Rispolept® 2mg film tableta

Lek Rispolept je indikovan za lečenje shizofrenije.

Lek Rispolept je indikovan za lečenje umerenih do teških maničnih epizoda udruženih sa bipolarnim poremećajem.

Lek Rispolept je indikovan za kratkotrajno simptomatsko lečenje (do 6 nedelja) perzistentne agresije kod pacijenata sa umerenom do teškom demencijom Alzheimerovog tipa koji ne reaguju na nefarmakološki pristup lečenju i kada postoji rizik od samopovređivanja ili povređivanja drugih.

Lek Rispolept je indikovan za kratkotrajno simptomatsko lečenje (do 6 nedelja) perzistentne agresije u poremećaju ponašanja kod dece starije od 5 godina i adolescenata sa intelektuanim sposobnostima ispod prosečnih ili mentalnom retardacijom dijagnostikovanom u skladu sa kriterijumima DSM-IV, kod kojih stepen agresije ili drugih poremećaja ponašanja zahteva farmakološko lečenje. Farmakološka terapija mora biti sastavni deo sveobuhvatnijeg programa lečenja, uključujući psihosocijalni i vaspitni pristup. Savetuje se da risperidon propisuje specijalista dečije neurologije i dečiji i adolescentni psihijatri ili lekari koji dobro poznaju metode lečenja poremećaja ponašanja dece i adolescenata.

Shizofrenija

Odrasli

Rispolept se može davati jednom ili dva puta na dan.

Počinje se dozom od 2 mg/dan. Doza se može povećati drugog dana na 4 mg. Posle toga, doza može ostati nepromenjena ili se dalje prilagođava po potrebi za svakog pacijenta. Najvećem broju pacijenata odgovara doza od 4 do 6 mg/dan. Kod nekih pacijenata može biti potrebna sporija titracija doze i niža početna i doza održavanja.

Doze iznad 10 mg/dan se nisu pokazale efikasnijim od manjih dnevnih doza, a mogu izazvati ekstrapiramidalne simptome. Bezbednost primene doza većih od 16 mg/dan nije ispitana, tako da se njihova primena ne preporučuje.

Starije osobe

Preporučuje se početna doza od 0,5 mg dva puta na dan. Ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od 0,5 mg dva puta na dan do 1 do 2 mg dva puta na dan.

Pedijatrijska populacija

Primena risperidona kod dece sa shizofrenijom, mlađe od 18 godina, se ne preporučuje usled nedostatka podataka o efikasnosti.

Manične epizode u bipolarnom poremećaju

Odrasli

Lek Rispolept treba primeniti jednom dnevno, počinjući sa dozom od 2mg risperidona. Ukoliko je indikovano, dozu treba prilagođavati povećanjem od 1mg dnevno, u vremenskim intervalima koji nisu kraći od 24 sata. Risperidon se može primeniti u fleksibilnim dozama, u opsegu od 1 do 6 mg/dnevno, u cilju optimizacije stepena efikasnosti i podnošljivosti leka Rispolept kod svakog pacijenta. Primena dnevne doze iznad 6mg risperidona nije ispitana kod pacijenata sa maničnim epizodama.

Kao i u slučaju drugih simptomatskih terapija, kontinuiranu primenu leka Rispolept treba proceniti i razmotriti u više navrata u daljem toku terapije.

Starije osobe

Preporučena početna doza je 0,5 mg dva puta na dan. Ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od 0,5 mg dva puta na dan do 1 do 2 mg dva puta na dan. Pošto je iskustvo u kliničkoj primeni kod starijih osoba limitirano, treba voditi računa u toku lečenja.

Pedijatrijska populacija

Upotreba risperidona kod dece sa manijom kod bipolarnog poremećaja, mlađe od 18 godina, se ne preporučuje usled nedostatka podataka o efikasnosti.

Perzistentna agresija kod pacijenata sa umerenom do teškom demencijom Alzheimerovog tipa

Preporučena početna doza je 0,25 mg oralnog rastvora dva puta na dan. Preporučuje se oralni rasvor kao farmaceutski oblik za primenu 0,25mg. Ukoliko je neophodno, ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od 0,25 mg dva puta na dan, ne učestalije od svakog drugog dana. Optimalna doza, kod većine pacijenata iznosi 0,5 mg dva puta na dan. Ipak, kod određenog broja pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze do 1 mg dva puta na dan.

Lek Rispolept ne treba koristiti duže od 6 nedelja kod pacijenata sa perzistentnom agresijom u demenciji Alzheimerovog tipa. U toku terapije, pacijente treba često i redovno pregledati uz razmatranje potrebe sa nastavljanjem terapije.

Poremećaj ponašanja

Deca i adolescenti uzrasta od 5 do 18 godina starosti

Kod osoba telesne mas >50kg preporučena početna doza je 0,5mg jednom na dan. Ukoliko je neophodno, ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od 0,5mg jednom na dan, ne učestalije od svakog drugog dana. Za većinu pacijenata optimalna doza iznosi 1mg jednom dnevno. Međutim, kod nekih pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze od 0,5mg dnevno, dok je kod drugih neophodno primeniti doze od 1,5mg dnevno. Kod osoba telesne mase

<50kg, preporučena početna doza je 0,25 mg oralnog rastvora jednom dnevno. Preporučuje se oralni rasvor kao farmaceutski oblik za primenu 0,25mg. Ukoliko je neophodno, ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od 0,25mg dnevno, ne učestalije od svakog drugog dana. Optimalna doza, kod većine pacijenata, je 0,5mg jednom na dan. Međutim, kod nekih pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze od 0,25mg dnevno, dok je kod drugih neophodno primeniti doze od 0,75mg oralnog rastvor jednom dnevno. Preporučuje se oralni rasvor kao farmaceutski oblik za primenu 0,75mg.

Kao i u slučaju drugih simptomatskih terapija, kontinuiranu primenu leka Rispolept treba proceniti i razmotriti u više navrata u daljem toku terapije.

Primena risperidona kod dece sa ovim poremećajem, mlađe od 5 godina, se ne preporučuje usled nedostatka iskustva primene u ovom uzrastu.

Oboljenja bubrega i jetre

Pacijenti sa oboljenjima bubrega imaju manju sposobnost eliminacije aktivne antipsihotičke frakcije leka nego pacijenti sa normalnom bubrežnom funkcijom. Kod pacijenata sa poremećenom funkcijom jetre dolazi do povećanja koncentracije slobodne frakcije risperidona u plazmi.

Bez obzira na indikaciju, kod pacijenata sa poremećenom funkcijom bubrega i jetre, početnu i naredne doze treba smanjiti na pola, a titracija doze treba da bude sporija.

Lek Rispolept kod ovih grupa pacijenata, treba primenjivati sa oprezom. Način primene

Lek Rispolept je namenjen za oralnu primenu. Hrana ne utiče na resorpciju leka Rispolept .

Kada se namerava prekid terapije, preporučuje se postepeno ukidanje leka. Akutni apstinencijalni simptomi, uključujući nauzeju, povraćanje, znojenje i insomniju vrlo retko su prijavljivani nakon naglog prestanka primene visokih doza antipsihotičnih lekova (videti deo 4.8.). Može doći do ponovne pojave psihotičnih simptoma, a prijavljene su i pojave nevoljnih pokreta (kao što su akatizija, distonija i diskinezija).

Prelaz sa drugih antipsihotika

Ukoliko je medicinski opravdano, lek koji se prethodno upotrebljavao treba postepeno ukidati i početi sa primenom leka Rispolept . Takođe, ako je to medicinski opravdano, pri prelasku sa lečenja antipsihoticima u obliku depo-preparata, prva doza leka Rispolept se daje u trenutku kada bi trebalo primeniti sledeću dozu depo-injekcije. Potrebu za nastavljanjem već započetog lečenja antiparkinsonicima treba proceniti u više navrata u daljem toku terapije.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u delu 6.1.

Stariji pacijenti sa demencijom

Povećan mortalitet kod starijih pacijentata sa demencijom

Meta-analizom 17 placebo-kontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima su ispitivani atipični antipsihotici, uključujući i Rispolept, primećen je porast mortaliteta kod starijih pacijenata sa demencijom koji su lečeni atipičnim antipsihoticima u poređenju sa placebom. U placebo- kontrolisanim kliničkim ispitivanjima leka Rispolept u ovoj populaciji, incidenca mortaliteta kod pacijenata lečenih lekom Rispolept bila je 4,0%, u odnosu na 3,1% koliko je ona iznosila kod pacijenata koji su primali placebo. Stepen verovatnoće (95% tačnog intervala pouzdanosti) iznosio je 1,21 (0,7; 2,1). Prosečna starost (raspon) pacijenata koji su preminuli iznosila je 86 godina (u rasponu od 67 do 100 godina). Podaci iz dve velike opservacione studije su pokazali da su stariji pacijenti sa demencijom koji su bili lečeni konvencionalnim antipsihoticima takođe u malom povećanom riziku od smrtnog ishoda u odnosu na pacijente koji nisu bili lečeni. Ne postoji dovoljno podataka da bi se precizno odredio stepen rizika i uzrok povećanog rizika nije poznat. Opseg povećane smrtnosti u opservacionim studijama koji se može povezati sa antipsihotičnim lekovima ili sa nekim karakteristikama pacijenata nije jasan.

Istovremena upotreba sa furosemidom

U placebo-kontrolisanim kliničkim ispitivanjima sa lekom RISPOLEPT, kod starijih pacijenata sa demencijom, veća incidenca mortaliteta je primećena kod pacijenata koji su istovremeno lečeni furosemidom i risperidonom (7,3%; prosečna starost 89 godina, u rasponu od 75-97 godina) u poređenju sa grupom pacijenata lečenih samo risperidonom (3,1%; prosečna starost 84 godine, u

rasponu od 70-96 godina) ili samo furosemidom (4,1%; prosečna starost 80 godina, u raspon od 67-90 godina). Povećan mortalitet kod pacijenata lečenih istovremeno i risperidonom i furosemidom zapažen je u dva od četiri sprovedena klinička ispitivanja. Istovremena upotreba risperidona i drugih diuretika (uglavnom tiazidnih diuretika primenjenih u malim dozama) nije bila povezana sa sličnim nalazima.

Nije otkriven patofiziološki mehanizam koji bi mogao da objasni povezanost , a takođe ni tačan uzrok smrti. Ipak, treba biti oprezan i razmotriti odnos rizika i koristi ove kombinacije lekova ili istovremene primene sa drugim jakim diureticima, pre donošenja odluke o primeni. Povećanje incidence mortaliteta kod pacijenata koji su lečeni drugim diureticima u kombinaciji sa risperidonom nije zabeleženo. Bez obzira na lečenje, dehidracija je bila opšti faktor rizika za mortalitet i zato je treba pažljivo izbegavati kod starijih dementnih pacijenata.

Cerebrovaskularni neželjeni događaji (CVAE)

Aproksimativno 3-puta povećan rizik od kardiovaskularnih neželjenih događaja je primećen u randomizovanim placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa demencijom koji su primali neki atipičan antipsihotik. Prikupljeni podaci iz šest placebo-kontrolisanih studija sa lekom Rispolept kod uglavnom starijih pacijenata (>65 godina) sa demencijom pokazali su da su se cerebrovaskularni neželjeni događaji (kombinovano ozbiljni i oni koji nisu ozbiljnog karaktera) javili kod 3,3% (33/1009) pacijenata koji su primali lek Rispolept i 1,2%(8/712) pacijenata koji su primali placebo. Stepen verovatnoće (95% tačnog intervala pouzdanosti) iznosio je 2,96 (1,34; 7,50). Patofiziološki mehanizam ovog povećanog rizika nije poznat. Ne može se isključiti povećan rizik za nastanak cerebrovaskularnih neželjenih događaja kod primene drugih antipsihotičnih lekova ili kod ostale populacije pacijenata.

Rispolept treba upotrebljavati sa oprezom kod pacijentata sa faktorima rizika za moždani udar.

Rizik za nastanak cerebrovaskularnih neželjenih događaja je bio značajno veći kod pacijenata sa kombinovanim ili vaskularnim tipom demencije u odnosu na demenciju Alzheimerovog tipa. Zbog toga risperidon ne treba davati pacijentima sa drugim tipovima demencije, osim kod pacijenata sa Alzheimerovim tipom demencije.

Lekar treba pažljivo da razmotri odnos koristi i rizika kod starijih pacijenata sa demencijom pre primene leka Rispolept uzimajući u obzir druge faktore rizika za nastanak cerebrovaskularnog insulta kod svakog pacijenta pojedinačno. Pacijenti/negovatelji treba odmah da prijave znake i simptome potencijalnih cerebrovaskularnih neželjenih događaja kao što su iznenadna slabost, utrnulost lica, ruku ili nogu, probleme sa govorom ili vidom. Bez odlaganja treba razmotriti sve terapijske opcije, uključujući prekid terapije risperidonom.

Rispolept je indikovan za kratkotrajno lečenje perzistentne agresije kod pacijenata sa umerenom do teškom demencijom Alzheimerovog tipa kao dopuna ne-farmakološkim pristupima lečenja koji su imali ograničenu ili nikakvu efikasnost i kada postoji rizik od samopovređivanja ili povređivanja drugih.

Pacijente treba redovno pratiti i ponovo razmotriti potrebu za nastavkom terapije. Ortostatska hipotenzija

Kako risperidon deluje blokadom alfa-adrenergičkih receptora, može doći do (ortostatske) hipotenzije, naročito u početnoj fazi titriranja doze. Tokom zajedničke upotrebe risperidona i antihipertenzivne terapije tokom post-marketinškog perioda primećena je klinički značajna hipotenzija.

Rispolept treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjem (na primer, srčana insuficijencija, infarkt miokarda, poremećaji provodnog električnog sistema srca, dehidratacija, hipovolemija ili cerebrovaskularno oboljenje) i dozu, kao što je i preporučeno, treba

postepeno titrirati (videti deo 4.2).Ukoliko se kod pacijenta konstatuje hipotenzija, treba razmotriti mogućnost smanjenja doze.

Leukopenija, neutropenija i agranulocitoza

Slučajevi leukopenije, neutropenije i agranulocitoze su bili prijavljeni sa antipsihoticima uključujući lek RISPOLEPT. Agranulocitoza je bila prijavljena veoma retko (<1/10000 pacijenata) tokom postmarketinškog perioda.

Pacijente sa istorijom klinički značajnog niskog broja belih krvnih zrnaca (WBC) ili lekom izazvane leukopenije/neutropenije treba pratiti tokom prvih nekoliko meseci terapije i treba uzeti u razmatranje prekid terapije lekom RISPOLEPT ako se uoči prvi znak klinički značajnog pada u broju belih krvnih zrnaca (WBC) u odsustvu drugih uzročnih faktora.

Pacijente sa klinički značajnom neutropenijom treba pažljivo pratiti zbog prehlade ili drugih simptoma i znakova infekcije i lečiti ih bez odlaganja kad nastanu takvi simptomi ili znaci. Pacijenti sa teškom neutropenijom (apsolutni broj neutrofila <1 x 109/L) treba da prestanu sa uzimanjem leka RISPOLEPT a broj belih krvnih zrnaca (WBC) treba da se prati do oporavka.

Tardivna diskinezija/ekstrapiramidalni simptomi (TD/EPS)

Lekovi koji blokiraju dopaminske receptore mogu izazvati tardivnu diskineziju koja se karakteriše ritmičkim nevoljnim pokretima, najčešće jezika i/ili lica. Pokazano je da pojava ekstrapiramidalnih simptoma predstavlja faktor rizika za nastanak tardivne diskinezije. Ako se pojave znaci i simptomi tardivne diskinezije, treba razmotriti mogućnost prekidanja terapije svim antipsihoticima.

Kod pacijenata koji istovremeno primaju psihostimulanse (npr. metilfenidat) i risperidon potreban je oprez, obzirom da se ekstrapiramidalni simptomi mogu pojaviti prilikom podešavanja doze jednog ili oba leka. Preporučuje se postepeno ukidanje terapije stimulansom (videti odeljak 4.5).

Neuroleptički maligni sindrom (NMS)

Poznato je da upotreba antipsihotika može dovesti do pojave neuroleptičkog malignog sindroma, koji se karakteriše hipertermijom, rigiditetom mišića, autonomnom nestabilnošću, poremećajem svesti i povišenim nivoom serumske kreatin fosfokinaze. Kao dodatni znaci mogu se javiti mioglobinurija (rabdomioliza) i akutna renalna insuficijencija. U tom slučaju treba prekinuti lečenje svim antipsihoticima, uključujući i Rispolept.

Parkinsonova bolest i demencija sa prisustvom Levijevih telašaca (Lewy body demencija)

Prilikom propisivanja antipsihotika pacijentima sa Parkinsonovom bolešću ili sa Lewy body demencijom, uključujući i Rispolept lekari treba da procene odnos rizika i koristi. Parkinsonova bolest se može pogoršati primenom risperidona. Kod obe grupe pacijenata može biti povećan rizik od nastanka neuroleptičkog malignog sindroma, kao i povećana osetljivost prema antipsihotičkim lekovima; ovi pacijenti su bili isključeni iz kliničkih studija. Povećana osetljivost na antipsihotike se manifestuje konfuzijom, umerenom do jakom redukcijom pažnje sa smanjenim osećajem bola, posturalnom nestabilnošću sa čestim padovima, kao i ekstrapiramidalnim simptomima.

Hiperglikemija i dijabetes melitus

Hiperglikemija, dijabetes mellitus ili pogoršanje postojećeg dijabetesa, prijavljeni u toku lečenja lekom Rispolept. U nekim slučjevima, dobijanje na težini je bilo predisponirajući faktor. Ketoacdoza je bila prijavljena veoma retko i retko sa dijabetičnom komom. Savetuje se odgovarajuće praćenje u skladu sa utvrđenim antipsihotičnim vodičima. Bilo koji pacijent koji se leči atipičnim antipsihoticima, uključujući lek Rispolept , se treba pratiti na znake i simptome hiperglikemije (kao

što su polidipsija, poliurija, polifagija i slabost) i pacijente sa dijabetes melitusom ili sa faktorima rizika od nastanka dijebetes melitusa treba redovno pratiti zbog eventualnog pogoršanja kontrole glukoze

Dobijanje na težini

Značajno povećanje telesne težine prijavljeno je sa upotrebom leka Rispolept. Savetuje se praćenje telesne mase.

Hiperprolaktinemija

Hiperprolaktinemija je često neželjeno dejstvo terapije lekom Rispolept. Preporučuje se procena nivoa prolaktina u plazmi kod pacijenata sa dokazima mogućih neželjenim dejstava povezanih sa prolaktinom (npr ginekomastija, menstrualni poremećaji, anovulacija, poremećaj fertilosti, smanjen libido, erektilna disfunkija, galaktoreja).

Ispitivanja na kulturama tkiva ukazuju da rast ćelija tumora dojke kod ljudi može biti stimulisan prolaktinom. Iako ne postoji jasna povezanost u kliničkim i epidemiološkim ispitivanjima preporučuje se oprez kod pacijenata sa odgovarajućom medicinskom istorijom bolesti. Rispolept treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa već postojećom hiperprolaktinemijom i kod pacijenata sa prolaktin zavisnim tumorima.

Produženje QT intervala

Produženje QT intervala je prijavljivano veoma retko tokom post-marketinškog perioda. Kao i kod drugih antipsihotika, risperidon treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjem, porodičnom anamnezom produženja QT intervala, bradikardijom ili elektrolitnim disbalansom (hipokalijemija, hipomagnezijemija), jer se može povećati rizik od nastanka efekata aritmije, kao i kod zajedničke upotrebe risperidona sa lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval.

Epileptični napadi

Preporučuje se oprez kada se lek primenjuje kod pacijenata sa epilepsijom ili kod ostalih stanja koja mogu sniziti prag za konvulzije.

Prijapizam

Prijapizam se može javiti tokom terapije lekom Rispolept, zbog efekta blokade alfa-adrenergičkih receptora.

Regulacija telesne temperature

Nemogućnost organizma da održi normalnu telesnu temperaturu, pripisuje se delovanju antipsihotičkih lekova. Preporučuje se adekvatna nega kada se lek Rispolept propisuje pacijentima koji npr, naporno vežbaju, koji su izloženi ekstremnim vrućinama, koji primaju više lekova za antiholinergičim dejstvom, ili su dehidrirali.

Antiemetički efekat

Antiemetički efekat je primećen u toku predkliničkih ispitivanja sa risperidonom. Ovaj efekat, ako se javi kod ljudi, može maskirati znake i simptome predoziranja nekim lekovima ili stanja kao što su intestinalna obstrukcija, Reye's sindrom i tumor mozga.

Insuficijencija bubrega ili jetre

Pacijenti sa insuficijencijom jetre imaju manju mogućnost za eliminaciju antipsihotičke aktivne frakcije nego odrasli sa normalnom bubrežnom funkcijom. Pacijenti sa insuficijencijom jetre imaju povećanu koncentraciju slobodne frakcije risperidona u plazmi (videti deo 4.2).

Venska tromboembolija

Prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije (VTE) pri upotrebi antipsihotičnih lekova. Pošto su kod pacijenata koji se leče antipsihoticima često prisutni stečeni faktori rizika za VTE, svi mogući faktori rizika za VTE treba da budu identifikovani pre i tokom terapije lekom Rispolept i preduzete preventivne mere.

Intraoperativni floppy iris sindrom

Intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS) je bio primećen tokom operacije katarakte kod pacijenata koji su lečeni lekovima sa alfa 1a- adrenergičnim antagonističkim efektom, uključujući risperidon (videti deo 4.8).

IFIS može povećati rizik nastanka komplikacija oka tokom i nakon operacije. Neophodno je obavestiti oftalmologa pre operacije oka ukoliko uzimate ili ste uzimali lekove sa alfa 1a- adrenergičnim antagonističkim efektom. Potencijalna korist prestanka uzimanja alfa1-blokirajuće terapije pre operacije katarakte nije ispitana i mora se proceniti u odnosu na rizik od prestanka uzimanja antipsihotičke terapije.

Pedijatrijska populacija

Pre propisivanja risperidona detetu ili adolescentu sa poremećajem ponašanja potrebno je celokupno obuhvatiti fizičke i socijalne razloge agresivnog ponašanja kao što su bol i neodgovarajući zahtevi okoline.

Sedativni efekat risperidona je potrebno pažljivo pratiti u ovoj populaciji zbog mogućih posledica na sposobnost učenja. Promena vremena primanja leka risperidon može smanjiti efekat sedacije na pažnju dece i adolescenata u vreme nastave.

Upotreba risperidona je povezana sa povećanjem telesne mase i body mass index-a (BMI). Preporučuje se merenje telesne mase pre terapije i redovno praćenje telesne mase tokom terapije.

Promene u visini bile su u granicama normi prema godinama starosti u dugotrajnim otvorenim kliničkim ispitivanjima. Efekti dugotrajne primene risperidona na polno sazrevanje i visinu nisu adekvatno ispitivani.

Zbog potencijalnog delovanja produžene hiperprolaktinemije na rast i polno sazrevanje dece i adolescenata potrebna je redovna klinička evaluacija endokrinološkog statusa, uključujući merenja visine, težine, polno sazrevanje, praćenje menstrualnog ciklusa i ostale potencijalno prolaktin-zavisne efekte.

Rezultati dobijeni iz male postmarketinške observacione studije pokazali su da su ispitanici starosti između 8-16 godina koji su izloženi risperidonu, bili prosečno za oko 3,0 do 4,8 cm viši od onih koji su dobijali druge atipične antipsihotike. Ova studija nije bila adekvatna za determinisanje da li je izloženost risperidonu imala bilo kakav uticaj na finalnu visinu odrasle osobe, te da li je rezultat bio zbog direktnog efekta risperidona na rast kostiju ili efekta same bolesti na rast kostiju ili je rezultat bolje kontrole same bolesti koja dovodi do povećanja lineranog rasta.

Tokom terapije risperidonom potrebno je sprovođenje redovnih pregleda zbog ekstrapiramidalnih simptoma i ostalih poremećaja pokreta.

Za specifične preporuke o doziranju leka kod dece i adolescenata, videti deo 4.2. Pomoćne supstance:

Film tablete sadrže laktozu. Ukoliko pacijenti imaju retka nasledna oboljenja u vidu intolerancije galaktoze, deficijenciju laktaze ili malapsorpciju glukoze-galaktoze, ne treba da uzimaju ovaj lek.

Film tablete od 2mg sadrže Orange Yellow S (E110), aluminijum lak. Ovaj ekscipijens može izazvati alergijske reakcije.

Interakcije povezane sa farmakodinamikom

Lekovi za koje je poznato da produžavanju QT interval

Kao i kod drugih antipsihotika, preporučuje se oprez kada se risperidon propisuje zajedno sa lekovima za koje je poznato da produžavaju QT interval, poput antiaritmika (npr., hinidin, dizopiramid, prokainamid, propafenon, amjodaron, sotalol), tricikličnih antidepresiva (npr., amitriptilin), tetracikličnih antidepresiva (npr. maprotilin), nekih antihistaminika, drugih antipsihotika, nekih antimalarika (npr. hinin i meflohin), te sa lekovima koji uzrokuju disbalans elektrolita (hipokalijemiju, hipomagnezijemiju), bradikardiju ili onima koji inhibiraju hepatični metabolizam risperidona. Ovaj popis je indikativan i nije konačan.

Lekovi sa delovanjem na centrali nervni sistem i alkohol

Risperidon treba primenjivati sa oprezom u kombinaciji sa drugim lekovima koji deluju na centralni nervni sistem, posebno sa alkoholom, opijatima, antihistaminicima i i benzodijazepinima zbog povećanog rizika od sedacije.

Levodopa i agonisti dopamina

Rispolept može da antagonizuje efekte levodope i ostalih dopaminskih agonista. Ako se ova kombinacija smatra neophodnom, posebno u završnom stadijumu Parkinsonove bolesti, trebalo bi propisati najnižu efikasnu dozu svakog leka.

Lekovi sa hipotenzivnim efektima

Nakon stvaljanja leka na tržište primećena je klinički značajna hipotenzija kod istovremene primene risperidona i antihipertenzivne terapije.

Psihostimulansi

Kombinovana primena psihostimulanasa (npr. metilfenidata) sa risperidonom može dovesti do ekstrapiramidalnih simptoma nakon izmene u jednoj ili obema terapijama (videti odeljak 4.4).

Paliperidon

Istovremena primena oralnog risperidona (leka Rispolept) sa paliperidonom se ne preporučuje, s obzirom da je paliperidon aktivni metabolit risperidona, pri čemu bi kombinacija oba leka mogla da dovede do aditivne izloženosti aktivnoj frakciji sa antipsihotičnim efektom.

Interakcije povezane sa farmakokinetikom Hrana ne utiče na apsorpciju leka Rispolept.

Risperidon se uglavnom metaboliše putem CYP2D6 i u manjoj meri putem CYP3A4. I risperidon i njegov aktivni metabolit 9-hidroksirisperidon su supstrati P-glikoproteina (P-gp). Supstance koje

modifikuju aktivnost CYP2D6 ili supstance koje snažno inhibiraju ili indukuju aktivnost CYP3A4 i/ili P-gp, mogu da utiču na farmakokinetiku aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom.

Snažni CYP2D6 inhibitori

Istovremena primena leka Rispolept sa snažnim CYP2D6 inhibitorima može da poveća koncentracije risperidona u plazmi, ali manje koncentraciju aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom. Više doze snažnog CYP2D6 inhibitora mogu da povećaju koncertacije aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom (npr. paroksetin, videti niže). Očekuje se da drugi CYP2D6 inhibitori, poput hinidina, mogu da utiču na koncentracije risperidona u plazmi na sličan način. Kada se započinje ili prekida istovremena primena paroksetina, hinidina ili drugog snažnog CYP2D6 inhibitora, naročito pri višim dozama, lekar mora ponovo da proceni doziranje leka Rispolept.

CYP3A4 i/ili P-gp inhibitori

Istovremena primena leka Rispolept sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp inhibitorom može bitno da poveća koncentracije aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom u plazmi. Prilikom započinjanja ili prekida istovremene primene itrakonazola ili drugog snažnog CYP3A4 i/ili P-gp inhibitora, lekar mora ponovo da proceni doziranje leka Rispolept.

CYP3A4 i/ili P-gp induktori

Istovremena primena leka Rispolept sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp induktorima može da smanji koncentracije aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom u plazmi. Prilikom započinjanja ili prekida istovremene primene karbamezepina ili drugog snažnog CYP3A4 i/ili P-gp induktora, lekar mora ponovo da proceni doziranje leka Rispolept. CYP3A4 induktori iskazuju svoj efekat u zavisnosti od vremena i može da bude potrebno najmanje dve nedelje do postitanja maksimalnog efekata nakon uvođenja lečenja. Isto tako, nakon prekida lečenja, može da bude potrebno najmanje dve nedelje do prestnaka efekta CYP3A4 indukcije.

Lekovi koji se snažno vezuju za proteine

Kada se lek Rispolept uzima zajedno sa lekovima koji se snažno vezuju za protine, nema klinički značajnog premeštanja bilo kojeg od lekova sa proteina plazme.

Za lek koji se istovremeno primenjuje, mora da se pročita odgovarajući deo informacija o putu metabolizma i mogućoj portebi prilagođavanja doze.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija sprovedena su samo kod odraslih. Relevantnost rezultata iz ovih ispitivanja kod pedijatrijskih pacijenta nije poznata.

Istovremena primena psihostimulansa (npr. metilfenidata) sa lekom Rispolept kod dece i adolescenata nije promenila farmakokinetiku i efikasnost leka Rispolept.

Primeri

Primeri lekova koji potencijalno mogu da stupe u interakciju ili za koje se pokazalo da ne stupaju u interakciju sa risperidonom su navedeni ispod:

Efekti drugih lekova na farmakokinetiku risperidona

Antibiotici:

• eritromicin, umereni inhibitor CYP3A4 i P-gp, ne menja farmakokinetiku risperidona i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.
• rimfapicin, snažni induktor CYP3A4 i P-gp, smanjio je aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom u plazmi.

Antiholinesteraze:

• donepezil i galantamin, oba supstrati CYP2D6 i CYP3A4, ne pokazuku klinički značajan efekat na farmakokinetiku risperidona i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.

Antiepileptici:

• pokazalo se da karbamazepin, snažani induktor CYP3A4 i P-gp, snižava koncentracije aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom u plazmi. Slični efekti se mogu opaziti sa npr. fenitoinom i fenobarbitalom koji takođe indukuju CYP3A4 hepatičke enzime, kao i P-glikoprotein.
• Topiramat je umereno smanjio bioraspoloživost risperidona, ali ne i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom. Stoga, ova interakcija verovatno nije od kliničkog značaja.

Antimikotici:

• itrakonazol, snažani inhibitor CYP3A4 i P-gp, pri dozama od 200 mg/dan povećao je koncetracije aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom u plazmi za oko 70%, pri dozama risperidona od 2 do 8 mg/dan.
• ketokonazol, snažani inhibitor CYP3A4 i P-gp, pri dozama od 200 mg/dan povećao je koncetracije risperidona u plazmi i smanjio koncentracije 9-hidroksirisperidona u plazmi.

Antipshiotici:

• fenotiazini,mogu da povećaju koncentracije risperidona u plazmi, ali ne i aktivne frakcije sa antipishotičnim efektom.

Antivirotici:

• Inhibitori proteaze: Nisu dostupni podaci iz formalnog ispitivanja; međutim, budući da je ritonavir snažni inhibitor CYP3A4 i slabi inhibitor CYP2D6, ritonavir i ritonavirom pojačani inhibitori proteaze potencijalno povećavaju koncentracije aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.

Beta-blokatori:

• neki beta-blokatori mogu da povećaju koncentracije risperidona u plazmi, ali ne i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.

Blokatori kalcijumskih kanala:

• verapamil, umereni inhibitor CYP3A4 i p-gp, povećava koncentracije risperidona i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom u plazmi.

Gastrointestinalni lekovi:

• antagonisti H2-receptora: cimetidin i ranitidin, oba slabi inhibitori CYP2D6 i CYP3A4, povećavali su bioraspoloživost risperidona, ali samo granično aktivnu frakciju sa antipsihotičnim efektom.

SSRI i triciklični antidepresivi:

• fluoksetin, snažani inhibitor CYP2D6, povećava koncentraciju risperidona u plazmi, ali manje koncentraciju aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.
• paroksetin, snažani inhibitor CYP2D6, povećava koncentracije risperidona u plazmi, ali pri dozama do 20 mg/dan, manje koncentraciju aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom. Međutim, više doze paroksetina mogu da povećaju koncentracije aktivne frakcije risperidone sa antipsihotičnim efektom.
• triciklični antidepresivi mogu da povećaju koncentracije risperidona u plazmi, ali ne i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom. Amitriptilin ne utiče na farmakokinetiku risperidona ili aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.
• sertrtalin, slabi inhibitor CYP2D6 i fluvoksamin, slabi inhibitor CYP3A4, pri dozama do 100 mg/dan nisu povezani sa klinički značajnim promenama koncentracije aktivne frakcije

risperidone sa antipsihotičnim efektom. Međutim, doze sertralina ili fluvoksamina više od 100 mg/dan mogu da povećaju koncentracije aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.

Efekti risperidona na farmakokinetiku drugih lekova

Antiepileptici:

• risperidon ne pokazuje klinički značajan efekat na farmakokinetiku valproata ili topiramata.

Antipsihotici:

• aripiprazol, supstrat CYP2D6 i CYP3A4: tablete ili injekcije risperidona nisu uticale na farmakokinetiku sume aripirazola i njegovog aktivnog metabolita, dehidroaripiprazola.

Glikozidi digitalisa:

• risperidon ne pokazuje klinički značajan efekat na farmakokinetiku digoksina.

Litijum:

• risperidon ne pokazuje klinički značajan efekat na farmakokinetiku litijuma.

Istovremena primena risperidona i furosemida

• furosemid: videti odeljak 4.4 vezano za povećani mortalitet kod starijih pacijenata sa demencijom koji istovremeno primaju furosemid.

Trudnoća

Ne postoje odgovarajući podaci o upotrebi risperidona kod trudnica.

Risperidon nije bio teratogen prilikom ispitivanja na životinjama ali su se javili drugi tipovi reproduktivne toksičnosti (videti deo 5.3).Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Novorođenčad koja su bila izložena antipsihoticima (uključujući Rispolept) tokom trećeg trimestra trudnoće su u riziku od nastanka ekstrapiramidalnih i/ili simptoma apstinencije koja mogu biti različita u ozbiljnosti nakon porođaja. Ovi simptomi kod novorođenčeta mogu uključivati agitaciju, hipertoniju, hipotoniju, tremor, somnolenciju, respiratiorni disters ili probleme sa hranjenjem. Zbog toga novorođenčad treba pažljivo pratiti.

Rispolept ne treba koristiti tokom trudnoće, osim u sučajevima kada je to neophodno. Ukoliko je prekid tokom trudoće neophodan, terapiju ne treba prekinuti naglo.

Dojenje

U ispitivanjima na životinjama, pokazano je da se risperidon i 9-hidroksi-risperidon izlučuju u mleko. Takođe je pokazano da se risperidon i 9-hidroksirisperidon u maloj količini izlučuju i u humano mleko. Ne postoje dostupni podaci o neželjenim dejstvima risperidona kod odojčadi. Stoga, Rispolept treba primenjivati u toku dojenja samo u slučaju da je korist od dojenja veća od potencijalnog rizika za odojče.

Plodnost

Kao i sa drugim lekovima koji antagonizuju D2 receptore, lek Rispolept povećava nivo prolaktina. Hiperprolaktinemija može da suprimira hipotalamički GnRH, dovodeći do smanjene pituitarne sekrecije gonadotropina. Ovo, zauzvrat, može inhibirati reproduktivnu funkciju smanjenjem gonadalne steroidogeneze i kod ženskih i kod muških pacijenata.

Relevantni efekti nisu uočeni u pretkliničkim ispitivanjima.

Risperidon može umereno ili jako uticati na sposobnost vožnje i upotrebe mašina zbog potencijalnog dejstva na nervni sistem i vid (videti deo 4.8).

Stoga, pacijente treba upozoriti da ne voze i da ne upravljaju mašinama sve dok se ne proceni njihova individualna osetljivost na lek.

Najčešće prijavljivana neželjena dejstva leka (incidenca više od 10%) su: Parkinsonizam, sedacija/somnolencija, glavobolja i insomnija.

Neželjena dejstva koja su se pozakala da su dozno zavisna su uključivala parkinsonizam i akatiziju.

Sledeća neželjena dejstva leka su bila prijavljivana tokom kliničkih ispitivanja i post-marketinškog perioda sa risperidonom pri čemu je učestalost procenjena iz kliničkih ispitivanja sa lekom RISPOLEPT. Primenjena je sledeća terminologija i učestalost:

veoma često 1/10,

često 1/100 do <1/10, povremeno 1/1000 do <1/100, retko 1/10000 do <1/1000,

vrlo retko <1/10000

U svakoj grupi, učestalost je prikazana po opadajućem redosledu:

a Hiperprolaktinemija može u nekim slučajevima da dovede do ginekomastije, menstrualnih poremećaja, amenoreje, anovulacije, galaktoreje, poremećaja fertilnosti, smanjenog libida, erektilne disfunkcije.

bU placebo-kontrolisanim ispitivanjima, dijabetes melitus je prijavljen kod 0,18% paijenata lečenih risperidonom u odnosu na 0,11% u grupi sa placebom. Ukupna incidenca iz svih kliničkih ispitivanja je bila 0,43% kod svih risperidonom lečenih pacijenata.

cNije primećeno u kliničkim ispitvanjima sa lekom RISPOLEPT ali je primećeno u postmarketinškom periodu sa risperidonom.

dEkstrapiramidalni poremećaji mogu se javiti u obliku: Parkinsonizma (salivarna hipersekrecija, mišićno skeletna ukočenost, parkinsonizam, balavljenje, rigidnost mišića nalik zupčaniku, bradikinezija, hipokinezija, lice kao maska, ukočenost mišića, akinezija, nunhalna rigidnost, rigidnost mišića, parkinsonov hod, abnormalni glabelarni refleks, parkinsonički tremor u miru, akatizija (akatizija, uznemirenost, hiperkinezija, sindrom nemirnih nogu), tremor, diskinezija (diskinezija, podrhtavanje mišića, horeoatetoza, atetoza i mioklonus), distonija. Distonija se odnosi na distoniju, grč mišića, hipertoniju, tortikolis, nevoljne kontrakcije mišića, kontraktura mišića, blefarospazam, okulogirija, paraliza jezika, facijalni spazam, laringospazam, miotonija, opistotonus, orofaringealni spazam, tetaničko savijanje tela u jednu stranu, spazam jezika i trizmus. Treba naglasiti da širi spektar simptoma koji je uključen ne mora biti ekstrapiramidalnog porekla. Insomnija uključuje: inicijalnu insomniju, središnju insomniju; Konvulzije uključuju: konvulzije tipa Grand mal; Poremećaji

menstruacije: iregularne menstruacije, oligomenoreju; Edem uključuje: generalizovani edem, perifereni edem, elastični edem.

Neželjeni efekti zabeleženi sa paliperidon formulacijama

Paliperidon je aktivan metabolit risperidona, iz tog razloga profil neželjenih reakcija ovih lekova (uključujući oba, oralni i injekcioni obilik) je relevantan jedan drugomi. U dodatku, gore navedenim neželjenim reakcijama, sledeće neželjene reakcije su bile primećene sa upotrebom paliperidona i može se očekivati da će se javiti sa lekom Rispolept .

Poremećaji srca:

Sindrom posturalne ortostatske tahikardije

Produženje QT intervala

Produženje QT intervala je prijavljivano veoma retko tokom post-marketinškog perioda. Drugi srčani poremećaji koji su prijavljeni pri davanju antipsihotika koji produžuju QT interval uključuju ventrikularnu aritmiju, vetrikularnu fibrilaciju, ventrikularnu tahikardiju, iznenadnu smrt, srčani zastoj i Torsades de Pointes.

Venska tromboembolija

Prilikom uzimanja antipsihotičnih lekova prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije, uključujući slučajeve plućne embolije i slučajeve duboke venske tromboze (nepoznata učestalost).

Povećanje telesne mase

U placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima u trajanju 6 do 8 nedelja u kojoj su učestvovale dve grupe pacijenata sa shizofrenijom od kojih je jedna grupa lečena risperidonom a druga placebom a prema kriterijumu povećanja telesne mase ≥ 7%, primećena je statistički značajno veća incidenca dobijanja na težini kod pacijenata lečenih lekom Rispolept (18%) u odnosu na pacijente koji su primali placebo (9%). U placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima koja su trajala 3 nedelje u kojima su učestvovali odrasli pacijenti sa akutnom manijom, povećanje telesne mase od ≥ 7%, je na kraju ispitivanja bilo uporedivo kod grupe koja je primala lek Rispolept (2,5%) i grupe koja je primala placebo(2,4%), dok je kod aktivne kontrolne grupe uočeno malo povećanje (3,5%).

U populaciji dece i adolescenata sa poremećajem ponašanja, u dugotrajnim studijama, srednje povećanje telesne mase je iznosilo 7,3kg nakon 12 meseci terapije. Normalno povećanje telesne mase kod dece od 5 do 12 godina je 3kg do 5kg tokom godinu dana. Dobijanje na težini u periodu od 12 do 16 godina je 3kg do 5kg godišnje kod devojčica, dok dečaci dobijaju na težini 5kg godišnje.

Dodatne informacije za posebne populacije

Neželjena dejstva leka koja su prijavljena sa većom incidencom kod starih pacijenata sa demencijom ili pedijatrijskih pacijenata u odnosu na odraslu populaciju uključuju sledeće:

Stariji pacijenti sa demencijom

Prolazni ishemijski napad i cerebrovaskularni insult su neželjena dejstva prijavljena u kliničkim ispitivanjima sa učestalošću 1,4% i 1,5% kod starih pacijenata sa demencijom. Infekcija urinarnog trakta, periferni edem, letargija i kašalj su neželjena dejstva prijavljena sa učestalošću od ≥ 5% kod starih pacijenata sa demencijom što je najmanje dva puta veća učestalost u odnosu na ostale pacijente.

Pedijatrijski pacijenti

Očekuje se, uopšteno,da učestalost, tip i težina neželjenog dejstva kod dece bude slična kao i kod odraslih

Sledeći neželjeni efekti su prijavljeni kod pedijatrijskih pacijenata (5 do 17 godina) sa učestalošću od

≥ 5%, što je najmanje dva puta veća učestalost u odnosu na ostale pacijente.: somnolencija, sedacija, zamor glavobolja, povećan apetit, povraćanje, infekcija gornjeg respiratornog trakta, nazalna kongestija, abdominalni bol, vrtoglavica, kašalj, pireksija, tremor, dijareja i enureza.

Dugotrajni efekti terapije risperidonom na seksualno sazrevanje i visinu nisu adekvatno ispitivani (videti deo 4.4 pododeljak ''Deca i adolescenti''.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Opisani znaci i simptomi, uglavnom su posledica pojačanih farmakoloških svojstava leka koja su već poznata. Oni obuhvataju pospanost i sedaciju, tahikardiju i hipotenziju, kao i ekstrapiramidalne simptome. Prilikom predoziranja, zapaženi su slučajevi produženja QT intervala i konvulzije. Torsade de Pointes su prijavljeni u slučaju predoziranja lekom Rispolept i paroksetinom.

U slučaju akutnog predoziranja, treba uzeti u obzir i mogućnost njegovog porekla usled istovremene upotrebe većeg broja lekova.

Lečenje

Uspostaviti i održavati disajne puteve i osigurati adekvatnu oksigenaciju i ventilaciju. Treba razmotriti primenu aktivnog uglja zajedno sa laksativima samo ukoliko je od uzete količine leka prošlo manje od sata. Praćenje kardiovaskularne funkcije treba započeti odmah, što podrazumeva i kontinuirano praćenje EKG-a, kako bi se otkrile moguće aritmije.

Za risperidon nema specifičnog antidota. Stoga, treba primeniti odgovarajuću suportivnu terapiju. Hipotenziju i cirkulatorni kolaps treba lečiti odgovarajućim merama, kao što je intravenska infuzija tečnosti i/ili simpatomimetici. U slučaju teških ekstrapiramidalnih simptoma, treba dati antiholinergičku terapiju. Pacijenta treba pažljivo nadgledati i pratiti sve dok se ne oporavi.

Mehanizam delovanja

Risperidon je selektivni monoaminergički antagonist sa jedinstvenim delovanjem. On poseduje visok afinitet za serotonergičke 5HT2 i dopaminergičke D2 receptore. Risperidon se takodje vezuje za alfa1-adrenergičke receptore, i sa manjim afinitetom za H1-histaminergičke receptore i alfa-2 adrenergičke receptore. Risperidon nema afiniteta za holinergičke receptore. Iako je risperidon snažan D2 antagonist, zbog čega se smatra da poboljšava pozitivne simptome shizofrenije, on manje izaziva depresiju motorne aktivnosti i indukciju katalepsije nego klasični antipsihotici. Balansiran centralni serotoninski i dopaminski antagonizam može smanjiti mogućnost za nastanak ekstrapiramidalnih neželjenih efekata i proširiti terapijsku aktivnost na negativne i afektivne simptome shizofrenije.

Farmakodinamski efekti

Shizofrenija

Efikasnost risperidona, u kratkotrajnoj terapiji bolesnika sa shizofrenijom, utvrđena je tokom 4 ispitivanja koja su trajala 4 do 8 nedelja i u kojima je učestvovalo 2500 pacijenta prema DSM IV klasifikaciji. Prema Psihijatrijskoj ocenjujućoj skali (BPRS) dejstvo risperidona je bilo efikasnije od placeba u 6-to nedeljnom placebom kontrolisanom ispitivanju u kome je doza risperidona veća od 10mg/dan davana dva puta dnevno. U 8 nedeljnom, placebom kontrolisanom kliničkom ispitivanju 4 fiksne doze risperidona su primenjivane 2 puta dnevno (2,6,10,16mg/dan) i u sve četiri grupe rezultati ispitivanja su bili bolji u odnosu na rezultate pacijenata koji su primali placebo prema ukupnom skoru PANSS (Positive and Negative Syndrome Scale) kriterijuma. U sledećem komparativnom kliničkom ispitivanju u kome su upoređivane 5 fiksnih doza risperidona međusobno (1, 4, 8, 12, 16 mg/dan dva puta dnevno, rezultati ispitivanja sa dozama 4,8,16mg/dan su bili bolji u odnosu na rezultate sa primenjenom dozom od 1mg/dan prema ukupnom skoru PANSS kriterijuma. U 4 nedeljnom placebom kontrolisanom uporednom kliničkom ispitivanju rezultati ispitivanja sa dve fiksne doze risperidona (4mg i 8mg/dan jednom dnevno) bili su bolji u odnosu na rezultate u odnosu na grupu koja je primala placebo prema nekoliko PANSS kriterijuma, uključujući ukupni skor prema PANSS kriterijumima i kriterijum odgovora ( >20% redukcije u PANSS ukupnom skoru). U dugotrajnom kliničkom ispitivanju u kome su učestvovali odrasli pacijenti sa shizofrenijom podeljeni prema DSM IV kriterijumu za shizofreniju, koji bili su klinički stabilni najmanje 4 nedelje zbog terapije drugih antipsihotika, bili su podeljeni u dve grupe od kojih je jedna primala risperidon 2mg do 8mg jednom dnevno a druga grupa haloperidol, tokom 1 do 2 godine. Pacijenti koji su primali risperidon su imali značajno duže vreme do relapsa u odnosu na pacijnte koji su primali haloperidol.

Manične epizode u bipolarnom paremećaju

Efikasnost monoterapije risperidonom u akutnoj terapiji manične epizode u bipolarnom poremećaj u prikazani su tokom 3 dvostuko slepa placebom kontrolisana klinička ispitivanja gde je risperidon primenjivan u vidu monoterapije kod oko 820 pacijenata sa bipolarnim poremećajem na osnovu DSM IV kriterijuma. U sva tri ispitivanja dejstvo risperidona od 1mg do 6mg (početna doza 3mg u dva ispitivanja i 2mg u jednom ispitivanju), je bilo značajno efikasnije u odnosu na placebo što je bio pretnodno određen primarni cilj ispitivanja u odnosu na osnovu, prema YMRS (Young Mania Ratin Scale) kriterijumima. Procenat pacijenata koji imao >50 % smanjenja simptoma prema YMRS (Young Mania Ratin Scale) bio je značajno veći od procenata pacijenata koji su primali placebo. Jedno od tri ispitivanja je uključivalo haloperidol u 9-to nedeljnom dvostruko slepom ispitivanju. Efikasnost je praćena tokom održavanja doze tokom 9 nedelja terapije lekom. Promene na osnovu YMRS (Young Mania Ratin Scale) kriterijuma pokazale su značajno poboljšanje i bile su upoređivane između risperidona i haloperidola u 12 nedelji ispitivanja.

Efikasnost terapije risperidonom kao stabilizatora ponašanja u terapiji maničnih epizoda u bipolarnom poremaćaju prikazani su tokom 2 dvostuko slepa placebom kontrolisana klinička ispitivanja koja su trajala 3 nedelje kod oko 300 pacijenata sa bipolarnim poremećajem na osnovu DSM IV kreiterijuma. U prvom tronedeljnom ispitivanju, dejstvo risperidona 1mg do 6mg/dan sa početnom dozom 2mg/dan koji je primenjen zajedno sa litijumom ili valproatom je bilo efikasnije od pojedinačnog dejstva litijuma ili valproata što je bio prethodno određen primarni cilj ispitivanja u odnosu na YMRS (Young Mania Ratin Scale) kriterijuma u trećoj nedelji ispitivanja. U drugom tronedeljnom ispitivanju dejstvo risperidona 1mg do 6mg/dan sa početnom dozom 2mg/ dan koji je primenjen zajedno sa litijumom, valproatom ili karbamazepinom nije bilo efikasnije od pojedinačnog delovanja litijuma, valproata ili karbamazepina prema YMRS (Young Mania Ratin Scale) kriterijuma. Moguće objašnjenje neuspeha ovog ispitivanja je uticaj karbamazepina na klirens risperidona i 9-hidroksi risperidona, što je vodilo do subterapijskih nivoa risperidona i 9-hidroksi risperidona. Kada su podaci iz grupe koja je primala karbamazepin isključeni iz naknadne analize, dejstvo risperidona koji je primenjen sa litijumom ili valproatom je bilo efikasnije u odnosu na pojedinačno dejstvo litijuma ili valproata u redukciji ukupnog YMRS skora.

Perzistentna agresija kod demencije

Efikasnost terapije risperidonom u terapiji ponašanja i psiholoških simptoma demencije (BPSD), uključujući i poremećaje ponašanja kao što su agresivnost, psihoza, prekomerna aktivnost ili poremećaj afekta ispitivani su u tri dvostruko slepa placebo konrolisana ispitivanja kod 1150 starih pacijenata sa umerenom do teškom demencijom. U jednom ispitivanju primenjena je fiksna doza risperidona od 0,5mg 1mg, 2mg /dan. U druga dva ispitivanja primenjena je fleksibilna doza risperidona u kojoj je jednoj grupi pacijenata davana doza risperidona od 0,5mg do 4mg/dan , a drugoj 0,5mg do 2mg/dan. Risperidon je pokazao statistički značajnu i klinički važnu efikasnost u terapiji agresivnosti i manje konzistentnu efikasnost u terapiji agitacije i psihoze kod starih pacijenata sa demencijom (upoređivano je BEHAVE-AD skalom i CMAI skalom). Terapijski efekat risperidona je bio nezavistan od MMSE skora (Mini Mental State Examination) i posledično od težine demencije; od sedativnih karakteristika risperidona; od prisustva ili odsustva psihoze; od tipa demencije, Alzheimerove, vaskularne ili mešane. (videti takođe deo 4.4)

Pedijatrijska populacija

Poremećaji ponašanja

Efikasnost risperidona u kratkotrajnom lečenju poremećaja ponašanja ispitivana je u dva dvostruko slepa placebom kontrolisana kliniča ispitivanja kod 240 pacijenata starosti od 5 do 12 godina sa dijagnozom poremećaja ponašanja i intelektuanim sposobnostima ispod prosečnih ili mentalnom retardacijom dijagnostikovanom u skladu sa kriterijumima DSM-IV. U dva ispitivanja, dejstvo riperidona, koji je primenjen u dozi 0,02 do 0,06mg/kg/dan, je bio značajno efikasnije od dejstva placeba u odnosu na prethodno određen primarni cilj ispitivanja prema N-CBRF (Nisoger-Child Behavior Rating Form) kriterijumima u šestoj nedelji.

Rispolept, oralni rastvor je bioekvivalentan Rispolept, film tabletama.

Risperidon se metaboliše do 9-hidroksi-risperidona, koji ima sličnu farmakološku aktivnost kao i risperidon (videti deo Biotransformacija i eliminacija).

Resorpcija

Risperidon se kompletno resorbuje posle oralne primene, dostižući maksimalne koncentracije u plazmi u toku 1-2 sata. Apsolutna oralna raspoloživost risperidona je 70% (CV=25%). Relativana oralna raspoloživost risperidona iz talete je 94%(CV=10%) u odnosu na rastvor. Hrana ne utiče na resorpciju, pa se Rispolept može uzimati sa ili bez obroka. Ravnotežne koncentracije risperidona se postižu u toku jednog dana kod većine pacijenata. Stabilne ravnotežne koncentracije 9-hidroksi- risperidona se dostižu za 4-5 dana.

Distribucija

Risperidon se brzo distribuira. Volumen distribucije je 1-2 l/kg. U plazmi, risperidon se vezuje za albumin i alfa1-kiseli glikoprotein. Vezivanje risperidona za proteine plazme iznosi 90%, a 9- hidroksirisperidona 77%.

Biotransformacija i eliminacija

Risperidon se metaboliše preko CYP2D6 do 9-hidroksi-risperidona, koji ima sličnu farmakološku aktivnost kao i risperidon. Risperidon i 9-hidroksi-risperidon čine zajedno aktivnu antipsihotičku frakciju. CYP2D6 podložan je genetskom polimorfizmu. Vrlo brzi CYP2D6 metabolizatori brzo razgrađuju risperidon do 9-hidroksi-risperidona, dok ga spori CYP2D6 prevode mnogo sporije. I pored toga što je u slučaju brzih metabolizatora koncentracija risperidona u odnosu na 9-hidroksi- risperidon niža, farmakokinetika risperidona i 9-hidroksi-risperidon (odnosno aktivne antipsihotičke

frakcije), nakon primene jedne i više doza, je udružena i slična kod brzih i sporih CYP2D6 metabolizatora.

Drugi metabolički put risperidona je N-dealkilacija. In vitro ispitivanja na mikrozomima jetre ljudi, pokazala su da klinički relevantna koncentracija risperidona ne inhibira značajnije metabolizam lekova koji se odvija preko izozima citohroma P450, uključujući CYP1A2, CYP2A6, CYP2C8/9/10, CYP2D6, CYP2E1, CYP3A4 i CYP3A5. Sedam dana nakon primene urinom se eliminiše oko 70%, a fecesom 14% od unete doze. U urinu, risperidon i 9-hidroksi-risperidon čine 35-45%, a preostali deo neaktivni metaboliti. Nakon oralne primene kod psihotičnih pacijenata, poluvreme eliminacije risperidona je oko 3 stata. Poluvreme eliminacije 9-hidroksi-risperidona i aktivne antipsihotičke frakcije je 24 sata.

Linearnost

Koncentracije risperidona u plazmi su dozno zavisne u rasponu terapijskih doza. Starije osobe, oštećenje funkcije jetre i bubrega

Farmakokinetička studija posle primene pojedninačne doze oralnog risperidona, pokazala je kod starijih osoba u proseku 43% više koncentracija aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom u plazmi, 38% duže poluvreme eliminacije i smanjen klirens aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom za 30%.

Kod odraslih osoba sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega klirens aktivne frakcije je bio ~48% klirensa kod mladih zdravih odraslih osoba. Kod odraslih sa teškim oštečenjem funkcije bubrega klirens aktivne frakcije je bio ~31% klirensa kod mladih zdravih odraslih osoba. Poluvreme eliminacije aktivne frakcije je bilo 16,7 h kod mladih odraslih osoba, 24,9 h kod odraslih osoba sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (ili ~1,5 puta duže u odnosu na mlade odrasle osobe) i 28,8 h kod onih sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (ili ~1,7 puta duže u odnosu na mlade odrasle osobe).

Koncentracije risperidona u plazmi bile su normalne kod pacijenata sa insuficijencijom jetre, ali je srednja vrednost slobodne frakcije risperidona u plazmi bila uvećana za oko 37,1%.

Klirens i poluvreme eliminacije risperidona i aktivne frakcije kod odraslih osoba sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije jetre nakon oralne primene, nisu bili značajno drugačiji u odnosu na iste parametare kod mladih zdravih odraslih osoba.

Pedijatrijski pacijenti

Farmakokinetika risperidona, 9-hidroksi-risperidona i aktivne antipsihotičke frakcije kod dece je slična kao i kod odraslih.

Pol, rasa, pušenje

Pol, rasa i pušenje ne utiču na farmakokinetiku risperidona ni na aktivnu antipsihotičku frakciju.

U (sub)hroničnim ispitivanjima toksičnosti, u kojima je doziranje započeto na polno nezrelim pacovima i psima, dozno-zavisni efekat je zapažen na muškim i ženskim polnim organima i mlečnim žlezdama. Ovi efekti su dovedeni u vezu sa povećanim nivoom prolaktina u serumu, kao posledice supresivnog delovanja risperidona na dopamin D2-receptore. Dodatno, ispitivanja sa kulturama tkiva ukazuju da je ćelijski rast tumora dojke kod ljudi možda stimulisan prolaktinom.

U ispitivanjima toksičnosti na mladim pacovima tretiranih oralnim risperidonom, primećen je povećan mortalitet mladunčadi i kašnjenje fizičkog razvoja. U 40-to nedeljnom ispitivanju sa mladim psima tretiranim oralnim risperidonom, kasnilo je seksualno sazrevanje. Na osnovu PIK, na rast dugih

kostiju kod pasa nije uticala doza 4 puta većia od maksimalne humane oralne doze kod adolescenata (1,5mg/dan) ; dok su efekti na dugim kostima i na seksualno sazrevanje pronađeni pri dozama 15 puta većim od maksimalne humane oralne doze kod adolescenata.

Risperidon nije bilo teratogen kod pacova i miševa. Kod reproduktivnih ispitivanja na pacovima sa risperidonom neželjeni efekti su se ogledali u vidu izmena ponašanja roditelja, težinu na rođenju i preživljavanje potomka. Kod pacova, intrauterina izloženost risperidonu je bila udružena sa kognitivnim deficitima u odraslom dobu. Drugi dopaminski antagonisti, kada se primenjuju skotnim životinjama izazvali su negativne efekte na učenje i motorni razvoj kod potomka. Risperidon nije bio genotoksičan prilikom testiranja. Kog oralnih kancerogenih ispitivanja sa risperidonom na miševima i pacovima, javilo se povećanje pituitarne žlezde (miš), adenom endokrinog pankreasa (pacov), i adenomi dojki (kod obe vrste). Ovi tumori mogu biti povezani sa produženim dopamin D2 antagonizmom i hiperprolaktinemijom. Povezanost ovih nalaza između pacova i ljudi nije poznata. In vitro i in vivo, animalni modeli pokazuju da visoke doze risperidona mogu izazvati produženje QT intervala, što je teoretski bilo povezano sa povećanim rizikom od nastanka Tosade de Pointes kod pacijenata.

laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni;

celuloza, mikrokristalna (E460); hipromeloza (E464); magnezijum-stearat;

silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; natrijum-laurilsulfat;

Film tablete:

hipromeloza (E464);; propilenglikol (E490)

Rispolept, 2mg, film tablete:

Jezgro tablete:

laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni;

celuloza, mikrokristalna (E460); hipromeloza (E464); magnezijum-stearat;

silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; natrijum-laurilsulfat;

Film tablete:

hipromeloza (E464); propilenglikol (E490); talk (E553B);

titan-dioksid (E 171);

Orange Yellow S (E110), aluminijum lak Rispolept, 3mg, film tablete:

Jezgro tablete:

laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni;

celuloza, mikrokristalna (E460); hipromeloza (E464); magnezijum-stearat;

silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; natrijum-laurilsulfat;

Film tablete:

Hipromeloza (E464); Propilenglikol (E490); Talk (E553B);

titan-dioksid (E 171); Quinoline Yellow (E104);

Rispolept, 4mg, film tablete:

Jezgro tablete:

laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni;

celuloza, mikrokristalna (E460); hipromeloza (E464); magnezijum-stearat;

silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; natrijum-laurilsulfat;

Film tablete:

Hipromeloza (E464); Propilenglikol (E490) ; Talk (E553B);

titan-dioksid (E 171); Quinoline Yellow (E104);

Indigotindisulfonat aluminijum lak (E132)

Rispolept, film tablete: nije poznato

Rispolept, film tablete: 3 godine.

Čuvati na temperaturi do 30 oC. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Ne upotrebljavati nakon isteka roka upotrebe naznačenog na blisteru, foliji, kartonu. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan u mesecu.

PVC/LDPE/PVDC-aluminijumski blister.

Blister folije su pakovane u kartonske kutije tako da sadrže 20 tableta u pakovanju.

Nema posebnih zahteva.

Odlaganje i uništavanje materijala se vrši u skladu sa važećim propisima.

Rispolept pripada grupi lekova koji se nazivaju antipsihotici. Rispolept se koristi za lečenje:

• Shizofrenije, kada možete videti, čuti ili osećati stvari koje ne postoje, verovati u stvari koje nisu istinite ili biti neuobičajeno sumnjičavi ili konfuzni.
• Manije, kada se možete osećati veoma uzbuđeno, oduševljeno, energično, imate pojačan osećaj zadovoljstva ili ste preterano aktivni. Manija se javlja u oboljenju koja se zove ‘’bipolarni poremećaj’’.
• Dugotrajne agresivnosti kod osoba sa Alchajmerovom demencijom koji povređuju sebe ili druge, u vidu kratkotrajnog lečenja (do 6 nedelja). Predhodno je potrebno lečenje alternativnom terapijom bez upotrebe lekova.
• Dugotrajne agresivnosti kod dece sa intelektualnim sposobnostima ispod prosečnih (starosti najmanje 5 godina) i kod adolescenata sa poremećajem ponašanja u vidu kratkotrajnog lečenja (do 6 nedelja).

Lek Rispolept može da pomogne u ublažavanju simptoma Vaše bolesti i može da zaustavi ponovno javljanje simptoma.

• Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na risperidon ili na bilo koji od sastojaka leka (videti deo 6.).

Ukoliko niste sigurni da se nešto od navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Rispolept.

Kada uzimate lek Rispolept posebno vodite računa:

Proverite sa Vašim doktorom, pre započinjanja lečenja lekom Rispolept, ukoliko:

• Imate problema sa srcem. Na primer, ukoliko imate nepravilan srčani rad ili ste skloni niskom krvnom pritisku ili ukoliko koristite lekove za krvni pritisak. Lek Rispolept može izazvati nizak krvni pritisak. Možda će biti potrebno prilagoditi dozu Vašeg leka.
• Znate da imate neki od faktora koji može da izazove šlog, kao što su, na primer, visok krvni pritisak, kardiovaskularno oboljenje ili problemi sa krvnim sudovima u mozgu.
• Ste ikada imali nevoljne pokrete jezika, usana ili lica
• Ste ikada imali stanje čiji simptomi uključuju: visoku temperaturu, grčeve mišića, znojenje, niži stepen svesnosti (poznato kao neuroleptični maligni sindrom).
• Bolujete od Parkinsonove bolesti ili demencije
• Znate da ste imali nizak broj belih krvnih zrnaca u prošlosti (koji može ili ne mora da bude uzrokovan drugim lekovima)
• Imate šećernu bolest
• Imate epilepsiju
• Ukoliko ste muškarac i ukoliko imate ili ste imali produženu i bolnu erekciju.
• Imate problema sa kontrolom telesne temperature ili imate visoku temperaturu tela
• Imate problema sa bubrezima
• Imate problema sa jetrom
• Imate neprirodno visok nivo hormona prolaktina u krvi, ili imate tumor, koji je verovatno zavisan od prolaktina
• Vi ili neko od članova Vaše porodice ima u medicinskoj istoriji stvaranje krvnih ugrušaka, jer lekovi kao što je ovaj lek mogu izazvati stvaranje krvnih ugrušaka

Ukoliko niste sigurni da se nešto od navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Rispolept.

Opasno mali broj određenog tipa belih krvnih zrnaca u krvi koji su potrebni za odbranu od infekcije je primećen veoma retko kod pacijenata koji uzimaju lek Rispolept. Vaš lekar će verovatno proveriti broj belih krvnih zrnaca.

Lek Rispolept može izazvati povećanje telesne mase. Značajno povećanje telesne mase može loše uticati na Vaše zdravlje. Vaš lekar Vas može savetovati da redovno merite telesnu masu.

Šećerna bolest ili pogoršanje već postojeće šećerne bolesti je primećena kod pacijenata koji uzimaju lek Rispolept i zbog toga Vaš lekar treba da proverava znake koji upućuju na visoku koncentraciju šećera u krvi. Kod pacijenata sa prethodno postojećom šećernom bolešću, treba redovno meriti nivo glukoze u krvi.

Lek Rispolept obično povećava nivo hormona koji se zove ''prolaktin''. To može da izazove neželjena dejstva kao što su poremećaj menstruacije ili problemi sa plodnošću kod žena, oticanje grudi kod muškaraca (videti Moguća neželjena dejstva). Ukoliko se jave ova neželjena dejstva, preporučuje se procena nivoa prolaktina u krvi.

Tokom operacije zamućenja očnog sočiva katarakte može se desiti da dođe do nedovoljnog širenja zenice (crnog kruga u sredini oka). Takođe, tokom operacije može doći do prolapsa irisa (dužice, što može dovesti do oštećenja oka. Ukoliko se planira operacija na oku, obavezno obavestite Vašeg očnog lekara da uzimate ovaj lek.

Starji pacijenti sa demencijom

Stariji pacijenti sa demencijom imaju povećan rizik od nastanka šloga. Ne uzimajte lek risperidon ukoliko imate demenciju koja je posledica šloga.

Tokom lečenja risperidonom redovno posećujte Vašeg lekara.

Terapiju treba odmah prekinuti ukoliko Vi ili Vaš negovatelj primetite iznenadnu promenu Vašeg mentalnog stanja, iznenadnu slabost i trnjenje lica, ruku ili nogu, posebno sa jedne strane tela, ili nerazgovetan govor, čak i u kratkom vremenskom periodu. Ovo mogu biti znaci šloga.

Deca i adolescenti

Pre nego što se započne sa lečenjem poremećaja ponašanja, moraju se isključiti drugi uzroci agresivnog ponašanja.

Ukoliko se tokom lečenja risperidonom javi zamor, promena vremena primene leka može uticati na poboljšanje problema sa pažnjom.

Pre započinjanja terapije, možda će biti merena Vaša telesna masa ili telesna masa Vašeg deteta, i možda će biti redovno praćenja tokom terapije.

U malom ispitivanju bez posebnog zaključka bilo je prijavljeno povećanje visine kod dece koja su uzimala risperidon, ali se ne zna da li je ovo efekat leka ili se ovo javilo zbog nekog drugog razloga.

Primena drugih lekova

Molimo Vas da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se izdaju bez recepta i biljne lekove.

Veoma je važno da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova:

• Lekovi koji deluju na mozak tako što Vam pomažu da se smirite (benzodiazepini) ili neke od lekova protiv bola (opijati), lekovi protiv alergije (antihistaminici), jer risperidon može pojačati njihovo sedativno delovanje
• Lekovi koji mogu promeniti električnu aktivnost srca, kao što su lekovi protiv malarije, srčane aritmije (kao što je hinidin), alergije (antihistaminici), neki od antidepresiva ili drugi lekovi za mentalne poremećaje
• Lekovi koji usporavaju srčani rad
• Lekovi koji smanjuju nivo kalijuma u krvi (na primer, neki diuretici)
• Lekovi koji se koriste u lečenju povišenog krvnog pritiska. Rispolept može sniziti krvni pritisak.
• Lekovi za lečenje Parkinsonove bolesti (levodopa)
• Lekovi koji povećavaju aktivnost centralnog nervnog sistema (psihostimulansi, kao što je metilfenidat)
• Diuretici – lekovi za izbacivanje tečnosti (kao što su furosemid ili hlortiazid) koji se koriste u lečenju srčanih smetnji ili otoka delova tela usled pojačanog nakupljanja tečnosti lek Rispolept sa ili bez furosemida, kod starijih pacijenata sa demencijom može povećati rizik od nastanka šloga ili smrti.

Lekovi koji mogu smanjiti efekat risperidona:

• Rifampicin (lek koji se koristi za lečenje nekih infekcija)
• Karbamazepin, fenitoin (lekovi koji se koriste za lečenje epilepsije)
• Fenobarbital

Ukoliko započinjete ili prestajete sa terapijom ovim lekovima možda će Vam biti potrebna druga doza risperidona.

Lekovi koji mogu pojačati efekat risperidona:

• Hinidin (koristi se za lečenje određenih srčanih oboljenja)
• Antidepresivi, kao što su paroksetin, fluoksetini, triciklični antidepresivi
• Lekovi poznati kao beta blokatori (koriste se za lečenje povišenog krvnog pritiska)
• Fenotiazini (koji se koriste za lečenje psihoza ili za smirenje)
• Cimetidin, ranitidin (lekovi koji se koriste za smanjenje želudačne kiseline)
• Itrakonazol i ketokonazol (lekovi za lečenje gljivičnih infekcija)
• Određeni lekovi koji se koriste za lečenje HIV-a/AIDS-a, kao što je ritonavir
• Verapamil, lek koji se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska i/ili abnormalnog srčanog ritma
• Sertralin i fluvoksamin, lekovi koji se koriste za lečenje depresije i drugih psihijatrijskih poremećaja

Ukoliko započinjete ili prestajete sa terapijom ovim lekovima možda će Vam biti potrebna druga doza risperidona.

Ukoliko niste sigurni da se nešto od navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Rispolept.

Uzimanje leka Rispolept sa hranom ili pićima

Ovaj lek možete uzeti sa ili bez hrane. U toku uzimanja leka Rispolept treba izbegavati upotrebu alkohola.

Trudnoća, dojenje i plodnost

• Ako ste trudni, planirate trudnoću, ili dojite posavetujte se sa Vašim lekarom pre upotrebe leka Rispolept. Vaš lekar će doneti odluku o tome da li treba da ga uzimate.
• Drhtanje, grčevi mišića i/ili slabost, pospanost, uznemirenost, problemi sa disanjem i problemi sa ishranom se mogu javiti kod novorođenčadi čije su majke tokom poslednjeg trimestra trudnoće (poslednja tri meseca trudnoće) uzimale lek Rispolept.
• Lek Rispolept može da poveća nivo hormona koji se zove „prolaktin“ koji može imati uticaj na plodnost (videti odeljak „Moguća neželjena dejstva“).

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Vrtoglavica, zamor i problemi sa vidom se mogu javiti tokom terapije lekom Rispolept. Nemojte voziti niti upravljati mašinama pre razgovora sa Vašim lekarom.

Lek Rispolept sadrži laktozu

Film tablete sadrže laktozu, vrstu šećera. Ako Vam je doktor rekao da ne podnosite neke šećere, kontaktirajte Vašeg lekara pre uzimanja ovog leka.

Film tableta od 2mg sadrži Orange Yellow S (E110), aluminijum lak koji može izazvati alergijske reakcije.

Uvek uzmite ovaj lek tačno onako kako Vam je rekao Vaš lekar. Proverite s Vašim lekarom ili farmaceutom ako niste sigurni.

Doziranje

Za lečenje shizofrenije

Odrasli

• Uobičajena početna doza je 2mg dnevno, može se povećati na 4mg dnevno drugog dana.
• Dozu leka može promeniti Vaš lekar u zavisnosti od toga kako reagujete na terapiju.
• Većina osoba se oseća bolje pri primeni doze od 4mg do 6mg na dan.
• Ova ukupna dnevna doza se može podeliti na jednu ili dve doze na dan. Vaš lekar će Vas obavestiti šta je najbolje za Vas.

Starije osobe

• Uobičajena početna doza je 0,5mg dva puta na dan.
• Dozu leka može postepeno povećavati Vaš lekar na 1mg do 2mg dva puta na dan.
• Vaš lekar će Vas obavestiti šta je najbolje za Vas.

Za lečenje manije

Odrasli

• Uobičajena početna doza je 2mg jednom na dan.
• Dozu leka može postepeno prilagoditi Vaš lekar u zavisnosti od toga kako reagujete na terapiju.
• Većina osoba se bolje oseća kada prime dozu od 1mg do 6mg na dan

Starije osobe

• Uobičajena početna doza je 0,5mg dva puta na dan.
• Dozu leka može postepeno povećavati Vaš lekar na 1mg do 2mg dva puta na dan u zavisnosti od toga kako reagujete na terapiju.

Za lečenje dugotrajne agresije kod osoba sa Alchajmerovom demencijom

Odrasli (uključujući starije osobe)

• Uobičajena početna doza je 0,25mg (0,25 mL Rispolept oralnog rastvora 1 mg/mL) dva puta na dan.
• Dozu leka može postepeno prilagoditi Vaš lekar u zavisnosti od toga kako reagujete na terapiju.
• Većina osoba se bolje oseća kada prime dozu od 0,5mg dva puta na dan. Nekim pacijentima je potrebna doza od 1mg dva puta na dan.
• Lečenje pacijenata sa Alchajmerovom demencijom ne treba da traje duže od 6 nedelja.

Upotreba kod dece i adolescenata

• Deca i adolescenti mlađi od 18 godina ne treba da uzimaju lek Rispolept za lečenje shizofrenije ili manije.

Za lečenje poremećaja ponašanja kod dece i adolescenata

Doziranje zavisi od telesne mase deteta:

Za decu telesne mase do 50kg

• Uobičajena početna doza je 0,25 mg (0,25 mL Rispolept oralnog rastvora 1 mg/mL) jednom dnevno Doza se može povećati svakog sledećeg dana za 0,25mg na dan.
• Uobičajena doza održavanja je 0,25mg do 0,75mg (0,25 mL do 0,75 mL Rispolept oralnog rastvora 1 mg/mL) jednom dnevno

Za decu težine 50kg i više

• Uobičajena početna doza je 0,5mg jednom dnevno
• Doza se može povećati svakog sledećeg dana za 0,5mg na dan.
• Uobičajena doza održavanja je 0,5mg do 1,5mg, jednom dnevno

Lečenje pacijenata sa poremećajem ponašanja ne treba da traje duže od 6 nedelja.

Deca mlađa od 5 godina ne treba da primaju lek Rispolept za lečenje poremećaja ponašanja.

Za primenu doze 0,25mg i 0,5mg potrebno je koristiti dostupan lek odgovarajućeg farmaceutskog oblika i jačine.

Osobe koje imaju problema sa jetrom ili bubrezima

Nezavisno od oboljenja koje se leči, sve početne doze risperidona je potrebno smanjiti na polovinu. Kod ovih pacijenata dozu treba povećavati sporije. Kod ove grupe pacijenata risperidon treba primenjuivati sa oprezom.

Način primene

Oralna upotreba.

Kako se primenjuje lek Rispolept

Uvek uzimite lek Rispolept onako kako Vam je lekar rekao. Proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom ukoliko niste sigurni.

Vaš lekar će vam reći koliko leka treba da uzimate i koliko dugo. Ovo zavisi od Vašeg stanja i razlikuje se od osobe do osobe. Količina leka koju je potrebno da uzimate je objašnjena u delu Doziranje.

• Progutajte tablete sa dovoljnom količinom vode.
• Podeona linija služi samo da Vam olakša lomljenje tablete, ukoliko imate poteškoća sa gutanjem cele tablete.

Ako ste uzeli više leka Rispolept nego što treba

• Odmah se obratite lekaru. Ponesite pakovanje leka sa sobom.
• U slučaju predoziranja može se javiti pospanost ili umor, abnormalni pokreti tela, problemi sa stajanjem ili hodom, osećaj pospanosti zbog niskog krvnog pritiska, abnormalni otkucaji srca ili napadi.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Rispolept

• Ako zaboravite da uzmete dozu, uzmite je odmah nakon što se setite. Ipak, ukoliko je vreme za sledeću dozu, preskočite propuštenu dozu i nastavite kao i do sada. Konsultujte lekara ako propustite dve ili više doza.
• Ne uzimajte duplu dozu (dve doze istovremeno) da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Rispolept,

Ne treba da prekinete sa uzimanjem leka sve dok Vam to ne kaže Vaš lekar, jer Vam se simptomi mogu ponovo javiti. Ukoliko Vaš lekar odluči da prestanete sa uzimanjem ovog leka, doza leka koju uzimate će se možda postepeno smanjivati nekoliko dana.

Ukoliko imate bilo kakva pitanja u vezi upotrebe ovog leka, pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta.

Kao i svi lekovi, i lek Rispolept može izazvati neželjena dejstva. Neželjena dejstva se ne javljaju kod svih osoba.

Recite Vašem doktoru odmah ako osetite neka od sledećih povremenih neželjenih dejstava (mogu se javiti kod 1 od 100 ljudi):

• imate demenciju i uočite iznenadnu promenu u Vašem mentalnom stanju ili iznenadnu slabost ili utrnulost lica, ruku ili nogu, naročito jednostranu, ili nerazgovetan govor, čak i u kratkom vremenskom period. Ovo mogu biti znaci šloga.
• imate osećaj tardivne diskinezije (podrhtavajući ili trzajući pokreti lica, jezika ili drugih delova tela koji nisu kontrolisani). Obavestite odmah Vašeg lekara ako osetite nevoljne ritmičke pokrete jezika, usta i lica. Ukidanje leka Rispolept će možda biti potrebno.

Recite Vašem doktoru odmah ako osetite neka od sledećih retkih neželjenih dejstava (mogu se javiti kod 1 od 1000 ljudi):

• imate ugruške krvi u venama, posebno u nogama (simptomi su oticanje, bol, i crvenilo noge), koji mogu kroz krvne sudove stići do pluća i uzrokovati bol u grudima i teškoće pri disanju. Ako uočite bilo koji od navedenih simptoma odmah tražite medicinski savet.
• imate groznicu, ukočenost mišića, znojenje ili snižen nivo svesti (stanje se zove” neuroleptički maligni sindrom”). Hitno medicinsko lečenje može biti potrebno.
• ako ste muškarac i imate produženu bolnu erekciju. Ovo se zove prijapizam. Hitno medicinsko lečenje može biti potrebno.
• ako Vam se jave teške alergijske reakcije koje se odlikuju povišenom temperaturom, otečenim ustima, licem, usnama ili jezikom, kratkim dahom, svrabom, kožnim osipom ili padom krvnog pritiska.

Sledeća neželjena dejstva se takođe mogu desiti:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• nesanica
• parkinsonizam: Ovo stanje uključuje: usporene ili ograničene pokrete, osećaj ukočenosti ili zategnutost mišića (čineći pokrete isprekidanim), i ponekad čak i osećaj ‘’zamrzavanja’’ i ponovnog otpočinjanja.

Ostali znaci parkinsonizma uključuju spor, vukući hod, tremor u miru, povećano lučenje pljuvačke i/ili balavljenje, i gubitak izražajnosti lica.

• pospanost ili smanjena pažnja
• glavobolja

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje pluća, infekcija grudnog koša (bronhitis), simptomi prehlade, infekcija sinusa, infekcija mokraćnih puteva, infekcija uha, osećaj kao da imate grip
• povećani nivo hormona koji se zove ‘’prolaktin’’ u analizama krvi (koji može, ali ne mora, da izazove simptome). Simptomi visoke vrednosti prolaktina se javljaju povremeno i mogu da obuhvataju oticanje grudi kod muškaraca, problem u dostizanju ili održavanju erekcije, smanjen seksualni nagon ili druge seksualne poremećaje. Kod žena oni mogu da obuhvataju nelagodnost u dojkama, curenje mleka iz dojki, propuštene menstruacije ili druge probleme sa ciklusom ili probleme sa plodnošću
• dobijanje na težini, povećan apetit, smanjen apetit
• poremećaji spavanja, razdražljivost, depresija, uznemirenost, nemir
• distonija. Ovo stanje uključuje spore ili neprekidne neželjene kontrakcije mišića. Iako mogu zahvatiti bilo koji deo tela (i mogu posledično dovesti do nenormalnog položaja), distonija češće zahvata mišiće lica, uključujući nenormalne pokrete očiju, usta jezika ili vilice
• vrtoglavica
• diskinezija: to je stanje otežanog izvršavanja voljnih pokreta, uključujući i nevoljne pokrete mišića kao ponavljajuće ukočene ili uvrćuće pokrete ili trzanje
• tremor (podrhtavanje)
• zamućen vid, infekcija oka ili ‘’roze oko’’
• ubrzan srčani rad, visok krvni pritisak, kratak dah
• suvo grlo, kašalj, krvarenje iz nosa, zapušen nos
• bol u stomaku, nelagodnost u stomaku, povraćanje, mučnina, zatvor, proliv, loše varenje, suva usta, zubobolja
• osip, crvenilo kože
• ukočenost mišića, bolovi u kostima i mišićima, bol u leđima, bol u zglobovima
• nemogućnost zadržavanja mokraće
• otok tela, ruku ili nogu, groznica, bol u grudima, slabost, umor, bol
• pad

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek ):

• infekcija disajnih puteva, infekcija mokraćne bešike, infekcije uha, zapaljenje krajnika, gljivična infekcija noktiju, infekcija kože, infekcija ograničenog pojednačnog dela tela, virusna infekcija, zapaljenje kože uzrokovano gljivicama
• smanjenje broja tipa belih krvnih zrnaca koje pomažu u odbrani od infekcije, smanjenje broja belih krvnih zrnaca, smanjenje broja krvnih pločica (trombocita), anemija, smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca, povećanje eozinofila (tip belih krvnih zrnaca) u krvi
• alergijska reakcija
• šećerna bolest ili pogoršanje šećerne bolesti, visok nivo šećera u krvi, prekomerno pijenje vode
• gubitak na težini, gubitak apetita koji dovodi do smanjenog unosa hrane i niske telesne mase
• povećanje holesterola u krvi
• povećanje raspoloženja (manija), konfuzija, smanjen seksualni nagon, nervoza, noćne more
• iznenadan gubitak dotoka krvi u mozak (moždani udar ili ‚‘mini‘‘ udar)
• nemogućnost odgovora na stimulus, gubitak svesti, snižen nivo svesti
• konvulzije (epileptični napadi), nesvestica
• nagon za pokretanje delova tela, poremećaj ravnoteže, nenormalna koordinacija, vrtoglavica nakon ustajanja, poremećaj pažnje, problemi sa govorom, gubitak ili poremećen osećaj ukusa, smanjen osećaj kože na bol ili dodir, osećaj bockanja, mravinjanja ili trnjenja kože
• prekomerna osetljivost očiju na svetlost, suvo oko, povećanje suza, crvenilo očiju
• osećaj okretanja (vertigo), zvonjenje u ušima, bol u uhu
• atrijalna fibrilacija (abnormalni srčani ritam), poremećaj sprovođenja između gornjih i donjih delova srca, poremećeno električno sprovođenje u srcu, produženje QT intervala srca, usporen srčani rad, poremećena električna aktivnost srca (elektrokardiogram ili EKG), osećaj lepršanja ili lupanja u grudima (palpitacije)
• nizak krvni pritisak, nizak krvni pritisak nakon ustajanja (posledično, neki od ljudi koji uzimaju lek Rispolept mogu osećati umor, vrtoglavicu ili se mogu onesvestiti kada naglo ustanu ili sednu, crvenilo
• zapaljenje pluća izazvano udisanjem hrane, ispunjena (kongestija) pluća, ispunjenost disajnih puteva, pucketavi zvuk u plućima, zviždanje, poremećaj glasa, poremećaj u disanju
• stomačna ili crevna infekcija, nemogućnost zadržavanja stolice, veoma čvrsta stolica, problemi sa gutanjem, preterano prolaženje gasa ili vetrova
• koprivnjača, svrab, gubitak kose, zadebljanje kože, ekcem, suva koža, obezbojavanje kože, akne, perut i svrab glave ili kože, poremećaj kože, oštećenje kože
• povećanje CPK (kreatin fosfokinaze) u krvi, enzima koji se ponekad oslobađa sa povredom mišića
• poremećeni položaj, ukočenost zglobova, oticanje zglobova, slabost u mišićima, bol u vratu
• često uriniranje, nemogućnost zadržavanja mokraće, bol pri mokrenju
• poremećaj erekcije, poremećaj ejakulacije
• gubitak menstrualnog ciklusa, propušteni menstrualni ciklusi ili drugi problemi sa ciklusom (žene)
• razvoj grudi kod muškaraca, curenje mleka, seksualna disfunkcija, bol u grudima, nelagodnost u grudima, vaginalni iscedak
• otok lica, usta, očiju ili usana
• prehlada, povećana telesna temperatura
• promene u načinu hoda
• osećaj žeđi, osećaj neprijatnosti, nelagodnost u grudima, osećaj mrzovolje, nelagodnost
• povećanje jetrinih transaminaza u krvi, povećanje GGT (enzima jetre koji se zove gamma- glutamiltransferaza) u Vašoj krvi, povećanje enzima jetre u krvi
• bol prilikom davanja injekcije

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcija
• neadekvatno lučenje hormona koji kontroliše zapreminu urina
• hodanje u snu (mesečarenje)
• poremećaj ishrane u vezi sa spavanjem
• šećer u urinu, nizak nivo šećera u krvi, visok nivo triglicerida (masnoća) u krvi
• smanjene emocije, nemogućnost dostizanja orgazma
• Nepomeranje ili nereagovanje u budnom stanju (katatonija)
• problem sa krvnim sudovima u mozgu
• koma usled nekontrolisanog dijabetesa
• drhtanje glave
• glaukom (povećan pritisak u očnim jabučicama), problemi sa pokretima očiju, okretanje očiju
• problem sa očima tokom operacije katarakte. Tokom operacije katarakte, stanje koje se zove “intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS)” (sindrom olabavljenje dužice) se može desiti ako uzimate ili ste uzimali lek Rispolept. Ako je potrebno da imate operaciju katarakte, obavezno recite Vašem očnom lekaru ako uzimate ili ste uzimali ovaj lek.
• kraste na ivicama kapaka
• opasno nizak broj tipa belih krvnih zrnaca koji se bori protiv infekcije
• opasno prekomerno uzimanje vode
• nepravilan srčani rad
• problemi sa disanjem tokom spavanja (apnea u snu), brzo, plitko disanje
• zapaljenje gušterače, blokada creva
• otečen jezik, ispucale usne, osip na koži izazvan lekom
• perut
• raspadanje mišićnih vlakana i bol u mišićima (rabdomioliza)
• kašnjenje menstrualnih ciklusa, povećanje žlezda u grudima, povećanje grudi, iscedak iz grudi
• otvrdnjavanje kože
• smanjenje temperature tela, hladnoća u rukama i nogama
• apstinencijalni simptomi
• žuta prebojenost kože ili beonjača (žutica)

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10.000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Životno ugrožavajuće komplikacije nekontrolisane šećerne bolesti
• Teške alergijske reakcije sa oticanjem koje mogu zahvatiti grlo i dovesti do poblema sa disanjem
• Smanjena pokretljivost mišića creva koja izaziva blokadu creva

Sledeće neželjeno dejstvo je bilo opaženo prilikom upotrebe drugog leka koji se zove paliperidon i koji je veoma sličan risperidonu, pa se može očekivati i sa lekom Rispolept: Ubrzan strčani rad nakon ustajanja

Dodatna neželjena dejstva koja se javljaju kod dece i adolescenata

Uopšteno, očekuje se da neželjena dejstva koja se javljaju kod dece budu slična onima koja se javljaju kod odraslih.

Sledeća neželjena dejstva su prijavljana češće kod dece i adolescenata (5 do 17 godina) nego kod odraslih: osećaj pospanosti ili smanjena pažnja, umor, glavobolja, povećan apetit, povraćanje, simptomi prehlade, zapušen nos, bol u stomaku, nesvestica, kašalj, groznica, tremor (drhtanje), proliv i nemogućnost (smanjena kontrola) zadržavanja urina.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati van vidokruga i domašaja dece.

Čuvati na temperaturi do 30oC u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti.

Jedna film tableta sadrži 1mg, 2mg, 3mg ili 4 mg risperidona. Pomoćne supstance:

Rispolept 1mg, film tablete:

Jezgro tablete:

laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni;

celuloza, mikrokristalna (E460); hipromeloza (E464); magnezijum-stearat;

silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; natrijum-laurilsulfat;

Film tablete:

hipromeloza (E464); propilenglikol (E490)

Rispolept 2mg, film tablete:

Jezgro tablete:

laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni;

celuloza, mikrokristalna (E460); hipromeloza (E464); magnezijum-stearat;

silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; natrijum-laurilsulfat;

Film tablete:

hipromeloza (E464); propilenglikol (E490); talk (E553B);

titan-dioksid (E 171);

Orange Yellow S (E110), aluminijum lak Rispolept 3mg, film tablete:

Jezgro tablete:

laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni;

celuloza, mikrokristalna (E460); hipromeloza (E464); magnezijum-stearat;

silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; natrijum-laurilsulfat;

Film tablete:

Hipromeloza (E464);

Propilenglikol (E490);

Talk (E553B);

titan-dioksid (E 171); Quinoline Yellow (E104);

Rispolept 4mg, film tablete:

Jezgro tablete:

laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni;

celuloza, mikrokristalna (E460); hipromeloza (E464) ; magnezijum-stearat;

silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; natrijum-laurilsulfat;

Film tablete:

Hipromeloza (E464); Propilenglikol (E490); Talk (E553B);

titan-dioksid (E 171); Quinoline Yellow (E104);

Indigotindisulfonat aluminijum lak (E132)

Kako izgleda lek i sadržaj pakovanja

• jačina 1mg: bele, duguljaste, bikonveksne film tablete (10,5 mm x 5 mm), zaobljenih ivica sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Sa jedne strane linije utisnuta je oznaka ''Ris'', a sa druge ''1''.
• jačina 2mg: svetlonarandžaste, duguljaste, bikonveksne film tablete (10,5 mm x 5 mm), zaobljenih ivica sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Sa jedne strane linije utisnuta je oznaka ''Ris'', a sa druge ''2''.
• jačina 3mg: žute, duguljaste, bikonveksne film tablete (13,5 mm x 5 mm),, zaobljenih ivica sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Sa jedne strane linije utisnuta je oznaka ''Ris'', a sa druge ''3''.
• jačina 4mg: zelene, duguljaste, bikonveksne film tablete (15 mm x 6,5 mm),, zaobljenih ivica sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Sa jedne strane linije utisnuta je oznaka ''Ris'', a sa druge ''4''.

Podeona linija koja deli tabletu na dve polovine služi za jednostavnije gutanje tablete i nije za deljenje tablete na dve jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je PVC/LDPE/PVDC-aluminijumski blister sa po 10 film tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija, koja sadrži 2 blistera (ukupno 20 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i Proizvođač

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet

Nosilac dozvole: PREDSTAVIŠTVO JANSSEN CILAG KFT BEOGRAD, Beograd–Novi Beograd, Omladinskih brigada 88b

Proizvođač: JANSSEN-CILAG S.P.A.Via C. Janssen, 04100 Borgo San Michele, Latina Italija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Rispolept film tablete 20 x 1 mg - 515-01-01082-18-001 od 15.03.2019.

Rispolept film tablete 20 x 2 mg - 515-01-01083-18-001 od 15.03.2019.

Rispolept film tablete 20 x 3 mg - 515-01-01084-18-001 od 15.03.2019.

Rispolept film tablete 20 x 4 mg - 515-01-01085-18-001 od 15.03.2019.