Rebif® 44mcg/ 0.5mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu

Lek Rebif je indikovan za lečenje:

• pacijenata sa izolovanim događajem demijelinizacije kod kojih postoji aktivan zapaljenski proces, ako su isključene alternativne dijagnoze, i ako je procenjeno da su pod velikim rizikom od razvoja klinički dokazane multiple skleroze (videti odeljak 5.1)
• pacijenata sa relapsnom multiplom sklerozom. U sprovedenim kliničkim studijama, ovo stanje je okarakterisano pojavom dve ili više akutne egzacerbacije tokom prethodne dve godine (videti odeljak 5.1).

Nije pokazana efikasnost kod pacijenata sa sekundarnom progresivnom multiplom sklerozom bez pojave relapsne aktivnosti (videti odeljak 5.1).

Terapija treba da se započne pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju ove bolesti. Lek Rebif je dostupan u dve jačine: 22 mikrograma/0,5 mL i 44 mikrograma/0,5 mL.

Doziranje

Kada se započinje terapija lekom Rebif, a kako bi se omogućio razvoj tahifilakse i tako se smanjile neželjene reakcije, preporučuje se da pacijenti počnu sa dozom od 8,8 mikrograma supkutano, tri puta nedeljno tokom prve 2 nedelje terapije, zatim se doza od 22 mikrograma daje 3 puta nedeljno supkutanom injekcijom tokom treće i četvrte nedelje terapije, a doza od 44 mikrograma se daje počevši od pete nedelje terapije.

Prva demijelinizacija

Preporučeno doziranje za pacijente sa prvom epizodom demijelinizacije je 44 mikrograma leka Rebif tri puta nedeljno supkutanom injekcijom.

Relapsna multipla skleroza

Preporučeno doziranje leka Rebif iznosi 44 mikrograma u vidu supkutane injekcije tri puta nedeljno. Primena leka Rebif u dozi od 22 mikrograma, tri puta nedeljno supkutanom injekcijom, preporučuje se kod pacijenata koji, prema mišljenju lekara specijaliste koji ih leči, ne mogu da tolerišu visoke doze.

Pedijatrijska populacija

Nisu sprovedena formalna klinička ispitivanja ili farmakokinetičke studije kod dece ili adolescenata. Ipak, pedijatrijska retrospektivna kohortna studija je prikupila podatke o bezbednosti leka Rebif iz istorija bolesti dece (n=52) i adolescenata (n=255). Rezultati ove studije ukazuju da je bezbednosni profil primene leka Rebif, u dozama od 22 mikrograma ili 44 mikrograma kod dece (uzrasta od 2 do 11 godina) i adolescenata (uzrasta od 12 do 17 godina) supkutano tri puta nedeljno sličan onome koji je prisutan kod odraslih.

Bezbednost i efikasnosti leka Rebif kod dece mlađe od 2 godine nije ustanovljena. Lek Rebif ne treba upotrebljavati u ovoj populaciji.

Način primene

Lek Rebif se primenjuje kao supkutana injekcija.

Pre injekcije i 24 sata nakon svake injekcije, savetuje se primena antipiretičkog analgetika da bi se smanjili simptomi nalik gripu koji su povezani sa primenom leka Rebif.

Trenutno nije poznato koliko dugo pacijent treba da bude na terapiji. Bezbednost i efikasnost leka Rebif nije dokazana nakon više od 4 godine terapije. Preporučuje se procena pacijenata najmanje svake druge godine tokom četvorogodišnjeg perioda nakon započinjanja terapije lekom Rebif, a odluku o nastavku terapije treba da donese lekar za svakog pacijenta posebno.

• Preosetljivost na prirodni ili rekombinantni interferon beta, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Pacijenti sa trenutnom teškom depresijom i/ili suicidalnim ideacijama (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Sledljivost

Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, potrebno je jasno zabeležiti naziv i broj serije primenjenog leka.

Opšte preporuke

Pacijenti treba da budu obavešteni o najčeščim neželjenim dejstvima u vezi sa primenom interferona beta, ukuljučujući simptome sindroma sličnog gripu (videti odeljak 4.8). Ovi simptomi su najizraženiji na početku terapije dok im se učestalost i težina smanjuju pri kontinuiranoj terapiji.

Trombotička mikroangiopatija (TMA)

Tokom terapije lekovima koji sadrže interferon beta zabeleženi su slučajevi trombotičke mikroangiopatije, koja se manifestuje kao trombotička trombocitopenijska purpura (TTP) ili hemolitički uremijski sindrom (HUS), uključujući i slučajeve sa fatalnim ishodom. Ovi događaji su zabeleženi u različitim fazama lečenja i mogu se pojaviti u periodu od nekoliko nedelja do nekoliko godina nakon početka primene interferona beta. Rana klinička slika uključuje trombocitopeniju, pojavu hipertenzije, povišenu telesnu temperaturu, CNS simptome (npr. konfuzija, pareza) i oštećenje funkcije bubrega. Laboratorijski nalazi koji upućuju na TMA uključuju smanjen broj trombocita, povišenu vrednost laktat–dehidrogenaze (LDH) u serumu zbog hemolize i shistocite (fragmenti eritrocita) u krvnom razmazu. Stoga, ukoliko se uoče klinički simptomi TMA, preporuka je da se urade dodatni testovi za određivanje vrednosti trombocita, LDH u serumu, razmaz krvi i ispitivanje funkcije bubrega. Ukoliko se dijagnostikuje TMA, potrebno je bez odlaganja započeti lečenje (razmotriti izmenu plazme) i preporuka je da se odmah prekine terapija lekom Rebif.

Depresija i suicidalne ideacije

Lek Rebif treba da se primenjuje sa oprezom kod pacijenata sa prethodnim ili trenutnim depresivnim poremećajem, posebno ako je došlo do razvoja suicidalnih ideacija (videti odeljak 4.3). Poznato je da se depresija i suicidalne ideacije javljaju sa povećanom učestalošću u populaciji pacijenata sa multiplom sklerozom, kao i u vezi sa upotrebom interferona. Pacijenti na terapiji lekom Rebif treba odmah da prijave bilo koji simptom depresije i/ili suicidalne ideacije lekaru koji ih leči. Pacijenti koji pokazuju znake depresije treba pažljivo da budu praćeni tokom terapije lekom Rebif i da budu na odgovorajućoj terapiji. Eventualno treba razmotriti obustavu terapije lekom Rebif (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Konvulzivni poremećaji

Lek Rebif treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa konvulzijama u anamnezi, kod onih koji su na terapiji antiepilepticima, pogotovo ukoliko epilepsija nije adekvatno kontrolisana antiepilepticima (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Srčana oboljenja

Pacijente sa srčanim oboljenjima, kao što su angina pektoris, kongestivna srčana insuficijencija ili aritmije, treba pažljivo pratiti zbog mogućeg pogoršanja njihovog kliničkog stanja nakon početka terapije interferonom beta-1a. Simptomi sindroma nalik gripu povezani sa terapijom interferonom beta-1a mogu da budu stresogeni za pacijente sa srčanim oboljenjem.

Nekroza na mestu primene injekcije

Primećena je nekroza na mestu primene injekcije kod pacijenata koji primaju lek Rebif (videti odeljak 4.8). Da bi se smanjio rizik od pojave nekroze na mestu primene injekcije, pacijenta treba savetovati da:

• koristi aseptičnu tehniku primene injekcije
• menja mesto primene injekcije posle svake doze.

Proceduru samostalne primene injekcije od strane pacijenta treba periodično proveravati, posebno ako se pojave reakcije na mestu primene injekcije.

Ukoliko se kod pacijenta pojavi bilo kakvo pucanje kože, koje može da bude povezano sa oticanjem ili drenažom tečnosti sa mesta primene injekcije, pacijent treba savetovati da se obrati svom lekaru pre nego što nastavi sa terapijom. Ukoliko pacijent ima višestruke lezije, primenu leka Rebif treba isključiti dok lezije ne zarastu. Pacijenti sa pojedinačnom lezijom mogu da nastavi sa terapijom ukoliko nekroza nije previše obimna.

Poremećaj funkcije jetre

U kliničkim ispitivanjima sa lekom Rebif, čest je asimptomatski porast vrednosti transaminaza jetre (pogotovu alanin aminotransferaze (ALT)) a kod 1-3% pacijenata porast vrednosti transaminaza jetre je bio 5 puta iznad gornje granice normale. U odsustvu kliničkih simptoma, vrednost ALT u serumu treba da se prati pre početka terapije, u prvom, trećem, i šestom mesecu terapije i nakon toga periodično. Treba razmotriti smanjivanje doze leka Rebif ukoliko vrednost ALT poraste 5 puta više od gornje granice normale, i postepeno ponovno povećavanje doze kada se vrednost enzima normalizuje. Terapiju lekom Rebif treba započinjati pažljivo kod pacijenata koji u anamnezi imaju značajna oboljenja jetre, kliničke dokaze aktivnog oboljenja jetre, zloupotrebe alkohola ili povećanim vrednostima ALT u serumu (>2,5 puta iznad gornje granice normale). Terapiju lekom Rebif treba obustaviti ukoliko se pojavi žutica ili drugi klinički simptom poremećaja funkcije jetre.

Lek Rebif, kao i drugi interferoni beta, ima potencijal da uzrokuje teško oštećenje jetre uključujući i akutnu hepatičku insuficijenciju (videti odeljak 4.8). Većina slučajeva teškog oštećenja jetre nastaje u prvih šest meseci po započinjanju terapije. Mehanizam retkog simptomatskog poremećaja funkcije jetre nije poznat. Nijedan specifičan faktor rizika nije identifikovan.

Renalni i urinarni poremećaji

Nefrotski sindrom

Tokom terapije lekovima koji sadrže interferon beta, zabeleženi su slučajevi nefrotskog sindroma sa različitim oblicima nefropatija uključujući fokalnu segmentalnu glomerulosklerozu (FSGS), oboljenje minimalnih promena (engl. minimal change disease, MCD), membranoproliferativni glomerulonefritis (MPGN) i membranoznu glomerulopatiju (MGN). Ovi događaji su zabeleženi u različitim vremenskim intervalima u toku lečenja i mogu se javiti i nakon nekoliko godina primene interferona beta.

Preporučuje se periodično praćenje ranih znakova ili simptoma, kao što su edem, proteinurija, oštećena funkcija bubrega, naročito kod pacijenata sa povećanim rizikom za nastanak bubrežnih oboljenja.

Neophodno je odmah započeti terapiju nefrotskog sindroma i razmotriti prekid terapije lekom Rebif. Poremećaj laboratorijskih rezultata

Poremećaji laboratorijskih rezultata su povezani sa upotrebom interferona. Ukupna incidence ove pojave je neznatno veća kod leka Rebif, jačine 44 mikrograma/0,5 mL, nego kod leka Rebif, jačine 22 mikrograma/0,5 mL. Zbog toga, pored onih laboratorijskih testova koji su uobičajeni za praćenje pacijenata sa multiplom sklerozom, preporučuje se i praćenje vrednosti enzima jetre i kontrola kompletne i diferencijalne krvne slike i trombocita u redovnim intervalima (1, 3 i 6 meseci) od uvođenja terapije lekom Rebif, a onda i periodično u odsustvu kliničkih simptoma. Stoga, laboratorijske analize treba da budu češće kad se započinje primena

leka Rebif, jačine 44 mikrograma/0,5 mL. Poremećaji tireoidne funkcije

Kod pacijenata koji su na terapiji lekom Rebif mogu se razviti poremećaji tireoidne funkcije ili pogoršanje već postojećeg poremećaja. Ispitivanje tireoidne funkcije se preporučuje na početku terapije, a ako vrednosti testova odstupaju od normalnih, svakih 6 – 12 meseci po započinjanju terapije. Ukoliko su rezultati početnih testova normalni, rutinsko testiranje nije potrebno, ali treba da se uradi ukoliko se pojave klinički nalazi poremećaja tireoidne funkcije (videti odeljak 4.8).

Teška bubrežna ili hepatička insuficijencija i teška mijelosupresija

Prilikom upotrebe interferona beta-1a, poseban oprez i pažljivo praćenje je potrebno kod pacijenta sa teškom bubrežnom i hepatičnom insuficijencijom i pacijenata sa teškom mijelosupresijom.

Neutrališuća antitela

Tokom terapije interferonom beta-1a može doći do pojave serumskih neutrališućih antitela na interferon beta-1a. Tačna incidenca pojave antitela je još uvek neutvrđena. Klinički podaci sugerišu da posle 24 do 48 meseci od početka terapije lekom Rebif, jačine 44 mikrograma/0,5 mL, približno 13 do 14% pacijenata razvije perzistentna serumska antitela na interferon beta-1a. Pokazano je da prisustvo antitela umanjuje farmakodinamski odgovor na interferon beta-1a (beta-2 mikroglobulin i neopterin). Iako klinički značaj indukcije antitela nije u potpunosti razjašnjen, pojava neutrališućih antitela je povezana sa smanjenom efikasnošću kliničkih i MRI varijabli. Ukoliko pacijent slabo odgovori na terapiju lekom Rebif i ima neutrališuća antitela, nadležni lekar treba ponovo da proceni odnos korist/rizik nastavka terapije.

Upotreba različitih testova za otkrivanje serumskih antitela i različita tumačenja testova ograničavaju mogućnost poređenja antigenosti između različitih lekova.

Ostali oblici multiple skleroze

Dostupan je mali broj podataka o bezbednosti i efikasnosti leka kod pacijenata sa multiplom sklerozom koji svoju terapiju ne dobijaju u ambulantama. Lek Rebif nije ispitan kod pacijenata sa primarno progresivnom multiplom sklerozom i ne treba ga koristiti kod ovih pacijenata.

Benzilalkohol

Ovaj lek sadrži 2,5 mg benzilalkohola po dozi.

Zabranjeno je davanje prevremeno rođenim bebama ili novorođenčadi. Može izazvati toksične reakcije ili alergijske reakcije kod dece uzrasta do 3 godine.

Nisu sprovedena ispitivanja interakcija sa interferonom beta-1a kod ljudi.

Primećeno je da interferoni smanjuju aktivnost citohrom P450 zavisnih enzima jetre kod ljudi i životinja. Treba biti oprezan kod primene leka Rebif u kombinaciji sa lekovima koji imaju uzak terapijski indeks i uglavnom su zavisni od jetrinog sistema citohroma P450 za klirens, npr. antiepileptici i neke grupe antidepresiva.

Interakcija leka Rebif sa kortikosteroidima ili adrenokortikotropnim hormonom (ACTH) nije sistematski proučavana. Kliničke studije ukazuju da pacijenti sa multiplom sklerozom mogu da primaju lek Rebif i kortikosteroide ili ACTH tokom relapsa.

Trudnoća

Opsežni podaci (više od 1000 trudnoća) iz registara i iz iskustva nakon stavljanja leka u promet ukazuju na to da nema povećanog rizika od velikih kongenitalnih anomalija kod izloženosti inteferonu beta pre začeća ili izloženosti tokom prvog tromesečja trudnoće. Međutim, trajanje izloženosti tokom prvog tromesečja nije se moglo utvrditi zato što su podaci prikupljani dok je primena interferona beta tokom trudnoće bila kontraindikovana pa je lečenje verovatno bilo prekinuto kad je otkrivena i/ili potvrđena trudnoća. Iskustvo s izloženošću tokom drugog i trećeg tromesečja vrlo je ograničeno.

Na osnovu podataka iz ispitivanja na životinjama (videti odeljak 5.3), postoji mogućnost povećanog rizika od spontanog pobačaja. Rizik od spontanog pobačaja kod trudnica izloženih interferonu beta ne može se odgovarajuće oceniti na temelju trenutno dostupnih podataka, ali ti podaci za sada ne ukazuju na povećan rizik.

Ako je klinički potrebno, može se razmotriti primena leka Rebif tokom trudnoće. Dojenje

Dostupni su ograničeni podaci o prelasku interferona beta-1a u majčino mleko, zajedno s hemijskim/fiziološkim karakteristikama interferona beta, ukazuju na to da je koncentracija interferona beta- 1a izlučenog u majčino mleko zanemarljiva. Ne očekuju se štetni uticaji na dojenu novorođenčad/odojčad.

Lek Rebif se može primenjivati tokom dojenja. Plodnost

Uticaji leka Rebif na plodnost nisu ispitani.

Neželjena dejstva vezana za centralni nervni sistem povezana sa upotrebom interferona beta (npr. vrtoglavica) mogu da utiču na sposobnost pacijenta da upravlja vozilima ili rukuje mašinama (videti odeljak 4.8).

Sažetak bezbednosnog profila

Najučestalija neželjena reakcija povezana sa terapijom lekom Rebif odnosi se na sindrom sličan gripu. Simptomi slični gripu imaju tendenciju da budu najizraženiji pri započinjanju terapije i učestalost se smanjuje sa trajanjem terapije. Približno 70% pacijenata lečenih lekom Rebif može da očekuje pojavu sindroma sličnih gripu, tipičnih za interferon, u prvih 6 meseci od započinjanja terapije. Približno 30% pacijenata takođe može da ima reakcije na mestu primene injekcije, uglavnom blago zapaljenje ili eritem. Asimptomatski porast vrednosti laboratorijskih parametara funkcije jetre i smanjenje broja belih krvnih ćelija je takođe često.

Većina neželjenih reakcija uočenih pri primeni interferona beta-1a je obično reverzibilna i blaga, i dobro reaguje na smanjenje doze. U slučaju teških ili trajnih neželjenih dejstava, doza leka Rebif može privremeno da se smanji ili da se obustavi terapija, po odluci lekara.

Lista neželjenih reakcija

Navedene neželjene reakcije identifikovane su tokom kliničkih studija kao i u toku postmarketinškog prikupljanja podataka. Neželjene reakcije obeležene zvezdicom (*) prikazuju neželjene reakcije zabeležene tokom postmarketinškog praćenja. Dole navedena neželjena dejstva su klasifikovana u skladu sa učestalošću pojave prema sledećem:

Veoma često (≥1/10) Često (≥1/100 do <1/10)

Povremeno (≥1/1000 do <1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Veoma često: Neutropenija, limfopenija, leukopenija, trombocitopenija, anemija

Retko: Trombotička mikroangiopatija uključujući i trombotičku trombocitopenijsku purpuru / hemolitički uremijski sindrom* (karakteristično za grupu lekova koji sadrže interferona beta, videti odeljak 4.4), pancitopenija*

Endokrini poremećaji

Povremeno: Poremećaj tireoidne funkcije, najčešće u obliku hipotireoidizma ili hipertireoidizma

Poremećaji imunskog sistema

Retko: Anafilaktičke reakcije*

Hepatobilijarni poremećaji

Veoma često: Asimptomatsko povećanje vrednosti transaminaza Često: Teško povećanje vrednosti transaminaza

Povremeno: Hepatitis sa ili bez žutice*

Retko: Insuficijencija jetre* (videti odeljak 4.4.), autoimunski hepatitis*

Psihijatrijski poremećaji Često: Depresija, insomnija Retko: Pokušaj samoubistva*

Poremećaji nervnog sistema Veoma često: Glavobolja Povremeno: Konvulzije*

Nepoznato: Prolazni neurološki simptomi (npr. hipoestezija, spazam mišića, parestezija, otežano hodanje, mišićno-koštana ukočenost) koji mogu da oponašaju pogoršanje multiple skleroze*

Poremećaji oka

Povremeno: Vaskularni poremećaji retine (npr. retinopatija, pamučaste mrlje (engl. cotton wool spots) i opstrukcija retinalne arterije ili vene*

Vaskularni poremećaji

Povremeno: Tromboembolijski događaji*

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Povremeno: Dispneja*

Nepoznato: Plućna arterijska hipertenzija * (karakteristično za grupu lekova koji sadrže interferon beta, videti ispod Plućna arterijska hipertenzija)

Gastrointestinalni poremećaji

Često: Dijareja, povraćanje, mučnina

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Često: Pruritus, osip, eritematozni osip, makulopapularni osip, alopecija* Povremeno: Urtikarija*

Retko: Quincke-ov edem (angioedem)*, erythema multiforme*, reakcija na koži nalik na erythema multiforme *, Stevens-Johnson-ov sindrom*

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Često: Mijalgija, artralgija

Retko: Lekom izazvan eritemski lupus*

Poremećaj bubrega i urinarnog sistema

Retko: Nefrotski sindrom*, glomeruloskleroza* (videti odeljak 4.4)

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Veoma često: Inflamacija na mestu primene injekcije, reakcije na mestu primene injekcije, simptomi slični gripu

Često: Bol na mestu primene injekcije, umor, rigor, povišena telesna temperatura

Povremeno: Nekroza na mestu primene injekcije, masa na mestu primene injekcije, apsces na mestu primene injekcije, infekcija na mestu primene injekcije*, pojačano znojenje*

Retko: Celulitis na mestu primene injekcije* Pedijatrijska populacija

Nisu sprovedena formalna klinička ispitivanja ili farmakokinetičke studije kod dece i adolescenata. Međutim, ograničeni podaci o bezbednosti sugerišu da je bezbednosni profil primene leka Rebif, u dozi od 22 mikrograma i leka Rebif, u dozi od 44 mikrograma, tri puta nedeljno, kod dece i adolescenata (uzrast od 2 do 17 godina) sličan onome kod odraslih.

Neželjena dejstva koja se odnose na farmakološku grupu

Primena interferona je povezana sa anoreksijom, vrtoglavicom, anksioznošću, aritmijama, vazodilatacijom i palpitacijom, menoragijom i metroragijom.

Tokom terapije interferonom beta može da dođe do povećanog stvaranja auto-antitela. Plućna arterijska hipertenzija

Slučajevi plućne arterijske hipertenzije (PAH) su prijavljivani tokom terapije lekovima koji sadrže interferon beta. Slučajevi su prijavljivani u različitim vremenskim tačkama, i do nekoliko godina nakon započinjanja terapije interferonom beta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

U slučaju predoziranja, pacijente treba hospitalizovati radi opservacije i dati adekvatnu suportivna terapiju.

Farmakoterapijska grupa: Imunostimulansi, interferoni

ATC šifra: L03AB07

Interferoni predstavljaju grupu endogenih glikoproteina sa imunomodulatornim, antivirusnim i antiproliferativnim svojstvima.

Lek Rebif (interferon beta-1a) poseduje istu sekvencu aminokiselina kao endogeni humani interferon beta. Proizveden je u ćelijama sisara (ćelije ovarijuma kineskog hrčka) i zbog toga je glikoziliran kao i prirodni protein.

Bez obzira na način primene, uočene su farmakodinamske promene povezane sa primenom leka Rebif. Posle pojedinačne doze, intracelularna i serumska aktivnost 2'5'- OAS sintetaze i serumske koncentracije beta-2 mikroglobulina i neopterina rastu u prva 24 sata, i počinju da opadaju u naredna 2 dana.

Intramuskularna i supkutana primena daju u potpunosti podudarne odgovore. Nakon ponovljene supkutane primene svakih 48 sati za 4 doze, navedeni biološki odgovori ostaju povećani, bez znakova razvoja tolerancije.

Markeri biološkog odgovora (npr. 2'5'- OAS aktivnost, neopterin i beta-2 mikroglobulin) su indukovani nakon supkutane primene doza interferon beta-1a kod zdravih dobrovoljaca. Vreme potrebno za postizanje maksimalne koncentracije neopterina, beta-2 mikroglubulina i 2'5'-OAS nakon primene jedne supkutane injekcije je bilo 24 do 48 sati, 12 sati za MX1 i 24 sata za ekspresiju gena OAS1 i OAS2. Za većinu markera zabeležene su slične maksimalne vrednosti u približno istim vremenskim intervalima nakon prve i šeste primene.

Tačan mehanizam dejstva leka Rebif kod multiple skleroze se još uvek ispituje. Izolovani klinički događaj koji ukazuje na multiplu sklerozu

Jedno dvogodišnje kontrolisano kliničko ispitivanje leka Rebif je sprovedeno kod pacijenata koji su imali pojedinačan klinički događaj koji je ukazivao na demijelinizaciju usled multiple skleroze. Pacijenti uključeni u ispitivanje su imali bar dve klinički "tihe" lezije (engl. silent lesions) na T2W sekvenci magnetne rezonance, veličine od najmanje 3 mm, od kojih je najmanje jedna ovoidna ili periventrikularna ili infratentorijalna. Bilo koja druga vrsta oboljenja, osim multiple skleroze, koja bi mogla da objasni simptome i znake kod pacijenata je prethodno isključena.

Pacijenti su randomizovani na dvostruko slep način na grupu koja je primala lek Rebif, u dozi od 44 mikrograma tri puta nedeljno, grupu koja je primala lek Rebif, u dozi od 44 mikrograma jednom nedeljno, ili placebo grupu. Ukoliko je kod pacijenata došlo do pojave drugog kliničkog događaja demijelinizacije, čime se definitivno potvrđuje dijagnoza multiple skleroze, ti pacijenti su prebačeni na preporučen režim doziranja leka Rebif, u dozi od 44 mikrograma tri puta nedeljno, dok je inicijalna dvostruko slepa randomizacija zadržana za ostale pacijente.

Uporedni rezultati o efikasnosti između primene leka Rebif, u dozi od 44 mikrograma tri puta nedeljno i placeba su prikazani u sledećoj tabeli:

Za sada nema dobro utvrđena definicija pacijenta visokog rizika, iako je konzervativniji pristup da se prihvati najmanje devet T2 hiperintenzivnih lezija na prvom skenu i najmanje jedna nova T2 ili jedna nova gadolinijum-pojačana (engl. Gd-enhancing) lezija na skenu ponovljenom najmanje 1 mesec nakon prvog skeniranja. U svakom slučaju, treba razmotriti terapiju samo za pacijente koji su klasifikovani kao visokorizični.

Relapsno-remitentna multipla skleroza

Bezbednost i efikasnost leka Rebif primenjenog supkutano tri puta nedeljno u dozama od 11 do 44 mikrograma (3-12 miliona i.j.), procenjivane su kod pacijenata sa relapsno-remitentnom multiplom sklerozom. Uz odobreno doziranje, pokazano je da lek Rebif, jačine 22 mikrograma/0,5 mL, smanjuje incidencu (za približno 30% tokom 2 godine) i težinu kliničkih relapsa bolesti kod pacijenata sa najmanje dve egzacerbacije u prethodne dve godine i sa skorom skale EDSS (engl. Expanded Disability Status Scale, EDSS) od 0 do 5,0 na početku studije. Procenat pacijenata kod kojih je došlo do progresije onesposobljenosti, definisanom kao povećanje od najmanje jednog poena na skali EDSS, potvrđenim 3 meseca kasnije, smanjena je sa 39% (u grupi na placebu) na 27% (u grupi na leku Rebif, jačine 22 mikrograma/0,5 mL). Tokom 4 godine praćenja, srednja vrednost stope egzacerbacija je smanjena za 22% kod pacijenata lečenih lekom Rebif, jačine 22 mikrograma/0,5 mL i za 29% kod pacijenata koji su bili na terapiji lekom Rebif, jačine 44 mikrograma/0,5 mL u poređenju sa grupom pacijenata na placebu tokom 2 godine, a zatim su nastavili sa terapijom lekom Rebif, jačine 22 mikrograma/0,5 mL ili lekom Rebif, jačine 44 mikrograma/0,5 mL tokom sledeće 2 godine.

Sekundarna progresivna multipla skleroza

U trogodišnjoj studiji sprovedenoj kod pacijenata sa sekundarnom progresivnom multiplom sklerozom (EDSS 3-6,5) i znacima kliničke progresije u prethodne dve godine, a koji nisu imali relaps u prethodnih 8 nedelja, lek Rebif nije imao značajan efekat na progresiju onesposobljenosti, ali je stopa relapsa smanjena za približno 30%. Kada je populacija pacijenata podeljena u 2 podgrupe (pacijenti sa i oni bez relapsa u dvogodišnjem periodu pre početka studije), pokazano je da lek Rebif nije imao efekat na smanjenje onesposobljenosti kod pacijenta koji nisu imali relapse u prethodne 2 godine, ali kod pacijenata sa relapsima, procenat pacijenata sa progresijom onesposobljenosti na kraju studije je smanjen sa 70% (placebo) na 57%

(lek Rebif, u jačinama 22 mikrograma/0,5 mL i 44 mikrograma/0,5 mL, kombinovano). Ove rezultate dobijene naknadno u podgrupama pacijenata treba interpretirati sa oprezom.

Primarna progresivna multipla skleroza

Lek Rebif još uvek nije ispitivan kod pacijenata sa primarnom progresivnom multiplom sklerozom i ne treba ga primenjivati kod ovih pacijenata.

Resorpcija

Kod zdravih dobrovoljaca posle intravenske primene interferona beta-1a dolazi do naglog multieksponencijalanog pada, sa koncentracijama u serumu koje su proprocionalne datoj dozi ovog leka. Supkutana i intramuskularna primena leka Rebif daje ekvivalentnu izloženost interferonu beta.

Distribucija

Nakon ponovljenih supkutanih injekcija leka Rebif u dozama od 22 i 44 mikrograma, maksimalne koncentracije se obično postižu nakon 8 sati, ali uz značajne varijacije.

Eliminacija

Posle ponovljenog doziranja kod zdravih dobrovoljaca, osnovni farmakokinetički parametri (PIKt i Cmax) povećali su se proporcionalno povećanju doze sa 22 mikrograma na 44 mikrograma. Procenjeno prividno poluvreme eliminacije je 50-60 sati, što je u skladu sa zapaženom kumulacijom nakon primene ponovljenih doza.

Metabolizam

Interferon beta-1a se uglavnom metaboliše i ekskretuje putem jetre i bubrega.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih ispitivanja bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza i genotoksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Karcinogenost leka Rebif nije ispitivana.

Ispitivanje embrionalne/fetalne toksičnosti na majmunima nije ukazalo na reproduktivne poremećaje. U ispitivanjima drugih alfa i beta interferona na životinjama prijavljen je povećan rizik od pobačaja. Nema dostupnih podataka o dejstvu interferona beta-1a na plodnost muškaraca.

Manitol; Poloksamer 188; L-metionin; Benzilalkohol; Natrijum-acetat;

Sirćetna kiselina (za podešavanje pH); Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH); Voda za injekcije.

Nije primenljivo.

18 meseci.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C), dalje od odeljka za zamrzavanje. Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

U svrhu primene leka u ambulanti, pacijent može izvaditi lek Rebif iz frižidera i čuvati na temperaturi do

25 °C, jednokratno, u periodu od najviše 14 dana. Lek Rebif se nakon toga mora vratiti u frižider i upotrebiti do isteka roka upotrebe navedenog na pakovanju leka.

Unutrašnje pakovanje je napunjeni injekcioni špric od stakla tip I, sa nerđajućom čeličnom iglom, koji sadrži 0,5 mL rastvora za injekciju.

Intermedijerno pakovanje je plastični kontejner u kome se nalazi napunjeni injekcioni špric. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalazi 4 intermedijerna pakovanja sa po

3 napunjena injekciona šprica (ukupno 12 napunjenih injekcionih špriceva sa iglom, 12 x 0,5 mL) i Uputstvo za lek.

Rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu je spreman za upotrebu.

Za jednokratnu upotrebu. Treba koristiti samo bistar do opalescentan rastvor, bez čestica i bilo kakvih znakova vidljivih promena.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Rebif pripada grupi lekova poznatih kao interferoni. Interferoni su prirodne supstance koje prenose poruke između ćelija. Interferoni se stvaraju u telu i imaju važnu ulogu u imunskom sistemu. Putem mehanizama koji nisu u potpunosti razjašnjeni, interferoni pomažu u ograničavanju oštećenja centralnog nervnog sistema koje je povezano sa multiplom sklerozom.

Lek Rebif je visoko prečišćen rastvorljivi protein koji je sličan prirodnom interferonu beta koji se stvara u ljudskom organizmu.

Lek Rebif se koristi u terapiji multiple skleroze. Pokazano je da smanjuje broj relapsa (ponovnih pojava bolesti) i njihovu težinu, kao i da usporava napredovanje onesposobljenosti. Takođe je odobren za upotrebu kod pacijenata koji su iskusili jedan klinički događaj koji je verovatno prvi znak multiple skleroze.

• Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na prirodni ili rekombinantni interferon beta, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• Ukoliko ste trenutno u teškoj depresiji.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primenite lek Rebif.

• Lek Rebif treba koristiti samo pod nadzorom Vašeg lekara.
• Pre terapije lekom Rebif, pažljivo pročitajte i pratite uputstva navedena u odeljku „Kako se primenjuje lek Rebif“ kako biste smanjili rizik od pojave nekroze na mestu primene injekcije (pucanje kože i oštećenje tkiva), koja se javlja kod pacijenata na terapiji lekom Rebif. Ukoliko Vam se pojave zabrinjavajuće lokalne reakcije, obratite se Vašem lekaru.
• Pre terapije lekom Rebif, recite Vašem lekaru ili farmaceutu ukoliko imate alergiju (preosetljivost) na bilo koji drugi lek.
• Tokom lečenja lekom Rebif, može doći do stvaranja tromba u malim krvnim sudovima. Oni mogu uticati na rad Vaših bubrega. Stvaranje tromba može da se dogodi nekoliko nedelja ili nekoliko godina nakon početka terapije lekom Rebif. Vaš lekar će proveriti Vaš krvni pritisak, rezultate testova krvi (broj trombocita) i funkciju Vaših bubrega.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko imate oboljenje:

• koštane srži,
• bubrega,
• jetre,
• srca,
• štitaste žlezde,
• imate ili ste imali depresiju,
• imate ili ste imali epileptične napade,

tako da lekar može pažljivo da prati Vašu terapiju i uoči bilo kakvo pogoršanje navedenih stanja.

Drugi lekovi i lek Rebif

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Posebno, recite svom lekaru ako koristite antiepileptike ili antidepresive.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ne očekuju se štetni uticaji na dojenu novorođenčad/odojčad. Lek Rebif se može primenjivati tokom dojenja.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Efekti same bolesti ili terapije mogu da utiču na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ukoliko ste zabrinuti, treba da porazgovarate sa Vašim lekarom.

Lek Rebif sadrži benzilalkohol

Ovaj lek sadrži 2,5 mg benzilalkohola po dozi. Zabranjeno je davanje prevremeno rođenim bebama ili novorođenčadi. Može izazvati toksične reakcije ili alergijske reakcije kod dece uzrasta do 3 godine.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom.

Doziranje

Pacijenti koji su iskusili jedan klinički događaj

Uobičajena doza je 44 mikrograma (12 miliona i.j.) leka Rebif tri puta nedeljno.

Pacijenti sa multiplom sklerozom

Uobičajena doza je 44 mikrograma (12 miliona i.j.) tri puta nedeljno.

Doza od 22 mikrograma (6 miliona i.j.), tri puta nedeljno, preporučuje se pacijentima koji ne mogu da podnesu veće doze.

Lek Rebif treba primenjivati tri puta nedeljno, i ukoliko je moguće:

• ista tri dana svake nedelje (sa najmanje 48 sati razlike, npr. ponedeljak, sreda, petak)
• u isto vreme (po mogućnosti uveče)

Primena kod dece i adolescenata (uzrasta od 2 do 17 godina)

Kod dece i adolescenata nisu sprovedena formalna klinička ispitivanja ili farmakokinetičke studije. Ipak, dostupni klinički podaci ukazuju da je bezbednosni profil primene leka Rebif u dozi od 22 mikrograma ili leka Rebif u dozi od 44 mikrograma, supkutanim putem tri puta nedeljno, kod dece i adolescenata sličan onome koji je prisutan kod odraslih.

Primena kod dece (mlađa od 2 godine)

Lek Rebif ne treba upotrebljavati kod dece mlađe od 2 godine.

Način primene

Lek Rebif se primenjuje supkutano (kao potkožna injekcija).

Prva injekcija mora da se primeni pod nadzorom adekvatno obučenog zdravstvenog radnika. Posle odgovarajuće obuke, Vi, član Vaše porodice, prijatelj ili negovatelj možete koristiti napunjene injekcione špriceve leka Rebif i kod kuće.

Pre primene leka Rebif, molimo Vas da pažljivo pročitate sledeća uputstva:

Ovaj lek je samo za jednokratnu upotrebu. Treba koristiti samo bistar do opalescentan (blago zamućen) rastvor bez čestica i bilo kakvih znakova vidljivih promena.

Kako se lek Rebif primenjuje

• Izaberite mesto primene injekcije. Vaš lekar će da Vas posavetuje o mogućim mestima primene injekcije (mesta koja se preporučuju su gornja natkolenica i donji trbušni zid). Držite špric kao olovku ili strelicu. Preporučuje se da pratite gde primenjujete injekciju i da menjate mesto primene injekcije, tako da se injekcija ne primenjuje uvek u jedno isto područje tela, kako bi se smanjio rizik od nekroze tkiva (oštećenje tkiva) na mestu primene injekcije. NAPOMENA: ne primenjujte injekciju na bilo kom području tela na kojem osećate grudvice, tvrde čvorove ili bol; recite Vašem lekaru ili zdravstvenom radniku ukoliko primetite takve pojave.
• Temeljno operite ruke sapunom i vodom.
• Izvadite špric sa lekom Rebif iz blister pakovanja odlepljivanjem plastičnog pokrova.
• Pre primene injekcije, upotrebite alkoholom natopljenu vatu da očistite kožu na mestu primene injekcije. Pustite da se koža osuši. Ukoliko ostane malo alkohola na koži, možete da osetite peckanje.
• Nežno uštinite kožu oko mesta primene injekcije (malo je podignite).
• Oslanjajući zglob na kožu u blizini mesta primene injekcije, ubodite iglu pod pravim uglom pravo u kožu brzim, čvrstim pokretom.
• Ubrizgajte lek polako, laganim potiskivanjem (potiskujte klip do kraja dok se špric ne isprazni).
• Držite vaticu na mestu primene injekcije. Izvucite iglu iz kože.
• Lagano masirajte mesto primene injekcije suvom lopticom vate ili gazom.
• Bacite sve korišćene predmete: nakon završetka injekcije odmah bacite špric u odgovarajući kontejner za otpad.

Ako ste primenili više leka Rebif nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Rebif nego što treba, odmah se obratite Vašem lekaru.

Ako ste zaboravili da primenite lek Rebif

Ukoliko propustite da primenite dozu, nastavite sa primenom leka sledećeg dana po rasporedu. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Rebif

Moguće je da ne primetite dejstvo leka Rebif odmah. Zbog toga ne treba da prekidate primenu leka Rebif, već da nastavite da ga uzimate redovno radi postizanja željenog rezultata. Ukoliko niste sigurni u korist leka, obratite se Vašem lekaru.

Ne smete prestati sa upotrebom leka bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja od sledećih ozbiljnih neželjenih reakcija, odmah prestanite sa primenom leka Rebif i hitno se obratite Vašem lekaru:

• Ozbiljne alergijske reakcije (reakcije preosetljivosti). Ukoliko Vam se neposredno nakon primene leka Rebif iznenada ispolji otežano disanje, koje može biti praćeno oticanjem lica, usana, jezika ili grla, koprivnjačom, svrabom po celom telu i osećajem slabosti i malaksalosti, odmah se obratite Vašem lekaru i zatražite hitnu medicinsku pomoć. Ove reakcije su retke (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek).
• Odmah obavestite Vašeg lekara ukoliko osetite simptome problema sa jetrom: žuticu (žuta prebojenost kože i beonjača), široko rasprostranjen svrab, gubitak apetita praćen mučninom i povraćanjem i lako stvaranje modrica na koži.

Znaci teških problema sa jetrom mogu biti povezani sa dodatnim znacima, kao što su poteškoće u koncentraciji, pospanost i zbunjenost.

• Depresija je česta (može da se javi kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek). Ako ste

depresivni ili se kod Vas razviju misli o samoubistvu, odmah se obratite Vašem lekaru.

Obratite se svom lekaru ukoliko Vam se javi bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:

• Simptomi slični gripu, kao što su glavobolja, povišena telesna temperatura, drhtavica, bolovi u mišićima i zglobovima, umor i mučnina su veoma česti (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek). Ovi simptomi su obično blagi, češće se javljaju na početku terapije i smanjuju se sa kontinuiranom upotrebom. Da bi pomogao u smanjivanju ovih simptoma, Vaš lekar može da Vam preporuči da uzimate lekove za snižavanje telesne temperature i ublažavanje bolova, pre upotrebe leka i 24 sata nakon svake injekcije.
• Reakcije na mestu primene injekcije, uključujući crvenilo, oticanje, promenu boje, zapaljenje, bol i pucanje kože su veoma česte. Pojava reakcija na mestu primene injekcije obično se smanjuje tokom vremena. Razaranje tkiva (nekroza), apsces (gnojni čvorići) i masa na mestu primene injekcije se javljaju povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek). Pogledajte preporuke u odeljku „Upozorenja i mere opreza“ da biste sveli na minimum rizik od pojave reakcija na mestu primene injekcije.

Mesto primene injekcije može da se inficira (povremeno); koža može postati otečena, osetljiva i tvrda, i cela regija može da bude veoma bolna. Ukoliko Vam se javi bilo koji od ovih simptoma, obratite se Vašem lekaru za savet.

• Može doći do promene određenih laboratorijskih testova: Ove promene pacijenti uglavnom ne primete (nema simptoma), obično su prolazne i blage, i najčešće ne zahtevaju posebno lečenje. Broj crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca ili trombocita može da se smanji svaki zasebno (veoma često) ili svi u isto vreme (retko), što rezultuje mogućim simptomima kao što su umor, smanjena odbrambena sposobnost organizma prema infekcijama, stvaranje modrica i neobjašnjivo krvarenje. Može doći do poremećaja funkcionalnih testova jetre (veoma često). Prijavljeno je i zapaljenje jetre (povremeno). Međutim, ukoliko osetite simptome koji ukazuju na poremećaj jetre, kao što su gubitak apetita praćen mučninom, povraćanjem, žuticom, odmah se obratite Vašem lekaru.
• Poremećaj funkcije štitaste žlezde je povremeno neželjeno dejstvo. Može doći do povećane ili pak smanjene funkcije štitaste žlezde. Ove promene aktivnosti štitaste žlezde najčešće su bez simptoma, međutim Vaš lekar može da Vam preporuči odgovarajuće testiranje.
• Simptomi nalik na ponovnu pojavu multiple skleroze (pseudo-relaps) (učestalost: nepoznato): Postoji mogućnost da na početku terapije lekom Rebif osetite simptome koji liče na ponovnu pojavu simptoma multiple skeroze. Na primer, mišići mogu biti veoma napeti ili veoma slabi i sprečavati Vas da izvodite željene pokrete. Nekada ovi simptomi mogu biti povezani sa simptomima nalik gripu koji su prethodno opisani. Ukoliko primetite neko od navedenih neželjenih dejstava, obratite se Vašem lekaru.

Ostala moguća neželjena dejstva uključuju:

Veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Glavobolja

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Nesanica
• Proliv, mučnina, povraćanje
• Svrab, osip (izbijanje promena na koži)
• Bol u mišićima i zglobovima
• Malaksalost, povišena telesna temperatura, drhtavica
• Gubitak kose

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Koprivnjača
• Epileptični napadi
• Zapaljenje jetre (hepatitis)
• Otežano disanje
• Stvaranje krvnih ugrušaka (duboka venska tromboza)
• Poremećaj mrežnjače kao što je zapaljenje ili stvaranje krvnih ugrušaka sa posledičnim poremećajem vida (oštećenje/gubitak vida)
• Pojačano znojenje

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Pokušaj samoubistva
• Ozbiljne reakcije na koži - sa oštećenjem sluznice
• Stvaranje krvnih ugrušaka u malim krvnim sudovima koji mogu uticati na Vaše bubrege (trombotička trombocitopenijska purpura ili hemolitički uremijski sindrom). Simptomi uključuju: češću pojavu modrica, krvarenje, povišenu telesnu temperaturu, izrazitu slabost, glavobolju, vrtoglavicu ili ošamućenost. Vaš lekar može otkriti promene u Vašoj krvnoj slici ili promene u funkciji bubrega.
• Lekom izazvan eritemski lupus: neželjeno dejstvo dugotrajne upotrebe leka Rebif. Simptomi mogu biti bol u mišićima, bol i oticanje zglobova i osip. Mogu se javiti i drugi znaci kao što su povišena telesna temperatura, gubitak telesne mase i slabost. Ovi simptomi obično nestaju u roku od nedelju dana ili dve nedelje nakon prestanka terapije.
• Problemi sa bubrezima, uključujući i ožiljke koji mogu smanjiti funkciju Vaših bubrega. Ako se kod Vas jave svi simptomi ili neki od njih:

-penušav urin

-zamor

-oticanje, specifično zglobova i kapaka, porast telesne mase

Obratite se Vašem lekaru, ovo mogu biti pokazatelji mogućeg problema sa bubrezima.

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena kod interferona beta (učestalost: nepoznato)

• Vrtoglavica
• Nervoza
• Gubitak apetita
• Širenje krvnih sudova i palpitacije (osećaj lupanja srca)
• Nepravilnosti i/ili promene u menstrualnom ciklusu
• Plućna arterijska hipertenzija – oboljenje teškog suženja krvnih sudova u plućima koje dovodi do povišenog krvnog pritiska u krvnim sudovima koji prenose krv iz srca u pluća. Plućna arterijska hipertenzija je primećena u različitim vremenskim tačkama tokom lečenja, uključujući i nekoliko godina nakon započinjanja terapije lekom Rebif.

Ne prekidajte terapiju i ne menjajte dozu leka bez konsultacije sa Vašim lekarom.

Deca i adolescenti

Neželjene reakcije kod dece i adolescenata su slične onima koje se javljaju kod odraslih. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara,farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih rekacija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredtsva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Rebif posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C).

Ne zamrzavati (kako biste izbegli slučajno zamrzavanje, držite lek dalje od odeljka za zamrzavanje).

U slučaju da ne postoji mogućnost čuvanja u frižideru, lek Rebif se može čuvati na temperaturi do 25ºC, jednokratno, najviše 14 dana, posle čega se do isteka roka upotrebe navedenog na pakovanju leka, čuva u frižideru.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Nemojte koristiti ovaj lek ukoliko primetite bilo kakvu vidljivu promenu, kao što su zamućenje rastvora ili prisustvo čestica u rastvoru.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je interferon beta-1a. Jedan napunjeni injekcioni špric sadrži 44 mikrograma interferona beta-1a, što odgovara 12 miliona i.j. interferona beta-1a.
• Pomoćne supstance su: manitol, poloksamer 188, L-metionin, benzilalkohol, natrijum- acetat, sirćetna kiselina, natrijum-hidroksid i voda za injekcije.

Kako izgleda lek Rebif i sadržaj pakovanja

Rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu.

Bistar do opalescentan rastvor, pH vrednosti od 3,5 do 4,5 i osmolarnosti od 250 mOsm/L do 450 mOsm/L.

Unutrašnje pakovanje je napunjeni injekcioni špric od stakla tip I, sa nerđajućom čeličnom iglom, koji sadrži 0,5 mL rastvora za injekciju.

Intermedijerno pakovanje je plastični kontejner u kome se nalazi napunjeni injekcioni špric. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalazi 4 intermedijerna pakovanja sa po

3 napunjena injekciona šprica (ukupno 12 napunjenih injekcionih špriceva sa iglom, 12 x 0,5 mL) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:

MERCK D.O.O. BEOGRAD

Omladinskih brigada 90 v Beograd - Novi Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Januar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz Rp, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini Rp.

Broj i datum dozvole:

515-01-02202-19-002 od 21.01.2020.