teško oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min).
• Anurija ili hiperkalemija.
• Teško oštećenje funkcije jetre.
• Istovremena primena leka Skopryl plus sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1);
• Istovremena primena sa kombinacijom sakubitril/valsartan. Lek Skopryl plus se ne sme davati ranije od 36 sati nakon poslednje doze kombinacije sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Simptomatska hipotenzija

Simptomatska hipotenzija se retko javlja kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom, češće se javlja kod pacijenata kod kojih postoji gubitak volumena tečnosti, npr. kod terapije diuretikom, dijete sa smanjenim unosom soli, dijalize, dijareje ili povraćanja, ili teške renin-zavisne hipertenzije (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod tih pacijenata je potrebno u odgovarajućim intervalima određivati koncentracije elektrolita u serumu. Kod pacijenata sa povećanim rizikom od simptomatske hipotenzije, započinjanje terapijom i prilagođavanje doze treba da bude pod strogim lekarskim nadzorom. Potreban je poseban oprez kod pacijenata sa ishemijom srca ili cerebrovaskularnom bolešću, zato što nagli pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog događaja.

Ako se javi hipotenzija, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj i, ako je neophodno, treba da primi intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Prolazni hipotenzivni odgovor nije kontraindikacija daljem lečenju. Moguće je ponovno uvođenje terapije nižom dozom nakon uspostavljanja efektivnog volumena krvi i krvnog pritiska, ili samostalna primena pojedinačnih komponenata leka.

Kod nekih pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji imaju normalan ili niži krvni pritisak, dodatno sniženje krvnog pritiska može se javiti pri upotrebi lizinoprila. Ovo dejstvo je

očekivano i obično nije razlog prekida terapije. Ako hipotenzija postane simptomatska, smanjenje doze ili prekid terapije lizinopril/hidrohlortizidom može biti neophodan.

Aortna stenoza i stenoza mitralne valvule/hipertrofična kardiomiopatija

Kao i ostale ACE inhibitore, lizinopril treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa stenozom mitralne valvule i opstrukcijom izlaznog puta leve komore kao što su aortna stenoza i hipertrofična kardiomiopatija.

Oštećenje funkcije bubrega

Tiazidi nisu odgovarajući diuretici za primenu kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije i nisu efektivni kad je vrednost klirensa kreatinina 30 mL/min ili manja od te vrednosti (što predstavlja umerenu ili tešku bubrežnu insuficijenciju).

Lizinopril/hidrohlortizid ne treba primenjivati kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom (vrednost klirensa kreatinina <80 mL/min) sve dok titracija pojedinačnim komponentama ne pokaže potrebu za dozama zastupljenim u kombinaciji.

Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, hipotenzija koja se javila na početku terapije ACE inhibitorima može dovesti do daljeg oštećenja funkcije bubrega. Akutna bubrežna insuficijencija koja se može javiti u ovoj situaciji je obično reverzibilna.

Kod nekih pacijenata sa bilateralnom stenozom renalne arterije ili stenozom arterije jedinog preostalog bubrega, lečenih ACE inhibitorima, može doći do povećanja vrednosti uree u krvi i kreatinina u serumu, što je uglavnom reverzibilno sa prekidom terapije. Ovo se češće javlja kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Ako je takođe prisutna i renovaskularna hipertenzija postoji povećan rizik od pojave teške hipotenzije i bubrežne insuficijencije. Kod takvih pacijenata lečenje treba započeti pod strogim lekarskim nadzorom, primenom manjih doza i pažljivom titracijom doza. S obzirom na to da lečenje diureticima može dovesti do pojave bubrežne insuficijencije, preporučuje se kontrola funkcije bubrega prvih nekoliko nedelja od početka terapije lizinopril/hidrohlortiazidom.

Kod nekih hipertenzivnih pacijenata, bez dijagnostikovane, prethodno postojeće renalne bolesti, može doći do uglavnom blagog i prolaznog povećanja vrednosti uree u krvi i kreatinina u serumu, kada se lizinopril primenuje istovremeno sa diuretikom. Ako se to pojavi u toku terapije lizinopril/hidrohlortiazidom, primenu kombinacije ovih lekova treba prekinuti. Ovo se češće javlja kod pacijenata sa već postojećim oštećenjem funkcije bubrega. Moguće je ponovno uvođenje terapije smanjenom dozom, ili se pojedinačne komponente mogu primeniti samostalno.

Prethodna terapija diureticima

Terapiju diureticima je potrebno prekinuti 2-3 dana pre početka primene kombinacije lizinopril/hidrohlortiazid. Ukoliko to nije moguće, lečenje treba započeti samo lizinoprilom, u dozi od 5 mg.

Transplatacija bubrega

Nema iskustva u primeni ovog leka kod pacijenata sa nedavno izvršenom transplatacijom bubrega, tako da ga ne treba primenjivati.

Anafilaktoidne reakcije kod pacijenata na hemodijalizi

Upotreba kombinacije lizinopril/hidrohlortiazid nije indikovana kod pacijenata koji su na dijalizi zbog insuficijencije bubrega.

Anafilaktoidne reakcije su zabeležene kod pacijenata koji prolaze kroz različite postupke hemodijalize (npr. sa visokopropusnim membranama AN 69 i afereza lipoproteina male gustine (LDL) pomoću dekstran sulfata) i istovremenom primenom ACE inhibitora. Kod ovih pacijenata treba razmotriti primenu drugog tipa dijalizne membrane ili primenu druge grupe antihipertenziva.

Anafilaktoidne reakcije tokom afereze lipoproteina male gustine (LDL)

Retko, kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima, mogu se javiti anafilaktičke reakcije opasne po život u toku afereze lipoproteina male gustine (LDL) pomođu dekstran sulfata. Ovi simptomi se mogu izbeći privremenim prekidom terapije ACE inhibitorima pre svake afereze.

Bolesti jetre

Tiazide treba primenjivati uz oprez kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre ili progresivnom bolešću jetre, budući da male promene ravnoteže tečnosti i elektrolita mogu izazvati hepatičku komu (videti odeljak 4.3). Retko, primena ACE inhibitora je bila povezana sa sindromom koji počinje holestatskom žuticom ili hepatitisom i progredira ka fulminantnoj nekrozi, ponekad i sa smrtnim ishodom. Mehanizam ovog sindroma nije jasan. Pacijenti koji se leče kombinacijom lizinopril/hidrohlortiazid, a kod kojih se razvije žutica ili značajno povećanje vrednosti hepatičkih enzima, treba da prekinu primenu kombinacije lizinopril/hidrohlortiazid i da budu pod odgovarajućim medicinskim nadzorom.

Operacija/anestezija

Kod pacijenata koji treba da se podvrgnu velikoj operaciji ili tokom anestezije sa anesteticima koji izazivaju hipotenziju, lizinopril može blokirati stvaranje angiotenzina II kao posledica kompenzatornog oslobađanja renina. Ako se pojavi hipotenzija i ustanovi se da je prouzrokovana tim mehanizmom, ista se može korigovati nadoknadom tečnosti.

Metabolička i endokrina dejstva

Terapija ACE inhibitorom i tiazidima može smanjiti toleranciju na glukozu. Možda će biti potrebno prilagođavanje doza antidijabetičkih lekova, uključujući i insulin. Kod pacijenata sa dijabetesom koji su na terapiji oralnim antidijabeticima ili insulinom, koncentraciju glukoze je potrebno pažljivo pratiti tokom prvog meseca terapije ACE inhibitorom. Latentni dijabetes melitus može se manifestovati tokom terapije tiazidima.

Moguća je pojava povećanja koncentracije holesterola i triglicerida u krvi kada se uzimaju tiazidni diuretici.

Tiazidna terapija može izazvati hiperurikemiju i/ili giht kod određenih pacijenata. Ipak, lizinopril može povećati izlučivanje mokraćne kiseline urinom i time ublažiti hiperurikemično dejstvo hidrohlortiazida.

Disbalans elektrolita

Periodično određivanje koncentracije elektrolita u serumu treba obavljati u odgovarajućim intervalima kod pacijenata koji se leče diureticima.

Tiazidi, uključujući hidrohlortiazid, mogu uzrokovati poremećaj ravnoteže tečnosti ili elektrolita (hipokalemija, hiponatremija, i hipohloremična alkaloza). Upozoravajući znaci poremećaja ravnoteže tečnosti i elektrolita su suva usta, žeđ, slabost, letargija, pospanost, bol ili grčevi u mišićima, zamor mišića, hipotenzija, oligurija, tahikardija i gastrointestinalni poremećaji kao što su mučnina ili povraćanje. Diluciona hiponatremija se može pojaviti kod edematoznih pacijenata kada je toplo. Nedostatak hlorida je uglavnom blag i ne zahteva lečenje.

Tiazidi mogu povećati izlučivanje magnezijuma urinom što može dovesti do hipomagnezemije.

Tiazidi mogu smanjiti izlučivanje kalcijuma urinom i mogu prouzrokovati intermitentno i blago povećanje koncentracije kalcijuma u serumu. Značajna hiperkalcemija može biti znak prikrivenog hiperparatireoidizma. Tiazide treba ukinuti pre sprovođenja testova provere paratireoidne funkcije.

Serumski kalijum

ACE inhibitori mogu uzrokovati hiperkalemiju jer inhibiraju oslobađanje aldosterona. Ovo dejstvo obično nije značajno kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega. Međutim, kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, dijabetes melitusom, hipoaldosteronizmom i/ili kod

pacijenata koji koriste dodatke kalijuma (uključujući zamene za so), diuretike koji štede kalijum, ili kod pacijenata koji uzimaju druge lekove povezane sa povećanjem koncentracije kalijuma u serumu, npr. heparin, trimetoprim ili kotrimoksazol takođe poznat kao trimetoprim/sulfametoksazol, a naročito antagoniste aldosterona ili blokatore angiotenzinskih receptora, može doći do hiperkalemije. Diuretike koji štede kalijum i blokatore angiotenzinskih receptora treba primenjivati uz oprez kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima, a potrebno je pratiti koncentraciju kalijuma u serumu i funkciju bubrega (videti odeljak 4.5).

Ako se istovremena primena gore navedenih lekova smatra opravdanom, preporučuje se redovno praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.5).

Pacijenti sa dijabetes melitusom

Kod pacijenata sa dijabetesom koji su na terapiji oralnim antidijabeticima ili insulinom, koncentraciju glukoze je potrebno pažljivo pratiti tokom prvog meseca terapije ACE inhibitorom (videti odeljak 4.5).

Preosetljivost/angioedem

Angioedem lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili larinksa je povremeno prijavljen kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima, uključujući i lizinopril. Ovo se može javiti u bilo koje vreme tokom terapije. U tim slučajevima, lizinopril treba odmah ukinuti i uspostaviti odgovarajuću terapiju i kontrolu da bi se osiguralo potpuno povlačenje simptoma pre nego što se pacijent otpusti. Čak i u onim slučajevima kada je edem zahvatio samo jezik, bez respiratornog distresa, potrebna je produžena opservacija pacijenta, jer lečenje antihistaminicima i kortikosteroidima može biti nedovoljno.

Veoma retko su prijavljeni smrtni slučajevi zbog angioedema udruženog sa edemom larinksa ili jezika. Kod pacijenata kod kojih postoji udružen edem jezika, glotisa i larinksa, verovatno će doći do opstrukcije disanja, posebno kod onih koji su ranije imali operaciju disajnih puteva. U tim slučajevima, treba odmah primeniti hitnu terapiju. Ovo može uključiti primenu adrenalina i/ili mere za održavanje prohodnosti disajnih puteva. Pacijent treba da je pod strogim medicinskim nadzorom sve do potpunog povlačenja simptoma.

Intestinalni angioedem se veoma retko javlja kod pacijenata koji su bili na terapiji ASE inhibitorima i stoga ga treba uključiti u diferencijalnu dijagnozu kod pacijenata koji su na terapiji ASE inhibitorima, a kod kojih se javio abdominalni bol.

Angioedem uzrokovan primenom ASE inhibitora se češće javlja kod pacijenata crne rase nego kod pacijenata drugih rasa.

Kod pacijenata sa anamnezom angioedema koji nije bio povezan sa terapijom ACE inhibitorima može da dođe do povećanja rizika od pojave angioedema tokom terapije ACE inhibitorima (videti odeljak 4.3).

Istovremena primena ACE inhibitora sa kombinacijom sakubitril/valsartan je kontraindikovana zbog povećanog rizika od pojave angioedema. Terapija kombinacijom sakubitril/valsartan ne sme se započeti ranije od 36 sati nakon poslednje doze kombinacije lizinopril/hidrohlortiazid. Terapija kombinacijom lizinopril/hidrohlortiazid ne sme se započeti ranije od 36 sati nakon poslednje doze kombinacije sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorom (engl. mammalian target of rapamycin inhibitor, inhibitor ciljnog enzima za rapamicin kod sisara) (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptina može dovesti do povećanog rizika od pojave angioedema (npr. oticanje disajnih puteva ili jezika, sa ili bez respiratornog oštećenja) (videti odeljak 4.5). Treba biti oprezan pri započinjanju terapije racekadotrilom, inhibitorom mTOR (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom kod pacijenta koji su već na terapiji ACE inhibitorom.

Kod pacijenata koji uzimaju tiazide, reakcije preosetljivosti se mogu javiti sa ili bez anamneze za alergiju ili bronhijalnu astmu.

Pogoršanje ili aktivacija sistemskog eritemskog lupusa se može javiti prilikom upotrebe tiazida.

Desenzibilizacija

Pacijenti koji su na terapiji ACE inhibitorima tokom postupka desenzibilizacije (npr. otrovom opnokrilaca) su imali anafilaktoidne reakcije. Kod istih pacijenata, ove reakcije su izbegnute privremenim prekidom terapije ACE inhibitorima pre svake desenzibilizacije, ali su se ponovo pojavile prilikom ponovnog slučajnog izlaganju alergenu.

Neutropenija/agranulocitoza

Neutropenija/agranulocitoza, trombocitopenija i anemija zabeležene su kod pacijenata koji se leče ACE inhibitorima. Kod pacijenata sa očuvanom bubrežnom funkcijom i bez drugih komplikacija, neutropenija se retko javlja. Neutropenija i agranulocitoza su reverzibilne nakon prekida terapije ACE inhibitorima. Lizinopril treba primenjivati sa velikim oprezom kod pacijenata sa kolagenom vaskularnom bolešću, na imunosupresivnoj terapiji, kod lečenja alopurinolom ili prokainamidom, ili kod kombinacije ovih otežavajućih faktora, posebno ako već postoji oštećenje bubrežne funkcije. Kod nekih od ovih pacijenata razvile su se ozbiljne infekcije, koje u nekim slučajevima nisu odgovarale na intenzivnu antibiotsku terapiju. Ako se lizinopril primenjuje kod ovih pacijenata, savetuje se periodično praćenje broja belih krvnih ćelija, a pacijente treba uputiti da prijave bilo koji znak infekcije.

Rasna pripadnost

ACE inhibitori uzrokuju veću učestalost angioedema kod pacijenata crne rase u odnosu na ostale rase.

Kao i ostali ACE inhibitori, lizinopril može biti manje efektivan u snižavanju krvnog pritiska kod pacijenata crne rase nego kod pripadnika ostalih rasa, verovatno zbog veće učestalosti niskih vrednosti renina kod hipertenzivnih pacijenata crne rase.

Kašalj

Kašalj se može javiti tokom upotrebe ACE inhibitora. Karakteristično, kašalj nije produktivan, uporan je i prestaje sa prestankom terapije. Kod postavljanja diferencijalne dijagnoze tipa kašlja, potrebno je uzeti u obzir kašalj izazvan terapijom ACE inhibitorima.

Litijum

Kombinacija ACE inhibitora i litijuma se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Antidoping test

Hidrohlortiazid sadržan u ovom leku može uzrokovati pozitivan analitički rezultat na antidoping testu.

Trudnoća

Lečenje ACE inhibitorima ne treba započinjati tokom trudnoće. Kod pacijentkinja koje planiraju trudnoću, terapiju ACE inhibitorima treba zameniti drugim antihipertenzivnim lekovima koji imaju dokazan bezbednosni profil u trudnoći, osim u slučaju kada je terapija ACE inhibitorima neophodna. Nakon što se ustanovi trudnoća, lečenje ACE inhibitorima treba odmah prekinuti, i ukoliko je moguće, započeti alternativnu terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ASE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega). Dvostruka blokada RAAS-a kombinovanom primenom ASE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena se stoga ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, sme se samo sprovoditi pod nadzorom lekara specijalista i uz često i pažljivo praćenje bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska.

ASE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II ne smeju se primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Nemelanomski karcinom kože

Povećan rizik od nemelanomskog karcinom kože (engl. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (engl. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (engl. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlortiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske.

Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlortiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite kako bi se smanjio rizik od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži treba hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe, kod pacijenata koji su prethodno imali NMSC možda je potrebno razmotriti opravdanost upotrebe hidrohlortiazida (takođe videti odeljak 4.8)

Lekovi koji povećavaju rizik od angioedema

Istovremena primena ACE inhibitora sa kombinacijom sakubitril/valsartan je kontraindikovana, jer to povećava rizik od pojave angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Istovremena primena ACE inhibitora i racekadotrila, mTOR inhibitora (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptina mogu povećati rizik od pojave angioedema (videti odeljak 4.4).

Litijum

Reverzibilno povećanje koncentracije litijuma u serumu i toksičnost, prijavljeni su tokom istovremene primene litijuma sa ACE inhibitorima. Diuretici i ACE inhibitori smanjuju renalni klirens litijuma i povećavaju rizik za nastanak toksičnosti litijuma. Kombinacija lizinoprila i hidrohlortiazida sa litijumom se zbog toga ne preporučuje, potrebno je pažljivo praćenje koncentracije litijuma u serumu, ako se pokaže da je primena ove kombinacije neophodna (videti odeljak 4.4).

Diuretici koji štede kalijum, dodaci kalijuma ili zamena za so koja sadrži kalijum

Iako koncentracija kalijuma u serumu obično ostaje u normalnim granicama, kod nekih pacijenata koji se leče kombinacijom lizinopril/hidrohlortiazid može doći do hiperkalemije. Dejstvo tiazidnih diuretika da povećano izlučuju kalijum se uglavnom umanjuje dejstvom lizinoprila da štedi kalijum. Primena diuretika koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren, ili amilorid), dodataka kalijuma ili zamena za so koje sadrže kalijum, posebno kod pacijenata koji imaju oštećenje funkcije bubrega ili dijabetes, može dovesti do znatnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Treba paziti i kada se kombinacija lizinopril/hidrohlortiazid daje istovremeno sa drugim lekovima koji povećavaju koncentraciju kalijuma u serumu, kao što su trimetoprim i kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol), jer je poznato da trimetoprim deluje kao diuretik koji štedi kalijum kao što je amilorid. Zbog toga se ne preporučuje kombinacija lizinopril/hidrohlortiazid sa gore pomenutim lekovima. Ukoliko je indikovana istovremena primena kombinacije lizinopril/hidrohlortiazid i nekog od ovih lekova, potreban je oprez uz često praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Ciklosporin

Hiperkalemija se može javiti tokom istovremene primene ACE inhibitora sa ciklosporinom. Preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u serumu. Istovremena upotreba ACE inhibitora i ciklosporina povećava rizik od oštećenja bubrega.

Heparin

Hiperkalemija se može javiti tokom istovremene upotrebe ACE inhibitora sa heparinom. Preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Lekovi koji izazivaju aritmiju tipa torsades de pointes

Zbog rizika od hipokalemije oprez je potreban kod istovremene primene hidrohlortiazida i lekova koji izazivaju aritmiju tipa torsades de pointes, npr. neki antiaritmici, antipsihotici i drugi lekovi za koje se zna da izazivaju torsades de pointes.

Triciklični antidepresivi/antipsihotici/anestetici

Istovremena primena nekih anestetika, tricikličnih antidepresiva i antipsihotika sa ACE inhibitorima može uzrokovati dalje sniženje krvnog pritiska (videti odeljak 4.4).

Nesteroidni antiinflamatorni/antireumatski lekovi

Hronična primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (selektivni COX-2 inhibitori, acetilsalicilna kiselina >3 g/dan i neselektivni NSAIL) može smanjiti antihipertenzivno i diuretsko dejstvo ACE inhibitora i tiazidnih diuretika. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi i ACE inhibitori imaju aditivno dejstvo na povećanje koncentracije kalijuma u serumu i mogu uzrokovati slabljenje bubrežne funkcije. Ovo dejstvo je obično reverzibilno. Retko, može doći do akutne bubrežne insuficijencije, posebno kod pacijenata sa već kompromitovanom funkcijom bubrega, kao što su starije i dehidrirane osobe.

Zlato

Nitritoidne reakcije (simptomi vazodilatacije uključujući nalete crvenila, mučninu, vrtoglavicu i hipotenziju, koji mogu biti veoma teški), nakon parenteralne primene zlata (npr. natrijum- aurotiomalat), češće su primećene kod pacijenata koji se leče ACE inhibitorima.

Simpatomimetici

Simpatomimetici mogu redukovati antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora.

Drugi antihipertenzivni lekovi

Istovremena primena drugih antihipertenzivnih lekova može povećati hipotenzivno dejstvo kombinacije lizinopril/hidrohlortiazid. Istovremena primena gliceriltrinitrata i ostalih nitrata ili vazodilatatora može još više sniziti krvni pritisak.

Antidijabetici

Epidemiološke studije su pokazale da istovremena upotreba ASE inhibitora i antidijabetika (insulin, oralni antidijabetici) može povećati dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi sa rizikom od nastanka hipoglikemije. Ovaj fenomen se javlja češće u toku prvih nedelja kombinovane terapije i kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Dugoročna kontrolisana klinička ispitivanja sa lizinoprilom nisu potvrdila ove nalaze i ne isključuju primenu lizinoprila kod dijabetičara. Savetuje se praćenje ovih pacijenata (videti ispod informacije vezane za antidijabetike i tiazidne diuretike).

Amfotericin B (parenteralno), karbenoksolon, kortikosteroidi, kortikotropin (ACTH) ili stimulantni laksativi

Hidrohlortiazid može pojačati elektrolitni disbalans, naročito hipokalemiju.

Soli kalcijuma

Povećanje koncentracije kalcijuma u serumu usled smanjenog izlučivanja može se javiti kod istovremene primene sa tiazidnim diureticima.

Kardiotonični glikozidi

Hipokalemija uzrokavana primenom tiazidnih diuretika može povećati rizik od ispoljavanja toksičnih dejstava digitalisa.

Holestiramin i holestipol

Ovi lekovi mogu odložiti ili smanjiti resorpciju hidrohlortiazida. Zbog toga, sulfonamidske diuretike treba primeniti najmanje sat pre ili 4-6 sati nakon primene ovih lekova.

Nedepolarizujući mišićni relaksansi (npr. tubokurarin-hlorid) Hidrohlortiazid može povećati dejstvo ovih lekova.

Sotalol

Hipokalemija izazvana primenom tiazida može povećati rizik od aritmija uzrokovanih sotalolom.

Alopurinol

Istovremena primena ACE inhibitora i alopurinola povećava rizik od oštećenja bubrega i povećava rizik od leukopenije.

Lovastatin

Istovremena upotreba ASE inhibitora i lovastatina povećava rizik od hiperkalemije.

Citostatici, imunosupresivi, prokainamid

Istovremena upotreba sa ACE inhibitorima može povećati rizik od leukopenije (videti odeljak 4.4).

Alkohol

Alkohol može povećati hipotenzivno dejstvo bilo kog antihipertenziva.

Antacidi

Uzrokuju smanjenje bioraspoloživosti ASE inhibitora.

Presorni amini (npr. epinefrin (adrenalin))

Istovremena upotreba može dovesti do smanjenog odgovora na presorne amine, ali nedovoljno da se isključi njihova upotreba.

Barbiturati ili narkotici

Može se potencirati pojava ortostatske hipotenzije.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron

Podaci iz kliničkih ispitivanja pokazali su da je dvostruka blokada renin-angiotenzin- aldosteron sistema (RAAS) kombinovanom primenom ASE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povezana sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Ostali lekovi

Indometacin može smanjiti antihipertenzivno dejstvo istovremeno primenjenog leka Skopryl plus. Antihipertenzivno dejstvo leka Skopryl plus može se povećati kod istovremene primene sa drugim lekovima koji mogu izazvati posturalne hipotenzije.

Trudnoća

Lizinopril

Na osnovu epidemioloških podataka koji se odnose na rizik od teratogenog dejstva ACE inhibitora tokom prvog trimestra trudnoće, nije se mogao doneti konačan zaključak. Međutim, čak i malo povećan rizik se ne može isključiti. Osim ukoliko je nastavak lečenja ACE inhibitorima neophodan, kod pacijentkinja koje planiraju trudnoću, treba zameniti terapiju ACE inhibitorima drugim antihipertenzivnim lekovima, koji imaju utvrđen bezbednosni profil u trudnoći.

Nakon što se ustanovi trudnoća, lečenje ACE inhibitorima treba odmah prekinuti, i ukoliko je moguće, započeti alternativnu terapiju.

Poznato je da primena ACE inhibitora tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće izaziva humanu fetotoksičnost (smanjenje bubrežne funkcije, oligohidramnion, usporeno okoštavanje lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežna insuficijencija, hipotenzija i hiperkalemija) (videti odeljak 5.3).

Ukoliko je došlo do izloženosti ASE inhibitoru od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučni pregled bubrežne funkcije i lobanje. Odojčad čije su majke primenjivale ACE inhibitore tokom trudnoće treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Hidrohlortiazid

Ograničena su iskustva vezana za primenu hidrohlortiazida tokom trudnoće, posebno tokom prvog trimestra trudnoće.

Ispitivanja na životinjama su nedovoljna.

Hidrohlortiazid prolazi kroz placentu. Na osnovu farmakološkog mehanizma dejstva, primena hidrohlortiazida tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može ugroziti feto-placentarnu perfuziju i može izazvati fetalne i neonatalne promene, kao što su ikterus, poremećaji ravnoteže elektrolita i trombocitopeniju.

Ukoliko nema povoljnog dejstva na sam tok bolesti, hidrohlortiazid ne treba primenjivati za lečenje edema i hipertenzije u trudnoći ili preeklampsije, zbog rizika od smanjenja volumena plazme i hipoperfuzije placente.

Hidrohlortiazid ne treba primenjivati za lečenje esencijalne hipertenzije kod trudnica, osim u retkim slučajevima kada se ne može primeniti nijedan drugi lek.

Dojenje

Lek Skopryl plus se ne preporučuje i potrebno je primeniti alterantivnu terapiju sa bolje utvrđenim bezbednosnim profilom, naročito prilikom dojenja novorođenčadi ili prevremeno rođenih beba. Ukoliko se lek Skopryl plus koristi tokom dojenja, treba ga primeniti u najmanjim mogućim terapijskim dozama.

Lizinopril

Nema dostupnih podataka o primeni lizinoprila u periodu dojenja.

Hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid se izlučuje u majčino mleko u malim količinama. Tiazidi u visokim dozama izazivaju intenzivnu diurezu koja može inhibirati stvaranje mleka.

Kao i drugi antihipertenzivi, lek Skopryl plus može imati blagi do umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Posebno se to odnosi na početak terapije, kada se doza leka promeni ili ako se lek primenjuje istovremeno sa alkoholom, ali ova dejstva leka zavise i od individualne osetljivosti.

Prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama treba uzeti u obzir mogućnost povremene pojave vrtoglavice i umora.

Lek Skopryl plus se obično dobro podnosi. U kliničkim studijama, neželjena dejstva su uglavnom bila blaga i prolazna, i u većini slučajeva nisu zahtevala prekid terapije. Neželjena dejstva koja su zapažena su bila ograničena na ona koja su i ranije prijavljena sa lizinoprilom ili hidrohlortiazidom.

Sledeća neželjena dejstva zabeležena su i prijavljena tokom lečenja lizinoprilom i/ili hidrohlortiazidom, i to prema sledećoj učestalosti: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Najčešće prijavljena neželjena dejstva su kašalj, vrtoglavica, hipotenzija i glavobolja, a mogu se javiti kod 1 do 10% lečenih pacijenata. U kliničkim studijama, neželjena dejstva su obično bila blaga i prolazna i u većini slučajeva nisu zahtevala prekid terapije.

Lizinopril

* Veoma retko, kod nekih pacijenata je zabeleženo da je nepoželjan razvoj hepatitisa napredovao do hepatičke insuficijencije. Ako se kod pacijenata tokom lečenja kombinacijom lizinoprila i hidrohlortiazida javi žutica ili značajno povećanje vrednosti hepatičkih enzima, treba prekinuti primenu kombinacije lizinopril/hidrohlortiazid i staviti pacijenta pod adekvatan medicinski nadzor.

**Opisana je grupa simptoma koji mogu uključivati jedan ili više od sledećih nevedenih: povišena telesna temperatura, vaskulitis, mijalgija, artralgija/artritis, pozitivan rezultat testa na antinuklearna antitela (ANA), ubrzana sedimentacija eritrocita, eozinofilija i leukocitoza, osip, fotoosetljivost ili druge dermatološke manifestacije koje se mogu pojaviti.

Hidrohlortiazid (nepoznata učestalost):

* Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i NMSC primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

faks: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Podaci o predoziranju kod ljudi su ograničeni. Simptomi povezani sa predoziranjem ACE inhibitorima mogu biti: hipotenzija, cirkulatorni šok, poremećaj ravnoteže elektrolita, bubrežna insuficijencija, hiperventilacija, tahikardija, palpitacije, bradikardija, vrtoglavica, anskioznost i kašalj.

U terapiji predoziranja preporučuje se intravenska infuzija fiziološkim rastvorom. Ako se pojavi hipotenzija, pacijenta je potrebno staviti u ležeći položaj. Ukoliko je moguće, takođe se može uzeti u obzir i primena infuzije angiotenzina II i/ili i.v. primena kateholamina. Ukoliko se reaguje brzo po predoziranju, treba preduzeti mere u cilju eliminacije lizinoprila, kao što su:

izazvati povraćanje, gastrična lavaža, primena adsorbenta i natrijum-sulfata. Lizinopril se iz krvi može odstraniti hemodijalizom (videti odeljak 4.4). Primena pejsmejkera je indikovana u slučaju bradikardije rezistentne na terapiju. Preporučuje se učestali monitoring vitalnih znakova, vrednosti elektrolita u serumu i koncentracije kreatinina.

Dodatni simptomi predoziranja hidrohlortiazidom su: povećana diureza, besvesno stanje (npr. koma), konvulzije, pareza, srčana aritmija i bubrežna insuficijencija.

Za terapiju bradikardije ili jake reakcije vagusa primenjuje se atropin.

Ukoliko se primenjuje i digitalis, hipokalemija može izazvati srčanu aritmiju.

Lizinopril

Resorpcija

U kliničkim studijama, maksimalne koncentracije lizinoprila u serumu se pojavljuju između 6 i 8 sati nakon oralne primene. Opadanje koncentracija u serumu upućuje na produženu terminalnu fazu što ne doprinosi kumulaciji leka. Ova terminalna faza verovatno predstavlja zasićeno vezivanje za ACE i nije proporcionalna dozi. Stepen resorpcije lizinoprila iznosi približno 25%, što se zaključuje na osnovu količine lizinoprila u urinu, dobijeno tokom kliničkih studija. Na resorpciju lizinoprila ne utiče prisustvo hrane u gastrointestinalnom traktu.

Distribucija

Lizinopril se ne vezuje za druge proteine plazme. Studije na životinjama pokazuju da lizinopril slabo prolazi krvno-moždanu barijeru.

Metabolizam

Lizinopril ne podleže metabolizmu.

Eliminacija

Lizinopril se izlučuje nepromenjen, pretežno urinom.

Kod ponovljenog doziranja, lizinopril ima efektivno poluvreme eliminacije od 12 sati.

Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom, dispozicija lizinoprila je slična kao i kod pacijenata sa očuvanom bubrežnom funkcijom, sve dok vrednost glomerularne filtracije ne iznosi 30 mL/min i manje; nakon te vrednosti, maksimalna i prosečna koncentracija lizinoprila u krvi se povećava, produžava se vreme za postizanje maksimalne vrednosti i ponekad se produžava vreme za postizanje ravnoteže.

Nije bilo klinički značajne farmakokinetičke interakcije kada je lizinopril bio istovremeno primenjen sa propranololom, digoksinom ili hidrohlortiazidom.

Hidrohlortiazid

Kada se koncentracije hidrohlortiazida u plazmi prate najmanje 24 sata, poluvreme eliminacije u plazmi varira između 5,6 i 14,8 sati. Hidrohlortiazid se ne metaboliše, ali se izlučuje brzo putem bubrega. Najmanje 61% oralno primenjene doze se eliminiše nepromenjeno za 24 sata.

Hidrohlortiazid prolazi placentalnu barijeru, ali ne i krvno-moždanu barijeru.

Istovremeno uzete višestruke doze lizinoprila i hidrohlortiazida imaju malo ili nikakvo dejstvo na bioraspoloživost tih lekova. Kombinovana tableta je bioekvivalentna istovremenoj primeni odvojenih lekova.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Manitol;

Kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni; Skrob, kukuruzni;

Skrob, preželatinizovan; Povidon;

Magnezijum-stearat;

Gvožđe(II)-oksid, smeđi (E172).

Nije primenljivo.

Tri (3) godine.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je PVC-aluminijumski blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Skopryl plus sadrži dve aktivne supstance, lizinopril i hidrohlortiazid i koristi se u terapiji povišenog krvnog pritiska. Ukoliko se povišeni krvni pritisak ne kontroliše može povećati rizik od pojave srčanog oboljenja ili moždanog udara.

Lizinopril pripada grupi lekova koji se zovu inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori). Deluje tako što širi Vaše krvne sudove što pomaže u snižavanju povišenog krvnog pritiska.

Hidrohlortiazid pripada grupi lekova koji se zovu diuretici (lekovi za izbacivanje tečnosti). Povećava količinu urina koja se stvara što dovodi do toga da Vaše telo izbacuje višak vode.

Lek Skopryl plus deluje tako što snižava krvni pritisak što smanjuje rizik od pojave srčanog oboljenja ili moždanog udara.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na lizinopril i hidrohlortiazid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ukoliko ste ranije bili na terapiji lekom iz grupe ACE inhibitora i imali alergijsku reakciju sa simptomi kao što su oticanje lica, usana, jezika i/ili grla sa otežanim gutanjem ili disanjem (stanje poznato kao angioedem),
• ukoliko ste alergični na bilo koji derivat sulfonamida što uključuje neke antibiotike i antidijabetične lekove (pitajte Vašeg lekara ako niste sigurni koji lekovi su derivati sulfonamida),
• ukoliko imate nasledni ili idiopatski angioedem (veoma ozbiljno oticanje kože, naročito predela oko očiju, usana, nosa, jezika, grkljana (larinks) ili ruku). To znači da ste ili rođeni sa ovom bolešću ili Vaš lekar ne zna šta izaziva angioedem kod Vas,
• ukoliko ste trudni duže od 3 meseca (takođe, treba izbegavati primenu leka Skopryl plus i na početku trudnoće - videti odeljak "Trudnoća, dojenje i plodnost"),
• ukoliko imate teško oštećenje funkcije jetre,
• ukoliko ne možete da mokrite (anurija),
• ukoliko imate visoku koncentraciju kalijuma u krvi,
• ukoliko imate dijabetes ili oštećenje bubrežne funkcije i uzimate lek za snižavanje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren,
• ukoliko ste uzimali ili trenutno uzimate kombinaciju sakubitril/valsartan, koja se koristi za lečenje tipa dugotrajne (hronične) slabosti srca kod odraslih, povećava se rizik od pojave angioedema (brzo oticanje potkožnog tkiva u području poput grla).

Ukoliko se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas ili niste sigurni, obratite se Vašem lekaru koji će moći da Vas posavetuje.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Skopryl plus.

Obavestite Vašeg lekara:

• ukoliko imate ili ste imali neke zdravstvene probleme ili neku alergiju ili astmu,
• ukoliko imate oboljenje jetre, bubrega ili srca,
• ukoliko imate specifičan tip bolesti srca i pluća, takozvanu aortnu stenozu
• ukoliko ste na dijalizi,
• ukoliko ste imali transplataciju bubrega,
• ukoliko ste nedavno imali prekomerno povraćanje ili dijareju,
• ukoliko Vam je rečeno da imate poremećaj koncentracije kalijuma, kalcijuma, uree, kreatinina, mokraćne kiseline, holesterola ili triglicerida u krvi,
• ukoliko imate giht (otekli bolni zglobovi nastali zbog nakupljanja mokraćne kiseline),
• ukoliko imate sistemski eritemski lupus (hronična autoimunska bolest koja može zahvatiti bilo koji deo tela),
• ukoliko imate žuticu (žuta prebojenost kože i/ili beonjača),
• ukoliko imate dijabetes (Vaš lekar će možda želeti da prati koncentraciju glukoze u Vašoj krvi prvog meseca lečenja),
• ukoliko mislite da ste trudni (ili planirate trudnoću). Lek Skopryl plus se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se uzimati ako ste trudni više od tri meseca, jer može izazvati teško oštećenje ploda ako se primeni u tom periodu (videti odeljak "Trudnoća, dojenje i plodnost"),
• ukoliko uzimate bilo koji od lekova navedenih u nastavku, koji se koriste za lečenje povišenog krvnog pritiska:
• blokatori receptora angiotenzina II (nazivaju se i sartani – npr. valsartan, telmisartan, irbesartan), posebno ako imate probleme sa bubrezima povezane sa šećernom bolešću,
• aliskiren,
• ukoliko ako ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlortiazidom, naročito dugotrajna primena u visokim dozama, može da poveća rizik od nekih vrsta raka kože i usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima dok uzimate lek Skopryl plus.

Ako uzimate bilo koji od sledećih lekova, povećava se rizik od razvoja angioedema:

• racekadotril, lek koji se koristi za lečenje proliva;
• lekovi koji se koriste kako bi se sprečilo odbacivanje presađenih organa i u terapiji raka (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus)
• vildagliptin, lek koji se koristi za lečenje dijabetesa.

Vaš lekar može proveravati funkciju Vaših bubrega, krvni pritisak i koncentraciju elektrolita (npr. kalijuma) u krvi u redovnim intervalima.

Videti takođe informacije iz odeljka "Lek Skopryl plus ne smete uzimati"

Ako treba da se podvrgnete postupku desenzibilizacije, što se radi u cilju smanjivanja alergijske reakcije nakon uboda ose i pčele, treba da obavestite lekara da ste na terapiji lekom Skopryl plus.

Ako treba da se podrgnete postupku uklanjanja holesterola iz krvi metodom koja podrazumeva upotrebu aparata, (pod nazivom LDL afereza), treba da obavestite lekara da uzimate lek Skopryl plus.

Hirurški zahvati

Ako treba da se podvrgnete hirurškom zahvatu i anesteziji (uključujući i stomatološke intervencije), obavestite lekara ili stomatologa da uzimate lek Skopryl plus, jer može doći do naglog pada krvnog pritiska.

Deca i adolescenti

Lek Skopryl plus se ne primenjuje kod dece.

Drugi lekovi i lek Skopryl plus

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Neki lekovi mogu uticati na dejstvo drugih lekova.

Vaš lekar će možda morati da promeni Vašu dozu leka i/ili da preduzme druge mere opreza:

- ukoliko uzimate blokator receptora angiotenzina II ili aliskiren (videti takođe informacije iz odeljka „Lek Skopryl plus ne smete uzimati" i „Upozorenja i mere opreza").

Posebno je važno da kažete Vašem lekaru ako uzimate:

• insulin ili oralne antidijabetike (lekovi za terapiju dijabetesa, kao što je vildagliptin);
• lekove koji se koriste u terapiji mentalnih poremećaja, kao što su litijum ili antipsihotici;
• alopurinol, lek koji se koristi u terapiji gihta;
• lekove za terapiju malignog oboljenja;
• sotalol ili prokainamid, koji se koriste za terapiju nepravilnog srčanog ritma;
• lekove koji se koriste u terapiji problema sa varenjem (npr. antacidi);
• lekove kao što su efedrin, noradrenalin ili epinefrin (adrenalin), koji se koriste u terapiji hipertenzije, šoka, srčane slabosti, astme ili alergije;
• lekove koji se koriste kod problema sa spavanjem ili smanjuju anksioznost (sedativi);
• holestiramin, holestipol ili lovastatin, lekove koji se koriste u terapiji hiperlipidemije (povišene koncentracije holesterola u krvi);
• diuretike (lekovi za izbacivanje tečnosti). Ako već uzimate diuretike, Vaš lekar Vam može smanjiti dozu diuretika, ili čak potpuno obustaviti, pre nego što počnete terapiju lekom Skopryl plus;
• steroide, lekove koji se koriste u terapiji različitih stanja, kao što su reumatizam, artritis, alergijske reakcije, određena oboljenja na koži, astma ili poremećaji krvi;
• nesteroidne antiinflamatorne lekove (lekovi koji se koriste protiv bolova, npr. indometacin);
• opioidne analgetike (npr. kodein, dekstropropoksifen, diamorfin, morfin, pentazocin, petidin);
• imunosupresivne lekove, kao što je ciklosporin, koji se koristi nakon transplantacije ili u terapiji poremećaja ko što je reumatoidni artritis;
• kortikotropin, koji se koristi za ispitivanje funkcije nadbubrežne žlezde;
• kardiotonične glikozide, kao što je digoksin, koji se koriste u terapiji srčanih oboljenja;
• dodatke kalijuma (uključujući zamene za so), diuretike koji štede kalijum i druge lekove koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u krvi (npr. trimetoprim i ko-trimoksazol takođe poznat kao trimetoprim/sulfametoksazol, koji se koristi za lečenje infekcija koje izazivaju bakterije; ciklosporin, imunosupresivni lek koji se koristi za sprečavanje odbacivanja presađenih organa; i heparin, lek koji se koristi za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka);
• antidepresive i/ili antipsihotike ;
• lekove koji sadrže zlato, a primenjuju se u obliku injekcija (u terapiji reumatoidnog artritisa);
• tubokurarin (mišićni relaksans (opušta mišiće) koji se koristi tokom anestezije );
• lekove koji se najčešće koriste da bi se izbeglo odbacivanje presađenih organa (sirolimus, everolimus i druge lekove koju pripadaju grupi lekova nazvanih mTOR inhibitori) (videti odeljak

„Upozorenja i mere opreza")

• racekadotril, lek koji se koristi u terapiji proliva.

Imajte na umu da kada uzimate lek Skopryl plus to može uticati na rezultate bilo kog testa iz krvi ili urina koje Vaš lekar traži da uradite. Podsetite svog lekara da uzimate lek Skopryl plus, ako traži da uradite takve analize.

Uzimanje leka Skopryl plus sa hranom, pićima i alkoholom

Možete uzimati ovaj lek sa ili bez hrane. Dejstvo lekova koji se koriste da snize krvni pritisak može biti povećano kada se uzimaju zajedno sa alkoholom i mogu izazvati vrtoglavicu ili nesvesticu.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Obavestite Vašeg lekara ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate da zatrudnite. Vaš lekar će Vam savetovati da prestanete sa primenom leka Skopryl plus pre nego ostanete trudni ili čim saznate da ste trudni i da umesto leka Skopryl plus uzmete drugi lek.

Lek Skopryl plus se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati ako ste trudni više od tri meseca, jer može izazvati ozbiljno oštećenje ploda ako se primeni nakon trećeg meseca trudnoće.

Dojenje

Obavestite svog lekara ako dojite ili treba da počnete sa dojenjem. Lek Skopryl plus se ne preporučuje za majke koje doje. Vaš lekar može da izabere drugi lek ako želite da dojite, naročito ako je Vaša beba novorođenče ili je prevremeno rođena.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Skopryl plus može imati blag uticaj na Vašu sposobnost da upravljate vozilima i rukujete mašinama, posebno na početku lečenja ili kada se menja doza i ako se lek koristi sa alkoholom. Kada upravljate vozilima ili rukujete mašinama treba uzeti u obzir da povremeno može doći do pojave vrtoglavice ili umora.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza je jedna tableta jednom dnevno. Ako je neophodno, može se doza povećati na 2 tablete, uzete jednom dnevno.

Lek Skopryl plus se može uzimati u bilo koje vreme u toku dana, pre, za vreme, ili posle jela. Izaberite vreme koje Vam najviše odgovara i uzimajte tablete svaki dan u to vreme. To će Vam pomoći da se setite da li ste uzeli tabletu tog dana.

Budite posebno pažljivi kada uzimate Vašu prvu dozu ili ako Vam je doza povećana. Odmah obavestite Vašeg lekara ako osetite vrtoglavicu ili ošamućenost.

Ako već koristite diuretike, Vaš lekar Vam može smanjiti dozu diuretika, ili čak Vam može reći da prekinete sa uzimanjem diuretika, pre nego što počnete da uzimate lek Skopryl plus.

Dejstvo leka Skopryl plus traje 24 sata, tako da je potrebno da uzimate tabletu jednom dnevno.

Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.

Ako ste uzeli više leka Skopryl plus nego što treba

Ukoliko ste uzeli više leka Skopryl plus nego što treba, odmah obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.

Najčešći simptomi predoziranja su ošamućenost ili vrtoglavica zbog pada krvnog pritiska.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Skopryl plus

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu. Samo uzmite narednu dozu prema uobičajenom rasporedu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Skopryl plus

Nastavite sa uzimanjem leka Skopryl plus, sve dok Vam lekar ne kaže da prestanete.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Prekinite sa terapijom i obratite se odmah Vašem lekaru ako imate bilo koji od ovih simptoma: oticanje lica, usana, jezika i/ili grla sa poteškoćama prilikom gutanja i disanja, koji mogu da budu znak alergijske reakcije.

Sledeća neželjena dejstva su prijavljena:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): vrtoglavica, glavobolja, ošamućenost posebno ako naglo ustanete, zbog pada krvnog pritiska (ortostatska hipotenzija), a može dovesti do nesvestice, kašalj, proliv, povraćanje, problemi sa bubrezima.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): neuobičajen osećaj trnjenja i bockanja, vertigo, poremećaji čula ukusa, promene raspoloženja, poteškoće sa spavanjem, srčani ili moždani udar kod nekih pacijenata (koji mogu biti posledica pada krvnog pritiska), ubrzan ili nepravilan rad srca, Raynaud-ov sindrom (simptomi uključuju hladne prste na rukama i nogama), kijanje, mučnina, bol u stomaku, loše varenje, osip, svrab, impotencija, osećaj slabosti i zamora, promene u laboratorijskim testovima krvi.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): zbunjenost, suvoća usta, koprivnjača i svrab, gubitak kose, crvenilo kože, povećanje koncentracije uree u krvi, problemi sa bubrezima ili bubrežna slabost, povećanje dojki kod muškaraca, niska koncentracija natrijuma u krvi što može izazvati slabost, umor, glavobolju, mučninu, povraćanje i grčeve.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): Bilo je vrlo retkih prijava poremećaja broja krvnih ćelija usled čega može doći do pojave povišene telesne temperature ili drhtavice, bola u grlu, pojave rana u ustima ili grlu, neuobičajenog krvarenja ili pojave modrica. Otečeni limfni čvorovi (žlezde), male vrednosti šećera u krvi, bronhitis, bol u sinusima, otežano disanje, zapaljenje pankreasa, hepatitis (izaziva mučninu, povišenu telesnu temperaturu i tamnu prebojenost mokraće), žutica (žuta prebojenost kože i/ili beonjača), slabost funkcije jetre, povećano znojenje, plikovi, problemi sa kožom, uključujući crvenilo, ljuštenje i bolna područja kože, promene u zapremini urina.

Veoma retko, kod nekih pacijenata dolazi do neželjenog razvoja hepatitisa koji napreduje do insuficijencije (slabosti funkcije) jetre. Ako se razvije žutica, trebalo bi da odmah obavestite svog lekara.

Zabeleženo je stanje sa grupom simptoma, uključujući povišenu telesnu temperaturu, bolove u mišićima i zglobovima i zapaljenje krvnih sudova. Koža može biti osetljiva na svetlost i može se pojaviti osip.

Ostala neželjena dejstva (nepoznata učestalost): depresija, bol i oticanje pljuvačnih žlezda, gubitak apetita (anoreksija), pojava šećera u mokraći, povećanje koncentracije holesterola u krvi, giht, nemir, prolazno zamućen vid, vertigo, pojava tečnosti u plućima, otežano pražnjenje creva, osetljivost na svetlost, rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože), neuobičajeno krvarenje ili pojava modrica ispod kože.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Skopryl plus posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivne supstance su: lizinopril, dihidrat i hidrohlortiazid.

Jedna tableta sadrži 20 mg lizinoprila (u obliku lizinopril, dihidrata 21,78 mg) i 12,5 mg hidrohlortiazida.

• Pomoćne supstance su: manitol; kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni; skrob, kukuruzni; skrob, preželatinizovan; povidon; magnezijum-stearat; gvožđe(II)-oksid, smeđi (E172).

Kako izgleda lek Skopryl plus i sadržaj pakovanja

Tableta.

Okrugle, bikonveksne tablete, ljubičasto-sive boje, sa jedne strane je utisnuta podeona linija. Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je PVC-aluminijumski blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

ALKALOID D.O.O. BEOGRAD

Prahovska 3, Beograd

Proizvođač

• ALKALOID AD SKOPJE

Bulevar Aleksandar Makedonski 12 Skopje, Republika Severna Makedonija

• ALKALOID D.O.O. BEOGRAD

Prahovska 3, Beograd Republika Srbija

mesto proizvodnje ALKALOID D.O.O. BEOGRAD, Pančevački put 38, Beograd, Republika Srbija

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi , tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-00957-19-00 od 25.10.2019.