Iruzid® 20mg+12.5mg tableta

Lek Iruzid se primenjuje u lečenju blage do umerene hipertenzije, kod pacijenata koji su stabilizovani primenom pojedinačnih komponenti u istom odnosu.

Uobičajena doza je jedna tableta, jednom dnevno. Kao i kod drugih lekova koji se uzimaju jednom dnevno, lek Iruzid treba uzeti svaki dan otprilike u isto vreme.

Ukoliko se ne postigne očekivani terapijski efekat u periodu od 2-4 nedelje, doza se može povećati na dve tablete, koje se uzimaju jednom dnevno.

Oštećenje funkcije bubrega

Tiazidni diuretici nisu pogodni za primenu kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega i neefektivni su ako je vrednost klirensa kreatinina 30 mL/min ili manja (umerena do teška bubrežna insuficijencija).

Lek Iruzid se ne primenjuje kao početna terapija kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom.

Kod pacijenata sa vrednostima klirensa kreatinina >30 i <80 mL/min, lek Iruzid može se primeniti, ali samo nakon titriranja doze pojedinačnim komponentama leka. Preporučena doza lizinoprila, kada se primenjuje u monoterapiji, kod blage bubrežne insuficijencije, iznosi 5 do 10 mg.

Prethodna terapija diureticima

Simptomatska hipotenzija može se pojaviti nakon početne doze leka Iruzid, a češća je kod pacijenata koji imaju smanjen volumen tečnosti i/ili elektrolita, kao rezultat prethodne terapije diureticima. Ukoliko je moguće, treba prekinuti uzimanje diuretika 2-3 dana pre početka terapije lekom Iruzid. Ako to nije moguće, terapiju treba započeti samo lizinoprilom u dozi od 5 mg na dan.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

U kliničkim studijama, efikasnost i podnošljivost lizinoprila i hidrohlortiazida, primenjenih istovremeno, bila je slična kod starijih i mlađih pacijenata sa hipertenzijom.

Lizinopril, primenjen jednom dnevno u dozi od 20-80 mg podjednako je efektivan kod starijih (> 65 godina) i mlađih pacijenata sa hipertenzijom. Monoterapija lizinoprilom je efektivna u snižavanju dijastolnog krvnog pritiska, kao i monoterapija hidrohlortiazidom ili atenololom. U kliničkim studijama, starost nije uticala na podnošljivost lizinoprila.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene kod dece nije ustanovljena.

• preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;
• preosetljivost na bilo koji drugi ACE inhibitor;
• preosetljivost na bilo koje derivate sulfonamida;
• angioedem u anamnezi povezan sa prethodnom terapijom ACE inhibitorima;
• nasledni ili idiopatski angioedem;
• drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).
• teško oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina <30 mL/min).
• Anurija;
• teško oštećenje funkcije jetre;
• istovremena primena sa aliskirenom kod pacijenata sa dijabetesom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (engl. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (engl. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (eng. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlorotiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlorotiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlorotiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

Simptomatska hipotenzija

Simptomatska hipotenzija se retko javlja kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom. Hipotenzija se češće javlja kod pacijenata kod kojih postoji gubitak volumena tečnosti izazvan prethodnom terapijom diureticima, restrikcijom soli u ishrani, dijalizom, dijarejom, povraćanjem, odnosno u teškim oblicima renin zavisne hipertenzije (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod takvih pacijenata preporučuje se određivanje elektrolita u serumu u određenim vremenskim intervalima. Kod pacijenata koji imaju povećani rizik od simptomatske hipotenzije, započinjanje terapije i prilagođavanje doze treba sprovoditi pod strogim medicinskim nadzorom. Posebnu pažnju treba obratiti na pacijente sa ishemijskom bolesti srca ili cerebrovaskularnim bolestima, jer kod takvih pacijenata prekomerni pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog događaja.

Ukoliko nastane hipotenzija, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj i po potrebi primeniti intravensku infuzijiu fiziološkog rastvora. Prolazna hipotenzija nije kontraindikacija za sledeću dozu leka. Posle nadoknade efektivnog volumena krvi i uspostavljanja krvnog pritiska, moguće je nastaviti terapiju manjom dozom, ili se pojedine komponente leka mogu primenjivati samostalno.

Kod nekih pacijenata sa srčanom insuficijencijom, koji imaju normalan ili niži krvni pritisak, može doći do dodatnog sniženja krvnog pritiska uzimanjem lizinoprila. Ovo je očekivano dejstvo leka i ne zahteva prekid terapije, ali ako hipotenzija postane simptomatska, neophodno je smanjiti dozu ili prekinuti primenu lizinopril/hidrohlortiazida.

Aortna stenoza, stenoza mitralne valvule/hipertrofična kardiomiopatija

Kao i za ostale ACE inhibitore, neophodan je oprez prilikom primene lizinoprila kod pacijenata sa stenozom mitralne valvule i opstrukcijom izlaznog puta leve komore kao što su aortna stenoza i hipertrofična kardiomiopatija.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene bubrežne funkcije (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Dvostruka blokada RAAS-a kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena se ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, sme se samo sprovoditi pod nadzorom lekara specijaliste i uz često i pažljivo praćenje bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska.

ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II ne smeju se primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Oštećenje funkcije bubrega

Ne preporučuje se primena tiazidnih diuretika kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije i nisu efektivni kod pacijenata kod kojih je vrednost klirensa kreatinina 30 mL/min ili manja (umerena ili teška bubrežna insuficijencija). Lizinopril/hodrohlortiazid ne treba primenjivati kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom (vrednost klirensa kreatinina ≤80 mL/min), sve dok titracija pojedinačnim komponentama ne pokaže potrebu za dozama zastupljenim u kombinaciji.

Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, hipotenzija koja se javila na početku terapije ACE inhibitorima može dovesti do daljeg oštećenja bubrežne funkcije. Akutna bubrežna insuficijencija koja se može javiti je obično reverzibilna.

Kod nekih pacijenata sa bilateralnom stenozom ili stenozom arterije jedinog preostalog bubrega, lečenih ACE-inhibitorima, može doći do povećanja vrednosti uree u krvi i kreatinina u serumu, što uglavnom prestaje sa prekidom terapije. Najčešće su to pacijenti sa već postojećom bubrežnom insuficijencijom.

Kod pacijenata sa renovaskularnom hipertenzijom postoji takođe povećan rizik od pojave teške hipotenzije i bubrežne insuficijencije. Kod tih pacijenata, terapiju treba započeti pod strogom nadzorom lekara uz primenu malih doza i pažljivom titracijom doze. S obzirom na to da primena diuretika može dovesti do pojave bubrežne insuficijencije, preporučuje se kontrola funkcije bubrega prvih nekoliko nedelja od početka terapije ovim lekom.

Kod nekih hipertenzivnih pacijenata, bez dijagnostikovane, prethodno postojeće renovaskularne bolesti, može doći do uglavnom blagog i prolaznog povećanja vrednosti uree i kreatinina u serumu, kada se lizinopril primenjuje istovremeno sa diuretikom. Ovo se češće javlja kod pacijenata sa već postojećim oštećenjem funkcije bubrega, pa u tom slučaju treba smanjiti dozu i/ili prekinuti primenu diuretika i/ili lizinoprila.

Prethodna terapija diureticima

Terapiju diureticima treba prekinuti 2-3 dana pre početka primene kombinacije lizinopril/hidrohlortiazid. Ako to nije moguće, terapiju treba započeti primenom samo lizinoprila, u dozi od 5 mg.

Transplantacija bubrega

Kombinaciju lizinopril/hidrohlorotiazid ne treba primenjivati kod pacijenata sa nedavno transplantiranim bubregom, jer nema iskustava sa primenom leka kod tih pacijenata.

Anafilaktoidne reakcije kod pacijenata na hemodijalizi

Primena kombinacije lizinopril/hidrohlortiazid nije indikovana kod pacijenata koji su na dijalizi zbog insuficijencije bubrega. Anafilaktoidne reakcije zabeležene su kod pacijenata koji prolaze kroz različite postupke hemodijalize (npr. sa visokopropusnim membranama npr. AN 69 i afereza lipoproteina male gustine (LDL), pomoću dekstran sulfata) i kod istovremene primene ACE inhibitora. Kod ovih pacijenata, treba razmotriti primenu drugog tipa membrane za hemodijalizu ili druge grupe antihipertenzivnih lekova.

Anafilaktoidne reakcije tokom postupka LDL afereze dekstran sulfatom

Retko se mogu javiti anafilaktičke reakcije opasne po život kod pacijenata koji su na LDL aferezi dekstran sulfatom, a lečeni su ACE inhibitorima. Da bi se izbegla pojava ovih reakcija, treba privremeno obustaviti primenu ACE inhibitora pre početka svake afereze.

Oštećenje funkcije jetre

Tiazidne diuretike treba primenjivati uz oprez kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili progresivnim oboljenjem jetre, budući da male promene u ravnoteži tečnosti i elektrolita mogu dovesti do hepatičke kome (videti odeljak 4.3). U retkim slučajevima primena ACE-inhibitora bila je povezana sa sindromom koji počinje holestatskom žuticom ili hepatitisom i progredira ka fulminantnij nekrozi, ponekad sa smrtnim ishodom. Mehanizam ovog sindroma nije jasan. Pacijenti koji se leče kombinacijom lizinopril/hidrohlortiazid, a kod kojih se razvije žutica ili se javi značajno povećanje vrednosti enzima jetre, treba da prestanu sa uzimanjem leka i da budu pod odgovarajućim medicinskim nadzorom.

Operacija/anestezija

Kod pacijenata koji treba da se podvrgnu velikoj operaciji ili tokom anestezije sa anesteticima koji izazivaju hipotenziju, lizinopril može blokirati stvaranje angiotenzina II, zbog kompenzatornog oslobađanja renina. Hipotenzija koja se može javiti kao posledica tog mehanizma dejstva, može se korigovati nadoknadom tečnosti.

Metabolička i endokrina dejstva

Primena ACE inhibitora i tiazida može narušiti toleranciju na glukozu. Potrebno je prilagođavanje doza antidijabetičkih lekova, uključujući i insulin. Kod pacijenata sa dijabetesom koji su na terapiji oralnim antidijabeticima ili insulinom, nivo glukoze je potrebno pažljivo pratiti tokom prvog meseca terapije ACE inhibitoroma. Moguće je da se pojavi latentni dijabetes melitus tokom terapije tiazidnim diureticima.

Povećanje vrednosti holesterola i triglicerida može biti povezano sa terapijom tiazidnim diureticima.

Kod nekih pacijenata tiazidni diuretici mogu izazvati hiperurikemiju i/ili giht. Lizinopril može povećati izlučivanje mokraćne kiseline urinom i time ublažiti hiperurikemično dejstvo hidrohlortiazida.

Elektrolitni disbalans

Kod pacijenata koji uzimaju diuretike, povremeno treba proveravati vrednosti elektrolita u serumu. Tiazidi, uključujući hidrohlortiazid, mogu izazvati poremećaj ravnoteže tečnosti i elektrolita (hipokalemija, hiponatremija, hipohlorna alkaloza). Upozoravajući znaci disbalansa tečnosti i elektrolita su: suva usta, žeđ, slabost, letargija, pospanost, bol i grčevi u mišićima, zamor mišića, hipotenzija, oligurija, tahikardija, gastrointestinalni poremećaji, kao što su mučnina ili povraćanje. Diluciona hiponatremija se može javiti kod pacijenata sa edemima tokom vrućina. Gubitak hlorida uopšteno je blag i ne zahteva lečenje. Tiazidi mogu povećati izlučivanje magnezijuma što za posledicu može imati hipomagnezemiju.

Tiazidi mogu smanjiti izlučivanje kalcijuma urinom i izazvati intermitento i blago povećanje vrednosti kalcijuma u serumu. Značajna hiperkalcemija može biti znak skrivenog hiperparatireoidizma. Treba prekinuti terapiju tiazidima pre sprovođenja funkcionalnih testova za paratireoidnu žlezdu.

Hiperkalemija

Kod pojedinih pacijenata lečenih ACE inhibitorom, uključujući i lizinopril, zabeleženo je povećanje vrednosti kalijuma u serumu. Među pacijente kod kojih postoji rizik od razvoja hiperkalemije ubrajaju se: pacijenti sa insuficijencijom bubrega, pacijenti sa dijabetes melitusom, ili pacijenti koji istovremeno primenjuju diuretike koji štede kalijum, suplemente kalijuma ili zamene za soli koje sadrže kalijum, ili pacijenti koji uzimaju neke druge lekove koji mogu povećati vrednosti kalijuma u serumu (npr. heparin, kombinaciju trimetoprim/sulfametoksazol, takođe poznat kao kotrimoksazol). U slučaju da je istovremena

primena spomenutih lekova opravdana, preporučuju se redovne kontrole koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.5).

Pacijenti sa dijabetes melitusom

Kod pacijenata sa dijabetes melitusom koji uzimaju oralne antidijabetike ili insulin, neophodno je pažljivo sprovoditi kontrolu glikemije tokom prvog meseca primene ACE inhibitora (videti odeljak 4.5).

Preosetljivost / angioneurotski edem

Povremeno je zabeležen angioedem lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili grkljana kod pacijenata koji su lečeni inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima, uključujući i lizinopril. Ovo se može se dogoditi u bilo kojem periodu terapije. U tom slučaju lečenje lizinoprilom treba odmah prekinuti i započeti adekvatno lečenje i praćenje pacijenta kako bi se osiguralo potpuno povlačenje simptoma pre otpusta pacijenta. Čak i u slučajevima kada se javi samo oticanje jezika, bez respiratornog distresa, može biti potrebna produžena opservacija pacijenta, pošto terapija antihistaminicima i kortikosteroidima može biti nedovoljna.

Veoma retko su prijavljeni smrtni slučajevi usled angioedema udruženog sa edemom grkljana ili jezika. Pacijenti sa edemom jezika, glotisa ili grkljana verovatno će imati opstrukciju disajnih puteva, posebno oni koji su ranije imali operaciju disajnih puteva. U ovakvim slučajevima, treba odmah primeniti urgentnu terapiju, koja uključuje primenu adrenalina i/ili održavanje prohodnosti disajnih puteva. Ovi pacijenti moraju biti pod stalnim nadzorom lekara sve dok ne dođe do potpunog povlačenja simptoma.

Uočeno je da se angioedem uzrokovan primenom ACE inhibitora češće javlja kod pacijenata crne rase u odnosu na pacijente drugih rasa.

Pacijenti koji u anamnezi navode podatak o angioedemu koji nije u vezi primenom ACE inhibitorima, mogu imati veći rizik od pojave angioedema tokom trajanja terapije ACE inhibitorom (vidi odeljak 4.3).

Pacijenti koji istovremeno uzimaju inhibitore mTOR-a (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) mogu biti pod povećanim rizikom od angioedema (npr. oticanje disajnih puteva ili jezika, sa ili bez oštećenja respiratorne funkcije) (videti odeljak 4.5).

Kod pacijenata koji uzimaju tiazidne diuretike, reakcija preosetljivosti može se javiti i kod onih koji nemaju anamnestički podatak o alergiji ili bronhijalnoj astmi.

Tokom terapije tiazidima može doći i do pogoršanja ili aktivacije sistemskog eritemskog lupusa.

Desenzitacija

Pacijenti koji primaju ACE inhibitore tokom postupka desenzitacije (npr. hymenoptera venom) su imali anafilaktoidne reakcije. Kod istih pacijenata ove reakcije su izbegavane privremenim prekidom primene ACE inhibitora, ali su se ponovo javiljale nakon slučajnog izlaganja leku.

Neutropenija/agranulocitoza

Neutropenija/agranulocitoza, trombicitopenija i anemija opisane su kod pacijenata koji su primali ACE inhibitore. Kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega i bez drugih komplikacija, neutropenija se retko javlja. Neutropenija i agranulocitoza su reverzibilne nakon prekida terapije ACE inhibitorima.

Lizinopril bi trebalo sa posebnim oprezom primenjivati kod pacijenata sa kolagenom vaskularnom bolešću, tokom terapije imunosupresivnim lekovima, terapije alopurinolom ili prokainamidom, kao i kod kombinacije ovih komplikujućih faktora, naročito u slučaju već postojećeg oštećenja funkcije bubrega. Kod nekih od spomenutih pacijenata razvile su se teške infekcije, koje u nekoliko slučajeva nisu odgovarale na intenzivnu antibiotsku terapiju. Ukoliko se lizinopril primenjuje kod navedenih pacijenata, preporučuje se periodična kontrola broja leukocita, a pacijente treba obučiti da prijave, ukoliko primete, bilo kakav znak infekcije.

Rasa

ACE inhibitori prouzrokuju veću učestalost angioedema kod pacijenata crne rase u odnosu na pripadnike drugih rasa.

Kao i ostali ACE inhibitori, lizinopril može biti manje efektivan u snižavanju krvnog pritiska kod

pacijenata crne rase, verovatno zbog veće prevalencije stanja udruženih sa niskim vrednostima renina kod hipertenzivnih pacijenata crne rase.

Kašalj

Tokom terapije ACE inhibitorima zabeležen je kašalj. Karakteristično, kašalj je neproduktivan, uporan i prestaje sa prekidom terapije. Kašalj izazvan ACE inhibitorima treba razmatrati kao deo diferencijalne dijagnoze kašlja.

Litijum

Ne preporučuje se istovremena primena ACE inhibitora i litijuma (videti odeljak 4.5).

Anti-doping test

Prisustvo hidrohlortiazida može izazvati pozitivan rezultat analize pri anti-doping testiranju.

Trudnoća

Ne treba započinjati terapiju ACE inhibitorima tokom trudnoće. Izuzev u slučaju kada se terapija ACE inhibitorom smatra neophodnom, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alternativni antihipertenzivni lek sa utvrđenim bezbednosnim profilom za primenu u trudnoći. Kada se ustanovi trudnoća, terapiju ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i uključiti odgovarajuću alternativnu terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Kada se kombinuje sa drugim antihipertenzivnim lekovima, zabeležen je dodatni pad krvnog pritiska. Istovremena primena gliceriltrinitrata i drugih nitrata, ili drugih vazodilatatora može dodatno sniziti krvni pritisak.

Treba izbegavati kombinovanu primenu lizinoprila sa lekovima koji sadrže aliskiren (videti odeljak 4.3 i 4.4)

Podaci iz kliničkih ispitivanja pokazali su da je dvostruka blokada renin-anigotenzin-aldosteron sistema (RAAS), nastala kombinovanom primenom ACE inhibitora, antagonista receptora angiotenzina II ili aliskirena, povezana sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Lekovi koji mogu povećati rizik od angioedema

Istovremena primena ACE inhibitora sa inhibitorima mTOR-a (engl. mammalian target of rapamicin) (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus) ili inhibitorima neutralne endopeptidaze (NEP) (npr. racekadotril) ili tkivnim aktivatorima plazminogena može povećati rizik od pojave angioedema.

Litijum

Reverzibilno povećanje koncentracije litijuma u serumu i toksičnosti prijavljeni su tokom istovremene primene litijuma i ACE inhibitora. Primena diuretika i ACE inhibitora smanjuju bubrežni klirens litijuma što predstavlja visok rizik za nastanak toksičnosti litijuma. Istovremena primena kombinacije lizinoprila/hidrohlortiazid sa litijumom se zbog toga ne preporučuje, međutim, ukoliko je ona neophodna, potrebna je pažljiva kontrola vrednosti litijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Suplementi kalijuma, diuretici koji štede kalijum ili zamene za so koja sadrže kalijum i drugi lekovi koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu

Efekat tiazidnih diuretika da povećano izlučuju kalijum obično se smanjuje dejstvom lizinoprila da čuva kalijum. Primena suplemenata kalijuma, lekova koji štede kalijum ili zamena za so koja sadrži kalijum, posebno kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom ili dijabetesom, može dovesti do značajnog povećanja vrednosti kalijuma u serumu. Ako je potrebna istovremena primena kombinacije lizinopril/hidrohlortiazid i bilo kojeg od ovih lekova, potreban je oprez uz često praćenje vrednosti kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji izazivaju aritmiju tipa torsades de pointes

Zbog rizika od nastanka hipokalemije, neophodan je oprez prilikom istovremene primene hidrohlortiazida i lekova koji izazivaju aritmiju tipa torsades de pointes (npr. neki antiaritmici, neki antipsihotici i drugi lekovi za koje se zna da izazivaju torsades de pointes).

Triciklični antidepresivi/antipsihotici/anestetici

Istovremena primena nekih anestetika, tricikličnih antidepresiva i antipsihotika sa ACE inhibitorima može prouzrokovati dalje sniženje vrednosti krvnog pritiska (videti odeljak 4.4).

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi uključujući i acetilsalicilnu kiselinu

Hronična primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (selektivni COX-2 inhibitori, acetilsalicilna kiselina > 3g/dan i neselektivni nesteroidni antiinflamatorni lekovi) može smanjiti antihipertenzivno i diuretsko dejstvo ACE inhibitora i tiazidnih diuretika. ACE inhibitori i nesteroidni antiinflamatorni lekovi imaju aditivno dejstvo na povećanje vrednosti kalijuma u serumu, što može rezultirati slabljenjem bubrežne funkcije. Spomenuta dejstva obično su reverzibilna. Retko može doći i do akutne bubrežne insuficijencije, posebno kod pacijenata sa već kompromitovanom funkcijom bubrega, kao što su stariji ili dehidrirani pacijenti.

Zlato

Nitroidna reakcija (simptomi vazodilatacije, uključujući nalete crvenila, mučninu, vrtoglavicu i hipotenziju, koja može biti veoma teška) nakon parenteralne primene zlata (npr. natrijum-aurotiomalat) zabeležena je češće kod pacijenata koji su istovremeno primali i ACE inhibitore.

Simpatomimetici

Simpatomimetici mogu smanjiti antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora.

Tiazidi mogu smanjiti odgovor arterija na noradrenalin, ali nedovoljno da spreče terapijsko dejstvo leka.

Antidijabetički lekovi

Terapija tiazidnim diureticima može narušiti toleranciju na glukozu. Ovaj fenomen se češće javlja tokom prvih nedelja kombinovane terapije i kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Potreba za drugim antidijabetičkim lekovima, uključujući i insulin, kod dijabetičara može biti povećana, smanjena ili nepromenjena.

Hiperglikemijsko dejstvo diazoksida može biti povećano tiazidima.

Amfotericin B (parenteralno), karbenoksolon, kortikosteroidi, kortikotropin (ACTH) ili stimulantni laksativi

Dejstvo hidrohlortiazida na smanjenje vrednosti kalijuma, može biti pojačano lekovima koji su povezani sa gubitkom kalijuma i hipokalemijom (drugi diuretici koji ne štede kalijum, laksativi, amfotericin, karbenoksolon, derivati salicilne kiseline).

Hipokalemija se može razviti tokom istovremene primene sa steroidima ili adenokortikotropnim hormonom (ACTH).

Soli kalcijuma

Pri istovremenoj primeni soli kalcijuma sa tiazidnim diureticima, zbog smanjenog izlučivanja, može doći do povećanja vrednosti kalcijuma u serumu. Ukoliko je propisana primena suplemenata kalcijuma ili vitamina D, treba redovno kontrolisati vrednosti kalcijuma u serumu i na osnovu njihovih vrednosti prilagođavati dozu.

Kardiotonični glikozidi

Hipokalemija može učiniti osetljivim ili pogoršati odgovor srca na toksična dejstva digitalisa (povećana nadražljivost komora).

Holestiramin i holestipol

Ovi lekovi mogu smanjiti resorpciju hidrohlortiazida. Zbog toga sulfonamidne diuretike treba primeniti najmanje 1 sat pre ili 4-6 sati nakon primene ovih lekova.

Nedepolarizujući mišićni relaksansi

Hidrohlortiazid može povećati osetljivost na nedepolarizujuće mišićne relaksanse (tubokurarin).

Trimetoprim

Istovremena primena ACE inhibitora i tiazidnih diuretika sa trimetoprimom povećava rizik od hiperkalemije.

Sotalol

Hipokalemija izazvana tiazidima može povećati rizik od nastanka aritmije izazvanih sotalolom.

Alopurinol

Istovremena primena ACE inhibitora i alopurinola povećava rizik od oštećenja bubrega i može prouzrokovati povećani rizik od razvoja leukopenije.

Ciklosporin

Istovremena primena ACE inhibitora i ciklosporina može da poveća rizik od nastanka hiperurikemije i komplikacija gihta.

Lovastatin

Istovremena primena ACE inhibitora i lovastatina povećava rizik od hiperkalemije.

Citostatici, imunosupresivi, prokainamid

Tiazidi mogu da smanje izlučivanje citotoksičnih lekova (kao što su ciklofosfamid, metotreksat) i da pojačaju njihovo mijelosupresivno dejstvo (videti odeljak 4.4).

Kotrimoksazol (trimetoprim/sulfometoksazol)

Istovremena primena sa kotrimoksazolom (trimetoprim/sulfometoksazol) povećava rizik od nastanka hiperkalemije (videti odeljak 4.4).

Tiazidi povećavaju rizik od nastanka neželjenih dejstava izazvanih amantadinom.

Posturalna hipotenzija može biti pogoršana istovremenom primenom alkohola, barbiturata ili anestetika.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Kombinacija lizinopril/hidrohlortiazid može imati blag do umeren uticaj na pomenute sposobnosti (videti odeljak 4.7).

ACE inhibitori:

Iako nema konačnih epidemioloških podataka vezanih za rizik od teratogenosti nakon izloženosti ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće, međutim, čak i malo povećanje rizik se ne može isključiti. Osim ukoliko se terapija ACE inhibitorima smatra neophodnom, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju, koja ima potvrđen bezbedonosni profil u trudnoći.

Kad se ustanovi trudnoća, terapiju ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i ukoliko je moguće uvesti alternativnu terapiju.

Poznato je da primena ACE inhibitora tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće izaziva humanu fetotoksičnost (smanjenje funkcije bubrega, oligohidramnion, usporavanje osifikacije lobanje) i neonatalnu toksičnost (insuficijenciju bubrega, hipotenziju, hiperkalemiju (videti odeljak 5.3)).

Ukoliko dođe do izloženosti ACE inhibitorima od drugog trimestra trudnoće, potrebno je ultrazvučno praćenje funkcije bubrega i lobanje fetusa. Neophodno je pažljivo pratiti odojčad čije su majke uzimale ACE inhibitore zbog mogućnosti razvoja hipotenzije (videti i odeljke 4.3 i 4.4).

Hidrohlortiazid

Ograničena su iskustva vezana za primenu hidrohlortiazida tokom trudnoće, posebno tokom prvog trimestra trudnoće. Ispitivanja na životinjama su nedovoljna.

Hidrohlortiazid prolazi kroz placentu. Na osnovu farmakološkog mehanizma dejstva, primena hidrohlortiazida tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može ugroziti feto-placentarnu perfuziju i prouzrokovati fetalne i neonatalne promene kao što su: ikterus, poremećaj ravnoteže elektrolita i trombocitopeniju.

Hidrohlortiazid ne treba primjenjivati u terapiji gestacijskih edema, gestacijske hipertenzije ili preeklampsije zbog rizika od smanjenja volumena plazme i placentarne hipoperfuzije, a bez povoljnog dejstva na tok bolesti.

Hidrohlortiazid ne treba primenjivati u terapiji esencijalne hipertenzije kod trudnica osim u retkim slučajevima kada nije moguće sprovesti drugi vid lečenja.

Dojenje

ACE inhibitori

S obzirom da nema dostupnih podataka o kombinovanoj primeni lizinoprila i hidrohlortiazida u periodu dojenja, primena kombinacije lizinopril/hidrohlortiazid se ne preporučuje, a prednost se daje alternativnoj terapiji sa bolje potvrđenim profilom bezbednosti tokom dojenja, naročito pri dojenju novorođenčadi ili nedonoščadi.

Hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid se izlučuje u majčino mleko u malim količinama. Tiazidni diuretici u velikim dozama dovode do intenzivne diureze koja može inhibirati stvaranje mleka. Ne preporučuje se primena lizinopril/hidrohlortiazida tokom dojenja. Ukoliko se ipak lizinopril/hidrohlortiazid primenjuje tokom dojenja, treba ga primeniti u najmanjim mogućim terapijskim dozama.

Kao i drugi antihipertenzivi, kombinacija lizinopril/hidrohlortiazid može imati blago do umereno dejstvo na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Posebno se to odnosi na početak terapije, kada se doza leka promeni ili ako se lek primenjuje istovremeno sa alkoholom, ali ovi efekti leka zavise i od individualne osetljivosti.

Prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama treba uzeti u obzir mogućnost pojave vrtoglavice i umora.

Tokom primene lizinoprila i/ili hidrohlortiazida primećena su i prijavljena sledeća neželjena dejstva, uz sledeću učestalost: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do

<1/1000); veoma retko (≥1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Najčešća prijavljena neželjena dejstva koja su se javljala kod 1-10% pacijenata tokom terapije bila su: kašalj, vrtoglavica, hipotenzija i glavobolja. Tokom kliničkih studija, neželjena dejstva su bila uglavnom blaga i prolazna, a u većini slučajeva nisu zahtevala prekid terapije.

Lizinopril:

*veoma retko, kod nekih pacijenata su bili zabeleženi slučajevi neželjene progresije hepatitisa u hepatičku insuficijenciju. Pacijenti koji su na terapiji kombinacijom lizinoprila i hidrohlortiazida, a pojavi im se žutica ili značajno povećanje vrednosti enzima jetre, treba da prekinu primenu lizinoprila/hidrohlortiazida i da budu pod adekvatnim medicinskim nadzorom.

** Zabeležen je i skup simptoma koji uključuju jedan ili više dalje navedenih simptoma: povišena telesna temperatura, vaskulitis, mijalgija, artralgija/artritis, pozitivan test na antinuklearna antitela (ANA), ubrzana sedimentacija eritrocita, eozinofilija i leukocitoza, osip, fotosenzitivnost ili druge dermatološke manifestacije koje se mogu pojaviti.

Hidrohlortiazid (učestalost: nepoznato):

Opis odabranih neželjenih reakcija

Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Podaci o predoziranju kod ljudi su ograničeni. Simptomi povezani sa predoziranjem ACE inhibitorima mogu uključiti: hipotenzija, cirkulatorni šok, poremećaj ravnoteže elektrolita, insuficijencija bubrega, hiperventilacija, tahikardija, palpitacije, bradikardija, vrtoglavica, anksioznost i kašalj.

Simptomi koji se mogu javiti zbog predoziranja hidrohlortiazidom su: pojačana diureza, depresija svesti (uključujući komu), konvulzije, pareza, srčana aritmija i akutna insuficijencija bubrega.

Ako je istovremeno primenjen i digitalis, hipokalemija može potencirati nastanak srčanih aritmija.

Terapija

Preporučuje se primena intravenske infuzije fiziološkog rastvora. Ukoliko dođe do hipotenzije, pacijent se mora postaviti u ležeći položaj. Ukoliko je dostupan, može se razmotriti primena terapije infuzijom angiotenzina II i/ili intravenskih kateholamina. Ako je od predoziranja proteklo kratko vreme, neophodno je preduzeti mere za eliminaciju lizinoprila (tj. izazvati povraćanje, izvršiti ispiranje želuca, primeniti neki adsorbent i natrijum-sulfat). Iz cirkulacije lizinopril se može odstraniti hemodijalizom (videti odeljak 4.4). Ukoliko je prisutna bradikardija rezistentna na terapiju, može se primeniti srčani elektrostimulator (engl. pacemaker). Preporučuje se učestali monitoring vitalnih znakova, vrednosti serumskih elektrolita i koncentracije kreatinina.

Bradikardija ili prekomerne reakcije vagusa treba lečiti primenom atropina.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem, ACE inhibitori i diuretici

ATC šifra: C09BA03

Lek Iruzid je fiksna kombinacija doza lizinoprila (ACE inhibitor) i hidrohlortiazida (tiazidni diuretik) koja ima antihipertenzivno i diuretičko dejstvo. Lizinopril i hidrohlortiazid imaju komplementaran način delovanja i imaju aditivno antihipertenzivno dejstvo.

Lizinopril

Mehanizam dejstva

Lizinopril je inhibitor peptidil dipeptidaze. Inhibira angiotenzin konvertujući enzim (ACE) koji katalizuje konverziju angiotenzina I do vazokonstriktornog peptida, angiotenzina II. Angiotenzin II takođe stimuliše sekreciju aldosterona iz kore nadbubrežne žlezde. Inhibicija ACE rezultuje smanjenjem koncentracije angiotenzina II, što opet dovodi do smanjenja vazopresornog dejstva i smanjenog lučenja aldosterona.

Ovo poslednje može dovesti do povećanja koncentracije kalijuma u serumu.

Farmakodinamska dejstva

Iako se veruje da je osnovni mehanizam kojim lizinopril primarno ostvaruje svoje antihipertenzivno dejstvo supresija sistema renin-angiotenzin-aldosteron, uočeno je da lizinopril deluje antihipertenzivno čak i kod hipertenzivnih pacijenata sa malom koncentracijom renina. ACE je indentičan kininazi II, enzimu koji razgrađuje bradikinin. Da li povećanje nivoa bradikinina, snažnog vazodilatornog peptida, ima ulogu u terapijskom dejstvu lizinoprila, ostaje da bude razjašnjeno.

Klinička efikasnost i bezbednost

Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem (RAS)

Dva velika randomizovana, kontrolisana ispitivanja (ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) ispitivala su primenu kombinacije ACE inhibitora sa blokatorom receptora angiotenzina II.

ONTARGET je bilo ispitivanje sprovedeno kod pacijenata sa kardiovaskularnom ili cerebrovaskularnom bolešću u anamnezi, ili sa šećernom bolešću tipa 2 uz dokaze oštećenja ciljanih organa. VA NEPHRON- D je bilo ispitivanje kod pacijenata sa šećernom bolešću tipa 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ta ispitivanja nisu pokazala nikakvo značajano, povoljno dejstvo na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i smrtnost, a bio je uočen povećani rizik od hiperkalemije, akutne insuficijencije bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. S obzirom na njihova slične farmakodinamske osobine, ti rezultati su relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II.

ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II zbog toga ne treba istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bilo ispitivanje osmišljeno za testiranje koristi dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa šećernom bolešću tipa 2 i hroničnom insuficijencijom bubrega, kardiovaskularnom bolešću ili kod obe. Ispitivanje je bilo prevremeno prekinuto zbog povećanog rizika od neželjenih dejstava. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su numerički bili učestaliji u grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo, a neželjena dejstva i ozbiljna neželjena dejstva od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) su bili učestalije zabeleženi u grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo.

Hidrohlortiazid

Mehanizam dejstva

Hidrohlortiazid je diuretik i antihipertenziv. On deluje na distalni renalni tubularni mehanizam resorpcije elektrolita i povećava izlučivanje natrijuma i hlorida u približno jednakim količinama. Natriureza može biti propraćena određenim gubitkom kalijuma i bikarbonata. Nije poznat mehanizam antihipertenzivnog delovanja tiazida.

Farmakodinamsko dejstvo

Tiazidi obično ne utiču na normalan krvni pritisak.

Nemelanomski karcinom kože

Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1430833, odnosno 172462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlorotiazida (≥50000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlorotiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (engl. risk-set sampling). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlorotiazida (~25000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).

Istovremena primena lizinoprila i hidrohlortiazida ima mali, ili je bez efekta na bioraspoloživost i jednog i drugog leka. Primena fiksne kombinacije je bioekvivalentna istovremenoj primeni pojedinačnih komponenti.

Lizinopril

Resorpcija

Nakon oralne primene lizinoprila, maksimalna koncentracija u serumu postiže se za oko 7 sati, iako postoji trend malog kašnjenja u vremenu potrebnom za dostizanje maksimalne koncentracije u serumu kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda. Na osnovu nalaza iz urina, prosečna vrednost stepena resorpcije lizinoprila iznosi oko 25%, sa interindividualnim razlikama (od 6 do 60%) u svim ispitanim dozama (5–80 mg). Apsolutna bioraspoloživost je smanjena za oko 16% u pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Prisustvo hrane ne utiče na resorpciju lizinoprila.

Distribucija

Lizinopril se ne vezuje za druge serumske proteine, osim za cirkulišući angiotenzin konvertujući enzim (ACE). Ispitivanja na pacovima pokazuju da lizinopril slabo prolazi kroz krvno-moždanu barijeru.

Eliminacija

Lizinopril ne podleže metabolizmu, a resorbovani se lek potpuno izlučuje nepromenjen urinom. Nakon ponovljenog doziranja lizinopril ima efektivno poluvreme kumulacije od 12,6 sati. Klirens lizinoprila kod zdravih ispitanika iznosi oko 50 mL/min. Opadajuće koncentracije u serumu pokazuju produženu terminalnu fazu, što ne doprinosi kumulaciji leka. Ova terminalna faza verovatno predstavlja zasićeno vezivanje za ACE i nije proporcionalno dozi.

Oštećenje funkcije jetre

Oštećena funkcija jetre kod pacijenata sa cirozom uzrokuje smanjenje resorpcije lizinoprila (oko 30% kao što je definisano merenjem u urinu), ali povećana izloženost može smanjiti resorpciju i do 50% u poređenju sa zdravim ispitanicima usled smanjenja klirensa.

Oštećenje funkcije bubrega

Oštećena bubrežna funkcija usporava eliminaciju lizinoprila koji se izlučuje putem bubrega. Međutim, smanjenje eliminacije je klinički značajno samo u slučaju kada je brzina glomerularne filtracije manja od 30 mL/min.

Ukoliko je klirens kreatinina 30-80 mL/min, srednja vrednost površine ispod krive (PIK) povećava se za samo 13%, dok se vrednost PIK povećava 4-5 puta ukoliko je klirens kreatinina 5-30 mL/min.

Lizinopril se iz organizma može ukloniti dijalizom. Za četiri sata hemodijalize koncentracija lizinoprila u krvi smanjuje se za 60%, pri klirensu dijalize između 40 i 55 mL/min.

Insuficijencija srca

Pacijenti sa srčanom insuficijencijom imaju veću izloženost lizinoprilu u poređenju sa zdravim ispitanicima (vrednost PIK-a se povećava prosečno za 125%), ali na osnovu recovery vrednosti lizinoprila u urinu, resorpcija se smanjuje za oko 16% u poređenju sa zdravim ispitanicima.

Stariji pacijenti

Stariji pacijenti imaju veće koncentracije lizinoprila u krvi i veće vrednosti PIK (povećane za približno 60%) u odnosu na mlađe pacijente.

Hidrohlortiazid

Praćenjem koncentracije leka u plazmi tokom 24 sata, utvrđeno je da poluvreme eliminacije leka iznosi između 5,6 i 14,8 sati. Najmanje 61% doze eliminiše se nepromenjeno u roku od 24 sata. Nakon oralne primene hidrohlortiazida, diureza počinje za 2 sata, maksimum se postiže za 4 sata i traje 6 do 12 sati.

Hidrohlortiazid prolazi placentarnu, ali ne i krvno-moždanu barijeru.

Za oba leka, lizinopril i hidrohlortiazid, postoji veliko kliničko iskustvo, kako za primenu svakog leka ponaosob, tako i za primenu kombinacije. Svi relevantni podaci značajni za lekara navedeni su u odgovarajućim poglavljima Sažetka karakteristika leka.

manitol (E421);

kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; skrob, kukuruzni;

skrob, preželatinizovan; magnezijum-stearat;

gvožđe(III)-oksid, žuti (boja E172).

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 250C.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC-Al blister sa 30 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 blister (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Iruzid se koristi za lečenje povišenog krvnog pritiska (hipertenzija). Sadrži dve aktivne supstance koje se zovu lizinopril i hidrohlortiazid.

• Lizinopril pripada grupi lekova koji se zovu ACE inhibitori. Deluje tako što širi Vaše krvne sudove.
• Hidrohlortiazid pripada grupi lekova koji se zovu diuretici (lekovi za izbacivanje tečnosti). Pomaže da se iz Vašeg organizma eliminišu voda i soli kao što je natrijum, putem mokraće.

Ove supstance deluju zajedno na snižavanje Vašeg krvnog pritiska.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na lizinopril, hidrohlortiazid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko ste alergični na ACE inhibitore ili sulfonamide. Ukoliko niste sigurni da se ovo odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru;
• ukoliko su Vam ikada iznenada otekle šake, stopala, zglobovi, lice, usne, jezik ili grlo, posebno ako je to usledilo nakon terapije ACE inhibitorom. Takođe, može biti otežano gutanje ili disanje.
• ukoliko imate nasledni angioedem (stanje koje Vas čini sklonijim gore opisanom oticanju). Ukoliko niste sigurni da se ovo odnosi na Vas, molimo Vas da se obratite Vašem lekaru;
• ukoliko imate teške probleme sa bubrezima;
• ukoliko imate problema sa mokrenjem ili ne možete da mokrite (anurija);
• ukoliko imate teške probleme sa jetrom;
• ukoliko ste trudni više od 3 meseca (takođe treba da izbegavate primenu leka Iruzid i na početku trudnoće – videti odeljak "Trudnoća i dojenje");
• ukoliko imate šećernu bolest ili uzimate lek aliskiren za sniženje krvnog pritiska.

Ne smete da uzimate lek Iruzid ukoliko se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni da li se nešto od gore navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Iruzid:

• ukoliko ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom terapije. Terapija hidrohlortiazidom, naročito dugotrajna primena visokih doza, može da poveća rizik od nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Iruzid.
• ukoliko imate suženje (stenozu) aorte (arterije u Vašem srcu), srčanih zalistaka (mitralne valvule) ili bubrežne arterije;
• ukoliko imate zadebljanje srčanog mišića (poznato kao hipertrofična kardiomiopatija);
• ukoliko imate problema sa krvnim sudovima (kolageno vaskularno oboljenje);
• ukoliko imate nizak krvni pritisak. To možete osetiti kao vrtoglavicu ili ošamućenost, posebno kod ustajanja;
• ukoliko ste na dijalizi ili imate presađen bubreg;
• ukoliko imate problema sa jetrom;
• ukoliko imate šećernu bolest (dijabetes melitus);
• ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova za lečenje visokog krvnog pritiska:
• blokator receptora angiotenzina II (takođe poznati kao sartani – npr.valsartan, telmisartan, irbesartan), naročito ako imate probleme sa bubrezima povezane sa šećernom bolešću,
• aliskiren;

Vaš lekar može proveriti funkciju Vaših bubrega, krvni pritisak i nivo elektrolita (npr. kalijuma) u krvi u redovnim intervalima. Videti takođe informacije iz odeljka 2. "Lek Iruzid ne smete uzimati".

• ukoliko imate ili ste nedavno imali proliv ili povraćanje;
• ukoliko Vam je Vaš lekar rekao da kontrolišete količinu soli u ishrani;
• ukoliko imate visok nivo vrednosti holesterola i nalazite se na lečenju koje se zove "LDL afereza";
• ukoliko imate sistemski eritemski lupus;
• ukoliko imate poremećene nivoe kalijuma, kalcijuma, uree, kreatinina, mokraćne kiseline, holesterola ili triglicerida u krvi;
• ukoliko ste crne rase, lek Iruzid može biti manje efektivan. Takođe, češće Vam se može pojaviti neželjeno dejstvo angioedem (teška alergijska reakcija sa otokom šaka, stopala, zglobova, lica, usana, jezika i grla);
• ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova, rizik od angioedema (nagli otok ispod kože, koji može da zahvati grlo) može biti povećan:
• temsirolimus, sirolimus, everolimus i ostali lekovi koji pripadaju grupi mTOR inhibitora (koriste se za sprečavanje odbacivanja presađenih organa).

Morate obavestiti Vašeg lekara ukoliko planirate da zatrudnite ili ste možda trudni. Ne preporučuje se primena leka Iruzid u ranoj trudnoći. Lek ne sme da se uzima ukoliko ste trudni više od 3 meseca jer može ozbiljno da naškodi Vašoj bebi ukoliko ga uzimate u periodu trudnoće (vidi odeljak "Trudnoća i dojenje").

Ukoliko niste sigurni da li se nešto od gore navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru pre nego što uzmete lek Iruzid.

Lečenje alergija, poput alergije na ubod insekata

Obavestite svog lekara ako ste na terapiji za smanjenje efekata alergije na ubod insekata ili to planirate (terapija desenzibilizacije). Ako uzimate lek Iruzid tokom ove terapije, to može izazvati tešku alergijsku reakciju.

Hirurški zahvati

Ako ste planirani za hirurški zahvat (uključujući i stomatološke intervencije), obavestite Vašeg lekara ili stomatologa da uzimate lek Iruzid, jer može doći do pada krvnog pritiska (hipotenzija), ako su Vam dati neki od lokalnih ili opštih anestetika za vreme terapije ovim lekom.

Drugi lekovi i lek Iruzid

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali, ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. To se odnosi i na lekove koji se mogu dobiti i bez lekarskog recepta i na biljne lekove. To je zato što lek Iruzid može uticati na dejstvo nekog drugog leka i neki drugi lek može uticati na dejstvo leka Iruzid. Vaš lekar će možda promeniti Vašu dozu i/ili će preduzeti druge mere opreza.

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate neke od sledećih lekova:

• druge lekove za terapiju povišenog krvnog pritiska (antihipertenzivi);
• blokatore receptora angiotenzina II ili aliskiren (videti takođe informacije iz odeljka 2. Uputstva za lek "Lek Iruzid ne smete uzimati" i "Upozorenja i mere opreza");
• lekove povezane sa niskim nivoom kalijuma u krvi (hipokalemija), kao što su ostali diuretici (tablete za izbacivanje tečnosti), uključujući i one koji štede kalijum, laksative, kortikosteroide (kao što je prednizon), adrenokortikotropni hormon (ACTH), amfotericin (za lečenje gljivičnih infekcija) i derivate salicilne kiseline;
• nesteroidne antiinflamatorne lekove – NSAIL (kao što su acetilsalicilna kiselina, ibuprofen ili indometacin) koji se koriste za terapiju bolova u mišićima ili zglobovima (artritis);
• lekove koji se koriste u terapiji depresije (triciklični i tetraciklični antidepresivi);
• lekove za terapiju mentalnih poremećaja kao što je litijum;
• acetilsalicilna kiselina, ako se uzima više od 3 grama dnevno;
• suplemente kalijuma (dodaci ishrani), zamene za so koja sadrži kalijum ili druge lekove koji povećavaju koncentraciju kalijuma u Vašem organizmu;
• heparin (lek za razređivanje krvi);
• kotrimoksazol (antibiotik), takođe poznat kao trimetoprim/sulfametoksazol;
• soli kalcijuma ili suplementi vitamina D;
• lekove za terapiju šećerne bolesti (kao što su insulin i oralni antidijabetici, kao što su sulfoniluree). Možda će Vam lekar promeniti dozu antidijabetika, ukoliko ih uzimate sa tiazidnim diureticima;
• lekove za terapiju astme;
• lekove za terapiju začepljenog nosa ili sinusa ili ostale lekove za terapiju prehlade (uključujući one koji se nabavljaju bez recepta);
• imunosupresive, lekove koji vrše supresiju (smanjuju) imunski odgovor organizma (kao što je ciklosporin);
• alopurinol, lek za terapiju gihta;
• lekove za terapiju poremećaja srčanog ritma (kao što je prokainamid);
• srčane glikozide (digoksin), lekove za terapiju slabosti srca;
• lekove koji sadrže zlato kao što je natrijum-aurotiomalat, koji se daje kao injekcija u terapiji reumatoidnog artritisa;
• amfotericin B injekcije (za terapiju gljivičnih infekcija);
• karbenoksolon (za terapiju čireva ili zapaljenja u jednjaku ili oko usta);
• kortikosteroide (steroidni lekovi);
• kortikotropin (hormon);
• stimulantne laksative, lekove za terapiju konstipacije (otežanog pražnjenja creva);
• holestiramin i holestipol (za sniženje vrednosti holesterola, sprečavanje proliva i smanjenje svraba);
• lekove za opuštanje mišića (mišićni relaksansi kao što je tubokurarin);
• trimetoprim (antibiotik);
• sotalol (beta blokator);
• lovastatin (za snižavanje vrednosti holesterola);
• dekstran-sulfat (koristi se u terapijskom postupku koji se zove "LDL afereza" za snižavanje vrednosti holesterola).

Sledeći lekovi mogu povećati rizik od nastanka angioedema (znaci angioedema uključuju: oticanje lica, usana, jezika i/ili grla sa otežanim gutanjem ili disanjem):

• lekove za razgradnju krvnih ugrušaka (tkivni aktivator plazminogena), obično se primenjuju u bolničkim uslovima;
• lekove za sprečavanje odbacivanja presađenih organa (sirolimus, everolimus i ostali lekovi koji pripadaju grupi mTOR inhibitora). Videti odeljak 2. "Upozorenja i mere opreza");
• racekadotril, koristi se u terapiji proliva (dijareja);
• ostale lekove za koje je poznato da izazivaju aritmiju tipa torsades de pointes.

Istovremena primena sa alkoholom, barbituratima i anesteticima, može dodatno sniziti krvni pritisak. Možete osetiti vrtoglavicu prilikom ustajanja.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Obavestite Vašeg lekara ukoliko planirate da zatrudnite ili ste možda trudni. Vaš lekar će Vas posavetovati da prestanete sa primenom leka Iruzid pre nego što zatrudnite, odnosno što pre kada se utvrdi trudnoća i savetovaće Vam da uzmete drugi lek kao zamenu za lek Iruzid.

Ne preporučuje se primena leka Iruzid u ranoj trudnoći. Lek Iruzid ne sme da se uzima ukoliko ste trudni više od 3 meseca jer može ozbiljno da naškodi Vašoj bebi ukoliko ga uzimate u tom periodu trudnoće.

Dojenje

Obavestite Vašeg lekara ako dojite bebu ili planirate da započnete sa dojenjem. Ne preporučuje se primena leka Iruzid ako dojite bebu, naročito ako je prevremeno rođena ili je novorođenče. Vaš lekar će Vam propisati drugi lek kao zamenu.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

• Ovaj lek može izazvati povremenu pojavu vrtoglavice ili umora, što može uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama, posebno na početku terapije ili kod prilagođavanja doze leka ili u kombinaciji sa alkoholom. Ukoliko se ovo desi, nemojte voziti ili upravljati bilo kojim mašinama ili alatima.
• Budite oprezni i sačekajte sa gore navedenim aktivnostima sve dok ne vidite kako lek Iruzid deluje na Vas.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Pošto ste započeli sa primenom leka Iruzid, Vaš lekar može od Vas da zahteva da uradite testove krvi. Vaš lekar će možda ustanoviti da je potrebno prilagoditi dozu leka Iruzid kako bi se postigla prava doza leka koja Vam je potrebna.

Način primene

• Tablete treba progutati cele, sa čašom vode.
• Pokušajte da uzmete lek svaki dan u isto vreme. Nema značaja da li lek uzimate pre ili posle jela.
• Uzimajte lek onoliko dugo, koliko Vam je Vaš lekar propisao. Veoma je važno da lek uzimate svaki dan.

Uzimanje prve doze leka

Budite posebno oprezni, prva doza ili povećanje doze leka Iruzid može prouzrokovati veći pad krvnog pritiska, što se manifestuje vrtoglavicom i ošamućenošću. Ukoliko Vam se pojave ovi simptomi, odmah lezite, a takođe možete što pre da se konsultujete sa Vašim lekarom.

Odrasli

• Preporučena doza je jedna tableta, jednom dnevno. Vaš lekar će Vam propisati odgovarajuću dozu leka.
• Ukoliko se ne postigne očekivani terapijski efekat, Vaš lekar Vam može povećati dozu leka na dve tablete, koje se uzimaju jednom dnevno.

Primena kod dece

Ne preporučuje se primena leka Iruzid kod dece.

Ako ste uzeli više leka Iruzid nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Iruzid nego što treba, odmah obavestite Vašeg lekara ili se odmah javite u najbližu zdravstvenu ustanovu. Ponesite sa sobom pakovanje ovog leka, kako bi lekari znali koji ste lek uzeli.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Iruzid

U slučaju da ste zaboravili da uzmete lek Iruzid, uzmite ga čim se setite. Međutim, ukoliko je došlo vreme da uzmete sledeću dozu, propuštenu dozu preskočite. Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Iruzid

Nemojte prestati da uzimate lek Iruzid, čak i ako se osećate bolje, osim ako Vam to kaže Vaš lekar. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Lek Iruzid sadrži dve aktivne supstance: lizinopril i hidrohlortiazid. Sledeća neželjena dejstva moguća su usled njihove pojedinačne primene ili usled primene njihove kombinacije.

Vaš lekar Vam može preporučiti da povremeno uradite laboratorijske analize, kako bi utvrdio da li lek Iruzid dovodi do nekih promena u Vašoj krvnoj slici.

Moguća neželjena dejstva lizinoprila

Teška alergijska reakcija (retka neželjena dejstva, mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek).

Ukoliko imate tešku alergijsku reakciju, prestanite da uzimate lek Iruzid i odmah se javite lekaru. Simptomi mogu biti:

• iznenadno oticanje lica, usana, jezika, ili grla, što može otežati gutanje;
• teško ili iznenadno oticanje šaka, stopala ili zglobova;
• otežano disanje;
• jak svrab kože.

Teški problemi sa jetrom (veoma retka neželjena dejstva, mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek). Simptomi mogu biti:

• žuta prebojenost kože ili beonjača očiju, tamno obojena mokraća ili gubitak apetita. Ako se ovo odnosi na Vas, odmah se javite lekaru.

Ostala moguća neželjena dejstva:

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja;
• vrtoglavica ili ošamućenost, posebno prilikom naglog ustajanja;
• nesvestica;
• proliv;
• povraćanje;
• kašalj;
• problemi sa bubrezima (vidi se po laboratorijskim nalazima krvi).

Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene raspoloženja, uključujući osećaj depresije;
• osećaj bockanja, kao trnci;
• vertigo;
• poremećaji čula ukusa;
• poteškoće sa spavanjem;
• veliki pad krvnog pritiska može da nastane kod osoba sa sledećim stanjima: koronarna bolest srca, suženje (stenoza) aorte (arterije u Vašem srcu), srčanih zalistaka ili bubrežne

arterije, zadebljanje srčanog mišića. Ukoliko Vam se to dogodi, možete osetiti vrtoglavicu ili ošamućenost, posebno ukoliko naglo ustanete;

• srčani ili moždani udar;
• poremećaji srčanog ritma;
• promenjena boja na prstima ruku i nogu;
• curenje nosa;
• mučnina;
• bol u stomaku i loše varenje;
• promene u laboratorijskim testovima koji pokazuju funkciju jetre (enzimi jetre);
• osip;
• svrab;
• polna nemoć (impotencija);
• osećaj slabosti;
• umor;
• povećane vrednosti nekih supstanci u krvi (urea, kreatinin ili kalijum).

Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene nekih ćelija krvi. Simptomi mogu biti osećaj umora ili bleda koža;
• zbunjenost;
• poremećaji čula mirisa;
• suvoća usta;
• osip na koži sa tamno crvenim, izdignutim ispupčenjima koja svrbe (koprivnjača);
• opadanje kose (alopecija);
• psorijaza (bolest kože);
• infekcija krvi;
• oslabljen rad bubrega;
• uvećanje dojki kod muškaraca;
• sindrom neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (SIADH);
• niska koncentracija natrijuma u krvi, što može da izazove slabost, umor, glavobolju, osećaj malaksalosti, povraćanje i grčeve.

Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• problemi sa koštanom srži ili smanjenim brojem krvnih ćelija i/ili trombocita u krvi; Možete primetiti umor, infekcije (koje mogu biti ozbiljne), povišenu telesnu temperaturu, nedostatak vazduha, pojavu modrica ili lakše krvarenje;
• otečene žlezde (limfni čvorovi);
• povećan imunski odgovor (autoimunska bolest);
• niska koncentracija šećera u krvi (hipoglikemija). Simptomi mogu biti osećaj gladi ili slabosti, znojenje i ubrzan srčani ritam;
• iznenadni osećaj zviždanja u plućima i kratak dah (bronhospazam);
• zapaljenje pluća (što možete osetiti kao da ste ostali bez daha);
• zapaljenje sinusa (osećaj bola i punoće u dubini obraza i očiju).
• eozinofilna pneumonija (zapaljenje pluća). Simptomi uključuju kombinaciju sledećeg: sinuzitis, osećaj kao da imate grip, osećaj da ste sve više bez daha, bol u predelu želuca ili creva, osip na koži, osećaj bockanja, kao trnci ili utrnulost ruku i nogu.
• zapaljenje gušterače (pankreatitis). Ovo izaziva umeren do jak bol u stomaku;
• oticanje sluzokože creva. To može uzrokovati iznenadne bolove u stomaku, proliv ili povraćanje;
• znojenje;
• težak poremećaj kože ili osip. Simptomi su crvenilo, pojava plikova na koži i ljuštenje, koji brzo nastaju i mogu zahvatiti usta i nos;
• smanjeno mokrenje ili prestanak mokrenja.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• osećaj da se vide, čuju ili osećaju stvari koje ne postoje (halucinacije);
• naleti crvenila na koži.

Moguća neželjena dejstva hidrohlortiazida:

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože);
• zapaljenje pljuvačnih žlezda;
• smanjen broj krvnih ćelija i/ili trombocita (krvnih pločica) u krvi. Možete primetiti umor, infekcije
• (koje mogu biti ozbiljne), povišenu telesnu temperaturu, nedostatak vazduha, modrice ili lakše krvarenje;
• gubitak apetita;
• povećanje koncentracije šećera (glukoze) u krvi (hiperglikemija);
• pojava šećera u mokraći;
• povećana koncentracija mokraćne kiseline u krvi;
• izmenjena koncentracija supstanci u krvi (npr. niska koncentracija natrijuma i kalijuma). Možete primetiti slabost mišića, žeđ, osećaj utrnulosti i bockanja, grčeve ili imati mučninu;
• povišene ili visoke vrednosti masnoća u krvi (uključujući holesterol);
• osećaj nemira;
• depresija;
• poteškoće sa spavanjem;
• osećaj utrnulosti i bockanja;
• ošamućenost;
• poremećaj vida pri kojem sve izgleda žuto;
• kratkotrajni problemi sa vidom;
• jak bol u oku praćen crvenilom i iznenadnim zamućenjem vida. Ako se iznenada pojavi bol i crvenilo u oku, odmah se obratite Vašem lekaru. Možda će Vam trebati lečenje da biste izbegli trajni gubitak vida;
• vertigo;
• osećaj padanja u nesvest (posebno pri ustajanju);
• oštećenje krvnih sudova uzrokovano crvenim ili purpurnim tačkicama po koži;
• otežano disanje. Osećaj nedostatka vazduha, ako imate zapaljenje pluća ili tečnost u plućima;
• nadraženost želuca;
• proliv;
• otežano pražnjenje creva;
• zapaljenje gušterače (pankreatitis). Ovo izaziva umeren do jak bol u stomaku;
• žuta prebojenost kože ili beonjače oka (žutica);
• problemi sa kožom uključujući osip izazvan osetljivošću na sunčevu svetlost, osip, težak osip koji se razvija brzo uz pojavu plikova na koži ili ljuštenja kože, koji mogu zahvatiti i usta, aktivacija ili pogoršanje postojećeg eritemskog lupusa ili pojava neuobičajenih reakcija na koži;
• alergijske reakcije;
• grčevi i slabost mišića;
• problemi sa bubrezima, koji mogu biti teški (dokazuju se testovima krvi);
• povišena telesna temperatura.
• slabost.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka.

Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Iruzid posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

"Važi do:". Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati na temperaturi do 25°C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivne supstance su lizinopril u obliku lizinopril, dihidrata i hidrohlortiazid.

Jedna tableta sadrži 20 mg lizinoprila u obliku lizinopril, dihidrata i 12,5 mg hidrohlortiazida.

• Pomoćne supstance su:

manitol (E421); kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; skrob, kukuruzni; skrob, preželatinizovan; magnezijum-stearat; gvožđe(III)-oksid, žuti (boja E 172).

Kako izgleda lek Iruzid i sadržaj pakovanja

Tableta.

Tablete su žute boje, heksagonalne, bikonveksne.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC-Al blister sa 30 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 blister (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO BELUPO, LIJEKOVI I KOZMETIKA D.D., BEOGRAD (VOŽDOVAC)

Mosorska 1, Beograd

Proizvođač:

BELUPO, LIJEKOVI I KOZMETIKA D.D.

Ulica Danica 5, Koprivnica, Hrvatska Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Mart, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01252-17-001 od 29.03.2019.