Prevencija venske tromboembolije (VTE) kod odraslih pacijenata koji se podvrgavaju elektivnoj hirurškojintervenciji ugradnje veštačkog kuka ili kolena.
Terapija tromboze dubokih vena (TDV) i plućne embolije (PE) i prevencija ponavljajuće tromboze dubokih vena i plućne embolije kod odraslih osoba (videti odeljak 4.4 za informacije o primeni kod hemodinamski nestabilnih pacijenata sa plućnom embolijom).
Doziranje
Prevencija venske tromboembolije (VTE) kod odraslih pacijenata koji se podvrgavaju elektivnoj hirurškojintervenciji ugradnje veštačkog kuka ili kolena
Preporučena doza je 10 mg rivaroksabana uzeta oralno, jednom dnevno. Početnudozutreba uzeti 6 do 10 satinakon hirurške intervencije pod uslovom da je postignuta hemostaza.
Trajanje lečenja zavisi od individualnog rizika pacijenta za nastanak venske tromboembolije, što je određenovrstom ortopedske hirurške intervencije.
Kod pacijenata podvrgnutih velikoj hirurškoj intervenciji ugradnjeveštačkog kuka preporučeno trajanje lečenja je 5 nedelja.
Kod pacijenata podvrgnutih velikoj hirurškoj intervenciji ugradnje veštačkog kolena preporučeno trajanje lečenja je 2 nedelje.
1 od 26
Ako propusti dozu, pacijent mora odmah uzeti lek, a zatim od sledećeg dana nastaviti sa uzimanjem leka jednom dnevno kao i ranije.
Terapija tromboze dubokih vena, terapija plućne embolije i prevencija ponavljajuće tromboze dubokih vena i plućne embolije
Preporučena doza za početak terapije akutne tromboze dubokih vena ili plućne embolije je 15 mg dva puta dnevno tokom prve 3 nedelje. Zatim za nastavak lečenja i prevenciju ponavljajuće tromboze dubokih vena i plućne embolije treba uzimati20 mg jednom dnevno.
Kod pacijenata sa trombozom dubokih vena ili plućnom embolijom, koje su posledica većeg prolaznog faktora rizika (tj. nedavnom velikom hirurškom intervencijom ili traumom), potrebno je razmotriti kratko trajanje lečenja (najmanje 3 meseca). Duže lečenje je potrebno razmotriti kod pacijenata sa provociranom trombozom dubokih vena ili plućnom embolijom koje nisu povezane sa glavnim prolaznim faktorima rizika, neprovociranom trombozom dubokih vena ili plućnom embolijom ili ponavljajućom trombozom dubokih vena ili plućnom embolijom u anamnezi.
U slučaju kada je indikovana produžena prevencija ponavljajuće tromboze dubokih vena ili plućne embolije (nakon završetka terapije tromboze dubokih vena ili plućne embolije u trajanju od najmanje 6 meseci), preporučena doza je 10 mg jednom dnevno. Kod pacijenata kod kojih se smatra da je rizik od nastanka ponavljajuće tromboze dubokih vena ili plućne embolije veliki, kao što su oni sa komplikovanim komorbiditetima ili kod kojih se ponavljajuća tromboza dubokih vena ili plućna embolija razvila tokom produžene prevencije lekom Rufixalo u dozi od 10 mg jednom dnevno, potrebno je razmotriti uzimanje leka Rufixalou dozi od 20 mg jednom dnevno.
Trajanje lečenja i izbor doze treba prilagoditi svakom pacijentu pojedinačno nakon pažljive procene odnosa koristi od lečenja i rizika od krvarenja (videti odeljak 4.4).
Vremenski period | Doziranje | Ukupna dnevna doza | |
Lečenje i prevencija ponavljajuće | Od 1. do 21. dana | 15 mg dva puta dnevno | 30 mg |
Od 22. dana nadalje | 20 mg jednom dnevno | 20 mg | |
Nakon završetka lečenja TDV ili PE u trajanju od najmanje 6 meseci |
Ako se tokom faze terapije sa 15 mg dva puta dnevno (od 1. do 21. dana) propusti doza, pacijent mora uzeti lek Rufixalo odmah, kako bi obezbedio količinu od 30 mg leka dnevno. U tom slučaju mogu se odjednom uzeti dve tablete od 15 mg. Od sledećeg dana, pacijent treba da nastavi redovno da uzima lek udozi od 15 mgdva puta dnevno, kao što je preporučeno.
Ako se propusti doza tokom faze terapije kada se lek uzima jednom dnevno, pacijent treba da uzme lek Rufixalo odmah i sledećeg dana da nastavi sa uzimanjem doze jednom dnevno, kao što je preporučeno. Ne treba uzeti 2 doze u istom danu kako bi se nadoknadila propuštena doza.
Prevođenje pacijenata sa terapije antagonistima vitamina K (engl. Vitamin K antagonist, VKA) na terapiju lekom Rufixalo
Kod pacijenata koji su na terapiji tromboze dubokih vena, plućne embolije ili uzimaju lekove za prevenciju ponovnog javljanja, treba prekinuti lečenje antagonistima vitamina K i početi lečenje lekom Rufixalo kada je vrednost internacionalnog normalizovanog odnosa (engl. International NormalisedRatio, INR) ≤ 2,5.
Kada se pacijenti prevode sa terapije antagonistima vitamina K na lek Rufixalo, vrednosti internacionalnog normalizovanog odnosa (engl. International Normalised Ratio, INR) mogu biti lažno povećane nakon uzimanja leka Rufixalo. Vrednost INR nije odgovarajuća mera antikoagulantne aktivnosti leka Rufixaloi zbog toga je ne treba koristiti (videti odeljak 4.5).
2 od 26
Prevođenje pacijenata sa terapije lekom Rufixalona terapiju antagonistima vitamina K (VKA) Može doći do neadekvatne antikoagulacije tokom prevođenja pacijenata sa leka Rufixalo na VKA. Tokom svakog prevođenja na drugi antikoagulans treba osigurati kontinuiranu adekvatnu antikoagulaciju. Treba imati na umu da lek Rufixalomože doprineti povećanju INR vrednosti.
Ako se pacijenti prevode sa leka Rufixalo na VKA, VKA treba primeniti istovremeno dok INR ne dostigne vrednost ≥ 2,0. Tokom prva dva dana perioda prevođenja, treba primeniti standardno početno doziranje VKA, nakon čega sledi doziranje VKA u zavisnosti od INR vrednosti. Dok su pacijenti i na terapiji lekom Rufixalo i na terapiji sa VKA, INR ne treba meriti ranije od 24 sata nakon prethodne doze, ali pre sledeće doze leka Rufixalo. Kada se primena leka Rufixalo obustavi, merenje INR se pouzdano može odrediti najmanje 24 sata nakon poslednje doze (videti odeljke 4.5 i 5.2).
Prevođenje pacijenata sa terapije parenteralnim antikoagulansima na terapiju lekom Rufixalo
Za pacijente koji trenutno primaju parenteralni antikoagulans, treba prekinuti sa primenom parenteralnih antikoagulanasa i započeti primenu leka Rufixalo0 do 2 sata pre planiranog termina za sledeću primenu parenteralnog leka (npr. niskomolekularnog heparina) ili u vreme prekida kontinuirano primenjivanog parenteralnog leka (npr. intravenskog nefrakcionisanog heparina).
Prevođenje pacijenata sa terapije lekom Rufixalona terapiju parenteralnim antikoagulansima Prvu dozu parenteralnog antikoagulansa treba primeniti u vreme kada bi bilo potrebno uzeti sledeću dozu leka Rufixalo.
Posebne grupe pacijenata
Oštećenje funkcije bubrega
Ograničeni klinički podaci za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 15-29 mL/min) ukazuju da su koncentracije rivaroksabana u krvi ovih pacijenata značajno povećane. Zbog toga kod ovih pacijenata lek Rufixalo treba pažljivo koristiti. Primena se ne preporučuje kod pacijenata sa klirensom kreatinina <15 mL/min (videti odeljke 4.4 i 5.2).
Za prevenciju venske tromboembolije (VTE) kod odraslih pacijenata koji se podvrgavaju elektivnoj hirurškoj intervenciji ugradnje veštačkog kuka ili kolena, kod pacijenata sa blago (klirens kreatinina od 50 do 80 mL/min) ili umereno (klirens kreatinina od 30 do 49 mL/min) oštećenom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).
Za terapijutromboze dubokih vena, terapijuplućne embolije i prevenciju ponavljajuće tromboze dubokih vena i plućne embolije, kod pacijenata sa blago (klirens kreatinina od 50 do 80 mL/min) oštećenom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje preporučene doze (videti odeljak 5.2).
Kod pacijenata sa umereno (klirens kreatinina 30-49 mL/min) i teško (klirens kreatinina 15-29 mL/min) oštećenom funkcijom bubrega: pacijentetreba lečiti dozom od 15 mgdva puta na dan prve 3 nedelje. Nakon toga, preporučena doza je 20 mgjednom dnevno. Smanjenje doze sa 20 mg jednom dnevno na 15 mgjednom dnevno treba razmotritiako kod pacijenta procenjeni rizik od krvarenja prevazilazirizik od ponavljajuće tromboze dubokih vena i plućne embolije. Preporuka za primenu 15 mgzasniva se na farmakokinetičkom modelu i nije ispitivana u ovim kliničkim uslovima (videti odeljke 4.4, 5.1 i 5.2).
Kada je preporučena doza 10 mgjednom dnevno, nije potrebno prilagođavanje preporučene doze.
Oštećenje funkcije jetre
Lek Rufixalo je kontraindikovan kod pacijenata sa oboljenjem jetre povezanim sa koagulopatijom i klinički značajnim rizikom od krvarenja, uključujući pacijente sa cirozom sa Child Pugh skorom B i C (videti odeljke 4.3 i 5.2).
Starijipacijenti
Nije potrebno prilagođavati dozu (videti odeljak 5.2).
3 od 26
Telesna masa
Nije potrebno prilagođavati dozu (videti odeljak 5.2).
Pol
Nije potrebno prilagođavati dozu (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost rivaroksabana kod dece uzrasta 0 do 18 godina nisu ustanovljene. Nema dostupnih podataka. Zbog toga se lek Rufixalone preporučuje za primenu kod dece mlađe od 18 godina.
Način primene
Lek Rufixaloje namenjen za oralnu upotrebu.
Tablete se mogu uzimati uz obrok ili nezavisno od njega (videti odeljke 4.5 i 5.2).
Usitnjavanje tablete
Kod pacijenata koji ne mogu da progutaju celu tabletu, tableta leka Rufixalomože da se usitni i pomeša sa vodom ili kašom od jabuke, neposredno pre oralne primene leka.
Usitnjena tableta takođe može biti primenjena kroz gastričnu sondu (videti odeljke5.2 i6.6).
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Aktivno klinički značajno krvarenje.
Lezije ili stanja sa značajnim rizikom za pojavu velikih krvarenja. Ovo može uključivati trenutne ili nedavne gastrointestinalne ulceracije, prisustvo malignih neoplazmi sa velikim rizikom od krvarenja, nedavnu povredu mozga ili kičmene moždine, skorašnje hirurške intervencije na mozgu, kičmenoj moždini ili oftalmološke hirurške intervencije, nedavnu intrakranijalnu hemoragiju, poznate ili potencijalne ezofagealne varikse, arterio-venske malformacije, aneurizme krvnih sudova ili veće intraspinalne, odnosno intracerebralne vaskularne anomalije.
Istovremena terapija sa nekim od antikoagulantnih lekova, na primer nefrakcionisanim heparinom, niskomolekularnim heparinima (enoksaparin, dalteparin, itd.), derivatima heparina (fondaparinuks, itd.), oralnim antikoagulansima (varfarin, dabigatran eteksilat, apiksaban itd.) osim u određenim uslovima promene antikoagulantne terapije (videti odeljak 4.2) ili kada se nefrakcionisani heparin primenjuje u dozama neophodnim za održavanje otvorenog centralnog venskog ili arterijskog katetera (videti odeljak 4.5).
Bolest jetre udružena sa koagulopatijom i klinički značajnim rizikom od krvarenja uključujući pacijente sa cirozom sa Child Pugh skorom B i C (videti odeljak 5.2).
Trudnoća i dojenje (videti odeljak 4.6).
Klinički nadzor u sklopu antikoagulantne prakse se preporučuje tokom čitavog perioda terapije.
Rizik od krvarenja
Kao i pri terapiji drugim antikoagulansima, kod pacijenata koji koriste lek Rufixalo treba pažljivo pratiti znake krvarenja. Preporučuje se oprez prilikom primene u stanjima sa
4 od 26
povećanim rizikom od krvarenja. Primenu leka Rufixalo treba prekinuti ako se pojavi ozbiljno krvarenje (videti odeljak 4.9).
U kliničkim ispitivanjima su se krvarenja sluzokože (tj. epistaksa, gingivalna, gastrointestinalna, genitourinarna uključujući neuobičajeno vaginalno ili pojačano menstrualno krvarenje) i anemija češće javljali tokom dugotrajne terapije rivaroksabanom u poređenju sa terapijom antagonistima vitamina K. Zbog toga bi pored adekvatnog kliničkog nadzora, laboratorijsko ispitivanje hemoglobina/hematokrita moglo imati značaja za otkrivanje okultnog krvarenja i procenu kliničkog značaja vidljivog krvarenja, kada se to proceni odgovarajućim.
Kako je detaljnije prikazano u nastavku teksta, više podgrupa pacijenata ima povećan rizik za pojavukrvarenja. Ove pacijente treba pažljivo pratiti radi uočavanja znakova i simptoma komplikacija krvarenja i anemije nakon započinjanja terapije (videti odeljak 4.8). Kod pacijenata koji primaju lek Rufixaloza prevencijuvenske tromboembolije nakon elektivne hirurške intervencije ugradnje veštačkog kuka ili kolena, to se može postići redovnim lekarskim pregledima pacijenata, pažljivim praćenjem drenaže hirurške rane, kao i povremenim merenjem vrednosti hemoglobina. U slučaju svakog neobjašnjivog smanjenja vrednosti hemoglobina ili krvnog pritiska potrebno je potražiti mesto krvarenja.
Iako terapija rivaroksabanom ne zahteva rutinsko praćenje izloženosti leku, određivanje koncentracije rivaroksabana kalibrisanim kvantitativnim anti-faktor Xa testom može biti korisno u izuzetnim situacijama gde poznavanje izloženosti rivaroksabanu može pomoći kao informacija u kliničkim odlukama, npr. prilikom predoziranja ili hitne hirurške intervencije (videti odeljke 5.1 i 5.2).
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min) koncentracije rivaroksabana u plazmi mogu biti značajno povećane (u proseku 1,6 puta) što može dovesti do povećanog rizika od krvarenja. Lek Rufixalotreba oprezno primenjivati kod pacijenata sa klirensom kreatinina 15-29 mL/min. Primena ovog leka se ne preporučuje kod pacijenata sa klirensom kreatinina < 15 mL/min (videti odeljke 4.2 i 5.2).
Lek Rufixalo treba koristiti uz oprez kod pacijenata sa umereno oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina 30 - 49 mL/min) koji istovremeno primaju druge lekove koji povećavaju koncentraciju rivaroksabana u plazmi (videti odeljak 4.5).
Interakcija sa drugim lekovima
Primena leka Rufixalo se ne preporučuje kod pacijenata koji istovremeno primaju azolne antimikotike za sistemsku primenu (poput ketokonazola, itrakonazola, vorikonazola i posakonazola) ili inhibitore HIV proteaze (npr. ritonavir). Ove aktivne supstance snažno inhibiraju i CYP3A4 i P-gp, te zbog toga mogu klinički značajno povećati koncentracije rivaroksabana u plazmi (u proseku 2,6 puta) što može dovesti do povećanog rizika od pojave krvarenja (videti odeljak 4.5).
Neophodan je oprez ukoliko su pacijenti istovremeno na terapiji lekovima koji utiču na hemostazu, poput nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), acetilsalicilne kiseline i inhibitora agregacije trombocita ili selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (engl. Selective serotonin reuptake inhibitors, SSRI) i inhibitora preuzimanja serotonina i norepinefrina (engl. Serotonin–norepinephrine reuptake inhibitors, SNRI). Kod pacijenata sa rizikom za nastanak gastrointestinalnih ulceracija potrebno je razmotriti uvođenje odgovarajuće profilaktičke terapije (videti odeljak 4.5).
Ostali faktori rizika za pojavu krvarenja
Kao i drugi antitrombotici, rivaroksaban se ne preporučuje pacijenatima koji imaju povećan rizik od krvarenja usled poremećaja kao što su:
kongenitalni ili stečeni poremećaji krvarenja; teška nekontrolisana arterijska hipertenzija;
5 od 26
druge gastrointestinalne bolesti bez aktivne ulceracije koje potencijalno mogu da dovedu do komplikacija krvarenja (npr. zapaljenska bolest creva, ezofagitis, gastritis i gastroezofagealni refluks);
vaskularna retinopatija;
bronhiektazije ili pulmonarno krvarenje u anamnezi.
Pacijenti koji boluju od malignih bolesti
Pacijenti sa malignom bolešću mogu istovremeno biti izloženi većem riziku od krvarenja i tromboze. Individualna korist od antitrombotičkog lečenja treba da se odmeri u odnosu na rizik od krvarenja kod pacijenata sa aktivnim karcinomom u zavisnosti od lokacije tumora, antineoplastične terapije i stadijuma bolesti. Tumori locirani u gastrointestinalnom ili genourinarnom traktu su povezani sa povećanim rizikom od krvarenja tokom terapije rivaroksabanom.
Kod pacijenata sa malignim neoplazmama sa velikim rizikom od krvarenja, upotreba rivaroksabana je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).
Pacijenti sa veštačkim zaliscima
Rivaroksaban se ne sme primenjivati za tromboprofilaksu kod pacijenata koji su nedavno podvrgnuti transkateterskoj zameni aortnog zaliska (engl. transcatheter aortic valve replacement, TAVR). Bezbednost i efikasnost rivaroksabana nisu ispitivane kod pacijenata sa veštačkim srčanim zaliscima; zbog toga nema podataka koji bi potvrdili da rivaroksaban obezbeđuje adekvatnu antikoagulaciju u ovoj populaciji pacijenata. Terapija lekom Rufixalo se ne preporučuje kod ovih pacijenata.
Pacijenti sa antifosfolipidnim sindromom
Direktno delujući oralni antikoagulansi (engl. direct acting oral anticoagulants, DOAC), uključujući rivaroksaban, ne preporučuju se pacijentima koji u anamnezi imaju trombozu, a dijagnostikovan im je antifosfolipidni sindrom. Posebno se ne preporučuju kod pacijenata koji su trostruko pozitivni (na lupus antikoagulans, antikardiolipinska antitiela i anti-beta 2-glikoprotein-I antitiela), kod kojih bi lečenje direktno delujućim oralnim antikoagulansima moglo biti povezano sa povećanom stopom ponavljajućih trombotskih događaja u poređenju sa terapijom antagonistima vitamina K.
Hirurška intervencija zbog preloma kuka
Nisu sprovedena intervencijska klinička ispitivanja radi procene efikasnosti i bezbednosti rivaroksabana kod pacijenata podvrgnutih hirurškojintervenciji zbog preloma kuka.
Hemodinamski nestabilni pacijenti sa plućnom embolijom ili pacijenti kojima su potrebne tromboliza iliplućna embolektomija
Lek Rufixalo se ne preporučuje kao druga terapijska opcija nefrakcionisanom heparinu kod pacijenata sa plućnom embolijom koji su hemodinamski nestabilni ili bi mogli biti podvrgnuti trombolizi ili plućnoj embolektomiji jer efikasnost i bezbednost rivaroksabana nisu potvrđene u tim kliničkim situacijama.
Spinalna/epiduralna anestezija ili punkcija
Kada se izvodi neuroaksijalna anestezija (spinalna/epiduralna anestezija) ili spinalna/epiduralna punkcija, pacijenti na terapiji antitromboticima u cilju prevencije tromboembolijskih komplikacija su pod rizikom od stvaranja epiduralnog ili spinalnog hematoma koji može dovesti do dugotrajne ili permanentne paralize. Rizik od ovih događaja može se povećati kod postoperativne primene stalnih epiduralnih katetera ili istovremene primene lekova koji utiču na hemostazu. Rizik se takođe može povećati zbog traumatske ili ponavljane epiduralne ili spinalne punkcije. Kod ovih pacijenata treba često kontrolisati pojavu znakova i simptoma neuroloških oštećenja (npr. utrnulost ili slabost nogu, odnosno poremećaji funkcije creva ili mokraćne bešike). Ukoliko se primeti neurološki poremećaj, neophodno je hitno postaviti dijagnozu i sprovesti terapiju. Pre neuraksijalne intervencije lekar treba da razmotri odnos
6 od 26
koristi i rizika kod pacijenata koji primaju antikoagulanse, odnosno pacijenata koji će primati antikoagulanse u cilju tromboprofilakse.
U cilju smanjenja potencijalnog rizika od krvarenja povezanog sa istovremenom primenom rivaroksabana i neuraksijalne (epiduralna/spinalna) anestezije ili spinalne punkcije, treba razmotriti farmakokinetički profil rivaroksabana. Postavljanje ili uklanjanje epiduralnog katetera ili lumbalnu punkciju je najbolje uraditi kada se proceni da je antikoagulantni efekat rivaroksabana slab (videti odeljak 5.2).
Treba da prođe najmanje 18 sati posle poslednje primene rivaroksabana pre vađenja epiduralnog katetera. Nakon vađenja katetera, treba da prođe najmanje 6 sati pre primene sledeće doze rivaroksabana.
Ukoliko dođe dotraumatskepunkcije, primena rivaroksabana mora se odložiti za 24 sata.
Preporuke za doziranje pre i nakoninvazivnih procedura i hirurške intervencije koje nisu elektivna hirurška intervencija ugradnje veštačkog kuka ili kolena
Ukoliko je potrebno sprovesti invazivnu proceduru ili hiruršku intervenciju, terapiju lekom Rufixalo10 mg, ukoliko jetomoguće, treba prekinuti najmanje 24 sata pre intervencije, što mora biti zasnovano na kliničkoj proceni lekara.
Ako se procedura ne može odložiti, treba proceniti povećani rizik pojave krvarenja u odnosu na hitnost intervencije.
Terapiju lekom Rufixalo treba nastaviti što pre nakon invazivne procedure ili hirurške intervencije pod uslovom da to klinička situacija dopušta i da je uspostavljena adekvatna hemostaza, koja je potvrđena od strane lekara (videti odeljak 5.2).
Stariji pacijenti
Rizik od krvarenja može biti povećan sa godinama starosti (videti odeljak 5.2).
Dermatološke reakcije
U toku post-marketinškog praćenja leka, prijavljene su ozbiljne kožne reakcije povezane sa primenom rivaroksabana, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom/toksičnu epidermalnu nekrolizu i DRESS sindrom (videti odeljak 4.8). Pacijenti su izgleda u najvećem riziku od pojave ove reakcije na početku terapije: u najvećem broju slučajeva početak reakcija se javlja tokom prvih nedelja terapije. Primenu rivaroksabana treba prekinuti pri prvoj pojavi teškog osipa na koži (npr. osipa koji se širi, intenzivan je i kod kog se javljaju plikovi), ili bilo kog drugog simptoma preosetljivosti udruženog sa mukoznim lezijama.
Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom
Lek Rufixalo sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.
Lek Rufixalosadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma“.
Inhibitori CYP3A4 i P-gp transportera
Istovremena primena rivaroksabana sa ketokonazolom (u dozi od 400 mg, jednom dnevno), ili ritonavirom (u dozi od 600 mg, dva puta dnevno), povećala je 2,6 puta/2,5 puta srednju PIK vrednost rivaroksabana, i 1,7 puta/1,6 puta srednju Cmax vrednost rivaroksabana, sa značajnim povećanjem farmakodinamskih efekata koji su mogli uzrokovati povećanje rizika od krvarenja. Zbog toga se lek Rufixalone preporučuje pacijentima koji seistovremeno leče azolnim antimikoticima za sistemsku primenu kao što su ketokonazol, itrakonazol, vorikonazol i posakonazol ili inhibitorima HIV proteaze. Ove aktivne supstance su snažni inhibitori kako CYP3A4, tako i P-gp transportera (videti odeljak 4.4).
Očekuje se da aktivne supstance koje snažno inhibiraju samo jedan od puteva eliminacije rivaroksabana, bilo CYP3A4 ili P-gp transportera, u manjoj meri povećavaju koncentracije rivaroksabana u plazmi. Klaritromicin (u dozi od 500 mg, dva puta dnevno), na primer, za koji se
7 od 26
smatra da je snažan inhibitor CYP3A4 i umereni inhibitor P-gp transportera, povećavao je srednju PIK vrednost rivaroksabana 1,5 puta, i Cmax rivaroksabana 1,4 puta. Malo je verovatno da će interakcija sa klaritromicinom biti klinički značajna za većinu pacijenata, ali može biti potencijalno značajna kod visoko rizičnih pacijenata (za pacijente sa oštećenjem funkcije bubrega pogledajte odeljak 4.4).
Eritromicin (u dozi od 500 mg, tri puta dnevno), koji umereno inhibira CYP3A4 i P-gp transporter, povećavao je srednje vrednosti PIK i Cmax rivaroksabana 1,3 puta. Malo je verovatno da će interakcija sa eritromicinom biti klinički značajna za većinu pacijenata, ali može biti potencijalno značajna kod visoko rizičnih pacijenata.
Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega, primena eritromicina (u dozi od 500 mg tri puta dnevno) je dovela do povećanja srednje PIK vrednosti rivaroksabana 1,8 puta i povećanja Cmax vrednosti rivaroksabana 1,6 puta u poređenju sa pacijentima sa očuvanom funkcijom bubrega. Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega, primena eritromicina je dovela do povećanja srednje PIK vrednosti za rivaroksaban od 2,0 puta i do povećanja vrednosti Cmax od 1,6 u poređenju sa pacijentima sa očuvanom funkcijom bubrega. Efekat eritriomicina je aditivan efektu oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 4.4).
Flukonazol (u dozi od 400 mg, jednom dnevno) koji umereno inhibira CYP3A4, povećao je srednju PIK vrednost 1,4 puta i srednji Cmax 1,3 puta. Malo je verovatno da će interakcija sa flukonazolom biti klinički značajna za većinu pacijenata, ali može biti potencijalno značajna kod visoko rizičnih pacijenata (za pacijente sa oštećenjem funkcije bubrega pogledajte odeljak 4.4).
S obzirom na ograničene dostupne kliničke podatke za dronedaron, istovremenu primenu sa rivaroksabanom treba izbegavati.
Antikoagulansi
Posle istovremene primene enoksaparina (u dozi od 40 mg, pojedinačna doza) sa rivaroksabanom (u dozi od 10 mg, pojedinačna doza) zapažen je aditivni anti-faktor Xa efekat, bez bilo kakvog dodatnog uticaja na testove koagulacije (PT, aPTT). Enoksaparin nije uticao na farmakokinetiku rivaroksabana. Zbog povećanog rizika od krvarenja, potreban je oprez ukoliko se pacijenti istovremeno leče bilo kojim drugim antikoagulansom (videti odeljke 4.3 i 4.4).
NSAIL/inhibitori agregacije trombocita
Nije primećeno klinički značajno produženje vremena krvarenja posle istovremene primene rivaroksabana (u dozi od 15 mg) i 500 mg naproksena. Uprkos tome, kod pojedinaca, farmakodinamski odgovor može biti više izražen.
Nisu zapažene klinički značajne farmakokinetičke ili farmakodinamske interakcije kada je rivaroksaban primenjen u kombinaciji sa 500 mg acetilsalicilne kiseline.
Klopidogrel (udarna doza od 300 mg, a zatim doza održavanja od 75 mg) nije pokazao farmakokinetičku interakciju sa rivaroksabanom (u dozi od 15 mg), ali je u jednoj podgrupi pacijenata primećeno značajno produženje vremena krvarenja koje nije koreliralo sa agregacijom trombocita, vrednostima P-selektina ili GPIIb/IIIa receptora.
Potreban je oprez ukoliko se pacijent istovremeno leči lekom iz grupe NSAIL (uključujući acetilsalicilnu kiselinu) i inhibitorima agregacije trombocita, pošto je za ove lekove karakteristično da povećavaju rizik od krvarenja (videti odeljak 4.4).
SSRI/SNRI
Kao i kod drugih antikoagulanasa, postoji mogućnost da su pacijenti izloženi većem riziku od krvarenja prilikom istovremene primene rivaroksabana sa SSRI i SNRI zbog prijavljenih efekta ovih lekova na trombocite. Kod istovremene primene SSRI/SNRI i rivaroksabana u kliničkim ispitivanjima, primećena je numerički veća stopa obilnih ili klinički značajnih krvarenja koja nisu obilna u svim terapijskim grupama.
Varfarin
8 od 26
Prevođenjem pacijenata sa terapije antagonistom vitamina K, varfarinom (INR 2,0 do 3,0) na rivaroksaban (u dozi od 20 mg) ili sa rivaroksabana (u dozi od 20 mg) na varfarin (INR 2,0 do 3,0) produženo je protrombinsko vreme/INR (Neoplastin) više nego aditivno (mogu se uočiti pojedinačne INR vrednosti do 12), dok je uticaj na aPTT, inhibiciju aktivnosti faktora Xa i endogeni trombin potencijal bio aditivan.
Za ispitivanje farmakodinamskih efekata rivaroksabana tokom perioda prevođenja, mogu se koristiti aktivnost anti-faktora Xa, PiCT i Heptest jer varfarin nije imao uticaj na njih. Četvrtog dana nakon poslednje doze varfarina, svi testovi (uključujući PT, aPTT, inhibiciju aktivnosti faktora Xa i ETP) su odražavali samo uticaj rivaroksabana.
Za ispitivanje farmakodinamskih efekata varfarina tokom perioda prevođenja, merenje INR se može koristiti pri najmanjoj postignutoj koncentraciji (Ctrough) rivaroksabana (24 sata nakon prethodnog uzimanja rivaroksabana) jer rivaroksaban minimalno utiče na test u tom trenutku.
Nije zapažena bilo kakva farmakokinetička interakcija između varfarina i rivaroksabana.
Induktori CYP3A4
Istovremena primena rivaroksabana i rifampicina, snažnog induktora CYP3A4, smanjivala je srednju PIK vrednost rivaroksabana za približno 50%, sa paralelnim smanjivanjem njegovih farmakodinamskih efekata. Istovremena primena rivaroksabana sa drugim snažnim induktorima CYP3A4 (npr. fenitoin, karbamazepin, fenobarbital ili kantarion) može takođe smanjiti koncentraciju rivaroksabana u plazmi. Zbog toga, istovremenu primenu snažnih induktora CYP3A4 treba izbegavati, osim ukoliko pacijent nije pod stalnim praćenjem zbog moguće pojave znakova i simptoma tromboze.
Interakcije sa ostalim lekovima
Nisu zapažene klinički značajne farmakokinetičke ili farmakodinamske interakcije pri istovremenoj primeni rivaroksabana sa midazolamom (supstrat za CYP3A4), digoksinom (supstrat za P-gp transporter), atorvastatinom (supstrat za CYP3A4 i P-gp transporter) ili omeprazolom (inhibitor protonske pumpe). Rivaroksaban ne dovodi do indukcije niti do inhibicije bilo kog važnijeg izoenzima CYP, kao što je CYP3A4.
Nije primećena klinički značajna interakcija sa hranom (videti odeljak 4.2).
Laboratorijski parametri
Parametri koagulacije (npr. PT, aPTT, HepTest) menjaju se, kako se i očekuje, zbog mehanizma delovanja rivaroksabana (videti odeljak 5.1).
Trudnoća
Bezbednost i efikasnost rivaroksabana nisu ustanovljene kod trudnica. Studije sprovedene na životinjama pokazale su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Zbog moguće reproduktivne toksičnosti, svojstvenog rizika od krvarenja i podataka o tome da rivaroksaban prolazi kroz placentu, lek Rufixaloje kontraindikovan tokom trudnoće (videti odeljak 4.3).
Žene u reproduktivnom periodu treba da izbegavaju trudnoću tokom lečenja rivaroksabanom.
Dojenje
Bezbednost i efikasnost rivaroksabana nisu ustanovljene kod dojilja. Podaci dobijeni iz ispitivanja sprovedenih na životinjama ukazuju da se rivaroksaban izlučuje u mleko. Stoga, primena leka Rufixalo je kontraindikovana tokom dojenja (videti odeljak 4.3). Mora da se donese odluka da li će se prekinuti dojenje ili napraviti prekid/pauza u terapiji.
Plodnost
Nisu sprovedene specifične studije sa rivaroksabanom kod ljudi radi procene uticaja na plodnost. U jednom ispitivanju plodnosti sprovedenom na mužjacima i ženkama pacovima nije uočen bilo kakav uticaj (videti odeljak 5.3).
9 od 26
Lek Rufixaloima mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Prijavljene su neželjene reakcije poput sinkope (učestalost: povremena) i vrtoglavice (učestalost: česta) (videti odeljak 4.8). Pacijenti kod kojih se javljaju ove neželjene reakcije ne treba da upravljaju vozilima ili rukuju mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Bezbednost rivaroksabana je procenjena u trinaest studija Faze III(videti Tabelu 1).
Ukupno 69608 odraslih pacijenata u devetnaest studija faze III i 412 pedijatrijskih pacijenata u dve studije faze II i jedne studije faze III bilo jeizloženorivaroksabanu.
Tabela 1: Broj pacijenata u studijama, ukupna dnevna doza i maksimalno trajanje terapije u studijama Faze III kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata
* Pacijenti koji su primili najmanje jednu dozu rivaroksabana
10 od 26
** podaci iz VOYAGER PAD studije
Najčešće prijavljena neželjena dejstva kod pacijenata na terapiji rivaroksabanom su bila krvarenja (videti odeljak 4.4. i „Opis odabranih neželjenih dejstava”) (Tabela 2). Najčešće prijavljena krvarenja su bila epistaksa (4,5%) i hemoragije u gastrointestinalnom traktu (3,8%).
Tabela 2: Učestalostdogađaja krvarenja* i anemija kod pacijenata koji su primali rivaroksaban u završenim studijama faze III kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata
*Prikupljeni su, zabeleženi i procenjeni svi događaji krvarenja u svim studijama sa rivaroksabanom.
**U studiji COMPASS postoji mala incidenca anemije jer je primenjen selektivni pristup sakupljanju neželjenih događaja
*** Primenjen je selektivan pristup prikupljanju neželjenih događaja # podaci iz VOYAGER PAD studije
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjenereakcijeprijavljenetokom upotrebe rivaroksabana suprikazaneu Tabeli 3 prema klasi sistema organa (MedDRA), kao i prema učestalosti.
Učestalosti su definisane na sledeći način: - veoma često (≥ 1/10),
- često (≥ 1/100 do < 1/10),
- povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), - retko (≥ 1/10000 do < 1/1000),
- veoma retko (< 1/10000),
- nepoznato(ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).
11 od 26
Tabela 3: Sve neželjene reakcije prijavljene kod odraslih pacijenata uključenih u studije Faze III ili tokom postmarketinškog praćenja* kao i u dve studije faze II i u jednoj studiji faze III kod pedijatrijskih pacijenata
Često | Povremeno | Retko | Veoma retko | Nepoznato | |
Poremećaji krvi | i limfnog sistema | ||||
Anemija (uključujući odgovarajuće laboratorijske parametre) | Trombocitoza (uključujući povećan broj trombocita)A, trombocitopenija | ||||
Poremećaji imuns | kog sistema | ||||
Alergijska reakcija, alergijski dermatitis, angioedem i alergijski edem | Anafilaktičke reakcije uključujući anafilaktički šok | ||||
Poremećaji nervnog sistema | |||||
Vrtoglavica, glavobolja | Cerebralno i intrakranijalno krvarenje, sinkopa | ||||
Poremećaji oka | |||||
Krvarenje u oku (uključujući krvarenje konjunktive) | |||||
Kardiološki poremećaji | |||||
Tahikardija | |||||
Vaskularni poremećaji | |||||
Hipotenzija, hematomi | |||||
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | |||||
Epistaksa, hemoptiza | |||||
Gastrointestinalni poremećaji | |||||
Krvarenje desni, krvarenje u gastrointestinaln om traktu (uključujući rektalno krvarenje), gastrointestinaln i i abdominalni bolovi, dispepsija, mučnina, konstipacijaA, dijareja, povraćanjeA | Suva usta |
12 od 26
Hepatobilijarni poremećaji | ||||
Povećanje vrednosti transaminaza | Oštećenje funkcije jetre, | Žutica, | ||
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | ||||
Pruritus (uključujući povremene slučajeve generalizovanog pruritusa), osip, ekhimoza, kutano i subkutano krvarenje | Urtikarija | Stevens-Johnson-ov sindrom/ toksična epidermalna nekroliza, DRESS sindrom | ||
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | ||||
Bol u ekstremitetuA | Hemartroza | Krvarenje iz mišića | Kompartment sindrom nakon krvarenja | |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | ||||
Krvarenje u urogenitalnom traktu(uključujući hematuriju i menoragijuB), oštećenje funkcije bubrega (uključujući povećane koncentracije kreatinina i uree u krvi) | Insuficijencija bubrega/akutna bubrežna insuficijencija nakon krvarenja koje je dovoljno da izazove hipoperfuziju | |||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | ||||
Povišena telesna temperaturaA, periferni edem, smanjena opšta snaga i energija (uključujući umor i asteniju) | Opšte loše stanje (uključujući slabost) | Lokalizovan edemA |
13 od 26
A: uočeno u prevenciji venske tromboembolije (VTE) kod odraslih pacijenata koji se podvrgavaju elektivnojhirurškoj intervenciji ugradnje veštačkog kuka ili kolena
B: uočeno u terapiji TDV, PE i prevenciji njihovih recidiva kao veoma često kod žena < 55 godina C: uočeno kao povremeno neželjeno dejstvo kod prevencije aterotrombotskih događaja posle akutnog
koronarnog sindroma (AKS) (posle perkutane koronarne intervencije)
* Primenjen je unapred određeni selektivni pristup sakupljanju neželjenih događaja uodabranim studijama III faze. Incidenca neželjenih reakcija se nije povećala i nije identifikovana nova neželjena reakcija na lek nakon analize ovih studija.
Opis odabranih neželjenih reakcija
Usled farmakološkog mehanizma dejstva, primena rivaroksabana može biti povezana sa povećanim rizikom od skrivenog ili vidljivog krvarenja iz bilo kog tkiva ili organa što može dovesti do posthemoragijske anemije. Znaci, simptomi i težina (uključujući smrtan ishod) će varirati prema lokalizaciji i stepenu ili obimu krvarenja i/ili anemije (videti odeljak 4.9 „Postupak lečenja u slučaju krvarenja”). U kliničkim ispitivanjima krvarenje mukoza (tj. epistaksa, gingivalno, gastrointestinalno, genitourinarno uključujući neuobičajeno vaginalno ili pojačano menstrualno krvarenje) i anemija su se češće javljali tokom dugotrajne terapije rivaroksabanom u poređenju sa terapijom VKA. Tako, pored adekvatnog kliničkog praćenja, laboratorijsko ispitivanje hemoglobina/hematokrita bi moglo biti značajno za otkrivanje skrivenog krvarenja i za određivanje kliničkog značaja vidljivog krvarenja, ukoliko se proceni adekvatnim. Rizik od krvarenja može biti povećan kod nekih grupa pacijenata, npr. kod pacijenata sa nekontrolisanom teškom arterijskom hipertenzijom i/ili u slučaju istovremene terapije lekom koji utiče na hemostazu (videti „Rizik od krvarenja” u odeljku 4.4). Menstrualno krvarenje može biti pojačano i/ili produženo. Komplikacije usled krvarenja se mogu manifestovati kao slabost, bledilo, vrtoglavica, glavobolja ili neobjašnjivi otok, dispneja i neobjašnjivi šok. U nekim slučajevima kao posledica anemije, uočeni su simptomi srčane ishemije poput bola u grudima ili angine pektoris.
Kod primene rivaroksabana prijavljene su poznate komplikacije nakon ozbiljnog krvarenja, poput kompartment sindroma i insuficijencije bubrega usled hipoperfuzije. Prema tome, mora se uzeti u obzir mogućnost pojave krvarenja prilikom evaluacije stanja svakog pacijenta na antikoagulantnoj terapiji.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
14 od 26
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
faks: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Prijavljeni su retki slučajevi predoziranja dozom do 1960 mg. U slučaju predoziranja, pacijenta treba pažljivo pratiti kako bi se uočilo krvarenje ili druge neželjene reakcije (videti u nastavku odeljak „Postupak lečenja u slučaju krvarenja“). Usled ograničene resorpcije očekuje se efekat plafona bez daljeg povećanja prosečne izloženosti u plazmi pri supraterapijskim dozama od 50 mg rivaroksabana ili većim.
Dostupan je specifični antidot (andeksanet alfa) koji antagonizuje farmakodinamsko dejstvo rivaroksabana (videti Sažetak karakteristika leka za andeksanet alfa).
Treba razmotriti mogućnost primene aktivnog (medicinskog) uglja u cilju smanjenja resorpcije prekomerne doze rivaroksabana.
Postupak lečenja u slučaju krvarenja
Ukoliko se kod pacijenta koji prima rivaroksaban pojavi komplikacija sa krvarenjem, sledeću primenu rivaroksabana treba odložiti ili terapiju treba prekinuti, na odgovarajući način. Rivaroksaban ima poluvreme eliminacije od približno 5 do 13 sati (videti odeljak 5.2). Postupak treba prilagoditi svakom pacijentu pojedinačno u skladu sa težinom i mestom krvarenja. Po potrebi treba koristiti odgovarajuću simptomatsku terapiju, npr. mehaničku kompresiju (npr. kod teške epistakse), hiruršku hemostazu sa procedurama kontrole krvarenja, nadoknadu tečnosti i hemodinamsku suportivnu terapiju, primenu derivata krvi (pakovani eritrociti ili sveže zamrznuta plazma, u zavisnosti od pridružene anemije ili koagulopatije) ili trombocita.
Ako se krvarenje ne može kontrolisati navedenim merama, mora se razmotriti primena ili specifičnog agensa za reverziju inhibitora faktora Xa (andeksanet alfa), koji antagonizuje farmakodinamske efekte rivaroksabana, ili specifičnog reverznog prokoagulantnog sredstva poput koncentrata protrombinskog kompleksa (engl. prothrombin complex concentrate, PCC), aktiviranog koncentrata protrombinskog kompleksa (engl. activated prothrombin complex concentrate, APCC) ili rekombinantnog faktora VIIa (r-FVIIa). Međutim, kod pojedinaca koji primaju rivaroksaban trenutno postoji veoma ograničeno kliničko iskustvo sa primenom ovih proizvoda. Preporuka se takođe zasniva na ograničenim nekliničkim podacima. Ponovno doziranje rekombinantnog faktora VIIa se mora razmotriti i titrirati u zavisnosti od poboljšanja stanja krvarenja. U zavisnosti od lokalne dostupnosti, u slučaju većih krvarenja potrebno je razmotriti savetovanje sa hematologom (videti odeljak 5.1).
Ne očekuje se da protamin-sulfat i vitamin K utiču na antikoagulantnu aktivnost rivaroksabana. Postoji ograničeno iskustvo sa traneksamičnom kiselinom, dok sa aminokaproinskom kiselinom i aprotininom nema iskustva kod osoba koje primaju rivaroksaban. Nema ni naučnog osnova za korist, niti iskustva sa primenom sistemskih hemostatika poput dezmopresina kod osoba koje primaju rivaroksaban. Ne očekuje se da rivaroksaban podleže dijalizi zbog toga što se u velikoj meri vezuje za proteine plazme.
Farmakoterapijska grupa: Antitrombotička sredstva (antikoagulansi); Direktni inhibitori faktora Xa
ATC šifra: B01AF01
15 od 26
Mehanizam dejstva:
Rivaroksaban je izrazito selektivan direktni inhibitor faktora Xa sa bioraspoloživošću nakon oralne primene. Inhibicija faktora Xa prekida intrinzički (unutrašnji) i ekstrinzinčki (spoljašnji) put kaskadne aktivacije koagulacije krvi, inhibirajući i stvaranje trombina i formiranje tromba. Rivaroksaban ne inhibira trombin (aktivirani faktor II) i nisu pokazani efekti na trombocite.
Farmakodinamski efekti
Kod ljudi je primećena dozno-zavisna inhibicija aktivnosti faktora Xa. Rivaroksaban dozno-zavisno utiče na protrombinsko vreme (engl. Prothrombin Time, PT), što značajno korelira sa koncentracijama u plazmi (r vrednost iznosi 0,98) ukoliko se za test koristi Neoplastin. Drugi reagensi mogu dati drugačije rezultate. PT treba očitavati u sekundama, pošto je INR (engl. International Normalized Ratio) kalibrisan i validiran samo za kumarine i ne može se koristiti za druge antikoagulanse. Kod pacijenata koji su podvrgnuti velikoj ortopedskoj hirurškoj intervenciji, 5/95 percentila protrombinskog vremena (koristeći reagens Neoplastin) 2-4 sata nakon uzimanja tablete (tj. u vreme maksimalnog dejstva) rangirano je od 13 s do 25 s (početne vrednosti pre intervencije bile su 12 s do 15 s).
U kliničkoj farmakološkoj studiji poništavanja farmakodinamike rivaroksabana kod zdravih odraslih ispitanika (n=22), procenjivani su efekti pojedinačnih doza (50 i.j./kg) dva različita tipa koncentrata protrombinskog kompleksa (engl. prothrombin complex concentrate, PCC), PCC-a koji sadrži 3 faktora (faktori II, IX i X) i PCC-a koji sadrži 4 faktora (faktori II, VII, IX i X). PCC sa 3 faktora je smanjio srednje vrednosti PT-a sa Neoplastinom za približno 1,0 sekundi unutar 30 minuta, u poređenju sa smanjenjem od približno 3,5 sekundi koje je zapaženo kod PCC sa 4 faktora. Suprotno tome, PCC sa 3 faktora je imao veći i brži celokupni efekat na reverziju promena u stvaranju endogenog trombina, u odnosu na PCC sa 4 faktora (videti odeljak 4.9). Aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme (engl. Activated Partial Thromboplastin Time, aPTT) i HepTest, takođe su dozno-zavisno produženi; međutim, ne preporučuje se da se oni koriste za procenu farmakodinamskog efekta rivaroksabana. Nema potrebe da se sprovodi rutinska klinička kontrola parametara koagulacije tokom lečenja rivaroksabanom. Međutim, ukoliko je klinički indikovano, koncentracija rivaroksabana se može odrediti kalibrisanim kvantitativnim anti-faktor Xa testovima (videti odeljak 5.2).
Klinička efikasnost i bezbednost
Prevencija venske tromboembolije kod odraslih pacijenata koji su podvrgnuti elektivnoj hirurškoj intervenciji ugradnje veštačkog kuka ili kolena
Klinički program ispitivanja rivaroksabana osmišljen je tako da se pokaže efikasnost ovog leka u prevenciji venske tromboembolije (VTE), tj. proksimalne i distalne tromboze dubokih vena (TDV) i plućne embolije (PE) kod pacijenata koji se podvrgavaju velikim ortopedskim intervencijama donjih ekstremiteta. Više od 9500 pacijenata (7050 sa ugradnjom veštačkog kuka i 2531 sa ugradnjom veštačkog kolena) ispitivano je u randomizovanim kontrolisanim dvostruko-slepim studijama III faze (RECORD program). Terapija rivaroksabanom u dozi od 10 mg, jednom dnevno, prva doza primenjena ne ranije od 6 sati posle hirurške intervencije, poređena je sa terapijom enoksaparinom u dozi od 40 mg, jednom dnevno, prva doza 12 sati pre hirurške intervencije.
U fazi III sve tri studije (videti Tabelu 4), rivaroksaban je značajno smanjivao učestalost svih VTE događaja, ukupno (bilo koja venografski dokazana ili simptomatska TDV, PE bez smrtnog ishoda i smrtni ishod) i učestalost velikih VTE događaja (proksimalna TDV, PE bez smrtnog ishoda i smrtni ishod usled VTE), kao unapred određenih primarnih i većih sekundarnih parametara praćenja efikasnosti. Osim toga, u sve tri studije, učestalost simptomatske VTE (simptomatska TDV, PE bez smrtnog ishoda, smrtni ishod usled VTE) bila je manja kod pacijenata lečenih rivaroksabanom u poređenju sa pacijentima koji su dobijali enoksaparin.
Glavni parametar praćenja bezbednosti, obilno krvarenje, bilo je slične učestalosti kod pacijenata koji su lečeni rivaroksabanom 10 mg u poređenju sa onima koji su dobijali enoksaparin 40 mg.
16 od 26
Tabela 4: Rezultati ispitivanja efikasnosti i bezbednosti u kliničkim studijama faze III
RECORD 1 | RECORD 2 | RECORD 3 | |
Populacija uključena u studiju | 4541 pacijenata podvrgnutih ugradnji veštačkog kuka | 2509 pacijenata podvrgnutih ugradnji veštačkog kuka | 2531 pacijenata podvrgnutih ugradnji veštačkog kolena |
Terapijska doza i trajanje lečenja posle intervencije | Rivaroksaban Enoksaparin p 10 mg jednom 40 mg jednom | Rivaroksaban Enoksaparin p 10 mg jednom 40 mg jednom | Rivaroksaban Enoksaparin p 10 mg jednom 40 mg jednom |
Svi VTE događaji | 18 (1,1%) 58 (3,7%) <0,001 | 17 (2,0%) 81 (9,3%) <0,001 | 79 (9,6%) 166 (18,9%) < 0,001 |
Veći VTE događaji | 4 (0,2%) 33 (2,0%) < 0,001 | 6 (0,6%) 49 (5,1%) < 0,001 | 9 (1,0%) 24 (2,6%) 0,01 |
Simptomatska VTE | 6 (0,4%) 11 (0,7%) | 3 (0,4%) 15 (1,7%) | 8 (1,0%) 24 (2,7%) |
Obilna krvarenja | 6 (0,3%) 2 (0,1%) | 1 (0,1%) 1 (0,1%) | 7 (0,6%) 6 (0,5%) |
Analiza objedinjenih rezultata studija faze III potvrdila je rezultate dobijene u pojedinačnim studijama u odnosu na smanjenje svih VTE događaja, većih VTE događaja i simptomatskih VTE događaja pri upotrebi rivaroksabana u dozi od 10 mg, jednom dnevno, upoređenju sa enoksaparinom u dozi od 40 mg, jednom dnevno.
Kao dodatak programu RECORD studije faze III, nakon stavljanja leka u promet, sprovedeno je neintervencijsko, otvoreno ispitivanje kohorte (XAMOS) kod 17413 pacijenata koji su podvrgnuti velikoj ortopedskoj hirurškoj intervenciji kuka ili kolena, da bi se rivaroksaban uporedio sa drugom farmakološkom tromboprofilaksom (standardna terapija) u uslovima stvarnog života. Simptomatska venska tromboembolija se pojavila kod 57 (0,6%) pacijenata u grupi lečenoj rivaroksabanom (n=8778) i 88 (1,0%) pacijenata u grupi na standardnoj terapiji (n=8635; hazard ratio (HR) 0,63; 95% CI0,43-0,91); populacija u kojoj je ispitivana bezbednost).
Obilno krvarenje pojavilo se kod 35 (0,4%) pacijenata u grupi koja je primala rivaroksaban i 29 (0,3%) koji su bili na standardnoj terapiji (HR 1,10; 95% CI 0,67-1,80). Prema tome, rezultati su bili u skladu sa rezultatima pivotalnih randomizovanih studija.
Terapija TDV, PE i prevencija ponavljajuće TDV i PE
Klinički program rivaroksabana osmišljen je tako da pokaže efikasnost ovog leka u inicijalnom lečenju, nastavku terapije akutne TDV i PE i u prevenciji ponavljanja.
U četiri randomizovane kontrolisane kliničke studije faze III (Einstein DVT, Einstein PE, Einstein Extension i Einstein Choice) je uključeno preko 12800 pacijenata, a dodatno je sprovedena i unapred definisana objedinjena analiza Einstein DVT i Einstein PE studija. Ukupno zbirno trajanje terapije u svim studijama je bilo do 21 mesec.
U Einstein DVT studiji uključeno je 3449 pacijenata sa akutnom TDV kod kojih je ispitivana terapija TDV i prevencija ponavljajuće TDV i PE (pacijenti sa simptomatskim PE su bili isključeni iz ovog ispitivanja).
Terapija je trajala 3, 6 ili 12 meseci zavisno od kliničke procene ispitivača.
Tokom prve 3 nedelje terapije akutne TDV, primenjivan je rivaroksaban u dozi od 15 mg dva puta dnevno, a potom doza od 20 mg rivaroksabana jednom dnevno.
U Einstain PE studiju uključeno je 4832 pacijenta sa akutnom PE kod kojih je ispitivana terapija PE i prevencija ponavljajuće TDV i PE. Terapija je trajala 3,6 ili 12 meseci zavisno od kliničke procene ispitivača. Za inicijalnu terapiju akutne PE primenjivan je rivaroksaban u dozi od 15 mg dnevno tokom tri nedelje, a potom doza od 20 mgrivaroksabana jednom dnevno.
U obe studije, Einstein DVT i Einstein PE u kontrolnoj grupi terapija se sastojala od enoksaparina primenjenog najmanje 5 dana u kombinaciji sa antagonistom vitamina K dok nije postignuta
17 od 26
vrednost odnosa PT/INR u terapijskom opsegu (≥ 2,0). Terapija je nastavljena antagonistom vitamina K prilagođene dozeradi održavanja vrednosti PT/INR unutar terapijskog opsega od 2,0 do 3,0.
U Einstein Extension studiji kod 1197 pacijenata sa TDV ili PE ispitivana je prevencija ponavljajuće TDV i PE. Terapija je trajala dodatnih 6 ili 12 meseci, u zavisnosti od kliničke procene ispitivača, kod pacijenata koji su već završili 6 do 12 meseci terapije zbog venske tromboembolije. Primena rivaroksabana udozi od 20 mgjednom dnevno je upoređivana sa placebom.
U studijama Einstein DVT, PE i Extension korišćeni su isti unapred definisani primarni i sekundarni ishodi efikasnosti. Primarni ishod efikasnosti je bila simptomatska ponavljajuća VTE definisana kao zbir ponavljajućih TDV ili PE sa smrtnim ishodom ili PE bez smrtnog ishoda. Sekundarni ishod efikasnosti je bio definisan kao zbir ponavljajuće TDV, PE bez smrtnog ishoda i smrtnosti usled svih uzroka.
U Einstein Choice studiji, kod 3396 pacijenata sa potvrđenom simptomatskom TDV i/ili PE, koji su završili 6-12 meseci antikoagulantne terapije, je ispitivana prevencija PE sa smrtnim ishodom ili simptomatska ponavljajuća TDV ili PE bez smrtnog ishoda. Pacijenti sa indikacijom za nastavak primene terapijskih doza antikoagulanasa nisu bili uključeni u studiju. Prevencija je trajala do 12 meseci, u zavisnosti od individualnog datuma randomizacije (medijana: 351 dan). Urađeno je poređenje doze rivaroksabana od 20 mg i doze rivaroksabana od 10 mg primenjenih jednom dnevno, sa 100 mg acetilsalicilne kiseline primenjene jednom dnevno.
Primarni ishod efikasnosti je bila simptomatska ponavljajuća VTE definisana kao zbir ponavljajućeTDV ili PE sa smrtnim ishodom i PE bez smrtnog ishoda.
U Einstein DVT studiji (videti Tabelu 5), pokazano je da rivaroksaban nije inferioran u odnosu na enoksaparin/VKA za primarni ishod efikasnosti (p < 0,0001 (test neinferiornosti); hazard ratio: 0,680 (0,443– 1,042), p=0,076 (test superiornosti)). Unapred specifikovana ukupna klinička korist (primarni ishod efikasnosti plus obilna krvarenja) je prijavljena uz hazard ratio 0,67 (95% CI: 0,47 – 0,95), nominalna p vrednost p=0,027) u korist rivaroksabana. INR vrednosti su bile unutar terapijskog opsega sa prosekom 60,3% vremena za prosečno trajanje terapije od 189 dana i 55,4%, 60,1%, i 62,8% vremena u grupama nameravanog trajanja terapije od 3, 6 odnosno 12 meseci. U enoksaparin/VKA grupi, nije bilo jasnog odnosa između vrednosti prosečnog centralnog TTR-a (engl. Time in Target INR Range 2,0 – 3,0) u tercilima podjednake veličine i sa učestalošću ponavljajuće VTE (P=0,932 za interakciju). Unutar najvećeg tercila prema centru, odnos rizika sa rivaroksabanom prema varfarinu je bio 0,69 (95% CI: 0,35 –1,35).
Stope učestalosti za primarni ishod bezbednosti (obilna krvarenja ili klinički značajna krvarenja koja nisuobilna), kao i sekundarni ishod bezbednosti (obilna krvarenja) bili su slični za obe terapijske grupe.
Tabela 5: Rezultati efikasnosti i bezbednosti iz studije Einstein DVT faze III
Populacijauključenau studiju | 3449 pacijenata sa simptomatskom akutnom trombozom dubokih vena | |
Rivaroksabana) | Enoksaparin/VKAb) 3, 6 ili 12 meseci N=1718 | |
Simptomatska ponavljajuća VTE* | 36 (2,1%) | 51 (3,0%) |
Simptomatska ponavljajuća PE | 20 (1,2%) | 18 (1,0%) |
Simptomatska ponavljajuća TDV | 14 (0,8%) | 28 (1,6%) |
1 | ||
PE sa smrtnim | 4 | 6 |
18 od 26
a) Rivaroksaban u dozi od 15 mg dva puta dnevno tokom 3 nedelje posle čega sledi doza od 20 mg jednom dnevno
b) Enoksaparin tokom najmanje 5 dana, preklapa se, a zatim nastavlja terapija sa VKA
* p< 0,0001 (neinferiornost u odnosu na unapred određeni HR 2,0);HR: 0,680 (0,443 –1,042), p=0,076(superiornost)
U Einstein PE studiji (videti Tabelu 6) rivaroksaban se pokazao neinferiornim u odnosu na enoksaparin/VKAza primarni ishod efikasnosti (p=0,0026 (test za neinferiornost); HR: 1,123 (0,749-1,684)). Unapred definisana ukupna klinička korist (primarni ishod efikasnosti plus obilna krvarenja) zabeležena je sa HR od 0,849 ((95% CI: 0,633 –1,139), nominalna pvrednost r=0,275). INR vrednosti su bile unutar terapijskog opsega prosečno 63% vremena za prosečno trajanjeterapije od 215 dana i 57%, 62% i 65% vremena u grupama nameravanog trajanja terapije od 3, 6, odnosno 12 meseci. U enoksaparin/VKAgrupi nije bilo jasnog odnosa između vrednosti prosečnog centralnog TTR (engl. Time in Target INR Range 2,0 –3,0) u tercilima podjednake veličine i incidence ponavljajućeVTE (P=0,082 za interakciju). Unutar najvećeg tercila prema centru, HR sa rivaroksabanom prema varfarinu je bio 0,642 (95% CI: 0,277 –1,484).
Stope incidence za primarni ishod bezbednosti (obilna krvarenja ili klinički značajna krvarenja koja nisu obilna) bile su neznatno manje u rivaroksaban terapijskoj grupi (10,3% (249/2412)) nego u enoksaparin/VKAterapijskoj grupi (11,4% (274/2405)). Incidenca sekundarnog ishoda bezbednosti (obilna krvarenja) bila je manja u rivaroksaban grupi (1,1% (26/2412)) nego u enoksaparin/VKA grupi (2,2% (52/2405)) uz HR 0,493 (95% CI: 0,308 –0,789)).
Tabela 6: Rezultati efikasnosti i bezbednosti iz Einstein PE studije faze III
a) Rivaroksaban u dozi od 15 mg dva puta dnevno tokom 3 nedelje, potom doza od 20 mg jednom dnevno b) Enoksaparin tokom najmanje 5 dana, preklapa se i nastavlja terapija sa VKA
* p< 0,0026 (neinferiornost u odnosu na predefinisani HR 2,0); HR: 1,123 (0,749 –1,684)
Sprovedena je unapred definisana objedinjena analiza ishoda Einstein DVTi Einstein PE studija (videti Tabelu 7).
19 od 26
Tabela 7: Rezultati efikasnosti i bezbednosti iz objedinjene analize studija Einstein DVT i Einstein PEfaze III
a) Rivaroksaban u dozi od 15 mg dva puta dnevno tokom 3 nedelje, potom doza od 20 mg jednom dnevno b) Enoksaparin tokom najmanje 5 dana preklapa, se i nastavlja terapija sa VKA
* p < 0,0001 (neinferiornost u odnosu na predefinisani HR 1,75); HR: 0,886 (0,661 – 1,186)
Predefinisana ukupna klinička korist (primarni ishod efikasnosti plus obilna krvarenja) objedinjene analizezabeležila HR 0,771 ((95% CI: 0,614 – 0,967) nominalna p vrednost p=0,0244).
U Einstein Extension studiji (videti Tabelu 8), rivaroksaban se pokazao superiornim u odnosu na placebo za primarne i sekundarne ishode efikasnosti. Za primarni ishod bezbednosti (obilna krvarenja) nije postojala značajno brojno veća stopa incidence za pacijente na terapiji rivaroksabanom u dozi od 20 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom. Sekundarni ishod bezbednosti (obilna krvarenja ili klinički značajna krvarenja koja nisu obilna) je pokazaoveće stope učestalosti za pacijente na terapiji rivaroksabanom u dozi od 20 mg jednom dnevno u poređenju sa placebom.
Tabela 8: Rezultati efikasnosti i bezbednosti iz Einstein Extensionstudije faze III
1197 pacijenata koji su nastavili terapiju i prevencijuponavljajuće venske tromboembolije | ||
Rivaroksabana) 6 ili 12 meseci N=602 | Placebo | |
8 | 42 (7,1%) | |
2 | 13 (2,2%) | |
5 | 31 (5,2%) | |
PE sa smrtnim ishodom/smrt gde se PE ne može isključiti | 1 | 1 |
4 | 0 | |
Klinički značajna krvarenja koja nisu obilna | 32 (5,4%) | 7 |
20 od 26
a) Rivaroksaban u dozi od 20 mg jednom dnevno
* p < 0,0001 (superiornost), HR: 0,185 (0,087 – 0,393)
U Einstein Choice studiji (videti Tabelu 9) terapije rivaroksabanom udozi od 20 mg i rivaroksabanom u dozi od 10 mg su pokazale superiornost u pogledu primarnog ishoda efikasnosti u odnosu na acetilsalicilnu kiselinu u dozi od 100 mg. Glavni ishod bezbednosti (obilna krvarenja) kod pacijenata na terapiji rivaroksabanom u dozi od 20 mg i 10 mgjednom dnevno, je bio sličan onom kod pacijenata koji su bili na terapiji sa 100 mgacetilsalicilne kiseline.
Tabela 9: Rezultati efikasnosti i bezbednosti iz Einstein Choice studije faze III
* p<0,001 (superiornost) rivaroksaban u dozi od 20 mg jednom dnevno u odnosu ASK u dozi od 100 mg jednom dnevno; HR=0,34 (0,20-0,59)
** p<0,001 (superiornost) rivaroksaban u dozi od 10 mgjednom dnevno u odnosu ASK u dozi od 100 mg jednom dnevno; HR=0,26 (0,14-0,47)
+ rivaroksaban u dozi od 20 mg jednom dnevno u odnosu ASK u dozi od 100 mg jednom dnevno; HR=0,44 (0,27-0,71), p=0,0009 (nominalno)
++ rivaroksaban u dozi od 10 mg jednom dnevno u odnosu ASK u dozi od 100 mg jednom dnevno; HR=0,32 (0,18-0,55), p=0,0001 (nominalno)
Dodatno uz studije faze III - EINSTEIN program, sprovedeno je i prospektivno, neintervencijsko, otvoreno ispitivanje kohorti (XALIA), sa centralnom ocenom ishoda koji su uključivali ponavljajuće VTE, obilna krvarenja i smrt. Bilo je uključeno 5142 pacijenta sa akutnom TDV kako bi se ispitala bezbednost dugotrajne primene rivaroksabana u odnosu na standardnu antikoagulantnu terapiju u kliničkoj praksi. Za rivaroksaban, stopa obilnih krvarenja je bila 0,7%, ponavljajuće VTE 1,4%, a smrtnost usled svih uzroka 0.5%. Bilo je razlika u početnim karakteristikama pacijenata, uključujući godine starosti, kancer i poremećaj funkcije bubrega. Korišćena je unapred određena propensity score stratifikovana analiza u cilju uparivanja pacijenata prema
21 od 26
sličnim početnim karakteristikama, ali rezidualni ometajući činioci (engl. residual confounding) mogu, uprkos tome, uticati na rezultate. Prilagođene vrednosti hazard ratio za rivaroksaban i standardnu terapiju, bile su za obilna krvarenja 0,77 (95% CI 0,40-1,50), za ponavljajuće VTE 0,91 (95% CI 0,54-1,54), a za smrtnost zbog svih uzroka 0,51 (95% CI 0,24-1,07). Ovi rezultati u kliničkoj praksi su u skladu sa ustanovljenim bezbednosnim profilom za ovu indikaciju.
Pacijenti sa visokorizičnim trostruko pozitivnim antifosfolipidnim sindromom
U randomizovanom, multicentričnom otvorenom ispitivanju sponzorisanom od strane ispitivača, sa slepom procenom parametara praćenja, rivaroksaban je bio upoređivan sa varfarinom kod pacijenata sa anamnezom tromboze kojima je dijagnostikovan antifosfolipidni sindrom i imaju visok rizik od tromboembolijskih događaja (pozitivni na sva tri testa za antifosfolipidni sindrom: lupus antikoagulans, antikardiolipinska antitiela i anti-beta 2-glikoprotein-I antitiela). Ispitivanje je nakon uključivanja 120 pacijenata završeno prevremeno zbog velikog broja događaja u grupi koja je primala rivaroksaban. Srednja vrednost perioda praćenja iznosila je 569 dana. U grupu koja je primala 20 mg rivaroksabana randomizovano je 59 ispitanika (15 mg kod pacijenata sa klirensom kreatinina <50 mL/min), a u grupu koja je primala varfarin 61 pacijent (INR 2,0 - 3,0). Tromboembolijski događaji pojavili su se kod 12% pacijenata randomizovanih u grupu koja je primala rivaroksaban (4 ishemijska moždana udara i 3 infarkta miokarda). Kod pacijenata randomizovanih u grupu koja je primala varfarin nije bilo prijavljenih događaja. Kod 4 pacijenta (7%) iz grupe koja je primala rivaroksaban i 2 pacijenta (3 %) iz grupe koja je primala varfarin došlo je do obilnog krvarenja.
Pedijatrijska populacija
Evropska agencija za lekove je izuzela od obaveze podnošenja rezultata ispitivanja sa rivaroksabanom u svim podgrupama pedijatrijske populacije u prevenciji tromboembolijskih događaja (videti odeljak 4.2 za informacije opedijatrijskoj primeni).
Resorpcija
Rivaroksaban se brzo resorbuje sa maksimalnom koncentracijom (Cmax) koja se postiže 2-4 sata posle unosa tablete.
Oralna resorpcija rivaroksabana je skoro potpuna i oralna bioraspoloživost je velika (80-100%) za dozu od 2,5 mg i 10 mg, bez obzira na uslove – uzimanje natašte/posle jela. Unošenje leka sa hranom ne remeti vrednost PIK ili Cmax rivaroksabana u dozi od 2,5 mg i 10 mg. Rivaroksaban 2,5 mg i 10 mg tablete se mogu uzimati uz obrok ili nezavisno od njega.
Farmakokinetika rivaroksabana je približno linearna do doze od oko 15 mg jednom dnevno. U većim dozama, resorpcija rivaroksabana je ograničena brzinom rastvaranja tablete, smanjenom bioraspoloživošću i smanjenjem brzine resorpcije sa povećanjem doze. Ovo je više izraženo kada se lek uzima natašte nego nakon obroka. Varijabilnost farmakokinetike rivaroksabana je umerena sa interindividualnom varijabilnošću između pojedinaca (CV%) u rasponu od 30% do 40%, osim na dan hirurške intervencije i narednog dana kada je varijabilnost izloženosti leku velika (70%). Resorpcija rivaroksabana zavisi od mesta njegovog oslobađanja u gastrointestinalnom traktu. Smanjenje vrednosti PIK od 29% odnosno Cmax od 56% je uočeno u poređenju tablete sa rivaroksaban granulama koje se oslobađaju u proksimalnom delu tankog creva. Izloženost je dalje smanjena kada se rivaroksaban oslobađa u distalnom delu tankog creva ili u početnom delu kolona. Zbog toga, primenu rivaroksabana distalno od želuca, treba izbegavati, jer to vodi smanjenoj resorpciji i izloženosti rivaroksabanu.
Bioraspoloživost (izražena preko vrednosti PIK i Cmax) je uporediva za 20 mg rivaroksabana uzetog oralno kao usitnjena tableta pomešana sa kašom od jabuke, ili suspendovanog u vodi i uzetog pomoću gastrične sonde, nakon čega je unet tečni obrok, u odnosu na primenu cele tablete. Oslanjajući se na predvidivi dozno-proporcionalni farmakokinetički profil rivaroksabana, rezultati bioraspoloživosti iz ove studije se mogu primeniti i na manjedoze rivaroksabana.
Distribucija
22 od 26
Stepen vezivanja rivaroksabana za proteine plazme kod ljudi je veliki i dostiže približno 92-95%, pri čemu je serumski albumin glavni prenosilac. Volumen distribucije je umeren, sa Vss od približno 50 litara.
Biotransformacija i eliminacija
Približno 2/3 unete doze rivaroksabana podleže metaboličkoj razgradnji, a zatim se polovina nastalih metabolita eliminiše putem bubrega, a polovina fecesom. Preostala 1/3 unete doze leka izlučuje se direktno putem bubrega, u neizmenjenom aktivnom obliku koji se može naći u urinu, pretežno kao posledica aktivne renalne sekrecije.
Rivaroksaban se metaboliše preko CYP3A4, CYP2J2 i CYP-nezavisnih mehanizama. Oksidativna razgradnja morfolinonskog dela molekula i hidroliza amidnih veza predstavljaju glavne puteve biotransformacije. Prema rezultatima in vitro studija, rivaroksaban je supstrat za transportne proteine P-gp (engl. P-glycoprotein) i Bcrp (engl. Breast cancer resistance protein).
Neizmenjeni rivaroksaban je najznačajnije jedinjenje u plazmi, bez drugih prisutnih glavnih ili aktivnih cirkulišućih metabolita. Sa sistemskim (ukupnim) klirensom od približno 10 L/h, rivaroksaban se može svrstati u lekove sa malim klirensom. Posle intravenske primene doze od 1 mg, poluvreme eliminacije iznosi približno 4,5 sata. Nakon oralne primene eliminacija zavisi od brzine resorpcije leka. Eliminacija rivaroksabana iz plazme se odvija sa terminalnim poluvremenom eliminacije od 5 do 9 sati kod mlađih osoba i sa terminalnim poluvremenom eliminacije od 11 do 13 sati kod starijih.
Posebne grupe pacijenata Pol
Nema klinički značajnih razlika u farmakokinetici i farmakodinamici između pacijenata muškog i ženskog pola.
Stariji pacijenti
Kod starijih pacijenata, koncentracije u plazmi su veće nego kod mlađih, sa prosečnim PIK vrednostima koje su povećane približno 1,5 puta, pre svega zbog smanjenja (prividnog) ukupnog i renalnog klirensa. Nije potrebno bilo kakvo prilagođavanje doze.
Različite kategorije prema telesnoj masi
Ekstremne telesne mase (<50 kg ili >120 kg) imaju mali uticaj na koncentracije rivaroksabana u plazmi (manje od 25%). Nije potrebno prilagođavanje doze.
Međuetničke razlike
Nema klinički značajnih međuetničkih razlika između pacijenata pripadnika bele rase, pripadnika crne rase (Afroamerikanci), Hispanoamerikanaca, Japanaca ili Kineza u pogledu farmakokinetike ili farmakodinamike rivaroksabana.
Oštećenje funkcije jetre
Pacijenti sa cirozom i blagim oštećenjem funkcije jetre (klasifikovana kao Child Pugh A) ispoljavaju male razlike u farmakokinetici rivaroksabana (u proseku, povećanje vrednosti PIK rivaroksabana 1,2 puta), što je skoro uporedivo sa vrednostima za odgovarajuće zdrave ispitanike u kontrolnoj grupi. Kod pacijenata sa cirozom i umerenim oštećenjem funkcije jetre (klasifikovana kao Child Pugh B), srednja vrednost PIK-a rivaroksabana značajno je bila povećana, 2,3 puta u poređenju sa vrednostima kod zdravih ispitanika. Vrednost PIK slobodne frakcije leka bila je veća 2,6 puta. Kod ovih pacijenata, bila je smanjena i renalna eliminacija rivaroksabana, slično kao kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Nema podataka za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije jetre.
Inhibicija aktivnosti faktora Xa bila je povećana za faktor 2,6 kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre u poređenju sa zdravim ispitanicima; produženje PT je slično povećano za faktor 2,1. Pacijenti sa umerenim oštećenjem funkcije jetre bili su osetljiviji na dejstvo rivaroksabana, što je imalo za posledicu strmiji PK/PD odnos između koncentracije i PT.
23 od 26
Rivaroksaban je kontraindikovan kod pacijenata sa oboljenjem jetre koje je udruženo sa koagulopatijom i klinički značajnim rizikom od krvarenja, uključujući pacijente sa cirozom sa Child Pugh skorom B i C (videti odeljak 4.3).
Oštećenje funkcije bubrega
Izloženost rivaroksabanu rasla je u korelaciji sa smanjenjem funkcije bubrega, koja je procenjena na osnovu klirensa kreatinina. Kod pacijenata sa blagim (klirens kreatinina 50-80 mL/min), umerenim (klirens kreatinina 30-49 mL/min) i teškim (klirens kreatinina 15-29 mL/min) oštećenjem funkcije bubrega, koncentracije rivaroksabana u plazmi (vrednost PIK) bile su povećane 1,4; 1,5 i 1,6 puta. Odgovarajuće povećanje farmakodinamskog odgovora bilo je više izraženo. Kod pacijenata sa blagim, umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega, ukupna inhibicija aktivnosti faktora Xa bila je povećana za faktor 1,5; 1,9 i 2,0, u poređenju sa zdravim ispitanicima; produžavanje PT bilo je povećano u sličnoj meri, za faktor 1,3; 2,2 i 2,4. Nema podataka za pacijente sa klirensom kreatinina < 15 mL/min.
Ne očekuje se da se rivaroksaban gubi pri dijalizi zbog toga što se u velikoj meri vezuje za proteine plazme.
Ne preporučuje se primena ovog leka kod pacijenata čiji je klirens kreatinina < 15 mL/min. Rivaroksaban se primenjuje uz mere opreza kod pacijenata sa klirensom kreatinina od 15 do 29 mL/min (videti odeljak 4.4).
Farmakokinetički podaci kod pacijenata
Kod pacijenata koji primaju rivaroksaban u dozi od 10 mg jednom dnevnoza prevenciju venske tromboembolije geometrijska srednja vrednost koncentracije (90% interval predviđanja) 2-4 sata i oko 24 sata nakon primene doze (što okvirnopredstavlja maksimalnu i minimalnu koncentraciju tokom intervala doziranja) bila je 101 (7-273), odnosno 14 (4-51) mikrograma/L.
Odnos farmakokinetike i farmakodinamike leka
Ispitivan je odnos farmakokinetike i farmakodinamike leka (PK/PD) između koncentracija rivaroksabana u plazmi i nekih ciljnih farmakodinamskih parametara praćenja (inhibicija faktora Xa, PT, aPTT, Heptest) posle primene širokog raspona doza (5-30 mg dva puta dnevno). Odnos između koncentracija rivaroksabana i aktivnosti faktora Xa najbolje se opisuje Emax modelom. U principu, za PT, vrednosti bolje opisuje linearni model (engl. linear intercept model). Nagib značajno varira u zavisnosti od toga koji je PT reagens u pitanju. Kada je korišćen Neoplastin PT, početna PT vrednost bila je oko 13 s, a nagib je bio oko 3-4 s/(100 mikrogram/L). Rezultati PK/PD analize u studijama II i III faze bili su u skladu sa podacima dobijenim kod zdravih ispitanika. Kod pacijenata, na početne vrednosti faktora Xa i PT uticala je hirurška intervencija koja je dovela do razlike u nagibu odnosa koncentracija- PT između vrednosti na dan nakon operacije i vrednosti u stanjuravnoteže.
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost u indikaciji primarneprevencijeVTE kod decei adolescenata uzrasta do 18 godina nisu ustanovljene.
Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti pojedinačne doze, fototoksičnosti, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i juvenilne toksičnosti, neukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.
Efekti uočeni u studijama toksičnosti ponovljenih doza uglavnom su rezultat povećane farmakodinamske aktivnosti rivaroksabana. Kod pacova, primećeno je povećanje koncentracije IgG i IgA u plazmi sa kliničkiznačajnim vrednostima izloženosti.
Kod pacova nije primećen uticaj na plodnost ni kod mužjaka ni kod ženki. Studije sprovedene na životinjama pokazuju reproduktivnu toksičnost koja je rezultat farmakološkog mehanizma dejstva rivaroksabana (npr. hemoragijske komplikacije). Embrio-fetalna toksičnost (gubitak posle implantacije, usporena/uznapredovala osifikacija, multiple svetle mrlje na jetri) i povećana učestalost uobičajenih malformacija, kao i promene na placenti, zapažene su pri klinički
24 od 26
značajnim koncentracijama leka u plazmi. U studijama pre- i postnatalnog razvoja na pacovima, primećena je smanjena sposobnost preživljavanja mladunaca u dozama koje su bile toksičneza skotne ženke.
Jezgro tablete
Natrijum-laurilsulfat; Laktoza;
Poloksamer 188;
Celuloza mikrokristalna; Kroskarmeloza-natrijum; Magnezijum-stearat;
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.
Film obloga tablete Hipromeloza;
Titan-dioksid (E171); Makrogol 3350;
Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).
Nije primenljivo.
3 godine.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Rufixalo, 10 mg, film tablete, 10 h (10 mg)
Unutrašnje pakovanjeleka jeAl-PVC/PE/PVdC blister koji sadrži 10film tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 blister sa 10 film tableta (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.
Rufixalo, 10 mg, film tablete, 30 h (10 mg)
Unutrašnje pakovanjeleka jeAl-PVC/PE/PVdC blister koji sadrži 10film tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Usitnjavanje tableta
Nakon što se utvrdi da je želudačna sonda ispravno postavljena, tablete rivaroksabana mogu se usitniti, zatim sa 50 mL vode napraviti suspenziju i primeniti putem nazogastrične sonde ili
25 od 26
želudačne sonde za hranjenje. Nakon toga sondu treba isprati vodom. Budući da resorpcija rivaroksabana zavisi od mesta oslobađanja aktivne supstance, treba izbegavati primenu rivaroksabana distalno od želuca, jer to može dovesti do smanjene resorpcije, a time i do smanjene izloženosti aktivnoj supstanci. Enteralno hranjenje nije potrebno odmah nakon primene tableta od 10 mg.
Lek Rufixalo sadrži aktivnu supstancu rivaroksaban i koristi se kod odraslih osoba za:
Lek Rufixalo pripada grupi lekova koji se zovu antitrombotički lekovi. Deluje tako što blokira faktor zgrušavanja (koagulacije) krvi (faktor Xa) i tako smanjuje sklonost krvi da formira krvne ugruške.
Lek Rufixalo ne smete uzimati:
Nemojte uzimati lek Rufixalo i obavestite Vašeg lekara ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Rufixalo.
Kada uzimate lek Rufixalo, posebno vodite računa:
Ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, obavestite Vašeg lekara pre nego što uzmete lek Rufixalo. Vaš lekar će odlučiti da li treba da se lečite lekom Rufixalo i da li treba da budete pod posebnim nadzorom.
Ukoliko treba da se podvrgnete hirurškoj intervenciji:
Deca i adolescenti
Lek Rufixalo, tablete od 10 mg se ne preporučuje osobama mlađim od 18 godina. Nema dovoljno podataka o njegovoj upotrebi kod dece i adolescenata.
Drugi lekovi i lek Rufixalo
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se dobijaju bez lekarskog recepta.
Ukoliko se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, obavestite Vašeg lekara pre nego što uzmete lek Rufixalo, pošto efekat leka može biti pojačan. Vaš lekar će odlučiti da li treba da se lečite ovim lekom i da li treba da budete pod posebnim nadzorom.
Ako Vaš lekar misli da kod Vas postoji povećan rizik za pojavu čireva na želucu ili crevima, može Vam takođe propisati terapiju za sprečavanje nastajanja čira.
Ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, obavestite Vašeg lekara pre nego što uzmete lek Rufixalo, pošto efekat leka može biti smanjen. Vaš lekar će odlučiti da li treba da se lečite lekom Rufixalo i da li treba da budete pod posebnim nadzorom.
Trudnoća i dojenje
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Nemojte uzimati lek Rufixalo ako ste trudni ili dojite. Ukoliko postoji mogućnost da zatrudnite, koristite pouzdane mere kontracepcije dok uzimate lek Rufixalo. Ukoliko zatrudnite dok uzimate ovaj lek, odmah obavestite o tome Vašeg lekara, koji će odlučiti kako treba da se dalje lečite.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lek Rufixalo može izazvati vrtoglavicu (često neželjeno dejstvo) ili nesvesticu (povremeno neželjeno dejstvo) (videti odeljak 4 „Moguća neželjena dejstva“). Nemojte upravljati vozilima, ni voziti bicikl i nemojte koristiti alate, niti rukovati mašinama ukoliko se kod Vas jave ovi simptomi.
Lek Rufixalo sadrži laktozu i natrijum
Ukoliko Vam je lekar rekao da imate intoleranciju na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma“.
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Koliko uzeti
preporučena doza je jedna tableta leka Rufixalo od 10 mg jednom dnevno.
posle najmanje 6 meseci lečenja krvnih ugrušaka, preporučena doza je ili jedna tableta od 10 mg jednom dnevno ili jedna tableta od 20 mg jednom dnevno. Vaš lekar Vam je propisao lek Rufixalo od 10 mg jednom dnevno.
Progutajte tabletu, najbolje sa vodom.
Lek Rufixalo se može uzimati uz obrok ili nezavisno od njega.
Ako imate poteškoća sa gutanjem cele tablete, razgovarajte sa Vašim lekarom o drugim načinima uzimanja leka Rufixalo. Tableta se može usitniti i pomešati sa vodom ili kašom od jabuke neposredno pre uzimanja.
Ako je potrebno, Vaš lekar Vam može dati i usitnjenu tabletu leka Rufixalo kroz želudačnu sondu.
Kada se uzima lek Rufixalo
Uzimajte tabletu svakog dana dok Vam lekar ne kaže da prestanete.
Pokušajte da uzimate tabletu u isto vreme svakog dana da biste lakše zapamtili kada treba da uzimate lek.
Vaš lekar će odlučiti koliko dugo morate nastaviti lečenje.
Za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka u venama nakon operacije ugradnje veštačkog kuka ili kolena: prvu tabletu uzmite 6 - 10 sati nakon operacije.
Ako ste imali veću operaciju kuka, najverovatnije je da ćete uzimati tablete 5 nedelja. Ako ste imali veću operaciju kolena, najverovatnije je da ćete uzimati tablete 2 nedelje.
Ako ste uzeli više leka Rufixalo nego što treba
Obavestite odmah Vašeg lekara ukoliko ste uzeli previše tableta leka Rufixalo. Uzimanje previše leka Rufixalo povećava rizik od krvarenja.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Rufixalo
Ako ste propustili dozu leka, uzmite je čim se setite. Sledeću tabletu uzmite sledećeg dana, a zatim nastavite da uzimate tabletu jednom dnevno u uobičajeno vreme.
Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Rufixalo
Nemojte prestati da uzimate lek Rufixalo, a da se pre toga ne konsultujete sa lekarom, jer lek Rufixalo sprečava razvoj ozbiljnog poremećaja.
Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Kao i drugi slični lekovi koji smanjuju stvaranje krvnih ugrušaka, lek Rufixalo može izazvati krvarenja koja mogu biti ugrožavajuća po život. Preterano krvarenje može dovesti do naglog sniženja krvnog pritiska (šoka). U nekim slučajevima, ova krvarenja ne moraju biti očigledna.
Odmah obavestite svog lekara ako Vam se javi neko od sledećih neželjenih dejstava: Znaci krvarenja:
Vaš lekar može odlučiti da budete pod posebnim nadzorom ili da promeni Vašu terapiju.
Znaci teških kožnih reakcija:
Ova neželjena dejstva prema učestalosti pripadaju grupi veoma retkih neželjenih dejstava (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek).
Znaci teških alergijskih reakcija:
Prema učestalosti teške alergijske reakcije pripadaju grupi veoma retkih (anafilaktičke reakcije, uključujući anafilaktički šok; mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek) i povremenih neželjenih dejstava (angioedem i alergijski edem; mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).
Spisak mogućih neželjenih dejstava:
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Rufixalo posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Jedna film tableta sadrži 10 mg rivaroksabana.
Jezgro tablete: natrijum-laurilsulfat; laktoza; poloksamer 188; celuloza mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum; magnezijum-stearat; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.
Film obloga tablete: hipromeloza; titan-dioksid (E171); makrogol 3350; gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).
Kako izgleda lek Rufixalo i sadržaj pakovanja
Film tableta.
Svetlo crvene, okrugle bikonveksne tablete prečnika oko 8,6 mm ± 0,2 mm, sa utisnutom oznakom
„10“ na jednoj strani i ravne na drugoj strani.
Rufixalo, 10 mg, film tablete, 10 h (10 mg)
Unutrašnje pakovanje leka je Al-PVC/PE/PVdC blister koji sadrži 10 film tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 blister sa 10 film tableta (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.
Rufixalo, 10 mg, film tablete, 30 h (10 mg)
Unutrašnje pakovanje leka je Al-PVC/PE/PVdC blister koji sadrži 10 film tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole
ALKALOID D.O.O. BEOGRAD
Prahovska 3, Beograd
Proizvođač
ALKALOID AD SKOPJE
Bulevar Aleksandar Makedonski 12, Skopje, Republika Severna Makedonija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Mart, 2023.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole:
Rufixalo, 10 mg, film tablete, 10 h (10 mg): 515-01-04780-20-001 od 30.03.2023.
Rufixalo, 10 mg, film tablete, 30 h (10 mg): 515-01-04781-20-001 od 30.03.2023.
Tekst Kartice upozorenja za pacijenta:
Kartica upozorenja za pacijenta
Rufixalo®, 2,5 mg, film tablete / prazno polje Rufixalo®, 10 mg, film tablete / prazno polje Rufixalo®, 15 mg, film tablete / prazno polje Rufixalo®, 20 mg, film tablete / prazno polje Odaberite propisanu dozu
Primam antikoagulantnu terapiju lekom Rufixalo (rivaroksaban)
Ime:
Adresa:
Datum rođenja:
Telesna masa:
Drugi lekovi / stanja:
U hitnom slučaju, obavestite:
Ime lekara:
Telefon lekara:
Pečat lekara:
Takođe obavestite:
Ime:
Telefon:
Srodstvo:
Informacije za zdravstvene radnike:
Šta treba da znam o leku Rufixalo?
Kada treba da tražim savet od svog lekara?
Kada uzimate lek koji razređuje krv, kao što je lek Rufixalo važno je da budete svesni njegovih mogućih neželjenih dejstava.
Krvarenje je najčešće neželjeno dejstvo. Nemojte počinjati sa uzimanjem leka Rufixalo ako ste pod rizikom od krvarenja, a da prvo o tome ne porazgovarate sa svojim lekarom. Odmah obavestite svog lekara ako imate znake ili simptome krvarenja kao što su sledeći:
Kako da uzimam lek Rufixalo?
Da bi se obezbedila optimalna zaštita: