Rosucard® 20mg film tableta

Terapija hiperholesterolemije

Primarna hiperholesterolemija (tip IIa uključujući i heterozigotnu porodičnu hiperholesterolemiju) ili mešovita dislipidemija (tip IIb) kod odraslih, adolescenata i dece uzrasta 6 godina ili starije, kao dodatak dijeti kada odgovor na dijetu i druge nefarmakološke mere (npr. fizička ativnost, smanjenje telesne mase) ne daje odgovarajuće rezultate.

Homozigotna porodična hiperholesterolemija kod odraslih, adolescenata i dece uzrasta 6 godina i starije kao dodatak dijeti i drugim terapijama za smanjenje koncentracije lipida (npr. LDL afereza) ili ako takve terapije nisu primerene.

Prevencija kardiovaskularnih događaja

Prevencija velikih kardiovaskularnih događaja kod pacijenata kod kojih je procenjeno da imaju visoki rizik od prvog kardiovaskularnog događaja (videti odeljak 5.1), kao dodatak korekciji drugih faktora rizika.

Pre započinjanja terapije, pacijent treba da se podvrgne standardnoj dijeti za smanjivanje koncentracije holesterola koju treba nastaviti i tokom terapije. Ovu dozu treba individualno prilagoditi prema ciljevima terapije i odgovoru pacijenta, korišćenjem aktuelnih smernica za terapiju.

Lek Rosucard se može uzimati u bilo koje doba dana, nezavisno od obroka.

Terapija hiperholesterolemije

Preporučena početna doza rosuvastatina je doza od 5 mg ili 10 mg jednom dnevno, i uzima se oralnim putem kod pacijenata koji ranije nisu uzimali statine i kod onih koji prelaze sa terapije drugim inhibitorima HMG CoA reduktaze. Ukoliko je potrebno, prilagođavanje sledećoj većoj dozi može se izvršiti nakon 4 nedelje od primene početne terapije (videti odeljak 5.1).

Zbog povećane stope prijavljivanja neželjenih reakcija pri primeni doze od 40 mg u poređenju sa manjim dozama (videti odeljak 4.8), konačnu titraciju do maksimalne dnevne doze od 40 mg (2 x 20 mg) treba razmotriti samo kod pacijenata sa teškom hiperholesterolemijom i visokim kardiovaskularnim rizikom (posebno kod onih sa porodičnom hiperholesterolemijom), kod kojih doza od 20 mg ne daje očekivane rezultate i kod kojih će biti sprovedeno rutinsko praćenje (videti odeljak 4.4). Kada se uvodi doza od 40 mg preporučuje se nadzor lekara specijaliste.

Prevencija kardiovaskularnih događaja

U studiji smanjenja rizika od kardiovaskularnih događaja, korišćena je doza od 20 mg dnevno (videti odeljak 5.1).

Pedijatrijska populacija

Upotreba kod dece treba da bude pod nadzorom lekara specijaliste.

Deca i adolescenti uzrasta od 6 do 17 godina (stadijum po Tanner-u < II-V )

Heterozigotna porodična hiperholesterolemija

Kod dece i adolescenata sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom uobičajena početna doza je 5 mg dnevno.

 Kod dece uzrasta 6 do 9 godina sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom uobičajeni raspon doze je od 5 do 10 mg jednom dnevno, primenjeno oralnim putem. Nisu ispitane bezbednost i efikasnost doze veće od 10 mg kod ovepopulacije.

 Kod dece uzrasta 10 do 17 godina sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom uobičajeni raspon doze je od 5 do 20 mg jednom dnevno, primenjeno oralnim putem. Nisu ispitane bezbednost i efikasnost doze veće od 20 mg kod ovepopulacije.

Titriranje treba sprovesti prema individualnom odgovoru i toleranciji kod pedijatrijskih pacijenata, kako je preporučeno u preporukama za terapiju pedijatrijske populacije (videti odeljak 4.4). Deca i adolescenti treba da budu na standardnoj dijeti za smanjenje koncentracije holesterola pre započinjanja terapije rosuvastatinom. Ova dijeta treba da bude nastavljena i tokom terapije rosuvastatinom.

Homozigotna porodična hiperholesterolemija

Kod dece uzrasta od 6 do 17 godina sa homozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom, preporučena maksimalna doza je 20 mg jednom dnevno.

Preporučena je početna doza od 5 do 10 mg jednom dnevno u zavisnosti od uzrasta, telesne mase i prethodne primene statina. Titracija do maksimalne doze od 20 mg jednom dnevno treba da bude sprovedena prema individualnom odgovoru i toleranciji leka kod pedijatrijskih pacijenata prema preporukama za primenu kod pedijatrijske populacije (videti odeljak 4.4). Deca i adolescenti treba da budu na standardnoj dijeti za smanjenje koncentracije holesterola pre započinjanja terapije rosuvastatinom. Sa ovom dijetom treba nastaviti i tokom terapije rosuvastatinom.

Postoji ograničeno iskustvo sa drugim dozama osim sa 20 mg u ovoj populaciji.

Pojedinačna doza od 40 mg nije pogodna za primenu u pedijatrijskoj populaciji.

Deca mlađa od 6 godina

Bezbednost i efikasnost primene kod dece mlađe od 6 godina nisu ispitivani. Prema tome, primena leka Rosucard se ne preporučuje kod dece mlađe od 6 godina.

Primena kod starijih pacijenata

Kod pacijenata starijih od 70 godina, preporučena početna doza je 5 mg (videti odeljak 4.4). Nije potrebno prilagođavanje doze u odnosu na godine pacijenta.

Doziranjekodpacijenatasaoštećenjem funkcijebubrega

Nije potrebno prilagođavanje doza kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Preporučena početna doza je 5 mg kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <60 mL/min). Doza rosuvastatina od 40 mg je kontraindikovana kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Primena leka Rosucard kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega je kontraindikovana u svim dozama (videti odeljke 4.3 i 5.2).

Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre

Nije bilo povećanja sistemske izloženosti rosuvastatinu kod pacijenata sa skorom Child-Pugh od 7 ili manjim. Međutim, povećana sistemska izloženost je zabeležena kod pacijenata sa skorom Child-Pugh 8 i 9 (videti odeljak 5.2). Kod ovih pacijenata treba proceniti i funkciju bubrega (videti odeljak 4.4). Nema iskustava sa pacijentima koji imaju skor Child-Pugh preko 9. Rosuvastatin je kontraindikovan kod pacijenata sa aktivnim oboljenjem jetre (videti odeljkak4.3).

Rasa

Povećana sistemska izloženost beleži se kod pacijenata azijskog porekla (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.2). Za pacijente azijskog porekla preporučuje se početna doza od 5 mg. Kod ovih pacijenata, doza od 40 mg je kontraindikovana.

Genetski polimorfizam

Određeni tipovi genetskog polimorfizma mogu dovesti do povećane izloženosti rosuvastatinu (videti odeljak 5.2). Kod pacijenata za koje je poznato da imaju ove specifične tipove polimorfizma preporučuje se manja doza rosuvastatina.

Doziranje kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima za razvoj miopatije

Kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima za razvoj miopatije preporučuje se početna doza od 5 mg (videti odeljak 4.4).

Doza od 40 mg je kontraindikovana kod nekih od ovih pacijenata (videti odeljak 4.3).

Istovremena primena drugih lekova

Rosuvastatin je supstrat različitih transportnih proteina (npr. OATP1B1 i BCRP). Rizik od miopatije (uključujući i rabdomiolizu) je povećan kada se rosuvastatin daje u kombinaciji sa određenim lekovima koji mogu da povećaju koncentraciju rosuvastatina usled interakcija sa transportnim proteinima (npr. ciklosporin i određeni inhibitori proteaza, uključujući kombinacije ritonavira sa atazanavirom, lopinavir i/ili tipranavir; videti odeljke 4.4 i 4.5). Kad god je moguće, trebalo bi razmotriti primenu drugih lekova i ukoliko je neophodno, razmotriti mogućnost privremenog prekida terapije rosuvastatinom. U situacijama kada je primena ovih lekova u kombinaciji sa rosuvastatinom neizbežna, treba pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika ovakve terapije i pažljivo prilagoditi dozu rosuvastatina (videti odeljak 4.5).

Lek Rosucard je kontraindikovan:

 kod pacijenata koji su preosetljivi na rosuvastatin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,

 kod pacijenata sa aktivnim oboljenjem jetre uključujući i neobjašnjivo, perzistentno povećanje vrednosti transaminaza u serumu kao i svako povećanje vrednosti transaminaza u serumu koje je veće od 3 puta od gornje granice normalne vrednosti (GGN),

 kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <30 mL/min),  kod pacijenata sa miopatijom,

 kod pacijenata koji istovremeno primaju kombinaciju lekova sofosbuvir/velpatasvir/voksilaprevir (videti odeljak 4.5).

 kod pacijenata koji istovremeno primaju ciklosporin,

 tokom trudnoće i dojenja, i kod žena u reproduktivnom periodu, a koje ne koriste odgovarajuće mere kontracepcije.

Doza od 40 mg rosuvastatina je kontraindikovana kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima za razvoj miopatije/rabdomiolize. U te faktore spadaju:

 umereno oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina < 60 mL/min),  hipotireoidizam,

 postojanje lične ili porodične istorije naslednih mišićnih poremećaja,

 prethodna istorija mišićne toksičnosti pri primeni drugog inhibitora HMG-CoA reduktaze ili fibrata,

 zloupotreba alkohola,

 situacije kada može da dođe do povećanja koncentracije leka uplazmi,  pacijenti azijskog porekla,

 istovremena upotreba fibrata

(Videti odeljke 4.4, 4.5 i 5.2).

Uticaj na funkciju bubrega

Proteinurija, otkrivena test trakom i uglavnom tubularnog porekla, zabeležena je kod pacijenata koji su primali veće doze rosuvastatina, posebno dozu od 40 mg, i u većini slučajeva je bila prolazna i periodična. Nije dokazano da je proteinurija pokazatelj akutnog ili progresivnog oboljenja bubrega (videti odeljak 4.8). U postmarketinškom periodu, incidenca prijavljivanja ozbiljnih neželjenih reakcija povezanih sa renalnim sistemom je bila veća pri dozi od 40 mg. Potrebno je razmotriti procenu funkcije bubrega tokom rutinskog praćenja pacijenata koji uzimaju dozu leka od 40 mg.

Uticaj na skeletne mišiće

Kod pacijenata kod kojih je primenjivan rosuvastatin pri svim dozama, a posebno pri dozama većim od

20 mg, zabeleženo je delovanje na skeletne mišiće, npr. mijalgija, miopatija i retko rabdomioliza. Veoma retki slučajevi rabdomiolize zabeleženi su pri primeni leka ezetimib u kombinaciji sa inhibitorima HMG-CoA reduktaze. Ne može se isključiti farmakodinamska interakcija (videti odeljak 4.5) i savetuje se oprez kod kombinovane upotrebe ovih lekova. Kao i sa drugim inhibitorima HMG-CoA reduktaze, stopa prijavljivanja rabdomiolize povezane sa upotrebom rosuvastatina u postmarketinškom periodu, veća je pri primeni doze od 40 mg.

Određivanje vrednosti kreatin kinaze

Merenje vrednost kreatin kinaze (CK) ne preporučuje se nakon naporne fizičke aktivnosti ili u prisustvu nekog drugog razloga za povećanje vrednosti CK što može dovesti do pogrešnog tumačenja rezultata. Ako su vrednosti CK značajno povećane pre uvođenja terapije (više od pet puta od gornje granice normalnih vrednosti) ovaj parametar treba proveriti nakon 5-7 dana da bi se potvrdili rezultati. Ako se potvrdi da su vrednosti CK veće od pet puta od gornje granice normalnih vrednosti, ne treba započinjati terapiju.

Preterapije

Lek Rosucard, kao i druge inhibitore HMG-CoA reduktaze, treba propisivati uz oprez kod pacijenta koji imaju predisponirajuće faktore za miopatiju/rabdomiolizu. U ove faktorespadaju:

 oštećenje funkcije bubrega,  hipotireoidizam

 lična ili porodična istorija naslednih mišićnih poremećaja,

 prethodna istorija mišićne toksičnosti sa drugim inhibitora HMG-CoA reduktaze ili fibratom,  zloupotreba alkohola,

 pacijenti starijeg životnog doba preko 70 godina,

 situacije u kojima može da dođe do povećanja koncentracije leka u plazmi (videti odeljke 4.2, 4.5 i 5.2),

 istovremena upotreba fibrata.

Kod takvih pacijenata rizik od terapije treba posmatrati u odnosu na moguću korist, pa se preporučuje kliničko praćenje. Ako su vrednosti CK značajno povećane pre uvođenja terapije (više od pet puta od gornje granice normalnih vrednosti) onda terapiju ne treba ni započinjati.

Tokom terapije

Pacijente treba savetovati da odmah prijave neobjašnjive bolove u mišićima, slabost ili grčeve mišića, posebno ako su povezani sa malaksalošću ili groznicom-povišenom telesnom temperaturom. Kod ovih pacijenata treba kontrolisati vrednosti CK. Terapiju treba prekinuti ako su vrednosti CK značajno povećane više od pet puta od gornje granice normalnih vrednosti, ili ako su mišićni simptomi teški i uzrokuju svakodnevne neprijatnosti (čak i ako su vrednosti CK manje ili jednake od pet puta od gornje granice normalnih vrednosti). Ako se simptomi povuku i vrednosti CK se vrate na normalu, treba razmisliti o ponovnom uvođenju rosuvastatina ili drugog inhibitora HMG-CoA reduktaze u najmanjoj dozi, uz pažljivo praćenje. Rutinsko praćenje vrednosti CK kod pacijenata bez simptoma nije neophodno. Zabeleženi su veoma retki izveštaji o imunski posredovanoj nekrotizirajućoj miopatiji (IMNM) za vreme ili nakon terapije statinima, uključujući rosuvastatin. IMNM je klinički okarakterisana proksimalnom mišićnom slabošću i povećanim vrednostima kreatin kinaze u serumu, koje se zadržavaju i nakon prekida terapije statinima.

U nekoliko slučajeva je prijavljeno da statini indukuju ili pogoršavaju postojeću miasteniju gravis ili okularnu miasteniju (videti odeljak 4.8). Primenu leka Rosucard treba prekinuti u slučaju pogoršanja simptoma. Prijavljeni su recidivi kada je isti ili drugi statin bio (ponovo) primenjen.

U kliničkim ispitivanjima nije dokazan povećan uticaj na skeletne mišiće kod malog broja pacijenata koji su uzimali rosuvastatin uz prateću terapiju. Međutim, povećana incidenca miozitisa i miopatije jeste zabeležena kod pacijenata koji su primali druge inhibitore HMG-CoA reduktaze uz derivate fibrinske kiseline, uključujući gemfibrozil, ciklosporin, nikotinsku kiselinu, azolne antimikotike, inhibitore

proteaze i makrolidne antibiotike. Gemfibrozil povećava rizik od miopatije kada se uzima istovremeno sa nekim inhibitorima HMG-CoA reduktaze. Zbog toga, se ne preporučuje uzimanje kombinacije leka Rosucard i gemfibrozila. Korist od dodatnih promena vrednosti lipida pri kombinovanoj primeni rosuvastatina sa fibratima ili niacinom treba pažljivo proceniti u odnosu na potencijalne rizike pri primeni takvih kombinacija. Doza od 40 mg rosuvastatina je kontraindikovana pri istovremenoj primeni fibrata (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Lek Rosucard se ne sme primenjivati istovremeno sa fusidinskom kiselinom sistemski primenjenom ili tokom 7 dana po prestanku terapije fusidinskom kiselinom. Kod pacijenata kod kojih se smatra da je sistemska primena fusidinske kiseline neophodna, terapiju statinima treba prekinuti tokom trajanja terapije fusidinskom kiselinom. Prijavljeni su slučajevi rabdomiolize (uključujući i neke smrtne slučajeve) kod pacijenata koji su uzimali fusidinsku kiselinu i statine u kombinaciji (videti odeljak 4.5). Pacijente treba savetovati da odmah zatraže medicinski savet ukoliko primete bilo koji simptom mišićne slabosti, bol ili osetljivost u mišićima. Terapija statinima se može nastaviti sedam dana posle uzimanja poslednje doze fusidinske kiseline. U posebnim okolnostima, kada je neophodna produžena sistemska primena fusidinske kiseline, npr. u terapiji teških infekcija, može se razmotriti istovremena upotreba leka Rosucard i fusidinske kiseline i to samo procenom od slučaja do slučaja i pod strogim medicinskim nadzorom.

Lek Rosucard ne treba primenjivati kod pacijenata sa akutnim, teškim stanjima koja ukazuju na miopatiju ili predisponiraju razvoj insuficijencije bubrega usled rabdomiolize (npr. sepsa, hipotenzija, veći hirurški zahvati, trauma, teški poremećaji metabolizma, endokrinog sistema i elektrolita ili nekontrolisani epileptični napadi).

Teške neželjene reakcije na koži

Teške kožne neželjene reakcije, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms, DRESS), koje mogu biti opasne po život ili sa smrtnim ishodom, prijavljene su tokom terapije rosuvastatinom (videti odeljak 4.8). U vreme propisivanja terapije, pacijente treba obavestiti o znacima i simptomima teških reakcija na koži i pažljivo ih pratiti. Ako se pojave znaci i simptomi koji upućuju na te reakcije, primenu leka Rosucard treba odmah prekinuti i razmotriti alternativnu terapiju.

Ako se pri primeni leka Rosucard kod pacijenta razvije ozbiljna reakcija kao što je SJS ili DRESS, terapija lekom Rosucard se ni u jednom trenutku ne sme ponovno započeti.

Uticaj na funkciju jetre

Kao i sve druge inhibitore HMG-CoA reduktaze, lek Rosucard treba oprezno primenjivati kod pacijenata koji konzumiraju prekomerne količine alkohola i/ili imaju oboljenje jetre u istoriji bolesti.

Preporučuje se provera funkcije jetre pre započinjanja terapije i 3 meseca nakon započinjanja terapije. Ukoliko su vrednosti transaminaza u serumu veće od 3 puta od gornje granice normalnih vrednosti, treba prekinuti terapiju rosuvastatinom ili smanjiti dozu. Incidenca teških hepatičkih događaja (koji se uglavnom sastoje od povećane vrednosti transaminaza jetre) u postmarketinškom periodu veća je pri primeni doze od 40 mg.

Kod pacijenata sa sekundarnom hiperholesterolemijom izazvanom hipotireoidizmom ili nefrotskim sindromom, pre uvođenja terapije rosuvastatinom treba lečiti osnovnu bolest.

Rasa

Rezultati farmakokinetičkih studija su pokazali da je veća izloženost kod pacijenata azijskog porekla u poređenju sa pripadnicima bele rase (videti odeljke 4.2, 4.3 i 5.2).

Inhibitori proteaze

Prilikom istovremene primene rosuvastatina i različitih inhibitora proteaza u kombinaciji sa ritonavirom uočena je povećana sistemska izloženost rosuvastatinu. Treba pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika od smanjenja vrednosti lipida primenom leka Rosucard kod HIV pozitivnih pacijenata koji su na terapiji

inhibitorima proteaza i potencijal za povećanje koncentracije rosuvastatina u plazmi prilikom započinjanja terapije i tokom titriranja doze rosuvastatina kod pacijenata koji su na terapiji inhibitorima proteaza. Ukoliko doza rosuvastatina nije pažljivo prilagođena, ne preporučuje se istovremena primena sa određenim inhibitorima proteaza (videti odeljke 4.2 i 4.5).

Intersticijalna bolest pluća

Prijavljeni su retki slučajevi intersticijalne bolesti pluća kod upotrebe nekih statina, posebno tokom dugotrajne terapije (videti odeljak 4.8). Karakteristike ove bolesti uključuju dispneju, neproduktivni kašalj i pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja (umor, gubitak telesne mase i povećanu telesnu temperaturu). Ako se sumnja da se kod pacijenta razvila intersticijalna bolest pluća, treba prekinuti terapiju statinima.

Dijabetes melitus

Neki dokazi ukazuju da statini kao klasa lekova mogu povećavati koncentraciju glukoze u krvi kod pacijenata sa rizikom za razvoj dijabetesa a mogu dovesti i do hiperglikemije tamo gde je dijabetes na odgovarajući način regulisan. Međutim, redukcija vaskularnog rizika primenom statina prevazilazi ovaj rizik i zbog toga ne treba da bude razlog za prekid terapije statinima. Pacijente sa povećanim rizikom (koncentracija glukoze natašte ≥5,6 mmol/L do 6,9 mmol/L, BMI>30 kg/m2, povećana koncentracija triglicerida, hipertenzija) treba pratiti klinički i biohemijski prema nacionalnim vodičima.

U JUPITER studiji, zabeležena je ukupna učestalost dijabetes melitusa od 2,8% u grupi pacijenata koja je primala rosuvastatin i 2,3% u placebo grupi, uglavnom kod pacijenata sa koncentracijom glukoze natašte od 5,6 do 6,9 mmol/L.

Pedijatrijska populacija

Procena linearnog rasta (visina), telesne mase, indeks telesne mase (engl. body mass index, BMI) i sekundarnih karakteristika polne zrelosti po Tanner-u kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta između 6 i 17 godina koji uzimaju rosuvastatin je ograničena na period od dve godine. Nakon 2 godine terapije tokom studije, nije primećen uticaj na rast, telesnu masu BMI ili polno sazrevanje (videti odeljak 5.1).

U kliničkoj studiji u kojoj su deca i adolescenti primali rosuvastatin tokom 52 nedelje, primećeno je da se češće javljaju povećane vrednosti kreatin kinaze (CK) više od deset puta od gornje granice normalnih vrednosti i mišićni simptomi posle vežbanja ili povećane fizičke aktivnosti u poređenju sa posmatranim u kliničkim studijama kod odraslih (videti odeljak 4.8).

Pomoćne supstance

Lek Rosucard sadrži laktozu, monohidrat

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Lek Rosucard sadrži natrijum

Lek Rosucard takođe sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, odnosno suštinski je "bez natrijuma".

Uticaj istovremeno primenjenih lekova na rosuvastatin

Inhibitori transportnih proteina: Rosuvastatin je supstrat određenih transportnih proteina uključujući i transportni protein za hepatičko preuzimanje OATP1B1 i efluksni transportni protein BCRP. Istovremena primena rosuvastatina sa lekovima koji deluju kao inhibitori ovih transportnih proteina može dovesti do povećanja koncentracije rosuvastatina u plazmi i povećanja rizika od nastanka miopatije (videti odeljke 4.2, 4.4 i 4.5 Tabelu 1).

Ciklosporin: Tokom istovremene terapije sa rosuvastatinom i ciklosporinom, vrednosti PIK rosuvastatina bile su u proseku 7 puta veće nego kod vrednosti zabeleženih kod zdravih dobrovoljaca (videti Tabelu 1). Primena rosuvastatina je kontraindikovana kod pacijenata na istovremenoj terapiji

ciklosporinom (videti odeljak 4.3). Istovremena primena nije uticala na koncentracije ciklosporina u plazmi.

Inhibitori proteaze: Iako tačan mehanizam interakcije nije poznat, istovremeno davanje inhibitora proteaze može snažno da poveća izloženost rosuvastatinu (videti Tabelu 1). Na primer, u jednoj farmakokinetičkoj studiji, istovremena primena doze 10 mg rosuvastatina i fiksne kombinacije dva inhibitora proteaze (300 mg atazanavira/100 mg ritonavira) zdravim dobrovoljcima bila je povezana sa približno trostrukim povećanjem vrednosti PIK rosuvastatina odnosno, sedmostrukim povećanjem vrednosti Cmax rosuvastatina. Prema tome, istovremena primena rosuvastatina i određenih kombinacija inhibitora proteaze, može se razmotriti samo posle pažljivog prilagođavanja doze rosuvastatina na osnovu očekivanog povećanja izloženosti rosuvastatinu (videti odeljke 4.2, 4.4 i 4.5, Tabela1).

Gemfibrozil i drugi lekovi za smanjenje koncentracije lipida: Istovremena primena rosuvastatina i gemfibrozila, dovodila je do dvostrukog povećanja vrednosti Cmax i PIK rosuvastatina (videti odeljak 4.4).

Na osnovu podataka iz specifičnih studija interakcija, ne očekuje se relevantna farmakokinetička interakcija sa fenofibratom, ali može doći do farmakodinamske interakcije. Gemfibrozil, fenofibrat, drugi fibrati i doze niacina (nikotinske kiseline) koje smanjuju koncentraciju lipida (≥ 1g/dan) povećavaju rizik od nastanka miopatije kada se daju istovremeno sa inhibitorima HMG-CoA reduktaze, verovatno zbog toga što mogu da prouzrokuju miopatiju i kada se daju kao monoterapija. Kontraindikovana je primena doze rosuvastatina od 40 mg zajedno sa fibratima (videti odeljke 4.3 i 4.4). Kod ovih pacijenata terapiju takođe treba započinjati dozom od 5 mg.

Ezetimib: Istovremena upotreba 10 mg rosuvastatina i 10 mg ezetimiba dovela je do povećanja vrednosti PIK rosuvastatina 1,2 puta kod osoba sa hiperholesterolemijom (Tabela 1). Ne može se isključiti farmakodinamska interakcija, u smislu neželjenih dejstava, između rosuvastatina i ezetimiba (videti odeljak 4.4).

Antacidi: Istovremena primena rosuvastatina sa antacidnom suspenzijom koja sadrži aluminijum i magnezijum-hidroksid dovodi do smanjenja koncentracije rosuvastatina u plazmi za približno 50 %. Ovo dejstvo je ublaženo kada se antacid daje 2 sata posle primene rosuvastatina. Nije ispitivana klinička relevantnost ove interakcije.

Eritromicin: Istovremena upotreba rosuvastatina i eritromicina dovela je do smanjenja vrednosti PIK za 20 % i smanjenja vrednosti Cmax rosuvastatina za 30 %. Ova interakcija može da bude izazvana povećanim motilitetom creva do koje dovodi eritromicin.

Tikagrelor: Tikagrelor može uticati na izlučivanje rosuvastatina putem bubrega, povećavajući rizik od akumulacije rosuvastatina. Iako tačan mehanizam nije poznat, u nekim slučajevima istovremena primena tikagrelora i rosuvastatina je dovela do smanjenja bubrežne funkcije, povećanja koncentracije kreatin fosfokinaze (CPK) i rabdomiolize.

Enzimi citohroma P450: Rezultati iz in vitro i in vivo ispitivanja pokazuju da rosuvastatin nije ni inhibitor, niti induktor izoenzima citohroma P450. Uz to, rosuvastatin se sporo metaboliše putem ovih izoenzima. Zato se ne očekuju interakcije usled metabolizma posredovanog enzimima citohroma P450. Nisu zabeležene klinički relevantne interakcije između rosuvastatina i flukonazola (inhibitor CYP2C9 i CYP3A4) ili ketokonazola (inhibitor CYP2A6 i CYP3A4).

Interakcije koje zahtevaju prilagođavanje doze rosuvastatina (videti takođe Tabelu 1): U situacijama kada je neophodno primeniti rosuvastatin sa drugim lekovima za koje je poznato da dovode do povećane izloženosti rosuvastatinu, treba prilagoditi dozu leka Rosucard. Ukoliko je očekivano povećanje izloženosti (vrednost PIK) dva i više puta treba započeti lečenje dozom od 5 mg rosuvastatina jednom dnevno. Maksimalnu dnevnu dozu rosuvastatina treba prilagoditi tako da

očekivana izloženost rosuvastatinu ne pređe očekivanu izloženost prilikom primene doze od 40 mg rosuvastatina bez lekova sa kojima bi mogao da stupi u interakciju, na primer doza od 20 mg rosuvastatina sa gemfibrozilom (povećanje 1,9 puta) i doza od 10 mg rosuvastatina u kombinaciji sa ritonavirom/atazanavirom (povećanje 3,1 puta).

Ako se primeti da lek povećava vrednosti PIK rosuvastatina manje od dva puta, početnu dozu leka ne treba smanjivati, ali je potreban oprez ako se doza rosuvastatina povećava iznad 20 mg.

Tabela 1: Uticaj istovremeno primenjenih lekova na izloženost rosuvastatinu (vrednost PIK; po opadajućoj vrednosti) iz objavljenih kliničkih studija

Sledeći lekovi/kombinacije nisu imali klinički značajan uticaj na odnos vrednosti PIK rosuvastatina pri istovremenoj primeni:

Aleglitazar 0,3 mg tokom 7 dana; Fenofibrat 67 mg, 7 dana tri puta dnevno; Flukonazol 200 mg, 11 dana jednom dnevno;

Fosamprenavir 700 mg/ritonavir 100 mg, 8 dana dva puta dnevno;

Ketokonazol 200 mg, 7 dana dva puta dnevno; Rifampicin 450 mg, 7 dana jednom dnevno; Silimarin 140 mg, 5 dana tri puta dnevno.

Uticajrosuvastatina na istovremeno primenjene lekove

Antagonisti vitamina K: Kao i sa drugim inhibitorima HMG-CoA reduktaze, započinjanje terapije ili titriranje doze rosuvastatina na veću dozu kod pacijenata koji istovremeno primaju i antagoniste vitamina K (npr. varfarin ili neki drugi kumarinski antikoagulans) može da dovede do povećanja

internacionalnog normalizovanog odnosa (engl. International Normalised Ratio, INR). Prekid ili smanjivanje doze rosuvastatina može da dovede do smanjenja INR. U takvim situacijama poželjno je praćenje vrednosti INR.

Oralni kontraceptivi/hormonska supstituciona terapija (HST): Istovremena primena rosuvastatina i oralnih kontraceptiva dovela je do povećanja vrednosti PIK etinil estradiola od 26% i norgestrela od 34%. Ove povećane koncentracije lekova u plazmi treba imati na umu kada se određuje doza oralnog kontraceptiva. Nema raspoloživih farmakokinetičkih podataka za ispitanice koje istovremeno uzimaju rosuvastatin i HST pa se ne mogu isključiti slični uticaji. Međutim, ova kombinacija je bila intenzivno korišćena u kliničkim ispitivanjima i podnošljivost je bila dobra.

Drugi lekovi:

Digoksin: Na osnovu podataka iz specifičnih studija interakcije, ne očekuje se klinički relevantna interakcija sa digoksinom.

Fusidinska kiselina: Nisu sprovedene studije interakcija rosuvastatina i fusidinske kiseline. Rizik od nastanka miopatije, uključujući rabdomiolizu može biti povećan istovremenom sistemskom primenom fusidinske kiseline sa statinima. Mehanizam ove interakcije još uvek nije poznat (bilo da je farmakodinamska ili farmakokinetska, ili obuhvata obe). Prijavljeni su slučajevi rabdomiolize (uključujući i smrtne slučajeve) kod pacijenata koji su uzimali ovu kombinaciju.

Lek Rosucard je kontraindikovan u periodu trudnoće i dojenja.

Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste odgovarajuće kontraceptivne mere.

Budući da su holesterol i drugi produkti biosinteze holesterola neophodni za razvoj fetusa, potencijalni rizik od inhibicije HMG-CoA reduktaze veći je od prednosti terapije tokom trudnoće. Studije na životinjama dale su ograničene dokaze o reproduktivnoj toksičnosti (videti odeljak 5.3). Ako pacijentkinja zatrudni tokom upotrebe ovog leka, terapiju treba odmahprekinuti.

Rosuvastatin se izlučuje u mleko ženki pacova. Nema podataka o izlučivanju u majčino mleko (videti odeljak 4.3).

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja rosuvastatina na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, na osnovu njegovih farmakodinamskih svojstava, malo je verovatno da rosuvastatin utiče na ove sposobnosti. Tokom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama, treba uzeti u obzir da tokom terapije može doći do pojave vrtoglavice.

Neželjene reakcije na lek koje se javljaju pri primeni rosuvastatina su obično blage i prolazne. U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima, manje od 4% pacijenata lečenih rosuvastatinom bilo je isključeno iz ispitivanja zbog neželjenih reakcija.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Na osnovu podataka dobijenih u kliničkim studijama i obimnog postmarketinškog iskustva, naredna tabela daje pregled profila neželjenih reakcija rosuvastatina. Navedene neželjene reakcije klasifikovane su na osnovu učestalosti i sistema organa (SOC).

Učestalost neželjenih reakcija klasifikovana je na sledeći način: često (≥1/100 do <1/10); povremeno ≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti iz raspoloživih podataka).

Tabela 2. Neželjene reakcije na osnovu podataka iz kliničkih studija i postmarketinškog iskustva

1 Učestalost će zavisiti od prisustva ili odsustva faktora rizika (koncentracija glukoze u krvi pre obroka ≥5,6 mmol/L, BMI>30 kg/m2, povećana koncentracija triglicerida, hipertenzija u istoriji bolesti).

Kao i sa drugim inhibitorima HMG-CoA reduktaze, incidenca neželjenih reakcija na lek ima tendenciju da zavisi od doze.

Uticaj na funkciju bubrega: kod pacijenata kod kojih je primenjivan rosuvastatin, zabeležena je proteinurija, detektovana test trakom, pretežno tubularnog porekla. Promene vrednosti proteina u urinu od potpunog odsustva ili prisustva u "tragovima", sve do "++" ili više, zabeležene su kod <1% kod pacijenata tokom terapije dozama od 10 i 20 mg, i kod približno 3% pacijenata lečenih dozama od 40 mg. Manje povećanje vrednosti od potpunog odsustva ili prisustva "u tragovima" do "+" zabeleženo je pri dozi od 20 mg. U većini slučajeva, proteinurija opada ili potpuno spontano nestaje sa nastavkom terapije. Pregled podataka iz kliničkih ispitivanja i postmarketinško iskustvo ne ukazuju na povezanost između proteinurije i akutnog ili progresivnog oboljenja bubrega.

Kod pacijenata kod kojih je primenjivan rosuvastatin, zabeležena je pojava hematurije, a podaci iz kliničkih studija pokazuju da je stopa pojavljivanja mala.

Uticaj na skeletne mišiće: uticaj na skeletne mišiće npr. mijalgija, miopatija (uključujući miozitis) i retko rabdomioliza sa ili bez akutne insuficijencije bubrega, zabeleženi su kod pacijenata pri primeni svih doza rosuvastatina, ali posebno kod doza koje su veće od 20 mg.

Dozno zavisno povećanje vrednosti CK, zabeleženo je kod pacijenata koji uzimaju rosuvastatin; većina ovih slučajeva bili su blagi, bez simptoma i prolazni. Ukoliko su vrednosti CK povećane u početku (više od pet puta od gornje granice normalnih vrednosti), terapiju treba prekinuti (videti odeljak 4.4).

Uticaj na funkciju jetre: Kao i sa drugim inhibitorima HMG-CoA reduktaze, beleži se dozno-zavisno povećanje vrednosti transaminaza kod malog broja pacijenata koji uzimaju rosuvastatin; većina ovih slučajeva bili su blagi, asimptomatski iprolazni.

Sledeće neželjene reakcije su prijavljene pri upotrebi nekih statina:  seksualna disfunkcija,

 u izuzetnim slučajevima javlja se intersticijalna bolest pluća, posebno kod dugotrajne terapije

(videti odeljak 4.4).

Učestalost prijavljivanja rabdomiolize, teških bubrežnih događaja i teških hepatičkih događaja (koji se uglavnom ispoljavaju povećanjem vrednosti transaminaza jetre) je veća pri primeni doze od 40 mg.

Pedijatrijska populacija: U jednom kliničkom ispitivanju koje je trajalo 52 nedelje, primećeno je da se povećanje vrednosti kreatin kinaze (više od deset puta od gornje granice normalnih vrednosti) i simptomi u mišićima nakon vežbanja ili povećane fizičke aktivnosti češće javljaju kod dece i adolescenata nego kod odraslih (videti odeljak 4.4). U svakom drugom pogledu, bezbednosni profil rosuvastatina kod dece i adolescenata je bio sličan bezbednosnom profilu kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Ne postoji posebna terapija u slučaju predoziranja. U slučaju predoziranja, pacijenta treba lečiti simptomatski i ako je potrebno uvesti i druge suportivne mere. Potrebno je pratiti funkciju jetre i vrednosti CK. Malo je verovatno da hemodijaliza može biti od koristi.

Farmakoterapijska grupa: sredstva koja smanjuju lipide u serumu (hipolipemici); inhibitori HMG-CoA reduktaze

ATC šifra: C10AA07

Mehanizam dejstva

Rosuvastatin je selektivni i kompetitivni inhibitor HMG-CoA reduktaze, enzima koji ograničava brzinu kojom se konvertuje 3-hidroksi-3-metilglutaril koenzim A u mevalonat, koji je prekursor holesterola. Primarno mesto delovanja rosuvastatina je jetra, ciljni organ za smanjenje koncentracije holesterola.

Rosuvastatin povećava broj hepatičkih LDL receptora na površini ćelija i povećava preuzimanje i katabolizam LDL i inhibira hepatičku sintezu VLDL čestica, smanjujući na taj način ukupni broj čestica VLDL i LDL.

Farmakodinamska dejstva

Rosuvastatin smanjuje vrednosti povećanog LDL holesterola (engl. Low Density Lipoprotein-Cholesterol, LDL-C), ukupnog holesterola i triglicerida (TG), a povećava vrednosti HDL holesterola (engl. High Density Lipoprotein-Cholesterol, HDL-C). Rosuvastatin takođe smanjuje vrednosti apolipoproteina B (ApoB), non-HDL holesterola (engl. Non-high-density lipoprotein cholesterol, non-HDL-C), VLDL holesterola (VDL-C), VLDL triglicerida i povećava vrednosti apolipoproteina (ApoA-I) (videti Tabelu 3). Rosuvastatin takođe smanjuje koeficijente LDL holesterol /HDL holesterol, ukupni

holesterol/HDL holesterol i non-HDL holesterol/HDL holesterol kao i ApoB/ApoA-I.

Tabela3: Terapijski odgovor na terapiju kod pacijenata sa primarnom hiperholesterolemijom (tip IIa i IIb) u zavisnosti od doze (prilagođena srednja vrednost promene u procentima u odnosu na početne vrednosti)

Doza N

Placebo 13 5 17 10 17 20 17 40 18

LDL- Ukupan holesterol holesterol -7 -5

-45 -33 -52 -36 -55 -40 -63 -46

HDL- TG holesterol

3 -3 13 -35 14 -10 8 -23 10 -28

Non-HDL-ApoB ApoA-I holesterol

-7 -3 0 -44 -38 4 -48 -42 4 -51 -46 5 -60 -54 0

Terapijsko dejstvo se postiže u roku od nedelju dana po započinjanju terapije, a 90% maksimalnog odgovora se postiže posle 2 nedelje. Maksimalni odgovor se obično postiže u roku od 4 nedelje, i nakon toga se održava.

Klinička efikasnost i bezbednost

Rosuvastatin je efikasan kod odraslih sa hiperholesterolemijom sa hipertrigliceridemijom ili bez nje, nezavisno od rase, pola, ili uzrasta i u posebnim populacijama kao što su dijabetičari ili pacijenti sa familijarnom hiperholesterolemijom.

U objedinjenim podacima studija faze III, pokazano je da je rosuvastatin efikasan za lečenje većine pacijenata koji imaju hiperholesterolemiju tipa IIa i IIb (srednja predterapijska vrednost LDL-holesterola otprilike 4,8 mmol/L) po ciljnim vrednostima koje je definisalo Evropsko udruženje za aterosklerozu (EAS; 1998); otprilike 80% pacijenta lečenih dozom od 10 mg dostiglo je ciljne vrednosti EAS za nivoe LDL-holesterola (<3 mmol/L).

U jednoj obimnoj studiji sa dizajnom ubrzanog titriranja doze, kod 435 pacijenata sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom su primenjivane doze rosuvastatina od 20 mg do 80 mg. Sve doze su imale povoljan efekat na lipidne parametre i ostvareni su terapijski ciljevi. Nakon titriranja do dnevne doze od 40 mg (12 nedelja terapije), koncentracija LDL-C holesterola je smanjena za 53%. Trideset tri procenata pacijenata je dostiglo EAS ciljne vrednosti za LDL-C holesterol (<3mmol/L).

U jednom otvorenom ispitivanju sa dizajnom ubrzanog titriranja doze, kod 42 pacijenta (uključujući 8 pedijatrijskih pacijenata) sa homozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom utvrđivan je njihov odgovor na rosuvastatin primenjen u dozi od 20 do 40 mg. Kod ukupne populacije ispitanika prosečna redukcija LDL-C holesterola iznosila je 22%.

U kliničkim studijama sa ograničenim brojem pacijenata, pokazalo se da rosuvastatin ima aditivno dejstvo na smanjenje vrednosti triglicerida kada se koristi u kombinaciji sa fenofibratom, kao i na povećanje koncentracije HDL-holesterola kada se koristi u kombinaciji sa niacinom (videti odeljak 4.4).

U multicentričnoj, dvostruko slepoj, placebom kontrolisanoj kliničkoj studiji (METEOR), 984 pacijenta životnog doba između 45 i 70 godina, i sa malim rizikom od koronarne bolesti srca (koja se definiše kao Framinghamski rizik <10% u periodu od 10 godina), sa srednjom vrednošću LDL-holesterola od 4,0 mmol/L (154,5 mg/dL), ali sa subkliničkom aterosklerozom (koja se definiše kao zadebljanje intima-media karotidne arterije: (engl. Carotid Intima Media Thickness, CIMT)) randomizovani su da primaju 40 mg rosuvastatina jednom dnevno ili placebo tokom 2 godine. Rosuvastatin je značajno usporio stopu progresije do maksimalne CIMT na 12 tačaka na karotidnoj arteriji u poređenju sa placebom za -0,0145 mm/godišnje [interval pouzdanosti 95%: -0,0196, -0,0093; p<0,0001]. Promena u odnosu na početne vrednosti iznosila je -0,0014 mm/godišnje (-0,12%/godišnje (nije statistički značajno)) za rosuvastatin u poređenju sa progresijom od +0,0131 mm/godišnje (1,12% /godišnje (p<0,0001)) za placebo. Nije još dokazana direktna korelacija između smanjenja CIMT i

smanjenja rizika od kardiovaskularnih događaja. Populacija obuhvaćena studijom METEOR je imala mali rizik za koronarnu bolest srca, i ne predstavlja ciljnu populaciju za rosuvastatin 40 mg. Dozu od 40 mg treba propisivati samo kod pacijenata sa teškom hiperholesterolemijom koji imaju visok kardiovaskularni rizik (videti odeljak 4.2).

Opravdanost korišćenja statina u primarnoj prevenciji: U intervencijskoj studiji procene rosuvastatina (engl. Justification for the Use of Statins in Primary Prevention: An Intervention Trial Evaluating Rosuvastatin, JUPITER), uticaj rosuvastatina na pojavu velikih aterosklerotskih kardiovaskularnih događaja je procenjen kod 17802 muškaraca (životnog doba ≥50 godina) i žena (životnog doba ≥60 godina).

Ispitanici u studiji su nasumično raspoređeni u placebo grupu (n=8901) ili u grupu koja je primala rosuvastatin 20 mg jednom dnevno (n=8901) i praćeni su u proseku 2 godine.

Koncentracija LDL-holesterola je smanjena za 45% (p<0,001) u grupi koja je uzimala rosuvastatin u poređenju sa placebo grupom.

U post-hoc analizi podgrupe ispitanika sa velikim rizikom sa početnomprocenomrizika po Framingham skoru >20% (1558 ispitanika), ustanovljenojeznačajno smanjenjekombinovanog ishoda kardiovaskularne smrti, moždanog udara i infarkta miokarda (p=0,028) pri primeni rosuvastatina u odnosu na placebo. Redukcija apsolutnog rizika izražena kao stopa događaja na 1000 pacijent-godina bila je 8,8. Ukupan mortalitet je ostao nepromenjen u ovoj grupi visokog rizika (p=0,193). U post hoc analizi podgrupe pacijenata sa visokim rizikom (ukupno 9302 ispitanika) sa početnom vrednošću SCORE rizika ≥5% (predviđenom da obuhvati pacijente starosti iznad 65 godina), došlo je do značajnog smanjenja kombinovanog ishoda kardiovaskularne smrti, moždanog udara i infarkta miokarda (p=0,0003) pri primeni rosuvastatina u odnosu na placebo. Redukcija apsolutnog rizika izražena kao stopa događaja na 1000 pacijent-godina bila je 5,1. Ukupan mortalitet je ostao nepromenjen u ovoj grupi visokog rizika (p=0,076).

U JUPITER studiji, 6,6% pacijenata koji su primali rosuvastatin i 6,2% pacijenata koji su primali placebo prekinuli su primenu ispitivanog leka u studiji zbog neželjenih reakcija. Najčešće neželjene reakcije koje su dovodile do prekida terapije su bile: mialgija (0,3% rosuvastatin grupa, 0,2% placebo grupa), abdominalni bol (0,03% rosuvastatin grupa, 0,02% placebo grupa) i osip (0,02% rosuvastatin grupa, 0,03% placebo grupa). Najčešće neželjene reakcije sa učestalošću pojavljivanja većom ili jednakom placebu bile su infekcije urinarnog trakta (8,7% rosuvastatin grupa; 8,6% placebo grupa), nazofaringitis (7,6% rosuvastatin grupa; 7,2% placebo grupa), bol u leđima (7,6% rosuvastatin grupa; 6,9% placebo grupa) i mijalgija (7,6% rosuvastatin grupa; 6,6% placebo grupa).

Pedijatrijska populacija

U dvostruko-slepoj, randomizovanoj, multicentričnoj, placebom kontrolisanoj, 12-nedeljnoj studiji (n=176; 97 dečaka i 79 devojčica) koja je praćena 40-nedeljnom (n=173, 96 dečaka i 77 devojčica), fazom otvorene studije sa titracijom doze rosuvastatina, pacijenti uzrasta od 10 do 17 godina (Tanner stadijum II-V, devojčice kod kojih je prošlo najmanje godinu dana od prvog menstrualnog ciklusa) sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom, primali su rosuvastatin u dozi od 5 mg, 10 mg ili 20 mg ili placebo jednom dnevno tokom 12 nedelja, a zatim su svi primali rosuvastatin jednom dnevno tokom 40 nedelja. Na početku studije, približno 30% pacijenata je bilo uzrasta između 10 i 13 godina i približno 17% je bilo u Tanner stadijumu II, 18% u Tanner stadijumu III, 40% u Tanner stadijumu IV i 25% u Tanner stadijumuV.

Koncentracija LDL-holesterola je bila smanjena za 38,3% uzimanjem doze od 5 mg rosuvastatina, 44,6% uzimanjem doze od 10 mg rosuvastatina i 50,0% uzimanjem doze od 20 mg rosuvastatina, u poređenju sa 0,7% pri uzimanju placeba.

Na kraju 40-nedeljne otvorene studije titracije do ciljnih vrednosti, sa primenom maksimalne doze od

20 mg jednom dnevno, 70 od 173 pacijenata (40,5%) su postigli ciljnu koncentraciju LDL-holesterola manju od 2,8 mmol/L.

Posle 52 nedelje terapije u okviru studije, nije uočen uticaj na rast, telesnu masu, BMI ili polno sazrevanje (videti odeljak 4.4). Ova studija (n=176) nije bila pogodna za poređenje retkih neželjenih reakcija.

Rosuvastatin je takođe ispitivan u dvogodišnjoj, otvorenoj studiji titracije do ciljnih vrednosti, u kojoj je učestvovalo 198 dece sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom uzrasta od 6 do 17 godina (88 dečaka i 110 devojčica Tanner stadijuma < II-V). Početna doza za sve pacijente bila je 5 mg rosuvastatina jednom dnevno. Kod pacijenata uzrasta od 6 do 9 godina (n = 64) doza se mogla titrirati do maksimalne doze od 10 mg jednom dnevno, a kod pacijenata uzrasta od 10 do 17 godina (n = 134) do maksimalne doze od 20 mg jednom dnevno.

Nakon 24 meseca terapije rosuvastatinom, prosečno smanjenje računato metodom najmanjih kvadrata izraženo u procentima (LS) u odnosu na početne vrednosti za LDL-holesterol je bilo -43% (početna vrednost: 236 mg/dL, 24. mesec: 133 mg/dL). Za svaku uzrasnu grupu, LS srednja vrednost procenta smanjenja LDL-holesterola u odnosu na početnu vrednost bila je: -43% u uzrasnoj grupi 6 do < 10 godina (početna vrednost: 234 mg/dL, 24. mesec: 124 mg/dL), -45% u uzrasnoj grupi 10 do <14 godina (početna vrednost: 234 mg/dL, 24. mesec: 124 mg/dL) i -35% u uzrasnoj grupi 14 do <18 godina (početna vrednost: 241 mg/dL, 24. mesec: 153 mg/dL).

Rosuvastatin je u dozi od 5 mg, 10 mg i 20 mg takođe doveo do statistički značajnih prosečnih promena u odnosu na početne vrednosti sledećih sekundarnih varijabli koje se odnose na lipide i lipoproteine: : HDL-holesterol, ukupni holesterol, non-HDL holesterol, LDL-holesterol/ HDL-holesterol, ukupni holesterol/ HDL- holesterol, trigliceridi/ HDL-holesterol, non-HDL-holesterol/ HDL- holesterol, ApoB, ApoB/ApoA-1. Sve ove promene su bile u pravcu poboljšanja lipidnih parametara i održale su se tokom 2 godine.

Nije bilo uticaja na rast, telesnu masu, BMI ili polno sazrevanje posle 24 meseca terapije (videti odeljak 4.4).

Dejstvo rosuvastatina je ispitivano tokom randomizovane, dvostruko slepe, placebom kontrolisane, multicentrične unakrsne studije (engl. cross-over) primenom doze od 20 mg jednom dnevno u odnosu na placebo kod 14 dece i adsolescenata (uzrasta od 6 do 17 godina), sa homozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom. Studija je uključivala aktivnu, 4-nedeljnu uvodnu fazu tokom koje su pacijenti lečeni rosuvastatinom dozom od 10 mg, fazu unakrsnog prelaska koja se sastojala od 6-nedeljnog perioda terapije rosuvastatinom u dozi od 20 mg pre ili posle 6 nedelja terapije placebom i 12- nedeljnu fazu održavanja tokom koje su svi pacijenti bili na terapiji rosuvastatinom u dozi od 20 mg. Pacijenti koji su na početku studije uzimali ezetimib ili su bili na terapiji aferezom, nastavili su sa ovom terapijom tokom čitavog trajanja studije.

Statistički značajna (p = 0,005) redukcija LDL-holesterola (22,3% 85,4 mg/dL ili 2,2 mmol/L) je uočena nakon 6 nedelja terapije rosuvastatinom u dozi od 20 mg u odnosu na placebo. Uočeno je statistički značajno smanjenje ukupne koncentracije holesterola (20,1%, p=0,003), non-HDL-holesterola (22,9%, p=0,003) i ApoB (17,1%, p=0,024). Takođe je zabeleženo smanjenje TG, LDL-holesterola/HDL-holesterola, ukupnog holesterola/HDL- holesterola, non-HDL-holesterola/HDL-holesterola i ApoB/ApoA-1 nakon 6 nedelja terapije rosuvastatinom 20 mg u odnosu na placebo. Tokom 12 nedelja kontinuirane terapije postignuto je smanjenje LDL-holesterola (6 nedelja terapije rosuvastatinom 20 mg a zatim 6 nedelja terapije placebom). Jedan pacijent je imao dodatno smanjenje koncentracije LDL-holesterola (8,0%), ukupnog holesterola (6,7%) i non-HDL-holesterola (7,4%) tokom narednih 6 nedelja terapije nakon titracijom povećane doze na 40 mg.

Tokom otvorenog, produženog dela ispitivanja kod 9 pacijenata lečenih sa 20 mg rosuvastatina do 90 nedelja, smanjenje koncentracije LDL-holesterola se održavalo u rasponu od -12,1% do -21,3 %.

Kod 7 ispitivanih pacijenata (dece i adolescenata uzrasta od 8 do 17 godina), koji su bili uključeni u

otvorenu studiju forsirane titracije doze sa homozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom (videti prethodno navedeno), procenat smanjenja koncentracije LDL-holesterola (21,0%), ukupnog holesterola (19,2%), i non-HDL-holesterola (21,0%) od početka tokom 6 nedelja terapije rosuvastatinom 20 mg je bio u skladu sa onim zabeleženim u navedenoj studiji kod dece i adolescenata sa homozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom.

Evropska agencija za lekove izuzela je od obaveze podnošenje rezultata ispitivanja referentnog leka koji sadrži rosuvastatin u svim podgrupama pedijatrijske populacije u lečenju homozigotne porodične hiperholesterolemije, primarne kombinovane (mešovite) dislipidemije i prevenciji kardiovaskularnih događaja (videti odeljak 4.2 za informaciju o pedijatrijskoj primeni).

Resorpcija: Maksimalne koncentracije rosuvastatina u plazmi postižu se približno 5 sati nakon oralne primene. Apsolutna biološka raspoloživost iznosi približno 20%.

Distribucija: Rosuvastatin se u velikoj meri preuzima u jetri koja je primarno mesto sinteze holesterola i klirensa LDL-holesterola. Volumen distribucije rosuvastatina iznosi približno 134 L. Približno 90% rosuvastatina se vezuje za proteine plazme, pre svega zaalbumin.

Biotransformacija: Rosuvastatin podleže ograničenom metabolizmu (približno 10%). Rezultati in vitro ispitivanja metabolizma korišćenjem humanih hepatocita ukazuju da se rosuvastatin sporo metabliše putem citohroma P450. CYP2C9 je bio osnovni izoenzim, a 2C19, 3A4 i 2D6 su bili uključeni u manjoj meri. Glavni identifikovani metaboliti su N-desmetil i laktonski metabolit. N-desmetil metabolit je približno 50% manje aktivan od rosuvastatina, dok se laktonski oblik smatra klinički neaktivnim. Rosuvastatin je odgovoran za više od 90% inhibitorske aktivnosti na nivou cirkulišuće HMG-CoAreduktaze.

Eliminacija: Približno 90% doze rosuvastatina izlučuje se u nepromenjenom obliku fecesom (u obliku resorbovane i neresorbovane aktivne supstance), a preostali deo se izlučuje urinom. Približno oko 5% se izlučuje urinom u nepromenjenom obliku. Poluvreme eliminacije leka iz plazme je približno 19 sati. Poluvreme eliminacije se ne povećava sa povećanjem doze. Geometrijska srednja vrednost plazma klirensa iznosi približno 50 litara/sat (koeficijent varijacije 21,7%). Kao što je to slučaj i sa drugim inhibitorima HMG-CoA reduktaze, preuzimanje rosuvastatina u jetru uključuje membranski transporter OATP-C. Ovaj transporter je važan za hepatičku eliminaciju rosuvastatina.

Linearnost: Sistemska izloženost rosuvastatinu povećava se proporcionalno dozi. Nema promena u farmakokinetičkim parametrima nakon ponovljenih dnevnih doza.

Posebne populacije

Životno doba i pol: Nije bilo klinički značajnog uticaja životnog doba ili pola na farmakokinetiku rosuvastatina kod odraslih. Izloženost kod dece i adolescenata sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom slična je ili manja od one kod odraslih pacijenata sa dislipidemijom (videti u nastavku "Pedijatrijska populacija").

Rasa: Rezultati farmakokinetičkih studija pokazuju približno dvostruko povećanje medijane vrednosti PIK i Cmax kod ispitanika azijskog porekla (Japanci, Kinezi, Filipinci, Vijetnamci i Koreanci) u poređenju sa ispitanicima bele rase; kod Indijaca azijskog porekla su medijane vrednosti PIK i Cmax veće približno 1,3 puta. Populaciona farmakokinetička analiza nije otkrila klinički relevantne razlike u farmakokinetici između pripadnika bele i crne rase.

Oštećenje funkcije bubrega: U jednoj studiji na ispitanicima sa različitim stepenima oštećenja funkcije bubrega, pokazalo se da blago do umereno oboljenje bubrega ne utiče na koncentracije

rosuvastatina ili N-desmetil metabolita u plazmi. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CrCl<30 mL/min) koncentracija u plazmi je bila trostruko veća a koncentracija N-desmetil metabolita dvostruko veća u odnosu na zdrave ispitanike. Koncentracije rosuvastatina u plazmi u stanju ravnoteže kod ispitanika na hemodijalizi bile su u proseku 50% veće nego kod zdravih ispitanika.

Oštećenje funkcije jetre: U jednoj studiji koja je obuhvatila pacijente sa različitim stepenima oštećenja funkcije jetre nije bilo dokaza o povećanoj izloženosti rosuvastatinu kod ispitanika sa Child-Pugh skorom 7 ili manjim. Međutim, dva ispitanika koji su imali Child-Pugh skor 8 odnosno 9 pokazali su barem dvostruko povećanje sistemske izloženosti u odnosu na pacijente sa manjim Child-Pugh skorom. Nije bilo iskustva sa ispitanicima koji imaju Child-Pugh skor veći od 9.

Genetski polimorfizam: Raspoloživost inhibitora HMG-CoA reduktaze, uključujući i rosuvastatin, povezana je sa transportnim proteinima OATP1B1 i BCRP. Kod pacijenata sa genetskim polimorfizmom SLCO1B1(OATP1B1) i/ili ABCG2 (BCRP) postoji rizik od povećane izloženosti rosuvastatinu. Individualni polimorfizmi SLCO1B1 c.521CC i ABCG2 c.421AA dovode se u vezu sa povećanom izloženošću rosuvastatinu (PIK) u poređenju sa SLCO1B1 c.521TT i ABCG2 c.421CC genotipovima. Ova specifična genotipizacija nije ustanovljena u kliničkoj praksi, ali se kod pacijenata za koje je poznato da imaju ove tipove polimorfizma preporučuje manja dnevna doza rosuvastatina.

Pedijatrijska populacija: Dve farmakokinetičke studije sa rosuvastatinom (datim u obliku tableta) kod pedijatrijskih pacijenata sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom, uzrasta od 10 do 17 odnosno od 6 do 17 godina (ukupno 214 pacijenata) pokazale su da je izloženost leku kod pedijatrijskih pacijenata uporediva ili manja u odnosu na odrasle pacijente. Izloženost rosuvastatinu je bila predvidljiva u odnosu na primenjenu dozu i vreme tokom perioda od dve godine.

Pretklinički podaci ne ukazuju na poseban rizik kod ljudi na osnovu konvencionalnih ispitivanja farmakološke bezbednosti, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala. Nisu sprovedeni specifični testovi uticaja na hERG. Neželjene reakcije nisu uočene tokom kliničkih studija, ali su uočene kod životinja pri sličnoj izloženosti kao u kliničkim uslovima: u studijama toksičnosti sa ponovljenim dozama, primećene su histopatološke promene jetre, nastale verovatno kao posledica farmakološke aktivnosti rosuvastatina na miševima, pacovima i u nešto manjoj meri u žučnoj kesi pasa, ali ne i majmuna. Pored toga, pri većim dozama kod majmuna i pasa uočena je testikularna toksičnost. Reproduktivna toksičnost je uočena smanjenim brojem okota, smanjenom telesnom masom mladunaca i preživljavanjem mladunaca. Ova dejstva su pokazana pri dozama toksičnim za majku, gde je sistemska izloženost leku bila nekoliko puta veća od terapijske izloženosti.

Rosucard; 5 mg, film tableta; Rosucard; 10 mg, film tableta; Rosucard; 20 mg, film tableta;

Jezgro tablete: Laktoza, monohidrat Celuloza, mikrokristalna Kroskarmeloza-natrijum

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat.

Rosucard; 5 mg, film tableta;

Film (obloga) tablete: Hipromeloza 2910/5 Makrogol 6000

Titan-dioksid (E 171) Talk

Rosucard; 10 mg, film tableta; Rosucard; 20 mg, film tableta; Film (obloga) tablete:

Hipromeloza 2910/5 Makrogol 6000

Titan-dioksid (E 171) Talk

Gvožđe (III)-oksid, crveni (E 172).

2 godine.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje je Al/Al blister, koji sadrži 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Rosucard sadrži aktivnu supstancu rosuvastatin-kalcijum. Lek Rosucard pripada grupi lekova koji se nazivaju statini (upotrebljavaju se za smanjenje vrednosti holesterola).

Lek Rosucard se propisuje u terapiji:

 Ukoliko imate velike vrednosti holesterola u krvi. To znači da kod Vas postoji povećani rizik od srčanog udara (infarkta miokarda) ili moždanog udara (šloga). Lek Rosucard se propisuje kod odraslih, adolescenata i dece starije od 6 godina za lečenje povećanih vrednosti holesterola.

 Savetovano Vam je da uzimate statine, jer promena režima ishrane i povećani obim fizičkih aktivnosti nisu bili dovoljni da regulišu vrednost holesterola. Treba da nastavite sa režimom ishrane za smanjenje vrednosti holesterola, kao i sa fizičkim aktivnostima (vežbanjem) dok uzimate lek Rosucard

ili

 Imate druge faktore koji povećavaju rizik od srčanog udara, moždanog udara ili sa njima povezanih zdravstvenih problema.

Srčani udar, moždani udar i drugi problemi mogu biti uzrokovani bolešću koja se zove ateroskleroza. Ateroskleroza nastaje usled nakupljanja masnih naslaga u arterijama.

Zbog čega je važno da nastavite da uzimate lek Rosucard

Lek Rosucard se koristi za regulisanje vrednosti masnoća u krvi, koje se nazivaju lipidi, od kojih je najčešći holesterol.

Postoje dve vrste holesterola u krvi „loš“holesterol (LDL holesterol) i „dobar“ holesterol (HDL holesterol).

 Lek Rosucard može da smanji vrednosti „lošeg“ holesterola i poveća vrednosti „dobrog“

holesterola.

 Lek Rosucard deluje tako što sprečava stvaranje „lošeg“ holesterola u organizmu. Takođe

poboljšava sposobnost Vašeg organizma da uklanja „loš“ holesterol iz krvi.

Kod većine ljudi velike vrednosti holesterola ne utiču na to kako se osećaju, jer on ne izaziva nikakve simptome. Međutim, ukoliko se povećane vrednosti holesterola ne leče, masne naslage mogu da se talože na zidovima Vaših krvnih sudova i da dovedu do njihovog suženja.

Ponekad ovi suženi krvni sudovi mogu potpuno da se začepe, čime se sprečava dotok krvi u srce ili mozak, što dovodi do srčanog ili moždanog udara. Smanjenjem vrednosti holesterola, možete smanjiti rizik od nastanka srčanog udara, moždanog udara ili sa njima povezanih zdravstvenih problema.

Potrebno je da nastavite da uzimate lek Rosucard, čak i ako vrednosti holesterola dostignu normalne vrednosti u Vašem organizmu, jer lek sprečava da Vam se vrednost holesterola ponovo poveća i uzrokuje stvaranje masnih naslaga. Međutim, treba da prestanete da uzimate lek ako Vam tako propiše Vaš lekar ili ako zatrudnite.

Lek Rosucard ne smete uzimati:

 ukoliko ste alergični (preosetljivi) na rosuvastatin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);

 ukoliko ste trudni ili dojite. Ako zatrudnite tokom uzimanja leka Rosucard, odmah prestanite

sa njegovim uzimanjem i obavestite svog lekara. Žene u reproduktivnom periodu koje uzimaju lek Rosucard, treba da koriste odgovarajuće metode kontracepcije (zaštite od trudnoće);

 ukoliko imate oboljenje jetre;

 ukoliko imate teške probleme sa bubrezima;

 ukoliko imate ponovljene ili neobjašnjive bolove u mišićima (miopatija);

 ukoliko uzimate kombinaciju lekova sofosbuvir/velpatasvir/voksilaprevir (lekove koji se koriste u terapiji virusne infekcije jetre koja se naziva hepatitis C);

 ukoliko uzimate lek koji se zove ciklosporin (koristi se nakon transplantacije organa).

Ukoliko se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas (ili niste sigurni), molimo da se ponovo posavetujete sa svojim lekarom.

Pored navedenog, ne smete uzimati lek Rosucard u dozi od 40 mg (najveća doza):

 ukoliko imate umereno oštećenje funkcije bubrega (ako niste sigurni obratite se svom lekaru);  ukoliko imate problema sa tireoidnom (štitastom) žlezdom;

 ukoliko imate bilo kakve ponovljene ili neobjašnjive bolove u mišićima, ako ste Vi ili neko od članova Vaše porodice imali bilo kakve probleme sa mišićima, ili ukoliko ste ranije imali problema sa mišićima kada ste uzimali druge lekove za smanjenje vrednosti holesterola;

 ukoliko redovno konzumirate veće količinealkohola;

 ukoliko ste azijskog porekla (japanskog, kineskog, filipinskog, vijetnamskog, korejskog ili indijskog);

 ukoliko za smanjenje vrednosti holesterola uzimate druge lekove koji se zovufibrati.

Ako se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas (ili niste sigurni), potrebno je da se ponovo posavetujete sa svojim lekarom.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Rosucard:  ukoliko imate problema sa bubrezima;

 ukoliko imate problema sa jetrom;

 ukoliko ste imali bilo kakve učestale ili neobjašnjive bolove u mišićima, ako ste Vi ili neko od članova Vaše porodice imali bilo kakve probleme sa mišićima, ili ukoliko ste ranije imali problema sa mišićima kada ste uzimali druge lekove za smanjenje vrednosti holesterola. Odmah obavestite svog lekara ako imate neobjašnjive bolove u mišićima, a posebno ako se ne osećate dobro ili imate povišenu telesnu temperaturu. Takođe, obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko osećate konstantnu mišićnu slabost;

 ukoliko imate ili ste imali miasteniju (bolest sa opštom slabošću mišića uključujući, u nekim slučajevima, miasteniju koja se javlja pri disanju, usled slabosti grudnih mišića) ili okularnu miasteniju (bolest koja izaziva slabost mišića oka) jer statini mogu ponekad da pogoršaju ova stanja ili da dovedu do pojave miastenije (videti odeljak 4);

 ukoliko ste ikada imali težak osip na koži ili ljušćenje kože, plikove i/ili ranice u ustima nakon uzimanja rosuvastatina ili drugih srodnih lekova;

 ukoliko redovno konzumirate veće količine alkohola;

 ukoliko imate probleme sa tireoidnom (štitastom) žlezdom;

 ukoliko za smanjenje vrednosti holesterola uzimate druge lekove koji se zovu fibrati. Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, čak i ako ste druge lekove za smanjenje vrednosti holesterola uzimali ranije;

 ukoliko uzimate lekove za lečenje HIV infekcije npr. ritonavir sa lopinavirom i/ili atazanavirom (videti odeljak „Drugi lekovi i lek Rosucard");

 ukoliko uzimate ili ste tokom proteklih 7 dana uzimali fusidinsku kiselinu (lek za terapiju bakterijske infekcije) oralno ili injekcijom. Kombinacija fusidinske kiseline i leka Rosucard može dovesti do ozbiljnih problema sa mišićima (rabdomioliza) (videti odeljak „Drugi lekovi i lek Rosucard").

 Ukoliko ste stariji od 70 godina (Vaš lekar treba da odredi odgovarajuću početnu dozu leka

Rosucard, koja Vama odgovara);

 ukoliko imate teško oboljenje disajnih organa (respiratornu insuficijenciju);

 ukoliko ste azijskog porekla (japanskog, kineskog, filipinskog, vijetnamskog, korejskog ili indijskog). Vaš lekar treba da odredi odgovarajuću početnu dozu leka Rosucard, koja Vama odgovara.

Ako se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas (ili niste sigurni):

 Ne smete uzimati lek Rosucard u dozi od 40 mg (najveća doza) posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate bilo koju dozu leka Rosucard.

Ozbiljne kožne neželjene reakcije, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), prijavljene su vezi sa terapijom rosuvastatinom. Prestanite sa uzimanjem leka Rosucard i odmah potražite pomoć lekara, ukoliko primetite bilo koji od opisanih simptoma u odeljku 4.

Kod malog broja osoba statini mogu da utiču na funkciju jetre. To se utvrđuje jednostavnim testom koji pokazuje povećane vrednosti enzima jetre (transaminaza) u krvi. Zbog toga će Vaš lekar obično pre i tokom lečenja lekom Rosucard, preporučiti redovnu kontrolu funkcije jetre (putem testova krvi).

Dok uzimate ovaj lek, Vaš lekar će Vas pažljivo pratiti ako imate šećernu bolest (dijabetes) ili rizik od razvoja šećerne bolesti. Rizik za nastanak dijabetesa će verovatno biti veći ako imate povećane vrednosti šećera u krvi, ukoliko imate prekomernu telesnu masu (ukoliko ste gojazni) ili imate povišen krvni pritisak.

Deca i adoslescenti

 ukoliko je pacijent mlađi od 6 godina: lek Rosucard se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 6 godina;

 ukoliko je pacijent mlađi od 18 godina: lek Rosucard u dozi od 40 mg nije pogodan za upotrebu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Drugi lekovi i lek Rosucard

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavestite svog lekara ako uzimate neki od sledećih lekova:

 ciklosporin (lek koji se koristi posle transplantacije organa),

 varfarin, klopidogrel ili tikagrelor (ili bilo koji drugi lek koji se koristi za razređivanje krvi),  fibrate (kao što su gemfibrozil, fenofibrat) ili bilo koji drugi lek koji se koristi za smanjenje

vrednosti holesterola (kao što je ezetimib),

 lekove koji se koriste kod lošeg varenja (za neutralizaciju viška kiseline u želucu),

 eritromicin (antibiotik), fusidinska kiselina (antibiotik, videti u nastavku i odeljak "Upozorenja i mere opreza",

 oralne kontraceptive (pilule protiv začeća),

 regorafenib (lek koji se koristi u lečenju raka),  capmatinib (lek koji se koristi u lečenju raka),  hormonsku supstitucionu terapiju,

 fostamatinib (koristi se za lečenje malog broja krvnih pločica),

 febuksostat (koristi se za lečenje i sprečavanje velikih vrednosti mokraćne kiseline u krvi),  teriflunomid (lek koji se koristi za lečenje multiple skleroze),

 ili bilo koji od sledećih lekova koji se koriste za lečenje virusnih infekcija, uključujući HIV-infekciju ili hepatitis C infekciju, pojedinačno ili u kombinaciji (videti odeljak "Upozorenja i mere opreza"): ritonavir, lopinavir, atazanavir, sofosbuvir, voksilaprevir, ombitasvir, paritaprevir, dasabuvir, velpatasvir, grazoprevir, elbasvir, glekaprevir, pibrentasvir.

Lek Rosucard može uticati na dejstvo ovih lekova ili oni mogu uticati na dejstvo leka Rosucard.

Ukoliko treba da uzimate fusidinsku kiselinu oralnim putem za lečenje bakterijske infekcije, biće potrebno da privremeno prestanete sa uzimanjem ovog leka. Lekar će Vam reći kada je bezbedno da nastavite sa uzimanjem leka Rosucard. Uzimanje leka Rosucard sa fusidinskom kiselinom u retkim slučajevima može dovesti do rabdiomiolize (slabost, osetljivost i bol u mišićima). Za više informacija o rabdomiolizi, vidite odeljak 4.

Uzimanje leka Rosucard sa hranom, pićima i alkoholom Lek Rosucard se može uzimati nezavisno od obroka.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ne smete uzimati lek Rosucard ako ste trudni ili ako dojite.

Ukoliko zatrudnite dok ste na terapiji lekom Rosucard odmah prestanite da uzimate lek i obratite se svom lekaru. Žene u reproduktivnom periodu tokom terapije lekom Rosucard, treba da izbegavaju trudnoću, tako što koriste pouzdane metode kontracepcije (zaštitu od trudnoće).

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Većina pacijenata može da upravlja vozilima ili da rukuje mašinama dok uzima lek Rosucard jer to neće uticati na njihovu sposobnost. Međutim, neki pacijenti mogu imati vrtoglavicu tokom lečenja lekom Rosucard. U slučaju da osećate vrtoglavicu, posavetujte se sa svojim lekarom pre nego što nameravate da upravljate vozilom ili rukujete mašinama.

Lek Rosucard sadrži laktozu, monohidrat i natrijum Rosucard, 5 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 30 mg laktoze, monohidrata. Rosucard, 10 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 60 mg laktoze, monohidrata. Rosucard, 20 mg, film tablete:

Jedna film tableta sasdrži 120 mg laktoze, monohidrata.

Ovaj lek sadrži laktozu, monohidrat. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sasvim sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Doziranje kod odraslih

Ako uzimate lek Rosucard zbog povećanih vrednosti holesterola:

Početna doza

Terapija lekom Rosucard se mora započeti dozom od 5 mg ili 10 mg, čak i ako ste ranije uzimali veće doze nekog drugog statina. Izbor Vaše početne doze zavisiće od sledećeg:

 vrednosti holesterola;

 stepena rizika od pojave srčanog ili moždanog udara;

 prisustva nekog faktora rizika za pojavu neželjenih dejstava.

Potrebno je da proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom koja je početna doza leka Rosucard odgovarajuća za Vas.

Lekar može odlučiti da Vam propiše najmanju dozu (5 mg):

 ukoliko ste azijskog porekla (japanskog, kineskog, filipinskog, vijetnamskog, korejskog i

indijskog);

 ukoliko ste stariji od 70 godina;

 ukoliko imate umereno oštećenje funkcije bubrega;

 ukoliko ste pod rizikom od pojave bolova u mišićima (miopatija).

Povećanje doze i maksimalna dnevna doza

Vaš lekar može da odluči da poveća dozu leka, kako bi osigurao da primate odgovarajuću dozu leka Rosucard. Ako ste terapiju započeli dozom od 5 mg, Vaš lekar može da odluči da udvostruči tu dozu na 10 mg, potom do 20 mg, a onda i do 40 mg (2 x 20 mg), ako je to potrebno. Ukoliko ste terapiju započeli dozom od 10 mg, Vaš lekar može da odluči da udvostruči tu dozu do 20 mg, a onda i do 40 mg, ukoliko je potrebno. Između svakog prilagođavanja doze treba da prođe period od 4 nedelje.

Maksimalna dnevna doza leka Rosucard je 40 mg. Ovo se odnosi samo na pacijente sa velikim vrednostima holesterola, koji su izloženi visokom riziku od srčanog ili moždanog udara, kod kojih vrednost holesterola nije dovoljno smanjena primenom doze od 20 mg.

Ako uzimate lek Rosucard za smanjenje rizika od pojave srčanog ili moždanog udara ili sličnih zdravstvenih problema:

Preporučena doza leka je 20 mg dnevno. Međutim, Vaš lekar može odlučiti da smanji dozu ukoliko postoji neki od prethodno pomenutih faktora rizika.

Doziranje kod dece i adolescenata uzrasta od 6 do 17 godina

Raspon doza kod dece i adolescenata uzrasta od 6 do 17 godina je 5 do 20 mg jednom dnevno. Uobičajena početna doza je 5 mg dnevno. Vaš lekar može postepeno povećati Vašu dozu kako bi odredio odgovarajuću dozu leka Rosucard za Vas. Maksimalna dnevna doza rosuvastatina je 10 mg ili 20 mg za decu uzrasta od 6 do 17 godina, zavisno od početnog stanja koje se leči. Uzmite svoju dozu jednom dnevno. Rosuvastatin u dozi od 40 mg se ne sme koristiti kod dece.

Način primene

Film tabletu progutajte celu, sa dovoljnom količinom vode.

Lek Rosucard uzimajte jednom dnevno. Film tabletu možete uzeti u bilo koje doba dana, sa hranom ili bez hrane. Trudite se da uzimate lek svakog dana redovno u isto vreme.

Redovne provere vrednosti holesterola

Važno je da redovno odlazite na kontrolu kod lekara i kontrolišete vrednost holesterola, kako biste bili sigurni da je postignuto odgovarajuće dejstvo terapije i da se vrednost holesterola održava u okviru normalnih vrednosti.

Lekar može odlučiti da Vam poveća dozu leka Rosucard, kako bi odredio odgovarajuću dozu leka za Vas.

Ako ste uzeli više leka Rosucard nego što treba

Ako ste uzeli više leka Rosucard nego što Vam je lekar propisao, obratite se svom lekaru ili farmaceutu ili se obratite najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Ukoliko treba da idete u bolnicu ili je potrebno da primite neku drugu terapiju, recite lekaru ili medicinskoj sestri da uzimate lek Rosucard.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Rosucard

Ako ste zaboravili da uzmete lek, nastavite sa uzimanjem naredne doze leka u vreme kako je predviđeno po ustaljenom redosledu doziranja. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu leka.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Rosucard

Obavestite svog lekara ako želite da prestanete da uzimate lek Rosucard. Nakon prestanka uzimanja leka Rosucard, može doći do ponovnog povećanja vrednosti holesterola.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Važno je da budete svesni da ova neželjena dejstva mogu da se jave. Ona su obično blaga i nestaju posle kratkog vremena.

Prestanite da uzimate lek Rosucard i odmah potražite medicinsku pomoć ukoliko Vam se pojavi bilo koja od sledećih alergijskih reakcija:

 otežano disanje, sa ili bez otoka lica, usana, jezika i/iligrla;

 otok lica, usana, jezika i/ili grla, što može da dovede do otežanog gutanja;  izražen svrab kože (praćen promenama na koži/koprivnjača);

 crvenkaste mrlje u ravni kože, koji imaju oblik mete ili kružne mrlje po telu, često sa plikom u sredini promene, ljušćenjem kože, čirevima i ranicama u ustima, grlu, nosu, na genitalijama i očima. Ove

ozbiljne kožne reakcije mogu biti praćene povišenom telesnom temperaturom i simptomima sličnim gripu (Stevens-Johnson-ov sindrom);

 široko rasprostranjen osip, visoka telesna temperatura i uvećani limfni čvorovi (reakcija na lek sa

eozinofilijom i sistemskim simptomima takođe poznata kao DRESS ili sindrom preosetljivosti na

lek).

Takođe, prestanite da uzimate lek Rosucard i odmah se obratite svom lekaru ukoliko:

 Vam se pojave neobjašnjivi bolovi u mišićima, koji traju duže nego što je uobičajeno.

Simptomi u mišićima se javljaju češće kod dece i adolescenata nego kod odraslih. Kao i kod

ostalih statina, veoma mali broj pacijenata imao je neželjeno dejstvo na mišiće, što je retko

dovodilo do rabdomiolize – oštećenja mišića potencijalno opasna po život;  Vam se javi ruptura (pucanje) mišića;

 imate sindrom sličan lupusu (uključujući osip, poremećaje u zglobovima i uticaj na krvne ćelije).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

 glavobolja, bol u želucu, otežano pražnjenje creva (konstipacija), mučnina, bol u mišićima,

osećaj slabosti, vrtoglavica;

 povećane vrednosti proteina u mokraći – što se obično samo po sebi normalizuje i

ne zahteva prekid lečenja lekom Rosucard (samo u slučaju uzimanja doze od 40 mg);  dijabetes (šećerna bolest), uglavnom kod pacijenata kod kojih su vrednosti šećera i

masnoća u krvi povećane, kod gojaznih pacijenata i kod pacijenata koji imaju povišen krvni pritisak. Vaš lekar će Vas pažljivo pratiti dok ste na terapiji ovim lekom.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):  osip, svrab, ili druge reakcije na koži;

● povećane vrednosti proteina u mokraći – što se obično samo po sebi normalizuje i ne zahteva prekid terapije rosuvastatinom (samo doze od 5 mg, 10 mg i 20 mg).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):  teške alergijske reakcije – znaci uključuju otok lica, usana, jezika i/ili grla, otežano disanje i

gutanje, kao i izraženi svrab kože (sa promenama na koži). Ako mislite da imate alergijsku

reakciju, prestanite da uzimate lek Rosucard i odmah potražite medicinsku pomoć;

 oštećenje mišića kod odraslih – kao mera predostrožnosti, odmah prestanite da uzimate lek

Rosucard i obratite se svom lekaru, ako imate bilo kakve neuobičajene bolove u

mišićima koji traju duže nego što je očekivano;  jak bol u stomaku (zapaljenje pankreasa);

 povećane vrednosti enzima jetre u krvi;

 neočekivano krvarenje ili stvaranje modrica lakše nego što je normalno zbog malog broja krvnih pločica;

 sindrom sličan lupusu (simptomi uključuju osip, bol u zglobovima, bol u mišićima, efekte na krvne ćelije, umor, groznicu-povišenu telesnu temperaturu, mučninu, gubitak apetita).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

 žutica (žuta prebojenost kože ibeonjača);  hepatitis (zapaljenje jetre);

 tragovi krvi u urinu;

 polineuropatija (oštećenje perifernih nerava u nogama i rukama (utrnulost);  bol u zglobovima;

 gubitakpamćenja;

 uvećanje dojki kod muškaraca (ginekomastija).

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

 proliv (retka stolica);  kašalj;

 otežano disanje;  edem (otok);

 poremećaji spavanja; uključujući insomniju (nesanicu) i noćne more;  poremećaj seksualne funkcije;

 depresija;

 problemi sa disanjem uključujući uporan kašalj i/ili nedostatak vazduha ili groznicu-povišenu telesnu temperaturu;

 oštećenje tetiva;

 konstantna mišićna slabost.

● Miastenija gravis (bolest koja izaziva opštu mišićnu slabost uključujući u nekim slučajevima

i mišiće koji imaju funkciju pri disanju), okularna miastenija (bolest koja izaziva slabost mišića oka).

● Razgovarajte sa svojim lekarom ako osetite slabost u rukama ili nogama koja se pogoršava nakon perioda aktivnosti, pojavu duplih slika ili spuštanje očnih kapaka, otežano gutanje ili nedostatak vazduha.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Rosucard posle isteka roka naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Rosucard

 Aktivna supstanca je rosuvastatin.

Rosucard, 5 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 5 mg rosuvastatina (u obliku rosuvastatin-kalcijuma). Rosucard, 10 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 10 mg rosuvastatina (u obliku rosuvastatin-kalcijuma). Rosucard, 20 mg, film tablete:

Jjedna film tableta sadrži 20 mg rosuvastatina (u obliku rosuvastatin-kalcijuma).

 Pomoćne supstance su:

Rosucard, 5 mg, film tablete:

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum; silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete: hipromeloza 2910/5; makrogol 6000; titan-dioksid (E 171); talk.

Rosucard, 10 mg, film tablete: Rosucard, 20 mg, film tablete:

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum; silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete: hipromeloza 2910/5; makrogol 6000; titan-dioksid (E 171); talk; gvožđe(III)-oksid, crveni (E 172).

Kako izgleda lek Rosucard i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Rosucard, 5 mg, film tablete:

Okrugle film tablete bele do beličaste boje prečnika približno 5,1 mm.

Rosucard, 10 mg, film tablete:

Bikonveksne film tablete ovalnog oblika, svetlo ružičaste boje sa podeonom linijom, dužine približno 8,8 mm i širine približno 4,5 mm. Tablete se mogu podeliti na jednake doze.

Rosucard, 20 mg, film tablete:

Bikonveksne film tablete ovalnog oblika, ružičaste boje, dužine približno 11,1 mm i širine približno 5,6 mm.

Rosucard; film tableta; 5 mg; 10 mg; 20 mg:

Unutrašnje pakovanje je Al/Al blister koji sadrži 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

ZENTIVA PHARMA D.O.O., Milentija Popovića 5v, sprat 2, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač:

ZENTIVA K.S., U Kabelovny 130, Dolní Měcholupy, Prag, Češka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2025.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Rosucard,5 mg,film tablete, 28 x (5 mg): 000461636 2023 od 03.02.2025. Rosucard,10 mg,film tablete, 28 x (10 mg): 000461637 2023 od 03.02.2025. Rosucard,20 mg,film tablete, 28 x (20 mg): 000461638 2023 od 03.02.2025.