Remirta® 30mg film tableta

Lečenje epizoda velike depresije kod odraslih pacijenata.

Odrasli

Efektivna dnevna doza je obično između 15 mg i 45 mg. Početna doza je 15 mg ili 30 mg. Mirtazapin obično počinje da ispoljava svoje dejstvo nakon 1-2 nedelje terapije. Lečenje odgovarajućim dozama bi trebalo da dâ pozitivan odgovor tokom 2-4 nedelje. Ako odgovor nije zadovoljavajući, doza se može povećati do maksimalne doze. Ako nema odgovora tokom sledeće 2-4 nedelje, terapiju treba obustaviti.

Kako bi se obezbedio izostanak simptoma, pacijenti koji boluju od depresije treba da budu na terapiji najmanje 6 meseci. Terapiju mirtazapinom treba prekidati postepeno da bi se izbegli simptomi koji nastaju usled naglog prekida terapije (videti odeljak 4.4).

Starije osobe

Preporučena doza je ista kao ona koja se propisuje odraslima. Kod starijih pacijenata povećanje doze treba da se

sprovodi pod pažljivim nadzorom da bi se obezbedio zadovoljavajući i bezbedan odgovor.

Oštećenje funkcije bubrega

Klirens mirtazapina može biti smanjen kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <40 mL/min). To bi trebalo uzeti u obzir kada se lek Remirta propisuje ovoj kategoriji pacijenata (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Klirens mirtazapina može biti smanjen kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. To bi trebalo uzeti u obzir kada se lek Remirta propisuje ovoj kategoriji pacijenata, naročito ako postoji ozbiljno oštećenje funkcije jetre, zato što nije bilo ispitivanja leka u grupi pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Lek Remirta ne treba koristiti kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.4) s obzirom na to da efikasnost nije dokazana u dve kratkotrajne kliničke studije (videti odeljak 5.1) i zbog bezbednosti njegove primene u ovoj populaciji (videti odeljke 4.4, 4.8, 5.1).

Način primene

Mirtazapin ima poluvreme eliminacije od 20-40 sati i zbog toga je lek Remirta pogodan za primenu jednom dnevno. Najbolje je da se on uzima u obliku pojedinačne doze, uveče, pre spavanja. Lek Remirta se može davati i u dve podeljene doze (jedna ujutru i jedna pre spavanja, s tim što veću dozu treba davati uveče). Tablete se uzimaju oralno, sa tečnošću i treba ih progutati bez žvakanja.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Istovremena upotreba mirtazapina sa inhibitorima monoaminooksidaze (MAO) (videti odeljak 4.5).

Pedijatrijska populacija

Mirtazapin ne treba koristiti u lečenju dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Ponašanje povezano sa suicidom (pokušaji samoubistva i razmišljanja o samoubistvu) i nasilnost (najčešće agresija, konfrontacija sa drugima i bes) češće su primećeni u kliničkim istraživanjima među decom i adolescentima lečenim antidepresivima u poređenju sa onima koji su dobijali placebo. Ukoliko se na osnovu kliničke procene ipak odluči za lečenje, pacijente treba pažljivo nadgledati u slučaju pojave suicidnih simptoma. Osim toga, nema podataka o bezbednosti pri dugotrajnoj upotrebi leka kod dece i adolescenata kada su u pitanju rast, sazrevanje te kognitivni i bihevioralni razvoj.

Suicid/suicidalne misli ili kliničko pogoršanje

Depresija se povezuje sa povećanim rizikom od suicidalnih misli, samopovređivanja i samoubistva (događaji povezani sa samoubistvom). Rizik postoji sve dok ne dođe do značajne remisije. Pošto do poboljšanja ne mora doći tokom prvih nekoliko nedelja terapije ili više, pacijente treba pažljivo pratiti dok ne dođe do poboljšanja. Postoji opšte kliničko iskustvo da se rizik od samoubistva povećava u ranim stadijumima oporavka.

Poznato je da kod pacijenata sa događajima povezanim sa samoubistvom u anamnezi i kod onih koji su ispoljavali značajan stepen suicidalnih ideacija pre otpočinjanja terapije, postoji veći rizik od suicidalnih misli ili pokušaja samoubistva, pa ih zbog toga treba pažljivije pratiti tokom terapije. Meta-analize kliničkih ispitivanja antidepresiva kontrolisanih placebom kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima, pokazale su povećan rizik od suicidalnog ponašanja sa antidepresivima, u poređenju sa placebom, kod pacijenta mlađih od 25 godina.

Terapija antidepresivima treba da se vrši uz pažljivi nadzor pacijenata, pre svega onih sa većim rizikom, naročito na početku terapije i nakon promena doze. Pacijente (i one koji o njima brinu) treba upozoriti o potrebi praćenja bilo kakvog kliničkog pogoršanja, suicidalnog ponašanja ili razmišljanja i neuobičajenih promena u ponašanju i uputiti ih da traže hitan medicinski savet ako su ti simptomi prisutni.

S obzirom na postojanje rizika od samoubistva, naročito na početku terapije, pacijentima treba davati samo ograničen broj tableta mirtazapina, u cilju smanjenja rizika od predoziranja.

Depresija koštane srži

Depresija koštane srži, koja se manifestuje u obliku granulocitopenije ili agranulocitoze, bila je zabeležena tokom terapije mirtazapinom. Zabeležena su i retka pojavljivanja reverzibilne agranulocitoze u kliničkim studijama sa mirtazapinom. U postmarketinškom periodu zabeleženi su veoma retki slučajevi agranulocitoze sa mirtazapinom, najčešće reverzibilni, ali u nekim slučajevima i sa smrtnim ishodom. Smrtni slučajevi su se uglavnom javljali kod pacijenata starijih od 65 godina. Lekar mora biti na oprezu u slučaju pojave simptoma kao što su povišena telesna temperatura, bol u grlu, stomatitis ili drugi znaci infekcije. Ako se ovakvi simptomi jave, lečenje treba prekinuti i uraditi krvnu sliku.

Žutica

Ako se pojavi žutica, lečenje treba prekinuti. Stanja koja zahtevaju nadzor

Oprezno doziranje kao i redovno i pažljivo praćenje neophodno je kod pacijenta sa:

• epilepsijom i organskim moždanim sindromom: Iako klinička praksa ukazuje da su epileptični napadi retki tokom terapije mirtazapinom, kao i sa drugim antidepresivima, mirtazapin treba oprezno uvoditi kod pacijenta koji imaju napade u anamnezi. Terapiju treba prekinuti kod svih pacijenta kod kojih se jave napadi ili ako napadi postanu učestaliji;
• oštećenjem funkcije jetre: Nakon primene pojedinačne oralne doze mirtazapina od 15 mg, njegov klirens je bio umanjen za približno 35% kod pacijenta sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, u poređenju sa ispitanicima koji su imali normalnu funkciju jetre. Prosečna koncentracija mirtazapina u plazmi je bila povećana za oko 55%;
• oštećenjem funkcije bubrega: Nakon primene pojedinačne oralne doze mirtazapina od 15 mg kod pacijenta sa umerenim (klirens kreatinina <40 mL/min) i teškim oštećenjem funkcije bubrega (kirens kreatinina ≤10 mL/min) klirens mirtazapina je bio smanjen za oko 30% odnosno 50%, u poređenju sa ispitanicima sa normalnom funkcijom bubrega. Prosečna koncentracija mirtazapina u plazmi je bila povećana za oko 55% odnosno 115%. Nisu otkrivene značajne razlike kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <80 mL/min) u poređenju sa kontrolnom grupom;
• oštećenjem funkcije srca, kao što su poremećaji provodljivosti, angina pektoris i nedavni infarkt miokarda, kada treba primeniti uobičajene mere predostožnosti i pažljivo davati odgovarajuće lekove koji će se istovremeno koristiti;
• niskim krvnim pritiskom;
• dijabetes melitusom: Kod pacijenta sa dijabetesom, antidepresivi mogu da izmene koncentraciju glukoze u krvi. Doza insulina i/ili oralnih hipoglikemika će možda morati da se prilagodi i preporučuje se

pažljivo praćenje.

Kao i kod ostalih antidepresiva, treba uzeti u obzir i sledeće:

• Pogoršanje psihotičnih simptoma može da se javi kada se antidepresivi primenjuju kod pacijenata sa shizofrenijom ili drugim psihotičnim poremećajima; paranoidne misli mogu da se pojačaju.
• Kada se leči depresivna faza bipolarnog poremećaja, ona može da se pretvori u maničnu fazu. Pacijente sa manijom/hipomanijom u anamnezi treba pažljivo pratiti. Mirtazapin treba obustaviti kod pacijenta koji ulaze u maničnu fazu.
• Iako lek Remirta ne izaziva zavisnost, postmarketinška iskustva su pokazala da nagli prekid terapije, nakon dugotrajne primene, može ponekad da dovede do simptoma obustave primene leka. U većini slučajeva reakcije obustave primene leka su bile blage i samoograničavajuće. Među različitim zabeleženim simptomima obustave primene leka, najčešći su bili vrtoglavica, uznemirenost, anksioznost, glavobolja i mučnina. Iako su oni bili zabeleženi kao simptomi obustave primene leka, treba imati u vidu da ovi simptomi mogu biti povezani i sa osnovnom bolešću. Kao što se i savetuje u odeljku 4.2, preporučeno je postepeno ukidanje terapije mirtazapinom.
• Treba biti oprezan kod pacijenata sa poremećajima u mokrenju kao što je hipertrofija prostate i kod pacijenata sa akutnim glaukomom zatvorenog ugla i povećanim intraokularnim pritiskom (iako su šanse da se pojave problemi sa lekom Remirta male, zbog njegovog veoma slabog antiholinergičnog dejstva).
• Akatizija/psihomotorna uznemirenost: korišćenje antidepresiva je bilo povezivano sa razvojem akatizije, koja se manifestovala subjektivnim osećajem nelagodnosti ili nemira sa potrebom za kretanjem često praćenom nemogućnošću da se sedi ili stoji mirno. Najveća verovatnoća da se ovo javi je tokom prvih nekoliko nedelja terapije. Kod pacijenata kod kojih se jave ovi simptomi, povećanje doze može biti štetno.
• Slučajevi produženja QT intervala, torsades de pointes, ventrikularne tahikardije i iznenadne smrti, zabeleženi su tokom postmarketinške primene mirtazapina. Većina slučajeva koja se pojavila povezana je sa predoziranjem ili kod pacijenata koji imaju druge faktore rizika za produženje QT intervala, uključujući istovremenu upotrebu lekova koji produžavaju QTc interval (videti odeljke 4.5 i 4.9). Potreban je oprez kod propisivanja mirtazapina pacijentima sa poznatom kardiovaskularnom bolešću ili produženjem QT intervala u porodičnoj anamnezi, kao i kod istovremenog uzimanja drugih lekova koji produžavaju QTc interval.

Teške kožne neželjene reakcije

Teške kožne neželjene reakcije (engl. severe cutaneous adverse reactions, SCARs) uključujući Stevens-Johnson- ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), bulozni dermatitis i multiformni eritem, koje mogu biti životno ugrožavajuće ili fatalne, prijavljene su mirtazapinom.

Ukoliko se pojave znaci i simptomi koji upućuju na te reakcije, treba odmah prekinuti primenu mirtazapina. Ukoliko je pacijent tokom primene mirtazapina razvio jednu od navedenih ozbiljnih reakcija, kod tog pacijenta se ne sme ponovo započeti lečenje mirtazapinom.

Hiponatremija

Hiponatremija, verovatno zbog neadekvatne sekrecije antidiuretičkog hormona (SIADH), veoma retko je zabeležena pri upotrebi mirtazapina. Treba biti oprezan kod pacijenata sa rizikom, kao što su stariji pacijenti ili pacijenti koji se istovremeno leče lekovima za koje se zna da izazivaju hiponatremiju.

Serotoninski sindrom

Interakcija sa serotonergičkim aktivnim supstancama: serotoninski sindrom može da se javi kada se selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) koriste istovremeno sa serotonergički aktivnim supstancama (videti odeljak 4.5). Simptomi serotoninskog sindroma mogu biti hipertermija, ukočenost, mioklonus, nestabilnost autonomnog nervnog sistema sa mogućim brzim fluktuacijama vitalnih znakova, promene mentalnog stanja koje uključuju zbunjenost, razdražljivost i preteranu nervozu, koji mogu da napreduju do delirijuma i kome. Potrebna je oprez i pažljivo kliničko praćenje kad se pomenute aktivne supstance kombinuju

sa mirtazapinom. Treba obustaviti tretman mirtazapinom ukoliko se javi bilo koji od napred pobrojanih simptoma, i započeti suportivnu simptomatsku terapiju. Na osnovu postmarketinških iskustava deluje da se serotoninski sindrom javlja veoma retko kod pacijenata koji se leče samo mirtazapinom (videti odeljak 4.8).

Stariji pacijenti

Stariji pacijenti su često osetljiviji, pre svega na neželjena dejstva antidepresiva. Tokom kliničkih istraživanja sa mirtazapinom, neželjena dejstva nisu bila češće zabeležena kod starijih pacijenta, u odnosu na ostale starosne grupe.

Lek Remirta sadrži laktozu

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem netolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Farmakodinamske interakcije

• Mirtazapin ne treba primenjivati zajedno sa MAO inhibitorima, niti tokom dve nedelje nakon prekida terapije MAO inhibitorima. U suprotnom smeru, treba da prođe oko dve nedelje pre nego što se kod pacijenata koji su lečeni mirtazapinom uvede terapija MAO inhibitorima (videti odeljak 4.3).

Osim toga, kao sa lekovima iz grupe SSRI, istovremena primena sa drugim serotonergičkim aktivnim supstancama (L-triptofan, triptani, tramadol, linezolid, metilen plavo, lekovi iz grupe SSRI, venlafaksin, litijum, preparati kantariona – Hypericum perforatum) može da dovede do pojave dejstava povezanih sa serotoninom (serotoninski sindrom: videti odeljak 4.4). Treba biti oprezan kada se ove aktivne supstance kombinuju sa mirtazapinom i neophodno je pažljivije kliničko praćenje pacijenta.

• Mirtazapin može da pojača sedativna svojstva benzodiazepina i drugih sedativa (najvećeg broja antipsihotika, histaminskih H1 antagonista, opioida). Treba biti oprezan kada se ovi lekovi propisuju zajedno sa mirtazapinom.
• Mirtazapin može da pojača depresivno dejstvo alkohola na CNS. Zbog toga pacijente treba savetovati da izbegavaju alkoholne napitke dok uzimaju mirtazapin.
• Pri dozi od 30 mg jednom dnevno, mirtazapin je prouzrokovao malo, ali statistički značajno povećanje internacionalnog normalizovanog odnosa (INR) kod osoba lečenih varfarinom. Pri većim dozama ne može se isključiti izraženije dejstvo, te se u slučaju istovremenog lečenja varfarinom i mirtazapinom savetuje praćenje INRa.
• Rizik od produženja QT intervala i/ili ventrikularnih aritmija (na primer torsades de pointes) može biti povećan pri istovremenoj primeni sa lekovima koji produžavaju QTc interval (na primer neki antipsihotici i antibiotici).

Farmakokinetičke interakcije

• Karbamazepin i fenitoin, induktori CYP3A4, približno dvostruko su ubrzali klirens mirtazapina, što je dovelo do smanjenja prosečne koncentracije mirtazapina u plazmi za 60% odnosno 45%. Kada se karbamazepin ili bilo koji drugi induktor metabolizma jetre (kao što je rifampicin) uvede uz terapiju mirtazapinom, može se javiti potreba za povećanjem doze mirtazapina. Ako se lečenje ovim lekovima prekine, možda će biti neophodno da se smanji doza mirtazapina.
• Istovremena primena snažnog CYP3A4 inhibitora, ketokonazola, povećala je maksimalnu

koncentraciju u plazmi za približno za 40%, a površinu ispod krive (PIK) mirtazapina za približno 50%.

• Kada se cimetidin (slab inhibitor CYP1A2, CYP2D6 i CYP3A4) primenjuje sa mirtazapinom, prosečna koncentracija mirtazapina u plazmi može da se poveća za više od 50%. Potreban je oprez i eventualno sniženje doza kad se primenjuje istovremeno mirtazapin sa jakim CYP3A4 inhibitorima, inhibitorima HIV proteaze, azolnim antimikoticima, eritromicinom, cimetidinom, ili nefazodonom.
• Ispitivanja interakcija nisu pokazala bilo kakva relevantna farmakokinetička dejstva pri istovremenom lečenju mirtazapinom sa paroksetinom, amitriptilinom, risperidonom ili litijumom.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija su rađena samo kod odraslih pacijenata.

Trudnoća

Ograničeni podaci o upotrebi mirtazapina kod trudnica ne ukazuju na povećani rizik od kongenitalnih malformacija. Studije na životinjama nisu pokazale klinički značajna teratogena dejstva, međutim, primećena je razvojna toksičnost (videti odeljak 5.3).

Epidemiološki podaci ukazuju na to da upotreba lekova iz grupe SSRI u trudnoći, naročito u kasnoj trudnoći, može da dovede do povećanja rizika od perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčeta (engl. persistent pulmonary hypertension in the newborn, PPHN). Iako nije bilo studija koje su istraživale povezanost PPHN sa terapijom mirtazapinom, ne može se isključiti potencijalni rizik, uzimajući u obzir povezani mehanizam delovanja (povećanje koncentracije serotonina).

Potreban je oprez prilikom propisivanja ovog leka trudnicama. Preporučuje se pažljivo praćenje novorođenčeta kako bi se otkrili mogući simptomi obustave ukoliko se mirtazapin primenjuje do samog porođaja ili neposredno do pred porođaj.

Dojenje

Studije na životinjama i ograničeni podaci kod ljudi pokazali su ekskreciju mirtazapina u mleko majke samo u veoma malim količinama. Odluku o tome da li treba nastaviti/prekinuti dojenje ili nastaviti/prekinuti terapiju mirtazapinom treba doneti uzimajući u obzir koristi dojenja za dete i koristi terapije mirtazapinom za majku.

Plodnost

Pretkliničke studije reproduktivne toksičnosti na životinjama nisu pokazale bilo kakvo dejstvo na plodnost.

Mirtazapin ima mali do umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Mirtazapin može da utiče na koncentraciju i mentalnu pribranost (naročito u početnoj fazi terapije). Kada do toga dođe, pacijenti treba da izbegavaju vršenje zadataka koji mogu biti opasni i koji zahtevaju mentalnu pribranost i dobru koncentraciju, kao što je upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama.

Depresivni pacijenti ispoljavaju brojne simptome koji su povezani sa samom bolešću. Zbog toga je ponekad teško ustanoviti koji su simptomi rezultat same bolesti, a koji su rezultat primene mirtazapina.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće zabeležena neželjena dejstva koja se javljaju kod više od 5% pacijenata lečenih mirtazapinom, u randomizovanim placebom kontrolisanim ispitivanjima (videti Tabelu 1) su pospanost, sedacija, suva usta, povećanje telesne mase, povećanje apetita, vrtoglavica i umor.

Teške kožne neželjene reakcije (SCARs), uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), reakciju na lekove sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), bulozni dermatitis i multiformni eritem, prijavljene su kod terapije mirtazapinom (videti odeljak 4.4).

Tablelarni prikaz neželjenih reakcija

U svim randomizovanim placebom kontrolisanim ispitivanjima kod pacijenata (uključujući i druge indikacije osim velikog depresivnog poremećaja) procenjivana su neželjena dejstva mirtazapina. Urađena je meta-analiza 20 studija koje su imale planirano trajanje terapije do 12 nedelja, sa 1501 pacijentom (134 pacijent-godina) koji su primali doze mirtazapina do 60 mg i 850 pacijenata (79 pacijent-godina) koji su primali placebo. Produžene faze ovih ispitivanja su isključene da bi se sačuvala mogućnost poređenja sa placebom.

U Tabeli 1. navedena su neželjena dejstva podeljena prema učestalosti pojavljivanja, a koja su u kliničkim istraživanjima bila statistički znatno češća tokom terapije mirtazapinom u odnosu na placebo, čemu su dodata neželjena dejstva koja su spontano prijavljivana. Učestalost spontano prijavljivanih neželjenih dejstava bazirana je na učestalosti prijavljivanja ovih dejstava tokom kliničkih ispitivanja. Učestalost spontano prijavljivanjih neželjenih dejstava za koje nije bilo prijava u placebom kontrolisanim randomizovanim kliničkim ispitivanjima sa mirtazapinom, klasifikovana je kao “nepoznato”.

Tabela 1. Neželjena dejstva mirtazapina

1U kliničkim ispitivanjima ova dejstva su se javljala statistički značajno češće tokom lečenja mirtazapinom u odnosu na placebo.

2U kliničkim ispitivanjima ova dejstva su se javljala češće sa placebom u odnosu na lečenje mirtazapinom, međutim ne statistički značajno češće.

3U kliničkim ispitivanjima ova dejstva su se javljala statistički značajno češće sa placebom u odnosu na lečenje mirtazapinom.

4Napomena: smanjenje doze obično ne dovodi do smanjene somnolencije/sedacije, ali može da utiče na efikasnost antidepresiva.

5Nakon terapije antidepresivima uopšte, mogu da se razviju ili pogoršaju anksioznost i nesanica (koji mogu biti i simptomi depresije). Tokom terapije mirtazapinom zabeležen je nastanak ili pogoršanje anksioznosti i nesanice.

6Zabeleženi su slučajevi suicidalnih ideacija i suicidalnog ponašanja tokom terapije mirtazapinom ili neposredno nakon ukidanja terapije (videti odeljak 4.4).

7U većini slučajeva pacijenti su se oporavili nakon ukidanja leka.

U laboratorijskim procenama kliničkih istraživanja primećen je prolazni porast koncentracije transaminaza i gama- glutamiltransferaze (međutim, povezana neželjena dejstva nisu zabeležena statistički značajno češće sa mirtazapinom u odnosu na placebo).

Pedijatrijska populacija

Sledeće neželjene reakcije su često zabeležene u kliničkim ispitivanjima kod dece: povećanje telesne mase, urtikarija i hipertrigliceridemija (takođe videti odeljak 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Dosadašnja iskustva u vezi sa predoziranjem samo mirtazapinom ukazuju na to da su simptomi obično blagi. Prijavljena je depresija centralnog nervnog sistema sa dezorijentacijom i produženom sedacijom, tahikardija i blaga hipertenzija ili hipotenzija. Međutim, postoji mogućnost mnogo ozbiljnijih ishoda (uključujući i smrtne ishode) kod doza znatno većih od terapijskih, posebno u slučajevima predoziranja različitim lekovima. U ovim slučajevima produženje QT intervala i torsade de pointes su takođe prijavljivani.

U slučajevima predoziranja treba primeniti sve odgovarajuće simptomatske i suportivne mere za održavanje vitalnih funkcija. Treba sprovoditi EKG monitoring. Takođe, treba razmotriti upotrebu aktivnog uglja i ispiranje želuca.

Pedijatrijska populacija

U slučaju predoziranja kod pedijatrijske populacije treba preduzeti odgovarajuće mere koje su propisane za odrasle.

Farmakoterapijska grupa: Antidepresivi; Ostali antidepresivi

ATC kod: N06AX11

Mehanizam dejstva / farmakodinamsko dejstvo

Mirtazapin je presinaptički α2-antagonist, koji deluje centralno i povećava centralnu noradrenergičku i serotonergičku neurotransmisiju. Pojačana serotonergička neurotransmisija se ostvaruje specifično posredstvom 5-HT1 receptora, zato što mirtazapin blokira 5-HT2 i 5-HT3 receptore. Pretpostavlja se da oba enantiomera mirtazapina doprinose antidepresivnom dejstvu, S(+) enantiomer blokiranjem α2 i 5-HT2 receptora i R(-) enantiomer blokiranjem 5-HT3 receptora.

Klinička efikasnost i bezbednost

Antagonističko dejstvo mirtazapina na histaminske H1 receptore povezuje se sa njegovim sedativnim svojstvima. On praktično nema antiholinergično dejstvo i, pri terapijskim dozama, ima samo ograničene efekte (npr. ortostatska hipotenzija) na kardiovaskularni sistem.

Dejstvo mirtazapina na QTc interval procenjeno je u randomizovanom, placebom i moksifloksacin kontrolisanom kliničkom ispitivanju na 54 zdrava ispitanika primenom regularne doze od 45 mg i supra- terapijske doze od 75 mg. Linearno e-max modelovanje je pokazalo da prolongacija QTc intervala ostaje ispod praga klinički značajne prolongacije (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Dve randomizovane, dvostruko slepe, placebom kontrolisane kliničke studije izvođene kod dece uzrasta između 7 i 18 godina sa velikom depresivnom epizodom (n=259) u kojima je primenjena fleksibilna doza u prve 4 nedelje (15-45 mg mirtazapina) a potom je primenjena fiksna doza (15, 30 ili 45 mg mirtazapina) tokom sledeće 4 nedelje, nije pokazala značajnu razliku između mirtazapina i placeba u pogledu primarnih i sekundarnih ishoda. Značajno povećanje telesne mase (≥ 7%) je zapaženo kod 48,8% pacijenata na mirtazapinu u poređenju sa 5,7% u placebo grupi. Urtikarija (11,8% u poređenju sa 6,8%) i hipertrigliceridemija (2,9% u poređenju sa 0%) su takođe često zapažani.

Resorpcija

Nakon oralne primene, aktivna supstanca mirtazapin se brzo i dobro resorbuje (bioraspoloživost ˃˃ 50 %), dostižući maksimalnu koncentraciju u plazmi nakon približno dva sata. Uzimanje hrane nema uticaja na farmakokinetiku mirtazapina.

Distribucija

Vezivanje mirtazapina za proteine plazme je približno 85%.

Biotransformacija

Glavni putevi biotransfotrmacije su demetilacija i oksidacija, praćena konjugacijom. In vitro podaci o funkciji mikrozomalnog sistema jetre kod ljudi, pokazuju da su enzimi citohroma P450 CYP2D6 i CYP1A2 uključeni u nastanak 8-hidroksi metabolita mirtazapina, gde se CYP3A4 smatra odgovornim za formiranje N-demetil i N- oksid metabolita. Demetil metabolit je farmakološki aktivan i izgleda da ima isti farmakokinetički profil kao i jedinjenje iz koga nastaje.

Eliminacija

Mirtazapin se obimno metaboliše i eliminiše putem urina i fecesa u toku nekoliko dana.

Srednje poluvreme eliminacije je 20-40 sati, a povremeno je zabeleženo i duže poluvreme eliminacije i do 65 sati. Primećeno je i kraće poluvreme eliminacije kod mladih muškaraca. Poluvreme eliminacije je dovoljno da bi se opravdalo doziranje jednom dnevno. Stanje ravnoteže se dostiže nakon 3-4 dana, nakon čega nema dalje akumulacije.

Linearnost / nelinearnost

Mirtazapin pokazuje linearnu farmakokinetiku u okviru preporučenog opsega doza.

Posebne populacije pacijenata

Klirens mirtazapina može biti smanjen usled oštećenja funkcije bubrega ili jetre.

Pretklinički podaci dobijeni iz konvencionalnih farmakoloških studija o bezbednosti primene leka, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, kancerogenog potencijala, reproduktivne i razvojne toksičnosti nisu otkrili

postojanje posebnog rizika za primenu kod ljudi.

U studijama reproduktivne toksičnosti na pacovima i kunićima nije primećeno teratogeno dejstvo. Pri sistemskom izlaganju koje je dva puta veće u odnosu na maksimalno terapijsko izlaganje kod ljudi došlo je do povećanja postimplantacionih gubitaka, smanjenja telesne mase mladunaca pri rođenju i smanjenja stope preživljavanja mladunaca tokom prva tri dana laktacije kod pacova.

Mirtazapin nije bio genotoksičan u seriji testova genskih mutacija i oštećenja hromozoma i DNK. Tumori tiroidne žlezde zabeleženi u studiji kancerogenosti na pacovima i hepatocelularne neoplazme zabeležene u studiji kancerogenosti na miševima smatraju se specifičnim za životinjsku vrstu, negenotoksičnim odgovorima povezanim sa dugotrajnom terapijom velikim dozama induktora hepatičkih enzima.

Jezgro film tablete:

Laktoza, monohidrat;

Skrob, kukuruzni preželatinizovan; Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Kroskarmeloza-natrijum; Magnezijum-stearat.

Obloga film tablete (Opadry 03F 23252 Orange):

Hipromeloza 6cP; Titan-dioksid; Makrogol/PEG 8000; Gvožđe(III)-oksid, žuti;

Gvožđe(III)-oksid, crveni.

Nije primenljivo.

3 godine.

Unutrašnje pakovanje: PVC/Al blister (sa 10 film tableta).

Spoljašnje pakovanje: složiva kartonska kutija sa 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvom za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Lek Remirta pripada grupi lekova koji se nazivaju antidepresivi.

Lek Remirta se upotrebljava za lečenje velike depresije kod odraslih.

Dejstvo leka Remirta počinje posle 1 do 2 nedelje. Možete očekivati da se osećate bolje posle 2 do 4 nedelje. Razgovarajte sa Vašim lekarom ako posle 2 do 4 nedelje ne nastupi poboljšanje ili ako osetite pogoršanje. Više informacija možete naći u odeljku “Kada možete da očekujete poboljšanje“ u odeljku 3.

Lek Remirta ne smete primenjivati:

• ako ste alergični (preosetljivi) na mirtazapin ili na neki drugi sastojak leka Remirta (videti odeljak 6). U tom slučaju, morate razgovarati sa lekarom što je pre moguće, pre nego što počnete da uzimate lek Remirta.
• ako uzimate ili ste nedavno uzimali (tokom poslednje dve nedelje) lekove koji se zovu inhibitori monoaminooksidaze (MAO-I).

Upozorenja i mere opreza:

Razgovarajte se sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Remirta.

Obavestite svog lekara pre nego što uzmete lek Remirta:

Ukoliko ste bilo kada imali težak osip na koži ili ljuštenje kože, plikove i/ili rane u usnoj duplji nakon uzimanja leka Remirta.

Upotreba kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina

Lek Remirta ne bi trebalo primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina zbog toga što u toj uzrasnoj grupi efikasnost nije dokazana. Takođe, treba imati na umu da kod pacijenata mlađih od 18 godina, kada uzimaju ovu grupu lekova, postoji povećan rizik od neželjenih dejstava kao što su pokušaji samoubistva, misli o samoubistvu i neprijateljsko ponašanje (najčešće agresija, otpor i bes). Uprkos tome, lekar će možda propisati lek Remirta pacijentima mlađim od 18 godina ukoliko proceni da je to u njihovom najboljem interesu. Ako je lekar propisao lek Remirta pacijentu mlađem od 18 godina i Vi želite da razmotrite takvu odluku, porazgovarajte o tome sa lekarom. Obavestite Vašeg lekara ako se bilo koji od gore navedenih simptoma javi ili pogorša kod pacijenata mlađih od 18 godina koji uzimaju lek Remirta. Uz to, još uvek nije dokazana neškodljivost pri dugotrajnoj primeni leka Remirta kada su u pitanju rast, sazrevanje kao i kognitivni razvoj i ponašanje. Takođe, kod ove populacije je tokom lečenja lekom Remirta češće zapaženo značajno povećanje telesne mase u odnosu na odrasle.

Razmišljanja o samoubistvu i pogoršanje depresije

Ako ste depresivni, možda ćete nekada pomisliti da povredite sebe ili će Vam se javiti misli o samoubistvu. To može da se pojača kada se prvi put uvede terapija antidepresivima, pošto ovim lekovima treba vremena da počnu da deluju, obično oko dve nedelje, ali ponekad i duže.

Postoji veća verovatnoća da ćete misliti na ovaj način:

• Ako ste ranije razmišljali o samoubistvu ili samopovređivanju.
• Ako ste mlađa odrasla osoba. Podaci iz kliničkih istraživanja su pokazali veći rizik od suicidalnog (samoubilačkog) ponašanja kod odraslih osoba mlađih od 25 godina sa psihijatrijskim stanjima, koji su lečeni antidepresivima (lekovima protiv depresije).

Ukoliko Vam se bilo kada jave misli o samopovređivanju ili samoubistvu, odmah se obratite lekaru ili idite u bolnicu.

Možda će biti korisno da kažete nekom rođaku ili bliskom prijatelju da ste depresivni i da ga zamolite da pročita ovo uputstvo. Možete ih zamoliti da Vam kažu ako misle da se depresija kod Vas pogoršala ili ako su

zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.

Takođe, posebno vodite računa kada uzimate lek Remirta

• ako imate, ili ako ste ikada imali neka od sledećih stanja:
• Recite lekaru o ovim stanjima pre nego što počnete da uzimate lek Remirta, ukoliko to niste već uradili:
• konvulzije (epileptični napadi). Ako se kod Vas pojave napadi ili napadi postanu češći, prestanite da uzimate lek Remirta i odmah se obratite lekaru;
• oboljenje jetre, uključujući žuticu. Ako se pojavi žutica, prestanite da uzimate lek Remirta i odmah se obratite lekaru;
• oboljenje bubrega;
• oboljenje srca ili nizak krvni pritisak;
• shizofrenija. Ako psihotični simptomi, kao što su paranoidne misli postanu češći ili ozbiljniji, odmah se obratite lekaru;
• manična depresija (smenjivanje perioda kada se osećate ushićeno/preterano aktivno i depresivnog raspoloženja). Ako počnete da se osećate ushićeno ili previše uzbuđeno, prestanite da uzimate lek Remirta i odmah se obratite lekaru;
• dijabetes ((šećerna bolest) možda ćete morati da prilagodite dozu insulina ili drugih antidijabetičkih lekova);
• oboljenja oka, kao što je povećan očni pritisak (glaukom);
• teškoće pri mokrenju (uriniranju) koje mogu biti prouzrokovane uvećanom prostatom;
• određeni tipovi srčanih oboljenja koji mogu promeniti Vaš srčani ritam, skorašnji srčani napad ili slabost srca, ili uzimanje određenih lekova koju mogu uticati na srčani ritam.
• ako se kod Vas jave znakovi infekcije kao što su neobjašnjiva visoka telesna temperatura, bol u grlu i

ulkusi (grizlice) u ustima.

• Prestanite da uzimate lek Remirta i odmah se obratite lekaru da bi se uradila analiza krvi.

U retkim slučajevima ovi simptomi mogu biti znaci poremećaja u stvaranju krvnih zrnaca u koštanoj srži. Iako su retki, ovi simptomi se najčešće javljaju nakon 4-6 nedelja terapije.

• ako ste starija osoba možete biti osetljiviji na neželjena dejstva antidepresiva.
• Kod primene mirtazapina prijavljene su ozbiljne kožne reakcije, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) i reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS). Prekinite primenu leka i odmah potražite medicinsku pomoć ukoliko primetite bilo koji od simptoma opisanih u odeljku 4 u vezi sa ovim ozbiljnim kožnim reakcijama. Ukoliko ste ikada razvili bilo kakvu tešku kožnu reakciju, lečenje mirtazapinom ne treba ponovo započeti.

Drugi lekovi i Remirta

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek.

Nemojte uzimati lek Remirta u kombinaciji sa:

• inhibitorima monoaminooksidaze (MAO inhibitorima). Takođe, nemojte uzimati lek Remirta tokom dve nedelje nakon što ste prestali da uzimate MAO inhibitore. Isto tako, ako prestanete da uzimate lek Remirta, nemojte da uzimate MAO inhibitore tokom sledeće dve nedelje.

Primeri MAO inhibitora su moklobemid, tranilcipromin (oba su antidepresivi) i selegilin (koristi se za lečenje Parkinsonove bolesti).

Budite oprezni kada lek Remirta uzimate u kombinaciji sa:

• antidepresivima kao što su lekovi iz grupe SSRI, venlafaksin i L-triptofan ili triptani (koriste se za lečenje migrene), tramadol (lek protiv bolova), linezolid (antibiotik), litijum (koristi se u lečenju određenih psihijatrijskih stanja), metilensko plavo (lek za lečenje povećanog methemoglobina u krvi) i preparati kantariona – Hypericum perforatum (biljni lek za lečenje depresije). U veoma retkim slučajevima sam lek Remirta ili kombinacija leka Remirta sa ovim lekovima može da dovede do takozvanog serotoninskog sindroma. Neki od simptoma ovog sindroma su: neobjašnjiva povišena telesna temperatura, znojenje, ubrzani rad srca, dijareja, (nekontrolisani) grčevi mišića, drhtavica, prenaglašeni

refleksi, uznemirenost, promene raspoloženja i gubitak svesti. Ako se kod Vas javi kombinacija ovih simptoma, odmah se obratite lekaru.

• antidepresivom nefazodonom. On može da poveća količinu leka Remirta u krvi. Obavestite svog lekara ako uzimate ovaj lek. Možda će biti neophodno da se smanji doza leka Remirta ili kada se upotreba nefazodona prekine, da se ponovo poveća doza leka Remirta.
• lekovima protiv anksioznosti (uznemirenosti) ili nesanice kao što su benzodiazepini;
• lekovima za lečenje shizofrenije kao što je olanzapin;
• lekovima za lečenje alergija kao što je cetirizin;
• lekovima protiv teških bolova kao što je morfin.

U kombinaciji sa ovim lekovima, lek Remirta može da pojača pospanost koju ti lekovi prouzrokuju.

• lekovima za lečenje infekcija; lekovi za bakterijske infekcije (kao što je eritromicin), lekovi za gljivične infekcije (kao što je ketokonazol) i lekovi u terapiji HIV/AIDS (kao što su inhibitori HIV proteaze) i lekovima za lečenje čira na želucu (cimetidin).

U kombinaciji sa lekom Remirta ovi lekovi mogu da povećaju količinu leka Remirta u krvi. Obavestite svog lekara ako uzimate ove lekove. Možda će biti neophodno da se smanji doza leka Remirta ili kada se upotreba ovih lekova prekine, da se ponovo poveća doza leka Remirta.

• lekovima za lečenje epilepsije (konvulzivnih napada) kao što su karbamazepin i fenitoin.
• lekovima za lečenje tuberkuloze kao što je rifampicin.

U kombinaciji sa lekom Remirta ovi lekovi mogu da smanje količinu leka Remirta u krvi. Obavestite svog lekara ako uzimate ove lekove. Možda će biti neophodno da se poveća doza leka Remirta ili kada se upotreba ovih lekova prekine, da se ponovo smanji doza leka Remirta.

• lekovima za sprečavanje zgrušavanja krvi kao što je varfarin.

Lek Remirta može da pojača dejstva varfarina na krv. Obavestite svog lekara ako uzimate ovaj lek. U slučaju da se ovi lekovi kombinuju, savetuje se da lekar pažljivo prati stanje Vaše krvi.

• lekovima koji mogu uticati na srčani ritam kao što su određeni antibiotici i neki antipsihotici.

Uzimanje leka Remirta sa hranom ili pićima

Lek Remirta može da izazove pospanost ukoliko istovremeno uzimate alkohol. Zbog toga se preporučuje da ne uzimate alkohol dok uzimate lek Remirta.

Lek Remirta se može uzimati nezavisno od obroka.

Trudnoća i dojenje

Posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate bilo koji lek ako ste trudni, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću, ako dojite.

Ograničena iskustva sa primenom leka Remirta kod trudnica ne ukazuju na povećani rizik. Međutim, potreban je oprez ukoliko se lek primenjuje tokom trudnoće.

Ako lek Remirta uzimate do porođaja ili do neposredno pre porođaja, beba se mora pratiti zbog mogućih neželjenih dejstava.

Kada se uzimaju tokom trudnoće, slični lekovi (SSRI) mogu da povećaju rizik od ozbiljnog stanja kod beba, koje se zove perzistentna plućna hipertenzija novorođenčeta (PPHN), zbog koje bebe dišu brže i izgledaju modre. Ovi simptomi obično počinju tokom prva 24 sata nakon rođenja bebe. Ako do ovoga dođe, morate se odmah obratiti babici i/ili lekaru.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Mirtazapin može da utiče na koncentraciju i budnost. Uverite se da Vaše sposobnosti nisu narušene pre upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Ukoliko je lekar propisao lek Remirta pacijentu mlađem od 18 godina uverite se da mu koncentracija i budnost nisu narušene pre učestvovanja u saobraćaju (npr. na biciklu).

Lek Remirta sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Remirta uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Koliko leka treba uzimati

Uobičajena početna doza je 15 ili 30 mg svakog dana. Lekar može da Vam savetuje da povećate dozu nakon nekoliko dana, do doze koja je za Vas najpogodnija (između 15 i 45 mg dnevno). Obično je doza ista za sve uzraste. Međutim, ako spadate u grupu starijih osoba ili ako imate oboljenje bubrega ili jetre, lekar može da prilagodi dozu.

Kada treba da uzimate lek Remirta

Lek Remirta uzimajte svakoga dana u isto vreme. Najbolje je da ga uzimate u obliku pojedinačne doze pre spavanja. Međutim, Vaš lekar Vam može savetovati da svoju dozu leka Remirta podelite – jednom ujutro i jednom uveče pre spavanja. Veća doza treba da se uzima pre spavanja. Tablete uzimajte oralno. Progutajte propisanu dozu leka Remirta bez žvakanja, sa čašom vode ili soka.

Kada možete očekivati da počnete da se osećate bolje

Lek Remirta obično počinje da deluje nakon 1 do 2 nedelje i nakon 2 do 4 nedelje se možete osetiti bolje. Veoma je važno da tokom prvih nekoliko nedelja terapije razgovarate sa lekarom o dejstvu leka Remirta:

• 2 do 4 nedelje nakon što počnete da uzimate lek Remirta, razgovarajte sa svojim lekarom o tome kako ovaj lek deluje na Vas.

Ako se i dalje ne osećate bolje, lekar može da propiše veću dozu. U tom slučaju,ponovo razgovarajte sa Vašim lekarom posle sledeće 2 do 4 nedelje.

Obično lek Remirta mora da se uzima dok se simptomi depresije ne povuku za 4 do 6 meseci.

Ako ste uzeli više leka Remirta nego što je trebalo

• Ako ste Vi ili neko drugi uzeli previše leka Remirta, odmah se obratite lekaru.

Najverovatniji simptomi predoziranja lekom Remirta (bez primene drugih lekova ili alkohola) su pospanost, dezorijentisanost i ubrzani rad srca. Simptomi potencijalnog predoziranja mogu uključivati promene srčanog ritma (ubrzan, nepravilan srčani ritam) i/ili nesvesticu što mogu biti simptomi životno ugrožavajućeg stanja poznatog kao torsade de pointes.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Remirta

Ako svoju dozu treba da uzimate jednom dnevno

• Nemojte uzimati propuštenu dozu kako biste nadoknadili propuštenu. Sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme.

Ako svoju dozu treba da uzimate dva puta dnevno

• ako ste zaboravili da uzmete jutarnju dozu, jednostavno je uzmite zajedno sa večernjom dozom,
• ako ste zaboravili da uzmete svoju večernju dozu, nemojte je uzimati uz dozu sledećeg jutra – samo je preskočite i nastavite sa svojim uobičajenim jutarnjim i večernjim dozama,
• ako ste zaboravili da uzmete obe doze, nemojte pokušavati da nadomestite propuštene doze. Preskočite obe doze i nastavite sledećeg dana sa uobičajenim jutarnjim i večernjim dozama.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Remirta

• Lek Remirta možete da prestanete da uzimate samo uz konsultaciju sa lekarom.

Ako prerano prestanete da uzimate lek Remirta, depresija može da se vrati. Kada počnete da se osećate bolje, razgovarajte sa svojim lekarom. Lekar će odlučiti kada terapija može da se obustavi.

Nemojte iznenada da prestanete sa uzimanjem leka Remirta, čak ni kada je depresija otklonjena. Ako iznenada prestanete da uzimate lek Remirta možda ćete osećati mučninu, vrtoglavicu, uznemirenost, anksioznost i glavobolje. Ovi simptomi mogu da se izbegnu ako postepeno prestanete da uzimate lek. Lekar će Vam reći kako postepeno da smanjite dozu.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o korišćenju ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao svi lekovi, i lek Remirta može da izazove neželjena dejstva, mada se ona ne javljaju kod svakog.

Prestanite sa primenom leka Remirta i odmah se javite Vašem lekaru ako se kod Vas javi neko od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava:

Povremeno (mogu se javiti kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• osećaj ushićenja ili preterano dobrog raspoloženja (manija)

Retko (mogu se javiti kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• žuta prebojenost očiju ili kože; ovaj nalaz može ukazati na poremećaj funkcije jetre (žuticu)

Nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• znaci infekcije kao što je nagla i neobjašnjiva visoka telesna temperatura, bol u grlu i ulkusi (grizlice) u ustima (agranulocitoza). U retkim slučajevima mirtazapin može izazvati poremećaj u stvaranju ćelija krvi (depresija koštane srži). Neke osobe postaju manje otporne na infekcije jer mirtazapin može da izazove prolazni nedostatak belih krvnih ćelija (granulocitopenija). U retkim slučajevima mirtazapin takođe može izazvati nedostatak crvenih i belih krvnih ćelija, kao i krvnih pločica (aplastična anemija), nedostatak krvnih pločica (trombocitopenija) ili povećanje broja belih krvnih ćelija (eozinofilija);
• epileptični napad (grčevi, konvulzije);
• kombinacija simptoma kao što su neobjašnjiva pojava visoke telesne temperature, preznojavanje, ubrzan srčani rad, dijareja, (nekontrolisani) grčevi mišića, drhtanje, pojačani refleksi, nemir, promene raspoloženja, nesvestica i pojačano lučenje pljuvačke. U veoma retkim slučajevima ovo mogu biti znaci serotoninskog simdroma;
• misli o samopovređivanju ili samoubistvu;
• teške kožne reakcije:
• crvenkaste kružne mrlje na trupu koje izgledom podsećaju na mete, često sa plikovima u sredini, ljuštenje kože, ranice u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima. Ovim ozbiljnim kožnim reakcijama često može prethoditi povišena telesna temperatura i stanje slično gripu (Stevens- Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza);
• široko raspostranjen osip, visoka telesna temperatura i uvećani limfni čvorovi (DRESS sindrom ili sindrom preosetljivosti na lekove).

Druga moguća neželjena dejstva leka Remirta:

Veoma česta (mogu se javiti kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• povećanje apetita i povećanje telesne mase,
• sanjivost ili pospanost,
• glavobolja,
• suva usta.

Česta (mogu se javiti kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• letargija,
• vrtoglavica,
• drhtavica ili tremor,
• mučnina,
• dijareja (proliv),
• povraćanje,
• opstipacija (zatvor)
• osip ili erupcije na koži (egzantem),
• bol u zglobovima (artralgija) ili mišićima (mijalgija),
• bol u leđima,
• osećaj vrtoglavice ili nesvestice pri naglom ustajanju (ortostatska hipotenzija),
• oticanje (obično gležnjeva i stopala) prouzrokovano zadržavanjem tečnosti (edem),
• umor,
• živopisni snovi,
• zbunjenost,
• osećanje anksioznosti (uplašenosti),
• poremećaji spavanja.
• problemi sa pamćenjem, koji su se u većini slučajeva povukli nakon prestanka primene leka.

Povremena (mogu se javiti kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• neuobičajen osećaj na koži npr. peckanje, bockanje, golicanje ili mravinjanje (parestezija),
• nemirne noge,
• nesvestica (sinkopa),
• osećaj utrnulosti u ustima (oralna hipoestezija),
• nizak krvni pritisak,
• noćne more,
• osećanje uznemirenosti,
• halucinacije,
• nagon za kretanjem.

Retka (mogu se javiti kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• trzanje ili grčenje mišića (mioklonus),
• agresivnost,
• bol u stomaku i mučnina koji mogu ukazivati na upalu gušterače (pankreatitis).

Nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• neobičan osećaj u ustima (oralna parestezija),
• oticanje u ustima (edem usta),
• oticanje celog tela (generalizovani edem),
• otoci na jednom delu tela (lokalizovani edem),
• hiponatremija,
• poremećaj lučenja hormona nadbubrežne žlezde (antidiuretski hormon),
• teške kožne reakcije (bulozni dermatitis, erythema multiforme),
• hodanje u snu (somnambulizam)
• otežan govor (dizartrija)
• povećane vrednosti kreatin kinaze u krvi
• otežano mokrenje (retencija urina)
• bol u mišićima, ukočenost i/ili slabost, tamna prebojenost ili promena boje urina (rabdomioliza),
• povećana vrednost hormona prolaktina u krvi (hiperprolaktinemija, uključujući simptome uvećanih grudi i/ili mlečni iscedak iz bradavica),
• produžena, bolna erekcija.

Dodatna neželjena dejstva kod dece i adolescenata

Kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, često su zapažana sledeća neželjena dejstva u kliničkim ispitivanjima:

• značajno povećanje telesne mase
• koprivnjača
• povećane vrednosti triglicerida u krvi.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati van vidokruga i domašaja dece.

Nemojte koristiti lek Remirta posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.

Čuvanje

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Jedna film tableta sadrži 30 mg mirtazapina. Pomoćne supstance:

Jezgro film tablete:

Laktoza, monohidrat;

Skrob, kukuruzni preželatinizovan; Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Kroskarmeloza-natrijum; Magnezijum-stearat.

Obloga film tablete (Opadry 03F 23252 Orange):

Hipromeloza 6cP; Titan-dioksid; Makrogol/PEG 8000; Gvožđe(III)-oksid, žuti;

Gvožđe(III)-oksid, crveni.

Kako izgleda lek Remirta i sadržaj pakovanja

Ovalne, bikonveksne film tablete svetlosmeđe boje sa utisnutom podeonom linijom sa obe strane i oznakom I. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Pakovanje:

Unutrašnje pakovanje: PVC/Al blister (sa 10 film tableta).

Spoljašnje pakovanje: složiva kartonska kutija sa 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvom za lek.

Nosilac dozvole:

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD

Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar,2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-04702-22-001 od 07.11.2023.